Neke misli o pisanju

[pokojni Steva]

Teorija je kad se sve zna, a ništa ne funkcioniše.
Praksa je kad sve funkcioniše, a niko ne zna zašto.

Izjava koja se pripisuje Albertu Ajnštajnu

Priznaj da si kopipejstovao iz današnjeg Informera! Kažem Informera jer verujem da čak ni Večernje novosti više ne objavljuju ovakve lake mentalne pošalice.

[scallop]

Nema veze sa mislima o pisanju, ali koga još to zanima. Ispovrtimo pa izgledamo pametni.

[Stipan]

Ne valja kad postavljam svoje, ne valja kad postavljam tuđe, ne valja kad postavljam izmišljeno...

Pa šta vi uopšte 'oćete? Da se upokojim?

[scallop]

Postavi kad te zvekne u tintaru, a ima veze sa pisanjem. Busanje je uvek kupusanje.

[pokojni Steva]

Ne valja kad postavljam svoje, ne valja kad postavljam tuđe, ne valja kad postavljam izmišljeno...

Pa šta vi uopšte 'oćete? Da se upokojim?

Da.

[Stipan]

Zahvaljujem na lepim željama....

[Stipan]

Dobar pisac nije onaj koji ne kopira druge. Dobar pisac je onaj koji ne može biti iskopiran.

Misteriozni autor

[scallop]

Dobar pisac nije onaj koji ne kopira druge. Dobar pisac je onaj koji ne može biti iskopiran.

Misteriozni autor

Baš si misteriozan. Bez NE, brale.

[Scordisk]

"Samo se za budalastog i potpuno nesređenog umetnika može reći da je kod njega sve njegovo; za pravog je nemoguće" - Gete

"originalan kao što su originalni svi diletantni-skribomani; oni ne liče ni na koga do na sebe same i sebi slične, na svoju braću po netalentu, jer na njihov mehanizam književnih uticaja ne utiče više no što magnetizam zemlje utiče na let muve (...) deluju van svakog književnog i umetničkog kreiranja, svakog otrkića u oblasti duha, samosvojni, ni nalik na koga osim sebe (...) sve diletant do diletanta, svi jedni drugima nalik kao cvetovi dragoljuba" - danilo kiš, "čas anatomije"

[Stipan]

Ne dozvoli da te promene oni koji ni sami ne znaju ko su.

Miroslav Mika Antić

[scallop]

Da ne ostane prazno:


Kad petao kukurikne kokoške nose jaja.

[Аксентије Новаковић]

Тешко оној кући у којој кокошка кукуриче, а петао носи јаја.

[Stipan]

Da ne ostane prazno:


Kad petao kukurikne kokoške nose jaja.

Eh, ako želite odgovor nekoga ko nije ravnodušan i odavno lud morali biste razgovarati sa nekim mlađim, ali oni koji nisu pobegli odavde, već su dugo prokleti. A sad gospodine, imam ja svoja posla i zato vas pozdravljam.

Šarčević, Kaurinova kletva

[pokojni Steva]

"Smrt je nešto izdaleka. I ćuti. Krave su nešto drugo i one muču i puštaju bale. Nejveće slince na svetu imaju krave koje su steone i one koje jedu detelinu i zbog toga su beteg"


Lazar Bojanović, "Naša krava"

[Stipan]

Bolje izdati knjigu nego prijatelja

Alan Ford

[Boban]

Svaki čovek dok postoji vodi dve bitke, jednu za dušu u sebi i drugu sa svetom oko sebe. Teško je reći da li je iko dobio obe bitke istovremeno. Ali, dovoljno je da jednu dobije na početku, a drugu na kraju života. (Žika Bogdanović"

[scallop]

Redosled?

[Boban]

Žika sa 85 godina života i realno gotovo slep stvara i piše po nekoliko knjiga godišnje (romani, eseji, poezija) pa verujem da je to za njegovu dušu na kraju.
Ako se setiš one babe koja je 27 godina starija od tebe a napisala je 4 SF knjige i zvala te "mladiću" na promociji... shvatiš da tvoje prenemaganje nema mnogo smisla.

[scallop]

Tvoje prenemagnje u cvetu mladosti je još gore. Ovo je topik NEKE MISLI O PISANJU, a misli o pisanju ni traga. Samo bi se sa nekim obračunavao i dokazivao da niko ne valja. Napiši, bre, nešto što ima više smisla od trabunjanja o atmosferi, pa da pogledamo tu vremensku prognozu.

[Boban]

Pisci koji ne znaju da pišu moraju da pribegavaju uljudnosti da bi sabrali neku pohvalu...

[scallop]

Oni koji znaju da pišu ne moraju ni da pišu? A, ako si mislio na mene, ja ne važim za uljudne, a pozitivni komentari stižu. Bre, Bobane, ne znam kako da te pokrenem, ali ti i dalje misliš da kad drugi nestanu ti ima da ostaneš. Nisi ni primetio da izbegavam da pišem o tvojim knjigama posle debakla sa SLOBODANIDOM. Nema udvaranja čitalačkoj publici, pratiš svoju motivaciju ako je ima.

[Boban]

Ja sam pokrenut, noćas sam ispisao nekoliko stranica svog novog SF romana. Svemirska tema, budućnost, 200 godina od sada... pa moja "vampirijada" je čist svemirski SF. Ja sam jedan od retkih iz stare garde koji redovno piše pravi, tvrdi SF.

[scallop]

Nisi. Moj je tvrđi. I nemaš jaja da napišeš slično.

[Boban]

srbi ne govore "jaja" nego "muda"... strašno je koliko ljudi ubacuju nepotrebnih amerikanizama u današnji govor, mada je ovde u pitanju pogrešan prevod.

[scallop]

Još me niko iz Srba nije isključio. A, i bole me jajca, pardon, muda. I stojko. Ako si noćas napisao par strana, već sam uspeo. Prestaćeš da kenjaš po drugima i teslimićeš nam svoju priču o "posle 200 godina" kad su nam je svi drugi veća napisali.

[Stipan]

Molim? Boban PIŠE?

E, svakakvih čuda u ovom delu univerzuma...

[saturnica]

a na ovom topiku smo došli do muda, al, to su sve draži sagite...

[Boban]

Verovatno postoji neka entropijska ravnoteža između pozitivnosti i negativnosti na ovom forumu, pa čim negde svane drugde omrkne.
Valjda mora tako kad je sistem velik, samo u malom sistemu može da se postigne jednoumlje i totalni pozitivizam.

[Stipan]

Čak i u poteri čovek zastane da popuši lulu.

Čarls Istman Ohijesa

[Kimura]

Još nisam videla ni na velikom ni na malom jedoumlje u pozitivnom smislu. A ne bi mi smetalo malo harmonije, naprotiv. Sigurna sam da bih mogla harmoniju da podnesem i na duže staze.   

[Stipan]

Harmonija i pristojnost nikada nisu bile opcije koje se ovde razmatraju.

[Stipan]

Nažalost, autori koji izdaju knjigu kod malog izdavača prinuđeni su ili da upadnu u mašineriju samoreklamiranja ili da ostanu ispod praga vidljivosti.

Boban Knežević, Znak Sagite

[pokojni Steva]

Na svu sreću postoji ona fina granica između samoreklamiranja i tvog prostačenja.

[Stipan]

Ne postoje granice, postoje samo usputne stanice.

Miroslav Mika Antić

[scallop]

Ako nikog ne ubiješ u knjizi, ubio si knjigu. Broj čitalaca je proporcionalan broju leševa u knjizi. Zombiji su zgodna investicija u nenapisanu knjigu.

[Stipan]

Nikad se nemoj uzdati ni u koga, posebno ne u ljude kojima se diviš. Oni su ti koji će ti zadati najgore udarce.

Safon

[scallop]

Da se i ja zapljunem na neku SF ideju:


U prastara vremena Zemlje svi vanzemaljci su dolazili na vikend i oduševljeni lepotama želeli da daju svoj doprinos evoluciji. Onako dokoni stvarali su bića kojima bi mogla da se poveri budućnost planete. Bilo je tu dobrih ideja, ali bi svi stvarali slične vrste. Alah, Anunaki, Kvecalkoatli, Zevs (sa svojom suprugom Herom), Jahve, Buda, Brama, Odin i još neki su napravili svoje ljude. Genomi, DNK, haplogrupe su se razlikovale u nijansama. Neke vrste su imale velike dostojanstvene kite, a neke druge sasvim malecke i volju da se kurče. Eoni su prolazili, oni slabije napravljeni su nestajali, oni bolji su se malo mešali, a malo i nisu.


Današnja istraživanja vode svaki tip naučnika svojim ciljevima, odnosno, ciljevima onih koji ih plaćaju.


Da ne bi postalo komplikovano, tu ću da zastanem.

[scallop]

Priča nije tramvaj i pisac nije putnik koji uskače i iskače na svakoj stanici.

[Scordisk]

let tekst autorke prerazmišljavanja, malo o pisanju, a malo i o domaćoj kritici

http://bosonoga.com/2018/03/21/katarina-kostic-bolje-da-vas-umesto-lose-knjige-nadzivi-drvo/

"Ima i ko će, uvek ima, reći da je samo izdavač kriv, da vi niste dužni da znate pravopis ni da umete stila ni da ste se sreli sa teorijom književnosti, i to neće biti laž, jer oni u to veruju, ali biće daleko od istine koliko i vi od književnosti sa malo kapitalnijim K, jer moraš znati zanat ako ćeš se njime baviti, a nije da se moraš baviti baš ovim."

"Živimo u kulturi nezameranja zato što svi očekujemo dan kad ćemo biti nečiji komšija pisac i nečiji sused na sajamskom izdavačevom štandu. Nezameranje je tiha pošast kojoj prija umerenopristojna klima — od "nema veze" do "možda mi zatreba".

[Kimura]

Nevezano za autorku prerazmišljavanja i ovaj njen tekst koji je, u principu, na mestu, zadržala bih se na nekim pojmovima koje si sam izdvojio - kultura nezameranja, umerenopristojna klima - da izrazim potpuno i duboko neslaganje.


Ja dokle mi pogled seže ne vidim nikakvu umerenost, pristojnost, obriznost ili bilo šta od tih ismejanih malograđanskih vrlina.
Naprotiv. Imam utisak da svako pljuje gde sitgne, koga stigne i koliko mu lična proizvodnja pljuvačke dozvoljava. Ne samo da se ne mari za tuđa osećanja, što u kritici i nije velik greh, nego se gubi mera i orjantacija toliko da negativna kritika, kao i neumerene pohvale, gubi smisao.


Kao čoveku koji voli da čita i da razmišlja o pročitanim knjigama, smeta mi ponavljanje opštih mesta, utisak da se nije pročitalo ni dočitalo ono o čemu se govori (to jeste velik greh) i kuđenje u kom ne vidim ništa do želje da se ''kritičar'' uzdigne nad delom na koje se ostrvio.


Umesto pokuda, volela bih da za promenu vidim primer ''kako se to radi''. Svetao primer, molim.
Al' da autor nije nobelovac, ako može. Da nije jedan od onih po čijim se romanima snima deseta sezona skupe serije. I da se ne radi kao lektira u srednjoj školi.


Negde sam pogubila veru u ukus kritičara. Volela bih da taj ukus, ako ga ima, vidim - na otvorenom. Bez slava-lova-autoritet podrške.

[scallop]

Kimura, potpuno je besmisleno ovde prizivati razum i smislenost. Mada mislim da ni kod Amera nije bolje, internet, fejsbuk, pa i ZS postali su mesto gde se ispoljavaju naše najgore osobine. Ne mislim na objektivnost, jer objektivnost je floskula, ali bi bilo poželjno bar ne pisati ono što niste spremni nekoj osobi u lice da kažete. Ovako mi sve liči na olajavanje iza leđa, a da se olajani loše osećaju.

[Scordisk]

Ja dokle mi pogled seže ne vidim nikakvu umerenost, pristojnost, obriznost ili bilo šta od tih ismejanih malograđanskih vrlina.

umerenost i pristojnost nikako nisu dovedene u pitanje, dapače, svaka dobra (zvanična i poluzvanična) kritika bi trebala da poseduju i pristojnost i umerenost u prikazu literarnog dela, pa čak i obzirnost - koliko je to u formi kritike uopšte moguće.

ovde se konkretno govori o drugoj vrsti kritike koja nije ni umerena ni pristojna, već je "nezamerljiva", u smisli da je praktično - i nema. na stranu psihopatologija sagite, ovde se pre govori o tendenciji ljudi da, kako se ne bi zamerili drugima, kolegama i poznanicima, uopšte ne komentarišu delo, ili, ako se već na to odluče, da ga nahvale po sistemu vojvode-serdara, zanemarujući sve one falinke koje će, najverovatnije, izneti u potaji

Umesto pokuda, volela bih da za promenu vidim primer ''kako se to radi''. Svetao primer, molim.
Al' da autor nije nobelovac, ako može. Da nije jedan od onih po čijim se romanima snima deseta sezona skupe serije. I da se ne radi kao lektira u srednjoj školi.

hm, kao literarno delo koje je dobro? ima ih dosta, istina, ne koliko i ostalog šunda, ali ima. prvi koji mi padaju na pamet, a da su domaći i relativno nedavno izdati, jesu mirjana novakovič "strah i njegov sluga", ili poslednje od domaćih što sam čitao, bekim sejranović. ako bi otišli dalje u prošlost, ima ih tušta i tma

Negde sam pogubila veru u ukus kritičara. Volela bih da taj ukus, ako ga ima, vidim - na otvorenom. Bez slava-lova-autoritet podrške.

pa tu i zavisi dosta ko kritikuje. nećeš sada svaki komentar sa gudridsa ili sagite da uzmeš kao sveto pismo, već otprilike znaš ko ti je kredibilan, a ko i nije. ako bih naveo dobar primer kritike, pa, u vikend izdanju danasa mogu da se nađu odlične književne kritike (uopšte nisu negativne), a ako bih naveo primer negativne a objektivne kritike, evo, konkretno gulovog prikaza amakorda, koji je po meni odlična, sažeta kritika dela koja je sasvim u okvirima pristojnosti:

http://ljudska_splacina.rs/2009/11/amarkord-zoran-zivkovic.html

[Kimura]

Nisam tebe prozivala, Scordisk, ti si otvoren i uglavnom (ako zanemarimo neke momente slabosti:http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15995.150)  pristojan sagovornik. 

Iritira me reč ''nezameranje'', koju često pročitam. Šta je, ustvari, to nezameranje?


Boban nas je nedavno sludeo sa ''mišljenjem onih koji ćute''.
Zašto ćute? Neće da se zamere? Ne žele da iskrenim rečima uvrede prijatelja?
(Ja ćutanje prijatelja nikad ne uzimam zdravo za gotovo.)
Ne žele da stvore neprijatelje?
(Verujem da je za neprijateljstvo potrebno malo više od iskrenog kritikovanja.)
Ili neće da odaju priznanje? Opet zbog nezameranja. Da ne naljute konkurenciju.
Kako god okreneš, najsigurnije je ne otvarati usta.
Ali, ćutanje može da znači bilo šta. Ono je kao glas onih koji nisu izašli na izbore. Zgodno da se iskoristi.


Ne treba ćutati. Ne moraš uvek birati reči. Ali, nije loše ni zamisliti sebe kako za dvadeset godina stojiš iza napisanog. Pred drugom publikom, u novim okolnostima. I kritičar, kao i pisac, izlazi na sud vremena. To deluje kao nekakva odgvornost, a ko se rado prihvata odgovornosti?!

[Scordisk]

ne, ne, nemoj molim te, nisam ni mislio da me "prozivaš", žao mi je ako sam zazvučao kao da se branim od prozivanja, to mi nije bila namera. što se tiče pristojnosti, to ne znam, čini mi se da sam na ovoj navedenoj temi bio relativno kulturan, ako se uzme u obzir reciprocitet - s finima fino, s nefinima nefino.

a za nezameranje - pa to je mislim upravo i bila poenta ovoga članka. nezameranje može da se zapazi (ili je moglo) i na sagitinoj radionici: ljudi su vrlo osetljivi kada dobiju kritiku, pa je shvate lično, naljute se, naroguše, shvate to kao lični napad, ili kao revanš za neku uvredu, i onda se zamuti zla krv. posledično, pošto većina nema živaca da se upušta u to, radije ćuti, i na kraju ostaju prilično sterilni komentari koji nikome ništa ne znače.

mislim da je ovaj članak i probao da ukaže na nešto slično na našoj sceni, a što je šire od sagite i samog žanra fantastike, i tiče se tih prilično "sterilnih" kritika ili neosnovanih hvalospeva, a nasuprot nekoj, da tako kažemo, realnijoj kritici - pristojnoj, ali i dalje oštroj, jer takve stvari zapravo doprinose književnoj sceni, grade je, razvijaju, prerazmišljavaju teme, preispituju književna dela, akumuliraju kritičan duh, da tako kažem, i sami mtim književnu scenu čine vitalnom i teraju je na napredovanje, namesto trenutnog stanja, gde se sve utapa u nekoj poludokuvanoj močvari tapšanja po ramenu.

primera radi, uzmimo dobitnike ninove nagrade (ne računam poslednjeg, jer ga nisam čitao) koji su upravo posledica takvog stanja: i "tai" i "armagast", pa čak i skroz do "potpalublja", to su prilično loši romani, u najgorem slučaju prosečni, koji su ovenčani najprestižnijom nagradom, i teško je naći neke kritike koje bi to osporile. to takođe može da se primeti i kod arsenijevića, koji mahom piše loše knjige, a kritika koja će to osporiti je retka i sporadična, uglavnom skoncentrisana na blogove, jer, jebga, niko neće da se zameri. i onda završimo sa nekim prilično mediokritetskim delcima koja se vaspostave kao "najbolja"

a što se tiče bobana, on je skandal majstor, ne bih se ja na to odveć obazirao

[scallop]

Ovo je drugi put da je Katarina Kostić upotrebljena.


Ovde se govori o zameranju i nezameranju, a istovremeno se afirmiše politika "reciprociteta" s finima fino, s nefinima nefino.
Da se ne dešava bilo bi apsurdno. A, dešava se ne od Arsenijevića koji je upotrebljen kao loše rešenje za neki spor među odlučivačima šta je dobro, a šta loše u domaćoj literaturi, nego još od Kiša koji je javno morao da se brani od zavidnih ili od sirotog Lazara Stojanovića koji bez sopstvenog udela postade paravan za jednu drugu zloupotrebu.


Nego, ako se nas tiče naše ognjište, mogli bismo da počnemo da čistimo naše dvorište, ali moje iskustvo je da se nijedan ozbiljan diskurs ovde nije zapatio. Može da počne od mene, ali i od Scordiska, svejedno.

[scallop]

Posle dva dana zgodno je napomenuti da "unutrašnji dijalog" ZS ne funkcioniše kao ni onaj drugi. Nema se s kim.

[Boban]

Nevolja je što ova kritika kritičara potiče od osobe koja na drugoj strani reklamira i učestvuje u promociji trojice samozvanih pisaca koji su nestvaran skup arogancije i neznanja.

[scallop]

Gde ima volje nema nevolje. Broj samozvanih arogantnih pisaca punih neznanja je trenutno neprebrojiv, pa nam pobroj bar ovu trojicu ne bismo li se približili kritičaru i kritičaru kritičara.

[Boban]

[scallop]

Sad mi lakše. Ne misliš na mene. Lično sam upoznao ovog levo, ali nikad čitao. U poslednjih godinu dana komentarisao sam tri knjige. Lazovića, Sarajliju i Z. Petrovića. Pomislio sam da misliš na njih. Dakle, ako nisam "taj", ko onda jeste. Jer, ovde, na ZS praktično više niko ne komentariše pisanje.