Boban Knežević - SLOBODANIDA (2014)

[Kimura]

NF, ti se pitaš umesto da pročitaš!

[Nightflier]

Pa nisam želeo da te izlažem troškovima. Na Sajmu sam tražio knjige od Bobana, nije hteo da mi da. Izvoli pa ih pošalji poštom, ako ti je stalo. Ili neka ih pošalje tvoj izdavač, kada smo već kod toga. Poslednju knjigu domaćeg autora koju sam prikazao ("Hokus Lokvud") poslao mi je upravo izdavač.

[Stipan]

O tome ćemo privatno i na nekom drugom mestu.

[scallop]

Prcko, budi fini. Nightflier ne dolazi na niz promocija. To mu je zaštitni znak. Uostalom, sad si u istoj vreći sa Bobanom. Braća po ispadanju iz konkurencije za NiNa. Ispadači. Ima nas koji nikada nismo ispali iz te konkurencije. Seti se Mićine izjave da on posle romana Strah i njegov sluga (to je ovaj milenijum) nikoga ko piše fantastiku ne bi predložio za tu nagradu. A on se kladi na konjske trke. Kad "naši" to kažu zna se gde smo.

[Stipan]

Pa meni je zaštitni znak ispadanje iz trke za NIN-a u prvom krugu. I prošle godine je bilo isto...

[scallop]

Ti si već tradicionalista, a Boban je početnik.

[Alexdelarge]

ćosić, krleža, konstantinović, crnjanski, ćopić, pekić, kiš, albahari, basara, davičo, selimović, bulatović, pavlović, kovač, bora ćosić, tišma, ugrešić, pavić, mihailović... odakle vam samo hrabrosti da maštate o ninovoj nagradi?

[Stipan]

Hrabrost je stvar ličnosti. Nije to za svakoga...

[scallop]

ćosić, krleža, konstantinović, crnjanski, ćopić, pekić, kiš, albahari, basara, davičo, selimović, bulatović, pavlović, kovač, bora ćosić, tišma, ugrešić, pavić, mihailović... odakle vam samo hrabrosti da maštate o ninovoj nagradi?

Si ćito ili si prelistavo? A, ove naše kandidate? Bilo koga?

[Mica Milovanovic]

"Strah i njegov sluga" nije dobio nagradu 1999 zbog toga što je nagradu dobio roman Karakteristika Maksimilijana Erenrajha Ostojića. "Strah i njegov sluga" su posle toga imali desetak izdanja, a za gospodina Ostojića sam gotovo siguran da nisi ni čuo, a mogu da potpišem, iako nisam ni pokušao da ga pročitam, da je to bila politička odluka.


Ako ćemo pošteno, posle 2000. godine i Sitničarnice kod "Srećne ruke", ja ne vidim nijedan roman koji bi bio u rangu sa romanima pisaca koje pominješ. Bilo je tu dobrih pisaca i dobrih romana, ali ničega spektakularno dobrog. Čak je i Basarin Uspon i pad... meni jedan od njegovih slabijih romana.


Zašto onda ne razmišljati o NINovoj nagradi? Šta je to što Goran Gocić, Slobodan Tišma, Vladimir Tasić ili Gordana Ćirjanić mogu da ponude što neko od "naših" pisaca ne bi mogao?


Problem je u tome što "naši" pisci jednostavno nedovoljno rade na svojim delima, što se bave svime i svačim da prežive, a ne pisanjem...

[scallop]

Meni stalno pada na um "Grbovnik" (2002), ali to je ispod tvog ukusa.

[Mica Milovanovic]

Pa, meni se "Grbovnik" sviđa, kao što sam to više puta rekao, ali meni on nije roman koga bih smeo da stavim u istu ravan sa romanima nekih od gore navedenih pisaca.


Pojedine tvoje priče, kao što je "Dan Mitre", sadrže ono što bih bez imalo rezerve smeo da stavim u rang sa vrhunskom prozom najboljih pisaca, ali to ne bih smeo da tvrdim za "Grbovnik".


Ponavljam, "Strah i njegov sluga", iako ima i određenih mana kojih sam svestan, možda je najbliže onome što bih voleo da vidim od domaćeg žanrovskog romana.


Ja sam mnogo težak...

[scallop]

Nevolja s tobom je što pomeraš i kriterijume. Pišeš da i Mirjanin roman ima određenih mana, ali mene ćeš da staviš na neku listu samo ako je u ravni romana "gore navedenih pisaca". Pa, onda, "vrhunska proza najboljih pisaca" i "Dan Mitre". Petljaš, Mićo.

[Boban]

Svojevremeno je Radmilo, pišući o Živkovićevim romanima, uspeo sve vreme da piše o svojim; eto, i sada, na topiku o Slobodanidi, on vuče da se priča o Grbovniku.

[scallop]

Bre, prestani da se osvrćeš na mene. Bolje misli kako si prošao na drugoj strani. I Grbovnik je sto puta bolji od Slaninijade, pa ni njega nisi čitao. Tvoja muka je što ne čitaš ništa, pa si zaboravio i ono šta si znao.

[Mica Milovanovic]

Šta petljam? Pokušavam da što jasnije kažem ono što mislim. Moji kriterijumi su uvek bili vrlo visoki. Imaš skoro sve moje tekstove na internetu, imaš u Emitorima sve moje prikaze. Ne znam kada sam prikazivao nekakvo neprimereno oduševljenje za bilo čije pisanje, za bilo koje domaće ostvarenje. "Dan Mitre" sam oduvek izdvajao kao tvoju najbolju priču, priču koja sadrži ono "posebno" što sam samo povremeno nalazio kod nekih vrhunskih pisaca, priča kao što su "Oni koji odlaze iz Omelasa", "Večera u Audogastu", itd. itd.

[Ghoul]

već ti vidim naslov biografije -
MIĆA: ČOVEK KOGA NISU ODUŠEVILI

[Mme Chauchat]

Witold Gombrowicz-Ferdydurke

Profesor: - Kako te to ne oduševljava, Galkjeviču, jesam li ti hiljadu puta objašnjavao da te oduševljava.
Galkjevič (rezignirano): - Ali to mene ne oduševljava.

[scallop]

već ti vidim naslov biografije -
MIĆA: ČOVEK KOGA NISU ODUŠEVILI

Za tvoj roman je rekao da "to nije tako loše", pa se zakiti.

[Nightflier]

NF, ti se pitaš umesto da pročitaš!

Čitao bih, da imam šta. Pošto nemam, ne čitam.

[Josephine]

Svojevremeno je Radmilo, pišući o Živkovićevim romanima, uspeo sve vreme da piše o svojim; eto, i sada, na topiku o Slobodanidi, on vuče da se priča o Grbovniku.

Osim što vuče da se priča o Grbovniku, u sred promocije tvog romana izreklamirao je svoju nepostojeću zbirku i zafrkavao te je sve vreme, posle svakog tvog posta. Naravno, ti ćeš, kao i svaki bedni muškarac, pre da biraš da ne ideš protiv sredine za koju misliš da te poštuje i gde već imaš neku poziciju (među muškarcima, naravno), nego da primetiš šta se oko tebe stvarno događa.

[Boban]

Radmilo je moj drug i njemu je sve dopušteno; ono što tio nisi u stanju da shvatiš, D, jeste prava definicija prijateljstva, gde nema interesa i gde možeš slobodno reći štagod ti padne na pamet i manipulisati kako god, a da ono osnovno ne bude ugroženo. Kakav bi to prijatelj bio kada ne bih smeo da mu kažem šta zaista mislim i obrnuto?

[scallop]

Aliluja!

[Josephine]

Radmilo je moj drug i njemu je sve dopušteno; ono što tio nisi u stanju da shvatiš, D, jeste prava definicija prijateljstva, gde nema interesa i gde možeš slobodno reći štagod ti padne na pamet i manipulisati kako god, a da ono osnovno ne bude ugroženo. Kakav bi to prijatelj bio kada ne bih smeo da mu kažem šta zaista mislim i obrnuto?

Hahah:)

To je prijateljstvo među sujetnim muškarcima. Moji prijatelji ne manipulišu mnome, niti reklamiraju sebe kada je mojih 5 minuta slave, niti me pljuju pred drugima (samo u lice). Ponekad si tako glup. Ja nisam imala koristi od tebe (bar ne književne). Scallop je svakako imao. I još uvek ima.

A zato si popi*deo kada sam ti rekla da si konformista? Muškarci za koje misliš da imaju neku poziciju su ti prijatelji i mogu sve da ti kažu u lice, a na mene pizdiš i slušaš Lordove i scallope koji su umislili da su ratnici svetlosti? Lordove koji su pokušali da me kontrolišu kada ću i šta ću da pišem po forumu, ubeđujući me da su ti slični i scallope koji se kite tuđim perjem?

Muškarci su stvarno glupanderi. I treba da se držite zajedno. Vama samo to i preostaje.

[varvarin]

Kažu, muškarci su sa Marsa, žene sa Venere.
Ima knjiga.

[Boban]

ti nemaš prijatelje, nemaš nikoga i ništa, nemaš ni omiljenu hemijsku olovku... sedi i pišu priču za novu radionicu da probaš da naučiš nešto.

[Джон Рейнольдс]

Аууу, бре, па зар опет испади те јадне и ко-фол агресивне андрофобије? Ја све нешто мислио, биће каква промена дискурса, наратива и осталих тих модерних речи који корисника чине паметним... Ал јок!

[Josephine]

ti nemaš prijatelje, nemaš nikoga i ništa, nemaš ni omiljenu hemijsku olovku... sedi i pišu priču za novu radionicu da probaš da naučiš nešto.

Začuđujuće je kako svog prijatelja Radmila dobro poznaješ, a mene ne poznaješ gotovo uopšte.

Nadam se da se prijatno osećaš dok se na sopstvenoj temi batrgaš i ne znaš od koga da se odbraniš pre. Od prijatelja koji te zakucavaju u svakoj prilici ili neprijatelja, koji te, zapravo, iskreno, kritikuju.

Ne projektuj sebe u mene. Možda me upoznaš bolje.

[mac]

Možda D. ne razume koncept sitne provokacije? Morao sam onomad da objašnjavam kolegi da se ne prima na sitne provokacije, da je to samo zabava. Bilo mu je strana ta vrsta zezanja u kojoj sitno podjebavaš nekog ko ti je, makar kolegijalno, blizak. Na kraju je ipak "savladao" materiju.

[Josephine]

Nisu sitni provokatori ni prijatelji oni koji ti prete, uslovljavaju te i teraju te da se odrekneš drugih prijatelja.

Dok Boban shvati ko mu je prijatelj, ode mu roman u zaborav. Al će zato na njegovoj grbači da osvane i Radmilova zbirka i Grbovnik. Da se zna ko je bio pisac, a ko SAMO izdavač.

[Ghoul]

prijatelji ili neprijatelji, ali ovo skalopovo stalno vraćanje na svoje nevoljene, nečitane i nepoznate knjige - to njegovo neprestano, bez obzira na temu, povod, topik, nevezano za to o čemu drugi pričaju a on stalno: "a ja, a ja? a MOJ roman? a moja priča? a mene što ne čitate? a mene što ne volite?" - stvarno je više nego patetično.

[Džek]

IzvinjaEm se onako lažno na upadu, samo da velim da ne moram da čitam prezentovani roman jer mi je mnogo zanimljivije da čitam ceo jedan svet između lajka i dislajka datog dela. Mnogo je zanimljivije od sagitaške dogme lova na slabu-osrednju-nikakvu-muškobanjastu-pisac u pokušaju- infantilnu-itd karakterizaciju likova u romanu i sve ostale urnebese koje ova vesela strogo uniformisana družina sa amblemom "sjebimo čoveku roman, popišajmo to pre čitanja da smrdi po izlozima" iznjedri. I kako da izlistam toliko i toliko dinara za nezahvalno prokuženo delo o kojom ne smem da zucnem svoj kont, jer ću da najebem kao švabo na legendarnoj Neretvi. Bolje mi je da za te pare uzmem dvolitarku rogonje i lepo pratim topik. Hik, topic. Ili kako već.

I svi vi, od Milke Mu Mu u lila papiru do samog autora dela, nastavite da dislajkujete intenzitetom kojeg bi se i Cukerman postideo, uradite posao do kraja, ubijte kravu da se ne bi slučajno otelila.

Meni je dovoljno da prelistam Crni Cvet (po X-ti put) a bogme i da zavirim u Grbovnika (Zavodnika nemam, niti nameravam da ga nabavim, na žalost a čast autoru, zarad divne reklame istoga, ovde), pa da nađem ono što meni, tako kontam vođen ZS dogmama, nedostaje. Iskustvo u oblikovanju lepe rečenice, slaganje scenosleda, oblikovanju romana itd... Torta mi je vrh koji prolazi, imamo preko 1200 skidanja (samo trojke), večina autora iz T ode prevedeno za ameriku trbuhom za kruhom. Ljudi, šta radite? Upinjete se da se roman ne kupuje, da se ovde čita i bude pročitan. Da pisce u pokušaju odjebete u samom startu.

Sreća sreća radost sujetnim i ljubomornim isprdcima koji nestaju prvim lahorom.
Tol'ko, Nastavite, pliz. Izvinjavam se na upadu. Kao.

[Džek]

Nisu sitni provokatori ni prijatelji oni koji ti prete, uslovljavaju te i teraju te da se odrekneš drugih prijatelja.

Dok Boban shvati ko mu je prijatelj, ode mu roman u zaborav. Al će zato na njegovoj grbači da osvane i Radmilova zbirka i Grbovnik. Da se zna ko je bio pisac, a ko SAMO izdavač.

Bobanovi romani nikada neće završiti u oblivionu, ni jedan do sada nije. Kao ni Radmilova dela. Pa ni Grbovnik. Ni Zavodnik. Ima nas koji pamtimo, čitamo, pa čak i diskutujemo povremeno o tim delima. Izvlačimo ono najbolje iz toga, učimo po stare dane. Širimo to po regionu. Da nam se, može nam se. Sa svima ostali dobri ovde, sem sa tobom. Radimo, pišemo, dopunjavamo se, izdajemo, imamo čitaoce, uživamo i dopisujemo se. Svakodnevno. Ne pentramo se u gaćama po banana stablima i pravimo selfije. Ne zakuvavamo odnose između starih jarana i pisaca. Niti oni zakuvavju među nama. Nismo umobolni, nego normalni. Jaki smo kao beton. Skontali smo da se tekme zaboravljaju a rezultati pamte. to što huligani misle da su tekme nameštene u korist slabih timova, nije naš problem nego samo i ekskluzivno tvoj.

Upinji se najjače što možeš, ispravljaj neke krivine koje si umislila, ali tako je kako je. U jednom momentu si mi ogadila i pisanje i boravak ovde, ali si sama sebi uterala time. Sve nas "pisce u pokušaju","amatere jadnike" i "kitice" si okupila i napravila front, ne ka ZS ili opštoj sf pisaniji, nego ka pentračicama u belim gaćama. Legija izuzetnih kitica, koliko god bili (ne)kvalitetni je za sto svetlosnih godina udaljeno od tvojih gaća na stablu banane. Selfiji na stablu egzotičnog drveta ne piše, a kitice razvaljuju u pisaniji. Tvoji pokušaji da omalovažavaš Radmila su samo prdeži sa stabla, a napor da pomutiš jaranstvo naših sf velikana (ovo nije šlihtanje, jebe se meni za to, rezultati su na semaforu naše sf istorije) ostavlja braon fleku na tvom donjem vešu koji se presijava na arapskom suncu selfija.

Eto. The Džek is bek, sve sas svojom "turbofolkerskom prozom" a sa njim i cela legija Južnog vetra iz regiona. Stigla prozna fukara da napravi njesra u fantastici! Joj kuku, šta ćeš sada? Penji se ponovo! Alarm sve u 16! Nova pdf tema "kitica", šacujem? Saću da metnem linkove za T3, malo nam je 1300 skidanja... ispod egzotičnog drveta

[Kimura]

NF, ti se pitaš umesto da pročitaš!

Čitao bih, da imam šta. Pošto nemam, ne čitam.

Ako je muka to što ti Boban ne da ''Slobodanidu'', samo reci i dobićeš moj primerak. Pošto živim u Beogradu, neće biti troškova za poštarinu.

[Kimura]

A ne moraš  ni na promociju.

[Stipan]

Mislim da nisi skontala, Kimura. Nije reč o Bobanovoj knjizi.

[Kimura]

Naravno da jesam.

A i dalje nije jasno kome je taj tvoj novi roman namenjen. Sve mi se čini da pokušavaš da slediš ZŽ-a, pa da bežiš iz žanrovskih okvira i pretvaraš se u pisca & umEtnika. Na volju ti. Mene se to ne dotiče ni ovako ni onako. A drage volje ću ti pročitati novu knjigu, samo mi je dostavi. Odavno sam podvukao crtu i ne dajem pare za domaću fikciju. Čak ćeš i prikaz da dobiješ, ako te zanima

[Stipan]

Mda... To je ta ubistvena ženska logika...

[Kimura]

Aко женска логика налаже да се на топику који се зове ''Слободанида'' прича управо о тој, а не о другим књигама, ја се у име женског света извињавам на удаљавању од теме

[PTY]

Nažalost, mi smo poslednja generacija koja se seća pisaca koji su bili pravi pisci. Sada se sve menja. Pa pogledajte ovaj adult fantasy koji doživljava svetsku slavu, polupismeno trabunjanje, ali blisko današnjim tinejdžerima. Očekujem kod nas uskoro knjige ispisane ošišanom latinicom i niko se neće buniti zbog toga, ako se dobro prodaju. Gospoda Prodaja i Profit su gospodari svega, pa nije čudo da su kod nas bestseleri knjige Kusturice, Žarka Lauševića i Neleta Karajlića. Pošten, skroman čovek u zemlji Srbiji, sa prosečnom platom koju može da ostvari jedva da može da održava svoje dete da ne bude golo i boso. To je ono što Lib neće da razume.

Džaba ja ono onako hiperbolasto, jelda?  Džaba, naravno, jer kad je čoveku udobno sa slepom tačkom, džaba mu i oči širom otvorene.

Naravno da razumem neimaštinu, Bobane, pobogu, ali ovo o čemu govorim ima vrlo malo veze sa tom konkretno neimaštinom, u pitanju je druga vrst iste. Jer vidi, jedna je stvar kad čovek zna da najjeftinija verzija knjige košta 300 evra, ali sasvim je druga stvar kad čovek intimno dođe do zaključka da knjiga možda i ne treba da košta više. Jednom kad čovek svesno zaboravi zašto bi knjiga uopšte i trebala da košta više od toga, jednom to kad se desi, onda to prestaje da bude pitanje samih para, jer sve da se i ima budžet od soma evra, takva logika ti nalaže da je bolje za te pare štampati tri knjige u najjeftinijoj verziji, nego samo jednu u luksuznoj.

Ali to je ponajprije pitanje najpre stava, a tek onda drugih stvari. 

Fakt jeste da je prvo izdanje Zlatne knjige moglo itekako da se štampa za manje para, bez zlatne naslovnice, ali tebi onomad nije ni na pamet palo da to bude opcija. A oboje dobro znamo da ni onda nije bilo para, nego eto, stav ti je bio drugačiji.
Isto tako, Bodirogić je komotno mogao Poetiku horora da objavi sa upola manjim budžetom, pazi da ne bi to bila bog zna kakva tragedija, jer taj tekst bi i dalje bio dobar, čak i u nekoj sasvim jeftinoj knjizi koja je samo podloga za slova. Ali nije je tako objavio. I možemo mi sad biti maliciozni i tvrditi kako tog čoveka svrbe pare pa ne zna šta će sa njima, ali  – čak da i to jeste istina, a nije – mogao je on na mnogo drugih načina da pare spiska, i super se pri tom provede. Ali nije. Sručio ih je u knjigu, i to knjigu teorije, znači, bez ikakve nade da se te pare vrate bestseler prodajom. Dakle, on danas ima stav prema knjizi kakav si ti onda imao.

[Boban]

Ne zaslužuje svaka knjiga dodatni i skuplji tretman.
Ja sam glatko proizveo dve knjige u poslednje dve godine koje sam platio po 4500 evra svaku, jer je tim knjigama to pristajalo.
A obične romane za čitanje, ubacivati u tvrdi povez i šiti, to mi je preterivanje pre svega jer u zemlji Srbiji nema kupaca za takve knjige. Ljudi u Srbiji ne očekuju da roman tako izgleda, već kapitalna dela.
Za godinu 2015 spremam dva nova izdanja koja će u zbiru probiti 10000 eura, prvo je nova knjiga o Dikanu, a druga antologija priča o đavolu u Nekronomikon ediciji i opremi. Ako bude prostora možda se na kraju iznedri i već pripremljena Antologija srpske naučne fantastike. To su knjige u koje ima smisla ulagati, a moj roman je namenjen da se pročita za dan-dva i uglavnom ne čuva.

[ALEKSIJE D.]

Roto romani su mama za nas. Kakav crni tvrdi povez i zaštitne korice u visokom koloru. Reciklirani papir, razmrljane naslovnice u tri boje i vozi. Pročitaš, ostaviš na sedištu u autobusu ili kupeu za drugog pismenog bednika, kao što si i sam, pa neka se i on malo kulturno prosvećuje.
Šteta što nema niko ko štampa herc romane. Sad sam skelptao jedan na 290 strana i dušu dao za trafike.

[Alexdelarge]

a druga antologija priča o đavolu u Nekronomikon ediciji i opremi.

ovo ti je dobro. kupujem.

[PTY]

Ne zaslužuje svaka knjiga dodatni i skuplji tretman.

Nisam ni mislila da kažem kako svaka knjiga to zaslužuje. Ali opet, ne zaslužuje ni svaka knjiga da se štampa, pa se štampa samo zato što se može, zato što je jeftino.

Isto tako, ne znači da je svaka luksuzna knjiga po pravilu skupa. Ja zapravo i ne znam koliko je ikoja takva knjiga koštala,  ali znam i vidim kad je silnom pažnjom i velikom ljubavlju napravljena. U mojim očima, to je čini skupom, zato jer je smatram vrednom. Ali jeftina knjiga je redefinisala i sam  pojam luksuza, pa se danas i najosnovnije potrepštine tipa uredništva ili lekture smatraju luksuzom bez kog se može.

Luksuzna knjiga te navodi da budeš bolji čovek.

Kad praviš luksuznu knjigu, ne pada ti na pamet da u njoj ostaviš ma kako sitne feleričnosti, kao ma nije važno za sad, srediću ja to u idućem izdanju. Luksuzna knjiga ne ostavlja tu opciju, niti ostavlja opciju da ti lekturu odradi komšinica sa sprata niže, inače po zanimanju kasirka u dragstoru. Luksuzna knjiga te tera da za nju sjuriš nekoga kao što je Dacko, da ti od rečiju napravi čistu melodiju. Kad kupiš luksuznu knjigu, najpre pomisliš kako je autor neki žešći baja, kad je našao nekog ko će toliko da u njega uloži. I luksuznu knjigu bogami nećeš svakome tek tako da pozajmiš, ona će te natera da porazmisliš kome je i zašto možeš dati. I za luksuznu knjigu nećeš zaboraviti kome si je dao, pamtićeš bogami i tačno vreme u kom si je u tuđe ruke stavio. Jedino zbog luksuznih knjiga pitaćeš se nije li vreme da nabaviš malko finije police, a i prašinu ćeš bogami češće da brišeš.

I sve to još i pre no što knjigu pročitaš.

A to što kažeš za obične romane u tvrdom povezu, sa tim se potpuno slažem, to jeste kičeraj. Ali tu se već postavlja možda i pitanje neukosti i sličnih falinki, a ni toga ne bi toliko bilo bez same inflacije o kojoj govorimo. Ja govorim o knjigama koje zaslužuju luksuz, otud i trebaju ljudi koji će umeti da to ispravno prepoznaju.

[Nightflier]

Aко женска логика налаже да се на топику који се зове ''Слободанида'' прича управо о тој, а не о другим књигама, ја се у име женског света извињавам на удаљавању од теме

Po mom iskustvu, ženska logika je najčešće najispravnija logika.

Elem, na stranu koji god problem da PM ima sa mnom - ako je to što mu nisam bio na promocijama, izvinjavam se što nisam bio a rekao sam da ću doći - moj problem sa "Slobodanidom" nije ni tih koliko god stotina dinara da knjiga košta, niti to što je nisam dobio od Bobana. Problem koji ja imam sa tom knjigom i zbog kojeg ne želim da je čitam jeste to što ne znam šta je ta knjiga. Slutim da je reč o Bobanovom političkom pamfletu, a to ne moram da čitam jer su mi Bobanovi politički stavovi poznati. Zapravo, to je i glavni problem koji imam sa savremenom srpskom fikcijom: književna dela najčešće služe kao nosioci političkih poruka. To samo po sebi ne mora da bude loše - dapače, većina naučne fantastike se i sastoji od prepakovanih političkih poruka - ali naši pisci to rade mahom trapavo, nedosledno i u pogrešnom trenutku. Ako "Slobodanida" nije politički pamflet, već (štajaznam) distopija, alt. istorija, šta god - onda bi me nešto privuklo da je pročitam. Ovako me sve odbija, jer me osećaj vuče na to da pomislim kako je reč o delu autora "Poslednjeg Srbina" a ne o delu autora "Crnog cveta". Nemam ništa protiv ni da mi izdavač dokaže suprotno, ili da mi dokaže bilo šta. Za sve ovo vreme od izlaska knjige niko mi nije rekao - o čemu se tu radi. Zašto bi trebalo da je kupim, osim zbog toga što ju je Boban napisao. To nije dovoljan razlog da bih izdvojio novac. Kad smo već kod toga, ni to što je Gul napisao "Zavodnika" nije dovoljan razlog da kupim tu knjigu. S druge strane, kada je reč o "Poetici horora" - tačno znam šta mi se nudi. Znam koja je vrednost te knjige i znam da bi (u nekom trenutku) trebalo da je pročitam, budući da je reč o ozbiljnom naučnom (naučno-popularnom?) delu, koje se bavi žanrom - istina, ne mojim omiljenim žanrom, ali horor se toliko prepliće sa drugim žanrovima da je jednostavno nezaobilazan činilac svakog ozbiljnog promišljanja o teoriji fantastike. Znam da je Gul izdvojio neko vreme da sažvaće referentna dela i da to predstavi na prijemčiv način, znam da se izdavač potrudio da knjigu valjano opremi, a znam i da je prošla neki oblik makar korekture (mada bi bilo zanimljivo znati da li je Gul istrpeo ikakve uredničke zahvate glede prirode teksta).

Dakle, ovde su po sredi poznanice i nepoznanice - činioci sa kojima čitalac barata ili ne barata i kojima se vodi prilikom odabira onoga za šta će dati novac. Ovo je i delimično pojašnjenje mog posta kojeg si citirala u odgovor PM-u: Ne kupujem domaću fikciju jer ne znam šta mi se prodaje. Ne želim da za nešto dam novac, pa da naknadno otkrivam o čemu je reč. Takođe, ne verujem u "podržavanje autora". Time se ne bih dalje bavio.

[Nightflier]

a moj roman je namenjen da se pročita za dan-dva i uglavnom ne čuva.

Dobro, kako možeš to da kažeš za rođeno delo i da ostaneš živ? Pa koji si ga moj onda objavljivao i traćio pare na štampu? Što nisi okačio pdf na net? Ako se čita za dan-dva i ne čuva, šta ga čini vrednijim od mora krš fantastike ovakve ili onakve prirode?

[Boban]

pa to je kratka knjiga koja vuče na čitanje. Pročitaš je i baciš. Kada se ponovo uželiš kupiš drugi primerak.
A tebi nema šanse da se dopadne jer ćeš u svakoj rečenici videti mene. Nije to lako podneti, vidiš da se Jevtra ispovraćala još prvog dana.
Ti slobodno čitaj američke razvučene i beskrajne priče o predelima urađenim po američkom senzibilitetu od pisaca o kojima ne znaš ništa i uživaj. Da si me znao u danima kada si čitao Crni cvet i on bi ti bio sranje jer je u njega utkana čitava moja tadašnja poetika; ti si jednostavno takav čovek i hajde da se ne nerviramo oko toga.

[Kimura]

Nightflieru, ne želim da budem dosadna, ali moram da kažem (upravo zato što su i mene u početku morile slične sumnje) da ''Slobodanida'' nije politički pamflet.
Roman nimalo ne liči na ''Poslednjeg Srbina'', a ni na ''Crni cvet''.
Sad, što se čitanja tiče, moraš malo da rizikuješ. Ne radi podrške, naravno, već za lično zadovoljstvo.

[Nightflier]

Ja se ne nerviram uošte, ako nisi primetio.

A nisam ni upotrebio reč "sranje" za bilo šta što si ti napisao. Kada razgovaraš sa mnom, promeni brzinu i pređi u drugu traku - ne razgovaraš sa Gulom. Zabavno je, inače, što od svega propuštaš da odgovoriš na jednostavno pitanje: Šta je tvoj roman, posmatrano žanrovski, i o čemu se radi?

To je džebeno prvo pitanje koje bilo ko postavi kada neko spomene film, strip, priču, roman - o čemu se radi?

Valjda je tebi, kao piscu, lako da na to daš odgovor.

[Nightflier]

Nightflieru, ne želim da budem dosadna, ali moram da kažem (upravo zato što su i mene u početku morile slične sumnje) da ''Slobodanida'' nije politički pamflet.
Roman nimalo ne liči na ''Poslednjeg Srbina'', a ni na ''Crni cvet''.
Sad, što se čitanja tiče, moraš malo da rizikuješ. Ne radi podrške, naravno, već za lično zadovoljstvo.

Verujem tvom sudu, ali nažalost nemam više vremena da tumaram nepoznatim bogazama. S druge strane, čitanje domaćih pisaca nije samo po sebi opasno - ali razgovor o njihovim delima jeste. Šta god da kažeš, autor ili autorovi dušmani (a svako ih ima) već će ti nešto imputirati. To sam pre izvesnog vremena shvatio, a budući da ne želim da čitam knjige o kojima nakon toga ne smem da pričam, princip nečitanja domaće fikcije ne narušavam osim ako to autor (ili izdavač) ne zatraži od mene. Lakše mi je tako.