Radionica broj 55 - GLASANJE

[Boban]

 Ovde su priče pristigle na ovaj krug Radionice:

1. Pobuna - ne znam ko je, mejl potpisan kao "Dunja Ete"
2. Krv lordova - Andromander Reik
3. Morija - Linkin
4. Muž iz nužde, muž iz nužde - ne znam ko je, potpis "daccea"
5. Na isti dan - Džek
6. Novo načertanije - Scordisk
7. Ne zaboravi da daš krv - Odrijana
8. Odmetnik - Stipan
9. Poruka u boci - Miloš Patrik
10. Stari znanac, nezvan gost - kimura
11. Svet - PTY


Od sada, pa dok se to ne promeni, biće u opticaju samo javno glasanje, tj, slanje privatne poruke na glasanje2015, do određenog datuma, a to je do 18, juna u ponoć, tj, još oko 36 sati.
Kod glasanja biraju se TRI PRIČE i bez redosleda i razlike. U osnovi, samo glasanje treba da posluži kao orijentacioni reper za razgovor o svim pričama, nakon toga.


Na kraju, podsećanje šta je bio zadatak:


PROGNOZA SMRTI

Kao prvo, imamo mašinu koja prognozira na koji ćemo način umreti. Nema veze kako je imamo i ko ju je izmislio i odakle je došla - jednostavno je imamo i otud se priča ne mora baviti time. Ta mašina radi analizu uzorka krvi i izbacuje rezultat na parčetu papira. A dijagnoza je uvek kratka: recimo "umrećeš od srčanog udara" ili "zgaziće te auto" ili "ubiće te muž/žena" ili "udavićeš se" i sve u tom fazonu. Ne kaže ni vreme ni mesto, samo način smrti.
Znači, ta mašina je datost i ne treba se uopšte baviti njenim poreklom niti načinom rada; imamo je i gotovo.

Zadatak koji je pred vama jeste da prihvatajući postojanje mašine kao nedvosmislenu datost, sagradite priču oko sledećeg sinopsisa: junak priče ne želi da se testira na toj mašini, jer ne želi da sazna kako će da umre. Ali onda se splet okolnosti iznenada promeni i krene da ga prisiljava da se testira.
Znači, priča treba da se fokusira na sam taj splet okolnosti – šta bi nekoga prisililo da se podvrgne takvom testu, iako je svim svojim bićem protiv toga.
Naravno, to treba utkati u zanimljivu i zaokruženu priču.
Dakle, svaki razgovor o pričama prestaje do sutra u ponoć.

[Boban]

11 priča, 11 glasača.
Evo ih ovde: http://www.znaksagite.com/D/2015/55/glasanje55.htm

Na brzinu sabrano:

7_Novo načertanije
5_Pobuna
4_Odmetnik
4_Morija
3_Stari znanac, nezvan gost
3_Krv lordova
2_Poruka u boci
2_Na isti dan
1_Svet
1_Ne zaboravi da daš krv
1_Muž iz nužde, muž iz nužde

Možete krenuti sa komentarima.

[Stipan]

POBUNA - Fina emotivna priča sa mnogo poetike u sebi.

SVET - Lepo. Čitav roman ispričan u formi minijature.

NA ISTI DAN - Zanimljiva priča sa dvostrukim obrtom. Moram priznati da sam se pomalo gubio, ali sve je na kraju leglo na svoje mesto.

NOVO NAČERTANIJE - Pa dobro, tu je nuklearni udar i nuklearna zima dolazi, dakle radi se o postapokalipsi. Problem je što nisam baš najbolje shvatio kakva je veza između prognoze smrti i bunkera na Rtnju.

KRV LORDOVA - Ne mogu reći da je loše napisano, ali nešto mi tu škripi. Ako bi je posmatrao kao vampirsku storiju, onda i to trebalo da bude horor sa mnogo više saspensa, pa je kao takvu ne vidim. Mogu je posmatrati kao triler, ali onda se kao prepreka pojavljuje preterana predvidljivost završnice.

PORUKA U BOCI - Zanimljiva ideja, ali mene lično strašno nervira iznošenje činjenica u vidu izveštaja, mada, korektnosti radi, moram reći da je to savršeno legalan postupak u književnosti.

STARI ZNANAC, NEZVAN GOST - Priča sa istovetnom završnicom kao i POBUNA, ali ovoga puta izvedena u HF maniru. Kako se radi o tematski vrlo sličnim pričama, ne ostaje mi drugo nego da ih stavim u istu ravan, što ovu priču u mojim očima baca niže no što realno zaslužuje. Nedostaju osećaji.

MORIJA - Ideja nije loša, ali mi je sve nekako nabacano zbrda - zdola. Teško sam ispratio radnju i tek na samom kraju sam uspeo da posložim događaje.

MUŽ IZ NUŽDE: MUŽ IZ NUŽDE! - Priča sa previše insistiranja na uličnom žargonu i problematičnim karakterima protagonista. Samo po sebi to i ne bi predstavljalo prepreku dobroj priči, ali ovde je to vrlo neuverljivo izvedeno.

NE ZABORAVI DA DAŠ KRV - Uh, ovo je mnogo zapetljano. Jako teško za ispratiti i nejasno. Materijal za mnogo dužu formu.

[PTY]

Elem, u ovom krugu su gotovo svi autori ispravno shvatili zadatak, pa su i izvedbe bile generalno uspešne.

Naravno, ne govorim o samom sadržaju, po tom pitanju sam prilično tolerantna, jer to spada u domen slobodnog izbora autora, znači, na volju im je bio i žanr, i stil, i fora za zaplet, i sve ostale takve odluke, meni je samo važno da to bude korektno izvedeno. U tom smslu, izabrala sam tri priče kao ilustrativne: Morija, Ne zaboravi da daš krvi i Odmetnik.

Što se Morije i Odmetnika tiče, jasno vidim da su autori shvatili zadatak i shvatili su gde to tačno dilemu treba postaviti i kako je treba iskoristiti za zaplet, tako da su po tom pitanju obe podjednako uspešne. Razlikuju se po izvedbi, utoliko što Odmetnik bira da sve saopšti, dok Morija bira da neke stvari ne izgovori, ali zato ostavlja dovoljno materijala da sve to sami prepoznamo, znači, u pitanju je lepo odmereno doziranje informacije. Same postavke su mi svakako među boljima, jer su zanimljive po obrtu i dovoljno intrigantne po saspensu da osiguraju zainteresovano čitanje. Treća priča jeste malko zanatski slabija, ali dopao mi se pokušaj personalizacije zadanog motiva, tako da mi zanatska veština tu svarno nije bila u prvom planu. Jer, da opet ponovim, sam nedostatak veštine svakako ne treba penalizovati, naprotiv.

Toliko o moja tri favorita, a što se samog sadržaja tiče, o tome se uvek može naknadno, u tančine. 

[PTY]

Dve priče sa kojima sam imala problema pri čitanju su Pobuna i Poruka u boci.
Tekst Poruke u boci mi je apsolutno nerazumljiv, i takav je ostao i pri drugom čitanju. Naravno, ja razumem sve pojedine reči, ali mi izmiče smisao celine: ja zaista ne znam o čemu se tu radi i da li je u pitanju bio kakva forma prenesenog značenja. Očigledno mi je da tekst zahteva angažovano čitanje, ali moj problem je što mi zauzvrat jednostavno ne nudi dovoljno intrigantnosti da me na taj angažman primami, tako da mi preostaje jedino da samu sebe na čitanje nateram. Što je ostala jalova rabota, pri oba pokušaja. Eto, ja se izvinjavam autoru, zaista, moguće da je problem u meni a ne u samom tekstu, i biće mi drago da mi neko objasni o čemu se tu zapravo radi: ali pošto ne razumem sam tekst, otud i ne prepoznajem da li je (i kako) ispoštovao zadatak.

Što se Pobune tiče, tu svakako nije bio problem u nerazumevanju, naprotiv: tekst je solidno sročen i lako se razume. Moj problem je tu bio što je sam tekst veoma ravan, pa otud i nezanimljiv. U principu, tu su tri segmenta, prikazana kao tri pojedinačne sudbine, i ona se naprosto ponavljaju, bez obrta i bez ikakvog iznenađenja, pa otud i bez dileme koja se očekuje po pitanju samog zadatka. Da stvar bude gora, ponavljanje vezivnog teksta između tih segmenata (mislim na ono: ne znam, možda sam naivna, nisam sigurna) samo pojačava efekat jednoličnosti do opsesivnog nivoa. Ton priče me podsetio na onu Kimurinu mrtvu naratorku, ali ne mislim da time kažem kako smatram da je ovo Kimurina priča -- naprotiv, mislim da nije-- nego me naprosto intenzitet emotivne manipulacije u ovoj priči veoma podsetio na onu litaniju, pa je otud i kontraefekat pri čitanju isti kao što je onomad bio. I u ovom slučaju, ovde narator insistira da je žrtva i onda kad očigledno nije: otud je i dilema koju je zahtevala zadana tema zapravo naprosto eskivirana.

[PTY]

Druge dve priče koje sam lako zapamtila su mi također malko problematične: reč je o pričama Krv lordova i Na isti dan.

Krv lordova je fino sročena priča i na sam stil nemam nikakvih zamerki, zaista. Problem je isključivo u postavci. Naime, vampir je konvencionalno otporan na mnoge stvari, i to s dobrim razlogom, otud je prilično  riskantno krenuti sa premisom da se vampiru može doakati prostim virusima i bakterijama. Ta premise podrazumeva nekakvog boležljivog vampira koji zahteva sasvim drugačiju konvenciju, recimo, neku sa daleko higijenskijim uslovima. Ako se već htelo otrovati vampira, postoji tu i konvencionalni način (podvali mu se krv mrtvaca, e sad, kako da to izvedete, ne znam, ali Rajsovica se dosetila) ali čak i u tom slučaju, zadana dilema će biti nepovratno promenjena, jer se sad već mora  fokusirati na to ko je i zašto i kako otrovao vampira, umesto na ono predviđanje koje se zadatkom podrazumevalo. Otud, sa ovakvom postavkom zadatak se zaista teško mogao ispoštovati.

Slično je i sa pričom Na isti dan: nemam nikakvih zamerki na samu izvedbu, nego samo na postavku. Zašto se krenulo od premise da Mašina menja mišljenje ili, što je još gore, da se njen rezultat može tako lako lažirati? Sa takvom postavkom, očekivana dilema je skroz izgubljena: ko će pod takvim okolnostima uopšte obraćati pažnju na prognoze Mašine, a kamoli zbog njih donositi nekakve životne odluke koje inače i ne bi doneo?

Za ostale priče moram najpre malko da se podsetim samog teksta, jer slutim da neke malko brkam po samim naslovima... 

[RedSonja]

možete vi to puno bolje! šteta što niste zablistali, najlepši mesec u godini : ) : (

svidela mi se poruka u boci, meni je to daleko najbolja priča u ovom krugu.
sve su ideje bile dobre ili simpatične.
medjutim
realizacija tek solidna. sa svim drugim pričama sam imala poteškoće, iz ovog ili onog razloga, više zbog ispisa nego zbog ideje.
meni je najbitnije da  kako suština podjednako tako i forma nije dosadna.

jer gle, sam zadatak je bio taaaako dosadno ograničavajuć i prikladniji je za neku širu formu nego za priču od 6 iljada karaktera sa sve spejsom. pa se zato i kiksalo.

o pančlajnu, obrtima, fabuli, verodostojnosti, sitnim crevcima i ostaloj kavurmi sigurno će drugi i bolje i lakše,
ali suma sumarum - da sam naišla na neku od ostalih priča negde, ne verujem da bih je iščitala do kraja,

[Stipan]

Uh...

Pretpostavljam da je ovo bila neka vrsta komentara na priče...

Ili se varam?

[Kimura]

Najpre da potvrdim: ''Pobuna'' nije moja!

To, naravno, nije sve što imam da kažem o ovoj priči.
Sažem se da je jasna i ''laka'' za čitanje (što je u mom sistemu pre vrlina no mana), slažem se da nosi prepotenciranu (manipulativnu) emotivnost koja može da se dopadne ili da odbija. Možda liči na moju priču, mada ja ne volim i nikada svesno ne koristim lirska ponavljanja i podvlačenja tipa: ''Možda sam naivna.''
Nadam se da se autor neće uvrediti, ali to mi deluje nekako srednjoškolski.
Inače, za mene je najveći problem ove priče neuverljivost sveta u kom Ana živi. Ostale su mi neke nedoumice: nisam sigurna da li se bunt Anine grupe sastoji isključivo u odbijanju da se, iz nekog razloga, podvrgnu testu na mašini ili je to odbijanje malko dublje. Po nekim detaljima bi se reklo da je ovo drugo , ali tu imamo izvesnu neodređenost. Na jednom mestu je rečeno da alternativa pobunjeničkom životu nije nimalo zastrašujuća. Naravno, moguće su različite pobune, možda Ana hoće slobodu od te nametnute oslobođenosti, ali su to već moje pretpostavke. Ne vidi se da je autor baš tako hteo.

Sporno mi je odsustvo emocija i čak suzbijanje istih među odmetnicima. Takve bi grupe, da bi uopšte nastale i opstale, morale biti veoma snažne po uzajamnoj povezanosti članova.

Ima i prostih nelogičnosti (ili onoga što meni tako izgleda): Vanju su uhvatili u krađi, a mi još živimo od onoga što je ukrala. Kako je to moguće ako su je uhvatili? Ili: sad je moj red da pribavim namirnice, izlazim prvi put. Kako prvi put? Iz prethodnog se ne stiče utisak da je Ana dete bez ikakvog iskustva.

[RedSonja]

ako si meni reko, od koga je dosta je.
a i ne razlikuje se mnogo od tvojih komenatara , rukunasrce, stipe.

da dobijete i jedno subjektivno mišljenje čitalačke publike u moru profesionalnih.
još uvek se ta laička ipak više računaju, el ih je procentualno mnogo više ; )

[RedSonja]

Ima i prostih nelogičnosti (ili onoga što meni tako izgleda): Vanju su uhvatili u krađi, a mi još živimo od onoga što je ukrala. Kako je to moguće ako su je uhvatili? Ili: sad je moj red da pribavim namirnice, izlazim prvi put. Kako prvi put? Iz prethodnog se ne stiče utisak da je Ana dete bez ikakvog iskustva.

e, stvarno, u kom smeru i dokle to može da ide. : )))))))

kimura , razmislimo sad , da raščlanimo ovo što si rekla na proste činioce, ali ispravno

-vanja nije izašla da krade prvi put.
- prethodni put, pre nego su je uhapsili, vanja je pokrala dve tone maslaca, sedamsto konzervi sardine i devesto kembel konzerviranih supa, pa ljudi još to jedu.

ili dalje :
-ana ide prvi put da krade.
- ako ti je nelogično to što ana ide prvi put da krade, kako može da ti bude nelogično to što jedu zalihe što je vanja ukrala PRETHODNI puta a ne na dan hapšenja?

dakle, pobogu...

[Stipan]

a i ne razlikuje se mnogo od tvojih komenatara , rukunasrce, stipe.

U stvari, mnogo se razlikuje, ako ćemo pravo....

[Kimura]

Sonja, mi možemo da ''raščlanimo na proste činioce'' moj komentar i nikom ništa.

Priča, za razliku od kometara, treba da se našpiše tako da čitalac spontano sagledava i celinu i proste činioce, a ne da pri čitanju postavlja sebi sijaset pitanja tipa: da li je Vanja bila dežurna kradljivica hrane? Ako jeste, zašto baš ona? Kako to da Ana nije ranije bila napolju? Da li ti pobunjenici izvlače slamku ko će sledeći u krađu? Da li većina biva uhvaćena ili se to retko događa? I slično.

Verujem da autor ima savršeno objašnjenje i za Vanju i za Anu, on zna šta je hteo da napiše.
Problem je u tome što ne može da nas natera da čitamo onako kako on hoće.

[PTY]

Red Sonja, ako te je moj komentar na ikoji način uvredio, ja se zaista izvinjavam. Nadam se da veruješ kako nije bilo zle namere u mom komentaru. Uostalom, kao što si i sama primetila, bilo je dosta ljudi koji nisu imali apsolutno nikakve zamerke na tu priču, tako da bi to trebalo da ipak izbalansira autorski doživljaj komentarisanja.

Što se samih primedbi tiče, da, čitanje te priče mi jeste ostavilo velik broj neodgovorenih pitanja (neke je već navela Kimura) tako da ni celokupni utisak nije mogao biti dovoljno jasan, otud je i potpuno razumevanje izostalo. Ali, opet ponavljam: bilo je dosta ljudi kojima to ni najmanje nije smetalo, tako da imaš dovoljno prostora da moj konkretno komentar naprosto izignorišeš.

[Kimura]

''Krv lordova'' mi je favorit i iskreno me je iznenadilo što ova priča na glasanju nije bolje prošla.

Mana koju je PTY pominje stoji i ona proizilazi iz potrebe da se priča upakuje u zadatak. Vampiri zaista nisu umirali od kuge i kolere, ni tuberkuloza im nije ništa mogla, pa valjda neće ni ebola.
Sa druge strane, meni se veoma dopada ideja o vampiru-dekadentu, koji propada zato što se udaljio od svoje prirode i od lovca postao gotovan.

Naravno, možemo pretpostaviti i da naš junak nije vampir, već recimo nešto kao uspeli naslednik Eržebet Batori, ali onda valja odbaciti ispijanje krvi.

[RedSonja]

ijao, nisi me uvredila bre štati je )))) pa super ti je komentar, na mestu skroz.

nene,ništa mene ovde ne vredja, nego se sad pitam hmmm: lkakav je to pristup čitanju i da LI npr kimura tako čita i goli ručak pitajuči se koko je puta narator zamenio pakard limuzinu za forda dizelaša  i kako se to uklapa u priču : ))) ( ili kad gleda jodorovskog )))

to da li je vanja išla prvi ili drugi put i ne treba čitalac da se pita, to je valjda jednostavno tako, to ti je jedna datost: ako jedu zalihe vanjine hrane onda znači da je išla i pre, mislim ovo ko da objašnjavaš detetu drugi razred jednačinu s jednom nepoznatom : )))))

[Anomander Rejk]

POBUNA-Kao pozitivno u ovoj priči izdvojio bih svojesvrsnu poetičnost izraza, i gotovo sanjalački, zanosan ritam priče. Mašina i spoljni svet više su čini mi se samo okvir, mnogo više je sadržano u onom unutrašnjem, u toku svesti. Ima međutim i problema. Konstantna ponavljanja ,,danas su uhvatili...možda sam naivna...nisam sigurna...''mi nekako cepaju priču. Takva ponavljanja u suštini ne moraju nužno biti loša za priču, ali mi u ovoj nekako nisu dobro sela. Takođe priča se lomi između emotivnosti i sladunjavosti, i bojim se da počesto preteže ovo drugo. U svakom slučaju moglo bi se tu poraditi i popraviti dosta toga, nekog osnovnog štofa-ima.


KRV LORDOVA-Ovde imamo jedan pomalo detektivski zaplet(vampirova ljubavnica ga okreće protiv verne sluge)i dve zanimljive ideje(prva, surovi, ,,mladi'' afrički vampiri dolaze, a ,,stari'' evropski, uljuljkani bogatstvom i raskoši propadaju, i druga da vampir odlazi na testiranje nakon eskalacije infekcije koja dovodi i do polne nemoći...a svi znamo, jel, da su vampiri strahovito polno moćni). Problem ove priče je u osnovnoj postavci, što je već PTY spominjala-vrlo rizičan teren bolesti i zaraze samog vampira, koji onda dovodi u pitanju i celu zamisao oko testiranja i mašine, jer nameće sasvim druga pitanja u prvi plan.


MORIJA-Ovde imamo naznake totalitarnog sistema, testiranje je neophodan uslov za bitisanje u društvu, motiv koji se provlači i u nekoliko drugih priča. Dobro osmišljeno, sa zanimljivim zapletom i raspletom, moram priznati da do samog kraja nisam imao predstavu kakvo će zapravo biti pravo značenje reči Morija. Pripovedanje je zanimljivo, ovde mi se dopalo što ne teče uvek u istom ritmu, ima razlika u pojedinim delovima priče i to mi je bio plus, nekako je tu selo.
Takođe, ne otkriva baš sve, i to se uklopilo u priču.


MUŽ IZ NUŽDE, MUŽ IZ NUŽDE-Vrlo kratka priča, koja je čini mi se , zamišljena kao vic , šega priča...ali mi nekako to nije uspelo, i ostavila je slabiji utisak. Takođe sama konstrukcija rečenica ponegde, žargonski, siluješ miluješ...možda je opet do mene subjektivno, možda priču nisam shvatio na pravi način. Nadam se da se autor ne ljuti, svakom se omakne neka lošija priča pre ili kasnije, što ne znači da isti ili ista-neće  u budućnosti isporučiti puno bolje priče.


NA ISTI DAN-Ova priča mi je bila u konkurenciji za glas, odlučile su nijanse...da su bile predviđene četiri priče za glasanje, sigurno bih joj dao glas. Pripovedanje je tečno, zaista nemam nikakvih zamerki, nigde mi ne zapinje i prepoznajem jednu rutinu i iskustvo u pisanju. Sam okvir priče mi se takođe dopao, svojevrsna najava katastrofe i postapokalipse, ali imao sam problema sa samim razrešenjem oko testiranja...ok, prevara da se voljeni zaštite od bola, ali problem je s tim lažiranjem i menjanjem mišljenja jer onda neke postavke postaju problematične, i cela stvar onda slabi sa uverljivošću...Ali na sam stil i ritam pripovedanja,
zaista kao čitalac nemam zamerki.


NOVO NAČERTANIJE-Meni lično se ova priča najviše dopala. I ona je u neku ruku blizu postapokalipse, imamo nuklearno oružje...i nuklearnu zimu?E ova priča, je po meni, za razliku od Pobune, uspela da na dobar način uklopi emotivnost u osnovnu nit priče.
Pripovedanje lepo, s puno osećaja za ne previše nametljivo prikazivanje okoliša i onog što se dogodilo, dijalozi solidni, a ima i onoga što bih nazvao unutrašnjim životom/mislima lika. Mix, svega po malo. Jako su mi se svideli neki sitni detalji koji daju lep začin priči, poput
,,zbirka epskih narodnih pesama i bukvar za decu''. Volim takve stvari u pričama, i često zapamtim baš te neke male detalje...


Ostatak kasnije. Šteta što nije bilo više glasača, ovaj krug uopšte nije bio loš...

[PTY]

@Red Sonja: drago mi je da te nisam uvredila. Znaš kako je, ponekad čovek jednostavno ne uspe da nađe bezbolan način da kaže ono što hoće da kaže...  ako je za neku utehu, ni na kraj pameti mi nije palo da bi ta priča mogla da bude početnička, inače bih se naterala da pažljivije biram reči, ili makar prećutim ono što ne umem učtivije da saopštim...   

@Kimura: i meni bi Krv lordova bila daleko bolje kotirana po samom stilu i izrazu, samo da nije bilo tog saplitanja u postavci...

[Linkin]

Moram da priznam da mi ovaj krug nije legao. Posle kruga 53, ovaj mi je najslabiji. Ali iz sasvim drugih razloga nego taj 53 za koji mi se činilo da širina teme nije dovoljno iskoriščena. Ovde imam utisak da je, iako su se u prošlom krugu autori dobro snašli s obzirom na ograničenje teme, u ovome baš i nisu i to se dosta odrazilo na veliku većinu realizacija. Da se razumemo, mislim da većina, ako ne i sve priče, imaju ogroman potencijal. Problem je što je taj potencijal realizovan sa kljakavostima koje prosto bodu oči. 

Naprimer, Krv lordova. Simpatična pričica  u kojoj prosto bode oči previše neozbiljno razabijanje žanrovskih konvencija: vampir koji kao boluje od ebole, umire od ebole, mašina koja smrti koja ne izbacuje "već si mrtav" ili slično. Čak sam bio spreman da progutam sve to i da kažem da je to, recimo, priča u manga fazonu ili predložak za strip. To možda može tako da funkcioniše. Dakle, razbijane žanrovskih konvencija u šaljivoj formi, radi utiska komike i bez ozbiljnijih prezenzija. I da se divimo autoru kako sve lepo izmaštano i šaroliko. Ali, čak i tada ne možemo prosto da se ne sapletemo na autorov površan pristup temi. Npr, kako Ejmi zna da mašina baš da izbaci prognozu u kojoj se spominje zaražena krv? Da je mašina izbacila "Umrećete od ebole" ili samo "Ebola" pričica ne bi imala nikakvog smisla. Jednostavno, autor je pribegao previše jednostavnom rešenju i to urušava celokupan utisak.

Ili priča Svet. Autor se odlučuje nam kroz sveznajućeg pripovedača, preko priči o ljubavi Bogoljuba i Smilje, predstavi svet Mašine. I onda ih vidimo kako na ljubavnom sastanku razmatraju da testovi ne fukncionišu na životinjama.
Ova priča zapravo sasvim pukne kad se na polovini ubaci novi set likova vezano za Ljilju. Time se otvara gomila pitanja na koja nikad ne dobijemo odgovor. Naprimer, kako će se Slavica udaviti u Dunavu ako je u Norveškoj? Nisam siguran da autor za to ima valjano objašnjenje. Pogotovo kako je raspleo subinu protagonista. Smilja dobije cedulju "smrt u avionskoj nesreći". Ne "smrt od posledice avionske nesreće" ili samo "avionska nesreća". Tako da je vrlo teško shvatiti da je umrla od srčanog udara izazvana smrću sina u avionskoj nesreći. Zašto leži pored Bogoljuba, a ne recimo upaljenog televizora ili radija?
To bi, čini mi se, imalo daleko više smisla. Ovako ostaje utisak nedosmišljenosti, kao je autor ubacio previše elemenata sa kojima se nije izborio i koji su nam samo odvukli pažnju.

[RedSonja]

@Red Sonja: drago mi je da te nisam uvredila. Znaš kako je, ponekad čovek jednostavno ne uspe da nađe bezbolan način da kaže ono što hoće da kaže...  ako je za neku utehu, ni na kraj pameti mi nije palo da bi ta priča mogla da bude početnička, inače bih se naterala da pažljivije biram reči, ili makar prećutim ono što ne umem učtivije da saopštim...   

okej, tek sad shvatam : )))
nemoj da se osećaš loše molim te, tim pre što priča nije moja i nemam pojma čija je!

[RedSonja]

u stvari, možda je draganina, ako je slala priču

[Stipan]

Ko je, dođavola, Dragana?

[Kimura]

''Svet'' ima mnogo likova za tako kratku priču, a bez nekih (bez Ljilje i Slavice) se komotno moglo. Ženidba ne mora biti jedini razlog za odlazak iz zemlje, a ono sa Dunavom nije najsrećmije ispalo.

Linkin je već pomenuo da nam poruka mašine nije predstavljena na pravi, po priču dobar način. Ima još primera nespretnog izražavanja i to kod ključnih reči: ''svet je mesto protiv kog se čovek mora boriti''!
Zar otac nije mogao šapnuti: ''bori se protiv sveta!'' ili nešto slično, jače i bliže govoru u stvarnosti?

[džin tonik]

"svet" je jedina prica ovog kruga s kojom se nikako nisam mogao sprijateljiti. toliko je prenatrpana, toliko "gradi", da bih joj pozelio, kad bi to bilo moguce, neki laksativ, te je sveo na tri nezanimljive recenice, iste precrtao, pa gradio iz neke nove ideje.

[PTY]

Dalje, Novo načertanije.
Zanimljivo, glatko teče, samo mi (opet) nije najjasniji ceo taj proces 'iznenadnog pojavljivanja' nekih prognoza... Ako nam je Mašina bila datost, a jeste, i ako je tačnost njenih prognoza datost, a jeste - onda kako su mogući takvi prevrati? To baš nije u skladu sa predeterminacijom kakvu Mašina podrazumeva. Znači, ako je sudbina zacrtana, ona je tako zacrtana oduvek, i ne da se menjati spoljnim okolnostima. A ako je tako, onda se ni određene prognoze ne mogu tek tako iznenadno pojaviti. To je pukotina u unutrašnjoj logici priče. Isto tako, nisam baš skapirala simboliku onog bacanja papirića na kraju... Ako je nekom jasno, nek mi objasni.


Dalje, Svet.
Zanimljivo da su meni jasni upravo oni delovi koji drugima nisu, naime, jasno mi je da je ta sudbina pogibije u avionu zapravo bila detetova sudbina, jer majka je bila trudna u vreme svog testiranja na Mašini. Otud, ona je umrla od srčanog udara onako kako joj je i sledovalo, a ne zbog traume sinove pogibije. Uostalom, iz priče izgleda da je on u to vreme još bio živ... Prilično mi je zanimljiva ta situacija sa testiranjem trudnice, sama po sebi: naime, prognoza se uvek odnosi samo na jednu smrt, znači na jednu sudbinu, tako da po logici stvari mašina mora da odabere ili sudbinu majke ili deteta. A kako je ona klinka zaginula u Dunavu, pa, to ne znam, ali nije mi ni bitno za samu priču, ona se završava tako kako je završena.

[Linkin]

Zanimljivo da su meni jasni upravo oni delovi koji drugima nisu, naime, jasno mi je da je ta sudbina pogibije u avionu zapravo bila detetova sudbina, jer majka je bila trudna u vreme svog testiranja na Mašini. Otud, ona je umrla od srčanog udara onako kako joj je i sledovalo, a ne zbog traume sinove pogibije. Uostalom, iz priče izgleda da je on u to vreme još bio živ... Prilično mi je zanimljiva ta situacija sa testiranjem trudnice, sama po sebi: naime, prognoza se uvek odnosi samo na jednu smrt, znači na jednu sudbinu, tako da po logici stvari mašina mora da odabere ili sudbinu majke ili deteta.

I meni prilično zanimljiva situacija sa trudnicama u tom svetu. Očigledno je Smilja bila prva ikada koja se testirala u trudnoći, pa zato imamo testiranje koje je zaobišlo i tu mogućnost. Baš krajnje čudno, pošto bi trudnoća trebalo da bude jedna od standardnih situacija gde se ljudi odlučuju da se testiraju.

Plus, to je samo pretpostavka objašnjenja. Priča nam ne nudi naknadni nagoveštaj da je to zapravo ono što se dogodilo.

Na stranu što ona, eto, umre baš u vreme avionskog putovanja i, eventualne, nesreće. Možda joj je i sledovalo, ali svakako je samo zakomplikovalo tumačenje.

[PTY]

Zanimljivo da su meni jasni upravo oni delovi koji drugima nisu, naime, jasno mi je da je ta sudbina pogibije u avionu zapravo bila detetova sudbina, jer majka je bila trudna u vreme svog testiranja na Mašini. Otud, ona je umrla od srčanog udara onako kako joj je i sledovalo, a ne zbog traume sinove pogibije. Uostalom, iz priče izgleda da je on u to vreme još bio živ... Prilično mi je zanimljiva ta situacija sa testiranjem trudnice, sama po sebi: naime, prognoza se uvek odnosi samo na jednu smrt, znači na jednu sudbinu, tako da po logici stvari mašina mora da odabere ili sudbinu majke ili deteta.

I meni prilično zanimljiva situacija sa trudnicama u tom svetu. Očigledno je Smilja bila prva ikada koja se testirala u trudnoći, pa zato imamo testiranje koje je zaobišlo i tu mogućnost.

Plus, to je samo pretpostavka objašnjenja. Priča ne nudi nijedan naknadni nagoveštaj da je to zapravo ono što se dogodilo.

Na stranu što ona, eto, umre baš u vreme avionskog putovanja i, eventualne, nesreće. Možda joj je i sledovalo, ali svakako je samo zakomplikovalo tumačenje.

Pa, ne slažem se da nema nagoveštaja: prvi je insinuacija, kad muž stavi ženi ruku na stomak i kaže joj da nema više vremena za štednju, pa ih to i prisili da se testiraju na mašini. Isto tako, prilično sam sigurna da odmah kasnije sledi rečenica koja jasno kaže da je 7 meseci nakon tog njihovog testiranja rođeno dete.


A sad stvarno moram da idem, čitamo se sutra.

[Linkin]

Ma, nije sporno da je ona trudna testirana. Razmatrao sam ja i tu varijantu. Samo što je onda to sasvim nebitno za rasplet. Sama kažeš da je on u vreme priče još živ, a ona umre sama po sebi od nečeg drugog.

Kad kažem nagoveštaj, mislim na nagoveštaj vezan za rasplet.

Znači, isto kao za Dunav, nešto sasvim nebitno za priču što štrči i samo nam odvlači pažnju.

Baš ima puno toga.

[Anomander Rejk]

NE ZABORAVI DA DAŠ KRV-Uh, dosta konfuzno na momente. Relativno očekivan zaplet u smislu motiva za testiranje, opet i prilično solidan završetak priče. I ovde čini mi se da se na momente probijaju naznake o sistemu koji traži/očekuje/želi da se testiraš. Ne znam zašto, ali sam termin Smrtoza mi se nešto nije dopao. Jedna od onih priča za koju ne mogu reći da je slabo napisana, ali nije ni toliko dobra da bih je nešto duže pamtio.
Solidno, neka zlatna sredina.

ODMETNIK-Netestirani, ponovo imamo motive totalitarizma i sveta u kome se mora/treba testirati, i čini mi se da je to negde preovlađujući okvir u ovom krugu. Pripovedanje pomalo tanko, na momente jurnjava, ponekad i nešto misaonog toka. Već sam se bio zapitao da li će neko u ovom krugu dati na isečku rezultat ,,besmrtnost''-kad evo ga u ovoj priči. Solidan preokret na kraju. Ovu priču bih stavio u sličnu kategoriju kao i prethodnu-solidno, ni nešto loše, ni preterano dobro da se dugo pamti, korektno urađeno.

PORUKA U BOCI-Dnevničko pripovedanje je legitimna stvar u pisanju, ponekad ume biti i jako dobro, nekako da ličniji pečat i intimnije približi samu priču. Ali u ovom slučaju mi je izgledalo kao raport, iznošenje suvih činjenica...Ok, sama ideja sa artefaktom nije loša, ali nije se uspela izneti ni približiti na zanimljiv način. Pomalo i konfuzno, nejasno, bez likova, emocija, stanja koja bi me zainteresovala. Mora to bolje.

STARI ZNANAC, NEZVAN GOST-Neobična priča, malo drugačije okruženje i drugačiji pokušaj rešenja datosti u zadatku ovomesečne teme, pa sam ovde u nekoj meri cenio i originalniji pristup. Na početku pomalo dosadan i ravan epski jezik, kasnije postaje sve bolje nakon odlaska u šumu.
Zadovoljan sam i završetkom priče. Dao sam joj glas, ako ništa zbog neke svežine i relativno različitog pristupa u odnosu na većinu.

SVET-I na kraju priča koja mi nije najbolje sela. Opet imamo predvidivih stvari , sistem u kome bez testiranja ne možete uzeti kredit u banci itd, pomalo ravno pripovedanje, suviše likova, neke ne baš najsrećnije konstrukcije rečenica...Ima i dobrih stvari, samo testiranje i način na koji je to rešeno i kome je zapravo sudbina namenjena-sve to pokazuje da je autor razmišljao i osmišljavao zadovoljavajući odgovor, da nije radio površno, što je svakako plus.

Zapazio sam da se u nekoliko priča promeće sistem koji traži, zahteva, očekuje da se testira, da od rezultata testiranja zavise neke bitne stvari u ćovekovom životu-može li dobiti posao, dići kredit i sl, i tu se negde provlači i magla totalitarizma-nisam prvi koji je ovo zapazio, čini mi se da je Džek već spominjao nešto na ovu temu.
Sve u svemu, solidan krug.

[Linkin]

Muž iz nužde: muž iz nužde!
Ukratko, nešto produžena jednorečenična priča sa 137 strane iz originalne antologije. Moguće čista koincidencija. Rekao bih da previše trivijalna rešenja vode u neoriginalnost. Naslov mi je puno više obećavao. Pogotovo zbog ponavljanja, dvotačke i uskličnika.

Morija
Bio sam skamenjen tretmanom glavne junakinje. Pristane na seks na prvom dejtu. Zatim se potpuno uskladi sa Gordonom. Gde je ona svesna da je on nju izabrao jer je različita. I onda ona uradi upravo ono što sama ne želi, čeprka po njegovoj prognozi. Što im svima donese propast. Ipak, svidelo mi se što kraj nije potpuni kliše, tj. Ivana se ponaša pametnije nego protagonisti slešer horora.

Poruka u boci
Pre raspleta Nedijamanci se pominju bukvalno na jednom mestu, tako da je ovo bila prva priča kod koje sam morao da koristim search opciju da bih zapravo u potpunosti shvatio šta se dogodilo. U principu idejno dobro zamišljena priča, ali ne baš najsrećnije ispripovedana.

[D.S.B.]

Pročitao sam Načertanije, dobra priča, zapravo odlična. Nema se tu mnogo šta zameriti ni na unutrašnju logiku niti nešto drugo jer je u pitanju satira ili je bar ja vidim tako. Što se tiče spaljivanja papirića po meni oni simbolišu krajnji ljudski prkos koji je svet u priči i doveo do njegovog kraja.

[Ygg]

Mrzi me da pišem komentare i javljam se samo da kažem da sam pri glasanju suzio izbor na četiri priče (1, 5, 6, 8 ) i da sam onda na silu izbacio ovu posljednju, zato što se moglo dodijeliti samo tri glasa. Mislim da bi bilo pametnije (a ako se dobro sjećam i predlagao sam tako nešto nekad davno na početku radionice, kada se raspravljalo o načinu glasanja) da čitaoci umjesto glasanja svakoj priči daju ocjenu, recimo na skali od 1 do 5, i da se onda za svaku priču izračunja njena prosječna ocjena i na osnovu toga napravi rang lista.

Inače, solidan krug, u smislu da su se sve priče držale date teme i da su sve čitljive. Mada, s druge strane, nijedna priča me se nije nešto posebno dojmila.

I samo jedna primjedba, ovako za sve đuture. Poradite malo na naslovima priča. Ili naslovi nemaju veze sa sadržajem priče ili su previše opšti, pa bi komotno mogli stajati kao naslovi polovine priča u ovom krugu. To čisto zbog praćenja komentara. Ovako kad neko krene da komentariše neku priču, pa napiše njen naslov, ja nemam pojma koja je to priča, već moram da skrolujem na početak topika i da kliknem na priču da vidim koja je ili da iz sadržaja komentara skontam o kojoj se radi. Jedini naslovi u ovom krugu koji me odmah asociraju na priču su "Morija" i "Stari znanac, nezvan gost".

[džin tonik]

pobuna - rad koji sam bodovao.
tematski negdje uvjeren da kimurin.
kao prica nije rijesila zadatak, glavnu postavku stavila u drugi plan. ali ima odredjenu literarnu vrijednost, lirika.
odlicno napisana, strukturirana, te mi cak ni spomenuto ponavljanje nije zasmetalo u pjesnickom smislu.
lijepo se cita, nema vulgarnosti, usiljenosti, bukvalizma, povrsnosti ili nelogicnosti. kroz formu unutrasnjeg monologa objelodanjuje intimnost glavnog karaktera, u cemu uspijeva.
pjesma koju bi izvodila karenjina uz pratnju harfe i dvije pantomime dok gori moskva. stroj, receno, u drugom planu.

[Linkin]

Novo Načertanje
Sasvim nejasna priča koja otvara puno više pitanja nego što daje odgovora. Vremenski skok koji se dešava u sredni priče mi je najproblematičniji deo, posebno zbog rečenica koje aludiraju da vreme teče unazad i da se budućnost već odigrala.  Papirići sa prognozama, preklopljeni papirić, spaljivanje prognoza, bunker, drugi krevet, bukvar, epske pesme nisu legle na svoje mesto ni posle nekoliko ponovljenih čitanja. Nije mi uspelo čak ni da učitam svoje elemente u neku smislenu priču koja kompletno zadovoljava sve. Ipak, svidela mi se pismenost ove priče, kao i satirični segment u sredini.

Na isti dan
Razumem satiru i parodiju ali mi se ne sviđa mnogo karikiranje ostvareno kroz pogrešan pristup temi predeterminacije. Sudbina se ne može menjati, ona je ista od postanka svemira. Ustvari, čini mi se da autor nije našao dovoljno dobar način da izvede elemente satire tako da ova priča nosi dovoljnu dozu uverljivosti. Takođe, upalo mi je u oči: žena ostane sama bez muža, meteor pada već sutra i ona šta radi? Logično, ode na reku da se što pre udavi.

Ne zaboravi da daš krv
U suštini dopada mi se primenjeno rešenje da mašina prepoznaje uzorak krvi protagoniste, ali ne i deo u kome priča liči na epilog Dreamcatcher-Tommyknockers-It ili nekog drugog romana Stivena Kinga sa vanzemaljskim objašnjenjem pretočen u minijaturu. To je ipak 20-30 godina prevaziđeno. Plus, očekujem od priče da bude malo više od epiloga horor filma. I neku malo složeniju razradu likova.

Ostale su mi još priče koje sam bodovao. Njih ću kasnije.

[džin tonik]

morija - rad koji sam bodovao
najjaca prica ovog kruga.
slicno "pobuni" i ovdje sustinski zadatak stavljen u pozadinu, iako u manjoj mjeri. i ovdje imamo paradoksalni odnos intimnosti unutrasnjeg dijaloga u interakciji sa refleksijom kauzalnog ludila. vrhunski prikaz determinizma, kao i pseudo-racionalnih pokretaca svijesti.
odlicno je tempirana, ne spocitava nam nedostatak maste, ne crta, nije preodredjena. rad u kojeg bih tek neznacajno modificirao gordonov odnos spram "nepoznatog" termina, znaci nagovijestio i motiv iz grcke mitologije.

[džin tonik]

novo nacertanije - rad koji sam bodovao
vec me je naslov zaintrigirao, krleza.
svidja mi se ponudjeno rjesenje. izvedbu subjektivno ne smatram najsretnijom. previse rijeci utroseno u premalo tezine. ne postize dovoljan efekat, nije ekonomicna. odnos izreceno - receno nesretan.

[Kimura]

quote author=zosko link=topic=14630.msg592945#msg592945 date=1434740558]

pobuna - rad koji sam bodovao.
tematski negdje uvjeren da kimurin.

Dragi Zosko, znam da nije pošteno pustiti te da pothranjuješ romantične predstave o mom liku i delu, ali ja ne mogu više da se opirem laskanju.

[džin tonik]

sta ces, odredjeni motiv u odlicno napisanoj prici uvijek mi budi asocijaciju da tvoja. nista zlobno.

[Kimura]

''Morija''
Interesantna priča.
Nisam za nju glasala, ali moram priznati da sam najviše razmišljala o njoj.
Ovde imamo testiranje kao društveno poželjno, što je kudikamo bolje rešenje od totalitarizma iz nekih drugih priča. Imamo i junakinju ''po zadatku'', jednako uverljivu kad poželi da se testira, baš kao i onda kad to nije želela.
Ipak, iziritiralo me je razrešenje, način na koji mi, čitaoci, saznajemo šta je to morija, ta dijagnoza koja zvuči kao da nije od ovog sveta.To saznanje ispade lako dostupno, prosto je u knjigama je zapisano, a i nije ništa posebno.

[džin tonik]

...
Ipak, iziritiralo me je razrešenje, način na koji mi, čitaoci, saznajemo šta je to morija, ta dijagnoza koja zvuči kao da nije od ovog sveta.To saznanje ispade lako dostupno, prosto je u knjigama je zapisano, a i nije ništa posebno.

meni je prica, izmedju ostalog, utoliko genijalna sto morija kao odredjena metafora vrhunski ugradjena.
rudar je mogao biti i arheolog (drustveno prihvatljivije) ili pisac fantastike (sto bih za radionicu odabrao da prica moja).
znaci, kroz profesiju imamo tumacenje kroz bibliju ili tolkiena (sto se i naglasava). i sad, sve bi to bilo jednostavno i obicno da opcenito nemamo tumacenje morije i kao zene (sto bih izrazenije ugradio izmedju redova), te kao vrhunac neurolosko, gdje se vracamo na dejana, neukusne viceve, t.j. ono sto nazivas dijagnozom (testa, stroja), dok je opcenito rijec o prognozi ili usudu. ako se odmaknes od prognoze kao kruto medicinske dijagnoze, koja cak i kroz spoznaju med. definicije po sebi nije mortalna i kroz profesiju postaje kao usud zanemarive vjerojatnoce, prepoznat ces filigranu idejnu strukturu rada.
tek kroz savrseno uvodjenje iste u pricu o preljubu, kompletiran je jedan mozaik.
mozemo i dalje o uzrocima i posljedicama, zato sam naveo determinizam, fenomenalno zaokruzeno.

[Stipan]

Interesantno koliko je "Morija" prikupila pozitivnih komentara. Sad sam je još jednom pročitao, pa stoga i dalje stojim iza onoga što sam rekao. Ideja je odlična, ali priču teško pratim. Rezovi su previše nagli. Tek na kraju dolazim do logike koja vodi priču. Kako ono kažu? Ukusi i šamari se razlikuju.

[PTY]

Linkine, ti uporno brkaš vanjsku i unutrašnju logiku... a da sad i ne pominjem reviziju prethodnih izjava u svetlu naknadne pameti...    mogu u silne pare da se kladim da sam ti ubola priču, čisto zbog vehemetnosti tvojih postova...


ali nije bitno, ostale su mi dve priče na listi a jedna od njih savršeno ilustruje ciklus ova tri poslednja kruga, pošto statistika više crpi iz komentara negoli iz samih priloga. Prilozi su podložni trenutačnoj inspiraciji, pa otud i manje pouzdani od samih komentara.

[Linkin]

Linkine, ti uporno brkaš vanjsku i unutrašnju logiku... a da sad i ne pominjem reviziju prethodnih izjava u svetlu naknadne pameti...   

Kako god. Meni se čini da moje tumačenje Sveta daje malo više kredita autoru nego tvoje, jer ti impliciraš da avionsko putovanje baš nikakve veze nema sa Smiljinom prognozom, a da se Smiljina smrt dešava sasvim slučajno baš u tvom trenutku, samo zato "što joj je sledovalo". Sve nešto slučajno i nepovezano. U tako kratkoj priči.

mogu u silne pare da se kladim da sam ti ubola priču, čisto zbog vehemetnosti tvojih postova...

Pa da se opkladimo onda, pre objave imena? Daj vala u sve te silne pare što imaš, kad ih već tako darežljivo nudiš... prihvatam!

[PTY]

Linkine, ti uporno brkaš vanjsku i unutrašnju logiku... a da sad i ne pominjem reviziju prethodnih izjava u svetlu naknadne pameti...   

Kako god. Meni se čini da moje tumačenje Sveta daje malo više kredita autoru nego tvoje, jer ti impliciraš da avionsko putovanje baš nikakve veze nema sa Smiljinom prognozom, a da se Smiljina smrt dešava sasvim slučajno baš u tvom trenutku, samo zato "što joj je sledovalo". Sve nešto slučajno i nepovezano. U tako kratkoj priči.

Da, avionsko putovanje nema nikakve veze sa Smiljinom prognozom, jer Smilja svoju prognozu nikada nije ni dobila, Smilja je ceo život proživela sa prognozom koja je zapravo bila namenjena njenom sinu.


A za kredit autoru se ne brini odviše, jer ja sam autor.

[Linkin]

Smilja je ceo život proživela sa prognozom koja je zapravo bila namenjena njenom sinu.

Nemoj zameriti, ali toga u tvojoj priči nema. 

ja sam autor.

Zanimljivo da su meni jasni upravo oni delovi koji drugima nisu

Vaistinu zanimljivo.

[PTY]

Dakle, ostaju samo Muž iz nužde i Stari znanac, nezvan gost.


Za ovu prvu nemam bog zna šta da kažem, jer u svakom krugu se zalomi pokoji "štos" u kom zaista ne vidim neki dublji angažman, pa otud i ne znam šta da o takvim pričama kažem. Do sad sam to preskakala u komentarisanju, a sad mogu samo da kažem da mi je bilo simpatičnije za čitanje negoli neki ambiciozniji prilozi.




ali Stari znanac je u svakom pogledu ilustrativna priča.


U nekom od komentara ova priča je prepoznata kao HF.


Meni je na prvo čitanje zaličila na sinopsis, ali u principu nije ni to, jer ide toliko u širinu da postaje naprosto nekakav generički obrazac koji može da izrodi bilo šta, ali to samo zato što nije ništa konkretno.

U isto vreme, svi pričate o nekakvom totalitarizmu u pričama, pa ja moram da ovde opet ponovim o čemu se ovde zapravo radilo:

"Zadatak koji je pred vama jeste da prihvatajući postojanje mašine kao nedvosmislenu datost, sagradite priču oko sledećeg sinopsisa: junak priče ne želi da se testira na toj mašini, jer ne želi da sazna kako će da umre. Ali onda se splet okolnosti iznenada promeni i krene da ga prisiljava da se testira.Znači, priča treba da se fokusira na sam taj splet okolnosti – šta bi nekoga prisililo da se podvrgne takvom testu, iako je svim svojim bićem protiv toga."

E sad, kao prvo: ako u ovaj naš svet kakvog svi danas znamo unesete motiv ovakve prognoze, pa, to je tako radikalan prelom sa stvarnošću koju poznajemo da ja naprosto ne shvatam zašto bi ikom trebalo više fantastike od ove konkretno doze.


Kao drugo: ne shvatam kako se može ignorisati činjenica da bi tako radikalna promena naše percepcije yakvog sveta dovela do krajnjeg ekstremizma, to u svim sferama života. Totalitarizam mu tu dođe kao maltene krajnje benigno poimanje takve stvarnosti.


Dakle, ono što zaista ne shvatam jeste ta vaša potreba da potreba da ovaj singularno fantastičan motiv na silu utrpate u nekakvo još ekstremnije fantastičnije okruženje u kom će on postati toliko trivijalan da ni sami ne znate šta dalje sa njime.


I zato ja zaista ne znam kakvu je to ideju autor imao kad je krenuo da piše ovu priču.


Da je priču napisao nezavisno od ovog konkretno zadanog motiva, možda bi bila i dobra.


Ali ovako, ja jednostavno ne znam šta o ovome da mislim: niti ovaj tekst odgovara na zadatak, niti može da stoji sam za sebe, niti ima dovoljno suštine da bude ikakav sinopsis, osim za neku ideju koja je jedino autoru jasna.


Eto, možda mi autor objasni šta mu je ovde zapravo bila namera, jer iz ovog teksta koji ja čitam to se zaista ne vidi.

[PTY]

ja sam autor.

Zanimljivo da su meni jasni upravo oni delovi koji drugima nisu

Vaistinu zanimljivo.

ali ne manje zanimljivo negoli tvoji komentari Morije, dete drago.   

[Scordisk]

Nažalost, odocniću s komentarima u ovom krugu, a vidim da se zanimljiva rasprava povela. Složio bih se oko nekih stvari, a oko nekih ne, no, ne mogu sada:D

Ipak, stao bih u odbranu priče "Muž iz nužde...". Vidim da sam jedini glasao za tu priču, i zaista, meni je ona super. Na prvi pogled deluje kao vic ili fora, što reče Anomander, ali mi je na drugo čitanje prijala jer predstavlja otklon od totalitarnih sistema, apokalipsi, smrti od ljubavi i ostalog, čemu smo svi u ovom krugu težili. Vidim da je Linkin naveo da ideja sama po sebi nije originalna, to još mne znam, nisam sve priče iz zbirke čitao, pogledaću kada budem imao više vremena, ali mislim da ni to nije tako strašno. Mnoga rešenja u ovom krugu su ili bila slična, ili su se zasnivala na nekim idejama ranije pomenutim, što u zbirci, što na forumu.

Takođe je dobra stvar u ovoj priči što je odgovorila na zadatu temu, čak možda i više nego ostale priče - šta bi protagonistu navelo da se testira, iako ne želi? Pa muška sujeta, naravno, i blam pred ortacima, strah da ne ispadne pička. Nikakva dodatna objašnjenja o prirodi mašine, nikakve priče veće od života. Meni je to simpatično i nepretenciozno, i taman dobre dužine. Prava mala minijatura.

Jedine su mi zamerke na stil pisanja, ponekad, a to je subjektivna stvar. Na primer, ne mogu sada da tražim konkretne primere nego ću iz sećanja - kad narator opisuje mašinu kao frižider, pa to onda kaže i glavni junak. Ili pomisli. Kao da upadaju jedno drugom u reč. Ili što i narator psuje, a psuju i junaci. Više volim kada postoji kontrast između uglađenog naratora i vulgarnbih junaka. No, poslednja rečenica mi je sasvim efektna, dobra i vredna sećanja. "Nije ispao pička i nije umro tokom radnog vremena#", em smešno em zvuči istinito.

IU ostale priče zaslužuju opsežne komentare, no, sada ne mogu da stignem, tek da se javim, ali žu sve iskomentarisati čim budem imao više vremena, nadam se da že Linkin i Pty neće emigrirati s teme u međuvremenu.

[Stipan]

Prava mala minijatura.

Idi, molim te. Ako je nešto minijatura, onda se podrazumeva da je malo. A sve ispod 12.500K jeste minijatura.

[scallop]

Minijaturica? Minijaturičica?