Antifašizam

[scallop]

Da, niko nema pojma o definicijama i najgori mogući sistem idu ruku pod ruku, šanejasno?

Libertarijanizam i neoliberalizam nisu isto. Ko tvrdi da jesu radi za neoliberale, svjesno ili nesvjesno.

Tebi nije jasno da u SAD ne znaju za neoliberalizam. Jednostavno, nema ga.

[Krsta Klatić Klaja]

[scallop]

Ko čita Chomskog u SAD. Gde je izdata ta knjiga?

[Krsta Klatić Klaja]

Gdje su izdate te knjige o libertarijanizmu?

[Krsta Klatić Klaja]

Eo ovdje kako se libertarijanski Tea Party astroturfuje za korist neoliberalizma.

Američki profesor, naravno, kao i svi prethodni.

[scallop]

Probaj da nađeš neoliberalism and libertarianism. Nema. Ne postoji na Guglu.

[Krsta Klatić Klaja]

Zašto bi postojalo, ima li neoliberalism and communism? Različite su doktrine.

[scallop]

Ostani takav kakav si. Baš me briga.

[Krsta Klatić Klaja]

Promijeni netačno i neistinito mišljenje za sopstveno dobro.

[scallop]

Meni je dobro.

[Krsta Klatić Klaja]

Dobro može biti i loše. Kao neoliberalizam.

[Meho Krljic]

Jebemliga, ja sam za jednog sertfikovanog nacistu ovde to rekao al našlo se da ga se brani. pa eto, nije ni to bilo tako jednostavno.

U svakom slučaju, važno da smo se mi na kraju razumeli.

[mac]

Scallope, nisi u pravu. Pomešao si pojmove.

https://en.wikipedia.org/wiki/Libertarianism_in_the_United_States

Corey Robin describes libertarianism as fundamentally a conservative ideology united with more traditionalist conservative thought and goals by a desire to retain hierarchies and traditional social relations. Others also describe libertarianism as a reactionary ideology for its support of laissez-faire capitalism and a major reversal of the modern welfare state.

Suprotno od libertarijanizma je autoritarizam. Ova podela ne bi trebalo da ima veze sa podelom između demokrata i republikanaca, ali republikanci traže manje regulacija  i više slobode, a demokrate jaku državu i više bezbednosti. Zato su demokrate autoritaristi, a republikanci su libertarijanci.

[scallop]

Bre, naš'o na wikipediji!!!! Ja se zajebavam time skoro 20 godina, a ti čas posla! Na terasi mi ceo sanduk literature iz tih godina. Da li zaista mislite da sam glup, neuk, neobrazovan, bez iskustva u obradi podataka? Valjda postoji jedna osoba na ovom forumu koja se tu i tamo zapita kako vam uspeva.

[mac]

Citiraj nam nešto iz tih knjiga. Baš me zanima gde piše drugačije.
Takođe, ja nisam citirao vikipediju, nego čoveka koga je i vikipedija citirala. Možda i njegovu knjigu imaš.

[scallop]

Da si se upoznao sa Borivojem, znao bi šta je haos. Sve što vi čitate kao linkove, ja sam čitao kao knjige. Ako me zanima. Znam šta je u nekim sanducima, a neki čuvaju svoju tajnu dok ih ne otvorim.


Ipak, pokušao sam da nađem nešto, što je, onako, pri ruci. Čisto da ne ispadnem lažov. Iz poglavlja 4. nedovršene studije. Studije su ti kad iz gomile knjiga isisaš srž. Jedan pasus koji se dotiče odraza neoliberalizma na elektronske medije.


Pored proširenja komunikacione baze elektronskih medija, primetna je i njena diversifikacija, specijalizacija i marketinško prilagođavanje. Osnovni razlozi nisu samo u traganju za sopstvenom egzistencijalnom nišom, već i snažnoj transformaciji izvora finansiranja na koje se elektronski mediji oslanjaju. Opredeljenje neoliberalnih društveno-političkih promena ka deregulaciji institucionalnih uticaja na finasiranje kako proizvodnih tako i uslužnih kapaciteta, suzila je finansiranje elektronskih medija putem pretplate samo na neke države u svetu, kojima pripada i Srbija, a u SAD, na primer, gotovo nikada nije ni postojala. Marketinško delovanje biznisa sve više je isključivi izvor finansiranja, a alternative su pretplata na pojedine kablovske TV (subscription), odnosno, na pojedine programske celine (Video on Demand, Pay per View), iznajmljivanje programa i programskih sadržaja TV mrežama i kablovskim provajderima (syndication, programming sales), umnožavanje i distribucija DVD i CD sa serijalizovanim igranim i dokumentarnim programskim sadržajima (publishing), merchandising i slično.

[mac]

Prvo, ovo je pisao neki Srbin, pošto vidimo da se spominje Srbija. Nije dobar znak.

Drugo, čovek priča o neoliberalizmu, a mi ovde pričamo o libertarijanizmu. To su dve različite stvari, imaju različita imena, i razdvojene članke na vikipediji.

Treće, Bata se ubi ovde objašnjavajući nam da neoliberali spolja pričaju o deregulaciji tržišta, ali potajno podrazumevaju da će država da spasi svakog velikog igrača. Neoliberali nisu libertarijanci, jer libertarijance uopšte nije briga ko će da preživi, a ko neće. Sve što ih zanima je da se država ne meša u svoj posao.

[Father Jape]

Da, niko nema pojma o definicijama i najgori mogući sistem idu ruku pod ruku, šanejasno?

Libertarijanizam i neoliberalizam nisu isto. Ko tvrdi da jesu radi za neoliberale, svjesno ili nesvjesno.

Tebi nije jasno da u SAD ne znaju za neoliberalizam. Jednostavno, nema ga.

Pa kao što riba ne zna šta je voda.

Obe glavne partije u današnjoj SAD su, bar u širem smislu, neoliberali. (Odnosno njihovo jezgro jeste, tj. glavna struja — na obodima stranke ima i dissenta).
A libertarijanci, bar onako kako ih Amerikanci doživljavaju uglavno, nisu baš mejnstrim; zato i mogu da razgovaraju o tom pojmu, jer nisu od glave do pete svi uronjeni u to.

[scallop]

Prvo, ovo je pisao neki Srbin, pošto vidimo da se spominje Srbija. Nije dobar znak.

Drugo, čovek priča o neoliberalizmu, a mi ovde pričamo o libertarijanizmu. To su dve različite stvari, imaju različita imena, i razdvojene članke na vikipediji.

Pošto si Srbin, sve što pišeš možeš da izbrišeš. Veću glupost nisam video.


Što se tiče wikipedije, trenutno na dva mesta postoje različite biografije istog čoveka. Upravo pokušavam da raščivijam gde se preklapaju, a gde razilaze.


Takođe, priča "to big to fall" je poraz države. Dogodio se 2008., trenutno pod njom posrće EU. I Srbija da budem dosledan. To samo znači da neoliberalizam i dalje jaše.


I, Džejp, nemoj meni o širem i užem smislu neoliberalizma i margini libertarijanstva. Kad bih ti rekao kako sve govore Ameri, shvatio bi da "Zvanično" baš i nije tako stvarno.

[scallop]

Postoji samo jedno pitanje: kako sam dospeo na jednu stranu, a svi vi ostali, uključujući fašiste, naciste, nacionaliste i zaklete demokrate na drugu? Ako ste u pravu, izgubljeni ste. Ali, ako niste postoji šansa da izađete u dvorište i prihvatite ga kao svoje.

[Krsta Klatić Klaja]

Pa 2008. je najveći pokazatelj razlike.

Libertarijanci ne bi ništa učinili, ne postoji paket mjera za spasavanje banaka i privrede niti stanovnika kod libertarijanaca. Tea Party se tome protivio ali to se nije desilo.

Kejnzijanci iliti welfare state bi nacionalizovali neka preduzeća, pomogli ugroženim ljudima, npr sa stambenim kreditima, ulagali u proizvodnju. U suštini Ruzveltov New deal. To se nije desilo.

Neoliberali su se lažno predstavili kao welfare state ali pare su otišle direkt u berze i banke koje su pale. Finansijska injekcija za one koji su te pare u spekulacijama izgubili. Kao kad mrtvom ubrizgaš serum i postane zombi. Stambeni krediti stvorili beskućnike, proizvodnja nastavila ići ka Kini, a socijalizam za bogate u SAD.

I dolazi Tramp kao populistička mješavina svega i svačega kao odgovor na to.

[Krsta Klatić Klaja]

Postoji samo jedno pitanje: kako sam dospeo na jednu stranu, a svi vi ostali, uključujući fašiste, naciste, nacionaliste i zaklete demokrate na drugu? Ako ste u pravu, izgubljeni ste. Ali, ako niste postoji šansa da izađete u dvorište i prihvatite ga kao svoje.

Samo ako posmatraš da postoje dva tabora, a demokrate i republikanci su jedan tabor. Drugi tabor su nacionalisti, populisti i libertarijanci. Treći tabor su ljevičari.

[scallop]

Postoji samo jedno pitanje: kako sam dospeo na jednu stranu, a svi vi ostali, uključujući fašiste, naciste, nacionaliste i zaklete demokrate na drugu? Ako ste u pravu, izgubljeni ste. Ali, ako niste postoji šansa da izađete u dvorište i prihvatite ga kao svoje.

Samo ako posmatraš da postoje dva tabora, a demokrate i republikanci su jedan tabor. Drugi tabor su nacionalisti, populisti i libertarijanci. Treći tabor su ljevičari.

Potraži psihijatra.

[Krsta Klatić Klaja]

Psihijatri su pretežno u prvom taboru.

[scallop]

Šta čekaš? Uput?

[Krsta Klatić Klaja]

Ne stavljam se u ruke saradnika establišmenta, koji pritom izmišljaju gluposti kao onaj Frojd neoliberal.

[Father Jape]

Apropo:
https://www.epsilontheory.com/yeah-its-still-water/

O autoru:
Ben taught political science for 10 years: at New York University from 1991 until 1997 and (with tenure) at Southern Methodist University from 1997 until 2000. He also wrote two academic books: Getting to War (Univ. of Michigan Press, 1997) and Policy and Party Competition (Routledge, 1992), which he co-authored with Michael Laver. Ben is the founder of two technology companies and the co-founder of SmartEquip, Inc., a software company for the construction equipment industry that provides intelligent schematics and parts diagrams to facilitate e-commerce in spare parts.

He began his investment career in 2003, first in venture capital and subsequently on two long/short equity hedge funds. He worked at Iridian Asset Management from 2006 until 2011 and TIG Advisors from 2012 until 2013. He joined Rusty at Salient in 2013, where he combined his background as a portfolio manager, risk manager, and entrepreneur with academic experience in game theory and econometrics

[Meho Krljic]

Postoji samo jedno pitanje: kako sam dospeo na jednu stranu, a svi vi ostali, uključujući fašiste, naciste, nacionaliste i zaklete demokrate na drugu?

Uglavnom tako jer voliš da sebe zamišljaš u tim nekim "sam protiv svih" scenarijima gde si ti jedini glas mudrosti u poludelom svetu i ne daš da razum bude zakopan ispod planine nerazuma.

Ali generalno ovde nije tako. Imamo rasprave u kojima se sučeljavaju mišljenja, ponekad argumenti, ponekad puke emocije. Ali ne znači da je iko "protiv" ikog drugog niti da postoje "strane". Ovo je sada toliko mala zajednica da na Sagiti više ne postoje ni klike a kamoli ideološki klanovi.

Tako da, nemoj da se sekiraš i nastavi - ova diskusija o distinkciji između libertarijanizma i neoliberalizma je interesantna a tvoja opservacija da u Americi ne znaju šta je neoliberalizam i Džejpova paralela sa ribama u vodi su inspirativne  i vode u zanimljivu stranu. Ne zaboravimo, uostalom, da je Hajek, klasičan liberal, o fašizmu pričao kao o ishodu raspada iluzije da komunizam može da funkcioniše. Libertarijanci, kao "ekstremna" verzija liberala i neoliberali kao pervertirana verzija liberala se nalaze na interesantnim mestima u odnosu na fašizam kao, jelte, praksu. 

[scallop]

Neću se više petljati sa bilo kim oko neoliberalizma, libertarijanaca ili finansijalizacije. Postoje važnije stvari. Džejp, lepo si to našao. Ribe ne znaju da su u vodi. Pre par meseci sam odgledao intervju sa američkim Kinezom koji je napisao knjigu "Kako legalno opljačkati ljude". Rekli su mu da je to Ponzi sistem, a on odgovorio da je sve Ponzi sistem, samo što je njegov legalan. Ljudima je uništena mogućnost štednje i preporučeno investiranje. Bez investiranja onih koji će izgubiti nema profita. Kad smo već u vodi: Velike ribe pojedu male ribe.


Meho, propustio sam tvoj komentar. Bila bi ovo zanimljiva rasprava da osećam razumevanje. Godinama, u razgovorima po SAD, a razgovaram i sa veoma obrazovanim ljudima, pominjem neoliberalizam i niko ne zna šta je to. U vodi su. Onda mi Bata izvuče Chomskog, kao primer da znaju, ali ni Chomskog niko u SAD "ne razume", ne znaju o čemu piše. I Ben pokušava da da novo ime zveri, a ni njega neće "razumeti". Na pravom si putu kad prepoznaš Hajek-Fridman test sa Pinočeovim fašizmom. A ja sam antifašista.

[Krsta Klatić Klaja]

Kakav Hajek klasičan liberal, moje prosvjećivanje nije uticalo na Krljića ccc

[Meho Krljic]

  Čekao sam da se javiš. Naravno da MI znamo da je on barjaktar neoliberalizma, ali Amerikanci ga doživljavaju kao klasičnog liberala što se uklapa sa ovim što Skalop priča, da oni često uopšte ne percipiraju neoliberalizam kao nešto različito od liberalizma.

[Krsta Klatić Klaja]

Neoliberali su sredinom šezdesetih prestali koristiti termin jer je bolji marketing kad se lažno predstavljaš kao liberal, čak i progresivac u Hajekovom slučaju. Zaključak njegove knjige Poredak slobode je "Zašto nisam konzervativac", a ono to je omiljena knjiga Margaret Tačer i Konzervativne partije.

A to što je Hajek "progresivac" je u stvari "naprednjak", valjda jednog dana iskopamo koja Cia je osnovala partiju.

Sve u svemu, sistem iskrivljenih ogledala i američkog rječnika u kojem ne postoji neoliberalizam kao termin. Kad radi PR i u akademiji.

[Krsta Klatić Klaja]

Zaboravih na mim gdje sami Ameri ipak kontaju razliku

[scallop]

Jutros me FB podseti da sam pre dve godine pisao da nikovi utiču na naše ponašanje na mrežama. Kao primer sam dao Batu koji se pretvorio u šereta sa nika i sebe kao školjku. Važnije je da sam pomenuo i Hawthorne eksperiment koji je porodio bihejviorizam i kejnzijanstvo. Ko se danas seća bihejviorizma i ugađanja radniku, kad možemo da ga pretvorimo u potrošnu robu?

[Meho Krljic]

Ovaj mim koga je bata okačio je pritom odlično vraćanje u temu jer je neoliberalizam predstavljen Pepeom a Pepe je već bar pola decenije kidnapovan od strane alt-rajta i sada se smatra "ironičnim" fašističkim simbolom.

[Father Jape]

Ja sam čuo da klasični liberali smatraju da su Fridman, Rotbard i slični misionari vulgarizovali Hajekova učenja i time dugoročno naneli više štete nego koristi toj ideologiji.

[Krsta Klatić Klaja]

Mirowski kaže Fridman je Homer Simpson neoliberalizma. Hajek je uvijek znao onako austrougarski sve zaviti u oblande, to mu priznajem. Rotbard je neki Miroslav Škoro neoliberalizma.

[Krsta Klatić Klaja]

Ovaj mim koga je bata okačio je pritom odlično vraćanje u temu jer je neoliberalizam predstavljen Pepeom a Pepe je već bar pola decenije kidnapovan od strane alt-rajta i sada se smatra "ironičnim" fašističkim simbolom.

Taman kolko i Tramp haha

Imaju libertarijanci i neoliberali neku seksualnu tenziju.

U Evropi je bukvalno Hajekov drugar Wilhelm Ropke podržavaoaparthejd u J. Africi i zapravo je njegova frakcija ona koja gura današnje populiste.

I Hajek je doduše bio rasista ali pritajeniji.

[scallop]

Hajek ti je ko mladi sir. Rupe nastaju kasnije.

[Meho Krljic]

Dobro, tad su mnogi bili rasisti. Danas je Čerčilov spomenik - videli smo - ispisan optužbama da je bio rasista i svakako je bio, nema sumnje u to da se Britanija ponašala sistemski rasistički prema Indusima u Indiji, recimo, a opet je taj Čerčil ratovao protiv Hitlera i u poređenju sa Mozlijem, koji je otvoreno bio fašista, spadao u antifašiste. Dakle, nisu tu linije razdvajanja sasvim lake za praćenje.

[Krsta Klatić Klaja]

Čerčil nije napisao da na sreću njegova porodica je kupila kuću u kraju u kojem nema crnaca. To ipak samo Hajek može da napiše.

Čerčil je i svoje izgladnjivao, čuveni hunger marševi tridesetih...

[scallop]

Rasizam treba staviti na pravo mesto. Na duge staze, robovlasništvo nije rasizam. Zašto? Deset vekova pre Hrista i sve dok hrišćanstvo nije nametnulo svoje etike, bilo je svejedno koje je rase rob. Otelo je bio crnac i u doba Šekspira. Po rimskom pravu rob je bio  deo porodice, bez određenih prava. Čak i kad ih oslobode, daju im čagu da su slobodni građani, nisu imali volju da odu. Platon ih nije primećivao. Hrišćanstvo je nametnulo savest, pa su novi robovlasnici morali da nađu izgovor. Tu nastaje rasno pitanje, pa možemo da ga pratimo od arijevskih tumačenja, sve do haplogrupa. Današnje, neoliberalno robovlasništvo je najfašističkije. Rob manje vredi od mobilnog telefona. Preneseš podatke na novi i baciš ga.

[Krsta Klatić Klaja]

Baš si lijepu literaturu našao, jel to ono kao Britanija nije silom kolonizirala nego nas je Indija zvala u pomoć?

Robovi su dio porodice, toliko privrženi obitelji kao u Tarantinovom skorašnjem filmu. Imali su obavezu po litre vina da im daju kao što su i svinjama vodu davali. I konji su članovi obitelji, nek se zna.

Robovlasništvo jeste razvilo rasističku razliku između roba i slobodnog čovjeka, Aristotel je pisao o fizičkim i mentalnim razlikama slobodnih u odnosu na robove.

To da li boja kože nije bila glavno pitanje možda prihvatim kad mi nađu crnog robovlasnika.

[Meho Krljic]

Moderno shvatanje rasizma ne vredi primenjivati na vremena prošla. Što kažu "prošlost je strana zemlja", drugi ljudi, drugi običaji, druga shvatanja, drugi moral itd. Plus, mi danas ipak sve to posmatramo iz perspektive ljudskih prava a što je vrlo nov koncept.

Što kaže i Bata, Čerčil nije pričao da srećom stanuje u kraju bez crnaca ali jeste o Indusima pričao kao o zverima i bio protiv toga da im se pomaže tokom bengalske krize kad su gladovali.


Edit: postojali su crni robovlasnici i na jugu Amerike, ovo je recimo poznat primer:

William Ellison was a very wealthy black plantation owner and cotton gin manufacturer who lived in South Carolina (not North Carolina). According to the 1860 census (in which his surname was listed as "Ellerson"), he owned 63 black slaves, making him the largest of the 171 black slaveholders in South Carolina, but far from the largest overall slave holder in the state.

[scallop]

To da li boja kože nije bila glavno pitanje možda prihvatim kad mi nađu crnog robovlasnika.

Većina faraona su crnci.

[Krsta Klatić Klaja]

I stand corrected, mada političari to brbljaju iz interesa a Hajek iz uvjerenja.

Negdje sam čitao da je Hajek na neke crnce reagovao kao Pajkić kad je čuo da je Milius Jevrej.

A Čerčil vjerujem da je s crncima i Indusima ždrao kavijar ako oni plate.

[Krsta Klatić Klaja]

Meho iskopao nekog Kanje Vesta iz 19. stoljeća haha. Interesantno, mada ne mijenja rasističku osnovu,samo to i da neki crnci kohabitiraju. Sad bih volio da iskopaju Džordanovog čukundjeda robovlasnika!

A skalop vidim iz Rima skreno u Egipat, jel tamo bilo bijelih robova?

[scallop]

Mali, cakani, drevni.

[scallop]

A skalop vidim iz Rima skreno u Egipat, jel tamo bilo bijelih robova?

Ceo Mojsijev narod.

[Meho Krljic]

Meho iskopao nekog Kanje Vesta iz 19. stoljeća haha. Interesantno, mada ne mijenja rasističku osnovu,samo to i da neki crnci kohabitiraju.

Ma, to nije bilo tako retka pojava, plus, ljudi koji su izvozili robove iz Afrike u južnu i severnu Ameriku su mahom bili lokalci, dakle, crni robovlasnici u Africi. Da se mi razumemo, koncept rase pre 400 ili 500 godina naprosto nije bio ono kako ga mi shvatamo danas.