Nova knjiga Zorana Živkovića

[Ghoul]

šta ćeš kad nam mala zemlja!
svi sve znaju!
nije srbija amerika!

[Mica Milovanovic]

Ghoule, nije "zemlja" - "zemlje"  

[Cornelius]

šta ćeš kad nam mala zemlja!

Hteo si da kažeš: šta ćeš kada su nam zemlje male. Naime, ova nagrada je srpskom piscu Zoranu dodeljena u inostranstvu.

[Ghoul]

Hteo si da kažeš: šta ćeš kada su nam zemlje male. Naime, ova nagrada je srpskom piscu Zoranu dodeljena u inostranstvu.

eh, crnogorci da znaju šta je književnos, oni bi je imali!    

[Meho Krljic]

Videh sinoć dobrog doktora na drugom dnevniku RTS-a kako razložno objašnjava da država treba da mu godišnje daje oko 20,000 Evra da bi on na miru pisao knjige. Car. Stvarno za tog čoveka imam masivan rispekt!!! Da se više pisaca udruži i ovako nešto zatraži od nadležnih, letelo bi perje!!!

[Cornelius]

Videh sinoć dobrog doktora na drugom dnevniku RTS-a kako razložno objašnjava da država treba da mu godišnje daje oko 20,000 Evra da bi on na miru pisao knjige.

Pobrkao je sisteme. tako se radilo u komunistickim rezimima. Dajes pare osrednjem liku koji svojim "delom" ukazuje na kreativnost i kvalitete ideolosko-politickog sistema i nadmoc istog u odnosu na grozne kapitaliste i trzisnu ekonomiju.

[Meho Krljic]

Pazi, osrednji-neosrednji, on ima argument da je trenutno najprevođeniji domaći pisac, a možda i najtiražniji, pa valjda računa da možda uspe da naplaši nekoga u nekom fondu da mu dispečuje neki keš... Nikad se ne zna. Živkovića treba ceniti što uvek ima bekap plan.

[lilit]

Pre neko vece ZZ je bio u dnevniku B92 i to neposredno nakon sto je dao krv. Stajao je ispred onog autobusa kod Inexa i s nama, gledaocima, podelio uspomene vezane za njegova dva "krvarenja" na istom mestu. Jednom kad su ga se docepali Milosevicevi policajci, a drugi put za dobrobit covecanstva.

[Meho Krljic]

E, to je umetnik!!! Car!!!

[Mica Milovanovic]

Videh sinoć dobrog doktora na drugom dnevniku RTS-a kako razložno objašnjava da država treba da mu godišnje daje oko 20,000 Evra da bi on na miru pisao knjige

Smanji malo, Meho... Sinoć smo ga Boban i ja pažljivo slušali i hvatali beleške... Cifra je bila skromnija...

[Cornelius]

Pazi, osrednji-neosrednji, on ima argument da je trenutno najprevođeniji domaći pisac, a možda i najtiražniji, pa valjda računa da možda uspe da naplaši nekoga u nekom fondu da mu dispečuje neki keš...

Najprevodjeniji, najtirazniji... pa sta onda cvili za pare drzavi. Najprevodjeniji i najtirazniji pisci u belom svetu ne cvile po ministarstvima za dotacije, nego se pogadjaju sa izdavacima i menjaju izdavacke kuce ko fudbalske zvezde.

Sta bi trebali da rade pisci koji nisu ni prevodjeni, ni tirazni?! Valjda da uzmu mitraljeze i da pljackaju banke, jer im drzava ne daje dotacije?!

Pitanje je da li dobri doktor samo ganja pare. Mislim da on ima leba i s leba (mada, radovao bi ga dobitak kao na ruletu). Medjutim, izgleda mi kao da bi ta drzavna dotacija doprinela da on bude prepoznat kao, stono rekose Japanci, "nacionalno blago", veliki pisac, glavnotokovac, a ne zanrovsko piskaralo. Kako ga po Recnicima trpaju u "najbolje pisce SFa" u nasim krajevima, on bi da skine sa sebe tu etiketu (pezorativnu) i da postane Bulatovic, Pekic, Pavic... Tu je zanimljiv Lilitin detalj sa davanjem krvi. Dvared dao krv za nacion, a sta je njemu dao nacion?

[Meho Krljic]

Videh sinoć dobrog doktora na drugom dnevniku RTS-a kako razložno objašnjava da država treba da mu godišnje daje oko 20,000 Evra da bi on na miru pisao knjige

Smanji malo, Meho... Sinoć smo ga Boban i ja pažljivo slušali i hvatali beleške... Cifra je bila skromnija...

Ispričavam se, uhvatio sam ga u prolazu, dok sam pokušavao da blokiram udarce nogom koje je u pravcu mog kranijuma umseravala moja supruga. Očigledno nisam dobro čuo. Kolika je cifra zapravo bila?

[Boban]

15000€.

[Meho Krljic]

Dobro, omanuo sam za 25% što na ovu skupoću i nije mnogo!!!!

[Boban]

33.33333%, ako ćemo da cepidlačimo.

[Meho Krljic]

Zavisi s koje strane kreneš. Ako kreneš od 20,000 onda je 25%, a ja svakako uvek krećem sa srane koja umanjuje štetu na moj račun.

[Ghoul]

Pre neko vece ZZ je bio u dnevniku B92 i to neposredno nakon sto je dao krv. Stajao je ispred onog autobusa kod Inexa i s nama, gledaocima, podelio uspomene vezane za njegova dva "krvarenja" na istom mestu. Jednom kad su ga se docepali Milosevicevi policajci, a drugi put za dobrobit covecanstva.

očigledno, danas svako ko iscedi koju kap krvi iz svojih vena pred kamerama može da računa na besplatan publicitet...
ipak, zanimljivo da se naša 2 najprominentija sf doktora predstavljaju kao prvoborci antislobizma i žrtve njegove represije!

evo kako je skrobonja posvedočio o svojoj traumatičnoj memoriji na 5. oktobar:

"...i potom, na jednom automobilu, sa nekom zastavom ili transparentom u ruci, ugledao sam dr Acu Nedeljkovića, u njegovom večnom ubogom mantilu sivomaslinaste boje, sa izrazom čoveka koji je dobio glavnu nagradu na lotou tek pošto je izgubio i poslednju nadu da će mu se to ikada desiti. Tako je ovaj čovek, koga bije glas da je jedini prosvetni radnik ikada šutnut/išamaran/nokautiran od strane Vojislava ŠeŠelja, i protiv moje volje, postao deo sećanja koje u meni verovatno nikada neće izbledeti."
(ovo ima negde online, mislim baš na ABNovom sajtu)

sad, pitam se dal negde ima audio/vizuelni zapis ili svedočanstvo prebijanja dr zoće?

[Boban]

Ja sam video ABN-a krvavog (razbijenog čela) tog dana.
Od naših hiperativan je bio Zozon u kamenovanju pripadnika policije.
I to je sve što ja mogu da posvedočim o akcijama članova LK, ali naravno ne tvrdim da sam video sve.

ZZ je bio aktivan u borbi protiv režima tako što je zabranjivao da se njegove emisije, pojavljivanja i tekstovi koriste u državnim medijima. To je, realno, bio veći rizik, javno u vreme Miloševića reći nešto tako, nego 9. marta baciti kamen u opštoj gužvi.

[Ghoul]

ZZ je bio aktivan u borbi protiv režima tako što je zabranjivao da se njegove emisije, pojavljivanja i tekstovi koriste u državnim medijima. To je, realno, bio veći rizik, javno u vreme Miloševića reći nešto tako, nego 9. marta baciti kamen u opštoj gužvi.

e, ako je tako, onda: respect!  

[Boban]

Gule, ZZ je počeo da radi u SF-u pre nego što si se ti rodio.
Moglo bi se nabrajati ceo dan koje je sve dobre stvari uradio.
Naravno da se mogu nabrajati i manje pozitivne stvari, ali objektivno sagledavanje neke osobe zahteva ipak sve uglove.
Shvataš li da takvim neumerenim neprekidnim đonom na ZZa zapravo devalviraš svoj napor?
Boža Koprivica mu je prijatelj. Pa šta?
Zamisli sebe za 20 godina, sve vreme radiš u žanru, pišeš knjige, scenarije, snimaš filmove, statiraš u pokoljima... i recimo napišeš knjigu i sada ona ide tamo nekom žiriju na čitanje. Koje su šanse da ljudi u tom žiriju ne budu tvoji poznanici ili čak dugogodišnji saborci i prijatelji? Šta ćeš reći kada tada osvane u nekom mediju pljuvačina zbog nameštaljke?
Evo, već ti ne prija ova nadolazeća generacija klinaca koji nude sasvim drugačiji horor? Možda su oni budućnost a ti prošlost? Vreme duhova, zombija i vampira prestaje da zanima ljude, urbani horor megalopolisa postaje stvarnost. Kako ćeš se snaći u tome, hoćeš li biti smešan ili će te sažaljevati? Čeka li te sudbina ABNa koji glorifikuje SF s kraja sedamdesetih?
Pazi, ghoule, nije to uopšte tako daleka budućnost. 10 godina prođe nenormalno brzo.

[Cornelius]

Bobane, ne kritikujemo ovde Zoranov rad u teorijskim vodama SFa. Tu je bio pionir i sampion, a svojim radom je zaduzio i fandom i izdavace. Pokrenuo je stvari iz mesta i to na pravi nacin.

Kritike su upucene njegovom proznom stvaralastvu u zadnjih nekoliko godina, koje, kao i svaka objavljena knjiga podleze javnim raspravama. Medjutim, imam utisak da je njegovo kukanje u novinama postalo preterano i neukusno. Pocinje da izgleda kao da je svrha  tih zalbi i kukumavki neka vrsta autoreklame, dodatnog skretanja paznje na delo i lik autora. Neka vrsta laktanja. Spominjanje Boze Koprivice je u kontekstu i jos nekih drugih dobijenih nagrada gde su u ziriju sedeli neki prijatelji i poslovni partneri ZZa.

Ako se karijera jednog pisca gradi kao komercijalna slika nekog deterdzenta ili keksa, onda je sve na svom mestu. Ali, ako proizvodjac deterdzenta ili keksa zatrazi status dotiranog zasluznog kreatora, to moze odredjene ljude da navede na ironiju.

ZZ se nasao u drustvu u kome se sve kupuje i prodaje, te on svoj lik i delo sve cesce nudi kao robnu marku duhovnog tipa. Posto on sâm svojim recima daje forspil za sve sto sledi, ne vidim gde je problem. Za proizvod je najvaznije da se o njemu prica, ako je moguce dobro, a ako nije, onda bar lose. Ono sto uzasava proizvodjace, jeste da ljudi i ne primecuju njegovu robu. Zato, svako nase hvaljenje ili kudjenje ZZovih proizvoda ide njemu na ruku. On nas voli jer smo dobra rezonatorska kutija.

[Boban]

Sve si u pravu, ja sam se malo brecnuo na Gulov nastup koji je uglavno i a priori vrlo negativan, preteran i često neprimeren.

Što se nagrada tiče, može se ukazivati na neke neobičnosti, ali... ali... da li tvrdiš da je World Fantasy Award nameštena? Zašto bi bilo neobično da osoba koja dobije WFA porazivši u direktnom ogledanju Nile Gejmena zasluži neku lokalnu nagradicu najmanje države u Istočnoj Evropi?

[mac]

E sad, kakve veze ima Moldavija s ovom temom?

[Boban]

Nikakve, Moldavije je 2.5x veca od Crne Gore.

[Cornelius]

da li tvrdiš da je World Fantasy Award nameštena?

Ne, to ne tvrdim. Ali... Neshvatljivi su putevi Gospodnji, narodne milicije i svetskog biznisa. Sad, nije mi bas da ovde prepricavam sta sam cuo, ko je s kim u dilu i kako "ruka ruku mije". Naravno, to sve nema nikakve veze sa kvalitetom proze o kojoj diskutujemo. Ako pocupam iz naftalina neke Nobelove nagrade za knjizevnost ili neke francuske Gonkurce, videcemo da nagrade ne odrazavaju umetnicki kvalitet, nego ideolosko i psiho-socijalno stanje. Najmocniji sudija je vreme. Sta prezivi zub vremena, to je kvalitet. Ostalo je luk i voda, da ne upotrebljavam psovke.

[Mica Milovanovic]

kakve veze ima Moldavija s ovom temom

Amateru. Kišinjev ima više stanovnika od cele Crne Gore...

[Cornelius]

Oj lijepa Majska zoro
Oj li, oj lijepa Majska zoro,
Majko nasa Crna goro Majko,
majko nasa Crna Goro...

[Boban]

mislim da imaš jednu majku viška...

[Ghoul]

mislim da imaš jednu majku viška...

umiljati kornelije 2 majke sisa!  

[Kastor]

Ne, ne, ima precizаn broj majki, ali je jedna mučenica uletela ranije. Dakle, treba je samo baciti u naredni stih:

Majko nasa Crna goro,
Majko, majko nasa Crna Goro...

[Kastor]

Ojha!

[scallop]

Moglo bi se nabrajati ceo dan koje je sve dobre stvari uradio.

Bobane, Bobane! Tu se Mujo osoliti nećeš! Kasno si stao u red, a nešto se sećamo da si bio i sa druge strane. Međutim, mom se sećanju ne može verovati (ćito na forumu.) Jedino je bio u pravu onaj koji je pomenuo da su komentari korisni i kad nisu dobri, a da je bolna - tišina...

[Boban]

A ti tvrdiš da nema nikakve, a?
Ako bi bilo istina da loša dela potiru dobra dela, onda bi moralo da važi i obrnuto, zar ne?

[Cornelius]

Ako bi bilo istina da loša dela potiru dobra dela, onda bi moralo da važi i obrnuto, zar ne?

Bobane, ti kao da si za popa učio. Zlo i Dobro. Ja u tvojoj propovedi volim drugi deo gde dobra dela potiru loša. Medjutim, u našem slučaju, kako nismo na nebeskom sudu nego na sagitaškom, pamte se i jedni i drugi. Pošto se Radmilovom pamćenju ne može verovati (vidjeno na RTS-u), može se verovati legendama koje su neki put istinitije nego stvarnost (ovo kao da sam čitao negde već?)...

Sreća je da smo imali dobrog doktora onda kada je trebalo. Danas, on je samo proizvod opšteg potrošačkog mentaliteta i preprodavac duhovne magle, lepo reklamirane na pravilno odabranim mestima. Kao i svaki pametan trgovac, ZŽ narodu nudi robu koja joj baš sad nedostaje.

Aj, sad, ka tići, da zapjevamo još jednu našu:

Oj, djevojko Milijana
prosetaj se planinama

U dolini pokraj Lima
Vasojevka svaka fina
u dolini pokraj Lima
Crnogorka svaka fina

Oj, djevojko preko rijeke
ne volim te ja bez neke
Ne volim te sto se mora
no sto ljepseg nema stvora.

[Ghoul]

kako nevidljivi javlja, ŽIVKOVIĆEV NOVI ROMAN "ESHEROVE PETLJE" GOTOV DO KRAJA GODINE.

..."Inače, počeo sam da pišem nov roman neobičnog naslova "Esherove petlje". Nadam se da će biti gotov u poznu jesen. Još nemam izdavača, ali ne brinem oko toga."...

ogledala

lavirinti

dvojnici

preklapanja

udvajanja

magla

ešer

& the whole she-bang!!!

'post-modern' shit sells: BRING MORE SHIT!!!    

[Boban]

kada neko, za 100 godina npr. bude davao presek srpske fantastike ovog vremena misliš da će uzimati u obzir objavljene knjige ili mišljenja nas ovde što palamudimo decenijama o tome kako i šta treba pisati?

[Cornelius]

Ma, mi i ne palamudimo za buduća pokolenja, no za našu sopstvenu uživanciju.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...i nad doktorom ima (ex-)ministar...u istoj ediciji u kojoj je osvanula POSLEDNJA KNJIGA Zorana Zivkovica, kioske 'e osvojiti i META, neu pisanije Vuka Draskovica, ali ne u 20000 (kao u slucaju Z.Z.), nego u ciglo 50000 primeraka pocetnog tiraza...

Drašković pogodio u metu!


"META" - to je naslov tek završene knjige Vuka Draškovića, autora više uspešnih knjiga i jednog od najzanimljivijih i najuticajnijih ličnosti srpske političke scene u poslednjih petnaest godina.
Rukopis, ni roman, ni dnevnik, ali iznad svega uzbudljivo štivo, Vuk Drašković je ustupio Kompaniji "Novosti".
- Potpisali smo ugovor. To je dramatično, omamljujuće i opominjuće štivo, pisano sa strašću i emocijom, sa priznavanjem vlastitih grehova i grešaka, ali i hirurškim rasklapanjem političkog organizma Srbije u poslednjoj deceniji i po - rekao je Manojlo Vukotić, generalni direktor Kompanije "Novosti". - Potpuno sam siguran da će ovo biti hit-knjiga, knjiga za stotine hiljada čitalaca.
Već sama činjenica da će knjiga biti štampana u početnom tiražu od 50.000, nagoveštava da je izdavač siguran u njen uspeh.
- "Meta" će biti u prodaji do kraja ovog meseca i prodavaće se u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Ima li zagonetke u naslovu "Meta"?
- Meta kao pisac, meta kao političar. Meta režima. Meta opozicije. Meta političkih saveznika. To je Vuk Drašković. To je deo njegove biografije. To je priča ove knjige - kaže Vukotić.
U knjizi, satkanoj od petnaestak poglavlja, bogatim i sočnim rečnikom, Drašković je ispričao prelomne epizode njegove i zajedničke političke borbe. Već sami naslovi objašnjavaju šta se krije u redovima: "Rađanje Srpskog pokreta obnove", "Deveti mart 1991", "Vidovdanski sabor", "Zatvorski dani", "Tromesečne demonstracije", "Bombardovanje Srbije", "Ibarska magistrala", "Atentat u Budvi"...
Prvi put, Vuk Drašković nas upoznaje sa svojim dramatičnim razgovorima sa Slobodanom Miloševićem, Stjepanom Mesićem, Alijom Izetbegovićem, Radovanom Karadžićem, Vojislavom Šešeljem, Zoranom Đinđićem, princom Aleksandrom Karađorđevićem, generalima Blagojem Adžićem i Aleksandrom Vasiljevićem, stranim državnicima, mnogima još...
Ova knjiga je i literatura i posredno svedočanstvo, autorov esej i o nama i o sebi. Ulogu sudije Drašković je prepustio budućem naraštaju i vremenu kada će se "čak i u Srbiji", svoditi računi o svemu i svakome.

[Meho Krljic]

Sjajno    Vuk Drašković: The Man Called Target!!!!

Mislili su da je u pitanju samo rutinski posao...

Mislili su da je njihova meta bespomoćna...

Mislili su da je zarada samo jedan lagani potez obarača daleko...

Ali nisu računali da je njihova meta bio

VUK!!!!

DANAS!

NA VAŠIM KIOSCIMA!!

UZBUDLJIVA PRIČA O BORBI JEDNOG ČOVEKA PROTIV ČITAVE SRBIJE!!!

PRIPOVEST KOJA SE ČITA BEZ DAHA PISANA RUKAMA KOJE SU SAME RAZMONTIRALE TIRANSKU MAŠINU SLOBODANA MILOŠEVIĆA!!!!

VUK DRAŠKOVIĆ JE

META





Mislili su da se sloboda može ubiti metkom...

Ali njihova meta je bio

VUK!!!

[crippled_avenger]

Shot

Framed

And Left For Dead

VUK

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Nisam omiljeni
pisac svoje žene
Radmila Radosavljević, 8. septembar 2007

Pisac Zoran Živković potpisao je do sada 16 proznih knjiga, kojima se izdvojio kao jedan od najprevođenijih (dela su mu objavljena na više od 20 jezika), najpoznatijih (njegove priče nalaze se u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj) i najnagrađivanijih savremenih srpskih pisaca - dobitnik je ,,Svetske nagrade za fantastiku", Nagrade ,,Miloš Crnjanski", ,,Isidora Sekulić", a romani ,,Knjiga", ,,Biblioteka" i ,,Skrivena kamera" nominovani su za jedno od najprestižnijih evropskih književnih priznanja, ,,Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK".
Ovog leta, postao je i laureat visoke nagrade ,,Stefan Mitrov Ljubiša", koju festival Grad teatar tradicionalno dodeljuje za književnost, i kojom je stao u ,,isti red" sa Miloradom Pavićem, Ljubomirom Simovićem, Ronaldom Harvudom, Đerđom Konradom, Dubravkom Ugrešić...
Zoran Živković i ,,Novosti" podelili su po podne uoči dodele ove nagrade kao gosti restorana ,,Porto" u Budvi, a serviran je isti sto za kojim su nedavno ovde sedele španske princeze i najpoznatiji mladi sultan iz UAE. Posluženi su i isti specijaliteti - crveni i crni rižoto, hobotnica, gambori i brancin na žaru, i ,,kraljevske palačinke" sa sladoledom i šumskim voćem.

* Šta najviše volite da jedete - da li ste mesojed ili biljojed?
- Po dubokom ubeđenju i genetskom nasleđu spadam u biljojede. Nisam vegetarijanac, ali tome nekako težim. Kad god mogu da ne jedem meso, to ne činim. Što sam stariji, osećam sve izrazitiju odbojnost prema tome da neko ubija stvorenja s centralnim nervnim sistemom samo da bi utolio glad. A ima toliko drugih oblika hrane koji su, uza sve ostalo, zdraviji...
* U čemu je fenomen hrane - gotovo da nema pisca koji se u svojoj literaturi na ovaj ili onaj način nije bavio hranom, a ni vi niste odoleli njenom izazovu?
- Hrana je naše najčešće iskustvo. Čak i oni koji sasvim malo jedu, svakodnevno se sreću s njom. Baš zbog ove obimne prisutnosti u našim životima hrana je neizbežno prisutna i u književnosti. U mojoj prozi, doduše, nema je mnogo, ali se zato javlja, rekao bih, na egzotičnije načine. Recimo, u finalu knjige ,,Biblioteka" protagonista će, u poslednjem stepenu očajanja, pojesti jednu knjigu - i to ne bilu koju već upravo ,,Biblioteku" čiji je i sâm deo. U izvesnom smislu, dakle, poješće i samoga sebe. Zar vam to ne izgleda kao krajnji oblik ljudožderstva...
* Jesu li srpski pisci zbilja čedni - postoje kritičari koji tvrde da u srpskoj književnosti nema mnogo erotike?
- Okolnost da u jednoj književnosti nema mnogo erotike - ako je verovati kritičarima - nipošto još ne znači da su oni koji je stvaraju čedni. Tu ne postoji linearna korelacija. Za neke od najvećih autora svetske književnosti zna se, na primer, da su bili seksualno krajnje umereni, gotovo monaški, ali im zato proza vrca od erotike, bezmalo pornografije. I obrnuto. Neki slavni erotomani napisali su najčednije stranice. Ja sam, kao umeren čovek u svemu, napravio jedan preslobodan izlet u seksualnost kada sam u romanu ,,Četvrti krug" napisao epizodu u kojoj slavni fizičar Stiven Hoking, koji nije u stanju da pomeri nijedan deo tela zato što je oboleo od teškog oblika mišićne atrofije, postaje žrtva silovanja svoje bolničarke. Sam čin silovanja veoma se podrobno opisuje...
* Da li je pisac iskren ako kaže da ga nagrade ne zanimaju i da mu nisu važne?
- Ne znam od kojeg ste to pisca čuli, ali ako vam je neki autor to uistinu rekao, uveravam vas da vam nije kazao istinu. Nagrade, razume se, veoma gode. Zašto nekoga ne bi zanimala priznanja? To su gluposti. Drugo je, međutim, pitanje da li su nagrade ono čemu treba stremiti u književnosti. Neprekidno valja imati na umu da one nisu konačan sud o vrednosti jednog dela. Znam mnoga književna ostvarenja koja su ovenčana silnim nagradama, ali ih one ipak nisu spasile brzog potonuća u zaborav. I obrnuto, imate mnoštvo remek-dela svetske književnosti kojima nikakva nagrada nije pripala, ali im to nimalo nije smetalo da postanu besmrtna. Načelno govoreći, kad neki pisac izjavi da ga nagrade ne zanimaju, najčešće je posredi takozvani sindrom kiselog grožđa. Sećate se znamenite basne s kiselim grožđem, zar ne?
* U kojoj meri privatan život pisca i njegovo javno ponašanje utiču na tretman i vrednovanje njegovog dela?
- Tabloidno novinarstvo, koje žudi za tim da besramno ogoli sve što se ogoliti može, da od svih nas učini nevoljne sudeonike jedne globalne striptizne predstave, uporno nastoji da zaviri iza zavese kojom su, s razlogom, zaklonjeni privatni životi umetnika. Tobože, tako će se bolje razumeti njihovo delo. To bih još i razumeo kada bi ti isti tabloidni novinari pročitali dela pisaca kroz čije privatne živote nastoje da njuškaju. Ali to se skoro nikad ne događa. Ne zanima njih književnost nego bezočno voajerstvo zato što na njemu može lepo da se zaradi. S javnim ponašanjem stoji nešto drugačije. Kad neki autor počne da se nedolično javno ponaša, to je po pravilu pouzdan znak da su presahli zdenci njegovog ili njenog nadahnuća, ako je iz tih zdenaca ikada išta i naviralo, u šta iskreno sumnjam...
* Da li postoji ,,žensko pismo", i zašto je tako malo žena među dobitnicima Nobelove nagrade za književnost?
- Mislim da je izraz ,,žensko pismo" samo trapava pomodna floskula. U stvarima umetnosti, pol stvaraoca nije mnogo bitan. Književnost se deli samo u dve grupe - na dobru i rđavu. Na to da li će vaše delo pripadati jednoj ili drugoj nikakvog uticaja nema vrsta organa za razmnožavanje kojim raspolažete. Nema mnogo dobitnica Nobelove nagrade za književnost naprosto zato što je, sticajem raznih okolnosti, bilo više muških kandidata za ovo veliko priznanje. Uveren sam, međutim, da će se u ovom veku tu uspostaviti ravnoteža. Spisateljice nimalo ne zaostaju za piscima. Baš naprotiv, rekao bih...
* Ko ima tu povlasticu da prvi čita vaš rukopis posle vas?
- Najpre moj prevodilac na engleski, gospođa Elis Kopl-Tošić. Potom Mia, moja supruga, pa sestra Vesna i najprisniji prijatelji: Božo Koprivica, kum Damir Mikuličić, profesor Ljiljana Pešikan-Ljuštanović. A kada Elis prevede delo, smesta šaljem prevod mojoj dragoj prijateljici Tamar Jelin, verovatno najvećoj savremenoj engleskoj spisateljici.
* Da li ste omiljeni pisac vaše supruge?
- Nisam čak ni među prvih deset. Njen apsolutni favorit jeste Klajv Barker. Stalno mi ga ističe kao uzor kojem treba da težim, iako valjda nema dva nesrodnija pisca...
* Ko su vaši omiljeni pisci, i možete li da izdvojite neke od najvećih živih autora na planeti?
- Ako bi moje omiljene pisce trebalo da potražim među savremenicima, onda bi to bili Žoze Saramago, Milan Kundera, Kazuo Išiguro, Umberto Eko, Tamar Jelin, Orhan Pamuk. A među onima kojih više nema pre svih drugih Jaroslav Hašek i Mihail Bulgakov.
* Da li tezu da Srbi ne vole da čitaju ozbiljnu i veliku literaturu, i da su značajni pisci kod nas uvek i niskotiražni, demantuje upravo vaša ,,Poslednja knjiga", u izdanju ,,Večernjih novosti", koja je postala bestseler u fantastičnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka?
- ,,Poslednja knjiga" ne demantuje ništa. Da se ovaj roman pojavio kod nekog drugog izdavača, ne bi se prodalo ni hiljadu primeraka. To što se u izdanju ,,Novosti" prodalo, kako izgleda, fantastičnih dvadeset hiljada primeraka (što je više nego što je bilo ukupno primeraka svih ostalih mojih knjiga na srpskom) ima se zahvaliti fantastičnoj marketinškoj podršci koju je obezbedio moj izdavač. Iz dana u dan izlazio je oglas na celoj strani. Uz takvu reklamnu kampanju moglo bi se prodati bezmalo sve, a ne samo jedan triler koji uživa poslovičnu popularnost kod masovne publike...
* Šta je ono što ste vi, kao jedan od najvećih reprezenata srpske kulture u svetu dobili od naše države, i da li vam neko zvanično uopšte čestita na tim međunarodnim nagradama i priznanjima koja osvajate?
- Navešću vam jedan rečit primer. ,,Svetsku nagradu za fantastiku", ekvivalent književnog Oskara, do sada su, osim mene, dobila još samo dvojica autora izvan engleskog govornog područja: Nemac Patrik Ziskind i Japanac Haruki Murakami. Prvi je posle nagrade postao počasni građanin pokrajine u kojoj živi, a drugi je dobio orden. Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade. Mislim da već neće biti neophodna tri pokušaja da dođete do tačnog odgovora
* Da li je lako ili teško vašu literaturu prenositi u druge medije?
- To bi trebalo da pitate one koji je prenose. Moj je utisak da se ne žale previše. Štaviše, sineaste mi neretko upućuju kompliment da ,,filmski" pišem, u smislu da je moj način zamišljanja veoma srodan kinematografskom rakursu. Za mene je to pohvala prve vrste...
* S kim najradije igrate fudbal?
- Sa sinovima, njihovim drugovima i najvećim fudbalerom koji je ikada igrao na ovim prostorima, mojim dragim prijateljem Božom Koprivicom.
* Da li vaši sinovi čitaju vaše knjige?
- Da. Ako su u prikladno dobrom raspoloženju. I ako im ih preporuči neko od drugova...
* Ako biste morali da napravite svoj privatni ,,kroki" u dve rečenice, šta biste zapisali o sebi?
Smerno se i ponizno nadam da nisam živeo uzalud...

[Rile]

Pisac Zoran Živković
Ovog leta, postao je i laureat visoke nagrade ,,Stefan Mitrov Ljubiša", koju festival Grad teatar tradicionalno dodeljuje za književnost, i kojom je stao u ,,isti red" sa Miloradom Pavićem, Ljubomirom Simovićem, Ronaldom Harvudom, Đerđom Konradom, Dubravkom Ugrešić...

- Navešću vam jedan rečit primer. ,,Svetsku nagradu za fantastiku", ekvivalent književnog Oskara, do sada su, osim mene, dobila još samo dvojica autora izvan engleskog govornog područja: Nemac Patrik Ziskind i Japanac Haruki Murakami. Prvi je posle nagrade postao počasni građanin pokrajine u kojoj živi, a drugi je dobio orden. Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade. Mislim da već neće biti neophodna tri pokušaja da dođete do tačnog odgovora
*
Smerno se i ponizno nadam da nisam živeo uzalud...

Daj bre da se urgira i davezu dodeli nekakav orden, ili nesto tako. Znam da bi on najvise voleo nesto konkretno, ali...

Uostalom, mozda bi u Milolendu mogao da dobije nekakvu ordencinu, tamo su demagogija i proseravanja uvek bili cenjeni!

[Meho Krljic]

Dobro, ali ovo

* Da li tezu da Srbi ne vole da čitaju ozbiljnu i veliku literaturu, i da su značajni pisci kod nas uvek i niskotiražni, demantuje upravo vaša ,,Poslednja knjiga", u izdanju ,,Večernjih novosti", koja je postala bestseler u fantastičnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka?
- ,,Poslednja knjiga" ne demantuje ništa. Da se ovaj roman pojavio kod nekog drugog izdavača, ne bi se prodalo ni hiljadu primeraka. To što se u izdanju ,,Novosti" prodalo, kako izgleda, fantastičnih dvadeset hiljada primeraka (što je više nego što je bilo ukupno primeraka svih ostalih mojih knjiga na srpskom) ima se zahvaliti fantastičnoj marketinškoj podršci koju je obezbedio moj izdavač. Iz dana u dan izlazio je oglas na celoj strani. Uz takvu reklamnu kampanju moglo bi se prodati bezmalo sve, a ne samo jedan triler koji uživa poslovičnu popularnost kod masovne publike...

je pošteno i ispravno.

[Ghoul]

"Kad god mogu da ne jedem meso, to ne činim."
=malo me zbunjuje ova dvostruka negacija. kad god može da nešto uradi ('ne jede meso') on to NE čini (tj pojede ga)?


" stvorenja s centralnim nervnim sistemom"
=aha, znači zato jede ktulu-hobotnice? hmmm...

" u romanu ,,Četvrti krug" napisao epizodu u kojoj slavni fizičar Stiven Hoking, koji nije u stanju da pomeri nijedan deo tela zato što je oboleo od teškog oblika mišićne atrofije, postaje žrtva silovanja svoje bolničarke"
=beš mi sve, na kraju ću se nateram da ovo pročitam!

" U stvarima umetnosti, pol stvaraoca nije mnogo bitan. Književnost se deli samo u dve grupe - na dobru i rđavu."
=na šta bih se ja nadovezao: deli se na dobru, koju pretežno pišu muškarci, i rđavu, koju pretežno pišu žene.


" Spisateljice nimalo ne zaostaju za piscima. Baš naprotiv, rekao bih..."
=kako bezočno dodvoravanje onima koje su, nesumnjivo, glavna ciljna grupa njegove proze! već vidim jagmu svih onih domaćica i tetki obmotanih mrtvim lisicama kako na štandovima traže knjige 'onog što je reko da mi, žene, kao pisci uopšte ne zaostajemo...'


" najprisniji prijatelji: Božo Koprivica"
=hmmm, nešto mi poznato ovo ime... kao da sam ga nedavno, možda baš na prethodnoj strani topika pročito...

"Da li ste omiljeni pisac vaše supruge?
- Nisam čak ni među prvih deset. Njen apsolutni favorit jeste Klajv Barker."
-dakle, sirota žena nije baš sasvim lišena ukusa. comparatively speaking, of course!


" ,,Poslednja knjiga", u izdanju ,,Večernjih novosti", koja je postala bestseler u fantastičnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka"
=ne bih da zvučim zlobniji nego što jesam, ali pitam se, onako, principijelno, da li je dovoljno jednu knjigu ODŠTAMPATI u 20.000 komada pa da se proglasi 'bestselerom'? mislim, zar ne bi trebalo da se taj tiraž PRODA (to je ono SELL u bestSELLER!), pa onda...? odnosno, ima li nekih pokazatelja koliko je komada tog tiraža prodato?

" Iz dana u dan izlazio je oglas na celoj strani. Uz takvu reklamnu kampanju moglo bi se prodati bezmalo sve, a ne samo jedan triler koji uživa poslovičnu popularnost kod masovne publike..."
=poput, recimo, SRPSKOG PSIHA...

" Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade."
=the suspense is killing me!!!

" Da li je lako ili teško vašu literaturu prenositi u druge medije?
- To bi trebalo da pitate one koji je prenose. Moj je utisak da se ne žale previše."
-...'evo baš juče mi se javlja reditelj i kaže, e, zoćo, ja jutros otišo u park i snimio još 6 kratkih filmova po tvojim pričama!'

" Smerno se i ponizno nadam da nisam živeo uzalud."
=ovako sjajan epitaf je šteta da zadugo stoji neupotrebljen!

[Kastor]

=ovako sjajan epitaf je šteta da zadugo stoji neupotrebljen!

uh, sad si malkice over the top...

[Truba]

Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade."


zar ovo nije nepravilo trebali bi svoje vlade  

a ono čudo na početku gulčinovog postiranja
kod naske mislim da može više negacija... to mi je ostalo još od vremena kad smo učili latinski u kojemu 2 negacije ne smiju biti u jednoj rečenici...

[Boban]

srpski ima duplu negaciju koja ne znači poništenje negacije nego i dalje ostaje negacija; tj. u srpskom dva minusa i dalje daju minus.

[Truba]

srpski ima duplu negaciju koja ne znači poništenje negacije nego i dalje ostaje negacija; tj. u srpskom dva minusa i dalje daju minus.

kod Srba sve u minusu  

 što volim kad se potvrdi moje

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Shot

Framed

And Left For Dead

VUK

PREDSTAVLJENA NOVA KNJIGA VUKA DRAŠKOVIĆA

U Udruženju književnika Srbije u Beogradu predstavljena je nova knjiga Vuka Draškovića 'Meta', koja sadrži autorova svedočanstva o događajima u periodu 1990-2000.

'Među 100 Srba jedva se mogao naći jedan koji je prstom ukazivao na gluposti, mane, grehe većine naroda, i taj jedan, ma ko da je, uvek je imao glavu, a većina je u Srbiji uvek kidisala da mu je skine.

To je moje iskustvo', rekao je Drašković, koji je i predsednik Srpskog pokreta obnove i bivši ministar spoljnih poslova. Drašković je dodao da je u svojoj knjizi, čiji je istovremeno glavni junak i autor, najviše prigovarao samom sebi i 'šibao sopstvene vrline, jer je njegovu ruku i misao vodilo osećanje istine'.

'Iz sopstvenog političkog iskustva mogu da posvedočim - imam mnogo mana i pravio sam mnogo grešaka. Nikada ni za jednu manu, ni za jednu grešku nisam bio kažnjen. Isključivo sam kažnjavan zbog svojih vrlina i čini mi se da svaka vrlina dobija zaslužzenu kaznu. To je moje iskustvo', istakao je Drašković.

Drašković je naveo da će se 5. oktobra, na godišnjicu demokratskih promena, pred javnosti slučajno naći dve mete - knjiga i njen autor.

'Srbija kakva je danas, nije Srbija za koju bih i pokušao da se borim i da žrtvujem i jedan atom snage, a da ne pričam o životima drugih. Ovakva kakva je, ona mi se priviđa kao kletva bačena na sve moje ideale, a ono što se desilo kao i što se dešava, kao prokletstvo koje je iscurelo iz usta mojih neprijatelja protiv kojih sam se borio od 1990. godine do 2000. godine', rekao je Drašković.

Drašković je dodao da su SPO i on 'najzaslužniji za sve bitke protiv Miloševićevog režima', a da su voljom naroda Srbije pre sedam godina pobedničke zastave i centralne lože dodeljene drugima, pa za pretohdnih sedam godina nema ni zasluge niti krivice SPO-a i da zato o tim godinama nije pisao.

Naveo je, međutim, kako je kao šef diplomatije 'sa radošću odlazio u tuđe prestonice, a sa zebnjom se vraćao u svoju', jer nije bilo nikoga od Japana do Južne Amerike da nije znao ko su on i njegova stranka, što je nagrađivano naročitim poštovanjem, dok je u Srbiji bio sumnjiv i prokazan.

Drašković je rekao da je knjigu napisao zbog kolone onih koji su ubijeni jer su bili sa njim, stotina hiljada ljudi koji su išli za njim i desetina hiljada zatvaranih, pendrečenih i mučenih ili su bili prisiljeni da napuste Srbiju. 'Njima dugujem sve, i nikome pod nebeskom kapom, mimo njih, ništa', rekao je Drašković, koji je rekao da je knjiga njegova ispovest 'ne o onome šta je bilo, nego zašto je bilo'.

Neka poglavlja u knjizi nose naslove 'Uoči pomračenja', 'Srbija pod bombama', 'Ibarska magistrala', 'Atentat u Budvi' i 'Kako je nastao DOS'. Knjigu je izdala kompanija Novosti, a štampana je u tiražu od 50.000 primeraka.

[Ghoul]

nevidljivi javlja:

Naš poznati pisac Zoran Živković vratio se na Filološki fakultet (gde je inače diplomirao 1973. i doktorirao 1982. godine), ali ovoga puta kao predavač. Naime, studenti mogu da se odluče za "Kreativno pisanje" kao izborni predmet, a predavač će im, u tom slučaju, upravo biti on.