Nova knjiga Zorana Živkovića

[Nyarlathotep]

hej, vidis, ja sam na to kreativno pisanje krenuo kod Mike Pantica, koji je sasvim super lik, pametan predavac i opusten covek. Medjutim, posle jedno 3 grupne seanse potpuno sam se smorio i definitvno batalio. Nije Pantic kriv, vec cinjenica koje sam budalastine bio primoran tamo da slusam, od strane cijenjenih studenata.

[Ghoul]

pa oni da su se naučeni rodili, ne bi im ni trebao profa!

samo tražiš alibi da bežiš s časova, barabo!  

[Nyarlathotep]

to je ionako izborni predmet, fakultativan. mala je grupa, za koju se treba na vreme prijaviti. na casovima svaki od dvadesetak polaznika cita neke svoje tripove, ili trabunja o svrsi knjizevnosti... a ja zaista ne mogu da polemisem "je li knjizevnos' stigla od boga, ili od coveka".

nesto mi ne idu te grupne terapije, ovaj, grupne kreativne radionice.  

[Alexdelarge]

Književna kritika
Poetika uspeha
Zoran Živković, ,,Poslednja knjiga", Novosti, 2007



Čak i ako to ne želi, svako onaj ko danas piše o Zoranu Živkoviću negde u glavi ima svest o njegovom svetskom uspehu. I taj uspeh uveliko prevazilazi poslednje rečenice u beleškama u piscu, gde su pobrojani svi jezici na koje je pisac prevođen.
Svetski uspeh ovde znači svetsku recepciju, lavinu prevoda; da se izrazim rečima jednog sportskog komentatora od pre bezmalo dve decenije: kada krene onda ide.
Živkovićeva planetarna čitanost, propraćena salvama komplimenata inostranih kolega, poprilično otežava pisanje prikaza ovdašnjem skromnom prikazatelju savremenih srpskih proznih knjiga. Šta mu valja činiti sa Živkovićevim fikcijama kada je ovde, pre svega, reč o jednoj poetici uspeha koju je ovaj pisac instalirao, i koje se dosledno pridržava pouzdan u njenu estetsku relevantnost i književnu probitačnost. Konture te poetike vide se i u romanu ,,Poslednja knjiga".

Kao što i sam naslov implicira, ova proza ostvaruje skladne veze sa postmodernom poetikom, ukoliko za moto ove uzmemo sintagmu književnost o književnosti. Čitalac na početku zatiče leš jednog svog kolege u knjižari ,,Papirus"; inspektor Lukić, koji će isleđivati tajanstveni slučaj, naoružan je, ispostaviće se, vrlo podesnim znanjima: diplomirao je književnost. Ta činjenica ga u potpunosti kvalifikuje za ravnopravni razgovor sa susretljivom suvlasnicom knjižare, koja je sklona da književnost deli na visoku i nisku, žanrovsku književnost. Da bi je obesnažio inspektor Lukić će pomenuti ,,Zločin i kaznu" te ,,Ime ruže".

Ne bi se, međutim, moglo reći da je Živković opsednut postmodernom poetikom u onoj meri u kojoj bi metanarativnim pasažima razorio svaki zametak naracije. Naprotiv, čini mi se da je jedna od osobenosti piščeve poetike upravo pričanje priča, preciznije rečeno, njihovo konstruisanje. Upravo je to ono što Živkovića čini apartnim u savremenoj srpskoj književnosti, gde priča (i onda kada je najbolja) u poslednje vreme znači subjektivni isečak iz života, dakle, nešto intimno, lirsko, neretko proživljeno, pa potom književno prerađeno.

To se ne bi moglo reći za Živkovića. Reč pisac u njegovom bi slučaju mogla biti poistovećenja sa rečju fikcionar: onaj ko izmišlja priče, onaj ko ih ne doživljava, već konstruiše i proizvodi. Zoran Živković u srpsku književnost donosi epistolu iz sveta koja kaže: profesionalni pisac ne živi od doživljenih, već od proizvedenih priča. A neretko se dešava da su takve proizvedene priče interesantnije (da ne upotrebimo neku težu reč) nego one doživljene.

To je mišljenje srpskih čitalaca koji su više okrenuti prevedenoj literaturi, pri čemu ovde ne mislim na gomilu političko-trilerskog smeća. Međutim, u srpskoj književnoj republici priča je tu ili da se razori, ili da se doživi. Gotovo je niko ne proizvodi.
Akutni nedostatak izvesnog broja nosača aviona koji srpsku istoriju prati već nekoliko vekova, učinio je da pisac ovde nikada ne bude puki fikcionar, odnosno privatno lice koje može ili ne može da živi od svojih maštarija. Upravo stoga Živković u srpskoj književnosti još uvek deluje kao strano telo, kao margina. Nije ovde stvar da se pod pritiskom svetske slave ta margina nekim čarobnim štapićem preobrazi u novo srpsko književno vjeruju, pa da na kraju svi pomisle da je Živkovićeva poetika konfekcija koju svako može sebi priuštiti. Ona to, svakako, nije. Poenta je upravo da se iz ugla te margine, te neostvarene mogućnosti srpske književnosti osmotri naša savremena proza, da bi se videlo šta ona sve danas nije, a mogla bi da bude. Tada će upravo opus Zorana Živkovića pomoći nekom budućem piscu da srpsku književnost približi postignućima savremene svetske književnosti, pre svega mogućnosti da se uživa u čitanju književnosti (a ne samo u pravovernom žanrovskom đubretu), a da pri tom isti taj pisac ne zatvori oči pred činjenicom da se ovde, za razliku od drugih mesta na planeti, a blagodareći užasnom geopolitičkom položaju, uvek nešto zbilja može i doživeti.

Slobodan Vladušić
politika.co.yu

[---]

svašta.

[Ghoul]

ovo nije potpuno sumanuto dok ne dođe do dela o zoći: odnosno, lepo je to što kaže da se današnja srpska knjiž. svodi ili na bedno zamaskirane autobiografije (i što je najgore, to su neki isprazni, bedni ne-životi, lelemuđenja i kukupiskaranja) ili na 'razbijanje priče' i kvazi-postmoderna isprđivanja.
na pozadini od toga, U NAČELU, U TEORIJI, to što zoća piški jeste pozitivna tendencija.
na žalost, ono što on s njom čini, svrha kojoj podvrgava te svoje iskonstruisane pričke – duboko je problematično, i time se vlad ne bavi. što je ili površno, ili proračunato tako da ne povredi zoću, u svakom slučaju ili kratkovido ili nepošteno.
samo tako se mogu shvatiti fraze poput "uživanja u čitanju (zoćine!) književnosti."
PUH-LEEEEEASE!

[scallop]

Dopada mi se što se prikaz bavi samo onim što prikazana knjiga nije. Bilo bi ugodno da saznamo šta ona jeste.

[Cornelius]

Reč pisac u njegovom bi slučaju mogla biti poistovećenja sa rečju fikcionar: onaj ko izmišlja priče, onaj ko ih ne doživljava, već konstruiše i proizvodi.

Iz Vladušićevog teksta jasno se vidi ne samo šta Živkovićeva proza nije, nego i šta jeste. Ona je proizvod.

[---]

kako mi jednom kolega sale reče za stivena kinga, "on nije pisac, on je mali privrednik".  

[Ghoul]

kako mi jednom kolega sale reče za stivena kinga, "on nije pisac, on je mali privrednik".  

da, ali za kinga se -bar u njegovim zlatnim danima- moglo reći HE DELIVERS!

a zoća... koga on, i kako, i čime zadovoljava, šta on kome isporučuje... to bih strašno voleo da mi vladušić, ili neko, kaže!

[Alexdelarge]

a zoća... koga on, i kako, i čime zadovoljava, šta on kome isporučuje... to bih strašno voleo da mi vladušić, ili neko, kaže!

Nemoj da si tako strog;Cetvrti krug je dobra knjiga.

[zstefanovic]

Jedino je bio u pravu onaj koji je pomenuo da su komentari korisni i kad nisu dobri, a da je bolna - tišina...

Ево да разбијемо мало:
http://www.glassrpske.com/498/4461.html?komentari=0

[Ghoul]

"- Аав сам менаџер, па ћу сам себи дати комплимент, да моjе књиге нису превођене због менаџерских вjештина, већ да их у ствари квалитет препоручуjе страним издавачима - оциjенио jе Живковић."
=zaboravio je da kaže 'SMERNO PRIZNAJEM...' ili barem 'PONIZNO MOLIM...'

"Сматрам да сам амбасадор српске културе, али земља у коjоj живим нема много разумиjевања за то, па сам jа jедини амбасадор коjи уопште ниjе плаћен. Други амбасадори су добро плаћени, па остаjе да се види ко jе дjелотворниjи - истакао jе Живковић."
=dokle će bre ovaj više da kuka za tim parama od države, aman!
pitam se dal je konkuriso za naci penziju. mada, i tad bi kukao što je mala...

"Књижевни критичар Aлександар Jерков, коментаришући радио-драму, истакао jе да се мало писаца усуди увести Бога у књигу, а и када га уведе, jош рjеђе се неко осмjели да Бог у том дjелу проговори, што jе Живковић урадио у роману "Вагон"."
=WOW! BOG LIČNO GOVORI!!! KROZ ZOĆU! a ovaj nezahvalni narod ni naci penziju da mu dodeli, il bar neki orden...

"- "Њуjорк таjмс" jе неколико пута обjављивао приказе моjих књига, њихов књижевни критичар Деjвид Ицкоф jе написао, говорећи о америчком издању моjе књиге "Седам додира музике", "можда jе jош рано да Живковића прогласимо новим Борхесом, али га ово дjело свакако чини кандидатом за ту улогу" - препричао jе Живковић."
=izveštač je ispustio da kaže: 'SMERNO je prepričao zoća'


"Живковић jе наjпознатиjи домаћи писац научне фантастике."
=HA HA HA HA HAAAA! ZOĆA VEROVATNO ZELENI OD BESA KAD OVO O SEBI PROČITA!!!

[Cornelius]

"Сматрам да сам амбасадор српске културе, али земља у коjоj живим нема много разумиjевања за то, па сам jа jедини амбасадор коjи уопште ниjе плаћен. Други амбасадори су добро плаћени, па остаjе да се види ко jе дjелотворниjи - истакао jе Живковић."

Mi se zajebavamo, a čovek je možda stvarno u nuždi. Mislim, možda nema od čega da živi, pa zato traži od države pare. Ajde, da ne bude posle da nismo pomogli. Evo:

U ime svih nas iz pedeset i neke, molim novu vladu da iz budžeta za prosvetu dadnu tries iljada evra godišnje Zoranu Živkoviću zato što proslavlja slavu Srbije u New York Timesu i šire. Takodje molim da se istom dodeli titula "živo nacionalno blago" i da se svima zakonski zabrani da ga nazivaju piscem naučne fantastike ili bilo kakve fantastike, jer je on isključivo pisac kvalitetne književnosti.

Ako prosveta nema pare za ovu akciju, molim Velju Ilića, gazdu za kapitalne investicije da Zoću proglasi kapitalnom investicijom za srpski narod i da mu obezbedi tries iljada evra godišnje plate.

Eto, toliko od mene. Za sada.

[Meho Krljic]

Velja Ilić je u međuvremenu (od prošlog mandata) promenio mantiju i sada je ministar za infrastrukturu, ali to ne znači da se ovaj pravični zahtev i dalje ne može ispoštovati. Dr. Živković se zaista i bavi infrastrukturom, onom najvažnijom - duhovnom. Evo i američki Jevreji ga, doduše još uvek rezervisano ali optimistički vide kao ozbiljnog kandidata za upražnjenu kosmičku funkciju Borhesa na mestu Borhesa.

[Cornelius]

Velja Ilić je u međuvremenu (od prošlog mandata) promenio mantiju i sada je ministar za infrastrukturu, ali to ne znači da se ovaj pravični zahtev i dalje ne može ispoštovati. Dr. Živković se zaista i bavi infrastrukturom, onom najvažnijom - duhovnom. Evo i američki Jevreji ga, doduše još uvek rezervisano ali optimistički vide kao ozbiljnog kandidata za upražnjenu kosmičku funkciju Borhesa na mestu Borhesa.

Hvala, jarane. Ne postižem izmedju ovih i onih da popamtim koj ministar koj portfelj drži. Da rektifikujemo:

Umoljava se ministarstvo za infrastrukturu da pomogne Živkovićeve napore postavljanja duhovnih puteva iz Srbije ka svetu (za obratno je zadužena evropska misija koja stiže na KiM) i da mu dadne tries iljada (tisuća - ovo je samo za Djejka) evra svake godine. Veljo, brate, ako si čito Borhesa, e, onda ti je sve jasno. Ovaj je još i bolji.

Takodje, umoljava se srpska vlada da na mesto ambasadora srpske kulture pri UNESCU stavi Zoću, da srpskom svetlošću obasjava sve do argentinskih pampasa.

[Meho Krljic]

Veljo, brate, ako si čito Borhesa, e, onda ti je sve jasno. Ovaj je još i bolji.

Kako ne bi bio bolji kad je Srbin!!!!

[Ghoul]

Kako ne bi bio bolji kad je Srbin!!!!

zoća? pa, ne znam baš...    

[Cornelius]

Kako ne bi bio bolji kad je Srbin!!!!

zoća? pa, ne znam baš...    

Nemoj, bre, Ghoule... Zoran je srpsko ime po zori, uranku, javljanju svetla ljudima, a Živković je po Živku, životu, živom... Evo, u dva poteza dokaza da je čovek Srbin i to dobar Srbin, zoran Srbin, živ Srbin...

[Ghoul]

na tragu poznate distinkcije između pičke (polni organ) i pizde (karakterna osobina), ja bih i srbe razvrstao na formalno-pravne srbe (zoća) i otelotvoritelje suštinskih nacionalnih kvaliteta (a ne negativiteta).

uostalom, GDE je ta srbija u delima ovog našeg neplaćenog ambasadora? gde su mu ti srbi? i ambijent i likovi i motivi i problemi i teme o kojima zoća piše odsečeni su od bilo čega srpskog.

umesto strategije 'razmišljaj globalno – deluj lokalno' koju su primenjivali svi veliki pisci koji se nisu distancirali od nego su baš crpeli iz svog naciona (dostojevski, kafka, lavkraft, itd.), zoća ide prečicom: 'razmišljaj globalno – deluj globalno' kroz uopštene 'univerzalne' apstrakcije.

na osnovu čega će taj inostrani čitalac koji zoću čita na engleskom da oseti srbiju onako kako oseća jevrejstvo kafke ili rusku dušu dostojevskog ili anglosaxonstvo lavkraftovo? neće uopšte. da nema tog 'vic' na kraju prezimena, ne bi ama baš ni po čemu mogao ni da NASLUTI odakle je taj pisac.

zbog toga, ja glasam da se zoći ne daje nikakva nacionalna penzija – barem dok u new york timesu ne objavi javno pismo protiv priznavanja nezavisnosti kosova, recimo.

[Cornelius]

uostalom, GDE je ta srbija u delima ovog našeg neplaćenog ambasadora? gde su mu ti srbi? i ambijent i likovi i motivi i problemi i teme o kojima zoća piše odsečeni su od bilo čega srpskog.

Nisi u pravu. Uzevši u obzir da je Srbija do Tokija (preko Virovitice, a ne ovim kraćim putem preko Nju Delhija), onda ona prelazi i preko Engleske i Amerike. Znači, neophodnost je globalizovati likove, ambijente i motive, da bi se zahvatile sve srpske zelje. Potom, da ne bi došlo do vavilonske konfuzije, sve treba oprati varikinom i stići do izbeljene varijante u kojoj je Srbija utkana nevidljivim vlatima u prozu na engleskom jeziku. Tako American-Serbian, čitajući priču bez reljefa, sjaja i oznaka, nije ni svestan da je nepovratno indoktriniran, sapet i učlanjen u svesrpsku kulturu.

Toliko od mene.

[Meho Krljic]

Ja samo da dodam da se u skladu sa borhesovskim smerom doktorovog žitija i ne može očekivati neko veliko Srbovanje u njegovoj književnosti. Ni Borhes nije postao poznat po argentinskom nacionalizmu u svojim pisanijima, već po tome što je utro put za Zorana Živkovića!!!

[Cornelius]

Aferim, Mehmed-Paša.

[Ghoul]

Ni Borhes nije postao poznat po argentinskom nacionalizmu u svojim pisanijima

dođavola, I knew that, ali sam se nadao da se neće naći neka sitničarska picajzla koja će skrenuti pažnju na baš taj detalj!

u svakom slučaju, ostaje moja poenta da zoća – sa dosadašnjim pisanjem, i dosadašnjim srpskim angažmanom – NE MOŽE DA BUDE AMBASADOR, a naročito ne – plaćeni!

[Cornelius]

u svakom slučaju, ostaje moja poenta da zoća – sa dosadašnjim pisanjem, i dosadašnjim srpskim angažmanom – NE MOŽE DA BUDE AMBASADOR, a naročito ne – plaćeni!

Ja mislim da može i da mora + plaćen najmanje tries iljadarki evra (to mu je neophodno). Medjutim, ovo je pitanje od vrhunskog značaja za naš nacion i ja bih ga radije stavio na referendum, pa neka čitav srpski narod odluči glasanjem "da-ne" o tom gorućem pitanju, ko kad se u Evropi odlučivalo o evropskom ustavu.

Btw, kolike su plate naših ambasadora u Americi, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Kini i Japanu?

[Boban]

Polovina Borhesovih priča su lokalne stvari iz nekih zabiti koje je on podizao na univerzalni nivo. Fipin metod mi se tu preklapa sa Borhesom na tom nivou, korišćenje lokalaca i lokalnih dogodovština na drugi način koja lokalcima daju novu dimenziju. Iščitajte celog Borhesa pa ćete videti koliko tu ima zapravo stvari potpuno razumljivih samo posvećenima.

Što se tiče obaveze države da finansira uspešne umetnike. To bi trebalo da se podrazumeva. To je bilo vrlo prisutno u socijalizmu i omogućilo brojne uspešne autore. Pogledajte samo u stripu šta je sve objavljeno pedesetih i koliko je ljudi u Srbiji živelo crtajući stripove za srpske časopise pre 40 godina. No, tu se onda desio jedan ružan zaokret koji je na kraju potpuno urušio ovu sredinu: lova koja je davana za umetnike raspoređivana je na umetnika ali po tamo nečijoj proceni, te otišla u džepove mamine i tatine dece a ne onih kojima je bila namenjena. Sada imamo potpuno apsurdnu situaciju da se lova daje samo preko veze i uticaja bez odraza na ono što zaista radiš. Kako drugačije objasniti da npr. Ministarstvo za kulturu u prošloj godini nije otkupilo niti jedan primerak bilo kog izdanja Kreativnog centra (da ne pominjem Beli Put) ali su zato milione dali Djuntiju i Platou za besmislene stvari.

Na kraju, ZŽ je potpu no u pravu u svemu što kaže, jedino mi se čini da njegov način saopštavanja nije dobar i verovatno nije svrsishodan, ali ko zna šta gde on zaista radi na tome. Postao je profesor na fakultetu, ušao je u gradsku komisiju za raspodele, zašto je nerealno očekivati da za koju godinu bude ministar za kulturu. Nadam se samo da epilog neće biti kao u Nušićevom "Narodnom poslaniku".

[Cornelius]

Postao je profesor na fakultetu, ušao je u gradsku komisiju za raspodele, zašto je nerealno očekivati da za koju godinu bude ministar za kulturu.

Čudi me da ranije nije postao profesor. Inače, komisija za raspodele čega? Nadam se para.

Inače i ja očekujem da on postane ministar, ali ja bih mu dao portfelj "trgovine", jer se tamo vrti veća kinta nego u "kulturi". Svi znamo da je ministarstvo kulture uvek državno siroče, a u Srbiji tek...

Što se tiče njegove komunikacije, ja mislim da je odlična. U pitanju je tzv. spontana kandidatura. Hoćeš da promeniš posao i pošalješ svoj CV firmi koja ne traži nikog. Medjutim, kada im bude zatrebalo, oni lepo izvuku tvoj dosije. Njegovo ponavljanje zasluga za narod i državu u svakom razgovoru koji ima javnu difuziju, predstavlja reklamnu kampanju njegovog CV-a. Kada se to bude pročitalo dovoljan broj puta, potrošačima, ali i onima koji odlučuju, izgledaće kao da je u pitanju aksiom. Znači, ne treba ga ni dokazivati.

Umesto skupih kampanja, on se odlučio na jeftiniju, sporiju, ali i temeljniju.

[Ghoul]

izašao je najnoviji broj LETOPISA MATICE SRPSKE.

u broju za jan-feb. 2008. se na tapetu našao dr zoća, tačnije njegova (na žalost, lažljivo nazvana) POSLEDNJA KNJIGA.

pozitivnu kritiku napisala je ljiljana pešikan-ljuštanović, pod nazivom 'gospodar boja'.
radi se o tipičnoj bezlično pozitivnoj kritici u kojoj se zapravo najmanje govori o samom romanu, a najviše aludira na druge, daleko bolje romane na koje ovaj 'podseća', 'aludira' itsl. pa tako autorka zoću dovodi u nigde obrazloženu, vrlo površnu 'vezu' sa linčom, ekom, čestertonom, pinčonom, kerolom, kafkom, čehovim, itd.
str. 175-178

negativnu kritiku napisao neki dejan ognjanović, ali brate, svaka mu je na mestu! opleo ga je ko ja da sam piso!
naslov je 'više i manje od žanra', str. 178-185 (duplo duže od ljuštenog pelikana!), sa mnogo citata iz samog dela kojima se pokazuje šta tu ne valja (ukratko: sve).
evo spojlujem sam kraj kritike, za slučaj da neko poželi da ovo kupi u knjižari i drži uramljeno u svojoj sobi:

Živkovićev preokret na kraju Poslednje knjige podriva same temelje krimi trilera: ispostavlja se da ne postoji zlikovac, da je misterija bila lažna, da su uzroci smrti nadnaravni, da je čitava stvarnost zapravo fikcija, pa čak, na neki način, i da je pripovedač sâm ubica, budući da je i on (na kraju) razotkriven kao pisac, tj. piščev alter-ego. Previše je toga podriveno i srušeno, a da ništa, zauzvrat, novo niti vrednije od srušenog nije izgrađeno. U nasilnom pokušaju da jedan nevešto izgrađen i ispodprosečno napisan roman izdigne do "visoke" književnosti, Živković izneverava i žanr i književnost, i čitaocima željnim dobrog trilera nudi ćorak i prevaru, a onima željnim dobre književnosti – ravno i neuzbudljivo štivo koje se deklarativno možda i može dovoditi u vezu sa Imenom ruže, samo da bi u poređenju s tim delom još upadljivija postala njegova inferiornost na svim nivoima: i jezičkom, i žanrovskom, i idejnom i, uopšte, umetničkom.
   U želji da pobegne od šablona, Zoran Živković je sebi dao auto gol, i napisao delo koje savršeno ilustruje Pavličićeve reči:

Šablona sama po sebi ne daje garanciju umjetničkog uspjeha, ali njezino narušavanje gotovo u pravilu vodi u neuspjeh. Ako se drži shema, krimić možda neće biti umjetnost, ali će biti korektan krimić; ako shemu naruši, pa ne postane umjetnost, neće biti ništa.
(Pavao Pavličić, ibid, str. 67)

Poslednja knjiga Zorana Živkovića je jedno takvo – ništa.

[angel011]

Kraj kritike je i mejdžor spojler za knjigu.

[Ghoul]

velim, ko dosad nije, taj i neće - a i ne treba!

[Boban]

koliko si i kome platio da ti puste takvu kritiku?

[Cornelius]

Ja mislim da je pravo pitanje ko je dobio više para od svojih naručilaca - taj Ognjanović ili ona Pelikanka?

[Boban]

Ja mislim da nema potrebe da spadamo na nivo top-liste-nadrealista i univerzitetske profesore nazivamo pogrdnim imenima samo zato što nam se njihov stav ne dopada.
S druge strane, ja sam siguran da je kritika tog nekog DO previše lično i revanšistički obojena i da on ne dopušta mogućnost da se vara. A to je loše i za kritiku i za kritičara.

[Ghoul]

Ja mislim da je pravo pitanje ko je dobio više para od svojih naručilaca - taj Ognjanović ili ona Pelikanka?

nemam bre naručilaca, ja ratujem sam.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...a Zoran Zivkovic je novi glavni i odgovorni urednik izdanja NOLITa, kome, vele, stizu bolji dani...

[Cornelius]

Ja mislim da nema potrebe da spadamo na nivo top-liste-nadrealista i univerzitetske profesore nazivamo pogrdnim imenima samo zato što nam se njihov stav ne dopada.
S druge strane, ja sam siguran da je kritika tog nekog DO previše lično i revanšistički obojena i da on ne dopušta mogućnost da se vara. A to je loše i za kritiku i za kritičara.

Ma, Bobane, ja samo imam utisak da iz tog Ognjanovića stoje sile mraka koje ga potplaćuju raznim sredstvima (novac, seks, droga, džipovi, položaji...) da bi on nasrtao na, e sad, ne znam kako bih to nazvao, da kažem, na ono što je nagradjivano po belom svetu.

Inače, obradovala me je Gingerova vest da je ZŽ postao novi urednik NOLITa. Fala Bogu da su mu ponudili mesto koje odgovara njegovom znanju, poznavanju književnosti, metodičnosti, organizacionim sposobnostima i trgovačkom duhu. On je urednički posao uvek radio odlično. Vozi Zoćo, ti si pravi čovek za te stvari.

[Ghoul]

Ma, Bobane, ja samo imam utisak da iz tog Ognjanovića stoje sile mraka koje ga potplaćuju raznim sredstvima (novac, seks, droga, džipovi, položaji...) da bi on nasrtao na, e sad, ne znam kako bih to nazvao, da kažem, na ono što je nagradjivano po belom svetu.

ne kaže se džaba: nagrađen – ko nagrđen!

nolit nisam znao ni da je živ, a kamo li da radi: ako ih zoća oživi, biće to baš ko u onom 'proto-sf' (a zapravo gotskom horor) romanu o čoveku -DOKTORU!- koji od mrtvaca stvara novi život!

znači: go, DR zoćo, go!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...a evo i vesti u celosti...

Nova izdanja za osamdeseti rođendan ,,Nolita"
Povratak cenjenog izdavača


Izdavačka kuća ,,Nolit", koju su 28. decembra 1928. u kući na početku Dobračine ulice osnovali braća Pavle i Oto Bihalji Merin, priprema se da obeleži 80. rođendan, najavio je glavni i odgovorni urednik Zoran Živković.

Prema njegovom objašnjenju, izdavački plan nema za cilj da stvori neki novi identitet, već da se onaj, po kome je"Nolit" bio poznat od svog osnivanja u celoj bivšoj Jugoslaviji vrati u punom sjaju. ,,Zato smo prošle godine počeli s Milošem Crnjanskim, koji je svojim delima obeležio zvezdane godine ,,Nolita" i štampali smo njegov manje poznati, ali ne manje dobar roman ,,Kap španske krvi". Za jubilej ,,Nolit" se priprema da objavi u jednom tomu ,,Seobe" i ,,Drugu knjigu Seoba" Crnjanskog u luksuznim izdanju, a Živković ističe i značaj obnovljene edicije ,,Istorija" u kojoj su objavljene četiri kapitalne knjige (Gibonovo ,,Opadanje i propast Rimskog carstva", ,,Rusija i Evropa" Nikolaja Danilevskog, ,,Pad Ruskog carstva" Save Živanova i ,,Između Hitlera i Pavelića" Gleza fon Horstenaua). ,,Nolit" se priprema da objavi novo izdanje ,,Antropoloških eseja" Nikole Miloševića, drame Ronalda Harvuda (,,Preobraženje", ,,Kolaboracija" i ,,Engleska tragedija"). U ediciji ,, Popularni klasici" planirano je štampanje dela Ernesta Hemingveja ,,Starac i more", u prevodu Đorđa Krivokapića, a u ediciji ,,Poezija" trebalo bi da se pojavi knjiga odabrane poezije Oskara Daviča, koju će pripremiti Milovan Danojlić, a već je štampana zbirka poezije Miroljuba Todorovića ,,Zlatno runo".

[Alexdelarge]

Jesi li siguran da je to bas taj Zivkovic Zoran? Postoji jos jedan pod tim imenom , ali koji se ne bavi SF (ne mislim na onog priglupog premijera).

[Rile]

Jesi li siguran da je to bas taj Zivkovic Zoran? Postoji jos jedan pod tim imenom , ali koji se ne bavi SF (ne mislim na onog priglupog premijera).

Taj beše trenira odbojkašku reprezentaciju!

[Alexdelarge]

Jesi li siguran da je to bas taj Zivkovic Zoran? Postoji jos jedan pod tim imenom , ali koji se ne bavi SF (ne mislim na onog priglupog premijera).

Taj beše trenira odbojkašku reprezentaciju!

Ma ne zajebavam se...postoji jos jedan ZZ koji se krece u serklu literata; nekakav kriticar, teoreticar ili sta vec.

[scallop]

Postoji problem: u belom svetu je Dr starije od Mr. Doktori nisu gospoda, oni su - doktori. Ne bi bilo pristojno našeg ZŽ u štampi predstavljati bez titule.

A i šta će mu Nolit, njegova kuća je bila - Prosveta.

[DušMan]

Zna li neko tačan broj Zorana Živkovića na ovome svetu?

Da, svestan sam besmisla mog pitanja.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ako je i greška, mada sumnjam, nije moja, no BLICa jer tekst prati fotografija Zorana Živkovića o kome se divani na ovom topiku.

[Alexdelarge]

Malo sam guglao, pa sam naisao na sledeci podatak

Inače, Živković je na mesto glavnog i odgovornog urednika Nolita došao iz ,,Službenog lista"sa ambicioznim planovima. Prema njegovim rečima ,,Službeni list" sada je pred transformacijom koja u velikoj meri ometa rad ove firme. Ipak, ovaj izdavač zastupa svoj koncept, koji je različit od Živkovićevog.

Je l' Dr.Zoca bio u Sluzbenom listu?

[scallop]

Onda, to nije ista ličnost. Meni je "Službeni list" objavio knjigu o domaćim začinima u kulinarstvu sa Radišom Jančićem. Tamo sam upoznao urednika Z. Živkovića. (Sem ako se opet nisam z... Ghoul to bolje zna)

[Ghoul]

šta sve čovek može da nauči u vestima koje prenosi nevidljivi:

SENZACIONALNO: DR ZOĆA LEGITIMISAO ARTURA KLARKA!!!

"Živković je legitimisao autore koji su, po meni, klasici, kao što je Artur Klark..."

ja već zamišljam scenu u kojoj zoća presreće artura:
'šta je, ćelavi, de si pošo? daj ličnu kartu!'


EPOHALNO: ODISEJA U SVEMIRU SNIMLJENA PO ROMANU A. KLARKA!!!

"Artur Klark, po čijem je romanu Stenli Kjubrik snimio jedan od deset najboljih filmova ikad - Odiseju u svemiru."

a ja do sada živeo u lažnom ubeđenju da je roman nastao kasnije, POSLE filma...

iz toga kako je vest preneta nije baš najjasnije da li je autor ovih izjava damjanov ili jerkov, ali evo, uverite se sami:


PILOT EPIZODA SERIJE "AMARKORD" PREDSTAVLJENA U NOVOM SADU   
U Art-klubu Kulturnog centra grada predstavljen je Zoran Živković, jedan od najviše prevođenih srpskih pisaca, kojeg, kako saznajemo, u prošlogodišnjoj kritici u Njujork tajmsu čak porede s klasikom Borhesom, piše Građanski list! Novosadska čitalačka publika bila je prva u prilici da pogleda 11-minutnu pilot epizodu serije "Amarkord", rađenu po Živkovićevoj knjizi. Potom su o njegovom delu govorili istoričar književnosti i pisac Sava Damjanov i književni kritičar Aleksandar Jerkov.
- Živković je legitimisao autore koji su, po meni, klasici, kao što je Artur Klark, po čijem je romanu Stenli Kjubrik snimio jedan od deset najboljih filmova ikad - Odiseju u svemiru. Klark je jedan od autora koji će jednog dana biti merilo duha epohe u kojoj živimo. Živkovićevi prvi romani, kao što je Četvrti krug, bili su manja iznenađenja, ali su predstavili pisca naučne fantastike koji nije usko žanrovski opredeljen. Ti romani nisu bili samo SF, i to je najbolje pokazao svojom narednom produkcijom sâm Živković. On svakako nije jedan od autora koji stalno priča istu priču - naglasio je Damjanov. I dodao da su Živkovićevi tekstovi suštinski zasnovani na dijaloškoj formi i da ih nije teško dramatizovati i napraviti od njih scenario.
Podsećanja radi, reditelj Puriša Đorđević je prema Živkovićevim pričama "Voz" iz knjige "Nemogući susreti" i "Hotelska soba" iz "Četiri priče do kraja" snimio igrani film "Dva", koji je prikazan na prošlogodišnjem Festu, a TV Studio B emitovala je seriju "Skupljač" snimljenu prema Živkovićevom ciklusu Dvanaest zbirki, dok je RTS otkupio prava da po noveli "Budilnik na stočiću" snimi TV film, a po romanu "Poslednja knjiga" i seriju.

http://www.sfpogled.net/Vesti.html


a o klark-kjubrik kontroverzi, evo šta kažu učeniji od mene:

•  Stanley Kubrick initially approached Arthur C. Clarke by saying that he wanted to make "the proverbial good science-fiction movie". Clarke suggested that "The Sentinel", a short story he wrote in 1948, story would provide a suitable premise. Clarke had written the story for a BBC competition, but it didn't even make the shortlist. "The Sentinel" corresponds only to the relatively short part of the movie that takes place on the moon.
•  The screenplay was written primarily by Stanley Kubrick and the novel primarily by Arthur C. Clarke, each working simultaneously and also providing feedback to the other. As the story went through many revisions, changes in the novel were taken over into the screenplay and vice versa. It was also unclear whether film or novel would be released first; in the end it was the film. Kubrick was to have been credited as second author of the novel, but in the end was not. It is believed that Kubrick deliberately withheld his approval of the novel as to not hurt the release of the film.

dakle, obrni-okreni, netačno je reći da je film rađen PREMA romanu, već takoreći paralelno s njim...

[Boban]

ghoule, ti očigledno ne znaš poreklo i tačno značenje reči "legitimisati".
što se tiče pisanja romana uporedo sa nastajanjem filma, pa to već i vrapci znaju, postoji knjiga "Izgubljeni svetovi 2001" gde je sve potanko objašnjeno.

[Ghoul]

što se tiče pisanja romana uporedo sa nastajanjem filma, pa to već i vrapci znaju, postoji knjiga "Izgubljeni svetovi 2001" gde je sve potanko objašnjeno.

šta ima da čitam knjigu kad je već i iz citiranih pasusa jasno: film nije 'rađen prema romanu'.
sasvim legitimno (mada ne i legitimisano) bi se moglo tvrditi da je 'roman rađen prema filmu'.

[Cornelius]

"Živković je legitimisao autore koji su, po meni, klasici, kao što je Artur Klark..."

"Legitiman" znaci  koji odgovara pravilima, ozakonjen, zvanican, ispravan. "Legitimisati" u srpskom jeziku oznacava upravo "'ćelavi, de si pošo? daj ličnu kartu!' (ili pasos, ako se scena odigrava na aerodromu).

Osoba koja je upotrebila glagol "legitimisati" u tekstu o Zoranu i Klarku, trebala je da bude legitimisana pre ulaska u Kulturni centar da se ne bi neligitimno predstavljala kao strucnjak za knjizevnost.