da li postoji bog?- tumačenje religioznih iskustva

[sigismundus]

eh, da. Nikad se nisam libio ni plašio velikih tema. Neka bude to kao nastavak teme sekte i kultovi-trgovina polovnim  dušama. kao mali intermezzo, dok ne počinjem ozbiljno i češče radit na tome.
O tome ču počet pisat za vikend. I pozabaviču se pitanjem zašto ljudi veruju, malo, malčice čemo pogledat mehanizme i verovanja i blaženstva i božanstva i verovali ili ne, ponudiču definitivan odgovor. Takav, koji mene zadovoljava, zna se.

[Truba]

...

[Tex Murphy]

Cool! Jedva čekam da se sigi raspiše na ovu temu   Nadam se da će onaj definitivni odgovor u razmatranju da glasi DA  

[Will-O'-The-Wisp]

S obzirom na to da sam deklarisani ateista, rekao bih da toga tipa o kojem pricate nema.   Davno je on otisao u penziju.  

[varvarin]

Grafit sa jednog londonskog zida:
BOG JE MRTAV!

Ispod toga, drugim rukopisom:
Ne, Bog je živ, dobro se oseća, i sad radi na jednom mnogo manje ambicioznom projektu!

[PTY]

Odlično! Vreme je da se ta tema pošteno pretrese, jednom za svagda. Predlažem da Harvi (koji se eto uspešno izborio sa krizom identiteta   ) bude promotor fideii, ja ću, naravno, biti advocatus diaboli, S. će eventualno oboriti sve što je naučno oborivo i Sigi će na kraju ostati sa definitivnom i neosporivom teorijom koja će jednom za svagda da lupi tačku na sve moguće dalje diskusije.

[IM]

Evo šta kaže Sv. Maksim Ispovednik:

1. Jedan je Bog beznačalni, nepostižni, koji u potpunosti ima silu bića, koji savršeno isključuje svaku misao o "kada" i "kako", s obzirom da je za sve nedostupan i da ga nikakva tvorevina ne može poznati u Njegovoj prirodi.

2. Sve postojeće se naziva mislivim, poznatljivim: za njegovo poznanje postoje dokazna načela. Bog se, međutim, imenuje nemislivim. Ipak, na osnovu poznatljivog i mislivog se veruje da On jeste.

3. Poznanja stvorenih stvari kao svoj dokaz imaju svoje sopstvene osnove (koje se stiču prirodnim putem). Njima se ona prirodno i određuju. O Bogu se, međutim, uz pomoć osnova koje se nalaze u tim stvarima, samo veruje da jeste.

Dakle, lepo piše: batali se razmišljanja na tu temu, ne možeš ništa smisliti! Spoznaja o Bogu je nedostupna. Veruj (ili ne veruj), i to je sve! U "spoznatljivom" svetu možeš da nađeš osnove koje te upućuju na veru, ali nikakve dokaze!

U tom slučaju, svaki odgovor koji iko ikad nađe važi uvek samo za njega.

[Ghoul]

baš tako nešto sam i ja hteo da kažem o bogu: za neke postoji, za neke ne postoji, a za neke će uvek biti jedno obično uzimala-davala.

[sigismundus]

Ma, vidi ga, počelo to bez mene. Ljudi, ja sam na plačljivom internetu. Molim vas, sačekajte do vikenda.

[Tex Murphy]

Kad smo već kod grafita, sigurno znate onaj

"Bog je mrtav" - Niče
a ispod toga
"Niče je mrtav" - Bog


Elem, ovo što su rekli IM i Ghoul i ja potpisujem. Jedva čekam vikend i Sigijeve postove. Nažalost, vjerovatno ću to moći da pročitam tek poslije prvog maja  

[Will-O'-The-Wisp]

"Bog je mrtav" - Niče
"Niče je mrtav" - Bog

Zakljucak: "Niče je Bog."    

[Tex Murphy]

Ajoj, WOW, sad si sebi natovario na vrat bukovskog  

[Will-O'-The-Wisp]

Ajoj, WOW, sad si sebi natovario na vrat bukovskog  

S obzirom na to da sam Crnogorac, debelo sam oguglao na palamudjenje radi palamudjenja.    

[Orion]

Spoznaja o Bogu je nedostupna. Veruj (ili ne veruj), i to je sve! U "spoznatljivom" svetu možeš da nađeš osnove koje te upućuju na veru, ali nikakve dokaze!

U tom slučaju, svaki odgovor koji iko ikad nađe važi uvek samo za njega.

Ne mislim da je spoznaja Boga nedostupna. Teska, da. Ali ne i nemoguca. Za onoga ko se tome zaista posveti.

Sa ostalim se slazem. Posto svako ima neku svoju istinu, nemoguce je uopstiti njen pojam na neki apsolutni nivo koji vazi za sve. Zato je organizovana religija otrov. Svako bi trebalo da veruje u ono sto sam misli da je ispravno, a ne ono sto mu drugi kazu.

Mene vise zanima sta je Bog ustvari...  

[sigismundus]

verstva su oduvijek bila zagonetka. kao i pitanje boga. po definiciji treba vjerovati bez ikakvih stvarnih dokaza o božjem postojanju, što je suprotno empiričkim metodama moderne nauke. Ali to je religija i toga se ne smije tretirati principima nauke.  No, bar recimo, da je tako. U svakom slučaju to je svet sam za sebe, i jedan od drugog ne bi se mogli više razlikovat. Ali sigurno stoji, da je i nauka i religija prožela i usmeravala živote ljudi širom sveta, da ne govorim jednostavno o cijelom čovečanstvu.
što je to posebno u veri i verovanju?
Da prvo kažem nešto, šta se dogodilo, kad su proučavali mozak ljudi, koji obolevaju za epilepsijom. Spoznali su, da postoji centar u našem mozgu, koji nam pruža osječaj sreče, poštovanja, zapravo strahopoštovanja te po nekima spoznaje božanstvenog. I taj centar se aktivira kad ugledamo sveču, križ, razpelo, ili čujemo molitve ili čak samo glas naše unutrašnjosti. U čemu je uopče reč?
Pa reč je u božjoj tački, koju imamo senčnem režnju našeg mozga. Bar su tako poimenovali taj centar. Božja tačka. Sečam se nekad davno, kad sam čitao izvještaj o UFO.tima, kad je neko tvrdio, da je govorio sa vanzemaljcima, i da oni u suprotnosti s nama, nisu duhovni. Da ne vjeruju u boga. Da ne mole stvarniku sveta i univerzuma. Da dakle, po novome nemaju božje tačke. Zgodna je ta oznaka: božja tačka. Kao da nam ju je sam bog stavio u mozak, pa da otkrijemo put do njega preko njegovih reči i djela.
Pa, dobro. Nek svako misli za sebe, kažem ja. Ja znam, da je u našem mozgu puno centrova. I onaj za ukus, i onaj za seks, i onaj za čitanje, i onaj za... ma za bilo šta. Pa zašto ne bi bio u našem mozgu i centar, koji bi nam pomagao, da za tren prevazidjemo naše neznanje, i da prečacem u mozgu, doslovce, molim vas, ukopčamo širinu univerzuma, značenje našeg postojanja. A to samim time, jer znamo, da nam radi samo mali delič mozga. A mi se prečacem za tren povežemo nekim mislima, shvačanjima. Koje na nas deluje strahopoštujuče, zbog toga smo sretni in mi nekako smatramo, da smo se u takvim trenucima približili bogu. Jer za tren upotrebljavamo deo mozga, kojeg uopšte ne koristimo.
Skoro bi rekao, da ljudi zbilja jesu jedini na kugli zemaljskoj, koji imaju takav osječaj. Ono znaju, da smrt nešto znači, pokopavaju i časte mrtve, i baš zbog toga verovatno njihov je preživetveni instikt bio viši od instikta drugih životinja. I bili su u preživljanjanju uspešniji zbog toga, što su se organizovali. Jer nema je veče sne, kao što je vera, koja kola lomi. Ostavimo sad, koliko štete je napravila religija, koliko života i nacija uništila. Meni se uvek svideo neki slovenski film, kada u ime jednog i istoga boga, na bregovima reke stoje dve armije. I ubijaju se medjusobno. Zašto se onda vjeruje u boga. Zbog osječaja, da smo izabrani. Zbog doživljanja nečeg nestvarnog i strahopoštujočeg? Pa ja to doživljavam svaki dan, Treba mi samo pogledat u nebo i zamisliti se. I videti zvezde. Michael Shaara, pulitzerov dobitnik za književnost, avtor je priče The Book. I pita, da li bi ljudi takodje razmišljali o svom postojanju i pitanju boga, da na nebu nema zvezda, da mu osvetlavaju put? Slično kao Asimov Nightfall, samo daleko bolje.
No, vjerujem, da jednom kad čovek pronadje onu bližnjicu, onaj krači put, još ga lakše nalazi drugi put. Osobito ako ga je našao putem molitve, ili simbolima sveče, krsta, razpela. Jer smo tako programirani, šta čemo. Al mislim, da ga verovatno može nači i putem droge i još kojim načinom. I onda je ubedjen, da je bliže bogu. Koji ga obsijava svom svemogučom dobrotom i šta ja znam još... Ako su ljudi u strahopoštovanju nekad gledali u nebo i smatrali i častili sunce kao boga, i to je nešto. I mislim, da je suština verovanja zapravo u tome. A to što je organizovana vjera zloupotrebila ta saznanja, krivotvorila  istoriju i u ime boga vodila ratove i ubijala ljude, to nam je valjda usudjeno. Kao što ne moremo izbeči principa koji vladaju u manjim verskim udruženjima, sektama i kultovima, koji to krajne brezobzirno zloupotrebljavaju za osobnu korist materijalnog ili egoističkog značaja. Znam puno ljudi, koji su očuvali zdravu pamet, samo zato, što su vjerni. Jer nemaju snage sami se sukobiti sa svetom, u kojem žive. I naravno, klasične religije več su se tokom dugih godina toliko izčistile, da su sami izdvojili verske blazneže i skrajneže. I puno dobroga uče, takodje. Ali šta, ako je to samo posledica jednog centra u čovečijem mozgu, koji nam budi strapoštovanje do nepoznatog i osječaj sreče. I da smo ponovo nešto pogrešno shvatili.
Nek ovo bude za početak. Molim vas samo, da znate, da nisam htio nikog uvrediti, da poštujem sve ljude, bez obzira na veru i boju, samo nek tu veru ostave u svojoj kuči i da je ne prodaju meni na mom dvorištu.

[taurus-jor]

Ja sam odrasao na Konanu , a moja vizija Kroma je u odnosu na original malo modifikovana. Dakle, bog za mene nije starozavetni osvetnik, nije ni mrzovoljnik kojeg ne valja cackati, vech baja kojeg, u principu, boli uvo, ali se raduje tvojim pobedama.

Shalu na stranu. Ne verujem ni u kakvog patrijarha-moralistu, sa bradom ili bez nje. Ako bog postoji, onda je to, za mene, stvaralacka sila bez emocija i osechaja za "dobro" i "zlo". Priroda, na primer. Ona ne sudi, vech stvara. Njoj se divim, ona me inspirishe. Ako me ko pita kako je svet nastao, kazem - napravilo ga je neshto, i dalje nije vazno shta je to "neshto" vech kako che svet iskoristiti priliku koju je dobio.

Ljudi su trenutno jedini nama poznat entitet u prirodi koji se rukovodi konceptom dobro-zlo. Plemenit je taj koncept. Tuzno je samo shto neki ljudi cine zlo - svesno ili nesvesno - pozivajuchi se na najbolje namere. Nije kriv koncept vech oni koji se na njega pozivaju i tumace ga prema sopstvenom nahodjenju.

Ako bozja kazna postoji, to je kazna prirode zbog narushavanja ravnoteze koju je ona uspostavila.

[sigismundus]

To su riječi na mestu, Tauruse, Tako je i drukčije bit ne može.

[taurus-jor]

Vrlo je zanimljivo ovo tvoje gledishte, o Sigismunduse. I pitam se ja, ako ta tacka odista postoji, nije li doticna u mozgu mojem malo zakrzljala? Ili ona, sto je verovatnije, reaguje na majku prirodu - u skladu sa uverenjima koje sam izneo u prethodnom postu? Iskreno se plashim elementarnih nepogoda, globalnih razmera. Oduvek sam se, recimo, plashio nuklearnog ratovanja, ali ne toliko samog cina, vech onog shto bi doshlo posle, sa izvitoperavanjem prirode pod uticajem radijacije, sa novim, nepoznatim zakonima divljine na koje covek nije spreman, i teshko da ih moze pojmiti. To izvitoperavanje, potpuno nepoznata, neprijateljska sredina, prezivelom delu covecanstva donelo bi patnje zbog kojih bi zavidelo spaljenima u atomskoj vatri. Ako "tacka za bozanska otkrovenja" odista postoji, onda su moji koshmari, potaknuti strahom od ovakve kataklizme, debelo podstaknuti njenom aktivnoschu.

[akhnaton]

Da li bog postoji? Ako postoje zakoni po kojima se u univerzumu nesto dogadja onda logicno mora da postoji i zakonodavac. Stoga Bog postoji. Ali cini mi se da je to Bog koji je nesto stvorio a onda se povukao i ne ucestvuje vise u postojanju svoga stvaranja.
 Majka priroda!!! Ima jedna cudna koincidencija da se priroda na latinskom zove NATURA a da su se bogovi u starom egiptu oznacavali imenicom NETER ili Natur?! Mozda sve to nema nikakve veze jedno sa drugim, ali da dodam da se po nekim novijim prevodima rec NETER ne prevodi samo kao bog/bogovi nego i kao SILA/SILE.

[Tripp]

Predlog nasem Sigiju

Dok pisem ovaj predlog nalazim se u stanju uobicajenom za Bad Santu i stoga se nadam da je Bad Santa uz mene dok pisem ovaj predlog...  


Shvatam da mudri moderni "vjernici" ne vjeruju u bradonju gandalfskih kontura u bijeloj odori koji, bezmalo non-stop i sa vrlo malo zasluzenih radnih pauza, lupa po tastaturi i tako zavodi red na nesvakidasnjoj planeti Zemlji. Tu, izmedju ostalog, postoji i ono neshto, zatim priroda, vatra, izgubljene zidine Vavilona, Dzenifer Lopez, staroegipatsko ovo-i-ono a sto su prilicno cesto isti ti ljudi pokusavali naci prateci kretanje zvijezda, potom su tu romani Dobrice Cosica i Frana Finzgara, i sta-sve-jos-ne...

Sama rasprava o slicnoj tematici stoga je kompletno (ne znam da li odgovara ova rijec) neprihvatljiva. I to je manje-vise u startu jasno zakljuciti - bez uvrede, drugar - po Sigijevom pisanju koji sa Boga eventualno (neminovno) krece na krst.

Hocu reci, sve je to lijepo i krasno, no slicno poimanje Boga (tzv. "bozije tacke" u nasim cerebrumima) mozete zateci tusta i tma, i najvecma u literaturi onih ljudi koji svoje misli tradicionalno vole da sabiraju ispod jednoga krsta. Sto je, po mome misljenju, sasvim dopustivo, ali ne i dok takva pisanja valja stavljati pod topik sa ovakvim jednim imenom. Posto, logicki, nimalo ne izgleda da se dogadja ikakva filosofska debata na ovome mjestu, koliko - sustinski - potvrda jedna prilicno benigne hipoteze o postojanju odredjenog "gasovitog entiteta" (velicanstvenog i svemocnog, dakako). Da preciziram, cak bih i ja bio u prilici toplo doprinijeti tendenciji ovoga topika ako napisem toliko toga slicnog Sigijevoj prethodnoj pisaniji, a to je makar lako.

No, s druge strane, kapiram da je ovakvim temama jedino moguce pristupiti s grlom punim predrasuda, strahova i obaveza. Uslijedice grcevite rasprave, a mozda cak i uvrede, i opet cemo po ko zna koji put pokazati one najproduktivnije karakteristike plemenitog ljudskog roda. Moj, valjda, jedini problem jeste taj sto sam, koliko pamtim, po prvi put otvorio neki pseudo-religijski topik na svekolikom ovom Forumu.

Medjutim, dok sada pisem, uopste ne zelim da dodje do bilo kakvog sukoba iliti kalamiteta; i isto tako mi je jasno da je ovo totalno Sigijeva predstava.

Stoga, generalno gledano, htio sam samo skrenuti paznju na sebe na ovolisni jedan trenutak (recite da sam party crasher, petak je vece svejedno mi je) i mozda predloziti da bi, u najmanju ruku, vrijedilo da IME ovakvog jednog topika dozivi kakvu god metamorfozu samo ne onu koju trenutno posjeduje. Da li postoji bog? Neko mora da se sali. Mislim, sta se, sustinski, ovim topikom moze postici? Ocigledno nista. Jer za svaku tvrdnju moze postojati i jedna kontra; bila ona teisticka, bila ona ateisticka... bila ona agnosticka.

Mislim kazati, sta bih momentalno trebao da radim ovdje? Poceti govoranciju o onoj pradavnoj psiholoskoj potrebi uvijek-nizerazrednog covjeka da zaboravi vlastitu individualnost i u svome mozgu brze-bolje da krene tragati za tackama koje ga naprosto nukaju da bezdusno jurca za necim koga bi konzistentno mogao da slusa, da klima glavom i mase repom kao zadovoljeni K-9? Zaboravite. Nisam zato tu.

Ono sto me je, u stvari, navelo da se pridruzim spomenutoj zabavi, jeste izvjestan utisak koji naprosto ne moze da ispari iz glave svim onim drugim ljudima kao sto sam ja. Sta znam; koliko sam srecan, mozda cu reci koju i u njihovo ime. A ono sto imam reci zbilja je kratko.

Naime, savrseno mi je jasno da Sigi nije mislio nista lose svojom odrednicom o divinitetu molitve pri samoj pomisli na krst i da Sigi, opcenito, cesto mnogo voli ljude - da je takozvani filantrop.

No, nikako onda da se iz uma otrgne ona pomisao da svako ko nije nalik njemu istodobno ne vjeruje ni u moralnost, kao ni u ikakav lucidan smisao zivota. U svakom slucaju, nije nepoznato da svi koji nisu nalik Sigiju - a ima i njih, makar se Nadam - mogu da vjeruju u nesto sto bi neko okarakterisao dobrotom medju ljudima, pa i da ne znaju za postojanje one neizostavne bozije tacke u svome mozgu.

Jer upravo takve osobe apsolutno nista ne sprijecava da vjeruju u moralnost, pozitivan zivot ili ljudsku dobrotu, dok se njihov jedini respektivni negativitet samo odnosi po pitanju koje je prvobitno postavljeno na ovom poprilicno nerazumljivom topiku.  

Dakle, Sigi, da skratim avanturu; samo promijeni ime topiku, pobogu. U suprotnom, tesko ces doci do bilo kakve poante na nacin na koji si do sada krenuo. Evo par predloga, znaci s vrha jezika:  

* Rijec-dvije o Bogu kroz vizuru prekaljenog vjernika

* Bozija tacka u mozgovima blagoslovljenih i sakrosanktnih  

* Hriscanstvo je prvo nastalo - sve ostalo je samo istocnjacka laz  

* Metju Skader vjeruje u Boga!  

* Krst kao sveta pomisao pred spavanje u djelima Raba Karabekiana  

* Molimo se krstu jer su na njemu izginuli svi nasi predaci - a to se meni zaista doima super-normalno i nimalo nije bizarno na prvu loptu (ma kako ogavno da zvuci)

* Ono cega nema u filmovima Antz, Life of Brian i Love and Death.

* Bog kakvog nam je predlozila religija u nekoj knjizi / novinskom clanku

* Ako me milostivi XM-177E izbusi k'o kantu, ljepse cu se osjecati ako se svakoga dana nicice budem molio istoj toj automatskoj pusci uramljenoj na mome zidu (sa prigusivacem "AWC" i redukcijom pucnja od minus 30 decibela, po mogucstvu)


Samo nemoj pogresno da me shvatis, Sigi, sto god da prodajes. Jer i ja, vjerovao ili ne, volim sve ljude.
     
S ljubavlju,

              A Follower of the Bad Santa Church (est. 2003)

[Tex Murphy]

Bog nije materijalan i prema tome ne može imati bradu.

[Ghoul]

Bog nije materijalan i prema tome ne može imati bradu.

e moj harv, čudni su putevi gospodnji!


ja verujem da bog ima bradu iz istog razloga iz kog verujem da bog postoji:
naime,
credo quia absurdum est!

[sigismundus]

zahvaljujem trippu na izdašnim komentarima. da promenim ime topika? verovatno ču ga malo precizirat i dopunit, da niko ne bude uvredjen. a kolega, ovaj je topik samo nastavak topika o sektama i kultovima, koji govore o upotrebana religioznosti i vere i manipulacijama ljudima
ima to tamo negde na dnu ... a zašto to radim? jer sam doživio na svoje oči i u svom životu, kako su mi religiozni fanatici zaludjeli sina, da postao potpun shizofreničar. I kako je onda time uništio život i sebi i familiji. Zato se bavim tim stvarima. I razotkrivam jih po svojim močima. Samo toliko.

[sigismundus]

još malo o božjoj tački

suvremena tehnologija, koja je omogučila proučavanje mozga, sa otkričem božje tačke po nekima je dokazala, da su ljudi sposobni vjerovanja. da je čovečiji mozak čak stvoren, da može verovati. naime: medju evolucijom mozga, došlo je brzog povečanja aktivnosti čelnog i senčnog dela možganskog režnja, koji u glavnom formira pamčenje i ima sposobnost tvorenja projekcija budučnosti. Osrednji deo senčnog režnja povezan je z emotivnimi vidici verskog osječanja, osječajem sreče i poštivanjem iz straha. Spodnji deo postaje aktivan, kada se zapaža različite verske simbole. A cijeli je reženj aktivan, kada se slušajo molitve. U tom delu je naime moguča percepcija govora i jezika. I ta područja se aktiviraju i tada, ko medju molitvom čujemo unutrašnji glas, i takodje i tada kad nema nikakve vanjske spodbude. Neki su ubedjeni, da baš tada prevladuje mišljenje, da vernici čuju samog boga, kako se jim obrača. To bi bila osnova za razvoj nove veje teologije: nevroteologije, po kojoj več postoji dokaz, da je bog kreirao čovečiji mozak, da bi taj bio sposoban razumjeti i doživljati stanje božanstvenog.
Ta istraživanja su dala neke nove smernice i poglede na čovekovu inteligenciju. Pored analitičke inteligencije (IQ), čovek ima i emotivno (eq) a dalje i duhovno(sq). I što je viša duhovna inteligencija, više smo sposobni ocjenjivanja i postavljivanja svog života u smisaoni koncept i procenjivati smislenost naših postupaka. Uzgred, to su prvo izsledili na nekoj univerzi u San diegu, u Kaliforniji.

[sigismundus]

još nešto malo o bolesnicima sa epilepsijom

skupina pacienta, koja je bolovala od epilepsije senčnog moždanog režnja, redovno je doživljavala duboka religiona saznanja, občutenja i to baš medju epileptičkim napadom, bez obzira koliko jak bio taj napad. Bolesnici su pričali da su tada osetili prisutnost veoma jakog  prisustva božanstva. Božanstveno doživeče, dakle.  I tada su se njima otvarale spoznaje o svemiru. I tih su se občutenja veoma dobro sečali izmedju napada i tada o njima razmišljali. sa laboratorisjskim testovima naučnici su postavili tezu: pacienti se nisu odazivali na reči povezane sa nasiljem ili seksom, reagirali su na reč bog ili slike sa verskom vsebinom. I to veoma jako reagirali. Dalnja su testiranja pokazala, da epileptički napadi jačaju nevronske veze, koji ta deo mozga povezuje sa amigdalo, delom mozga, koji je odgovoran za naše osečaje in pravi razliku izmedju onoga što je bitno i nebitno. I da dakle postoje tačke u našem mozgu, koje odgovaraju duhovnim i verskim izkustvima.

[sigismundus]

dakle, moram donekle korigirati naslov. Ne odgovaram na pitanje, da li postoji bog. Nego samo tumačim religiozna izkustva i nalazim, da se može do njih dolaziti i bez boga. Pa, da li bog onda postoji ili ne, ne znam. Mada, sumnjam.  Rekao bih, da su ljudi bogom poimenovali iskustvo, koje doživljavaju, kad se pitaju o veličanstvenim eksistecialističkim pitanjima i kada upotrebljavao i deo mozga, koga obično ne upotrebljavaju. A možemo to smatrati prirodom, energijom, ali bar po mome, ne stvarnikom. Smatram, da je čovek počeo dobivati intelektualne sposobnosti, kada si je prvi put počeo postavljati eksistencijalistična pitanja. Kad je video mrtvaca i znao je, da če biti jednom na njegovom mestu. Pa se pitao o ustroju sveta, počela su se postavljat prva duhovna pitanja, koja su postala odličan kontekst za stvaranje moralnih normi. Moralnog koda, konteksta dobra i zla, postanka prvih religija i vere. Ljudi, koji su se okupljali po tom pitanju bili su čvrsto i koherentno povezani i lakše su obstajali u životu i imali viši preživetveni nagon. I to su, po mome počeci religija. I religioznog iskustva. I iskustva boga. Pa kako ga hočemo definirati. A po mome, ipak je to iskustvo povezano sa nekim prečacom u našem mozgu, koji nam otvara put do tačke, gdje se počinje koristiti deo mozga, koga dosad još nismo koristili. Jer znamo, da koristimo samo veoma mali deo mozga. A to, da se možemo sami dobro pripremiti za takva religiozna iskustva, ili molitvom, ili religioznim sredstvima, ili u staro doba ljudskim žrtvama i tvorbom novih simbola, verskih simbola, to je meni nekako jasno.
Ali sva ta pitanja me samo zanimaju zbog toga, jer se taj mehanizam počeo zloupotrebljavat. Zloupotrebljavale su ga verske inštitucije i kasnije sekte i kultovi, gdje su nastala verovanja i bogovi po potrebi. Najbolja i najprofitnija kučna radinost na svetu. Najuspešnija komercialna poduzeča. Hara krišna, shri chin moi i da ne nabrajavam još pedsetak sekti, što dandanas rade u sloveniji. Koja članovima omogučavaju dostup do takozvane božje točke a ubiraju krvavi danak. Uzimaju ljudsko dostojanstvo i privatni život tih ljudi i pretvaraju ih u lutke. Po mome, svaki bi morao imat pravo, da sam traži i traga za bogom, ili spoznajima koja mu ukazuju na veličinu i smisao života. I niko ga tu ne bi smio sputavati i mješati se. Kao što bi svaki čovek morao meditirat na svoj način, pa ako samo tako, da gleda prirodu, a ne, da meditacije radi po nekim kobajagi stručnim kontekstima. Slažem se, da je mnogo puta treba savetovati takvim ljudima, ali samo savetovati i ništa drugo. Jer čovek se lako izgubi. Ali time se ne želim baviti. Pa ču u budučim nastavcima tekstova o sektama objaviti i detalnje analize uputa za meditiranje. I takve, koje se smatraju za tajne.
A što se mene tiče, ja imam za rešenje za sebe. Odlučio sam, da se ne mešam u nešto što ne znam. Da ne težim ka stvarima, koje ne razumem. Da uživam u svojoj punosti život, koji imam. Da ga okušam sa najboljih i najgorih strana. Da si jednom neču kazati, da sam profuckao sve mogučnosti svog realnog života na ovom svetu, a da ga uopšte nisam živeo. I da sam hteo nešto, što mi je bilo samo u glavi. Samo to i ništa drugo. Pa ako zbilja ima duše, i ako mi je sudjeno, da proživim još koji put, pa to ču onda raditi u drugom životu. Reankarnacijom ili bez nje.

[PTY]

(recite da sam party crasher, petak je vece svejedno mi je)

Cenjeni moj emotivni (na krst razapeti i nepravično opanjkani) kolega: nisam verovala da ću ikada naići na ovako dragocen (a u Emitoru još neobjavljen) egografski podatak vašeg pozamašno-bogatog žitija provedenog uglavnom u teološkoj kontemplaciji petkom uveče.  


Nego, da se vratimo temi: pored široko rasprostranjenog mišljenja kako je spoznaja božanstva uslovljena isključivo intezivnim radom izvesnog delikatnog organa, smeštenog duboko u unutrašnjosti našeg mozga, ima nekoliko neosporno važnih pitanja čije odgovore treba potražiti isključivo u nauci. (pri tom ne mislim na pitanje 'ima li bog bradu' -  dok god se zamajavate idejom da je bog 'entitet sposoban da deluje' dotle možete i slobodno prhvatiti da možda i ima bradu, sem ako je ne brije.)

Dakle, prvo pitanje (u nizu koji neminovno dovodi do spoznaje božanstva): da li je tačna teorija kako je ovom našem univerzu, (objašnjenom i potčinjenom precizno definisanim prirodnim zakonima) uskraćena sposobnost kreacije?

Drugim rečima, prirodni zakoni ne dopuštaju mogućnost stvaranja 'nečega' iz 'ničega' te nas teološka doktrina dalje u tom smislu obaveštava kako je svaki akt u prirodnom svetu zapravo akt "re-kreacije" iliti preraspodela energije i materije već stvorene i pristupačne u raznim oblicima. Poželjno je videti i proveriti  ima li nauka ima bilo kakav argument dostatan za obaranje ove konkretno teorije.

Ukoliko je odgovor 'ne', možemo prihvatiti kao činjenicu da fizički (prirodni) svet ne dozvoljava kreaciju ali dozvoljava postojanje raznih entiteta sposobnih da vrše još raznije aktove preraspodele energije i materije te je, shodno tome, logično zaključiti kako a) Bog ne obitava u univerzu potčinjenom prirodnim zakonima i b) Bog nije entitet sposoban da deluje.

Doktrina nas dalje obaveštava kako se Bog definiše negacijama pa nas stoga negacije pod a i b, pravilno razumljene,  primiču spoznaji božanskog.

[taurus-jor]

Hail to Holy Bog, makar zato shto inspirishe ovakve topike.

[Tripp]

Predlog nasoj libeat

Evo opet one zene.

Da, ljudi, zena koja za engleski jezik kaze da ima 70,000 rijeci i obozava da cita romane koje prvo dobro ispljuje citava kritika. Well...

Gledajte sad, ja odlicno znam da sam trebao da libeat posaljem PM vezano za ovo sto cu sada napisati, no necu nista da krijem od vaseg drustva kome nas dvoje, s vremena na vrijeme, bas umijemo da zagorcamo zivot. Ali, ono, bas.  

   Religiju stoga na stranu, za jedan trenutak. I jedno ponizno i zbilja ogromno Smoochy-izvinjenje za Sigija.

    Naime, kazite da sam auto-pristrasan medjutim ova situacija sa libeat veoma podsjeca na film Disclosure. U smislu, that missus freaks me out, I mean, for real. Kao da me neko stalkeruje, a ja sam suvise paranoican da bih to olako tolerisao.  

E sada, iako ne bih zelio da ispadnem duduk kao Majkl Daglas u spomenutom filmu, pitao bih za misljenje bilo koga od vas da li vrijedi da ipak padnem na libeat i da, ono, try to score, y'know? Sta bi vi uradili da ste na mome mjestu?  

Znam, recimo, da meni bliskog ghoula kome bih se prvo obratio ne bih smio nista da pitam o libeat jer je on u njenoj sekti - on tu ne smije ni da zucne i u potpunosti ga shvatam (avaj, treba onda izdrzati njen prijekor) - ali ako neko umjesto ghoula (cak i neko ko me ne poznaje) moze da me posavjetuje ili mi pruzi bilo kakve licne hipoteze povodom izvjesnih libeatinih navika van njene freneticne tastature i naucno-potvrdjenih molitvi pred spavanje, bio bih mu zahvalan. Samo da znam sa cime bih se vremenom suocio, kapirate?  

Jer ocito je da me zena startuje. U suprotnom ce ispasti da je libeat ista ona naggin' an' bitchin' wifey-cura kakve Dzim Tompson opisuje u svojim romanima i zbog kojih nikada ne propustim da se malko od smijeha nanovo valjam po podu. A to ne bih volio da ispadne ovoga puta, ne makar kada se radi o libeat. Naravno, brak ne dolazi u obzir. To odmah da razjasnimo.

I, sta ti kazes, libeat? Mozda ti sa mnom ipak ne bi bilo lose? Mozda najposlije za nas ne bi vazio onaj Kiplingov prokleti stih - 'Never the twain shall meet.' Mozda bismo samo isprva bili kao dvije macke u dobu parenja. Ali samo isprva.  

A docnije bismo zajedno sjedili zagrljeni, srkutali bismo mlijeko i zdrali Pringles sa lukom i jeli bismo cokoladu i zajednicki bi po citav bogovjetni dan ispravljali tvoje postove i price - a za njih, priznaces, treba mnogo mnogo mnogo redigovanja, hey hey hey: tell me about it, man, tell me about it!!!  

Pa, ako ti nije muka, pocni da se opisujes, i krenucemo sa time; negdje sam cak procitao i da izgledas super, mada koliko shvatam to je bila samo reminiscencija iz nekog od prethodnih desetljeca. Svasta se moglo dogoditi do danas, zar ne? Ma vraga mu, zeno, i pored svakog tvojeg drvlja i kamenja i razmaka u godinama stalno dobijam utisak se, tehnicki, toliko dobro slazemo da cak mozemo da otvorimo i nas zaseban topik na Forumu, sta velis o tome, a?  

S druge strane, ja, priznajem, nisam neka ljepota od covjeka (mene slobodno zamisli kao Renfilda iz proznog Drakule); isto tako, chelo mi ne odaje visok stepen IQ-a - sto se, je li, podrazumijeva? - ali imam dosta snage i visok sam 1,90m, a sa time sam i zavidno izdrzljiv. I to je, manje-vise jedina moja prednost u odnosu na Renfilda.

No da ne zaboravimo ono najbitnije: osjetno sam mladji od tebe. Ko zna, mozda bi mogli da se nekako slozimo kada su u pitanju one stvari i jos da dobijemo blagoslov od Rodnija Kinga.  

Za kraj, prije nego sto po obicaju totalno flipnes i ogreznes u onaj svoj uobicajeni literarni kriminal, samo da znas da nikada u zivotu nisam bio ozbiljniji u vezi nekog topika i ovakvu jednu super-iskrenu stvar nisam uradio jos od svoje 14-te godine. A sada pisem sve ovo tebi jos i pred Bogom.

PS Da li da vec pocnem da ti saljem PM-ove ili da ovdje nekako sredimo nas zaseban topik na Forumu? I kako da ga imenujemo? Promukni od predloga. Posalji i tvoju fotku, ako ti basta. Iz kojeg god desetljeca hoces.

[Boban]

Ja, kao jedan od retkih ovde koji sam imao priliku da vidim uzivo i Trippa i LB smatram da bi njih dvoje zaista mogli lepo da funkcionisu (zbirne visine 150 incha) i da bi tek uzivo dosli do izrazaja njihovi pritajeni porivi koji se ovako tek tu i tamo naziru.
Ako ikada budem u prilici da organizujem takav susret, necu to propustiti (Dakle, LB, ako ikada navrnes do Beograda, imas besplatnu voznju do Podgorice ili gde se vec postovani Djetic bude nalazio u to vreme...)
Sva produkciona i postprodukciona prava zadrzavam.

[Ghoul]

drugovi i drugarice:
ne bih da izigravam peti točak u ovoj ljupkoj debati, u ovom clashu titana (bar santimetarski gledano, mada, možda i spisateljski, pod uslovom da su prethodno lektorisani), ali pošto sam bio prozvan u izlaganju kolege poslanika iz CG, samo jedna kraća replika:

bojim se da je moja stranačka pripadnost pogrešno protumačena; štaviše, posebno grotesknim nalazim moju atribuciju bilo kojoj stranci sem GADS (Ghoulova Anti-Demokratska Stranka), te se stoga ograđujem i od optužbe za članstvo u stranci uvažene politikantkinje Libeat (s kojom, priznajem, moja partija deli pojedina načela, te izvesna neprincipijelna koalicija nije sasvim nemoguća).

toliko.

[PTY]

Kolega Tripe, smirite se ako boga znate!! (a ne sumnjam da ga znate, jerbo smo već ustanovili direktnu vezu između šizofrenije i boga... )

Precenjeni moj kolega, nadam se da shvatate kako nije neophodno prcnuti ama baš svaki moj cvrc tim vašim kilometarskim postovima; umesto toga, slobodno mi posvetite bar jedno od vaših brzoštancujućih zuboceđenja. To ako uhvatite slobodan momentić između zahtevne okupacije buljenja u teve i brisanja prašine sa onih pet 'iljada knjiga od čijeg čitanja se ima tako malo koristi. Moje visočanstvo ovom prilikom uljudno traži od vaše malenkosti da odmah ispod impresivnog naslova vaše buduće literarne izlučevine u Emitoru obavezno dodate "za LiBeat". I to boldovanim italikom, prosiću lepo! Računam da će jedino takva posveta uspeti da isporuči poruku koju vaša ključalo-rastresita supstanca, alas, nikako ne uspeva.

Velikodušna kakva već jesam, koristim ovu priliku da vas dalje prosvetlim kako je za parodiranje bilo kakve materije neophodno suvereno vladanje istom – u protivnom, autor ne parodira materiju kojoj se sveti već parodira isključivo - sebe.

Naravno, svesna sam da vama to ne smeta, precenjeni kolega. Vi volite kada se ljudi smeju, zar ne? eto, bogami, i mene ste do suza zasmejali, rođeni zabavljač kakav već jeste. (samo ona vaša ingenioznost sa crvima i buljama nesrećnih vam komšija čini vas pranksterom reda veličine ako ne debelog Orsona ono bar staklenog Stivena.)


Istina, u nečemu ste ipak neprevaziđeni: priznajem da mi do sada nije pošlo za tastaturom da sa ovolikom lakoćom upravljam dugmićima jednog emotivno nestabilnog homosapiensa. I to sa distance od punih 10 hiljada kilometara! Ojha! Priznajem da moji motivi nisu ni najmanje erotski, precenjeni moj kolega; vi zapravo personificirate sve čega se intimno gnušam, naprosto zato što mi uvek iznova dokazujete kako isključivo dokolica rađa vaskoliku sf umetnost.

[Tripp]

Samo bitch bitch bitch bitch--- Truba ti fora, starka. Mogla si makar da me pohvalis za prethodni post jer mi je trebalo skoro pet i po sati da ga sastavim; gledni samo satnicu. Ruke mi drhtale od uzbudjenja; jer malo je reci da si me potpuno pokvarila i povampirila, dovela dotle da budis neotesanu zivotinju i Toma Grina u meni.

Ionako sam juce obnavljao Flesh + Blood i, kao i do sada, dopale mi se neke scene sa R.Hauerom i g-djicom Li, i mnogo toga mi se istovremeno zavrzmalo po glavi vezano za tebe. Simpatican broj ljudi mi je naime poslao PM-ove i rekli mi ono sto sam i pretpostavljao da ce mi reci: da bi ti, bez obzira na sve svoje bezimene spolne frustracije, ipak voljela da imamo seks, kiberneticki ili kakav god mozemo da uprilicimo sa tolike distance, ojha. No mora da smo te svi pogresno razumjeli, as always. Well, anyhoo, it was definitely worth a cumshot.
 
Inace, za one tek od nedavno na Forumu a koji - nekim grozomornim cudom - nikada nisu culi za libeat i mene, napravicu jednu slikovitu analogiju kako bih ih bolje upoznao s nama dvoma, posto cemo libeat i ja sada malo vise da drugaricimo na ovom mestu: the sexy libeat je Predator, a ja sam Bil Pakston u drugom dijelu Hopkinsonovog filma; u onom opakom krkljancu u metro-vozu. Ostalo sami mozete da povezete.

[taurus-jor]

Imam dve male primedbe za oba ucesnika u ovom The Clashu:

Za Libeat:
Moram te upozoriti da si u pasusu drugom svoga cenjenog posta zaboravila da podvucesh boldovan italik i udarish caps lock. Izrazavam protest zbog ove nicim izazvane i sasvim nepotrebne diskriminacije tekovina foruma Znak Sagite, i pozivam te na poshtovanje svetle tradicije koje su ustanovili Spider Jerusalem i Ghoul.  

Za Trippa
Muvanje devojaka preko malijeh oglasa ne uspeva ni u istom gradu, a kamo li na razdaljini od 10.000 kilometara. Predlazem chat ili odlazak u Johanesburg, ali te moram upozoriti da imam pravo prvenstva. Jora su Libeat i Black Mamba svojevremeno pozvale na zajednicko valjanje u blatu, i on tu cast neche propustiti niti je nekome prepustiti.

[sigismundus]

let there be light

[PTY]

Za Tripa:
Šta sad da ja radim nego da te pustim da ovde do iznemoglosti balaviš o mojim godinama i mom izgledu i mojoj visini i mojoj nejebici? Čime bi ti drugim i mogao da me napadneš, jadan? A to što ti svaki moj post zvuči "muškarački agresivan"- eh! šta da ja tu radim!! Pored tebe tako punog jebozovne patetike i PamelafakinAnderson bi izgledala k'o butch-dyke-Amazon-bloody-cannibal-alien-warrior!

Za Jora:
Oprosti mi moju nepismenost. Ne zaboravi da ja na ovom forumu komuniciram jezikom koji mi nije materinji.  

Za Sigija:
Izvini zbog mog učešća u digresiji i droncanju veoma interesantnog topika. Obećavam da se to više neće ponoviti. (Tim više što potpuno razumem tvoju motivaciju; trenutno proživljavam nešto slično.)

[sigismundus]

draga moja libeat

več se dugo nisam tako zabavljao. i više si nego dobrodošla na ovom topiku. iako rešavaš pitanja jebozovne patetike. ili baš zato. osečam se ko kod kuče. lud medju ludima. zato molim vas, samo nastavite. i ne zaboravite na prava, koje si je izgovorio boban.

[PTY]

Dragi Sigi, hvala na dobrostivom tolerisanju nepriličnih ispada.

Nego, da se vratimo na temu: ispada da je intenzivna i halucinatorna religioznost jedan od najprepoznatljivijih simptoma šizofrenije. Ali ta činjenica ne bi trebala da spoji religioznost sa mentalnim labilnošću nego da je naprosto objasni.
Recimo da je sposobnost apstraktne misli proporcionalna sposobnosti manipulacije memorijom; jednom prihvaćen, apstraktni concept se memorizuje u svojoj celini (ma koliko bio nelogičan i neprihvatljiv) a to dalje uslovljava intelektualnu hermetičnost zbog koje sastavni delovi koncepta više nisu pristupačni za naknadna preispitivanja. Ispada da je to neka vrst instinkta samoodržanja; memorija instinktivno odbija ne samo preispitivanje prihvaćenog koncepta nego čak i njegovu fragmentizaciju. Zašto? Zato što je sam process apstraktne misli zapravo dezintegracija prethodnih modela a to za sobom povlači  neumitno "trošenje" sposobnosti kao takve. Zbog toga se geniji na polju i matematike naprosto  'istroše' pre svoje tridesete i jedini period u kojem su visoko aktivni (a time i produktivni) je period od ranog do poznog detinjstva.
Paralele se mogu povući sa religioznošću - svojevoljno konvertovanje u poznijim godinama uglavnom podrazumeva kompletno odbacivanje celokupnog koncepta i prihvatanje drugog, bez preispitivanja. Ljudi koji u zrelim godinama otkriju Budu ili Muhameda po pravilu su čvršći i predaniji sledbenici nego većina ljudi odraslih u toj konkretno religiji.

Tvoj konkretno stav po ovom pitanju, (sveden na neku vrst rezignacije tipa "ja ništa o tome ne znam i shodno tome neću dalje po tome da čeprkam") je zapravo odbijanje preispitivanja. To odbijanje za posledicu uglavnom ima prećutno tolerisanje eventualne zablude.

Drugim rečima, imajući u vidu tvoju motivaciju, ispada pomalo da si ti svoj najveći problem.

[sigismundus]

Odlično. Naravno, mentalnu labilnost možemo upotrebljavati samo za razjašnjivanje, a nikako spajanje problema sa religijom. To je bio čisti slučaj, što su baš kod epilektika otkrili stvari, koje bi mogli drugdje. Mislim, da nisam navodio na ništa pogrešno. Ali pošto je to veoma delikatna situacija, nije na odmet, da se to ponovi. I više puta, ako treba

A što se mene tiče. Uvek sam sebi bio največi problem To je tako, šta ču. A postoji još jedna malenkost. Star sam, pobogu. Ne da mi se više. Da nemam običaj, da završavam započeto, verovatno bi se sada radije bavio nedojebanim ženama. Bar tih ima u izobilju.

[Antonius]

eh, da. Nikad se nisam libio ni plašio velikih tema. Neka bude to kao nastavak teme sekte i kultovi-trgovina polovnim  dušama. kao mali intermezzo, dok ne počinjem ozbiljno i češče radit na tome.
O tome ču počet pisat za vikend. I pozabaviču se pitanjem zašto ljudi veruju, malo, malčice čemo pogledat mehanizme i verovanja i blaženstva i božanstva i verovali ili ne, ponudiču definitivan odgovor. Takav, koji mene zadovoljava, zna se.

Pravilno je umesto sekte > male verske zajednice.

[dexa pantelejski]

kakvo proseravanje.

[PTY]

Dekso, ja uživam, ali zaista uživam u faktu da si ti pisac.
Pisac.
I to sa mejnstrim tiražom.
Mejnstrim, ej!!
Baj de vej, to te čini avangardom. Kapiši?
Onli in Zrbija, gaddem, onli in Zrbija.

[dexa pantelejski]

Odakle ti ideja da sam ja PISAC? Misli, u PRAVOM smislu te rechi? Ja sam urednik jednog malog lista iz Nisha. I povremeni saradnik par casopisa. To je sve. Nemam muda da sebe nazovem ni novinarem iako od toga zivim i time se bavim 5-6 godina.

Mada... Objasni mi, molim te, kakve to veze ima sa topicom u kome se rapsravlja na temi postojanja Boga?

[PTY]

Odakle ti ideja da sam ja PISAC? Misli, u PRAVOM smislu te rechi? Ja sam urednik jednog malog lista iz Nisha. I povremeni saradnik par casopisa. To je sve.

odakle mi ideja? pa sam si to izjavio:

Verovala ili ne, ali meni je svako slovce napisano u zadnje tri godine PLACENO. I to dobro. A zamisli - i uredjivanje mi se placa. Takodje dobro. I ucesce na tribinama i knjizevnim vecerima. Znas, to su normalne stvari. Brine me sta cete vi kojima urednici nece da objave remek-delca ni BESPLATNO.

to odmah nakon:

Jednu (mejnstrim nagradu) sam dobio jos 2002. To bi verovatno znala da nisi zdimila da zivis sa ljudozderima.

E sad, ako ti misliš da sam ja kriva što ti nisi načisto po pitanju sopstvenog statusa i dosignuća....dobro.

A kakve sve to veze ima sa temom ovogtopika? Pa,  kud ćeš veći dokaz da boga nema?

[dexa pantelejski]

odakle mi ideja? pa sam si to izjavio: Citat:
Verovala ili ne, ali meni je svako slovce napisano u zadnje tri godine PLACENO. I to dobro. A zamisli - i uredjivanje mi se placa. Takodje dobro. I ucesce na tribinama i knjizevnim vecerima. Znas, to su normalne stvari. Brine me sta cete vi kojima urednici nece da objave remek-delca ni BESPLATNO.  


to odmah nakon: Citat:
Jednu (mejnstrim nagradu) sam dobio jos 2002. To bi verovatno znala da nisi zdimila da zivis sa ljudozderima.  


O, Bogo moj... Jeste, to sam izjavio. Ali sam takodje izjavio kako je izvesna teta Lidija Beatovic totalno neupucena u neke stvari a opet s druge strane POTPUNO SIGURNA U STAVOVE PROIZISLE IZ TE NEUPUCENOSTI.

Mislim, PISANJE MUZICKIH, STRIPOVSKIH I FILMSKIH RECENZIJA te TEKSTOVA NA TEMU RAZLICITIH KULTURNIH FENOMENA I DESHAVANJA se jos uvek u Srbiji, Evropi, Univerzumu (mozda cak i u Johanesburgu, proveri, molim te) smatra NOVINARSTVOM.

DA, to moze biti i KNJIZEVNOST ali samo u slucaju ako pomenute tekstove pishu Vudi Alen, Dzon Pil, Mark Milar, Bojan Djukic ili Darko Macan...

U mom slucaju to je jos uvek NOVINARSTVO a time se bave NOVINARI.

NOVINARI, ne PISCI.

Ja jesam dodushe objavio neke svoje prozne radove, cak sam za jedan osvojio prvo mesto na trenutno mozda najjacem i najprestiznijem knjizevnom konkursu za kratku pricu u zemlji. Cak sam ovih dana dobio poziv da prilozim jednu svoju pricu za Antologiju nishkih pripovedacha. Ali mi to nije dovoljno da sebe nazovem PISCEM. Smatram da ta titula treba da se zasluzi.

Naravno, potpuno razumem tebe i tvoje ispisnike, koji su sebe nazivali piscima istog trena kad bi im se pricica od tri slajfne pojavila u fanzinu tiraza 100 komata, a prestiznu titulu AUTORA sebi lepili nakon sto su kroz pet godina napisali jos dve-tri pricice i pola novele.

Ono sto me chudi jeste da se si prilicno razestila ne samo na mene, vec i na ono sto ja pisem.

Sve je bi to bilo OK...

Da si kojim slucajem imala prilike da PROCITAS to sto ti se NE SVIDJA.

Ovako se opet vracamo na pricu o NEUPUCENOSTI i STAVOVIMA koje neko izvlaci iz nje.

Mada, posto je ovo rasprava o Bogu, mozda si nekakvim aktom stvoritelja sposobna da imas stav o stvarima koje su ti totalno nepoznate.

Ja sam, kao obican smrtnik, vecinu tvojih prica procitao, sto u Alefu, sto u ZS. A imao sam zadovoljstvo da jednu zajedno sa Ghoulom potpisem i kao urednik. Dakle, kad ja kazem da je PRODAVAC dobra kratka prica toza razliku od tebe ne radim NAPAMET.

Da se ne ogresim o topik:
O, svemocna tetka Lidija, vidis li Bozje delo u svemu ovome?

[PTY]

Mmmmm, disku(r)s dostojan avangarde šanera i sitnih baraba.  

Bajo, čini se meni da si ti tu gde jesi samo zbog šverca.

[dexa pantelejski]

Posto nisam ljubitelj enigmatike i egzoticnih jezika. Daj, leba ti, prevedi ono sto si napisala iznad.

[PTY]

O, Bogo moj... Jeste, to sam izjavio. Ali sam takodje izjavio kako je izvesna teta Lidija Beatovic totalno neupucena u neke stvari a opet s druge strane POTPUNO SIGURNA U STAVOVE PROIZISLE IZ TE NEUPUCENOSTI.

Mislim, PISANJE MUZICKIH, STRIPOVSKIH I FILMSKIH RECENZIJA te TEKSTOVA NA TEMU RAZLICITIH KULTURNIH FENOMENA I DESHAVANJA se jos uvek u Srbiji, Evropi, Univerzumu (mozda cak i u Johanesburgu, proveri, molim te) smatra NOVINARSTVOM.

Being as you are, in desperate need of re-education in the ways of polite society, ja ću sada gledati da objasnim ono što jedino tebi nije jasno.  
Dakle, sve tvoje izjave koje sam se potrudila da citiram, isporučene su na topiku čija je tema bilo pisanje i pisci u SF getu. E sad, ja priznajem da ne shvatam zašto bi iko normalan tu iznosio svoja dostignuća na polju novinarstva. Tim više što ti (po sopstvenom priznanju) nemaš muda ni da sebe smatraš novinarem!  Ja sad mogu da odem korak dalje i da kažem kako bih ja, bez trunke sumnje i dileme, rađe čitala kojekakve tekstove na temu različitih kulturnih dešavanja i fenomena kao i muzičke i filmske recenzije iz pera jedne Bilje ili Svetog Filice negoli tvog konkretno perceta. Veruj mi na reč, to uopšte nije pitanje neupućenosti: tvojih nekoliko postova na ovom forumu obezbedilo mi je upućenost u tu konkretno materiju kakvu bih  poželela jedino svom neprijatelju.

Naravno, potpuno razumem tebe i tvoje ispisnike, koji su sebe nazivali piscima istog trena kad bi im se pricica od tri slajfne pojavila u fanzinu tiraza 100 komata, a prestiznu titulu AUTORA sebi lepili nakon sto su kroz pet godina napisali jos dve-tri pricice i pola novele.

Dakle, ako sebe ne smatraš piscem, čemu onda povlačenje ovakvih paralela? Budući da nisi pisac, nisi ni kompetentan da odrediš koliko to čoveku treba napisanih šlajfni pa da sebe smatra piscem?

Znači, čovek poput tebe, niti pisac niti novinar a uz to još i bezmud, sa lakoćom sakupi dovoljno muda jedino po pitanju pljuvačine po mojim 'ispisnicima'. Pa mislim! Šta tu JA treba da objašnjavam?

Insinuacija da nisam pročitala tvoje priče je bespotrebna i maliciozna. Jesam. Dve. Šta da ti kažem? Sem da je to upravo ono što sam očekivala od tradicionaliste kojem gnevni muškarci ili reže ili urlaju, žene ili sikću ili laju a deca ili cijuču ili pište. E da ne bude zabune po pitanju drevnih stereotipa, gaddem! I kada kažem da si tu gde jesi samo zbog šverca, to znači da napokon shvatam kako si, eto, niti pisac niti novinar a o SFu znaš koliko i o hororu što će reći next 2 nothing. Što te naravno ne sprečava da pišeš, objavljuješ i uređuješ literarnu materiju sa kojom nemaš blage veze a to javno priznaješ ni zbog čega drugog do nedostatka muda.

Aferim! TO je sajens fikšn!

[angel011]

Budući da nisi pisac, nisi ni kompetentan da odrediš koliko to čoveku treba napisanih šlajfni pa da sebe smatra piscem?

libe, da li hoces da kazes da neko mora da bude pisac da bi bio kompetentan da odredi koliko coveku treba napisanih slajfni pa da sebe smatra piscem?

ovo nije u dexinu odbranu, samo me zanima tvoj stav po ovom pitanju (ili je mozda problem samo u nedovoljno jasnoj formulaciji)

[PTY]

Ajde Anđele, molim te, neka to ipak bude u Deksinu odbranu. Ajde molim te! Da bar ne moram sebi da objašnjavam zašto bi naizgled normalno žensko čeljade poput tebe tražilo da odgovorim na pitanje (pa još retoričko!) koje sama postavljam!

Ali da ne ispadne kako hejtujem sve i svja: iščitaj ponovo (ovaj put pažljivije) bar 7 postova koja prethode ovom tvom tako zbunjenom pa vidi da li možeš da pratiš ovo malo Q&A što sledi:

Anđele, ko to po Deksi nije pisac?
Onaj ko objavi pričicu od 3 šlajfne u fanzinu tiraža 100 komada.
Anđele, da li Deksa sebe smatra piscem?
Ne.
Anđele, zašto?
Zato što je svestan da je objavio taman onoliko šlajfni koliko su objavili i ljudi za koje on sam tvrdi da nisu pisci.

Iz čega možemo ekstrapolirati sledeće mogućnosti:  ili je Deksa dovoljno kompetentan da za sebe tvrdi da NIJE pisac (a onda je po istom pravilu svako od mojih 'ispisnika' također dovoljno kompetentan da za sebe tvrdi kako JESTE pisac)  ili Deksa nije dovoljno kompetentan da tvrdi to što tvrdi, naprosto zato što po generalnom pravilu ne treba uzimati za ozbiljno tvrdnje čoveka kojemu se nekakav posrani pričuljak od tri šlajfne objavi u tamo nekom tiražu od 100 komada.

Iz čega dalje proizlazi da ga ne bi trebalo uzimati za ozbiljno, u bilo kom slučaju.

A sad razmisli o svemu ovome u tišini, kumim te bogom, bar dok ti Deksa ne odgovori na to egzistencijalno pitanje koje te tolikom mukom muči!