BOBI NE SHVATA KONCEPT KERA

[drf]

U susednom dvoristu letos su nabavili kerica, avlijanera brown boje. Oni ga zovu Bobi a ja Lavic.
Problem je sto ne shvata koncept kera - laje po celu noc kad je vezan, do iznemoglosti. (Cuj laje, ni to ne ume: ispusta kratke zvukr koji vise prilice nekoj manje poznatoj zivini.)
Kad lokalna dandara prodje pored Laviceve kucice, ne mareci za njega i koracajuci uznosito kao da ina neka vazna posla tamo negde, veselnik se izigra oko njegovih nogu. Posle dugo za dandarom tuli i shkripce (laje).
Neku noc im je nekakav lopov, donji, krao pesak perdas. Verovatno se bobi igrao oko njegovih nogu, otezavao mu veliku akciju i pokusavao da mu lizne ruku. Dok Rade, gazda mu, nije cuo zvuk lopate i razgalamio se.
Kad ga odvezu, punom brzinom odjuri do komsije Sloba, gde je hrana bolja, Muku imaju da ga vrate a te noci su posebna patnja.
Vole ga, paze ga a svi su nesrecni.
Sta ciniti?

[Ghoul]

Psi su izrazito glupe zivotinje.
Ne znam...
Možda da mu promene ime u Reks, Kudžo ili tako nešto?
Da ga hrane sirovim mesom (ili bar nekuvanim kostima)?
Da smo neka kulturna zemlja pa da ga pošalju kod psećeg psihoanalitičara, ovako stvarno...

[Truba]

da je mačka u pitanju znao bih pomoći  

[sivka]

U susednom dvoristu letos su nabavili kerica, avlijanera brown boje. Oni ga zovu Bobi a ja Lavic.
Problem je sto ne shvata koncept kera - laje po celu noc kad je vezan, do iznemoglosti. (Cuj laje, ni to ne ume: ispusta kratke zvukr koji vise prilice nekoj manje poznatoj zivini.)
Vole ga, paze ga a svi su nesrecni.
Sta ciniti?

A zasto je vezan?

[drf]

Bas zbog tog neshvatanja - izlazi na put, tunja okolo i prati prolaznike do zivih saobracajnica. A nije bas bistar.
Nema onaj zastitnicko-posednicki odnos prema okucnici.

[taurus-jor]

Treba ga pokloniti onima čiju hranu voli.

[Mica Milovanovic]

Nisi prob'o da povedeš kera na pecanje na Đetinju....

[drf]

Jore, covek koji hrani je dobar, ali nepodoban. Nema dvoriste a gravitiraju mu dva-tri kera i nekoliko macaka.

Dosadasnje iskustvo sa prostim psima je:
-da su presrecni kad ih neko usvoji, kad su neciji; kad imaju kucicu i veliko dvoriste;
-da se osecaju korisnim kad laju na prolaznike, druge kerove i ptice;
-da su tu kad nekog stogodj boli, spremni da olaksaju tegobu i preuzmu boljku.

Da je u pitanju promangupirana dzevgara, pa ajde; Lavic je donet kao beneche.

I, da, vodio bih ga ja na pecanje kad bi bio siguran da se nece utopiti.

[drf]

A ko imenuje modni predmet s avatara, Bobijev omiljeni, častiću ga kratkom pričom na zadatu temu.

[WARLOCK]

napraviti hot dog

[taurus-jor]

Mnogo lice na "starke", ali ne smem da se zakunem.

[Lurd]

Sangajke su u pitanju.

Je l' da?

[drf]

E, jebiga Lurde! Sve se to izvestilo! Mislio sam da ce biti malo nagadjanja!
Dakle, bravo. Daj temu, spisak zelja za pricu. Likove. Sta ti je volja. Sutra cu je spucati. To pravedno i dobro jest, i bude.

[PTY]

Ne važi se, bre!!
Guglo je.  

[Mica Milovanovic]

I, da, vodio bih ga ja na pecanje kad bi bio siguran da se nece utopiti.

Cudo da dodjosmo na istu ideju

[Lurd]

HAHAHA! Koliko sam srecan! Imam gomilu zelja, ne znam prosto sta da odaberem! Ajao...

Samo sekund, molim.

[Lurd]

Sto se tice guglanja, to su besramne lazi! Nosio sam ja sangajke u ranim fazama osnovne skole, bilo jeftino, a usmrdi se da ne poverujes!

Okej, drf. Evo nekoliko zelja, pa ti vidi kako i sta moze.

- urbana sredina
- serijski ubica
- osecaj jeze, paranoje i visceralnog uzasa
- oralni seks
- poremecaj percepcije realnosti

Ako nesto moze, ja bih voleo, ako ne, spreman sa za svaku vrstu dogovora.

Moram priznati da sam vanredno radostan.

[drf]

Jel' moze sve?

[drf]

A na stranu-dve?

[Lurd]

Bilo bi idealno da je sve, а kako možeš, na koliko strana ti inspiracija nalaže.

[drf]

Zajeban je ovaj grad. Oblaci se navla~e satima, vetar stane. Crne misli se navla~e satima. Razum stane.

I sve lujke i{etaju.

Idem pustim ulicama i kisnem. Zgadi mi se `ivot od trenutne primisli da ta ki{a skida s mene nakupljenu pogan, otkida ~aure r|e. Jebote, zar sam se toliko slindrao? Zar }u jo{ i dugo da se tu{iram zatvorenih o~iju posle smene i da mahnito rasa|ujem cve}e kad me opako navuku? Da vI~em na auto koji vergla a ne pali i telefon koji }uti a ja bih pri~ao?
Na sev uli~na rasveta `migne. Skupim se nagonski jer znam da }e mi zvuk groma u ovoj klisuri od zgrada bubrege pomeriti.
I jeste: ~ini mi se da mi pe{evi mantila landaraju
[ta je pogre{no u ovoj slici? Naoko, sve je u redu:

-po haustorima, iznena|ene ki{om, lujke, besprizorni i po koji regularan gra|anin; izviruju u uzaludnoj nadi da }e uskoro mo}i da krenu;
-taksi, koji ni{ani udarnu rupu pune vode, mokrog me kvasi i ljutog razbe{njuje;
-ona dobra klinka u ulazu Robne ku}e, koja glumi da u ruci dr`i mikrofon, {ta li, a jezikom imitira premetanje bombone po ustima;
-pokojni [ine-mi, ispred Raiffaissen banke, negda{nje knji`are Pobeda, u pogo skokovima i uz krike izjavljuje ljubav nekoj [ine-mi{ici;
-~opor pasa u razra|ivanju ku~nice pred Op{tinom;
-najuporniji prodavac sladoleda sveta {to samo nije slju{tio papir sa Rumenka.

Zavla~im ruku u d`ep, zmija ne ujeda; vadim dinar, nije ko {aht. Nov~anik, sve sa slikom i pandurskom legitimacijom, ne jau~e.

Moj brat, taj sa sladoledom, mrda usnama i te{ko, mu~no, shvatam da me ne lomi. "Pandur~ino", karam se, "slika je u redu. Tona nema."

[zakk]

Zajeban je ovaj grad. Oblaci se navlače satima, vetar stane. Crne misli se navlače satima. Razum stane.

I sve lujke išetaju.

Idem pustim ulicama i kisnem. Zgadi mi se život od trenutne primisli da ta kiša skida s mene nakupljenu pogan, otkida čaure rđe. Jebote, zar sam se toliko slindrao? Zar ću još i dugo da se tuširam zatvorenih očiju posle smene i da mahnito rasađujem cveće kad me opako navuku? Da vIčem na auto koji vergla a ne pali i telefon koji ćuti a ja bih pričao?
Na sev ulična rasveta žmigne. Skupim se nagonski jer znam da će mi zvuk groma u ovoj klisuri od zgrada bubrege pomeriti.
I jeste: čini mi se da mi peševi mantila landaraju
Šta je pogrešno u ovoj slici? Naoko, sve je u redu:

-po haustorima, iznenađene kišom, lujke, besprizorni i po koji regularan građanin; izviruju u uzaludnoj nadi da će uskoro moći da krenu;
-taksi, koji nišani udarnu rupu pune vode, mokrog me kvasi i ljutog razbešnjuje;
-ona dobra klinka u ulazu Robne kuće, koja glumi da u ruci drži mikrofon, šta li, a jezikom imitira premetanje bombone po ustima;
-pokojni Šine-mi, ispred Raiffaissen banke, negdašnje knjižare Pobeda, u pogo skokovima i uz krike izjavljuje ljubav nekoj Šine-mišici;
-čopor pasa u razrađivanju kučnice pred Opštinom;
-najuporniji prodavac sladoleda sveta što samo nije sljuštio papir sa Rumenka.

Zavlačim ruku u džep, zmija ne ujeda; vadim dinar, nije ko šaht. Novčanik, sve sa slikom i pandurskom legitimacijom, ne jauče.

Moj brat, taj sa sladoledom, mrda usnama i teško, mučno, shvatam da me ne lomi. "Pandurčino", karam se, "slika je u redu. Tona nema."

[drf]

Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida, i zvera uokolo kao da }e no}as Ljuta Rada iz Tr`i{ne da ga cvelja; odmotava, a kao da u hiljadu velova tmine omotava na{ rodni grad.
Onaj jo{ jedan, najmra~niji, sam je do{ao.

Nemirnom rukom brat mi daje sladoled.

Uli~no svetlo se ugasilo pra{tanjem sijalica i sipanjem sr~e; ona u oknima mlitavo nestaju kao da ne znaju {to su uop{te na suve a pokisle mi{eve dar vidljivosti prosipala.

U, {to ne volim epsku matricu u rojenju misli! Ne volim ni slike u mraku ovog iskidanog uma, koje tim skorelim meandrima dolaze. Ne volim {to sam ukipljen, kao celi ovaj svet, i {to kaplje ki{e ispred ustra{enih o~iju li~e na suze ovekove~ene rukom ki~ slikara. A najmanje mi se dopada drhtanje tla u ritmu te{kih koraka, jer }utim da to {to se u zamrznutom svetu mrda ne `elim upoznavati.

Blago tu`an, shvatam da se i ne pitam ba{.

Skupite more koje su nas gu{ile bar pet hiljada na{ih neveselih no}i; oblikovali ste telo. A sad zebnju i u`as, o istih pet hiljada no}i pri~am; opisali ste narav i naume grdila koje mi se primi~e.
Ali, ako ja patim, {to bi ste vi bili po{te|eni?

Nema rogova na glavi zveri, to su {iljate i napred povijene u{i, kao luk. Iz gustog krzna `ute se o~i, bistre a zle, a iz iskidane gubice o~njaci kvare nameravani kez. To je na tri metra; ne{to ni`e, pogurena a mi{i}ava le|a i ruke s dugim kand`ama - njima ogromna stopala ~e{ka u }opavom hodu. Oko sredine ima taj rep, kus, a s prednje strane nevi|en ud, nabrekao; tare se o plo~nik i ostavlja semeni trag, od bisera zla.

Koji je ovo klinac?

Unosi mi se u lice. "Gnjido", ka`e, "{ta }e{ sad? Milovao si tom rukom kamenje Stounhend`a, dirao ki}anke posve}enih u Crkvi sv. Jovana na Malti, upijao silu Pirmide. Oslu{kivao si iz zgr~ene {ake zvuk talasa atoskih, dok si mislio da hoda{ koji santim iznad zemlje. A sad? Dr`i{ Rumenka, nepomi~an i nemo}an".

Verovatno zaklju~uje {ta me ti{ti, pa uz osmeh(?) razja{njava: "Jeste... Mene tra`i{. Osam iskidanih tela. Osam neukusnih i ohla|enih srca sam nazor progutao i u vidu brabonjaka posejao ovim umrlim gradom. No}as, Du{ane, deveta tura junk food-a; no}as ti brat Nenad u ni{tavilo putuje!"

Ne napre`em se uludo jer ni damar mi ne igra. Mozak vri.

Grdoba prilazi mom okamenjenom blizancu, mom srcomoru; onom {to s prezirom zapi{ava moja zanimanja i misli da je prodavanje sladoleda manji pad za umetni~ki nadarenu i vi{im stremljenjima sklonu du{icu. Malim prstom, s kand`om na ~iju bi du`inu zakon reagovao da mo`e, prevla~i preko blede ko`e lica. Sve i dalje stoji. A ta krv, moja krv, lije umeso ki{e.

Uzima ga u naru~je i odlazi brzinom koju ovo umorno oko ne mo`e... Nikako...

Zar mo`e jo{... Mra~nije?

[drf]

Hvala, Zak. Da veceram, odlusam Uriah s kumom Raom, pa 3.

[drf]

Ne znam koliko je krvi isteklo dok sam boravio u tmini. Cenim, ne previ{e, jer srce mi bije kao dva, kao jedno udvojeno.

I dalje pokreta nema, samo misli lete. Nejasno mi je kako mu nisam nanju{io trag. Recimo,taj brabonjak; jer, ovo je moj grad i moje staze su okvir za njegovu sliku. Izmedju silueta zgrada mno{tvo je prolaza kojima svake no}i hodim i silom besa iluminiram vlastiti trag. Eto ga. Djerdan od zlata kovan petnaest godina, pet hiljada no}i mog umi{ljanja da to kretanje umrtvljuje zlo a budi zeleno pti~e nade ispod Zabu~ja. Suzio sam o~i kao kratkovid na televizor, i jeste jasnije: na usamljenom zavijutku, gore ka Domu vojske ispod kog je prepis Proro~anstva uzidan, vidim poserotine ogromne buve. Ispljuvano moje platno, opoganjen filigranski vez.

Stra{no mi bljeskaju slike, one epske ne`eljene, i vra}a mi se de~a~ki, stra{ljiv, ulazak u rupu kojom su katakombe kroz silne slojeve asfalta zevnule tog leta. Skiciram mapu i znam. Samo da pokrenem ovaj neprijatni film.

Mentalna nare|enja ne rade.

Vreme curi. Ili je to ona krv?

Kao bi~em udaren shvatam da se ona klinka pomera. Bez straha, radoznalo posmatraju}i nemrdaju}i svet. Bo`e dragi, na ~emu lije? Kupi}u litar, kilo ili kutiju, kako god pakuju za slede}i no}ni obilazak. Prepoznaje me i prilazi. Hvata me za gnjati i radoznalo dira moju sirotinjsku muku. Znam, ~udi je otvrdlost bez, ~udi je ukru}enje i hidratantnost bez volumena i bujnosti.
Stimulaciju mrtvaka rukom ne napu{ta i di`e se na prste fiksiraju}i Rumenka okom bez sjaja. Guta ga do drvceta, oblizuje, pa me zna~ajno gleda. Pa opet demonstrira tehniku, ne mare}i za ledeni dodir  smrznute bojene vode sa krajnicima.

Uto je i ona ku~nica izjurila iz Malog parka; nekako me ne ~udi {to na pse naredba "stop" ru`nog reditelja ne deluje. Na njenom kraju Bobi; jurca za keru{om sav veseo nemaju}i pojma {ta }e kad je stigne. On, prosto, ne shvata. Da l' zbog mene, da li zbog rumenka, eto ga oko sme{nog skupa da se vrze. Nadam se da }e eoni proraditi i da }e taj Lavi} njuhom utvrditi centar boljke moje i na sebe je primiti; uzalud. Ipak, ujed za nogu {to ga kineti~kom energijom redovno hrani ne izostaje.

"To!" urlam i sve o`ivi. "@ena i pas, {ta jo{ odgovornom ~oveku treba!"

Umesto vaspitnog {amara, ljubim stondiranog stvora. Umesto {uta desnom, zahvatam Bobija levim volejom i, dok on skarli~e, tr~im ka Slanu{i.

[zakk]

nema na čemu, i treći put

Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida, i zvera uokolo kao da će noćas Ljuta Rada iz Tržišne da ga cvelja; odmotava, a kao da u hiljadu velova tmine omotava naš rodni grad.
Onaj još jedan, najmračniji, sam je došao.

Nemirnom rukom brat mi daje sladoled.

Ulično svetlo se ugasilo praštanjem sijalica i sipanjem srče; ona u oknima mlitavo nestaju kao da ne znaju što su uopšte na suve a pokisle miševe dar vidljivosti prosipala.

U, što ne volim epsku matricu u rojenju misli! Ne volim ni slike u mraku ovog iskidanog uma, koje tim skorelim meandrima dolaze. Ne volim što sam ukipljen, kao celi ovaj svet, i što kaplje kiše ispred ustrašenih očiju liče na suze ovekovečene rukom kič slikara. A najmanje mi se dopada drhtanje tla u ritmu teških koraka, jer ćutim da to što se u zamrznutom svetu mrda ne želim upoznavati.

Blago tužan, shvatam da se i ne pitam baš.

Skupite more koje su nas gušile bar pet hiljada naših neveselih noći; oblikovali ste telo. A sad zebnju i užas, o istih pet hiljada noći pričam; opisali ste narav i naume grdila koje mi se primiče.
Ali, ako ja patim, što bi ste vi bili pošteđeni?

Nema rogova na glavi zveri, to su šiljate i napred povijene uši, kao luk. Iz gustog krzna žute se oči, bistre a zle, a iz iskidane gubice očnjaci kvare nameravani kez. To je na tri metra; nešto niže, pogurena a mišićava leđa i ruke s dugim kandžama - njima ogromna stopala češka u ćopavom hodu. Oko sredine ima taj rep, kus, a s prednje strane neviđen ud, nabrekao; tare se o pločnik i ostavlja semeni trag, od bisera zla.

Koji je ovo klinac?

Unosi mi se u lice. "Gnjido", kaže, "šta ćeš sad? Milovao si tom rukom kamenje Stounhendža, dirao kićanke posvećenih u Crkvi sv. Jovana na Malti, upijao silu Pirmide. Osluškivao si iz zgrčene šake zvuk talasa atoskih, dok si mislio da hodaš koji santim iznad zemlje. A sad? Držiš Rumenka, nepomičan i nemoćan".

Verovatno zaključuje šta me tišti, pa uz osmeh(?) razjašnjava: "Jeste... Mene tražiš. Osam iskidanih tela. Osam neukusnih i ohlađenih srca sam nazor progutao i u vidu brabonjaka posejao ovim umrlim gradom. Noćas, Dušane, deveta tura junk food-a; noćas ti brat Nenad u ništavilo putuje!"

Ne naprežem se uludo jer ni damar mi ne igra. Mozak vri.

Grdoba prilazi mom okamenjenom blizancu, mom srcomoru; onom što s prezirom zapišava moja zanimanja i misli da je prodavanje sladoleda manji pad za umetnički nadarenu i višim stremljenjima sklonu dušicu. Malim prstom, s kandžom na čiju bi dužinu zakon reagovao da može, prevlači preko blede kože lica. Sve i dalje stoji. A ta krv, moja krv, lije umeso kiše.

Uzima ga u naručje i odlazi brzinom koju ovo umorno oko ne može... Nikako...

Zar može još... Mračnije?

Ne znam koliko je krvi isteklo dok sam boravio u tmini. Cenim, ne previše, jer srce mi bije kao dva, kao jedno udvojeno.

I dalje pokreta nema, samo misli lete. Nejasno mi je kako mu nisam nanjušio trag. Recimo,taj brabonjak; jer, ovo je moj grad i moje staze su okvir za njegovu sliku. Izmedju silueta zgrada mnoštvo je prolaza kojima svake noći hodim i silom besa iluminiram vlastiti trag. Eto ga. Djerdan od zlata kovan petnaest godina, pet hiljada noći mog umišljanja da to kretanje umrtvljuje zlo a budi zeleno ptiče nade ispod Zabučja. Suzio sam oči kao kratkovid na televizor, i jeste jasnije: na usamljenom zavijutku, gore ka Domu vojske ispod kog je prepis Proročanstva uzidan, vidim poserotine ogromne buve. Ispljuvano moje platno, opoganjen filigranski vez.

Strašno mi bljeskaju slike, one epske neželjene, i vraća mi se dečački, strašljiv, ulazak u rupu kojom su katakombe kroz silne slojeve asfalta zevnule tog leta. Skiciram mapu i znam. Samo da pokrenem ovaj neprijatni film.

Mentalna naređenja ne rade.

Vreme curi. Ili je to ona krv?

Kao bičem udaren shvatam da se ona klinka pomera. Bez straha, radoznalo posmatrajući nemrdajući svet. Bože dragi, na čemu lije? Kupiću litar, kilo ili kutiju, kako god pakuju za sledeći noćni obilazak. Prepoznaje me i prilazi. Hvata me za gnjati i radoznalo dira moju sirotinjsku muku. Znam, čudi je otvrdlost bez, čudi je ukrućenje i hidratantnost bez volumena i bujnosti.
Stimulaciju mrtvaka rukom ne napušta i diže se na prste fiksirajući Rumenka okom bez sjaja. Guta ga do drvceta, oblizuje, pa me značajno gleda. Pa opet demonstrira tehniku, ne mareći za ledeni dodir smrznute bojene vode sa krajnicima.

Uto je i ona kučnica izjurila iz Malog parka; nekako me ne čudi što na pse naredba "stop" ružnog reditelja ne deluje. Na njenom kraju Bobi; jurca za kerušom sav veseo nemajući pojma šta će kad je stigne. On, prosto, ne shvata. Da l' zbog mene, da li zbog rumenka, eto ga oko smešnog skupa da se vrze. Nadam se da će eoni proraditi i da će taj Lavić njuhom utvrditi centar boljke moje i na sebe je primiti; uzalud. Ipak, ujed za nogu što ga kinetičkom energijom redovno hrani ne izostaje.

"To!" urlam i sve oživi. "Žena i pas, šta još odgovornom čoveku treba!"

Umesto vaspitnog šamara, ljubim stondiranog stvora. Umesto šuta desnom, zahvatam Bobija levim volejom i, dok on skarliče, trčim ka Slanuši.

[Lurd]

Počastvovan sam više nego što zaslužujem. Bez zezanja, ovo je jedna od stvari koju ću pričati unucima.

[drf]

Lako mi je: bes i dva srca {to biju u ritmu osvete. Smrti.

Kroz ba{tu Doma, pa pored bine. Na posebno dragom mestu, gde sam mladjahan plesao, okrete zanosa ~inim. Ta sme{na pirueta je os oko koje sad grad-vrtlog vitla; u kom se sti~u i zgrade i ljudi. Ne izgleda tako, ali sve se izvija izobli~uje i nestaje u crnoj rupi koja mi pod nogama stanuje.

I Lavi} je, kao zadnji, uz ubrzanjem izobli~eno zavijanje nestao; sad je moj mrak.

U beskraju samo neve{to okrpljen zid Streli{ta i ja. I ono iza. Prole}em kroz ukrivljene redove lo{e cigle i ru{imo se u podzemni hodnik, one i ja.

Muka mi je od smrada, muka mi je od rastutih kostiju sugra|ana. Od crnog oltara i simbola prosvetljenja posebno. Zver, nageta nad bratom mi, kand`om ka`iprsta iscrtava metu na prsima kakva i sam imam; neo~ekivano uspela stilska figura, priznajem, ali ne omek{avam. Podi`e se u svoje vsine, to nakzno ~udo; gubica mu ka osmehu te`i a pogled neshvatanju, nejasno}i. Jer, rupa iza mene ne otkriva skukaveljeni grad niti i{ta {to bi mu bilo poznato.

"Mrvac", pribira se, "to ~asti{ Big Heartburger, onaj dupli?"

"Slu{aj, kopile jarca i gluve ku~ke" tiho pri~am. "Pro{ao si neprime}en jer si ni{tak: prisvojio si osam smrti... Zbile bi se i bez tebe - ti si ih samo opoganio!"

"Devet" siguran je.

"Ako i vlastitu kao recku svom rogatom {erifu prika`e{" opasno sam tih i on se naginje da bolje ~uje.

Tamo, na nazovi oltaru, sabira mi se brat.

"Nije to sve", nastavljam skoro usebi, i Zver primi~e nju{ku do moje.

[to i jeste bio naum. Elegantno sam mu zveknuo lak {amar.

Zabezeknuto se zapiljio u mene, pa se ispravio i zaurlao zaba~ene glave. Zamahnuou je kand`om ali ni ~i~a nije lud: izbegao na sam napad naginjanjem gornjeg dela tele, bez pomeranja nogu. Opet je  malo urlao, stiskaju}i ro|ene u{i: gadan je taj zvuk.

"Udri opet ako si mu{ko!" iz peta izbacuje zahtev. Pa opet, ti{e. Pa moli.
Pa se valja u svom smradu i preklinje.

"Eto, brate, ostao je ko{ samo taj magi~ni smej".

"Da po~mem?"

"Po~inji".

Ismeja smo se dok ne cr~e.

"[ta je ovo?" za~udio se Nenad usred ni~ega.

"Nazovi-zver nije znala a ti si zaboravio."

"Tamni vilajet".

Malo smo plesali i do{ao je sjaj zvezda. Malo potom i grad.

Krenuli smo da prevrnemo sanduk sa sladoledom i i{utiramo kutije, {amaraju}i prolaznike usput, i brat je, najzad, pitao kako se upisuje u te moje pandure.

"Ne upisuje se, Nenade. Zlo te u njih utera."

E, da: posle je do{la ona klinka, malo ~istijeg pogleda i tra`ila jo{ Rumenka. Preleteo sam pogledom po rasutom sladoledu. Stvarno nisam imao.

"Onda", uzdahnula je i oblizala pune usne bojene karminom boje kupine, "daj {ta ima{".

[drf]

E, da: pravi naslov neka bude:

LUDUJ, DVOJNO SRCE

[KulFejs]

Ispao sam glup pri pravljenju ovog posta. Izmenio sam ga u nemuštom pokušaju prikrivanja tragova.

[zakk]

Lako mi je: bes i dva srca što biju u ritmu osvete. Smrti.

Kroz baštu Doma, pa pored bine. Na posebno dragom mestu, gde sam mladjahan plesao, okrete zanosa činim. Ta smešna pirueta je os oko koje sad grad-vrtlog vitla; u kom se stiču i zgrade i ljudi. Ne izgleda tako, ali sve se izvija izobličuje i nestaje u crnoj rupi koja mi pod nogama stanuje.

I Lavić je, kao zadnji, uz ubrzanjem izobličeno zavijanje nestao; sad je moj mrak.

U beskraju samo nevešto okrpljen zid Strelišta i ja. I ono iza. Prolećem kroz ukrivljene redove loše cigle i rušimo se u podzemni hodnik, one i ja.

Muka mi je od smrada, muka mi je od rastutih kostiju sugrađana. Od crnog oltara i simbola prosvetljenja posebno. Zver, nageta nad bratom mi, kandžom kažiprsta iscrtava metu na prsima kakva i sam imam; neočekivano uspela stilska figura, priznajem, ali ne omekšavam. Podiže se u svoje vsine, to nakzno čudo; gubica mu ka osmehu teži a pogled neshvatanju, nejasnoći. Jer, rupa iza mene ne otkriva skukaveljeni grad niti išta što bi mu bilo poznato.

"Mrvac", pribira se, "to častiš Big Heartburger, onaj dupli?"

"Slušaj, kopile jarca i gluve kučke" tiho pričam. "Prošao si neprimećen jer si ništak: prisvojio si osam smrti... Zbile bi se i bez tebe - ti si ih samo opoganio!"

"Devet" siguran je.

"Ako i vlastitu kao recku svom rogatom šerifu prikažeš" opasno sam tih i on se naginje da bolje čuje.

Tamo, na nazovi oltaru, sabira mi se brat.

"Nije to sve", nastavljam skoro usebi, i Zver primiče njušku do moje.

Što i jeste bio naum. Elegantno sam mu zveknuo lak šamar.

Zabezeknuto se zapiljio u mene, pa se ispravio i zaurlao zabačene glave. Zamahnuou je kandžom ali ni čiča nije lud: izbegao na sam napad naginjanjem gornjeg dela tele, bez pomeranja nogu. Opet je malo urlao, stiskajući rođene uši: gadan je taj zvuk.

"Udri opet ako si muško!" iz peta izbacuje zahtev. Pa opet, tiše. Pa moli.
Pa se valja u svom smradu i preklinje.

"Eto, brate, ostao je koš samo taj magični smej".

"Da počmem?"

"Počinji".

Ismeja smo se dok ne crče.

"Šta je ovo?" začudio se Nenad usred ničega.

"Nazovi-zver nije znala a ti si zaboravio."

"Tamni vilajet".

Malo smo plesali i došao je sjaj zvezda. Malo potom i grad.

Krenuli smo da prevrnemo sanduk sa sladoledom i išutiramo kutije, šamarajući prolaznike usput, i brat je, najzad, pitao kako se upisuje u te moje pandure.

"Ne upisuje se, Nenade. Zlo te u njih utera."

E, da: posle je došla ona klinka, malo čistijeg pogleda i tražila još Rumenka. Preleteo sam pogledom po rasutom sladoledu. Stvarno nisam imao.

"Onda", uzdahnula je i oblizala pune usne bojene karminom boje kupine, "daj šta imaš".

[drf]

Jesen je tuzna u mome kraju. Od nocas i zvanicno.
Lepa vest je sto orasi iz Bobijevog dvorista padaju u moje.

[Lurd]

Uf. Možeš Fipi zadati temu, Fipino pisanje nećeš izmeniti. Iskren da budem, nisam siguran da bih shvatio šta se dešava da nisam znao o čemu je. Hoću da kažem da ni seting ni tema nisu izmenili onaj tvoj iskonsko-mitsko-ruralni tač. Priželjkivao sam da će priča biti sadržajnija u smislu radnje, ali je ostala tvoje uobičajeno bogata u smislu opšte atmosfere.

Nije urbana, radnja se može dešavati bilo gde, a svi detalji koji pokazuju da se dešava u gradu mogli su biti zamenjeni nekim ruralnim i ništa se bitno ne bi promenilo.

Najgore od svega je što nema oralnog seksa! To jest, nema ga jer se ne računa nagoveštaj, ali je trenutak sa sladolerom odličan.

E sad, sa druge strane, vidim da ti je očigledno teško da omašiš u gradjenju opšte slike i baratanju rečima. Nije dosadno, a može da se prati. Osim toga, i dalje osećam veliku čast što sam na bilo koji način učestvovao u stvaranju tvoje priče.

Hmmm...Pade mi nešto napamet, ali sačekaću da se sam javi još neki pisac koji bi da radi na zadatu temu.

[Lurd]

To jest. Sačekaću da se sutra pojavi libeat, pa da je pitam da li bi ona htela da napiše neku priču na iste ove teme. I ako drf nema ništa protiv, naravno.

Užasno me sada zanima kako bi l. obradila iskrivljenu percepciju realnosti, paranoju i, naravno, oralni seks.

Dakle, do sutra.

[drf]

Ne, ne: odmah po specifikaciji a za sat-dva! Moze to Li.

[drf]

A sta mislis, Lurde, da odredimo dan. Prisutni nabacaju i odrede zelje. Pisci-dobrovoljci spice po stilsku vezbu, pritchuljak...Ne u svrhu nadgornjavanja, vec zabave i oshtrenja chula.

[Lurd]

Apsolutno se slažem, a to može da bude nagradica na nekom kviziću, to zadavanje tema. Jedini problem može da bude količina i nekontrola, pa zato predlažem da se pisci-dobrovoljci ili slučajni prolaznici UNAPRED prijave, dakle PRE zadavanja teme.

I da ograničimo na recimo tri, pet ili tako nešto komada, da bi moglo sve da se pročita.

Nego, ja nisam napamet pričao, mene stvarno jako zanima kako će l. sa tim visceralno hororičnim senzibilitetom da odradi paranoju, iskrivljenu percepciju i oralni seks. Izgoreh.

[sivka]

Ha, ja da vidim sta je sa kericem a ovde 1001 jedna noc u zacetku.... lele Lurde!
A pocelo je tako... naivno

[drf]

Ova zanimacija me uhvatila u bezrazlozno dobrom raspolozenju. Moj dobar prijatelj bi to imenovao "nervno rastrojstvo".
Pa: ovde zalaze brojni dobri i pismeni ljudi; ovde je i prica ispaljena nabrz, po zadatku. Imamo, zajedno, priliku da srusimo dva SF mita.
1. Da su sujete bezmerne i sardnje izmedju delatnika u zanru nikako ne moze biti
2. Da ja ne dopustam da se darne u moja ostvarenja
Lurde, kao inicijator price i pismen covek, prihvati se zadatka da ovo izbrusimo. I sam sam po stvaljanju tacke imao nekoliko ideja. Mozemo ih prodiskutovati.
Pretresemo, usvojimo i cica doradi. Eventualni prihod od objavljivanja price u tom obliku u decenijama koje dolaze, poklonicu LK. Strip i ostale medije zadrzavam za sebe.
Bez pohvala i pokuda opsteg tipa; jasni predlozi na pravim mestima.
Ako se prihvatis, prilozicu par svojih predloga iz momenta.
Meni se ovo cini kao dobra zabava, a?

[sivka]

Greymalk uzima svoje papučice i polako se iskrada. Samo se vi momci lepo zabavite, a s jutrom stižu i ostali. Dovoljno vremena da se zbriše u sigurnost sopstvenog laira.
Lurde, Lurde, u kojim sve čorbama te ne nadjoh kao začin?
DRF, nadam se da ću kao neometač iste zabave dobiti potpisan primerak, bez posvete?

[drf]

Greymalk,
nije ovo zanimacija samo za decke. Ni samo izmedju Lurda i mene. Ako lepo podje shara, svaki smislen predlog bi uticao na konacni izgled o v o g a.
Nemam pojma hoce li iko da se igra; mozda sve zavrsi kod Bobija.
U svakom slucaju, imas primerak pa sta god taj primerak bio.

[taurus-jor]

Najsuvisliji, nakreativniji i najlepši topik na ovom forumu dugo vremena unazad. Učestvovaću vrlo rado. A rušenje famozna dva mita je pun pogodak. Na kraju krajeva, više puta sam uspešno sarađivao sa drugim ljudima - bilo u izradi eseja i novinskih članaka, bilo u držanju tribina.

[sivka]

Greymalk,
nije ovo zanimacija samo za decke. Ni samo izmedju Lurda i mene. Ako lepo podje shara, svaki smislen predlog bi uticao na konacni izgled o v o g a.
Nemam pojma hoce li iko da se igra; mozda sve zavrsi kod Bobija.
U svakom slucaju, imas primerak pa sta god taj primerak bio.

Potpuno sam te razumela, ali ja cu biti u poblici. Aplaudiracu ucesnicima. I, verovatno, nadam se, uzivati u igrokazu.

[PTY]

Greymalk, preteruješ.  Po običaju.

Fipo, ja tek treba da te dešifrujem. A i nešto sam užasno hororična zadnjih dana; pre dve nedelje me rasturila jedna noćna mora. Čudo jedno, ali verujem da mi je prva istinska.

Elem, zbog toga mi jedva polazi za rukom da registrujem išta van direktno brutalne proze.

Valjda mi je zato Vavilon tako dobro legao.

[PTY]

Aha. Znači, to mu je to.

Okej.

Ako nema specifičnijih odrednica sem onih već navedenih, nastavljam tamo gde je Fipa stao.

Ali.

Nenad otpada. Ne znam šta sa njime.

Otpada i prvo lice. Ne mogu u prvom.

A to znači da bi sada trebalo zadati i jedno ime. (Ali neutralno; ne sme biti ime bilo kog poznatog mi člana ovog foruma.)

Ostavljam klinku, takvu kakva jeste.

I Bobija, naravno.

[Lurd]

Ovako, Drfe. Učestvujem, naravno, sa konkretnim zamerkama imenom i prezimenom, samo mi treba malo vremena. Juče sam poginuo sa onom košarkom, a danas pravo iz kreveta na posao.

Napisaću kasnije večeras ili sutra ujutru šta konkretno mislim da treba da se promeni i ponudiću ti par ideja u kom pravcu bi mogli da se reši.

libeat, ne treba ti prvo lice, samo one odrednice koje sam drfu zadao. raspoložena?

[Lurd]

eh, greymalk...ti kao da ne znaš onu staru kinesku poslovicu "Mirodjijo, Lurd ti je ime".  

[PTY]

treba mi ime.

[Lurd]

Za priču ili za junaka?

[drf]

hvala, hororke i hororci.
ako stignem, veceras cu napisati primedbe za svoju pricu i predloziti par resenja.
I jos za Li: Nenad u stvari nije blizanac, vec glavni junak u malo mrdnutoj senci. Nisam to opisao, mrzelo me, a i posao je da objasnim otkud zver u svim senkama a pojma nema da su razlicite. I kako pandur zna za shetanje kroz paralelne svetove.