Azija izvan horora

[Ghoul]

izgleda da kim nema svoj topik.
to se mora ispraviti... soon...

[crippled_avenger]

Zbirka četiri priče smeštene u motelsku sobu pod naslovom MOTEL SEONINJANG Park Ki-Yonga dokazuje bolnu istinu da je čak i Bong Joon Ho, velikan savremenog svetskog filma, nekada bio student.

Bong je u ovom zajedničkom zločinačkom poduhvatu imao ulogu saučesnika, potpisan je kao pomoćnik režije i ko-scenarista.

Što se posla pomoćnika tiče, uradio ga je vrlo dobro i omogućio je Wong Kar Waijevom redovnom saradniku Christopher Doyleu da postigne svoje karakteristične zahvate i omogući da Park Ki-Yongov showcase film dobije iznenađujuće visok nivo egzekucije.

Kad je reč o scenariju, međutim, MOTEL je tipičan studentski rad, pretenciozan bez pokrića, grčevit u pokušaju da pokaže šta sve autori znaju i donosi nekoliko najpre neubedljivih priča koje se ipak automatski aboliraju time što jedna od priča govori o snimanju studentskog filma.

Ta priča o snimanju studentskog filma u krajnjoj liniji zapravo razotkriva suštinski krajnje benignu klinačku  prirodu ovog ostvarenja koje izgleda kao korejski film kako ga zamišljaju oni čije je strpljenje za azijsku kinematografiju nepovratno osakaćeno FESTom.

* * / * * * *

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Turning Point (2009) DVDRip XviD-GAYGAY

[Shozo Hirono]

The.Warrior.And.The.Wolf.2009.CN.DVDRip.XviD-XTM



AKA: The Warrior and the Wolf
Year:2009
Directed: Zhuangzhuang Tian
Genre: Drama
Runtime: 92 min.
Country:China  | Hong Kong  | Japan  | Singapore  | USA
Language:Mandarin
Subtitles:Chinese-English
IMDb : http://www.imdb.com/title/tt1300169/

Cast

Maggie Q, Jô Odagiri, Chung Hua Tou

Synopsis / Plot
The disillusioned general of an ancient Chinese army regiment finds himself stranded in a village populated by a strange clan with mystical connections to wolves.

THE WARRIOR AND THE WOLF

[shrike]

Crazy.Racer.2009.DVDRip.XviD-CoWRY

[Shozo Hirono]

Goemon (2009) Kazuaki Kiriya ***

Ovaj japanski blokbaster jeste spektakl epskih razmera,ali bojim se da će se ova robinhudovska lukalajk avantura u budućnosti pokazati srazmerno jednakim fijaskom. Osim naravno u očima Kiriyinih fanova, i ovih kojima se njegov prethodni Casshern dopao.

Previše ovde imamo patetike i kliše pomešanih tako da se mogu svariti samo na velikom platnu, i uz zabavno društvance. Oni koji ostanu u zamračenim prostorijama zagledani u svoj monitor, pa makar on bio big inch wajd skrin monster, ovu torturu od preko 2 sata će jedva prebroditi.

Eksplozije, mačevanje, skakanje po krovovima trošnih straćara od pre nekoliko vekova, je malo teže svarljivo starijim adolescentima, ali je ovo zato pravi mamac za mlade japance koji onanišu na noviju holivudsku bum-tras produkciju.

Uz to naravno idu i lepotice princeze, matori, debeli zlikovci, zanosne gejše, teorije zavere u srednjem veku. Ukratko, sve ono što voli dokon svet sa viškom vremena za gubljenje.

[ridiculus]

Casshern je imao sjajne kostime i fotografiju i ...malo šta drugo. Gledao sam trejler za Goemona pre par meseci i nije me povukao, blago rečeno. Kiriya je trebalo da ostane da snima video-spotove sa (bivšom) ženom.

Sad sam gledao trejler za Confuciusa, koji me jeste privukao, jer izgleda motherfuckingly brilliant.

[Shozo Hirono]

ako bi ulazili u dublju analizu - da kostimi i fotografija, kao i cgi su impresivni. ali to već neki standard za ovakve filmove.

[Shozo Hirono]

Haeundae (2009) Je-gyun Yun ***

Najveće dostignuće Je-gyun Yuna do juče je bio Sex is Zero (pisao sam već o njemu na ovom topiku), tinejdž nerd komedija, za jednokratnu upotrebu i brzi zaborav, koja ima i svoj nastavak. Ali stvari se menjaju...

Apokaliptična vizija o cunamiju, nalik onom koji je potopio dobar deo Malajskog arhipelaga, je film koji je u Koreji do danas zaradio najviše novca. S pravom: ljudi vole ovakve filmove. Uživaju gledajući kako elementarna nepogoda razara njihov glavni grad, selo ili barem ulicu. Haeundae je upravo to - blokbaster lokalnog karaktera i za domaće konzumente.

Režiser se već u prvih par minuta trudi da nam predstavi sve heroje i uvuče posmatrača u zamku, po kojoj bi opijeno oko bilo navučeno na njihov čemerni život. Preplitanje sudbina nas na naivan način priprema za kataklizmu, a nagoveštaji iste su prikazani in the face, nevešto i providno: naučnik priča, ali ga niko ne sluša.

Rudimentaran u startu, halucinogeno smotan u zapletu, amplitude emcoionalnog kretanja su toliko varijabilne, da bi im i sam John Woo pozavideo.

Ostaju na kraju memorabilne akcione scene sa izobiljem specijalnih efekata. Nedovoljno za neki povoljniji utisak.

[Shozo Hirono]

The Case of Itaewon Homicide (2009) Hong Gi-Seon 4.5/5

Sećate li se filma The Onion Field? To je onaj u kome ulične bitange ubiju policajca na vršenju dužnosti, njegov kolega uspeva da pobegne i biva glavni svedok optužbe. Ali ni to nije dovoljno. Proces ide u nedogled, preko 20 godina i... ništa.

E ni The Onion Field nije ovoliko dobar.

The Case of Itaewon Homicide ima sve one superlative koji čini veliki film nezaboravnim. Sjajnu režiju, koja vešto dozira svaki segment napetosti jednog trilera. Efektan soundtrack, začinjen u pozadini jezivo tutnjajućim zvučnim zapisima. Scenario koji istinit događaj mudro i neudvarački interpretira, bez namere da moralno i etički vuče linije dobrog ukusa, ili staje na nečiju stranu. Maestralno izvođenje celokupnog casta.

Šta još reći, a ne otkriti previše?

Paradoksalno, ovaj film još uvek nema stranu na imdbu!

Ne sećam se kada sam imao želju da jedan film odmah repriziram po završetku. Da, toliko je dobar! I ide od dobrog ka još boljem. Sam kraj je u rangu sa Memories of Murder.

Nemate šta da čekate - OVO JE A MUST SEE, sa moje strane. Kog obmanem u proceni, neka me javno psuje na ovom topiku.

[Shozo Hirono]

Da, ovo je najbolji korejski film ove godine.

[crippled_avenger]

Torso
(Japan)
By JAY WEISSBERG

   
A 104 Co., Transformer production. (International sales: Transformer, Tokyo.) Produced by Yutaka Yamazaki, Eisuke Ishige, Michio Koshikawa. Directed by Yutaka Yamazaki. Screenplay, Aki Sato, Yamazaki.

With: Makiko Watanabe, Sakura Ando, Sola Aoi, Arata, Renjo Ishibashi, Miyako Yamaguchi.

The current inflated interest in the blow-up doll subgenre ("Lars and the Real Girl," "Air Doll") receives a further pump with the helming debut of Hirokazu Kore-eda's frequent d.p., Yutaka Yamazaki. "Torso," as the name suggests, features a headless synthetic trunk -- complete with male member that provides comfort and pleasure, if not quite companionship, to a solitary woman in Tokyo. Yamazaki's carefully calibrated, restrained visual style solidly grounds the narrative, which thankfully focuses more on the protag's self-imposed isolation than on her closet pal. This interesting but not incisive pic could receive a gentle boost from fests, and especially ancillary.

Parallels will be made with Kore-eda's recent "Air Doll" (not, in fact, lensed by Yamazaki, though its male star, Arata, has a small role here). But Kore-eda's penchant for a yin-yang of seriousness and whimsy is largely absent from the more psychologically dense "Torso." In addition, the doll here remains an inanimate object, its lack of head and limbs eliminating any possibility of anthropomorphism.

Like many single urban thirtysomethings, Hiroko (Makiko Watanabe, "The Rebirth") has carved out a tidy, if routine, life for herself. What sets her apart is the synthetic torso she keeps in her closet, blowing him up each night for bathing, cuddling and more. She's not interested in socializing with her younger co-workers, nor in fostering a close relationship with her outgoing younger half-sister, Mina (Sakura Ando).

After a fight with her abusive b.f., Mina turns up at Hiroko's apartment looking for a place to stay. During their uncomfortable cohabitation, it's revealed that Mina's b.f. was originally Hiroko's guy, leading the sisters to trade emotional epiphanies.

Yamazaki at no time makes Hiroko into a bizarre figure. She's slightly withdrawn, certainly unhappy, and carries around a lot of emotional baggage, but she's far from nuts. And while her relationship with the doll appears to give her a modicum of happiness, it elicits audience pity rather than discomfort. Keeping her things real -- inestimably helped by Watanabe's sympathetic performance -- saves "Torso" from becoming either fetishistic or prurient.

Watanabe and Ando are well paired (the two appeared together in Sion Sono's "Love Exposure") and it's their relationship that grounds the narrative. Given Yamazaki's fruitful tenure as a d.p. for Kore-eda, Naomi Kawase and others, it's no surprise his lensing here is satisfyingly confident, with handheld work kept to a controlled minimum and, when used, done for a reason.

Camera (color), Yamazaki; editor, Yuji Oshige; music, Akira Matsumoto; production designer, China Suzuki; sound (Dolby Digital), Eiji Mori. Reviewed at Turin Film Festival (competing), Nov. 18, 2009. (Also in Hong Kong Film Festival.) Running time: 103 MIN.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Vengeance 2009 DVDRip XviD-GYGAY



...Johhnie To & Johhny Hallyday... HK & Francuska...

[Shozo Hirono]

Toovi filmovi uvek nose u sebi provereni kvalitet HK produkcije.

[Le Samourai]

Ovaj To/Holidej kombo mi deluje kao izvrstan fit.

[Ghoul]

The Case of Itaewon Homicide ima sve one superlative koji čini veliki film nezaboravnim. Sjajnu režiju, koja vešto dozira svaki segment napetosti jednog trilera. Efektan soundtrack, začinjen u pozadini jezivo tutnjajućim zvučnim zapisima. Scenario koji istinit događaj mudro i neudvarački interpretira, bez namere da moralno i etički vuče linije dobrog ukusa, ili staje na nečiju stranu. Maestralno izvođenje celokupnog casta.

Kog obmanem u proceni, neka me javno psuje na ovom topiku.

šozo, jebem li ti te tvoje neosnovane superlative, odgledah ovo, i u pitanju je običan pedestrian TV movie of the week banalno i neupadljivo režiran osrednji film ni po čemu upečatljiv niti poseban, a kamo li 'veliki' ili 'nezaboravan'!
ok, gledljiv je, 3-, ali zaista ništa posebno.
puka rekonstrukcija slučaja, bez duše, bez duha, bez 3-d likova, bez emocije, bez ideje, ko da ga je režirao pajkan a ne umetnik koji ima nešto na umu da (po)kaže.
izrazito prazan film.

[Meho Krljic]

Argh. Ja ga skino povučen Šozovim hajpom. Sad ću da ga gledam sa hipotekom Gulovog gnijeva.

[Shozo Hirono]

meho, ghoul je u gnevno posttraumatskom transu, sa šizofreno-paranoičnim naznakama.

drugim rečima - zreo za lobotomiju.

opusti se i uživaj u filmu.

[Meho Krljic]

Trudiću se. Prvo ipak mora da odgledam Samura Princess koja već nekoliko nedelja čami i čeka da bude ispoštovana.

[Shozo Hirono]

to bi bio odličan dabl-heder.

[Shozo Hirono]

e ovako: pre jedno dve-tri nedelje umro mi je hard disk na kome sam skladištio fajlove. sa njim su nažalost otišli i podaci koje sam skupljao o najznačajnijim japanskim naslovima od 1960 - danas. sa po par rečenica o svakom.

pre nekoliko dana sam se zainatio i danonoćno prebirao po memoriji, i donekle sam uspeo da rezurektujem izgubljeno.

however, greške su moguće. ako takvu otkrijem, ili se u međuvremenu pojavi naslov koji je vredan da se nađe na listi, intervenisaću.

da bi spisak bio iole validan, u prethodnih godinu dana odgledano je preko 50 naslova različitih autora, koji su značajni za japansku kinematografiju. neki filmovi novog talasa su i dalje zakopani u prošlosti, i ne postoji kvalitetna kopija. ili je nema uopšte.

autori kao što su teruo ishii ili hideo gosha su sa ove liste izostavljeni zbog daljeg proučavanja, ili jednostvno autor nije detektovao (odgledao) njihov film koji na bilo koji način izlazi iz klišea, ili ima neku kulturološku vrednost.

nažalost, najznačajniji gubitak je esej na 5 strana u pdf-u o epskoj četvorci (Mizoguchi, Kurosawa, Ozu, Kobayashi), i o autorima novog talasa. pa ipak, ovaj će mi spisak značajno pomoći u daljem proučvanju japanske kinematografije.

[Shozo Hirono]

shozo's choice of japanese 60's

Cruel Story of Youth (1960) Nagisa Ôshima

Oshimin proboj. Kontroverzni film kao najozbiljniji produkt japasnkog novog talasa. Više provokativan, nego eksplicitan.

When a Woman Ascends the Stairs (1960) Mikio Naruse

Melodrama o sredovečnoj gejši i njenim životnim izborima je Narusin stilski i dramski najuspeliji film.

Jigoku (1960) Nobuo Nakagawa

Stilizovan portret Aligijerijevog pakla, uz mnoštvo surealnih imidža i danas predstavlja Nakagawino najpoznatije delo, značajno i na kulturološkom i žanrovskom nivou.

Yojimbo (1961) Akira Kurosawa

Kurosawino nezaobilazno remek-delo u bilo kojoj ozbiljnijoj raspravi o japanskoj i svetskoj kinematografiji. Nebrojeno puta kopiran i rimejkovan. Neverovatno duhovit i šarmantan, čak i iz današnje perspektive.

Hogs and Warships (1961) Shohei Imamura

Maestralna društveno-socijalna alegorija. Satira i kritika u Orvelovskom silu. Epohalna završna grupna scena u kojoj junak automatskom puškom rafalno kumuliše svoj nagomilani bes i razočarenje, uz stampedo svinja centralnim gradskim trgom.

The Pitfall (1962) Hiroshi Teshigahara

Sudar realnog i surealnog sveta. Preplitanje fantazije, izgubljenih duša sa ugnjetavanjem radničke klase, podvalama i neslogama u sindikalnim organizacijama. Sve to začinjeno bezočnim nasiljem, političkim ubistvima i čistkama oko njih.

Seppuku (1962) Masaki Kobayashi

Kobayashi širi svetski auditorijum upoznaje sa ritualnim činom samoubistva, koji je paradokslno i jedan od stubova samurajskog koda. Sarkastičan prikaz društvnog sistema u feudalnom Japanu, vanvremenski klasik.

An Actor's Revenge (1963) Kon Ichikawa

Ichikawin rimejk Kinugasinog klasika iz tridesetih je priča o kibuki trupi, i osveti za zločin koji seže daleko u prošlost. Na momente spor, ali dugoročno efektan i memorabilan.

Manji (1964) Yasuzo Masumura

"Love between women is like the love of a work of art"
Masumurina oda lezejskoj ljubavi je izuzetna psihološka ekspertiza i studija o društvenim previranjima, i šamar učmaloj konzeravtivnoj svesti savremenog Japana.

Onibaba (1964) Kaneto Shindô

Crno-beli klasik smešten u sirotinjsku močvarnu idilu ruralnog Japana 14-og veka. Stilska i scenografska superiornost, uz dramasku napetost i intenzitet horor krešenda. Jedan od najupečatljivijih i najjedinstvenijih žanrovskih izleta svetske, ne samo japanske kinematografije.

Gate of Flesh (1964) Seijun Suzuki

Suzukijevo prvo poigravanje sa nervima korporativne filmske industrije. Jasniji, eksplicitiniji pogled na prostituciju posle WWII. Svojevrsni nastavak Klasika kao što su Streets of Shame i Hogs and Warships, i uvod u vrtoglavi kreativni uspon hrabrog i beskompromisnog režisera.


Pale Flower (1964) Masahiro Shinoda

Ako izuzmemo Drunken Angel i još par manje-više neuspelih naslova, ovaj Shinodin rani rad je grandaddy yakuza žanra. Provokativan, smeo, iskren žanrovski film na gomilom cool citata i noir aluzija.

Woman in the Dunes (1964) Hiroshi Teshigahara

Surealni neo-noir, masterpiece svetske kinematografije, umetničko delo vanvremeskih proporcija. Alegorična spočitavanja i zaključci, enigmatična parabola, hiperboličan efekat. Najuspelija kolaboracija Abe/Teshigahara. U ono vreme i dve Oskar nominacije, uključujući režiju. Kadrovi koji vas prate i u snovima.A MUST-SEE.

Kaidan (1964) Masaki Kobayashi

Omnibus od četiri fantastične priče, vođen Kobayashijevim njuhom za istančani kvailitet, uz istočnjački senzibilitet i osećaj za stravu. Tehnički i stilski savršen, bukvar za svakog horor ljubitelja.

Tokyo Olympiad (1965) Kon Ichikawa

Rame uz rame sa Olimpijadom Leni Rifenštal. Jedan od najboljih sportskih dokumentaraca, izuzetno verno i realistično oslikan potret velikog takmičenja rukom majstora za sitne detalje i dramski intenzitet.


Irezumi (1966) Yasuzo Masumura

Prelepa Ayako Wakao kao femme fatale, u Masumurinom klasiku o prokletstvu i psihološkom dejstvu bizarne tetovaže. Veoma moćan i dinamičan scenario, kombinovan sa autentičnom fotografijom i scenografijom. Mnogo ispred svog vremena.

The Pornographers: Introduction to Anthropology (1966) Shohei Imamura

Maestralna društveno-satirična studija uslikana jezikom neorealizma. Neprevaziđen katarzični finale u kome junak u svojoj barci, zaglavljen sa gumenom lutkom na naduvavanje, plovi rekom u nepoznatom pravcu.

The Face of Another (1966) Hiroshi Teshigahara

Još jedna neverovatna kolaboracija Abe/Teshigahara. Psihoanalitične aluzije na Fantoma iz Opere i Oči bez lica. Maska predstavlja moćnu metaforu ljusdkog stanja, koliko i sredstvo za pokriće vizuelnog invaliditeta.

Tokyo Drifter (1966) Seijun Suzuki

Ono što je Antonionijev Blow Up za swinging 60's London, to je Suzukijev Drifer za Tokio. Kičasti elementi, vorholovska fotografija i šarenilo boja, kombinovanje crno-bele tehnike sa kolorom. Bizaran pop soundtrack.

The Embryo Hunts in Secret (1966) Kôji Wakamatsu

Jedan od kultnih klasika avangarde novog talasa. Wakamatsuov izlet iz ropstva bogatih studija i prelazak na sopstvene kapacitete. Sadizam i mučenje uz biblijske citate. Neobičan rad kamere, crno-bela tehnika, zumovi i krupni kadrovi, surealne vizije i efektna zvučna podloga. Film samo za sladokusce sa istančanim osečajem za ranu pinku eksploataciju.

Samurai Rebellion (1967) Masaki Kobayashi

Epska melodrama o čojstvu i junaštvu u feudalnom Japanu. Jedan od poslednjih zaista kvalitetnih jidea geki naslova. Na momente usporen, ali beskrajno memorabilan i sramno kopiran u budućnosti.

Branded to Kill (1967) Seijun Suzuki

Prekretnica u japanskoj kinematografiji, Masterpiece avangarde koji autor teksta stavlja u top 20 omiljenih. Suzuki posle Branded to Kill biva hiruški odstranjen iz Nikakatsu studija. Surealna poema, fetišističke fiksacije, otvoreno i bizarno tretiranje psihoseksulanih odnosa, opsednutost smrću, sve to začinjeno prilično eksplicitnim prikazom golotinje. Klasik B produkcije koji je u budućnosti uticao na mnoge značajne autore.

Nanami: The Inferno of First Love (1968) Susumi Hani

Najznačajniji naslov pionira japanskog novog talasa, koji se pre svega istakao kao režiser efektnih i provokativnih dokumentaraca. Hanijevi filmovi tek treba da vaskrnu na kvalitetnijim kopijama. Svejedno, Nanami je negde na nivou Buđenja pacova, i tematski i idejno. Korišćenje kamere iz ruke implicira snažan uticaj francuske škole: negde izneđu Godara i Šabrola. Provokativan, nasilan, eksplicitan i hrabar.

The Black Cat (1968) Kaneto Shindô

Ne baš na nivou Onibabe i Kaidana, ova atmosferična priča o duhovima, nasilnoj smrti i osveti, nosi u sebi melodramatični pristup, i Shindovu poetsku viziju ljubavi i smrti, koja će uticati u devedesetim na pojedne autore.


Death by Hanging (1968) Nagisa Ôshima

Crna komedija, ili farsa, kako ju je sam Oshima nazvao, predstavlja oštru kritiku ksenofobičnom japanskom društvu, političarima, smrtnoj kazni. Apsurdan i mračno-satiričan, praćen Oshiminom poslovičnom naracijom. Baziran na istinitim događajima.

Double Suicide (1969) Masahiro Shinoda

Sjajna adaptacija stare lutkarske predstave iz 18-og veka. Moderan i nekonvencionalan pristup režiji čine ovaj Shinodin film biserom japanske kinematografije.

Go, Go Second Time Virgin (1969) Kôji Wakamatsu

Jedan od najznačajnijih pinku naslova, u kome Wakamatsu sexom i nasiljem najotvorenije šalje političke poruke. Opisan kao alternativni tinejdžerski izraz ili borba sexa (Eros) i smrti (Tantos), u kome sex gubi zbog svoje otvorene ružnoće, pri čemu se smrt prezentuje kao jedini izlaz.

Eros plus massacre (1969) Yoshishige Yoshida

Istinita priča o Sakae Osugi, radikalnom japanskom anarhisti sa početka 20-og veka, ispričana efektno i slikovito, sa akcentom na njegov seksualni život i par neobičnih avantura, kroz koje se provlače moralne dileme i društvena stremljena u Japanu na raskršću vekova.


Môjû (1969) Yasuzo Masumura

Do današnjeg dana Blind Beast je najuspešnija adaptacija priče slavnog Rampo Edogawe, režirana rukom maestra Masumure. Kidnapovanje vodi u splet sadomazohističkih igara između slepog skulptora i mlade Japanke. U stravično-bizarnom krešendu pomahnitali vajar od devojke čini model za svoju skulpturu, uz pomoć oštrog sečiva. Svako poređenje sa kasnijim torture-porn podžanrom može biti slučajno, ali kao uvod ne sme biti zanemareno.

Funeral Parade of Roses (1969) Toshio Matsumoto

Reverse Edipovog kompleksa na veoma bizaran način. Šokantan i opskuran. Najznačajniji gay-cinema naslov, ujedno i veoma efektno prikazana studija o životu drag-queen, prostitutki, homoseksualaca, narkomana, dilera. Ukrašen mnoštvom neobičnih stilski zahvata, Matsumoto periodično uleće u poludokumetarni stil, praćen halucinogenom montažom. Par sekvenci iz ovog kultnog filma Kubrik direktno prenosi i koristi u Paklenoj pomorandži.

[Meho Krljic]

Bogami koristiće ovo i da Mehmet uposli svoj repidšer i friško kupljeni QNAP plejer. Arigato, što bi rekli hardkor otakui.

[ridiculus]

Svaka čast na ovom istraživanju i izboru filmova. 

Trenutno se zanimam kaidanom (ne istoimenim filmom, već književnom tradicijom), pa ću reprizirati i sveže pogledati sve što ima veze s tim.

[crippled_avenger]

Сазнаје се
Шопаловићи стигли до Сеула
Драма Љубомира Симовића ,,Путујуће позориште Шопаловић", после Токија, у марту идуће године биће изведена у Кореји

Љубомир Симовић (Фото Т. Јањић) Путујуће позориште Шопаловић – драма академика Љубомира Симовића, у марту идуће године доживеће своје премијерно извођење у Myeondong театру у Сеулу, у Кореји. Реч је о некадашњем Националном позоришту које је дало велики допринос корејској сценској уметности, а сада се као Myeondong театар окренуло колико класичним толико и модерним комадима.

Симовићев комад ,,Путујуће позориште Шопаловић" биће прва представа овог позоришта у сезони 2010, а у писму којим се наш познати писац обавештава о томе због чега је избор пао на Шопаловиће стоји:

,,Иако је ова драма заснована на чињеницама српске историје и културе, сматрамо да је њена главна тема универзална и посебно блиска Корејцима, који су прошли кроз цели Корејски рат и још су у сукобу са Северном Корејом. Такође сматрамо и да ваша драма добро осветљава улогу позоришта у савременом комплексном друштву, материјално богатом а емотивно сиромашном, што је и један од главних разлога наше одлуке да управо њоме отворимо нову сезону."

Један од највећих корејских редитеља, Byung-hoon Lee, веома је заинтересован да режира ,,Путујуће позориште Шопаловић" чиме ће се сигурно, на најбољи начин, корејска публика упознати са њој, како стоји у писму, релативно непознатом српском културом.



Токијски ШопаловићиОва Симовићева драма већ је изведена у Сеулу, у децембру 1998. године, али на малој сцени Арко театра, у преводу Ђихјанг Ким. Милан Мађарев, који је био гост у Сеулу где је држао уметничке радионице 2007, написао је да ,,ова драма и Љубомир Симовић уживају култни статус у Јужној Кореји", а да су Корејци нашег писца, због немогућности да презиме Симовић изговоре правилно, преименовали у Ши Мобичи.

Подсетимо и да је јесенас, 14. октобра, ,,Путујуће позориште Шопаловић" премијерно изведено пред пуним гледалиштем позоришта ,,Iwato" у Токију, у извођењу трупе ,,Black Tent" и у режији француског редитеља Проспера Диса. Дису су Шопаловићи блиски јер их је режирао пре 15 година у Француској, у Theаtre du Sablier, у Оранжу. Према речима нашег амбасадора у Јапану Ивана Мркића, публика је веома добро реаговала на представу која је први пут за ову прилику преведена на јапански језик (превод Сања Трипковић, а редактор Кајоко Јамасаки).

Наша амбасада је, како Љубомир Симовић каже за ,,Политику", а нарочито амбасадор Мркић, пружала токијском позоришту драгоцену помоћ у припремању представе. Порука српског амбасадора је штампана и двојезично у програму за представу. У тој поруци, између осталог, стоји и да је премијера у Токију ,,резултат вишегодишњег пријатељства између српских и јапанских позоришних и драмских уметника", да је Хиројуки Мунешиге, директор трупе Black Tent, заједно са својим сарадницима био гост Битефа 2001. године, а да су ,,његова заинтересованост за српску савремену драму и снажна повезаност са Народним позориштем у Београду изнедрили ову идеју да удахне живот Симовићевом комаду на јапанској позорници."

Љубомир Симовић за наш лист додаје и да је велику заслугу за постављање ,,Шопаловића" у Сеулу (1998) имала глумица Каћа Дорић, док је за ову другу поставку, планирану за март 2010, драгоцену помоћ пружио професор Мате Лончар.

– Постоје реалне шансе да обе ове представе, и јапанска и корејска, буду приказане идуће године и на Стеријином позорју – казао нам је Симовић.


А. Ц.
[објављено: 17/12/2009]

[Shozo Hirono]

Toads.Oil.2009.JAP.DVDRip.XviD-AXiNE



Also Known As:
Gama no Abura ガマの油  (Japanese Title)

Year: 2009
Country: Japan
Director: Koji Yakusho
Genre: Drama
Runtime: 131 min
Language: Japanese
Subtitles: None at time of post
IMDB: http://www.imdb.com/title/tt1248922
Theatrical Release Date: 06/06/2009

Cast Koji Yakusho, Eita, Satomi Kobayashi, Kaoru Yachigusa, Toru Masuoka, Junichi Sawayashiki, Fumi Nikaido

Synopsis/ Plot
Venerated actor Koji Yakusho (Shall We Dance?, Tokyo Sonata, The Eel), in his directorial debut, also writes and stars in the charming drama Toad's Oil .It's a story about an egocentric high-rolling daytrader who claims he can earn hundreds of millions of yen in one day, and for those around him as they attempt to cope when his son falls into a coma after a devasting car accident. A chain of events is set to occur set-off by the father taking a phone call from an unsuspecting girl named Hikari. The father pretends to be his son ...

[trailer] Gama no Abura ( Toads Oil)

[Le Samourai]

Crni Shozo, stvarno ga precerashe sa hiperbolom glede Itaewona. Mislim, solidan je to filmic, ali ipak ovo ponajvishe lichi na milion istovetnih trilera/sudskih drama iz 90tih i na dobar deo epizoda Law and Ordera, uz mozhda tek neznatno razvijenije likove.

A kada bilo ko izusti neshto na engleskom, zvuchi kao da je dijalog pisao neko ko je engleski nauchio iz gengsta repa 90tih.

[Meho Krljic]

A kada bilo ko izusti neshto na engleskom, zvuchi kao da je dijalog pisao neko ko je engleski nauchio iz gengsta repa 90tih.

Hot damn, ovo dakle moram pod hitno da odgledam!!!1111

[Ghoul]

Crni Shozo, stvarno ga precerashe sa hiperbolom glede Itaewona. Mislim, solidan je to filmic, ali ipak ovo ponajvishe lichi na milion istovetnih trilera/sudskih drama iz 90tih i na dobar deo epizoda Law and Ordera, uz mozhda tek neznatno razvijenije likove.

yo, man, zaboravio si da opsuješ šoza: reko je lepo da ga psuje svako ko misli da je ITAEWON nešto manje od remek dela, a ovaj TV film made-for-cinemas je poprilično daleko od zasluge za tako visoke vrhove 7. umjetnosti!

[Le Samourai]

Itaewon mi je otupeo psovachki zhar svojom bezlichnoshcu.

[Shozo Hirono]

to što vi ne vidite nesporne kvalitete ovog filma, ja vam nažalost ne mogu pomoći.

itaewon je američka vojna baza. kakve veze perfektan engleski ima sa filmom.

ovaj film je maestralno apsolvirao napaljenu, glupu i imitatorski nastrojenu omladinu, čiji moralni diskurs ide u katarzični fijasko.

[Meho Krljic]

Odgledah konačno Samurai Princess i evo utisaka na blogu. Ukratko: polovično sam zadovoljan. Frivolnost nije sama sebi dovoljna da iznese čak ni ovako kratak film, ali sa druge strane, ima ovde sjajno osmišljene akcije, odličnih lo-fi efekata i ponešto seksualne politike koja čoveku izmami osmijeh na lice.

[дејан]

M.W. (2009) DVDRip by GiNJi

[Shozo Hirono]

najvažnija vest vezana za m.w. je da je preveden na engleski.

ali ga još nisam pogledao.

međutim, meho je in the zone, pa ga možda overi i pre mene.

[Meho Krljic]

Iskopo sam i film i titl, pa ću ga pogledati čim prije.

[дејан]

stavio linkove na skriveno mesto

[Meho Krljic]

Video, hvala, al ja već pristavio daunloud sa repida. Ipak ja taj repid plaćam, sunce mu jebem.

[Shozo Hirono]

M.W.2009.JAP.DVDRip.XviD-GiNJi

evo ga kopi-past imena mog torenta iz arhive, a opis se nalazi i na prethodnoj strani ovog topika.

[Meho Krljic]

Odgledah film. Umereno sam (ne)zadovoljan. Elaboracija uskoro, ako mi žena dopusti da je zapostavim dok pišem

[Ghoul]

mazi je jednom nogom dok ostalima kucaš.

inače, po mojoj tarifi je 2+, dakle, srednje-žalosno.
samo još da vidimo dal iz istih razloga...

[Meho Krljic]

Pa, moji problemi su vezani za film po sebi, ali još više za neadekvatnu ekranizaciju izvanrednog strip-predloška. Evo detaljne (i dosadne) eksplikacije tamo gde treba.

[ridiculus]

Ja još nisam sreo igrani film rađen po mangi koji uspešno prenosi dobre strane originalnog materijala, pogotovo od '80-tih naovamo. Čak i Kurošija Ići je bolji kao manga. Azumi je dobar akcioni film, ali slab u odnosu na mangu. Kitamurin film je isto toliko i Kojamin, neka vrsta guilty pleasure-a, i to je ono što uporno promiče većini zapadnih filmskih kritičara.

Izuzetak je Old Boy, ali to nije japanski film. I Hinoov Mermaid in a Manhole, ali to je specijalan, redak slučaj kada sam autor mange radi i film.

[Meho Krljic]

Da, ali u slučaju MW stvari su posebno složene jer je manga veoma filmična sa jedne strane a sa druge je film koji je rutinerski i neambiciozan, dakle ne samoneuspeo jer je mangu teško ekranizovati.

[ridiculus]

Dobrodošao u klub! 

[crippled_avenger]

Korean actress Song Hye-kyo has joined Wong Kar Wai's next project "The Grand Master" reports Kung Fu Cinema.

The story centers around martial-arts master Wing Chun master Yip Man (played by Tony Leung Chiu Wai) who is best known internationally for being Bruce Lee's martial arts instructor. Ziyi Zhang, Chen Chang and veteran Zhao Benshan also star.

The actress has been studying Cantonese and martial arts for the film.

[Meho Krljic]

Yip Man je baš postao popularan u poslednje vreme...

[crippled_avenger]

Ima kineska serija o Bruce Leeju koja je interesantna po tome što u njoj Michael Jai White igra Alija, Ray Park igra Chuck Norrisa. Jel neko gledao?

[Meho Krljic]

Ne, ali ako nađeš ime, potražiću je.

[crippled_avenger]

Zove se THE LEGEND OF BRUCE LEE...

http://www.imdb.com/title/tt1059455/

[Ghoul]

aziski serial killer artsy flick sa džoš hartnetom - as seen by ghoul:



http://ljudska_splacina.com/2009/12/i-come-with-rain-2008.html