Šta igram(o)

[Petronije]

Mene u portalu nikad nije interesovala pozadinska prica, niti likovi, pojma nemam zasto. Primarno mi je bilo da prelazim nivoe, jedino cega se secam su narandzasti i plavi portali. Kupio sam klona drugog dela, sad cekam exe. Dobar je portal za razbibrigu.

[Meho Krljic]

Evo ja sam prešao nekih 17-18 chambera u Portalu 2 i sve je to, za sada, kako se i očekivalo - kao Portal 1 samo sa jačom produkcijom. Sa jedne strane, to je možda i razočaravajuće jer smo homicidalnu, pasivno agresivnu veštačku inteligenciju već videli u prvom delu i ovo je samo smišljanje novih šala kojima bi se plasirala njena već isprofilisana ličnost, a dodatak malog robota je zabavan, ama za sada sasvim uzgredan u odnosu na osnovu igre. Ali s druge strane, osnova igre su i dalje inteligentne prostorne zagonetke, ovoga puta sa dodatkom mostova od čvrste svetlosti i laserskih releja koji osvežavaju probleme. Sad... da je ovo izašlo godinu dana posle Portal 1 danas bismo mu pesme pevali, ali ovako ostaje da se vidi da li do kraja može da zauzme status klasika koga prva igra zasluženo ima.

[Josephine]

Znači, zagonetke su dobre? To je bitno.

[Meho Krljic]

Ma, dobre su i zagonetke i pisanje, nije to sporno, samo nema revolucionarnog koraka napred u odnosu na prvu igru. Što verovatno ne bi imali ni smisla tražiti, ali kako je prva igra bila solidno revolucionarna, onda nekako čovek po inerciji to želi i od ove.

[Meho Krljic]

U Portal 2 sam stigao do (očekivanog) preokreta, ali sam tu i stao. Videćemo kako će se borba protiv GLaDOS-ice odvijati sada kad sam (da li samo privremeno?) uspeo da se otmem njenoj fašističkoj kontroli. Sve za sada izgleda kao Portal 1.1, što je, ponavljam OKej, samo bez revolucionarnog WOW efekta koji je prva igra imala, a osećaj izolovanosti koji je u njoj bio tako značajan ovde je nešto slabiji zahvaljujući robotu Wheatlyju.

Inače, Valve je preko vikenda reklamirao Portal 2 na Steamu tako što je ponudio da igru objavi ranije ako dovoljan broj igrača potroši dovoljan broj CPU ciklusa igrajući igre iz potato sack paketa koji je trenutno na popustu. Ali to nisu Valveove igre, nego sve do jednog indie naslovi (i to mahom dobri, Bit. Trip. igre, Super Meat Boy itd.). Mislim, ovo je stvarno marketinški genij na delu, kapitalizam koji deluje prijateljski i toplo i puno razumevanja  Naravno, niko ne kaže da igre morate igrati, dovoljno je recimo da butujete Super Meat Boy i ostavite ga na START ekranu dok vi idete na pijac, doručkujete i sadite cveće, i to se računa. Opet naravno, delovalo mi je sasvim ludački da to radim duže od pet minuta shvatajući da teram svoj kompjuter da radi nešto sasvim iracionalno u zamenu za to da trgovac svoj produkt pusti u prodaju možda dan ranije. Bezumlje.


U povezanim vestima, na IGN-u ima umereno zabavan kviz "What would GLaDOS do?", pa koga zanima, evo mu ga:

http://pc.ign.com/articles/116/1160416p1.html

[Josephine]

[Father Jape]

Uh, meni je taj marketinski stunt bas lejm. <_<

[Meho Krljic]

Ali ti si postao toliki hejter da je teško odvojiti šta je actually lejm a šta samo tvoja mržnja.

Mada ne kažem da NIJE lejm, pa vidio si šta sam napisao kao zaključak.

Bezumlje.

[Father Jape]

John Walker okacio svoj review Portala 2:
http://www.rockpapershotgun.com/2011/04/19/review-portal-2/

a malopre tvitovao:
Oh wow - just found another hidden song in Portal 2 that I missed my first time through. I love the game even more now.

[Meho Krljic]

Pa, jebote, igra još nije ni izašla. I sad ja to neću da čitam dok ne završim svoje igranje.

[Meho Krljic]

Narod protiv Portal 2

[kikec]

evo, SKIDROW izbacio portal 2 pc verziju na torrente... skidam pa da vidim o čemu se tu radi.

[Petronije]

Ako neces da ti igra puca bez nekog posebnog razloga skini ovaj crackfix i njime krekuj...

Code Select Expand

http://www.filesonic.com/file/796941274/Portal.2.Crack.Fix-SKIDROW.rar

[Petronije]

Bogme sam se zesce navuk'o, presao sam i escape i big twist sa krompirom, bas je zanimljiva igra...

[Father Jape]

William Gibson retweetuje od kolege pisca Leva Grossmana:

Wow. Portal 2 isn't just the best game I've played this year. I think it might be the best novel I've read too.

[Meho Krljic]

Znao sam ja da će dodavanje Jaya Pinkertona u ubitačni Old Man Murray kombo Faliszek/Wolpaw proizvesti suvi genije.

[J.Stickman]

William Gibson retweetuje od kolege pisca Leva Grossmana:

Wow. Portal 2 isn't just the best game I've played this year. I think it might be the best novel I've read too.

Ovo čistog srca potpisujem. Sjajna igra.

[Father Jape]

Krenuo Portal 2 - prvi utisak, aaaa sto mi niko nije rekao da Steven Merchant daje glas ovom robotu! :waa: Posebno sam ponosan sto sam bez gledanja odmah prepoznao taj umilni West Country burr. Verovatno zato sto sam posle genijalnosti The Officea imao potrebu da gledam sto vise intervjua sa tvorcima. -_-

[cybersrb]

U slobodno vreme igram samo Multiplayer-e Battlefield BC2+Vietnam ekspanziju,Black OPS,Medal of Honor 2010,Test Drive Unlimited 2 i zeljno iscekujem Battlefield 3 sa novim frostbite engine.

[tomat]

je l' igrao ko ovo

http://en.wikipedia.org/wiki/Amnesia:_The_Dark_Descent

meni je Penumbra bio dobar serijal, pa očekujem da i ovo bude valjano, ali nije loše da čujem i neku "živu" reč o igri.

[Meho Krljic]

http://cvecezla.wordpress.com/2010/09/19/gubljenje-nevinosti-dvadesetosma-tura/

Da završimo za danas i sa osvrtom na novu igru Frictional Gamesa, malenog švedskog tima koji je donedavno bio poznat samo po stravičnoj Penumbra trilogiji horor igara u prvom licu. Amnesia: The Dark Descent je narativno sasvim nova igra, ali tematski i izvođački radi se tek o evoluciji ideja koje je Penumbra tokom prethodne tri-četiri godine uredno razvijala.

Šta to znači? Pa, to da smo ponovo zarobljeni u klaustrofobičnom enterijeru ovoga puta gotske građevine u viktorijanskoj Engleskoj, da ga istražujemo iz prvog lica i da je sve mračno, opasno i preteće i da je glavni junak stalno na granici da izgubi razum. Frictional su i do sada svoje igre tematski bazirali na lavkraftovštini (uostalom, endžin u kome prave svoje igre zove se HPL), a ovoga puta otišli su najdalje u odavanju pošte svom uzoru kroz priču koja je tipično lavkraftovska u postavci i pripovedanju.

Glavni junak budi se u pomenutoj građevini bez sećanja. Jasno mu je da nešto nije u redu već kad shvati da je napolju noć i pada kiša a unutra su tama, retke sveće koje valja upaliti da bi se odagnala strava što tera u ludilo i prisustvo nečeg stravičnog što je iza sebe ostavilo krvavi trag. Nekoliko minuta kasnije čovek će pronaći poruku od samog sebe iz koje će shvatiti da je svojom rukom sebi oduzeo pamćenje a sve sa ciljem da se izbori sa zlom koje deluje kao da ima moć da uništi sve što postoji. A mislili ste da je vaš Ponedeljak ujutro težak!!!

Amnesia je zbilja zastrašujuća igra sa ispravnim korišćenjem perspektive iz prvog lica da se strah pojača. Zvučni efekti koji vas teraju da se nervozno osvrćete oko sebe (iako su povremeno zaista samo to – efekti, odnosno nemaju vidnog izvora u neposrednom okruženju), daleki plač beba (ili... jecaj benšija?), obrisi čudovišta u mraku (ili su to samo halucinacije?), bljeskovi sećanja koji pričaju deliće zaboravljene priče. Dobro to Šveđani rade i ova igra svojom atmosferom daleko nadmašuje dobar deo zapadnjačkih horor pokušaja. Štuckanje nastaje kad se dođe do gejmpleja jer mnoge ideje koje Frictional imaju nisu ni nove niti uvek dobre.

Za početak, cela ideja o klizanju u ludilo je preuzeta od drugih igara i, mada sama po sebi nije rđava, deluje malo nefer što vas igra obaveštava da duže prebivanje u mraku rezultira smanjivanjem uračunljivosti. Ovo kažem jer je skrivanje po mraku jedan od retkih načina da se spasete monstruma koji vas love po ukletoj kućerini. Apsolutno poštujem i pozdravljam ideju da naš protagonist nema nikakvog načina da se bori protiv čudovišta što vrebaju u tmini, ali ako mu samo gledanje u njih ili gledanje u mrak smanjuje šanse da preživi, to je malo... nezgodno.

Dalje, meni kao već iskusnom Wii igraču odavno je jasno da je kontrolisanje igre pokretima mač sa dve oštrice. U Amnesiji pokreti se izvode mišem i intuitivni su, nije dakle problem u gesturalnosti koliko je problem u njihovoj preteranoj prisutnosti. Otvaranje vrata pomeranjem miša – hajde da kažemo, opravdano je, posebno u momentima slijepe panike kada vas niz hodnik juri nevidljiva smrt, a vi otvarate vrata i pokušavate da ih zalupite za sobom. No, kada u toj istoj igri morate da otvorite stotine fioka povlačenjem miša, to apsolutno ume da smori. Banalne radnje u igrama ne postaju manje banalne kada je njihovo izvođenje veštački zakomplikovano.

Bitniji prigovor ide na dizajn problema. Amnesia ima i sjajno dizajnirane probleme koji od igrača zahtevaju i malo razmišljanja i malo smisla za improvizaciju (kao što je na primer igra mačke i miša sa nevidljivim monstrumom u potopljenom podrumu gde bacate delove (tuđih) tela u vodu što dalje od sebe kao mamac zloći dok se vi na prstima šunjate ka vratima). No, Amnesia ima i sijaset problema koji se svode na pretraživanje stotina kvadratnih metara slabo osvetljenog patosa i zidova u potrazi za predmetom veličine (da citiram Ilira Gašija koji je nešto slično prigovarao Thiefu 2) ,,muvinog polnog organa". Moj prvi besni izlazak iz igre i odlazak na Gamefaqs desio se posle svega petnaest minuta jer naprosto nisam uspevao da ugledam polugu na zidu kojom bih otvorio prolaz za dalje napredovanje.

Drugim rečima, Amnesia popriličan deo svojih problema zasniva na modernoj verziji pixelhuntinga i potrebi da igrač detaljno pretražuje mračne enterijere u potrazi za upotrebljivim objektima što ume da bude frustrirajuće. Pogotovo kada ste neki set prostorija već obišli uzduž i popreko i znate da vam tu ne preti nikakva opasnost. Onda se i brižljivo građena atmosfera rastače i posezanje za uljanom lampom kojom se daje baciti malo svetla na problem nema u sebi one napetosti koliko bi trebalo da ima. Onda ste svesni da igrate videoigru, da je enterijer u kome se nalazite samo geometrijski konstrukt a ne mesto gde ljudi žive i umiru (nešto što je za mene uvek bilo presudno u ubedljivosti Silent Hill igara kao vrhunaca interaktivnog horora) i da ste vi samo prisustvo iza miša a ne i u ekranu.



Srećom, kada su problemi nadahnutiji a sve se usložnjava igrom mačke i miša sa užasnim stvorenjima koja vas traže da bi vas ubila, Amnesia pogađa baš u one žice koje nišani. Tada se okidaju iskonski nagoni preživljavanja, adrenalin kulja u krvotok a ruka na mišu se trese od uzbuđenja. Pre neko veče sam morao da prestanem sa igranjem jer sam bio sam u kući a proklete mačke su svojim šuškanjem po ćoškovima dovodile napetost do nepodnošljivih visina.

U ovom smislu, autori igre su u pravu kada vele da se ova igra ne treba igrati da pobedite već da potonete u nju, da osetite pravu imerziju. Jedan od autora je pre nekoliko meseci u jednom svom blog postu i objašnjavao kako gejmplej i narativ u igrama ne treba da stoje na putu značenju igre, što je interesantna, inspirativna misao, ama tim pre mene sekira njihovo povremeno silaženje na najniže grane avanturističkog dizajna (skupi četiri predmeta razbacana po lokacijama sa slabom vidljivošću i donesi ih na petu lokaciju a jedino će slaba vidljivost biti tvoj neprijatelj na tim inače potpuno trivijalnim lokacijama) i pešadinsko prepričavanje narativa. Hajde da izdržim i facegrab momente u kojima igra mog junaka dočepa za lice i usmeri mu pogled u stranu na kojoj treba da vidi nešto bitno, ali Amnesia me je više nego uobičajeno podsetila zašto ne volim kada se narativ igre priča kroz razbacane tekstualne beleške. Half-Life ovakve stvari nije imao. Amnesia, igra namerna da igrača sasvim utopi u svet igre, da ga natera da zaboravi na razdvojenost između dva sveta koju kreira površina monitora, da ga natera da se oseća da je tamo, rutinski svakih nekoliko minuta tog istog igrača tera da stane, izađe iz tog sveta igre i, dok je vreme zaustavljeno čita statični tekst na ekranu. E da ga jebem. Tako se ne gradi imerzija.

S druge strane, ako ste ljubitelj Howarda Philipa Lovecrafta svakako ćete ceniti prozu u igri koja je vrlo dostojanstvena posveta njegovom pisanju. Meni je žao što se Amnesia zadržava na imitiranju osam decenija stare literature kada smo poslednjih godina imali horor igre koje utisak drugosti i egzistencijalnog ambisa komuniciraju na zanimljivije načine (ruske, sve od reda: The Void, Pathologic, Cryostasis), ali ovo je samo stvar lične preference. Amnesia je definitivno vrlo uspešna u mnogim od svojih nastojanja i ne žalim ni dinara koje sam dao za njenu Steam inkarnaciju, a koji su mi se isplatili već prilikom prvog susreta sa nevidljivim čudovištem u podrumu. Igrači skloniji avanturističkim igrama i Lavkraftu od mene će siguran sam još mnogo više uživati.

[Meho Krljic]

Isprobao sam Thor - God of Thunder i... pa dobro, niko ovde nije očekivao išta više od God of War kloniranja i to jeftinog. I to je i dobijeno... Dosadno, sirotinjski. Castlevania je barem imala poštene produkcijske kvalitete.

[Father Jape]

Nego, dokle si stigo u Portalu?

[Meho Krljic]

Do twista. I stao. Čekam da kupim PS3 verziju, da PSN oživi, da ga integrišem sa Steamom pa da mogu da igram i coop sa nekim ko ima PC verziju. Znam, komplikovano, ali igram Yakuza 4 u međuvremenu.

[Josephine]

Ja opet plant vs zombies... I još sam navukla kevu na nju.  Rastura, igra bolje od mene.

[Tex Murphy]

I dalje Fallout Tactics. Morao sam da počnem od početka jer sam u međuvremenu prešao na Win7. Srećom, RPG igre nikad nije dosadno igrati ispočetka jer uvijek možete da izaberete/kreirate potpuno različite likove. Sad sam se malo uhodao i sa borbom i igra mi se znatno više sviđa nego kad sam tek počeo s igranjem. Dodatni plus je što je i znatno manje bagovita od prva dva Fallouta, doduše to je možda i zbog patcha koji sam instalirao.

[Tex Murphy]

Usput igram i domaću futurističku jurnjavu PYROBLAZER. So far, nažalost, nisam pretjerano impresioniran. Iako koncept futurističke vožnje sa pucnjavom i raznošenjem protivnika izgleda kao da ne može da omane, ovde se to ipak (skoro) dešava. Prvo, ambijent mi se uglavnom ne sviđa previše. To je uglavnom stvar ukusa, ali mislim da je to postapokaliptično okruženje moglo i moralo nekako inspirativnije da se realizuje. Dalje, gejmplej takođe pati od ozbiljnih dizajnerskih problema. Ako je već u srži igre ideja sa supermodernim letećim letjelicama koje jurcaju suludom brzinom, onda bi trebalo valjda da se malo poradi na osjećaju te brzine. Takvog osjećaja (za sada) uglavnom nema. Ne bih umio da objasnim tačno zašto, ali taj osjećaj je mnogo bolji u ovim "normalnim" simulacijama vožnje, pretpostavljam zato što automobili, za razliku od ovih lebdećih letjelica, imaju težinu. Ili tako nešto. Drugi problem je što vam je razvijanje velike brzine onemogućeno time što ćete stalno udarati o zidove i ostale vidljive i nevidljive prepreke (pri čemu uopšte nije lako procijeniti koliko ste daleko od ivice, nekad vam se čini da vozite tačno po sredini staze, kako i treba, a ono odjednom se pojave varnice i iritantno škripanje i usporavanje). Da i ne spominjem komade scenografije preko kojih ćete se takođe spoticati. Čak i ako, uprkos svim ovim preprekama, uspijete da razvijete kakvu-takvu brzinu, nećete moći da razgledate okolinu jer ćete se momentalno zabiti u neki zid. Treći problem s Pyroblazerom je suluda haotičnost. Dakle, u ovoj igri pored vožnje morate i da pucate na protivnike (tj. ne morate, ali ako želite da pobijedite onda je to obavezno), pri čemu imate osnovna oružja (koja pucaju naprijed) i mine, koje postavljate kao prepreke ovima što su iza vas. Ovo naravno nije problem samo po sebi, ali dodajte tu još činjenicu da morate da sakupljate razne novčiće i oružja i ostale dodatke koji su rasuti po stazi i jasno je da je na ekranu najčešće pravi haos. Mala pomoć je što vam igra obilježava zelenim indikatorom stvari koje možete da pokupite, a crvenim mine koje treba da izbjegavate, ali u svoj toj brzini vrlo je teško pokupiti ono što treba i izbjeći mine, bez obzira na oznake. U suštini možda čak i osnovni problem jeste ta grafička strana, pošto je prilično teško snaći se u tom haosu. Takođe, igra ima i neku blesavu priču koja se otključava napredovanjem kroz turnire. Lijepo je što su se autori potrudili da daju nekakav kontekst svim tim dešavanjima, ali s druge strane to uopšte nije neophodno (bitno je imati lijepu scenografiju za trke, a koga sad briga kako je ona nastala...) i na kraju mogli su naći nekog boljeg pisca za to, jer opisi misija i svega ostalog izgledaju nekako... ne pretjerano impresivno.
However... Uprkos svim ovim manama, Pyroblazer sa protokom vremena nekako čovjeku priraste za srce. Prvih nekoliko turnira je prilično lako, čak i na najtežem nivou težine, ali počevši od sedmog, situacija se znatno komplikuje i tu je već vrijeme da se polako počne sa eksperimentisanjem sa uzimanjem različitih vozila (razlikuju se po brzini, oružjima, izdržljivosti i sl.). Jednom kad se naviknete na struganje po zidovima i natrpanost staza raznoraznim bućkurišima (kao i činjenicu da je za sticanje dobre kontrole nad vozilom potrebno MNOOOOOGO vježbanja), jednostavno ćete početi da uživate u onom što igra nudi. Prvo, muzika je sjajna i u saradnji sa psihodeličnom grafikom daje odličan utisak. Kad natakarite slučalice na glavu i odvrnete muziku, momentalno se transportujete u drugi svijet, što je za svaku pohvalu. Osim toga, ni same trke uopšte nisu nezabavne, kad se malo uhodate. Npr. u jednoj trci bio sam prvi do pred sam kraj i onda me pred samim ciljem prestiže neki klipan. Srećom po mene, imao je vrlo malo energije, tako da sam ga momentalno srokao paljbom i u posljednjim metrima vratio se na prvu poziciju. U suštini, prilično je lijep osjećaj kad nekog raznesete, a u ovoj igri ćete za to imati dosta prilika.
Dakle, moj trenutni utisak je umjereno pozitivan, ali nije isključeno da se to značajno popravi do kraja, jer bi trebalo da slijede sve zanimljiviji turniri.

[Karl Rosman]

je l' igrao ko ovo

http://en.wikipedia.org/wiki/Amnesia:_The_Dark_Descent

meni je Penumbra bio dobar serijal, pa očekujem da i ovo bude valjano, ali nije loše da čujem i neku "živu" reč o igri.

Upravo igram. Nije lose za saku giga; zagonetke su jednostavne (bar do sad), a ni atmosfera nije losa. Valja probati.
Pristavio sam Penumbru! Svi je hvale...

[Father Jape]

Zavrsio Portal 2.
Bez sumnje jedna od najboljih PC igara koje sam ikad igrao. -_-

[Perin]

Ah...nostalgija. Upravo sam sam kolegom pržio Hirojse 3....odlična stvarčica, vraća uspomene

[kikec]

Youda Survivor 2... već cijelih tjedan dana igram. Zavidan broj nivoa za tako "malu" igricu.
Naravno, poprilično izazovna igra, kao i više-manje svaki time management naslov.

[Meho Krljic]

Evo mojih nabacanih impresija o igrama: Ghost Trick: Phantom Detective, Yakuza 4, Tom Clancy's Ghost Recon: Shadow Wars, Super Street Fighter IV 3D Edition, Marvel vs. Capcom 3:

Nabacane impresije

[Meho Krljic]

Prvi utisci o L.A. Noire:

* zaista mali broj poligona i sumnjivo osvetljenje. Ova igra izgleda kao da je napravljena pre GTA IV i Read Dead Redemption

* lica jesu izražajna, ali je ostatak mocapa na nivou Playstation 2 naslova

* pixelhunting... nisam ga voleo ni kao dijete, a kamoli sada

* videćemo, igra mi se svako malo blokira, da li zbog mog prašnjavog Xbox 360 ili.. ko zna...

[shrike]

ju-hu! pojavio se eboot fix 3.55 za L.A. Noire!

[Perin]

Prešao prolog Witchera. Lepo, krasno, sjajno,  super. Igra godine, zasad.

Prešao i ME 1, drugi put. 40 lvl.

[Gaff]

Portal 2.

Genijalno!

[kikec]

dovoljno sam se žrtvovao za Hydrofobiju, i ne mogu više... ne mogu se boriti sa frustrirajučim gameplejom, kontrolama, oružjem, ciljanjem i bugovima koji otežavaju ionako naporno probijanje i ronjenje ispod vode. ide na uninstal.

ali nema veze. zabavljam se uz section 8 - prejudice.
manjak vizualnog dojma (ne baš atraktivne grafike) nadoknađuje nabrijani gameplay.

[Meho Krljic]

Ja sam sinoć kupio Capsized putem Steama i, dobro je to, čak vrlo vrlo dobro s obzirom da su pravila dva čoveka:

Capsized Launch Trailer - 2011 Alientrap Games

Takiđe, žena mi je iz pariza donela DoA: Dimensions:

DEAD OR ALIVE DIMENSIONS (3DS) - METROID: OTHER M COLLABORATION

Dobar je DoA, mada nije Tekken. Neki Kinez me razbio putem onlajn duela.

[Meho Krljic]

Evo malo guslanja o Capsized, Lego Pirates of the Carribean, Mortal Kombat i Dead or Alive: Dimensions.

Guslanje.

[Perin]

Prešao Witcher 2.

Hm...

Biće ovo najbolji RPG ove godine. Odličan gejmplej, super priča i dobro razrađeni likovi. Kraj naravno ostavlja nadu u nastavak dogodovština Geralta od Rivije i romanse sa Tris Merigold (mada, mislim da to sve zavisi od izbora tokom igre).

Nedostaci - manjak seksualnih avantura. Uspeo sam samo da spavam sa Ves i Tris, i naravno prostitutkama u bordelu Doduše, cutscenes seksualnih igrarija su lepo napravljene, bez cenzure, što je, jelte, plus.

Takođe, imam opasku na chaptere. Dok su prva dva čeptera preduga, treći je zaista kratak, kao i epilog. Klifhenger je ono što mi na kraju izvuče živce, jer odmah znam da ću morati čekati na nastavak par godina.

Ipak, ovo je zaista najbolji RPG što sam igrao ove godine. Sad ću da se odmaram uz Fable 3 - kolega ga je prešao za 6 sati (bez side questova) i kazao je da je prelagan, lep za oko i da je u duhu prvog dela. Meni je to dovoljno.

[kikec]

LOL! završio sam section 8 - prejudice. brzo, kratko i jednostavno...

[Dacko]

Igram ono što sam propustila u poslednjih nekoliko godina, nakupilo se diskova koji èekaju bolje dane tj. više slobodnog vremena. Upravo je na redu Armored Princess, nastavak igre King's Bounty, jednako zabavan i zarazan, s tim što je ispalo da me neke olakšice nerviraju iako sam igrajuæi prvi deo žudela za njima. Na primer, zbog onog obeležavanja plena na mapi u uglu, sad maltene i ne gledam u krajolik nego samo pratim mapu, ali ko mi je kriv što ne umem da uživam u predelima nego sam gramziva. 

[Meho Krljic]

Pa, jeste. Mada meni je KB baš bio težak tako da... pozdravljam.

[Dacko]

Pa nije težak na normal težini, a na hard nisam ni pokušavala, pošto mi je cilj da se zabavim a ne da se nerviram. Jedino sam Heroje 3 i 4 odigrala na svim težinama, ali to je zato što su bili aktuelni goooodinama, pa ono, vežbom do savršenstva, iliti i tupson bi ih prelazio tako posle toliko uloženih sati, ah, blaženo studentsko doba... A stvarno, stvarno teški su Heroji 2, tu sam još zaglavljena na nekom nivou i shvatila sam vec da ga nikad neæu ni preæi, ono je igra za šahiste a ne za varvare u duši.  

[Meho Krljic]

Da, pa ja sam blago retardiran. Meni je KB na normal težini prilično težak. 

[Tex Murphy]

Meho, čisto da vidimo ko je od nas dvojice retardiraniji - kakav ti je bio FarCry?
Ja sam ga JEDVA prešao na najlakšem nivou

[Tex Murphy]

Inače, King's Bounty su mi greškom poslali na Amazonu kad sam naručio King's Quest kolekciju

[Meho Krljic]

Ja sam ga (Far Cry) prešao na srednjem nivou ali jedva jedva jedva, sa sve korišćenjem konzolnih save anywhere komandi.

[Father Jape]

Ja sam, cisto da odgovorim kda me vec niko nije pitao, dosao na nivou pred najtezem do samog kraja igre (bio je neki hodnik sa stubovima pun nekakvih specijalaca kako se secam), i tu sam morao da spustim nivo tezine za jedan.
A ortak je celu igru presao na najtezem. Ali dobro, on je manijak koga ne mrzi da sat vremena vrti jedan checkpoint dok ga ne predje, kao sto ga nije mrzelo da grajnduje u Diablu 2 i WoW-u.

[BladeRunner]

Far Cry, Normal, isto jedva, ali ponosno presao. Sjecam se nekog kombija tik pred famoznom pecinom koji je uporno letio u vazduh kad god bi mu prisao. Sanjao sam taj prokleti kombi...