Šta igram(o)

[cutter]

verujem da će arc rise fantasia otići dole u istoriju ako ni zbog čega drugog, onda zbog zastrašujućeg engleskog daba. sinhro na stranu, ostalo deluje kompaktno, taktička podešavanja su elegantna, muškarci koji liče na žene su u kući a sve se odvija u velikoj cvetnoj bašti čiji miris verovatno suviše alergijski deluje na mene.

naravoučenije: dual audio je majka a arf je pastorče. 

[Meho Krljic]

ARF je meni u trideset sekundi koliko sam ga igrao delovao kao toliko stereotipan JRPG sa ne preterano nabrijanim prodakšn veljusima tako da je otišao u fioku i iz nje će izaći samo pod posebnim uvjetima. Za potrebe JRPG sadržaja na Wiiju svakako potraži taktički Fire Emblem, taktički Phantom brave, možda Tales of Symphonia, Final Fantasy Crystal Chronicles Echoes of Time (koja je doduše znatno bolja na DS-u) ili se strpi da izađe srpska engleska verzija Xenoblade. Možeš da probaš i Shiren the Wanderer i baroque ako se ne gadiš na roguelike naslove.

[cutter]

fire emblem mi je na radaru  jer sam tražio nešto poput advance warsa. ne gadim se, no sam trenutno okupiran metroidima kečapujući baštinu pre izlaska other ema.

[Meho Krljic]

Ispravno. Other M nema veze sa ovim Primeovima koje ti igraš (sem ako ne igraš SNES Metroide putem VC-a), ali svejedno. Fire Emblem imam ja, orginal, pa nemoj da ga skidaš ako ti se ne žuri.

[cutter]

sada balansiram između super metroida i corruptiona. ripovaćeš mi emblema ako cryptload ne bude mogao da se izbori sa egzotičnim serverima.

[Meho Krljic]

Ma skidaj nešto drugo, nema potrebe da se trudiš oko nečega što je takoreći na dohvat (moje) ruke.

[cutter]

važi se. mislim da se neću strpiti za xenoblade nakon dva trauma centera, s obzirom da namerno ne menjam jp verziju muscle marcha. mada xenoblade zacelo nije tako... karnalno objašnjiva igra.

[Meho Krljic]

Ahm... Mislim da će Xenoblade biti besmisleno igrati na japanskom jer ako je suditi po prethodnim igrama autora joj, biće dosta text heavy. Skinuo sam JP verziju ali je nisam ni isprobao, doduše...

A Muscle March je superzabava jedno deset minuta i nimalo posle toga, ali sumnjam da mu jedino prevod na engleski nedostaje da postane klasika. 

[Perin]

Prelazim Witcher, a instalirano mi je (na relativno novom kompu, pa sad mogu pržiti neke igre koje pre nisam mogao) Mass Effect 1, Two Worlds, Gothic 3, SW Force Unleashed, a uskoro že mi se skinuti i Dragon Age. Imate li preporuka, kojim redosledom da igram?

[CorwinM]

DA, pa ME1.

[cutter]

neka vas ne zavara visoka ocena, u pitanju je po mnogo čemu skroman naslov, a najveći greh je što kao indi igra ne ide u dubinu, kad obično ne može baš u grafičku širinu. a lep dizajn poseduje, ancient trader ima dosta drevnog kartografskog šmeka kada je reč o radnoj površini, dok sam zvuk pokušava da dočara šuštanje drevnih karata pri svakom end turnu, i to proizvodi sasvim abisimalan efekat. iz požutele artije iskrsavaju džinovske krabe, proždrljivi kitovi, levijatani... mapa nesporno ima živinu, a kako igra odmiče uspostavlja se i hijerarhija između zaraćenih trgovačkih brodova. koncept je prost - trguje se sa tri resursa, kupiš nisko prodaš visoko, na brodici se može nadograditi tovarni prostor i navigacioni potencijal u svakom potezu, kao i borbena moć koja se ogleda u podizanju broja na nekoj od tri vrste karata... i o tom akcionom delu ima više u linkovanom članku, samo ću reći da sukobi sa drugim trgovcima i morskim zverima deluju suvišno, em prostora za taktičko nadgornjavanje jedva da ima, em su mnoge borbe unapred nemoguće za dobiti/izgubiti ali igrač ipak biva prisiljen da isklikće do kraja. uz to, posledična šteta/korist je zanemarljiva. u lukama na ostrvima se takođe jeftino mogu kupiti retki artefakti, i ko prvi (s)kupi tri otključava ancient guardiana, koga zatim valja ubiti i mapi je kraj. moguće je i uzimati proste kvestove, eskort misije i slično u kojima se zaradi manje nego prosečnom prodajom narandži. deset eura za pc verziju je golema cena, imajući u vidu krti interfejs koji ne omogućava upotrebu tastature, i repetitivan gejmplej. koncept je za pohvalu, budući da mi se čini da hotseat multiplejer zapravo nudi više od singla, što nije česta odlika poteznih strategija. brzo se odigrava, i trade aspekt se svakako može mnogo unaprediti, ali mi se takođe čini i da je sadašnji koncept borbenog kartanja nedovoljan i da se mora ili sasvim izbaciti u korist bežanja od morskih nemani i jedrenja iz luke u luku sa dragocenim tovarom ... ili poći putem magic the gatheringa što bi se opet negativno odrazilo na multiplejer; jasno je da su warlordsi uvek dominirali nad herojima moći i magije kada je reč o duelu živih igrača zbog brzopoteznih okršaja jedinica i efektnih apgrejda. vrijedi probati.

[kikec]

Ja sam sav u Starcraftu 2 : Wings Of Liberty. Ovo je igra godine! U svakom segmentu; tehnički, grafički, voice over... grandiozna atmosfera, priča epskih proporcija, sjajnih i izazovnih nivoa, ponekad strateški frustrirajuće zahtjevnih... ali u tome zapravo i je ljepota, zar ne? Starcraft te vraški izaziva, u skoro svakom trenutku!

Topla preporuka.

[Perin]

Prešao Witcher-a, stvarno strava igra, jedva čekam nastavak Večeras ili sutra počinjem ME, izgleda obećavajuće

[Perin]

Prešao i Mass Effect Stvarno strava igra, ulazi u top 5 RPGova ikad Dok se skida ME2, prelazim SW Force Unleashed

[Ugly MF]

Prešao i Mass Effect Stvarno strava igra, ulazi u top 5 RPGova ikad Dok se skida ME2, prelazim SW Force Unleashed

Si ti dobio na lutriji!!?

Ja sam sav u Starcraftu 2 : Wings Of Liberty. Ovo je igra godine! U svakom segmentu; tehnički, grafički, voice over... grandiozna atmosfera, priča epskih proporcija, sjajnih i izazovnih nivoa, ponekad strateški frustrirajuće zahtjevnih... ali u tome zapravo i je ljepota, zar ne? Starcraft te vraški izaziva, u skoro svakom trenutku!

Topla preporuka.

Sve sto kazes, stoji...
Starcraft 1 sam kao i Brood war igrao i igrao i igrao...
Ovo sam odgledo, fala Jutjubetu i fanaticima, i sad ga skidam...

[Perin]

Ma nisam, nego odmor od posla su mi igre Upravo sam završio SW Force Unleashed i ne znam šta da kažem. Veliki sam fan SW franšize, mogao bih reći ogromni fan, ali Force Unleashed nije ni prismrditi Kotoru. Igra je kratka, ali to ne bih uzeo kao manu; da je imalo duža, verujem da bih je batalio. Uglavnom, i nije neka ocena; na skali od 1-10, ocena 6.5.

[Meho Krljic]

Ajde što The Force Unleashed nije ni prineti KOTOR-u, to je ipak sasvim drugi žanr. Al što nije ni prineti Jedi Knight igrama, to je već grijeh. Perine, ako nisi igrao makar Jedi Outcast, imaš moje preporuke.

[Perin]

Igrao, naravno K'o što rekoh, veliki sam fan SW-a Sad sam u nedoumici - imam gothic 3 i two worlds instalirano, ME2 mi se još nije skinuo, a moram kod prijatelja po assasins creed 2 ići...Šta preporučuješ da igram?

[Meho Krljic]

Ništa od toga, igraj King's Bounty the Legend.

Ali ako već moraš da biraš među ovima... Gothic 3 je izbagovana i ne preterano dobro dizajnirana Gothic igra, Two Worlds je Oblivion na dijeti, plus bagovi... najbolje AC 2...

[Perin]

Ma, malo sam izašao iz fazona, a kao što se da primetiti, jedino od igara igram RPG...pa ako ima nekakav koji je izašao u poslednjih...5 godina, da valja (pored obliviona), onda kaži, pa da skidam

Inače, sad čekam Fable 3, to ću da gram čim izađe, a čuo sam da će uskoro

[Karl Rosman]

Ni Fallout 3 nije los.

[Meho Krljic]

King's Bounty the Legend je RPG sa taktičkim, poteznim borbenim interfejsom i značajno je bolja igra od oba Mass Effecta  A pošto si i dalje PC igrač, svuci ePSXe i odigraj prvu Personu ili Chrono Trigger.

[Svevid]

Баунти је јако добра игра. Пређох је 2 пута, и оба пута сам уживао.

[goksi]

Prešao Mafiju 2. Tja. Nit priče nit atmosfere iz keca. Odigrao sam je na "staru slavu"

[Meho Krljic]

Cutter i ja smo komisijski isprobali nekoliko novih naslova koje nam je Sony ponudio putem PSN-a.

Scott Pilgrim je, pored svog izrazitog šarma, na kraju ispao prilično naporno iskustvo. Ja sam igru pre par nedelja samo malo isprobao u single playeru, zaključujući da se radi o više nego korektnom apdejtu River City Ransom formule stare dve i kusur decenije, ali da nekih velikih evolucija tu nema, kao i da su neki problemi uobičajeni za ovu vrstu igara (pogađanje ravni u kojoj se protivnik nalazi, borba sa protivnicima koji se ne vide) ostali. Računao sam da je igranje u duetu prava stvar jer je igra solo pomalo monotona (jako dugačak prvi nivo i dosta visoka težina) međutim mislim da smo Cutter i ja posle nekih dvadeset minuta koliko nam je trebalo da odradimo prvi nivo bili iscrpeni ne intenzitetom iskustva koje smo imali već pre iskustvom monotonog rada koji smo bili naterani da obavimo. Igra je svakako lakša u dvoje jer se protivnici mogu džaglovati a i ako je jedan od igrača u nokdaunu, drugi ga može oživeti, a i bosfajt u kafani na kraju deluje kao da bi bio mnogo zajebaniji da ga radi samo jedan čovek, no moram da kažem da je sve to delovalo premalo maštovito i premalo raznovrsno u odnosu na trajanje. Drugi nivo je obećao više ideja ali je i bio drastično teži.

Takođe smo igrail i prvi nivo Shanka (pošto još nisam kupio celu igru) koji je i meni i njemu delovao prilično dobro, kao 2D brawler (ali stvarno 2D, dakle u jednoj vertikalnoj ravni, bez ikakvih izometrijskih ambicija) čiji je borbeni sistem prilično kompleksan. Cutter je kroz talase nadirućih protivnika prolazio sa elegancijom o kojoj ja ne mogu ni da sanjam i finalni bosfajt odradio sa krvoločnom nasladom koju izuzetno kvalitetan art direction igre svesrdno podržava. Reklo bi se da ova igra vredi para koju za nju traže.

Konačno smo isprobali i demo Vanquisha, igre koja je u pet minuta uspela da istopi moju negativnu predrasudu izgrađenu na osnovu napisa i videa koje sam o njoj do sada video. Da se razumemo, Shinji Mikami je čovek sa skoro neograničenim kreditom, ali nekako sam bio mnenja da je 3rd person shooter naprosto teritorija za zapadnjake i da u njoj Japanci nemaju šta da traže - predrasuda koju je obilato pothranio abismalni nastavak Lost Planet ove godine. Naravno, Japanci su napravili bisere poput genijalnog Earth/ Global Defence Force, ali Vanquish je delovao kao da Mikami pokušava da napravi savremeni cover-based shooter koji bi trebalo da izađe na crtu zapadnim behemotima poput Gears of War. Video klipovi koje sam do sada video delovali su mi haotično, a arhitektura kao svedena na jurenje kroz dugačak hodnik, dakle, nije obećavalo.

Ispostavlja se da je Vanquish ipak mnogo promišljenija ponuda nego što videi sugerišu. Ovo je šuter koji je maltene antiteza sporih, odmerenih cover-based igara kao što su Gears of War ili Army of Two. Naravno, Sam Gideon, glavni junak Vanquisha u stanju je da se sklanja iza zaklona i da zumira dok puca, ali način na koji se kreće i način na koji su bojišta dizajnirana da akomodiraju njegovo kretanje su drastično drugačiji. Vanquish je igra u kojoj se igrač kreće zaspeljujućom brzinom, šaltajući između trčanja, klizanja na kolenima, šmekerskih bacanja u stranu i uključivanja bullet time moda koji omogućava precizno nišanjenje u momentima apsolutnog haosa. Zakloni su tu da ponude privremeno sklonište od uraganske paljbe neprijatelja ali ovo nije whack-a-mole dizajn na koji se neretko svedu set pisovi drugih cover based šutera, kada sedita iza zida i čekate da dušmani provire iza svojih zaklona. Vanquish na igrača baca velike količine neprijatelja, sa raznih strana i insistira na tome da se krećete, pucate, ulećete u šesnaesterac i pimpslepujete agresora iz neposredne blizine, da bacate bombe, menjate oružja i zaposedate neprijateljsku mehanizaciju što više možete, sve odrađeno zaslepljujućim tempom. Pomaže i to što je igra po kvalitetu grafike impresivna i tera scene prepune brutalnih eksplozija i letećih komadića seta bez štucanja u frejmrejtu. Od kurioziteta kome verovatno ne bih posvećivao mnogo vremena da iza sebe nema Mikamijevo ime, Vanquish je ekspresno postao jedna od najiščekivanijih igara ove jeseni.

[cutter]

ovo nije whack-a-mole dizajn na koji se neretko svedu set pisovi drugih cover based šutera, kada sedita iza zida i čekate da dušmani provire iza svojih zaklona.

ovo me je kupilo, pored solidno raznovrsnog repertoara poteza i, za žalostan nivo mog baratanja sixaxisom, sasvim zahtevnog izvođenja. iako je arena iz demoa šablonski dizajnirana - zidići su i za mikamija neminovnost - okršaj je dovoljno dinamičko-haotički da učini lepljenje za zaklon duže od par sekundi neučinkovitim. pucaju i spreda i straga, a lep detalj su i saborci koji po svoj prilici umiru na neprijatne načine dok se ne probije neka od nevidljivih barijera i bitka ode dalje. neprijatelji nisu bezumni, ovi što bi trebalo da dižu glave za hedšotove zapravo umeju da pokažu inicijativu, znaju da se zatrče i preskoče zidić. koliko je moglo da se vidi, okolina jeste neuništiva, ali lep estetski detalj su parčići betona koji se otkidaju pod rafalima. u onim gejmplej trejlerima na netu se daju zapaziti goleme kraljice (od kojih jedna ima oružje nalik onim starkovim raketama s početka prvog ajron mena) a ima i scena klizanja... uzbrdo1!!!!1!

šenka jesam preventivno hejtovao, ali se čini kao igra koja ima šta da ponudi i bar na početku nema problema sa animacijama. slutim da ima znatno dublji gejmplej od pilgrima, uprkos - ili baš zato što šenk ne može da se kreće i po nakošenoj y osi, tj postrance. taj element pilgrim dobro izvodi kao omaž, ali podjednako neučinkovito kao klasični gutači žetona. nisam ubeđen u učinkovitost level-apovanja, jeste da igra dobija na sadržaju kupljenjem novčića koji ostaju iza palih jednoobraznih neprijatelja i posećivanjem prodavnica (iz stripa?), kupovinom poteza, oruđa i oružja ali s obzirom da je prvi nivo zbilja dugačak (post)teenage wasteland onih nekoliko startno dostupnih poteza brzo dosadi. singl plejer iskustvo tu sliku može samo da pogorša.

[cutter]

batman: the brave and the bold je sve ono što sam mislio da će shank biti.   pre svega u smislu animacije. dobro, ovde je napravljen svestan izbor da se betmenovo trčanje animira sa dva frejma i borba je uglavnom u ka-pow! maniru naglih poza, a poteza ima sasvim lep broj. robin je iz nekog razloga prisutan i kad se ne izabere, nema nikakvu funkciju sem da povremeno propagira priču kroz svoje komentare, i da mu u lice eksplodiraju džokerovi(?) baloni kroz koje betmen prvi protrči. takođe je moguće otključati neku vrstu magičnog sajdkika koji se aktivira jednom u toku misije (recimo, pozove se green arrow koji ekran zaspe strelama) i standardno apgrejdovati opremu, srećom potezi su svi tu od starta, ne kao u skotu pilgrimu. ali se na pilgrima ugleda po vremenu koje protekne dok se ne dođe do prve kraljice, iako se završi gomila malih nivoa. zapravo, za više od 20 minuta igranja nisam došao do catmana. opet, igra je nesnosno laka za razliku od nesuvislo teškog pilgrima i to je... lošije. nivoi, tačnije pozadine su tematski interesantne (egipatske mau, muzej mačaka sa CATapultima) i prisutna je zdrava doza duhovitosti, al nije to dobro u konačnici.

[Father Jape]

Zavrsio konacno Starcraft 2 kampanju.

Mislim da je bezbedno reci da u zivotu nisma igrao strategiju koja je doslednija po tezini, i koja mi je, kad sam izabrao odgovarajuci nivo tezine, vise odgovarala: cist sweet spot, ni frustrirajuce tesko, ni  previse lako osim u zanemarljivom broju, mahom pocetnih, misija.

A pri tom, kao sto je vec bilo reci, zaisa drzi paznju raznovrsnoscu misija.

Posebno mi je drago sto je zaista nemoguce kupiti sve unit upgradese, vec valja, kako Bog miluje, dobro vagati sta vam treba, koje jedinice necete koristiti a koje ce biti kljucne.


Ali da, writing je prilicno los, tako da maltene imamo, bar za mene, obrnutu situaciju od keca, gde je smek talking headsa pre i za vreme misija izvlacio sve one misije gde je manje-vise trebalo sravniti protivnika na manje-vis uvek isti nacin.

[cutter]

novi rejnor me je toliko smorio da sam nakon tri misije prostor na disku oslobodio za druge naslove. vratiću se jednom, makar da isprobam thorove, ali se čini da sc2 pokazuje kako if it ain't broke – don't fix it pristup koji se činio neupitnim još kada je black isle pravio fallout 2 zna biti problematičan. rezultat je ne najbolje balansiran nastavak  klasika čiji multiplej mečevi, kačeni na jutjub i komentarisani poput sportskih utakmica privlače one koji igru ne igraju, ali rado gledaju objašnjenja taktičkih countera. nije malo, mnogo je, i igra ne bi postala moderna kada bi uvela slobodno rotiranje perspektive (i zum se pokazao nepotrebnim) ali sa svim svojim ispoliranim oružjima prečesto deluje izanđalo. u tom smislu stekli su se svi uslovi da se pojavi nova rts franšiza koja će ga nagaziti... kada starcraft ne bi bio sigurno učauren u ogromnom communityju koji blizardovo galopirajuće backdoor zelenašenje presporo krnji.

ispada da mi rejnorov fejslift smeta daleko više od vajningerovskog pogleda na ličnost samus aran viđenog u novom metroidu. zaboga, u jednoj sceni ona trči obodom vulkana, nesnosna vrućina joj ko zna kako izobličuje telo pod oklopom, svakim korakom je bliža smrti, iz grotla izranja kreatura labavih ruku i tek usred okršaja javlja se njen komandant, njeno sunce, neosporni patrijarh i daje joj dozvolu da uključi varia suit i spase se internim hlađenjem. sakamoto teško da je jedini koga je takva priča dovela do suza.

[Father Jape]

čiji multiplej mečevi, kačeni na jutjub i komentarisani poput sportskih utakmica privlače one koji igru ne igraju, ali rado gledaju objašnjenja taktičkih countera.

Ne vidim kako je ovo i na koji na cin lose.

Elem, sto se tice nove fransize koja ce ga 'nagaziti', nagaziti ga nece nista. Moze samo da se desi isto sto sa kecom - prodje dosta vremena, ljudima pocne polako da dosadjuje, a nove stvari se pojavljuju. Nove as in drugacije, svezije, not necessarily bolje.

[cutter]

taj deo nije bio negativan, iz njega je sledilo da to nije malo.  

apropo dosade, blizardovci i igraju na prilično sigurnu kartu velikog jezgra kome neće (as in nikad) dosaditi ovako dobro utaban sistem, mislio sam na gaženje u smislu naprednosti (koje se zapravo desilo čim su inovacije na polju rts mehanike nadišle prvi starkraft), ali i sudbina behemota u zapećku se čini prilično lagodnom.

[Father Jape]

Istinu zboris.

Nego, mene mnogo vise interesuje (ne nuzno kao konzumenta, vise kao posmatraca) sta ce biti s WoWom, behemotom svih behemota.

Jel' bese bilo neke price da Blizzard posle ko zna koliko vremena razvija novi IP, te da bi to mogao biti novi MMO, ili sam ja to umislio?

[cutter]

behu neka govorkanja... jedno vreme se pričalo da je to starkraft mmo, ili taj novi (valjda sci-fi) seting. možda bude nešto na blizkonu u oktobru. wow po svoj prilici ostavlja svoj štambilj na grafici dijabla 3 uzduž i popreko.  

[Father Jape]

Ugh. Ne pratim, a mozda je bolje i tako.

Warcraft 3 ostavlja manji ili veci stambilj na svemu sto Bizard pravi od 2003. <_<

[Meho Krljic]

Pričalo se i o Starcraft i o Diablo MMO igrama, ali samo Blizzard znaju na čemu rade.

Starcraft II je svakako odavno prevaziđen igrama kao što su Dawn of War II, Company of Heroes, World in Conflict, to je jasno posle dve odigrane misije. Ali očigledno je da je njegova sržna mehanika toliko dobro odmerena, dakle dovoljno jednostavna a dovoljno duboka, da igre koje su ga prevazišle nemaju šanse da budu jednako popularne. Kao što Guilty Gear ili Arcana Heart ili Melty Blood nemaju šanse da zasene Street Fighter u domenu borilačkih igara, iako su sve po redu od njega naprednije i dublje.

[mafija_x]

Ja sam kec obrnuo 3 puta, i hteo sam da igram dvojku i sve, ali mi je slab komp.  I tako..

[kikec]

Uživam u Mafiji 2... atmosfera američkog velegrada u vremenima netom nakon završetka drugog svjetskog rata sasvim pogođena. Glasovi sjajno odglumljeni, odlična glazba (sve redom klasici) koja me prati dok se vozikam gradom, gužva, metež... good cop, bad guy rutina, mafijaški bossovi, inicijacije, pljačke, palež, rešetanje nasred ulice, korupcija, drama, akcija... love it!

[Meho Krljic]

Evo novog izdanja Gubljenja nevinosti. Prvi deo pokušaja da pokrijem sve što sam dotakao preko leta. Dakle, sve smo to ovde, manje više prežvakali, ali evo, arhive radi. Alpha Protocol, Clash of the Titans, Dementium II, Ivy the Kiwi, Metal Gear Solid Peace Walker, MorphX, Prince of Persia the Forgotten Sands, Red Dead Redemption, Scott Pilgrim vs. the World: The Game, Singularity, Super Mario Galaxy 2, Trauma Team

[Perin]

Ja završio sa ME2, Dragon Age samo što nisam, sad instalirao Assassin Creed 2

[Ugly MF]

Ja skinuo SC2 ali ne smeeeem da instaliram,,,posoooooo....
..jev ako instavivam, kuvac poso...

A cekam D3, njega moram instalirati i maaaaakar  jednom preci pricu da osetim Hack N Slash.....
Bajdvej, grafika u Diablo2 je zakon u odnosu na crtane filmove iz WC3,onu gotiku i atmosferu jos niko nije pogodio ni ponovio, kolko god da su kopirali,,,, a kopirali su....

Sam se sebi cudim da nakon toliko igara posle, probo, osetio, odigro...nisaam naletio na adiktivnije od Diabla2...
Cak sam video na netu da ima i figurica! I to moja dva omiljena! Necromancer i Barbarian!
A ja nemam gde da kupim!AAAA!!!
( navuko me klinja na figurice, ali ovo je topik o tome sta igramo! Igram(o) se sas figuriceeee!!!)

[Son of Man]

Poodavno se nisam javljao na ovaj podforum, nadam se da cu od sad biti redovniji, o tako mi ATI Radeona HD 4550 512MB-a...

Igram GTA San Andreas, moj zivotni san je ispunjen, mogu sad i da se povucem sa foruma, komotno, da nadoknadim sve sto sam propustio u poslednjih 5 godina uzasa. Hvala na razumevanju i veliki pozdrav svima. 

[Meho Krljic]

Heh heh  Da te podsetim da možeš da ubaciš i svoj custom soundtrack (dodaš ili same mp3jke ili šortkate za njih u folder koji će ti igra objasniti gde je) pa da, kao i ja, igraš San Andreas slušajući Prti Bee Gee!!!

Nego, evo ja sam ispisao još svojih gubljenja nevinosti. Potkačio sam i Starcraft 2 i Shank i Vanquish i Halo: Reach i svašta. Evo ga ovde:

Gubljenje nevinosti: dvadesetosma tura

[Son of Man]

Soundtrack, moj soundtrack ?! 
juuuupiiiiii   

Meho

[Father Jape]

Ja celo jutro igram Recettear, i ne mogu da se odlepim. 

[Meho Krljic]

Heh... Klasična priča o PC igraču koji kad jednom actually dohvati da igra JRPG igru shvati da je ona natrpana gejmplejem i ne može da stane. Ne mislim na tebe nego na Aleka, dakako.

[Father Jape]

You coulda fooled me, old man. 

Mada, nije ona JRPG. Vise je menadzerska simulacija, kako su nekad govorili, u JRPG svetu. Recettear: JRPG Tycoon! 

[Meho Krljic]

Ima dosta JRPGova sa menadžerskim elementima!!!! Monster Hunter je recimo kombinacija RPGa, akcije i menadžmenta!!!

[ridiculus]

Kad ste već kod JRPG-ova, ja već neko vreme igram Etrian Odyssey II. Vrlo, vrlo staromodni RPG sa nekim izuzetno naprednim idejama. Priča - nikakva, gejmplej - kompleksan, težina - izuzetna. Kao da su imali mene u umu kada su je pravili! 

U pitanju je Atlusova serija igara za Nintendo DS, što znači da mnogima neće biti pristupačna. Po mehanici tipični dungeon-crawler sa pogledom iz prvog lica, nalik na prastare PC RPG-ove. Nalik na japanske RPG-ove su slučajni susreti i borba koja se odvija u odvojenoj fazi, ali takođe iz prvog lica, poput Dragon Questa. Ali najbolji elementi igre nemaju veze sa Dragon Questom, već pozajmljuju iz drugih izvora, i, što je najbitnije, vešto ih implementiraju.

Šta je specifično:
-crtanje sopstvene mape - ono što su stariji igrači crtali na papiru dok su igrali prve avanture, novi mogu direktno na ekranu, dajući autentični osećaj istraživanja.

-uklonjena je progresivna linearnost opreme - ono kad kupite na početku bodež za 10 gila, pa onda u drugom gradu kratki mač za 50 gila, pa tako do poslednje radnje i Doomsday mača od 10000 gila (mislim, stvarno, kakva to radnja prodaje opremu 1000 puta moćniju od one sa početka!?) Ovde je to urađeno lukavije. Imamo samo jednu radnju sa vrlo škrtim asortimanom. Donesite toj radnji krzno krtice ili ježeve bodlje koje ćete naći posle pobede nad krticom ili ježom (da, da, zašto mnogi JRPG-ovi koriste poznatu faunu kao protivnike, pitanje je sad? - sećam se Besnih krtica sa pijucima iz Dragon Questa), i oni će od toga napraviti nove predmete i opremu. Možete skupljati biljke i minerale na prigodnim mestima - donesete tiny blooms i zauzvrat dobijete nektar koji diže "pale" u standardnoj ponudi radnje. (Ali taj nektar košta prokletih $%&##=?* 500 novčanih jedinica, a zadnje blago koje sam našao je bilo 300 - pa vi vidite. Ili uporedite sa Final Fantasy, gde je phoenix down lako pristupačan.) Naravno, donošenjem retkih ili teže pristupačnih predmeta dobijaćete sve jaču i jaču opremu, ali barem je ceo taj postupak prirodniji.

-družina se sastoji od maksimalno 5 likova i koristi se formacija nalik na onu iz Ogre Battle, koju sam toliko priželjkivao da vidim dalje razvijenu. Dakle, grupišete likove u dva reda - prednji i zadnji - u formaciji 3:2 ili 2:3. Prvi red je topovsko meso, drugi je zaštićeniji, ali nedostaje mehanizam iz Ogre Battle koji dodeljuje likovima različite "moći" u zavisnosti od reda. Oh, well...

-sistem skilova je OGROMAN - iako su klase zacrtane i nepromenljive (ima ih 12) i nema njihovog kombinovanja (barem ih ja nisam našao), mogućnosti razvoja sposobnosti likova unutar tih klasa su zadivljujuće.

Ima još, ali ostaviću nešto i za kasnije.

[Son of Man]

Meho, sad si me zainteresovo jebiga, daj preporuci neki JRPG za moj uzrast (pred-pocetni). 

[Meho Krljic]

Paaaa... na PCju ih nativno skoro i nema. Ali ako ti ne smeta da se cimaš sa emUlatorima Za SNES ili SEGA Genesis/ Megadrajv, onda svakako Chrono Trigger, Final Fantasy 3 ili 4 ili, ponajbolje 6, Dragon Quest 4 i 5, Secret of Mana, a pošto tvoj PC sad može da emulira i Playstation 1 onda Persona i Persona 2, Final Fantasy 7 i 8.

A Etrian Odyssey II koga Ridiculus spominje je stvarno takav kakav kaže, old skul do bijesa ali vrlo pažljivo doteran. Ja sam ga samo čačnuo i video da će valjati stotine sati da se ulože pa sam digo ruke dok ne odem u penziju.