World today (Ni Srbija ni zemlje u okruženju)

[scallop]

Opet beskrajan link? Niko to neće pročitati.

[Meho Krljic]

Pa, teško da sam ja kriv što na forumu punom gikova i futurista niko neće pročitati tekstove koji se bave stvarnim gikovskim futurizmom.

[scallop]

Jesi. Da su kratko obrazloženi kao što gikovi vole, kasnije ne bi bilo vađenja.

[Meho Krljic]

Ja ponekad napišem kratko obrazloženje ili izvučem glavne teze iz teksta, baš da bih čitaocu učinio zanimljivijim, ali ovom prilikom mi je delovalo da bi čitanje prvog teksta bilo spojlovano da sam to uradio, jer je Andreessen to tako lepo napisao da sve proizilazi jedno iz drugog i divno teče, te sam se uzdržao, a kako je drugi tekst diskusija sa tezama prvog, onda nisam ni tu imao prostora za mudrovanje. Znam da ne mogu da se operem, ali evo, trudim se.

[Albedo 0]

ja sam mislio da nerdovi vole kratke a gikovi dugačke, al ja ni hipstere ne poznajem dobro...

btw, jel se to stvarno digla frka oko tog Bitcoina ili samo Meho diže prašinu

[scallop]

Meho samo informiše. Ne znam ja ništa ni o bitcoinu, a dvadeset godina u pisanju baratam sa nečin šta nazivam TriK karticom. Naime, uvek mora da postoji neko ko garantuje vrednost bilo čega, pa bio to i žeton za metro. Očigledno da ne postoji jasna slika o garanciji.

[ALEKSIJE D.]

Bitcoin beše fino obrađen u jednom prilogu Glasa Amerike. Suština? Niko živi ne zna ko je to izmislio, osim da se manipiliše imaginarnim "novcem" za pravu lovu. Najzanimljivije, kad se pojavio imao je vrednost od "par penija", kako reče reporter, a danas jedan bitcoin vredi 1000 dolara.
Navodno, postoji tržište cotične monete, a Kina, sluteći masnu prevaru, zabranjuje bilo kakve transakcije sa ovim džidžama.
Nešto imam poverenja u žutu rasu...

[Albedo 0]

ovo oko riješavanja spama sa bitcoinom s jedne strane je dobro, a sa druge svaka eventualna kampanja neki ljevičarskih aktivista bi takođe bila ograničena

problem je što bitcoin ne bi razlikovao spam od kampanje

možda većina tih ljevičara smara, ali u slučaju da nemaju medijskog prostora za izražavanje svog mišljenja onda nastaje problem

inače, sve u svemu, nisam ekonomista pa ne znam kako bi gaantovali vrijednost sem da to fiksiraju za neku valutu i da to bude trajna vrijednost, ali banke bi dosta izgubile bez takvih transakcija da se pitam da li bi tako lako odustale od borbe protiv bitcoina

[Meho Krljic]

Ne postoji garantovanje vrednosti, to je, da se tako izrazim, "feature, not a bug". Filozofija je da bitcoin treba da bude pre svega sredstvo za transakcije a ne za štednju, kačio sam pre neki dan Krugmanov tekst u kome i sam kaže da je bitcoin užasan za "storing of value" ali da je prilično dobar za trgovanje. Koliko se za sada može razabrati, dakle, ideja nije da konvertuješ svu svoju ušteđevinu u bitcoin jer će mu vrednost zauvek rasti (jer neće, naravno, što više ljudi radi rudarenje, sve se teže proizvodi "vrednost" Bitcoina) već da se što je moguće više davalaca usloga i dobara dobrovoljno uključi i prihvati da trguje u Bitcoinima. Ako tvoj internet provajder prihvata bitcoine i njegov nadprovajder prihvata bitcoine, i kompanija koja prodaje servere i infrastrukturu za prenos podataka prihvata bitcoine i kompanija koja izrađuje čipove i memorijske modul eprihvata bitcoine, a ti radiš u toj kompaniji i dobijaš deo plate u  bitcoinima, onda je krug zatvoren, ne treba ti dolar ili evro, ne treba ti centralna banka, ne treba ti nadzor transakcije, bla bla bla. Pojednostavljujem do maksimuma, ali to je sažetak ideje decentralizovane valute koja nema upotrrebnu vrednost i samo nestabilnu razmensku vrednost.

[scallop]

Sve se u nekom trenutku svodi na frtalj kile bureka i jogurt. Ako te pekar odjebe, džaba ti bitkoini.

[Meho Krljic]

Videćemo, nemam ja dovoljno znanja da o ovome visokoobdareno diskutujem, ali je sam koncept decentralizovane valute interesantan, a ovo što Andreessen priča o tome da je kriptovaluta ovog tipa veliki korak napred generalno jer je vrhunac  decenija kriptografskog rada može zaista da ima dalekosežne posledice po ljudsku komunikaciju.

[ALEKSIJE D.]

"Koncept decentralizovane valute"?
Na šta misliš kad kažeš "valuta"? Na novac? Novac se jasno određuje u ekonomiji. To je nešto što mora imati tzv. "zlatnu podlogu". Ako nije novac, šta misliš pod "valuta"? Sredstvo plaćanja? I ono mora imati podlogu i mora imati neke garancije u materijalnim dobrima. (krajnje pojednostavljeno i vulgarizovano). Kinezi su, zabranom ove igrarije, doveli u bulu gomilu svojih državljana, pošto su pojedini nagomilali dotične bite. Uz to, navedeni prilog tvdi da je snaga bitcoina u tome što se zna njegova količina, te da ista ne može rasti (?).
Prvo i osnovno, ključno pitanje glasi: ko je to izmislio? Ili, preciznije, ko emituje taj imaginarni novac? Ako je količna unapred određena, ko je to odredio i, na početku, "emitovao" baš taj zamišljeni broj?
Sve to zvuči poput neke pričice kakve imaju likovi okupljeni oko ljubitelja Supermena ili nekog SF serijala u kom se raspravlja da li je Supermen tad i tad imao dublje gaće za 2,1 cm nego u sledećoj epizodi.
takvima prodaješ imaginaciju za stvarnost, izmišljaš vrednosti kojihe nema a uzimaš živu lovu.

[Meho Krljic]

Još od početka sedamdesetih godina prošlog veka novac (američki) zvanično nema zlatnu podlogu, a i druge zemlje već dugo njegovu vrednost određuju ne po protivvrednosti koji država poseduje u zlatu već na drugim osnovama.

No, da ne bih ja sad tu polupsimeno guslao, i nemušto objašnjavao pozadinu ideje Bitcoina, uputio bih te na nekoliko članaka o njemu koje sam kačio na ovom topiku (i drugim) kao i na ove linkove za osnovne odgovore na tvoja pitanja:

What is Bitcoin anyway?  Bitcoin for Individuals  http://en.wikipedia.org/wiki/Bitcoin

[Albedo 0]

Šta misliš o bitcoinu u svjetlu one prethodne priče o nepristupačnosti baza podataka uslijed korporativnih digitalnih formata? Misliš da bitcoin neće doživjeti sličnu sudbinu?

Banke neće pristati da ne ubiru proviziju.

[Meho Krljic]

Pa, za sada bi se reklo da je Bitcoin smišljen upravo sa idejom da bude otporan na takve stvari. Tim koji radi na unapređenju koda ima moć da samo sugeriše promene korisnicima koji za njih glasaju, a što se tiče provizije, ponavljam, cela ideja Bitcoina je da nema banaka, ni centralne ni poslovnih. Dakle, u ovom trenutku ima provizije ako ga menjaš u dolare i vice versa, ali kako rekoh, koliko ja shvatam viziju, što više stvari budu postojale dostupne za Bitcoin  to će manje korisnika morati da ga menja za dolare. Vrednost će da se razmenjuje u jednom razumno zatvorenom krugu bla bla bla u kome neće imati ko ni da naplaćuje porez - ne zaboravimo na taj element od koga se libertarijancima diže kurac na samo pominjanje bitrcoina.

Kako Skalop kaže, granica se prirodno nudi tu negde - hoće li bitcoin ikad moći da plati za hranu ili gorivo, dakle robu koja ima prirodno ugrađenu (i dodate veštačke) oskudicu, odnosno kada oskudica ne bude samo koncept nego stvarno pitanje na dnevnom redu, da li će bitcoin ikako moći da se nosi sa valutom koja možda ima upotrebnu vrednost (zlato, kako reče Krugman u tom tekstu, na kraju dana možete da upotrebite da napravitenešto vredno) ili makar razmensku vrednost za koju garantuje neko ko drži monopol nad nečim esencijalnim za funkcionisanje društva (država koja ima monopol nad silom ili velike banke koje imaju "monopol" nad investicijama).

[Albedo 0]

što više stvari budu postojale dostupne za Bitcoin  to će manje korisnika morati da ga menja za dolare. Vrednost će da se razmenjuje u jednom razumno zatvorenom krugu bla bla bla u kome neće imati ko ni da naplaćuje porez - ne zaboravimo na taj element od koga se libertarijancima diže kurac na samo pominjanje bitrcoina.

kako?

mislim, daj npr primjer na samom sebi, kad ćeš ti lično moći da prestaneš da dolarima kupuješ bitkoine

jedino ako kupuješ a istovremeno i prodaješ stripove

ne vidim kako možeš stalno da kupuješ a da to ostane zatvoreni krug u kojem ti ne moraš da odeš u pravu banku i ne moraš da plaćaš porez

kad bi to tako moglo, ja ne razumijem kako može, ali država bi čak i profitirala, samim tim što bi korporacije prestale da je dave

[Meho Krljic]

Pa, ja mogu da sam kopam bitcoine, kao i svako od nas. To i jeste tako upravo osmišljeno, da ti valutu ne izdaje centralni autoritet nego da je "proizvodiš" sam. Stross je dao lepu analogiju sa zlatom, s tim što je ovde sistem podešen da se inflacija sama relativno dobro reguliše (što više ljudi kopa, sve se sporije kopa, postoji limit broja bitcoina koji mogu da postoje u jednom trenutku itd. Opet, nemoj od mene tražiti složenija objašnjenja i dublje uvide, teški sam laik, bolje se informiši u tekstovima koje sam dao i na drugim izvorima.

Uzgred, što se tiče poreza vidim da i na sajtu bitcoin.org vele da većina jurisdikcija (u Americi) već ima modele naplate poreza na vrednost u bitcoinima. Dakle, nije to tako kako je bilo pre godinu dana kad je to bila divljina.

[Albedo 0]

da, planirao sam da čitam Krugmana al mi je neđe zapelo pa nisam stigao

mada, generalno gledano, sam si spomenuo zvanično odbacivanje zlatnog dolara pa nas je to dovelo do današnje situacije, a bitcoin po meni izgleda ide još dalje, odbacuje i ono malo garancija koje državne valute još imaju

ne znam šta može da izađe iz čiste spekulacije, ali ne sluti na dobro

bitcoin zvuči odlično za običnu individualnu kupovinu, al ne znam šta može da se desi ako postane ozbiljno sredstvo plaćanja

mogli bi ovi ekonomisti s druge teme da se jave

[Meho Krljic]

Mogli bi, ali bitcoin je prilično kontroverzna tema i među najvećim ekonomistima u svetu. Krugmanov blog post koji sam pre nekoliko dana ovde kačio naslovljen je sa "Bitcoin is Evil" mada sam sadržaj nije uopšte toliko negativan. Sažetak njegovog mišljenja (između ostalog) je, kako rekoh, da je bitcoin sjajan za transakcije ali očajan za čuvanje vrednosti, što ide ruku pod ruku sa tvojim intuitivnim stavom da je ovo špekulacija. Kačio sam odmah iza tog teksta i tekst iz Bitcoin Magazina koji polemiše sa Strossom i obrazlaže zašto Bitcoin NIJE ponzi šema (mada je istina da ako ranije kreneš da kopaš imaš više nego ja koji sam krenuo kasnije - ali ovo ne uzima u obzir transakcije) itd. Mnogi ljudi bitcoin otpisuju na prvu loptu baš kao piramidalnu ponzi šemu jer su prvi kopači nominalno danas najbogatiji, ali ovo nije nužno tačno jer mnogo ljudi je do bitcoina došlo investicijom, dakle, otkupljujući ih od kopača.

[Albedo 0]

čitao sam onu odbranu bitcoina ali nisam Krugmana. Super mi djeluje stvar u vezi sigurnosti plaćanja, da ne mogu da te pokradu itd... ali upravo to oko spekulacije, privreda ne može da počiva na bitcoinu

a ti si već počeo da kopaš, da li mi to imamo budućeg milionera na Sagiti?

[Meho Krljic]

Hahahh, ne, ne, nisam počeo. Ja bih da se obogatim na ime svog prelepog tela i ogromnog penisa, a ne nekakvim radom, makar taj rad radio i moj kompjuter. Ili verovatnije, posebno kupljen kompjuter sa posebnim procesorom dizajniranim za efikasnije kopanje (da, oni koštaju dosta para i, da, uglavnom ne mogu da se kupe za bitcoine).

Privreda svakako ne može da počiva na Bitcoinu, ali neke usluge mogu i, s obzirom da je, kako rekosmo, zlatna osnova odavno napuštena i vrednost valute i drugih vrednosnih papira se decenijama određuje na apstraktne načine vezane za (slobodno) tržište, nije nezamislivo da će uskoro porpiličan broj ljudi koji rade-na-internetu biti plaćan (delom) u bitcoinima i dobar deo toga trošiti isto na internetu, dakle, da će deo privrede u kome ne postoji isti koncept oskudice kao u meatspaceu moći da delimično počiva na BTC transakcijama i investicijama. Recimo, da ja budem web dizajner i primam honorare u BTC a onda kupujem softver i muziku i plaćam u BTC. U oba slučaja, postoji element oskudice - moj talenat i vreme su konačni, talenat i vreme kreatora muzike i alata koje koristim za rad su konačni - ali su druge stvari koje koristimo beskonačne za razliku od meatspacea, na primer serverski prostor je skalabilan u odnosu na moju potrebu i novac koji bih da za njega dam, procesorska snaga je skalabilna, kao što je skalabilna recimo banka plaginova koje koristi virtuelni muzičar. Svi ovi elementi koji su esencijalni za naš posao ne podležu oskudici, "beskonačni" su pa onda ima logike da za njih ja plaćam kriptovalutom koju će onda taj drugi takođe iskoristiti za neke od "beskonačnih" resursa koji mu trebaju.

Sasvim je moguće da ja ovo posmatram prepojadnostavljeno i naivno, ali mi deluje kao da tu ima neke logike - za robu ograničenu konačnošću resursa (hrana, gorivo, bla bla) prirodnije mi je korišćenje valute koja makar u par stepeni odmaka može da se veže za neku konkretnu upotrebnu vrednost i autoritet koji iza nje stoji, dok za "beskonačnu" ima smisla da idemo na uzajamni dogovor....

Naravno, možda će neko uskoro da izvali kako da eksploatiše BTC ekonomiju, već se zna da onaj ko kontroliše 50% procesorskih resursa u određenoj transakciji može da je preokrene nakon što je otišla, dakle da dvaput potroši isti novac sa gotovo stopostotnom verovatnoćom uspeha, a čak i sa 40% resursa ima 50% šanse itd. I ovo je svakako bug a ne feature i trenutno se radi na uklanjanju ovog nedostatka, ali verovatno će biti i drugih...

[-_-]

Top 10 najprecenjenijih destinacija sveta

Krivi toranj u Pizi
Most Golden Gate
Opservatorija na Empire State Buildingu
Atina
Milano
Holivudska staza slavnih
Majami
Loh Nes
Stounhendž
Champs-Elysee

Iako nisam bio ni na jednom od pobrojanih mesta,
sama objasnjenja u textu mi zvuce jako... negativno-ostrascena.
Pitam se koliko su zaista objektivna...?

[Meho Krljic]

Pominjali smo bitcoine i eventualne nelegalne radnje vezane za njih. Ovo dole je primer kako čoveka vezanog za BTC biznis hapse zbog pranja novca iako stvari, reklo bi se, nisu tako proste:


BitInstant CEO Charlie Shrem Arrested for Alleged Money Laundering

Updated: Jan. 27, 2014, 2:25 p.m. E.T.
Charles Shrem, who ran a New York–based Bitcoin exchange, was arrested on Monday and charged with engaging in a money-laundering scheme with a user of Silk Road, the notorious Deep Web black market.
In the federal criminal complaint, the Southern District of New York charges Shrem, the 24-year-old CEO of BitInstant, with three counts, including one count of operating an unlicensed money-transmitting business, one count of money-laundering conspiracy and one count of willful failure to file a suspicious-activity report. Robert Faiella, a Silk Road user who operated under the name BTCKing, was charged with one count of operating an unlicensed money-transmitting business and one count of money-laundering conspiracy.
The complaint alleges that Faiella took orders from Silk Road users hoping to purchase bitcoins, the anonymous peer-to-peer cryptocurrency. Shrem then filled the orders by transferring funds into an account controlled by Faiella and hosted on a third-party, Japan-based Bitcoin exchange. Together the two allegedly sold over $1 million in bitcoins to Silk Road users, who then used those bitcoins to attempt to anonymously purchase drugs and other illegal goods from the Deep Web black market.
According to Manhattan U.S. Attorney Preet Bharara:
[/q]

As alleged, Robert Faiella and Charlie Shrem schemed to sell over $1 million in bitcoins to criminals bent on trafficking narcotics on the Dark Web drug site, Silk Road. Truly innovative business models don't need to resort to old-fashioned lawbreaking, and when bitcoins, like any traditional currency, are laundered and used to fuel criminal activity, law enforcement has no choice but to act. We will aggressively pursue those who would co-opt new forms of currency for illicit purposes.

Shrem is a well-known advocate for Bitcoin and is a part owner of EVR, the only New York City bar that accepts bitcoins. He was such an evangelist for the currency that he earned mythic status among proponents of the virtual currency. "Charlie wears the [passwords] to his Bitcoin account imprinted on a ring around his finger," one Bitcoin insider told the New York Observer last April. "I heard his co-workers call him 'four-finger Charlie' because they joke people will want to cut his finger off to get the key. If the price keeps going up, he could have a million dollars in that ring!"
Shrem's company BitInstant is backed by well-known Silicon Valley investors, including Cameron and Tyler Winklevoss. The exchange has been off-line for many months. A class-action suit was filed against Shrem's company BitInstant in August, alleging misrepresentation of the speed of its services.
The Winklevoss brothers, co-founders of Winklevoss Capital, a firm that is an investor in BitInstant, provided TIME with the following statement:

When we invested in BitInstant in the fall of 2012, its management made a commitment to us that they would abid

eby all applicable laws — including money-laundering laws — and we expected nothing less. Although BitInstant is not named in today's indictment of Charlie Shrem, we are obviously deeply concerned about his arrest. We were passive investors in BitInstant and will do everything we can to help law-enforcement officials. We fully support any and all governmental efforts to ensure that money-laundering requirements are enforced, and look forward to clearer regulation being implemented on the purchase and sale of bitcoins. Read the full criminal complaint here:

[/l]

[Meho Krljic]

Žižek meditira, prilično zabavno, o ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti:


Slavoj Zizek "Is An Alternative to Capitalism Possible?" (FULL SPEECH)


na peščaniku transkript:




Alternativa kapitalizmu

Počeo bih od primera španskih indignadosa. U njihovom ,,Manifestu" šokirale su me dve stvari. Pre svega, detaljno sam proučio njihove zahteve. I kakvi su ti zahtevi? Novac bi trebalo da služi ljudima, a ne ljudi novcu. Država ili društvo trebalo bi da obezbede dostojanstven život. Ekološka politika itd. Dostojanstvo ljudskog života. Znam da sam maliciozan, ali pokušao sam da se stavim u poziciju običnog Nemca koji je glasao za naciste. Prvi zahtev – novac bi trebalo da služi ljudima, a ne obrnuto. Rekao bih: ,,Naravno, Jevreji su to izvrnuli, u potpunosti se slažem". ,,Ljudi" su nemački narod, ,,novac" koji se služi narodom predstavlja jevrejske bankare. Šta je sa ekologijom? Znate li da su sve mere koje danas preduzimamo predlagali nacisti? Znate li da je jedna od prvih mera Hitlerove vlade bila zabrana mučenja životinja? Ne kažem da su indignadosi blaža vezija nacista. Ali hoću da kažem koliko je teško zaista zamisliti alternativu. Već dugo, kad god se nađem u društvu radikalnih levičara, uvek im postavljam jedno jednostavno, glupo pitanje: šta vi hoćete? I moram da kažem da dobijam izuzetno konfuzne odgovore. Pitam ih, da li želite komunizam? Da li hoćete novu nacionalizaciju privatnog vlasništva? Oni kažu, ne, ni slučajno, to je bio totalitarizam. Onda ih pitam, da li jednostavno hoćete staru, socijaldemokratsku socijalnu državu? Oni postanu skeptični – kažu, ne, možda to više ne funkcioniše.Dobio sam samo dva pozitivna odgovora. Jedan je mitologija o lokalnim zajednicama. Znate ono, radnici preuzmu fabriku, farmu, organizuju tamo život... I ovde ću opet biti krajnje maliciozan. Imam mnogo prijatelja u Venecueli. Znate, kad su tamo radnici preuzeli fabrike, u svim medijima je to preneto kao veliki uspeh. Pitao sam prijatelja u Venecueli šta se dogodilo sa tim fabrikama godinu dana kasnije. Devedeset posto ih je bankrotiralo, pet procenata je jednostavno privatizovano, a pet procenata je opstalo uz državnu pomoć. Što prosto znači pomoću američkih dolara.Ne govorim ovo da bih se rugao. Samo kažem koliko je teško ovaj protest pretočiti u minimalnu konkretnu viziju. Kad sam ovo ispričao u Atini, optužili su me da sam saboter. Pitali su me zar ne vidim da je ovo otvoreni, kreativni proces i da će se odgovori pojaviti spontano iz naroda. Ne verujem. Mislim da je ovo ključni problem danas. Postoji rastući raskorak između liberalno-demokratskih institucija parlamentarne demokratije i logike globalnog finansijskog kapitala, koji sve više i više izmiče svakom obliku demokratske kontrole. I daleko od toga da nastupam kao jeftini kritičar liberalne demokratije. Kažem da je najveći problem to da li nekako možemo da povratimo kontrolu nad finansijskim kapitalom, a da ponovo ne upadnemo u totalitarnu zamku.
Citiraću vam autorku koju obožavaju ekstremni desničarski kapitalisti. Znate onu američku spisateljicu ruskog porekla, Ajn Rend? Ona je bila ultra-kapitalista, ali iznela je jednu ispravnu opasku. Primetila je kako novac ipak znači minimalnu formalnu slobodu, čak iako se radi samo o formalnoj buržoaskoj slobodi. I ako zaista hoćete da eliminišete novac ili tržište, problem je u tome što ćemo bez nekakve – ne znamo tačno kakve – demokratske procedure morati da se vratimo na predmoderne oblike neposredne dominacije. I nije li to pouka, na primer, Sovjetskog Saveza? Da na nekom nivou mora da se ponovo uvede odnos između dominacije i sluganstva.
Neki od vas pitaju zar se u ovim pokretima ne nalaze klice nečeg novog. Možda, ali sam skeptičan do koje se mere ove klice zaista mogu univerzalizovati. Na primer, moj lični prijatelj i teoretski neprijatelj Toni Negri veruje da će lokalne samoorganizovane mase u nekom trenutku preuzeti čitavo društvo. Moj protivargument je da to što on veliča kao kreativnu masu može da funkcioniše samo u vrlo efikasnoj liberalnoj državi, sa vladavinom prava itd.
Ovde bih se vratio na onu divnu dijalektičku formulu, kako se u okviru istinske dijalektičke vremenitosti jedini put ka komunizmu krije u doslovnom shvatanju liberalne demokratije. Mislim da je Marksova kritika formalne buržoaske slobode potpuno pogrešno shvaćena. Za Marksa, ova sloboda nije formalna u smislu da je to puka forma, da ne znači ništa. To je univerzalna forma slobode. I formalna sloboda je jedini način da se stvori prostor za konkretniju slobodu. Znamo šta se događalo u staljinizmu – želeli su da ukinu formalnu slobodu zarad prave slobode, i tako se naravno gubi sloboda kao takva, formalna ili neformalna.
U skladu sa sopstvenom tradicijom, biću vrlo prost i ispričaću vam jedan strašno bezobrazan vic. To je američki vic o lekarima, oni imaju odlične viceve o lekarima. Žena nekog čoveka otišla je na tešku operaciju. Posle operacije, čovek prilazi hirurgu i pita ga kako je prošla operacija. Doktor odgovara: ,,Sve je u redu, žena vam je preživela, nadživeće čak i vas. Ali biće nekih manjih problema. Na primer, neće moći da kontroliše rektum, pa će joj izmet stalno curiti. Iz vagine će joj curiti neka grozna tečnost, tako da nema ništa od seksa. Usta će joj se grčiti, pa će joj stalno ispadati hrana". Naravno, muž prebledi i prestravi se. Doktor ga onda zagrli i kaže mu: ,,Šalim se, sve je u redu, nije preživela operaciju". To se događa sa pravom slobodom bez liberalne demokratije. Koristimo sve slabosti, ali sloboda umire.
Međutim, s druge strane, slično kao sa Švejkom koji shvatajući doslovno propise dovodi sistem do samouništenja, to isto važi i za liberalnu demokratiju. Ako je doslovno shvatite, promenićete je iz korena. Hoću da kažem da u ovom smislu za mene liberalna demokratija nije neprijatelj nego prepreka.
Uzmimo na primer današnji kapitalizam. Problem sa liberalno-demokratskom perspektivom jeste što ona pretpostavlja da su liberalno-demokratski institucionalni mehanizmi dovoljni za vraćanje kontrole nad kapitalom. Ja mislim da nisu. Mislim da je danas još uvek aktuelno ono što je tvrdio Marks: da mesto u društvu gde se određuje sloboda nije politička sfera kao takva – da imamo slobodne izbore, slobodnu štampu itd. Naravno, sve je ovo izuzetno važno. Ali ovde ostajem marksista i tvrdim da prava sloboda mora da bude utemeljena u onome što je na prvi pogled nepolitička sfera. Na primer, u ekonomskim odnosima, ili kao što svaka feministkinja zna, u privatnim porodičnim odnosima. U toj sferi takođe treba da budemo slobodni.
Čak i ako imamo kritične misli, koliko su one efikasne? Mislim da je ovo danas vrlo ozbiljan problem, jer koliko god da je staljinizam bio užasan, ipak su u njemu reči ostale vrlo efikasne. Mislim da je to rekao Josif Brodski – zar činjenica da su pesnici bili streljani nije pokazatelj koliko je poezija bila cenjena? Shvatana je vrlo ozbiljno. Na zapadu niko ne bi streljao pesnika, jer ih nije briga šta neko govori.
Mislim da je danas dominantno funkcionisanje ideologije cinično. Tvrdim da ne samo što je važno da li zaista verujete u ideologiju ili ne, nego je čak i opasno ako zaista u nju verujete. Da bi sistem glatko funkcionisao ljudi ne smeju ozbiljno da shvataju zvaničnu ideologiju. To je bilo moje iskustvo iz mladosti u bivšoj Jugoslaviji. Imao sam bukvalno dva prijatelja u Centralnom komitetu koji su naivno verovali u samoupravni sistem. Ostali su bez posla. Nomenklatura ih je shvatala kao opasne. Bili su na korak od Švejka. Ali ipak treba izbegavati ideju da, pošto je ideologija cinična, nije važno šta govorimo. Da treba samo da delujemo, da bacamo bombe ili šta god, da reči nisu važne. Mislim da je takav stav pogrešan.
Mislim da o tome govorim u svojoj knjizi ,,Prvo kao tragedija, zatim kao farsa", da je radikalni cinizam nemoguć stav. Svaki cinik ima privatnu tajnu u kojoj nije ciničan. Pogledajte zapadne biznismene. Oni su na prvi pogled cinični. Privatno, negde sam pročitao, 80 posto njih su zen budisti. Kažu – znam da je moj poslovni život samo maskarada, a da je ono što je zaista važno moja duhovna prosvećenost. Bez ove privatne tajne oni ne bi mogli da prežive.
Druga ideja koju sam dobio od levice je ona o osnovnom dohotku. Znate, to je ono što imaju u Brazilu – na papiru, ne u stvarnosti. Ali za mene je to krajnje paradoksalno rešenje. Znate tu ideju – bilo da ste zaposleni ili nezaposleni, svakom državljaninu trebalo bi da bude zagarantovan minimalni prihod. Ali kao što je pokretač ove ideje belgijski sociolog Van Parejs obrazložio, njegova zamisao je da spase kapitalizam. Zamisao je da je današnji kapitalizam toliko produktivan da može da priušti nekakav univerzalni osnovni prihod. Da skratim, ne verujem da se to može uraditi na svetskom nivou, to je utopija.
Slažem se da ne bi trebalo da apsolutizujemo suprotstavljenost između umerene i radikalne aktivnosti. Slažem se sa idejom da bi liberalnu demokratiju trebalo da shvatimo ozbiljnije nego što ona samu sebe shvata. Slažem se da bi trebalo da se borimo do kraja za socijalnu državu. Samo tvrdim da, na kraju, to neće uspeti. Ali takođe se slažem da ovo možemo ustanoviti jedino tako što ćemo kroz proći kroz taj proces. Ne postoji prečica, pa da možemo da kažemo da znamo da ovo ne funkcioniše i šta onda... meditiramo i čekamo veliku revoluciju?
Ove konkretne borbe su danas čak sasvim očigledne. I to se može izraziti u vrlo razumnim ekonomskim pokazateljima. Uzmimo na primer tekuću reformu visokog obrazovanja u Evropi, takozvanu bolonjsku reformu. Mislim da je to neka vrsta kolektivnog intelektualnog samoubistva Evrope. Jer, znate koja je tu osnovna ideja? Da se od univerziteta naprave fabrike za proizvodnju eksperata. Učestvovao sam u jednoj debati u Francuskoj, gde mi je jedan visoki francuski političar to objasnio, bilo je to u vreme onih nereda kada su u pariskim pregrađima spaljivani automobili. Rekao mi je: ,,Gledajte, sada u Parizu gore kola. Sada su nam potrebni psiholozi da nam objasne kako da kontrolišemo rulju. Potrebni su nam urbanisti da nam kažu kako da uredimo grad tako da masa ne može da napravi veliku štetu". Ali ja mislim da ovakvo ekspertsko znanje nije naš zadatak. Naš zadatak je nešto mnogo jednostavnije i mnogo radikalnije – ne da odgovaramo na pitanja koja postavljaju drugi, nego da postavljamo prava pitanja. Mistifikacija je već u samim pitanjima.
Mislim da nam je zato danas više nego ikada potreban pravi intelektualni život. Da li smo svesni šta se događalo ovih poslednjih decenija? Navešću vam na prvi pogled potpuno marginalan primer. Da li ste primetili čudnu tendenciju u novijim holivudskim filmovima, da ima sve manje seksa? Da li ste gledali neke od onih groznih filmova kao što su oni po romanima Dena Brauna, Da Vinčijev kod i Anđeli i demoni? Imate ljubavni par, ali nema seksa. Isto je i u poslednjem filmu o Džemsu Bondu Zrno utehe. Sećate se, na kraju nema seksa? Zašto se ovo dešava?
Da li ste primetili da se sve više vraćamo predmodernoj tradiciji ugovorenih brakova? Samo danas se time ne bave rođaci, nego agencije za upoznavanje i sklapanje brakova. Od svojih prijatelja sam saznao da je tako u Francuskoj i Americi. Ne funkcioniše na češkom ili na mom jeziku, ali na engleskom i francuskom se kaže ,,to fall in love", ,,tomber amoureux" – doslovno ,,pasti u ljubav". Mnoge agencije tamo ponavljaju slogan – omogućićemo vam da budete zaljubljeni bez pada. Zamisao je da, ako jednostavno upoznajete ljude, previše se otkrivate. Ljubav je pad, to je rizik. Dakle, zamisao je da im date svoje lične podatke, a oni će se potruditi da ne padnete. Zar to nije ideja ,,seksa bez kofeina"? Isto kao što danas imamo kafu bez kofeina, pivo bez alkohola, kobasice bez masti, ovde dobijate ljubav bez ljubavi.
Imam čak jednu ideju koja se možda čini konzervativnom, ali nije. Da se približavamo periodu kada će se ljubav smatrati opasnom, a ne seks. Već postoje neki radikalni krugovi na američkim univerzitetima koji tvrde da je neobavezni seks u redu. Zadržavate svoju slobodu, ne vezujete se previše, ali da je strastvena zaljubljenost nekakva metafizička fiksacija koja je katastrofalna. Možda se sada pitate kakve to ima veze sa kapitalizmom? Mislim da je to upravo struktura subjektivnosti koja se savršeno uklapa u današnji globalni kapitalizam. Ako želite da konstruišete idealni tip današnje subjektivnosti u razvijenim zemljama – to je to.
Da rezimiram, mislim da u današnjem globalnom kapitalizmu demokratija postaje sve nesposobnija ili se pretvara u isprazni ritual. Sviđaju mi se vaši primeri o tome šta se nedavno dogodilo u Grčkoj i Italiji – ideja neutralne ili tehnokratske vlade. Tu naš rad treba da počne. Početak treba da glasi – ne postoji nekakvo neutralno, tehnokratsko znanje. Potpuno se slažem da treba da nastavimo da vodimo borbe za socijalnu državu, jer sva objašnjenja mera koje se sada nameću – znate, u krizi smo, moramo da režemo troškove itd – nisu tačna čak ni u ekonomskom smislu. To je ideologija. Na primer, nedavno sam bio u Holandiji gde takođe prave krupne rezove u budžetu za kulturu. Mnogo manje izdvajaju za kulturu i nauku. Ali Holandija nije ni u kakvoj krizi, i dalje im dobro ide. Radi se samo o određenoj ideološkoj percepciji.
Dakle, moja poenta je da današnja globalna kriza nije čak ni ekonomska. Reč je, da se poslužim tradicionalnom terminologijom, o ideološkoj krizi. U istoriji čovečanstva ideologija verovatno nikad nije bila snažnija nego danas. Ideologija je na delu u našoj svakodnevnoj percepciji kad ne možemo čak ni da zamislimo promenu. I mislim da naš prvi zadatak nije da predložimo obrasce šta treba da se radi, već samo da otvorimo prostor za alternativno razmišljanje. Znate, to nije tako lako kao što se čini. Često kada mislimo da imamo alternativu, i dalje ostajemo u okviru hegemonijske ideologije. Razmišljati o pravoj alternativi je vrlo teško. Ali, istovremeno je i moguće.
Nedavno sam boravio u Norveškoj. Rekli su mi da tamo ljudi nekako prihvataju izvesnu egalitarističku logiku. U prosečnoj kompaniji, maksimalni odnos između najniže plaćenog radnika i vrhunskog menadžera je 1:4 ili maksimalno 1:5. Ljudi ovo prosto prihvataju kao normalno. Sad ćete vi reći, ali šta je sa tržišnom konkurentnošću? Norveška je među najkonkurentnijim zemljama. Odmah iza – ko je na vrhu – Hong Konga i Singapura, čini mi se. Odmah iza njih je Norveška. Dakle, vidite kako može da postoji socijalna država, egalitarizam, a da i pored toga – čak i u kapitalističkom smislu – budete vrlo konkurentni.
Dakle, ono što je danas ,,moguće" ili ,,nemoguće" je čista ideologija. Ne volim levičare šezdesetosmaše. Ali jedan od glavnih iz tog vremena, Herbert Markuze, rekao je nešto zgodno. Rekao je: ,,Sloboda je preduslov osobođenja". Što znači, sloboda u smislu bega iz ideoloških okova je preduslov za pravo oslobođenje. I mislim da nam je ovo danas potrebno više nego ikad. Imanuel Kant je to zvao javnom upotrebom uma. Kao što možda znate, Kant ovo suprotstavlja privatnoj upotrebi uma. Ali njegova distinkcija između javne i privatne upotrebe uma vrlo je paradoksalna. Za Kanta, kada služite svojoj zajednici – državi, naciji – to je privatna upotreba uma. Jer vaše razmišljanje je već podređeno ciljevima koje je postavila zajednica. Ali za Kanta je javna upotreba uma ovo što radimo ovde, kada se sastajemo izvan zvaničnih državnih institucija, onda možemo da razmišljamo zaista univerzalno. Mislim da je danas ovo potrebnije nego ikad.

YouTube, 22.01.2014.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 29.01.2014.

[Albedo 0]

ajde Borise, na čitanje!

[-_-]

Too long for reading on screen, for me.

Bacicu pogled, ako procenim da valja cemu, procitacu kad ugrabim vremena...
Mada, bojim se ne udjemo u dosadasnju spiralu objasnjavanja i bezuspesnih pokusaja ubedjivanja.
Uzgred, za ovog Zizeka nesam cuo.

[scallop]

I, šta sad? Žižek je eksplicitan taman koliko i onaj Zec za kojeg smo utvrdili da nije. U svakom slučaju, Žižeka je lepše čitati, ali nije ništa savetodavniji. Izgleda da je najpametnije da ako kenjamo, kenjamo izvan ideologija, teorija i politika. Čim se za njih fatimo negde smo se zajebali. Pa, ako je tako, uvek ćemo svaku promenu da doteramo do duvara, a to nije nimalo zgodno, pre je pogibeljno.

[Meho Krljic]

Dobro, Žižek je filozof, nije na njemu da se bavi operativnim rešenjima.

[Milosh]

Dobro, Žižek je filozof, nije na njemu da se bavi operativnim rešenjima.

A Standup Philosopher

[Albedo 0]

eksplicitan je Žižek, poenta je u razumijevanju šta ekonomija uopšte jeste

vođenje domaćinstva, života, društva, a ne finansija

lako je biti operativan ako znamo šta hoćemo, hoćemo li obrazovane ljude ili eksperte, hoćemo li dobar život ili profit

[mac]

Hoćemo da teče Začin!

[Meho Krljic]

lako je biti operativan ako znamo šta hoćemo, hoćemo li obrazovane ljude ili eksperte, hoćemo li dobar život ili profit

Tako nešto. Mada treba i imati na umu da Žižek zaista ovde veli da zna šta sve ne može da se postigne ali ne kaže šta može, pa razumem i što se Skalop malo jedi.




Nastavimo u istom tonu. Sigurno ste čuli i jetko se nasmejali na to kako pojedini pripadnici najbogatijeg sloja američkog društva gunđaju da se hajka na njih da uporediti sa pogromom nad Židovima u nacističkoj Nemačkoj. Kako to da su ovi ljudi toliko odvojeni od realnosti  promišlja Pol Krugman u kolumni u NYT:


Paranoia of the Plutocrats

Rising inequality has obvious economic costs: stagnant wages despite rising productivity, rising debt that makes us more vulnerable to financial crisis. It also has big social and human costs. There is, for example, strong evidence that high inequality leads to worse health and higher mortality.
But there's more. Extreme inequality, it turns out, creates a class of people who are alarmingly detached from reality — and simultaneously gives these people great power.
The example many are buzzing about right now is the billionaire investor Tom Perkins, a founding member of the venture capital firm Kleiner Perkins Caufield & Byers. In a letter to the editor of The Wall Street Journal, Mr. Perkins lamented public criticism of the "one percent" — and compared such criticism to Nazi attacks on the Jews, suggesting that we are on the road to another Kristallnacht.
You may say that this is just one crazy guy and wonder why The Journal would publish such a thing. But Mr. Perkins isn't that much of an outlier. He isn't even the first finance titan to compare advocates of progressive taxation to Nazis. Back in 2010 Stephen Schwarzman, the chairman and chief executive of the Blackstone Group, declared that proposals to eliminate tax loopholes for hedge fund and private-equity managers were "like when Hitler invaded Poland in 1939."
And there are a number of other plutocrats who manage to keep Hitler out of their remarks but who nonetheless hold, and loudly express, political and economic views that combine paranoia and megalomania in equal measure.
I know that sounds strong. But look at all the speeches and opinion pieces by Wall Streeters accusing President Obama — who has never done anything more than say the obvious, that some bankers behaved badly — of demonizing and persecuting the rich. And look at how many of those making these accusations also made the ludicrously self-centered claim that their hurt feelings (as opposed to things like household debt and premature fiscal austerity) were the main thing holding the economy back.
Now, just to be clear, the very rich, and those on Wall Street in particular, are in fact doing worse under Mr. Obama than they would have if Mitt Romney had won in 2012. Between the partial rollback of the Bush tax cuts and the tax hike that partly pays for health reform, tax rates on the 1 percent have gone more or less back to pre-Reagan levels. Also, financial reformers have won some surprising victories over the past year, and this is bad news for wheeler-dealers whose wealth comes largely from exploiting weak regulation. So you can make the case that the 1 percent have lost some important policy battles.
But every group finds itself facing criticism, and ends up on the losing side of policy disputes, somewhere along the way; that's democracy. The question is what happens next. Normal people take it in stride; even if they're angry and bitter over political setbacks, they don't cry persecution, compare their critics to Nazis and insist that the world revolves around their hurt feelings. But the rich are different from you and me.


And yes, that's partly because they have more money, and the power that goes with it. They can and all too often do surround themselves with courtiers who tell them what they want to hear and never, ever, tell them they're being foolish. They're accustomed to being treated with deference, not just by the people they hire but by politicians who want their campaign contributions. And so they are shocked to discover that money can't buy everything, can't insulate them from all adversity.
I also suspect that today's Masters of the Universe are insecure about the nature of their success. We're not talking captains of industry here, men who make stuff. We are, instead, talking about wheeler-dealers, men who push money around and get rich by skimming some off the top as it sloshes by. They may boast that they are job creators, the people who make the economy work, but are they really adding value? Many of us doubt it — and so, I suspect, do some of the wealthy themselves, a form of self-doubt that causes them to lash out even more furiously at their critics.
Anyway, we've been here before. It's impossible to read screeds like those of Mr. Perkins or Mr. Schwarzman without thinking of F.D.R.'s famous 1936 Madison Square Garden speech, in which he spoke of the hatred he faced from the forces of "organized money," and declared, "I welcome their hatred."
President Obama has not, unfortunately, done nearly as much as F.D.R. to earn the hatred of the undeserving rich. But he has done more than many progressives give him credit for — and like F.D.R., both he and progressives in general should welcome that hatred, because it's a sign that they're doing something right.
  A version of this op-ed appears in print on January 27, 2014, on page A19 of the New York edition with the headline: Paranoia of the Plutocrats. Order Reprints|Today's Paper|Subscribe 

Kome je draži srpski jezik, taj najstariji, takoreći metajezik, Peščanik je i ovo preveo:


Plutokratska paranoja

Rastuća nejednakost sa sobom nosi očigledne ekonomske troškove: stagnantne plate uprkos porastu produktivnosti, porast duga zbog koga teže podnosimo finansijsku krizu. Podrazumeva i velike društvene i ljudske troškove. Postoje, na primer, snažni dokazi da visoka nejednakost dovodi do bolesnijeg stanovništva i povećane smrtnosti. Ali to nije sve. Ekstremna nejednakost, kako se ispostavilo, stvara klasu ljudi koji su zastrašujuće odvojeni od stvarnosti – dok istovremeno ovim ljudima obezbeđuje veliku moć.
Primer o kome mnogi danas govore je milijarder i investitor Tom Perkins, jedan od osnivača venture capital firme Kleiner Perkins Caufield & Byers. U pismu uredniku Wall Street Journala, g. Perkins je zakukao zbog javne kritike ,,jednog procenta" – poredeći ovu kritiku sa nacističkim napadima na Jevreje i tvrdeći da polako idemo u drugu Kristalnu noć.
Možda ćete reći da se očigledno radi o nekom ludaku i zapitati se zašto bi Wall Street Journal objavio tako nešto. Ali gospodin Perkins nije baš neki izuzetak. Čak nije ni prvi među finansijskim magnatima koji je uporedio zagovornike progresivnog oporezivanja sa nacistima. Još 2010. Stiven Švarcman, predsednik i izvršni direktor Blackstone grupe, izjavio je da su predlozi za eliminisanje rupa u poreskom zakonu za menadžere hedž fondova i private-equity firmi slični ,,Hitlerovom napadu na Poljsku 1939".
Tu su i mnogi drugi plutokrati koji uspevaju da zaobiđu Hitlera ali ipak imaju, i glasno izražavaju, političke i ekonomske stavove koji predstavljaju ravnomernu mešavinu paranoje i megalomanije.
Znam da to zvuči oštro. Ali pogledajte govore i članke ,,volstritera" koji optužuju predsednika Obamu – koji nikada nije učinio ništa više od toga da glasno izrekne očigledno, to jest da su se neki bankari ponašali loše – da satanizuje i proganja bogate. I pogledajte kako mnogi od tih optuživača takođe iznose smehotresno samoljubivu tvrdnju da je njihova duševna bol (za razliku od, recimo, zaduženosti domaćinstava i prerane fiskalne štednje) glavni razlog zašto se privreda ne oporavlja.
Samo da budem jasan, vrlo bogatima, a naročito onima na Volstritu, nije tako dobro pod g. Obamom kao što bi im bilo da je 2012. pobedio Mit Romni. Pored delimičnog ukidanja Bušovih poreskih olakšica i povećanja poreza kojim se delimično plaća reforma zdravstva, poreske stope za najbogatijih 1 posto otprilike su vraćene na nivo pre Regana. Takođe, finansijski reformatori su ostvarili neke iznenađujuće pobede u proteklih godinu dana, što je loša vest za muljatore čije bogatstvo potiče uglavnom od zloupotrebe slabe regulacije. Dakle, može se reći da je 1 procenat izgubio neke važne političke bitke.
Ali svaka grupa se ponekad nađe pod kritikom i završi na gubitničkoj strani političkog spora, to je demokratija. Pitanje je šta se dalje dešava. Normalni ljudi to izdrže; čak i kad su besni i ogorčeni zbog političkog neuspeha, ne udaraju u kuknjavu kako ih neko proganja, ne porede svoje kritičare sa nacistima i ne tvrde da se svet okreće oko njihove duševne boli. Ali bogati nisu isti kao vi i ja.
Tačno, to je delimično zato što imaju više novca, i moći koja ga prati. Oni mogu, kao što i rade, da se okruže dvorjanima koji im govore ono što žele da čuju i nikad, apsolutno nikad im ne kažu da se ponašaju glupo. Navikli su na pokornost, ne samo ljudi koji za njih rade, nego i političara kojima je potreban njihov prilog za kampanju. Pa se onda zaprepaste kada čuju da novac ne može sve da kupi, da ne može da ih izoluje od nedaća.
Pretpostavljam i da su današnji Gospodari svemira nepoverljivi prema sopstvenom uspehu. Ne govorim ovde o ljudima koji nešto proizvode. Govorim o muljatorima, ljudima koji okreću pare i bogate se tako što skidaju kajmak s vrha. Možda se hvale kako su upravo oni ti koji otvaraju radna mesta, kako pokreću ekonomoju, ali da li zaista dodaju neku vrednost? Mnogi od nas u to sumnjaju – kao što sumnjaju, pretpostavljam, i neki od njih, a ta sumnja u sebe podstiče ih da se sa mnogo većom žestinom brecaju na svoje kritičare.
U svakom slučaju, sve smo ovo već videli. Nemoguće je čitati paskvile poput onih g. Perkinsa ili g. Švarcmana a da se ne setite čuvenog Ruzveltovog govora iz 1936. u Medison skver gardenu, kada je govorio o mržnji koju oseća od sila ,,organizovanog kapitala" i rekao: ,,Radujem se toj mržnji."
Predsednik Obama, nažalost, nije uradio ni približno koliko Ruzvelt da zasluži omrazu bogatih. Ali učinio je više nego što mu mnogi progresivci priznaju – i kao Ruzvelt, on i progresivci treba da se raduju ovoj mržnji, jer ona je znak da rade nešto dobro.

The New York Times, 26.01.2014.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 30.01.2014.

[Meho Krljic]

Too long for reading on screen, for me.

Bacicu pogled, ako procenim da valja cemu, procitacu kad ugrabim vremena...
Mada, bojim se ne udjemo u dosadasnju spiralu objasnjavanja i bezuspesnih pokusaja ubedjivanja.
Uzgred, za ovog Zizeka nesam cuo.

Holy shit, tek sad ovo vidim. Zar ima NEKO ko nije čuo za Žižeka??? Bar na ovom forumu ga pominjemo svake dve nedelje. Da ne pominjem da je u pitanju ako ne najvažniji a ono svakako medijski najveštiji savremeni filozof.

Naravno, ne mislim da iko treba apriori da se složi sa goreiznesenim žižekovštinama, ali šarmantno je to rekao, nije ostao dužan ni levo ni desno, a ne radi se o pokušaju nekakvog jalovog egalitarizma, već o filozofu koji zbilja postavlja pitanje - kuda dalje?

[Meho Krljic]

Evo kako korporacija vodi tajni rat protiv naučnika koji se usudio da ustvrdi kako njihov proizvod nije dobar za prirodni okoliš:



A Valuable ReputationAfter Tyrone Hayes said that a chemical was harmful, its maker pursued him. by Rachel Aviv February 10, 2014

[Meho Krljic]

Нисам сигуран зашто сам заборавио да ovo zakačim ovde prošlog tjedna, mea culpa maxima itd. Nenad Radičević u Politici kratko i jasno o efektima nemačke Agende 2010 i ostalih elemenata njihove borbe protiv nezaposlenosti. TL;DR verzija je da se u Nemačkoj dešava baš ono što smo i sami intuitivno mogli da naslutimo (a na ovu kolumnu me je malopre podsetio komentar nekog Nemca na neku priču na slešdotu koji potvrđuje Radičevićeve zaključke): reforma zakonodavstva koje se tiče zapošljavanja ali i obaveza poslodavaca prema zaposlenima i državi jeste dovela do dramatičnog pada nezaposlenosti ali je, ko će se uopšte time iznenaditi, takođe dramatično smanjila kvalitet te zaposlenosti. Drugim rečima, da, više ljudi nominalno radi nego pre deset godina u Njemačkoj, ali to su poslovi koji nemaju stabilnost (ili su na određeno vreme ili sa skraćenim radnim vremenom ili ono što zovemo povremeni i provremeni poslovi), nemaju kapacitet za građenje karijere i, možda najvažnije, ne daju socijalnu sigurnost. Štaviše, gomila ljudi koji rade ovakve poslove zarađuju manje nego što je iznos socijalne pomoći koju dobijaju nezaposleni a to je prilično dobar primer kako je posle Amerike i jedan deo Evrope uspešno napustio ideju da minimalna garantovana zarada mora da bude u stanju da obezbedi čoveku minimalno dostojanstvenu egzistenciju. Nijemci dakle, gomilu nominalno zaposlenih danas dodatno finansiraju iz budžeta (i u tome naravno nisu usamljeni) što je meni klasičan win-win za korporacije i generalno kapitaliste. Sa jedne strane sam uspeo da državu ubedim kako treba da mi olakša otpuštanje radnika i smanji opterećenja porezom i doprinosom, jer ću time, jelte povećati obrt a to je dobro za celo društvo (teorija je da onda lakše i zapošljavam ljude i u masi plaćamo više poreza), a sa druge sam uspeo da time napravim takvu konkurenciju na tržištu rada da sad mogu da plaćam smešno male plate i teret obezbeđivanja egzistencije građaninu sam uspešno prebcio na državu kojoj - eto het-trika - plaćam i manje doprinose!!!

Naravno, pošto je ovo bila i približno ideja Radulovićevih predloženih reformi i nije isključeno da će nešto slično biti na agendi i naredne vlade (ne zaboravimo da je zakon o radu formalno ipak pisan u drugom ministarstvu), valja imati sve ovo na umu. A sad, bez daljeg davljenja, dajem reč pametnijem od sebe:
Мане немачке медицине

Немачка медицина је најбоља на свету – као да ускличу балкански политичари чувену реченицу коју изговара лик који тумачи Данило Бата Стојковић у легендарном филму ,,Ко то тамо пева". Додуше, нико од балканских лидера не спомиње заиста германску фармацију већ горки немачки ,,лек" за незапосленост за који сматрају да може да излечи балканске државе чије привреде све више личе на полураспаднути аутобус из Шијановог филма. И као по правилу, немачки рецепт преузимају земље, којима владају премијери из социјалистичких и социјалдемократских партија, баш оне које се сматрају за наследнице и политичке заштитнице радника и њихових права.
Тако је, између осталих, хрватски премијер Зоран Милановић недавно јавно наложио министру рада Миранду Мрсићу да хрватској опозицији и синдикатима достави превод чувене Харцове реформе тржишта рада и социјалних давања из 2002. године, којим би и Хрватска да смањи незапосленост баш као што је то учинила Немачка.
,,Није срамота каснити за Немачком 10 година, али 20 година је глупост", славодобитно је изјавио премијер Хрватске, која је са стопом незапослености од 17,2 одсто одмах после Грчке и Шпаније на неславном трећем месту листе држава чланица Европске уније са највећим бројем незапослених.
Будући да незапосленост у Немачкој од 5,2 одсто чини недостижни сан за већину европских држава, нико од балканских лидера ни не помишља да посумња у ,,немачку медицину" или да се запита која је цена Харцове реформе и да ли су заиста Немци толико срећни што у њиховој земљи међу 80 милиона становника само око два и по милиона нема посао.
Упркос томе што је Немачка прошле године остварила рекордни трговинскi суфицит, економско чудо Немачке и те како има високу цену. Харцова реформа, названа по некадашњем директору у ,,Фолксвагену" и саветнику тадашњег немачког канцелара Герхарда Шредера, након више од 11 година примене, Немачку је заправо драстично раслојила. Увођењем такозваних мини-послова, потом агенција за изнајмљивање радника, али и смањењем накнаде за незапослене уз смањење временског интервала у којем се она даје са три године на годину дана, без сваке сумње утицала је на то да број незапослених са 4,86 ​​милиона у 2002. буде преполовљен. Међутим, уједно је дошло до раслојавања у којем су се по први пут у слоју који прима најниже наднице, међу полуобученим и необученим радницима нашли учитељи, трговци или историчари уметности који су били у средњем слоју.
Премда су све ове промене учиниле да Немачка буде богатија и снажнија економија, Немци су постали сиромашнији. Према резултатима студије Универзитета Дуисбург-Есен, између 1995. и 2010. број оних који у Немачкој зарађују мање од 9,15 евра по сату учетворостручен и сада чини чак 23 одсто запослених.
За балканске услове тај износ представља недосањани сан, али за Немце то је мање него што зарађују њихове комшије у Француској или Белгији. Штавише, како истичу поједини немачки експерти висока цена Харцове реформе је и у томе да је социјална заштита грађана смањена, а да погодности које су послодавци добили у запошљавању и отпуштању запослених нису смањиле број људи који су дуго без посла.
Суморнији део приче о немачком економском успеху представља то што међу легално запосленима чак 1,4 милиона људи прима мање од 4 евра по сату, милион људи ради под краткотрајним уговором на одређено, а чак седам милиона људи ради такозване мини-послове у којима се зарађује 400 евра месечно, што је дупло мање социјалне помоћи коју прима сваки немачки грађанин који дуже од годину дана нема посао.
Смањење надоканада за незапослене, флексибилније тржиште рада и погодности за послодавце имале су за циљ да смање незапосленост у Немачкој. И, заиста, тај циљ је постигнут. Али, Немачка као социјална држава постала је земља у којој богати постају драстично богати док се средњи слој прелива у нижи слој, а они из нижег слоја су на ивици сиромаштва.
Иако је Шредер социјалдемократа, његова реформа је заправо само одговарала крупном капиталу а не радницима, због тога не чуди што су сада немачке социјалдемократе приликом уласка у коалициону владу инсистирале на увођењу минималне зараде од 8,5 евра по сату. Очигледно је да покушавају да исправе некадашњу грешку која их је коштала власти.
То би требало да имају на уму и балкански лидери и то не због своје будућности на власти, већ због дугорочних последица на цело друштво. Наравно да немачке реформе имају и те како и позитивне последице на тржиште рада и економију, али је неопходно размотрити и њихове мане. Јер, горка немачка медицина често помаже да болесник оздрави али његова горчина понекад може и да погорша и онако лоше стање пацијента.
     Ненад Радичевић   објављено: 09.02.2014

[Meho Krljic]

Nevezano za Nemanjiće i petsto godina pod braćom Turcima, evo veoma svežeg primera kako closed source tehnologija (dakle, nešto zaštićeno patentom koji drže privatne firme i što se plaća da bi moglo da se korisit, istim tim firmama, i što će biti zamenjeno nečim drugim čim prestane da bude tržišno isplativo) ulazi i u mesto koje je paradigma open source platforme za prezervaciju ljudskog znanja.

Naime, Wikimedia Foundation razmatra mogućnost da u hostovanim video klipovima dopusti MP4/ h264 format. U ovom trenutku vodi se rasprava o tome koliko je ova promena paradigme korisna ili štetna za wikipediju i njihove druge projekte, ali ako pretegne mišljenje da korist nadmašuje štetu (a korist je utoliko što mnogi telefoni koji su  zarobljeni closed source tehnologijama ne mogu da otvore video klipove trenutno hostovane na wikipediji jer nemaju podršku zaopen source formate), a, po reakcijama, deluje da hoće, eto nam direktnog vezivanja repozitorija globalnog znanja za korporacijski bottom line. Naravno, ovo je za sada sasvim simbolička stvar ali mislim da ukazuje na zabrinjavajući smer o kome pričam.

Kriza avertovana za sada. Glasanjem se došlo do odbacivanja ideje  o dopuštanju proprajetori formata na wikipediji:

https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Requests_for_comment/MP4_Video

[scallop]

Dobro si prepleo perspektive neoliberalne politike apsolutne slobode tržišta svega i svačega. Uz malo slobode razmišljanja lako je zaključiti da su perspektive neorobovlasničkog društva izvesnije od perspektiva globalnog otopljavanja. Ako ne bude mora krvi ili novog ledenog doba dogodiće nam se i jedno i drugo.

[Meho Krljic]

Možda se  sve može rešiti i bez mora krvi, evo Norvežani na primer!!!!!!!

[scallop]

Norvežani se ne računaju. Oni imaju more nafte.

[Meho Krljic]

Prokletnici    Uvek korak ispred nas koji smo naftu i gas našli tek kad se panonsko more povuklo.

[Anomander Rejk]

http://www.vestinet.rs/svet/u-kuci-meksickog-kralja-droge-policija-pronasla-22-milijarde-dolara-u-kesu?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=u-kuci-meksickog-kralja-droge-policija-pronasla-22-milijarde-dolara-u-kesu

[scallop]

Eh, da mi ufatimo jednog takvog. Ni to nemamo.

[Meho Krljic]

Dobro je znati da je novinarstvo na Balkanu i dalje zasnovano na korišćenju nepouzdanih izvora koji i sami kompiliraju i izvrću vesti.

Konkretno, slike novca koje su iskorišćene za ilustraciju ove vesti stare su sedam godina i iz hapšenja su u kome je nađeno 207 milijuna dolara kod meksičkog narkobarona. Ostale slike su sa raznih drugih strana, recimo vezano za ovo hapšenje iz 2009. godine, isto u Meksiku.

Drugim rečima, vrlo sam skeptičan u odnosu na to da iko na svetu ima dvadesetdve milijarde dolara u kešu, pa bih tako i ovu "vest" primio sa velikim brdom soli.

[Anomander Rejk]

I 207 bi nam dobro došlo...a ne ko ovi naši, kao Kristijan, uhvate ih s gramom heroina...

[Albedo 0]

odličan tekst o Njemačkoj, ma ta EU je stvarno kerov kurac

[Tex Murphy]

Dobro, Žižek je filozof, nije na njemu da se bavi operativnim rešenjima.

A Standup Philosopher

Лајк!
Овај генијални клип ми падне на памет увијек кад се спомене Жижек, али и неки други (нпр. Марина Абрамовић и сл.).

[tomat]

u Ukrajini ima mrtvih.



http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=02&dd=18&nav_category=78&nav_id=813525

[Anomander Rejk]

Nenaoružani demonstranti su ubili sedam, ili devet neki kažu, policajaca.
I zauzeli vojnu bazu u Lavovu i još gomilu objekata.
Sve liči na Egipat, Libiju, još jednu trajno razorenu zemlju.
Pitam se oseća li Kličko mrvicu odgovornosti za poginule ? Odakle mu ideja da je sposoban da vodi narod ?

[Meho Krljic]

Evo kako izgleda Kijev. Ne mnogo prijatno. A meni kolege tamo  :


Противоправные действия "мирных" протестующих 18 февраля 2014 года

[Anomander Rejk]

Budimo jasni, i nazovimo stvari pravim imenom.
To nisu demonstracije, nego kratko i jasno-rat.