World today (Ni Srbija ni zemlje u okruženju)

[Melkor]

Scores die in Khyber drone raids

Mada uopste nije poenta u konkretnoj vesti koliko je ovom naslovu, do nedavno, bilo mesto samo u nekoj SF knjizi.

[Lord Kufer]

Biće pravi SF kad dronovi budu ginuli...

[marlowe]

Portugal postaje ,,sirotište Evrope"

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Portugalci sve siromašniji

Dok su svi govorili o Grčkoj, kriza je lagano izjedala i Španiju, a još i više Portugal. Ova mediteranska zemlja ima sve više socijalnih slučajeva, sve je više siromašnih, a narodne kuhinje su sve pretrpanije. 



Banka hrane u Lisabonu nije obična banka. Umesto novca u njoj se daje hrana, objašnjava Izabel Jonet, osnivačica i direktorka banke. ,,Banka hrane skuplja višak proizvoda iz prehrambene industrije i poljoprivrede, iz prodaje i sa tržišta, koja bi inače, iz komercijalnih razloga, bila uništena. Hranu ne dajemo direktno siromašnim građanima nego je prosleđujemo organizacijama koje rade na licu mesta", priča Jonet.



Reč je o konzervama čiji rok trajanja ističe, čipsu koji se prodaje u drugačijim pakovanjima, salati koja nije našla kupca na tržištu... Sve te namirnice najpre se skupljaju u banci hrane, a zatim prosleđuju raznim humanitarnim organizacijama. Od kako kriza u Portugalu uzima sve više maha, povećao se i broj gladnih. ,,Sada u Portugalu postoji 18 banaka koje snabdevaju 1.830 dobrotvornih organizacija. Te organizacije obezbeđuju najmanje jedan topli obrok dnevno za 280.000 osoba."



Milion penzionera ima ispod 300 evra mesečno



Šokantni brojevi iz ,,sirotišta Evrope". Milion penzionera preživljava sa manje od 300 evra mesečno, prosečni lični dohodak iznosi 800 evra. Nezaposlenost je velika. Činjenica da Portugal mora da štedi, dramatično smanjuje socijalna davanja. ,,Najviše stradaju nezaposleni, dakle najmanje deset odsto građana. Ako budu smanjena davanja za nezaposlene, oko 600.000 Portugalaca skoro da neće imati socijalno osiguranje", kaže sociolog Hoze Kastro Kaldas.



Ekonomski stručnjaci i političari smatraju da se situacija u Portugalu u dogledno vreme neće poboljšati. To je razlog što sve više Portugalaca napušta svoju zemlju. Tačan broj emigranta nije poznat, radi se prvenstveno o mladim osobama koje ne mogu da nađu posao. Jedna od njih je i 20-godišnja Margarida Paes: ,,Ozbiljno razmišljamo o tome. Ako moj muž dobije dobru ponudu, naravno da ćemo otići."



Autori: Faget Johen / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

[Cornelius]

Piše Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu Švajcarske



Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Osim stalnih susreta sa starim prijateljem Srbinom, moj prvi pravi kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruženja književnika Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon što je švajcarsko udruženje odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan potez. Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za unapred izgubljene stvari i negativce poput mene, ne hajući za potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja koja pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da postanem član Udruženja književnika Srbije. Otad, Srbija i ja činimo jedan neobičan par. Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.
MELANHOLIJA I PRENATRPANOST
Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepešačio sam taj pomalo siv grad, koji je sav neodređeno mirisao na ugalj i na kuhinjska isparenja. Šetao sam Knez-Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao sam sa tvrđave kako protiču Sava i Dunav, i zatečen obišao vojni muzej gde su, na panoima požutelim od vremena, do najsitnijih detalja opisane epizode otpora protiv turskog osvajača. Na kraju sam proveo nekoliko sati u neverovatnom zoo-vrtu koji krasi obode tvrđave.
U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje nebeskim podijumom. Melanholija: to je ključna reč. Ona vlada svuda, u vazduhu, zidovima, licima, i pokretima ljudi. Kao da nešto satire grad i njegove stanovnike. Nešto što ne može izdržati jedno ljudsko biće, jedan narod, jedna zemlja. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas.
Istražujući dublje, otkrivao sam uzrok te melanholije. To je osećaj onih koji posmatraju kako reka teče i kako vreme prolazi, i pri tom ostaju ubeđeni da ništa neće izmeniti njihovu sudbinu, da ih niko neće osloboditi kobi koja im se obrušila na ramena. Prolazeći kroz Beograd, frapirani smo zgradama koje još nose ožiljke rata sa NATO-om, ali naročito mnogobrojnim zgradama načetih vremenom. Ovde je sve otpor, otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi.
Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulice, radnje, arhitektura, saobraćajne ose, sve je haotično, prezagušeno, iracionalno. Ovde vlada začuđujuća predispozicija za snalaženje, za bavljenje svim i svačim. Kao da je svemu tome cilj da se eventualni osvajač izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi posle beskrajnog kruženja izgubio i želju za osvajanjem.
Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnažniji utisci o ovom malom balkanskom narodu dok gazim po njegovom tlu. Njegova istorija je počela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, pridajući mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni identitet.
UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU
Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi protutnjali su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda, sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili svoje postojanje i prikazali se svetu kao narod: isprečili bi im se na putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radnje, glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da je sve u ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj prošlosti i bogatoj kulturi. Srbin je otporaš, šampion Pirovih pobeda, naročito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti, nesalomive volje da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzvišen.
Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu izaći kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje, plemenitosti uzaludnog.
Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj tvrđavi, i Srbin se nada najgorem i najboljem što mu može doći spolja. Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom, i da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim zatvorima, širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav zatvor predstavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne evropske banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu Evropljani, da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budzašto, stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez opterećenja, u kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status dobro uhranjenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajviše dušu.

[džin tonik]

akording tu svicarskom udruzenju protiv rasizma i antisemitizma (gra) gospon je publicirao rasisticke stihove u jednim svic novinama 2008. te imao vise nastupa u organizaciji desnoekstremnih skupina u inozemstvu, itd. itd.

ne da me pogresno shvatite. ja sam pravi za, ako bi svicarska htjela uvesti, recimo, jedno milion srba. uvjeren sam da bi se uzdigli nad same alpe od produhovljenosti, cojstva i topline koju bi osjetili u dusi.

[Lord Kufer]

Ovaj je došo da nas špijunira...

[varvarin]

Jedna moderna bajka

[džin tonik]

covjek je kao istaknuti islamofob samo odusevljen srbskim 'pothvatima' u srebrenici, gorazdu, pa skoro i bihacu.

[varvarin]

Pouka:

[marlowe]

 

Ma šta stoka zna, uopšte?

[pokojni Steva]

 

[džin tonik]

tja, neki su stvoreni da zive u rupi...

[varvarin]

Moram da pitam, da li ovo koristiš za topli obrok?

[džin tonik]

sta se sad ljutis...

[zakk]

http://www.guardian.co.uk/environment/blog/2010/dec/22/tory-privatisation-all-state-forests

Evo da kažemo da nema jedino naša vlada pametne ideje.

[Meho Krljic]

Evo, da se vidi kakve stvari se dešavaju u Iraku:

Iraqi kills daughter who wanted to be suicide bomber

An Iraqi man killed and buried his teenaged daughter after learning she had intended to become a suicide bomber for al Qaeda, a security official said on Friday. Skip related content


Iraqi security forces raided the man's house in Mandili, 100 km (60 miles) northeast of Baghdad, to search for Shahla Najim al-Anbaky after receiving information that she had ties to the Sunni Islamist militant group.

They arrested her father, Najim Abd al-Anbaky, on Thursday when he confessed he had killed his daughter and buried her body near his house, said Major Ghalib al-Jubouri, a police spokesman in Diyala province.

"He confessed he killed her when he learned she worked for al Qaeda and she wanted to blow herself up," Jubouri said.

The man guided security forces to his daughter's grave, he said.

Diyala, a mainly Sunni Arab province with significant Shi'ite and Kurdish populations, has seen some of the worst violence since the U.S.-led invasion in 2003.

In a separate incident, suspected al Qaeda militants bombed the home of a Shi'ite family in a town south of Baghdad on Friday, killing five people.

Three bombs were planted overnight at the home of Mohammed al-Karrafi, a follower of anti-American Shi'ite cleric Moqtada al-Sadr, in Haswa, a religiously mixed town about 50 km (30 miles) south of the Iraqi capital, police said.

"After midnight, two bombs completely destroyed the house of the Sadrist, Mohammed al-Karrafi, killing five people and wounding four others," said Major General Fadhil Razaq, the chief of police in Babil province. "All the casualties are from the same family."

The blasts killed Karrafi, his wife, his two sons and a nephew. Two of Karrafi's brothers and their wives were wounded in the explosions.

Razaq said a third bomb was detonated when security forces reached the scene but no one was hurt.

"We accuse al Qaeda. Al Qaeda is trying to take Iraq back to sectarian conflict by targeting Shi'ite figures," Razaq add.

Overall violence has fallen in the last two years as the sectarian bloodshed that followed the 2003 U.S.-led invasion fades, but bombings and attacks still occur daily.

(Editing by Jon Boyle)

[Meho Krljic]

Ehhh, da... Britanci ne mogu a da ne iskoriste svaku priliku da podvuku da je Putin autokrata, da sugerišu da se Hodorkovskom zapravo politički sudi, da je on iza rešetaka dospeo kada je ukazao na korupciju u Putinovoj administraciji itd... Što sve može da bude predmet rasprave al jebiga, taj i takav Putin je Rusiju izvukao iz apsolutnog haosa koji je ostavio Jeljcin, sa ruba bankrota, dovodeći je u kakav-takav red i u ekonomske okvire koji su daleko udobniji...

Khodorkovsky found guilty in test for Russia

Alexei Anishchuk and Maria Tsvetkova


Jailed Russian ex-tycoon Mikhail Khodorkovsky was found guilty of money laundering and theft of billions of dollars on Monday at a trial that has renewed doubts about the Kremlin's commitment to the rule of law.


Khodorkovsky's lead defence lawyer told Reuters he would appeal the verdict, which government critics say suggests longstanding Kremlin promises to reform a court system marred by corruption and political influence are insincere.

Prosecutors are seeking an additional six-year prison term for the former Yukos oil company CEO but it could take judge Viktor Danilkin days to read what lawyers said was a 250-page verdict and announce a sentence.

Khodorkovsky is in the last year of an eight-year sentence imposed in 2005 after a politically charged fraud and tax evasion trial that shaped Vladimir Putin's 2000-2008 presidency.

Now prime minister but the dominant figure in Russia's ruling tandem with President Dmitry Medvedev, Putin this month said Khodorkovsky had blood on his hands and that "a thief must be in jail."

Khodorkovsky's lawyers said the comments in a December 16 television appearance were designed to exert influence in the case, which has accentuated a sense of personal rivalry between Putin and a business mogul who was once Russia's richest man.

"What we are hearing leaves us no doubt that pressure was put on the court -- that the court was not free when adopting this decision," lead defence lawyer Vadim Klyuvgant said during a brief break in Danilkin's rushed verdict reading.

Medvedev signalled his disapproval of Putin's comments, saying in a nationally televised interview on Friday that no official had the right to comment before a verdict was reached. Putin said later he was referring to Khodorkovsky's first conviction.

The current trial has been closely watched in Russia and abroad ahead of a 2012 presidential election that could put Putin back in the Kremlin.

The European Union was following the verdict "very closely" and "expects Russia to respect its international commitments in the field of human rights and the rule of law," EU foreign policy chief Catherine Ashton said in a statement.

GUILTY VERDICT

In the Moscow courtroom judge Danilkin said the court had established that Khodorkovsky and his former business partner Platon Lebedev "carried out the embezzlement of property entrusted to the defendants."

The judge said the two men were also guilty of laundering stolen oil funds.

Enclosed in a glass-and-steel courtroom cage, Khodorkovsky and Lebedev pointedly ignored the judge as he read out the widely expected guilty verdict, talking to each other in hushed tones and reading.

Hundreds of protestors gathered in sub-zero weather outside Moscow's Khamovnichesky Court, holding pictures of the defendants and chanting "Freedom!" and "Shame!"

Itar-Tass news agency said some 30 were detained.

Prosecutors say Khodorkovsky stole $27 billion in oil from Yukos subsidiaries through pricing schemes and laundered some of the money, charges his lawyers dismissed as an absurd, politically motivated pretext to keep him behind bars.

The verdict "is meant to show that the boss in our country is Putin," said Yuri Korgunyuk, an analyst at Indem think-tank.

Putin dominates a ruling tandem with Medvedev even though as prime minister, he is subordinate to the protege he steered into the presidency in 2008.

Both men say they will decide together who will run for president in 2012 as the Kremlin's shoo-in candidate, but many Russians suspect it is Putin who will make the choice.

JUSTICE SYSTEM

Monday's conviction deepens doubts that Medvedev, who has championed a progressive Russia underpinned by the rule of law, will shed Putin's shadow and bring meaningful change to Russia.

Despite Medvedev's public urgings, little progress has been visible and Russians who support those goals fear his talk amounts to little more than window-dressing for Putin's more restrictive policies and his continued rule.

A six-year sentence would keep Khodorkovsky in jail until late 2017, close to the end of six-year term of the president elected in 2012 -- keeping him out of electoral politics and shadowing Medvedev if he stays in the Kremlin.

Khodorkovsky fell foul of the Kremlin during Putin's first term after he aired corruption allegations, challenged the state's control over oil exports and funded opposition parties.

After his arrest in 2003, Yukos was bankrupted by back-tax claims and its assets sold off, most ending up in state hands, deepening Western concerns about property rights and the rule of law in Russia under Putin.

Russia's markets showed no immediate reaction to the verdict, with the MICEX stocks index and the rouble holding on to modest losses on year-end profit-taking.

(Additional reporting by Alissa de Carbonnel, Thomas Grove and John Bowker; writing by Steve Gutterman; editing by Jon Boyle)

[Lord Kufer]

Taj Hodorovski je zaista poverovao da su sva nafta i sve pare samo njegovi... Idijot.

[Cornelius]

taj i takav Putin je Rusiju izvukao iz apsolutnog haosa koji je ostavio Jeljcin, sa ruba bankrota, dovodeći je u kakav-takav red i u ekonomske okvire koji su daleko udobniji...

E, pa to sto je doveo rusku ekonomiju u nekakav red, to je silno iznerviralo Zapad. U jednom trenutku, kada je nafta bivala sve skuplja i kada su Ruje zaradjivali ogromnu lovu od izvoza, Putin je resio da likvidira sve dugove Zapadnom svetu. Zapadni svet je odbio, pretio mu i nije hteo da on to regulise tako, u jednom cugu. Na kraju su morali da pristanu. Pa, su posle pojacali pricu da je Putin picketina diktatorska

[Cornelius]

Taj Hodorovski je zaista poverovao da su sva nafta i sve pare samo njegovi... Idijot.

Hodorkovski je napravio dve zivotne greske. Prva je bila da je pokusao politicki da ide protiv Putina, a druga je bila sto je svoje preduzece pokusao da proda SAD-u i da tako u americke ruke stavi cetvrtinu naftnih resursa Rusije. Mora da mu je kokain bio prejak, pa mu prosvirao i mali i veliki mozak.

[Lord Kufer]

Špijun... Agent. Implantiran još kao embrion... Sklon drogama, pun slabih tačaka...

[pokojni Steva]

Trudim se da upratim ono novije seirenje na Rtsu, BBCovo, Spooks se valjda zove (vazda mi špica pobegne). To, baš to - Mraaak ruuuskeee novorođeneee energetske snaaageee, nadvila se nad Budikaaanijooom! Prelepo, jednostavno prelepo. Mami suze glupavice.

[Cornelius]

pun slabih tačaka...

Zato su ga i poslali u Sibir, da ocvrsne.

[Lord Kufer]

U permafrost, na vjeki vjekov... Amin.

[Meho Krljic]

Bogami, Hodorkovski zabo još šest dina:

Russia's Khodorkovsky sentenced to six more years

A Russian judge ordered former tycoon Mikhail Khodorkovsky jailed until 2017 Thursday after being convicted of theft and money-laundering, in a court case seen by the West as a test of the rule of law in Russia. Skip related content

Moscow judge Viktor Danilkin granted the prosecutors' sentencing request and ordered Khodorkovsky to serve 14 years in prison, including his current eight-year term and counting from the day of his arrest in October 2003.

With Khodorkovsky and co-defendant Platon Lebedev watching from a glass-walled courtroom cage at the close of a trial sharply criticised by the West, the judge said there was no way they could be reformed without "isolation from society."

Dressed in black, Khodorkovsky, whose previous sentence was due to end next October, stood stunned as Danilkin announced the sentence, which his lawyers said was made under pressure from Prime Minister Vladimir Putin.

A onda malo da se pokaže da su Rusi ipak primitivna, varvarska ekipa:

"May God damn you and your descendants," Khodorkovsky's mother, Marina, shouted at the judge's back as he hurriedly left the courtroom immediately after the sentencing.

Khodorkovsky had adamantly denied the charges, and supporters said the conviction made a mockery of Russian President Dmitry Medvedev's pledges to improve the rule of law.

"The sentence was clearly issued under pressure from the executive authorities, headed as before by Mr. Putin," said Yuri Shmidt, a lawyer on the defence team.
"Putin signalled to the court who is the boss today and who today decides Khodorkovsky's fate and life," he said.

CHARGES OF "SELECTIVE JUSTICE"

Russia said the trial was a matter for its courts and rejected as "groundless" U.S. suggestions that the verdict resulted from selective justice.

In a televised talk with Russians on Dec 16, Putin said Khodorkovsky had blood on his hands and said "a thief must be in jail," evoking U.S. financial schemer Bernard Madoff to suggest a 150-year sentence would be fitting if allowed by law.

The new sentence will stoke renewed accusations of selective justice and could strain Russia's ties with the United States and the European Union, which said the conviction raised questions about Moscow's commitment to human rights.

It will be seen as a blow to Medvedev, who has said independent courts are crucial to Russia's future, casting deep doubts on his reform promises and reaffirming Putin's role as the dominant decision-maker.

Khodorkovsky, once Russia's richest man and head of a major oil company, the now defunct Yukos, is in the final year of an eight-year sentence imposed after a politically charged fraud and tax evasion trial that shaped Putin's 2000-2008 presidency.

In the second trial, which dragged on in a drab courtroom for nearly two years, prosecutors said he and Lebedev stole nearly $30 billion (19 billion pounds) in oil from Yukos subsidiaries through price mechanisms and laundered some of the money.

Khodorkovsky's lawyers dismissed the charges as an absurd pretext to keep him in jail.

They have vowed to appeal against the sentence, opening the door to a potentially divisive debate over his fate in the run-up to parliamentary elections next year and a 2012 presidential vote that could see the return of Putin to the Kremlin.

One of the young tycoons who built fortunes after the Soviet Union's 1991 collapse, Khodorkovsky fell out with Putin's Kremlin after airing corruption allegations, challenging state control over oil exports and funding opposition parties.

After Khodorkovsky's 2003 arrest, Yukos was bankrupted by back-tax claims and its top assets sold to the state, deepening Western concerns over property rights and the rule of law.

Supporters have cast the trials as part of a Kremlin-driven campaign to punish Khodorkovsky for challenges to Putin and strengthen the state's grip on oil revenues, the fuel for an economic boom that transformed Russia during his presidency.

(Additional reporting by Maria Tsvetkova; writing by Alissa de Carbonnel and Steve Gutterman; editing by Thomas Grove)

[Meho Krljic]

S druge strane u Izraelu:

Israel's ex-president Katsav guilty of rape

Former Israeli President Moshe Katsav was found guilty of rape and other sex crimes on Thursday, in what Prime Minister Benjamin Netanyahu called a sad day for the Jewish state. Skip related content
Katsav, who could now face years in prison, had denied charges he twice raped an aide when he was a cabinet minister in the late 1990s, and molested or sexually harassed two other women who worked for him during his 2000-2007 term as president.

But a three-judge panel said his testimony had been "riddled with lies."

"When a woman says no, she means no," the panel said in its ruling.

Katsav was also convicted of obstructing justice, for trying to confer with one complainant about her testimony to police.

The ashen-faced 65-year-old had no comment for reporters as he was spirited out of Tel Aviv District Court by a scrum of relatives, attorneys and bodyguards.

One of his lawyers, Avigdor Feldman, criticised the unanimous verdict for ignoring "all of the doubts" about the women's accounts and said Katsav planned to appeal the ruling to the Supreme Court.

"This is a sad day for the state of Israel and its residents," Prime Minister Benjamin Netanyahu, leader of the right-wing Likud party of which Katsav is a veteran member, said in a statement after the verdict.

"Today the court conveyed two clear-cut messages, that all are equal before the law and that every woman has exclusive rights to her body," Netanyahu said.

Rape carries a minimum prison term of four years and a maximum of 16 years in Israel. Moshe Negbi, legal analyst for Israel Radio, told Reuters any sentences handed down to Katsav for the lesser charges would probably be served concurrently.

DISGRACE

Though the scandal had forced Katsav's early retirement in disgrace, it had little impact on Israeli government functions, as the presidency is largely ceremonial.

But the allegations against the Iranian-born leader, whose rise from the slums once served as a shining example for disadvantaged Jewish immigrants from the Middle East and North Africa, stirred deep emotions in Israel, where the elite has traditionally been of European descent.

The head of state is supposed to be a beacon of morality and national unity for a country often riven by drift and division.

The verdict was dubbed an "earthquake" by one Israeli newspaper and welcomed by women's groups that have long complained of lax attitudes to sexual harassment in workplaces.

Katsav, who is religiously observant, had cast himself as the victim of extortion and an ethnically-motivated "witch hunt." Relatives said he would campaign to clear his name.

"This trial, where the judges rule according to their feelings, is not in keeping the ethics of Israel," Katsav's son Boaz told reporters.

"God willing, the whole nation will know that dad, the eighth president of the State of Israel, is innocent."

Out of concern for the complainants' privacy, much of the trial had taken place behind closed doors. Some commentators predict Katsav, should he appeal, will argue that the Tel Aviv District Court proceedings were not transparent enough.

Katsav immigrated with his family to Israel in 1951. At the age of 24 he became the country's youngest mayor and went on to hold a number of Likud cabinet posts.

Parliament elected him president in 2000 in a surprise victory over Shimon Peres, Israel's Nobel Peace Prize-winning elder statesman. Peres succeeded Katsav as president.

The eruption of the Katsav affair had amplified corruption scandals that brought down Israel's then premier, Ehud Olmert.

Hosting Olmert in Moscow in late 2006, Vladimir Putin, Russia's president at the time, quipped before TV cameras that Katsav "didn't look like a guy who could be with 10 women."

(Writing by Dan Williams; Editing by Jeffrey Heller and Noah Barkin)

[Cornelius]

Madjarska sutra preuzima šestomesečno predsednikovanje Evropskom unijom. Problem je što su oni 21. decembra u Parlamentu usvojili novi zakon kojim se medijima zabranjuje da pišu protiv vlasti. Svaki tekst mora da bude "politički uravnotežen" i da ne "vredja ljudsko dostojanstvo". Kazne su za televiziju 720 000 evra, a za novine i internet sajtove 90 000 evra. "Medijski savet", organ koji će kontrolisati novinare sastoji se od pet članova Fidesz-a, partije konzervativnog šefa vlade Viktora Orbana koja, inače, drži dve trećine mesta u Parlamentu. Pošto jedno zlo nikada ne dolazi samo, Orban je smislio da Medisjki savet može da kontroliše sva dokumenta i sve instrumente inkriminisanog medija, samo ako smatraju da ovi pripremaju neku vest koja nije "politički uravnotežena". Takodje, pod pretnjom kazne zatvora, novinari će morati da otkrivaju svoje izvore, ako Orban pitanje proglasi vezanim za državnu bezbednost.

E, pa srećna nam Nova fašistička 2011. godina.

[pokojni Steva]

Neko je ovde više puta nadahnuto prognozirao - kraj će biti tužan. Dodao bih, za sve nas, i nek ga bude što pre; da vidimo šta i kako dalje.

[Lord Kufer]

Tačno kao Aušvic i Mathauzen, a možda i Dahau... Ili, Lubjanka i Sibirska Uspavanka...
I niko neće pružiti otpor.

[Cornelius]

...al ćemo, bar, putem da se smejemo... http://www.balkanmagazin.net/kolumna/ljudske_naravi/frojdovski_lapsusi_politicara_ili_sta_nam_spremaju_u_2011_godini.xhtml

[džin tonik]

trebali bi se i ostali robovi ugledati na madjare.

[Meho Krljic]

Evo kad nećemo mi, Kinezi hoće. Da brane jezik dekretima (mada tekst zapravo ne piše mnogo o tome):

Одбрана кинеског језика

Забрањена произвољна употреба страних речи, скраћеница и акронима, као и мешавина кинеског и енглеског језика у кинеским медијима

Да ли сте чули за ,,чинглиш"? Боље да нисте.

Кинеске власти забраниле су произвољну употребу страних речи у медијима, посебно англицизама, известио је минуле недеље кинески дневник ,,Женмин жибао". Стране речи, посебно енглеске, ,,прљају чистоћу кинеског језика", тврде званичници. Највећу опасност представља тзв. чинглиш – мешавина кинеског и енглеског језика.

Захтева се да стандардизовани кинески језик буде норма, а да се у штампи избегавају и стране скраћенице и акроними. Уколико одређене речи морају да буду написане на страном језику, обавезно је пропратити их објашњењем на кинеском, истиче се у саопштењу.

,,Чинглиш" озбиљно угрожава кинески језик и хармонично културно окружење, тврде званичници и подсећају на недавно покренуту идеју да и кинески језик постане извозна роба. Зато су широм света почели да се отварају Конфучијеви институти, где се учи један од најкомпликованијих живих језика, са архаичним идеограмским писмом.

Иако је језик глобализације енглески, онај који се данас нагло шири је и кинески. Не само зато што га говори најмногољуднији народ, него и из два економска разлога.

Први је да Кина има највеће отворено тржиште и огромну привреду у коју се годишње слију стотине милијарди долара страних инвестиција. Стране компаније које послују с Кином раде успешније ако, уз Кинезе који говоре енглески, имају своје људе који говоре кинески.

Други разлог је у великој усмерености кинеске привреде на извоз. Конкурентна роба из Кине преплавила је тржиште широм света поред осталог и због спретности кинеских трговаца да своју робу продају страном купцу на његовом језику. Али, како трговина има два упоредна тока, велики страни увозници су утврдили да лакше послују са Кинезима ако комуницирају на кинеском језику.

Истовремено, код обичног света, који се с кинеском робом сусреће на готово сваком кораку, порасло је интересовање за Кину и Кинезе, а потом и за кинески начин живота, културу и – језик.

Кинези су зато осмислили стратегију да ширењем кинеског језика олакшају себи економску експанзију, а потом прошире и ојачају свој политички и културни утицај у свету. Ако Немци имају Гетеове културне центре, а Шпанци Сервантесове институте, зашто Кинези не би имали Конфучијеве институте?

Име древног филозофа – који оваплоћује кинеску мудрост, обичаје, цивилизацију, менталитет и национални идентитет Кине – зна цео свет. Конфучије понајмање асоцира на ,,кинеску опасност" или на садашњу кинеску, макар и мало омекшану, комунистичку идеологију.

Циљ Кинеза јесте да њихов језик постане популаран у Америци колико и енглески у Кини. Врхунац учења енглеског постигнут је пре две године, у време Олимпијаде у Пекингу: таксисти, рецимо, који нису научили основе енглеског изгубили су посао.

Досад су Конфучијеви институти отворени у тридесетак земаља – међу којима је и Србија. План Министарства просвете Кине јесте да отвори више од сто Конфучијевих института и да милионе људи укључи у учење кинеског језика.

Учи се мандарински, који Кинези зову путонгхуа (заједнички језик). То је пекиншки дијалект и говори га најмање 835 милиона Кинеза. Осталих 465 милиона говори другим дијалектима: кинески језик је јединствен и по томе што има 240 дијалеката од којих су 140 међусобно неразумљиви.

У пекиншком дијалекту постоје четири тона, нагласка, плус један неутрални – од којих зависи значење поједине речи. Хонгконг, где се говори кантоншким дијалектом, има седам тонова и један неутрални.

Кад Пекинжанин разговара са Хонгконжанином потребан им је преводилац. На телевизији, посебно ако се ради о кинеској опери – по правилу се титлује оно што уметници певају.

Кинески језик има око 50.000 идеограма (хијероглифа или карактера) које је, наводно, некад знао само легендарни литерата Гуо Моџо, некадашњи председник Кинеске академије наука. Утврђено је да се у штампи и популарној литератури данас користи највише 4.500 знакова. Сматра се да је за читање књижевних дела довољно знати 8.000 идеограма.

Кинеска легенда каже да је писмо створио Цанг Ђије, писар код митског Жутог цара, око 2600. године пре нове ере. Најстарији трагови кинеског писма пронађени су на корњачиним оклопима који су се користили за прорицање судбине, у време династије Шанг.

Кинеско писмо није фонетско већ идеографско. За прве писане знакове послужили су трагови које су у снегу остављале птичје ноге. Кинески хијероглиф означава истовремено конкретан предмет и апстрактан појам и лишен је морфолошких показатеља рода, броја, времена радње и, чак, врсте речи.

Мада се кинески језик данас упорно опире директним страним позајмицама, граматика новог књижевног језика по много чему се приближава граматици западних језика: појављују се копуле, категорије времена код глагола, показатељи прилога и прилошких одредби и многе друге новине, указују језички стручњаци.

А Кинези тврде да је учење кинеског језика – појава попут лавине. Што више људи говори кинески, још више њих се труди да га научи.

И заборавите на ,,чинглиш".

Петар Мићковић

[SIMERIJANAC]

Putin poslao ministra u selo da objašnjava ljudima zašto nemaju struju za Novu godinu
N.V. | 01. 01. 2011. - 13:53h | Foto: AFP | Komentara: 73

Vladimir Putin, premijer Rusije, i u 2011. godini nastavlja sa javnim disciplinovanjem ruskih zvaničnika.

On je naredio trojici funkcionera, među kojima je bio i Sergej Šmatko, ministar energetike, da novogodišnju noć provedu pod svetlošću sveća sa stanovnicima sela u okolini Moskve koja su ostala bez struje nakon snežnog nevremena, a kojima su oni olako obećali da će im struja biti uključena do šest sati popodne u petak, što se nije desilo.


"Ako niste bili sigurni da možete da ispunite obećanje, nije trebalo ni da obećavate. Bez struje je ostalo 4.000 ljudi u 35 sela. Kažem vam da odete i proslavite Novu Godinu sa njima. Sva trojica", rekao je Putin.

Šmatko je tako bio na prinudnoj proslavi Nove godine sa meštanima sela Kutjino, koje se nalazi na 20 kilometara južno od Moskve, dok su Boris Gromov, guverner Moskovske oblasti i Nikolaj Švec, predsednik kompanije za snabdevanje električnom energijom MRSK, zbog neispunjenog obećanja morali u goste u sela Kurovo i Akatovo zapadno od Moskve.


"Želim da se izvinim zbog onog što se desilo", rekao je Gromov seljanima.
 

Do masovnog nestanka električne energije došlo je prošlog vikenda zbog snažne ledene oluje, kada su popucali mnogi kablovi za prenos struje. Prema rečima Gromova, u prvom trenutku je bez električne energije ostalo 400.000 stanovnika 789 sela i gradova u Moskovskoj oblasti, ali je snabdevanje u međuvremenu normalizovano za većinu njih. Ministar Šmatko je obećao da će preostalim žiteljima te oblasti koji su i dalje bez struje, ona biti ponovo priključena u toku današnjeg dana.

Putinovo treniranje strogoće

u junu 2009. ruski premijer je javno ponizio tajkuna Olega Deripasku izdirući se na njega prilikom posete cementari "Pikalevo" čiji su radnici organizovali blokadu važnog puta zbog neizmirenih plata koje im je dugovao Deripaska
u julu iste godine Putin je održao čas pred TV kamerama šefovima trgovinskog lanca "Perekrestok", koreći ih javno u njihovom supermarketu u Moskvi zbog visokih marži na cene kobasica

Блиц

[mac]

Tja, ja ne bih kažnjavao nekog jer je promašio predviđanje za 1%, ali Rusija je to, 1% trulih jabuka može da pokvari celo bure.

[varvarin]

u julu iste godine Putin je održao čas pred TV kamerama šefovima trgovinskog lanca "Perekrestok", koreći ih javno u njihovom supermarketu u Moskvi zbog visokih marži na cene kobasica

E, što bih voleo da ovde neko nekog prozove zbog cene kobasica!
I cene manastirke. I cene vina. I cene čvaraka. I cene...

[Meho Krljic]

Jao, dajte, molim vas... To sa tim maržama je takva glupost i politički marketing da ozbiljni ljudi ne treba time uopšte da se bave. Evo, za one neozbiljnije, Danica Popoviće je to još tada objasnila:

ПУТИНОВ И НАШ РАТ (ПРОТИВ МАРЖИ)

Може ли се ту шта учинити? Може, али не са једнаким успехом. Када је реч о домаћим трговинским ланцима, ту је тешко било шта урадити, јер њихов власник финансира све политичке партије

Време је, видим, за једну истиниту причу о цару Диоклецијану. Те давне 301. године наше ере, трговци Старог Рима почели су да дижу цене. Јесу ли то радили зато што је цар у златнике стављао превише бакра (инфлација) или зато што су феничанске марже биле превелике (монополи), оставимо за тренутак по страни. Народ је био узнемирен, што је за сваког императора лош знак. Стога Диоклецијан издаде проглас: уводи се смртна казна за све који продају, али и за све који купују по ценама које су више од прописаних. Како је човек био император, није било разлога да се сумња нити у озбиљност, а ни у повољан исход овог потеза, кад боље човек размисли.

И шта мислите, шта се тада десило, јесу ли цене ипак пале? Нису. Трговци су лепо отишли из Рима, а када су завладале несташице, император им је прећутно дозволио да се врате, као да тог несрећног декрета никада није ни било. Човек је схватио: цене су морале да остану – цене, да би император могао да остане – император, то јест да не би сутра поново испао смешан пред својим народом.

Седамнаест векова касније, то јест пре неки дан, руски председник Путин запутио се у сличну мисију. Наоружан истом императорском амбицијом да ствар пресече у тренутку, објавио је рат високим маржама и похлепним трговцима. Први ,,феничанин" кога је ухватио, извесни Ковбаладзе, подвио је реп и на лицу места обећао да ће марже у његовом трговинском ланцу бити спуштене већ сутрадан. И? Хоће ли марже у Русији стварно бити спуштене? Неће, наравно.

Било да је у питању инфлација или монополи, прогласи и претње ту не помажу. Како смо видели, ни смртна казна овде не би помогла. Јер ако је проблем инфлација, па замрзнете цене, трговци ће побећи и завладаће несташицa. Ако су проблем монополи и превелике марже, па њих покушате да замрзнете (као што је ово Путин урадио) трговци неће чак ни бежати, али ни цене ни марже неће пасти. У овом, за трговце много повољнијем случају, довољно ће бити да се мало папири преуреде, па да буде задовољан и Путин и трговци. А народ?

Е па, ни народ не остаје кратких рукава. Они добијају један лепи ријалити шоу након чега ће данима моћи да коментаришу како је њихов вођа јавно унизио те зле и похлепне трговце. И да се вајкају како се, ето, некада знало где је таквима место... У том дерту, заборавиће они и цене и марже, које ће, како рекох – остати исте.

И шта онда човек да ради да би се марже смањиле? Једини прави лек је овде – конкуренција, јер сваки други лек у њеном одсуству губи смисао и једноставно нема дејство. Треба, у ствари, применити стари позоришни рецепт који каже: ,,Најбољи лек против честих боловања наше примадоне јесте – друга примадона".

И – одлично. Хајдемо онда назад у Србију, и погледајмо те две наше примадоне – малопродају и банке, и њихове огромне марже. И одмах ће вам ту експерти покушати да компликују ствар – те нису то монополи, него је у питању доминантан положај, или су то у ствари олигополи, или је у питању дослух... али не дајте да вас збуне. Основни лек остаје основни лек – ова господа су се крунисала, јер у Србији нема нових улазака. И док се нови конкуренти не појаве марже ће остати исте или ће – порасти.

Може ли се ту шта учинити? Може, али не са једнаким успехом. Када је реч о домаћим трговинским ланцима, ту је тешко било шта урадити, јер њихов власник финансира све политичке партије, што му вероватно гарантује да ће барем у овом веку успети да сачува доминантан положај и да осујети долазак било ког великог трговинског ланца у Србију. Овде је једини, али једини лек – Европска унија: такви локални монополи, као што је овај Делтин, тамо падају као снопље, и зато су тамо марже много мање. Ерго, евроскептици, размислите о томе, макар ме сви ви сада оптужили да желим да трампим национални суверенитет за тридесет одсто јефтинији пар кобасица.

И остаје питање – како је онда могуће да марже у страним банкама буду тако високе, када сигурно ниједна од њих нема доминантан положај, нити их штите домаће политичке партије? То је, наравно, тачно, али размислите – иста вам је ствар и са таксистима: ни они немају неку политичку моћ, а држе цене веома, веома високо. И у томе је понајвише ствар са овим маржама и високим ценама – наше примадоне се не боје нових улазака.

А ове путиновско-шешељевске методе заборавите, молим вас.

професорка Економског факултета, чланица ЦЛДС-а

Даница Поповић
објављено: 01/07/2009

[pokojni Steva]

Tu i tamo, složio bih se sa gornim izlaganjem. Tvrdim jedno, da se glave zaista zakotrljaju, malo morgen nebi promena bilo. Ovako, caru carevo, prešjedniku partijsko, i tako to.

[Meho Krljic]

Pa, da, ali ne možeš da se zalažeš za slobodno tržište a onda trgovcima da spočitavaš visoke marže. Državna kontrola cena postoji u izvesnim slučajevima sa izvesnim artiklima (na primer gorivo kod nas) ali nikada nije poželjna kao trajno rešenje.

[pokojni Steva]

Zaboravljaš da sam ja uglavnom crveno-crn...

[mac]

Ali mogli bismo da govorimo o slobodnom tržištu samih trgovaca. Država pripiše cenu za neki proizvod. Trgovci recimo ne prihvataju tu cenu i ne prodaju taj proizvod. Država vidi da se narodu ne prodaje proizvod i vidi da to nije dobro i onda poveća cenu. I onda neki trgovci nađu sebi računicu da ipak prodaju proizvod. I imamo slobodno tržište

[Cornelius]

Kada predsednik drzave ili sef vlada, pred TV kamerama, ocita bukvicu trgovcima zbog visokih cena ili visokih marzi, to se zove populizam i to nema veze sa ekonomijom, nego sa vabljenjem glasaca. Pametan trgovac, onaj kome je stalo do reklame za dzabe, skinuce, pred TV kamerama, cene kobasica i staviti ih bas na onaj nivo, na koji je premijer trazio. Izgubljenu marzu ce da nabije na mleko, pelene, rakiju i deterdzent. Tako ce premijer da bude zadovoljan, gazda ce da zaradjuje isto, a narod ce biti jeban i u glavu i u novcanik, kao i na samom pocetku.

[Meho Krljic]

Eto, Kornelijus objasnio za one sa jeftinijim kartama.

[pokojni Steva]

'jeftinijim kartama', odušev, odušev

[Джон Рейнольдс]

Mda... Danica nama evroskepticima sugeriše da razmislimo o tome kako je Šangri-la, pardon, EU lek za sve. Naravno, u samom tekstu nema ni reči kako je to EU lek za sve, to jest verovatno bi trebalo da verujemo Danici na reč. EU je codeword za bolji
život, šta li. Ah, da... konkurencija.

Ajmo ovako. Šta, ovde nema konurencije? Kupujete u megamarketima? Imate Miškovićev Tempo, hrvatsku Ideu, slovenački Merkator (+ Rodić) i grčki Veropulos. To ja ovako iz glave, možda ima još koji. Jeste, nema Špara i kompanije, ali imamo 4. Slovima - četiri. I gde su cene najniže, to jest - ako odete u veliku mesečnu kupovinu (a ja idem), gde ćete kupiti određeni broj artikala za kuću i potrošiti najmanje? Kod zlog Miškovića.

Ne kažem to zato što me Miško plaća (ne d'o Bog), nego je prosto tako.

Dakle, konkurencija postoji. Ali zašto sad cene ne padaju? Kako je moguće da konkurencija funkcioniše u Šangri-lau, pardon EU, a ovde jok? Pa funkcioniše, ali Srbadija nema mozga da se organizuje. Bacite malo pogled na junk-mail, nemojte ga odmah frljati u đubre. Akcijski popusti za ovo, akcijski popusti za ono, na različitim mestima, ali šta sad? Da nećete možda da vam donesu na gajbu? Toga ima i u Šangri-la, pardon EU, ima i kod nas, ali se plaća. Ono što se neće dogoditi i ne događa se, sve i da ovde postoji dvadeset trgovinskih lanaca jeste da padaju cene artikala dok za njih postoje kupci.

Ljudi ovde ne umeju da kupuju pametno, da gledaju šta kupuju, da bojkotuju proizvode koje im bilo kog razloga ne odgovaraju. Ne poštuju ni sebe ni svoj novac, pa zašto bi ih trgovci u "slobodnom tržištu" poštovali? Čak i dobro prolazimo koliko se mamlaza nakotilo.

Ajde primeri. Odem sticajem okolnosti u Rodić pred NG (mada izbegavam da kupujem u Merkatoru, a u Idei ne kupujem taman i da mi deca gladuju) i nađem tamo kornišone, srednju teglu, za 87 dinara. Na akciji. Uporedim sa cenom iz Tempa i ustanovim da slični kornišoni u Tempu koštaju isto, ali mala tegla, van akcije.

Kada god idem u nabavku, pogotovo kad je kućna hemija u pitanju, tražim proizvode koji su opet na akciji, dakle uz njih dobijete još nešto ili postoje popusti. Nije me sram da prilazim i direktno pitam šta prodaju, pogotovo kad su u pitanju stvari koje nemaju rok trajanja, pa i kupim ono što mi trenutno ne treba ili kupim više, pa se iskoristi kasnije. Tako sam jednom doneo kući jedan ogroman džak deterdženta, žena je malo kreštala šta ćemo s tim, ali je prosta računica rekla da smo na toj kupovini bili dobri par stotina dinara.

I tako dalje. Dakle, šta je poenta? Da se u Srbiji kupuje pametno i štedljivo, efekti konkurencije bili bi vidljiviji. Kad bi ovi prvi kornišoni planuli, a ovi drugi sačekali istek roka, išli bi ne na akciju nego na prodaju dva po ceni jednog ili tome slično. Lično nemam problem i sa takvim kupovinama jer prosto neću praviti zalihe nečega što ne mogu da potrošim do isteka roka, a i ako rok istekne, nije frka jer ne pokvari se baš odmah, pisao je Sin o tome nedavno. Doduše u drugom kontekstu. Nego da se vratim na pametnu kupovinu. Prosto, trgovci bi videli, a znam da se bave analizom prodaje jer mi se rođeni brat bavi consumer goodsima i to na visokom nivou, da cene moraju padati na više nivoa, a ne sporadično. E, to je konkurencija, kad umesto da nešto kupiš u jednoj prodavnici, odeš u drugu, a ne misliš - ko ga jebe, ovde sam prošao dobro, a ovde su me odrali, u proseku sam dobar. Jer tako funkcioniše Kornelijev scenario i naravno da će ga svaki pametni trgovac koristiti. Samo kupac mora biti pametniji od trgovca.

Nadam se da sam bio jasan. I treba pratiti šta vam je potrebno i kako se nudi. Moram da se pohvalim, kupio sam auto i to mislim da je bila jedna od tih pametih kupovina. Dacia Stepway, sa nekom dodatnom opremom i kurcabocama - iskeširaš 6.000 evra a 3.000 beskamatni kredit na tri godine. Veliki sam protivnik kredita jer smatram da se njima prevashodno kupuje ono za šta realno nemate novca, da je to beda duha, ali u ovom slučaju sam stavio prst na čelo. Renault-Nissan meni plaća pokretanje kredita i kamatu, ja plaćam samo rate... pa to je kao da sam od nekog poznanika pozajmio novac i vraćam mu ga sukcesivno, ali bez frke da će doći i reći - treba mi novac, vraćaj pre roka. Dakle, meni potpuno nov auto (sasvim solidan, nije BMW ali nije ni polovna mačka u džaku) + ostade neka ušteđevina, nove gume i garancija... samo zato što sam pratio situaciju i iskoristio ponudu.

[Melkor]

Ajmo ovako. Šta, ovde nema konurencije? Kupujete u megamarketima? Imate Miškovićev Tempo, hrvatsku Ideu, slovenački Merkator (+ Rodić) i grčki Veropulos. To ja ovako iz glave, možda ima još koji. Jeste, nema Špara i kompanije, ali imamo 4. Slovima - četiri. I gde su cene najniže, to jest - ako odete u veliku mesečnu kupovinu (a ja idem), gde ćete kupiti određeni broj artikala za kuću i potrošiti najmanje? Kod zlog Miškovića.

Bilo bi sve sto si napisao u redu da si uporedio sve navedene (strane) megamarkete sa Maxijem u Delta City-ju. To je isti nivo. Tempo se moze porediti po cenama samo sa Metroom (koji je valjda nemacki). Nadam se samo da je greska slucajna a ne namerna zbog tvog izrazenog antiEU stava (ne komentarisem samo primecujem).

[smrklja]

Tempo(Tempoekspres), Metro, Rodić, Kort, Interex, SuperIdea (ili tako nekako), su otprilike u istom rangu (veliki hipermarketi).Kod maloprodajnih lanaca ubedljivo najskuplji je Višnjica, a onda tek Merkator,Vero,Idea,Maksi(miniMaksi,Pekabeta),Jabuka.Konkurencija postoji i kao što John kaže treba samo dobro proučiti koliko gde šta košta i pametno kupiti.

[scallop]

Džone, dopizdilo ti? I treba. Trgovci i nisu nešto, kupci su krivi? Ma, u pravu si. Mi nismo prošli tranziciju u glavi. Trgovci se dogovaraju kako da nas oleše? Sigurno da se dogovaraju. Jeste li se ikad iznenadili na pijaci što su cene kod seljaka svuda iste za iste proizvode? I seljaci  kad donesu robu na pijacu najpre se raspitaju kako ide salata, spanać, krompir... Zato ja, na pijaci, u prvom krugu obiđem celu pijacu.
Da, konkurencija postoji. Pre par dana sam potegao do Korta, koji se sad zove DIS, samo zbog rakije za kuvanu rakiju. Ima neki proizvođač iz Petrovca na Mlavi, rakija "skoro" prirodna, samo 287 din/l i dobra za kuvanje. (Što rekao neko na Radionici - koncizno, više informacija u jednoj rečenici.) Taj Kort ili DIS je nešto toliko veliko da slično ni u Ameriki nisam video, a Džon nije pomenuo. Ja sam pre tri godine tamo bio šampion za jeftino samo zato što sve prvo pregledam. One "šarene" papire koje bacaju lopatom pred kuće. I danas ponekad ispričam kako sam jednom kupio 10 funti (4.5 kg) pilećih bataka sa karabatacima za 1,9$. Video u "šareno" da je "samo danas" toliko. Hteo sam da kažem da kod nas ni "akcije" nisu nešto jer ne reagujemo na njih kako treba.

[Cornelius]

Dakle, konkurencija postoji. Ali zašto sad cene ne padaju?

Zato što država neće da kažnjava kriminalno nastrojene biznismene. U Francuskoj za mobilnu telefoniju postoje tri firme. Svaka ima milijardu ponuda i kombinacija. Čudo veliko je da svaka, pa i najneverovatnija kombinacija, košta isto kod sva tri. Onda su ih potrošči odveli na sud, a sud ih osudio da plate nekih 300 miliona evra i da prekinu da se dogovaraju i da drže cene visoko. Telefondžije nisu ništa platile, nastavile su da se dogovaraju (antikonkurencija) i pokušale su da kod Sarkozija blokiraju da se tržište proširi i da na njega udju i druge telefondžije. Naredne godine će se pojaviti četvrti provajder, a kako možemo da vidimo, on će prdeti u istu tikvu.

Znači, problem je u korumpiranim političarima koji zbog svoje karijere, zarade i slave, dopuštaju kriminalcima da legalno i industrijski pljačakaju narod. Tako u Srbiji, a tako i u Francuskoj.

[Cornelius]

Kako sprega političara i biznismena uvodi narod u ropstvo, lepo je rečeno u Dušanićevoj knjizi, zasnovanoj na analizama pokojnog Branka Horvata. Horvat je bio najvažniji jugoslovenski ekonomista svih vremena. Ja sam ga upoznao u Njujorku, kada je 1992. bio pozvan u UN da govori o budućnosti ekonomija zemalja bivše Jugoslavije. U ovih nekoliko izvadaka iz knjige (2002. godine), zamenite ime "Hrvatska" imenom "Srbija", pa će se opet dobiti kako se radi poso:

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/nauka/kako_je_razarana_hrvatska_privreda.xhtml

[Lord Kufer]

Organizacija, oružje, monopol - to je sve što treba...