World today (Ni Srbija ni zemlje u okruženju)

[scallop]

Samo brinemo za konje koje transportuju po snežnoj mećavi da trče na 1200 m nadmorske visine. Tebe to ne brine? I tis i mi neki konjoljubac.

[Hiperhik]

Mik Dzeger odbio da se pojavi u Davosu.

Sad su najebali.

[Mica Milovanovic]

Konji koji služe za polo su mrtve-hladne životinje i teško se povređuju - za razliku od galopera.

[scallop]

Jel' od njih prave debrecine koje dugo stoje u frižideru?

[pokojni Steva]

Da li ovde neko ima nešto protiv konjičkih takmičenja?

Ne kad su kobasicijade u pitanju 

[varvarin]

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Soros-predvidja-klasnu-borbu-u-SAD-i-finansijski-kolaps.sr.html

Dame i godpodo, potražite vaš primerak KAPITALA na tavanu!   

Сорош предвиђа класну борбу у САД и финансијски колапс

"ВАШИНГТОН – Амерички ,,инвеститор над инвеститорима" Џорџ Сорош (81), рекао је да је ,,у оваквим временима опстанак главна ствар", упозоривши да се ,,свет суочава с најопаснијим периодом савремене историје - раздобљем зла".
Европа се суочава са потонућем у хаос и сукобе, рекао је он у интервјуу за амерички часопис ,,Њусвик", док за САД предвиђа немире на улицама и брутални одговор који ће драматично сузбити људске слободе.
Светски економски систем би чак могао доживети колапс, упозорио је Сорош пред одлазак у Давос на Светски економски форум..."

[scallop]

Da, čuo sam izjavu tog lopova na finansijskim berzama. Još da se povampiri Hajek.

[Usul]

Uvek je bolje postaviti originalan clanak za svaki slucaj

http://www.thedailybeast.com/newsweek/2012/01/22/george-soros-on-the-coming-u-s-class-war.print.html

[Meho Krljic]

Prekrajanje Evrope i rezultata Drugog sveckog rata stupa u novu fazu. Njemačka poručuje Grčkoj da treba da prepusti kontrolu svojega budžeta evropskim institucijama:

    Exclusive: Germany wants Greece to give up budget control 

   BERLIN (Reuters) - Germany is pushing for Greece to relinquish control over its budget policy to European institutions as part of discussions over a second rescue package, a European source told Reuters on Friday.
"There are internal discussions within the Euro group and proposals, one of which comes from Germany, on how to constructively treat country aid programs that are continuously off track, whether this can simply be ignored or whether we say that's enough," the source said.
The source added that under the proposals European institutions already operating in Greece should be given "certain decision-making powers" over fiscal policy.
"This could be carried out even more stringently through external expertise," the source said.
The Financial Times said it had obtained a copy of the proposal showing Germany wants a new euro zone "budget commissioner" to have the power to veto budget decisions taken by the Greek government if they are not in line with targets set by international lenders.
"Given the disappointing compliance so far, Greece has to accept shifting budgetary sovereignty to the European level for a certain period of time," the document said.
Under the German plan, Athens would only be allowed to carry out normal state spending after servicing its debt, the FT said.
"If a future (bail-out) tranche is not disbursed, Greece cannot threaten its lenders with a default, but will instead have to accept further cuts in primary expenditures as the only possible consequence of any non-disbursement," the FT quoted the document as saying.
The German demands for greater control over Greek budget policy come amid intense talks to finalize a second 130 billion-euro rescue package for Greece, which has repeatedly failed to meet the fiscal targets set out for it by its international lenders.
CHAOTIC DEFAULT THREAT
Greece needs to strike a deal with creditors in the next couple of days to unlock its next aid package in order to avoid a chaotic default.
"No country has put forward such a proposal at the Eurogroup," a Greek finance ministry official said on condition of anonymity, adding that the government would not formally comment on reports based on unnamed sources.
The German demands are likely to prompt a strong reaction in Athens ahead of elections expected to take place in April.
"One of the ideas being discussed is to set up a clearly defined priorities on reducing deficits through legally binding guidelines," the European source said.
He added that in Greece the problem is that a lot of the budget-making process is done in a decentralized manner.
"Clearly defined, legally binding guidelines on that could lead to more coherence and make it easier to take decisions - and that would contribute to give a whole new dynamic to efforts to implement the program," the source said.
"It is clear that talks on how to help Greece get back on the right track are continuing," the source said. "We're all striving to achieve a lasting stabilization of Greece," he said. "That's the focus of what all of us in Europe are working on right now."
(Reporting By Noah Barking; Additional reporting by George Georgiopoulos in Athens and; Adrian Croft in London; writing by Erik Kirschbaum; editing by Andrew Roche) 

[Джон Рейнольдс]

Има ваљда неког у Грчкој (и Србији, за шта сумњам) ко је свестан да је ово горе класично самоубиство и да примери земаља југоисточне Азије од пре петнаестак година и Аргентине од пре десетак говоре баш супротно - да се треба по сваку цену држати подаље од стране контоле и "пакета помоћи". Решење је враћање драхме и њено слабљење, тим више што Грчка има туризам и карактеристичну територију (острва) као значајне ресурсе. Били су они савети западних душебрижника, Енглеза ваљда, да Грци распродају острва.

[Savajat Erp]

Били су они савети западних душебрижника, Енглеза ваљда, да Грци распродају острва.

И то њима, по могућству?

[Ugly MF]

Uporan ovaj Nemac, ts,ts,ts.... resio da zavlada Evropom, pa to ti je....
Prvi Svecki Rat, Drugi Svecki Rat, Euro.....Sta li je sledece....?

[Tex Murphy]

Uporan ovaj Nemac, ts,ts,ts.... resio da zavlada Evropom, pa to ti je....
Prvi Svecki Rat, Drugi Svecki Rat, Euro.....Sta li je sledece....?

Нацистичка гамад 

[Meho Krljic]

Žižek se raspisao...

Pobuna plaćene buržoazije 

Kako je Bil Gejts postao najbogatiji čovek u Americi? Njegovo bogatstvo nema nikakve veze sa tim što Microsoft proizvodi dobre programe po nižim cenama od konkurentskih, niti sa uspešnijim ,,eksploatisanjem" radnika (Microsoft plaća svoje intelektualne radnike relativno dobro). Milioni ljudi i dalje kupuju Microsoftove programe zato što se Microsoft nametnuo kao skoro univerzalni standard, praktično monopolizujući čitavu oblast, kao otelotvorenje onoga što je Marks nazivao ,,opštim intelektom", pod čime je podrazumevao kolektivno znanje u svim oblicima, od nauke do praktične umešnosti. Gejts je u suštini privatizovao opšti intelekt i obogatio se prisvajajući rentu koja je usledila.
Mogućnost privatizacije opšteg intelekta je nešto što Marks u svojim radovima o kapitalizmu nikad nije mogao da zamisli (uglavnom zato što nije uzimao u obzir socijalnu dimenziju kapitalizma). Pa ipak, u ovome se krije suština današnjih borbi oko intelektualne svojine: kako se uloga opšteg intelekta – utemeljenog na kolektivnom znanju i društvenoj saradnji – povećava u postindustrijskom kapitalizmu, tako se i bogatstvo akumulira nesrazmerno u odnosu na rad utrošen na njegovu proizvodnju. Rezultat nije, kako je Marks po svemu sudeći očekivao, samouništenje kapitalizma, već postepena transformacija profita generisanog eksploatacijom rada u rentu prisvojenu privatizacijom znanja.
Isto važi i za prirodne resurse, čija je eksploatacija jedan od najvećih svetskih izvora rente. Traje neprekidna borba oko toga kome ide ova renta: žiteljima Trećeg sveta ili zapadnim korporacijama. Ironično je to da, objašnjavajući razliku između rada (čijim se korišćenjem proizvodi višak vrednosti) i drugih roba (čija se sva vrednost troši upotrebom), Marks navodi naftu kao primer ,,obične" robe. Svaki pokušaj da se porast ili pad cene nafte poveže sa porastom ili padom troškova proizvodnje ili cene eksploatisanog rada bio bi besmislen: troškovi proizvodnje su zanemarljivi u proračunu cene koju plaćamo za naftu, cene koja je zapravo renta koju vlasnici resursa mogu da određuju zahvaljujući ograničenoj ponudi.
Posledica porasta produktivnosti, izazvane eksponencijalnim uticajem kolektivnog znanja, jeste promena uloge nezaposlenosti. Upravo uspeh kapitalizma (veća efikasnost, rast produktivnosti itd) izaziva nezaposlenost, čineći sve veći broj radnika radnika nepotrebnim: ono što bi trebalo da bude uspeh – smanjenje potrebe za napornim radim – postaje usud. Ili, drugim rečima, prilika da čovek dugoročno bude eksploatisan sada se doživljava kao privilegija. Svetsko tržište, kako kaže Frederik Džejmson, jeste ,,prostor gde je svako jednom bio produktivan radnik, i gde je rad svojim pojeftinjenjem počeo sebe da istiskuje iz sistema". U tekućem procesu kapitalističke globalizacije, kategorija nezaposlenih ne može više da se ograniči na Marksovu ,,rezervnu armiju rada"; u nju spadaju i, kako Džejmson primećuje, ,,oni brojni narodi sveta koji su, kako bi se reklo, 'ispali iz istorije', koji su planski isključeni iz modernizacijskih projekata kapitalističkog Prvog sveta i otpisani kao beznadežni i terminalni slučajevi": takozvane propale države (Kongo, Somalija), žrtve gladi ili ekoloških katastrofa, oni uhvaćeni u zamku pseudoarhaičnih ,,etničkih mržnji", predmeti filantropije ili nevladinih organizacija ili mete rata protiv terorizma. Tako je kategorija nezaposlenih proširena i obuhvata ogroman broj ljudi, od privremeno nezaposlenih, nezaposlivih i trajno nezaposlenih, preko stanovnika geta i sirotinjskih krajeva (svi oni koje i sam Marks često otpisuje kao ,,lumpenproletere"), pa sve do čitavih naroda i država isključenih iz globalnog kapitalističkog procesa, poput praznih mesta na starim mapama.
Neki tvrde da ovaj novi oblik kapitalizma stvara nove mogućnosti za emancipaciju. To je u svakom slučaju teza Hartove i Negrijeve knjige Multitude, gde se pokušava radikalizacija Marksa, koji je smatrao da ćemo, ako samo odsečemo glavu kapitalizmu, dobiti socijalizam. Marks je, po njima, bio istorijski sputan: razmišljao je u okvirima centralizovanog, automatizovanog i hijerarhijski organizovanog industrijskog rada, a kao posledicu toga dobijamo njegovo shvatanje ,,opšteg intelekta" kao svojevrsne agencije za centralno planiranje; tek je danas, sa usponom ,,nematerijalnog rada", revolucionarni preokret postao ,,objektivno moguć". Ovaj nematerijalni rad proteže se između dve krajnosti: od intelektualnog rada (proizvodnja ideja, tekstova, kompjuterskih programa itd.) do afektivnog rada (lekari, dadilje, kabinsko osoblje u avionu). Danas je nematerijalni rad hegemonski, u smislu u kom je Marks označio veliku industrijsku proizvodnju devetnaestovekovnog kapitalizma hegemonskom: on se ne nameće svojom brojnošću nego igrajući ključnu, simboličnu strukturnu ulogu. Rezultat je novi domen ,,zajedničkog dobra": zajedničko znanje i novi oblici komunikacije i saradnje. Produkti nematerijalne proizvodnje nisu predmeti, već novi društveni ili međuljudski odnosi; nematerijalna proizvodnja je biopolitička, to je proizvodnja društvenog života.
Hart i Negri ovde opisuju proces koji ideolozi današnjeg ,,postmodernog" kapitalizma veličaju kao prelaz sa materijalne na simboličku proizvodnju, sa centralističko-hijerarhijske logike na logiku samoorganizacije i multicentrične kooperacije. Razlika je u tome što su Hart i Negri odani Marksu: pokušavaju da dokažu da je on bio u pravu, da je uspon opšteg intelekta dugoročno nespojiv sa kapitalizmom. Ideolozi savremenog kapitalizma promovišu upravo suprotan stav: marksistička teorija (i praksa), tvrde oni, ostaje u okvirima hijerarhijske logike centralizovane državne kontrole, pa tako ne može da se nosi sa društvenim efektima informacijske revolucije. Oni imaju dobre empirijske razloge za ovu tvrdnju: komunističke režime je praktično uništila njihova nesposobnost da se prilagode novoj društvenoj logici proistekloj iz informacijske revolucije. Pokušavali su da usmeravaju revoluciju, da je pretvore u još jedan krupni centralizovani projekat državnog planiranja. Paradoksalno je što Hart i Negri ovaj proces hvale kao jedinstvenu priliku za prevazilaženje kapitalizma, dok ga ideolozi informacijske revolucije veličaju kao uspon novog, ,,beskonfliktnog" kapitalizma.
U analizi Harta i Negrija ima nekih slabih tačaka, koje nam pomažu da shvatimo kako je kapitalizam uspeo da preživi ono što je trebalo da bude (u klasičnom marksističkom smislu) nova organizacija proizvodnje koja bi ga učinila izlišnim. Oni potcenjuju razmere u kojima je današnji kapitalizam (barem kratkoročno) uspešno privatizovao sam opšti intelekt, kao i razmere u kojima su sami radnici, više od buržoazije, postali suvišni (sa sve većim brojem onih koji nisu više samo privremeno nezaposleni, već strukturno nezaposlivi).
Ako je stari kapitalizam u idealnom slučaju podrazumevao preduzetnika koji investira (svoj ili pozajmljeni) novac u proizvodnju koju je organizovao i kojom upravlja, a zatim od nje ubira profit, danas se javlja novi idealni tip: to više nije preduzetnik koji poseduje svoju kompaniju, već stručni menadžer (ili upravni odbor) koji upravlja kompanijom u vlasništvu banke (kojom isto tako upravljaju menadžeri koji nisu njeni vlasnici) ili svuda rausti investitori. U ovom novom idealnom tipu kapitalizma, stara buržoazija, proglašena nefunkcionalnom, refunkcionalizuje se u obliku plaćenog menadžmenta: pripadnici nove buržoazije primaju platu, pa čak i ako poseduju deo svoje kompanije, dobijaju akcije kao deo nadoknade (,,bonuse" za svoje ,,uspehe").
Ova nova buržoazija i dalje prisvaja višak vrednosti, ali u (mistifikovanoj) formi koja se naziva ,,viškom zarade": oni dobijaju prilično više od proleterske ,,minimalne zarade" (često mitska referentna vrednost, čiji je jedini realni primer u današnjoj globalnoj ekonomiji zarada fabričkog radnika u Kini ili Indoneziji), i ova distinkcija od običnih proletera definiše njihov status. Tako buržoazija u klasičnom smislu nestaje: kapitalisti se ponovo javljaju kao podvrsta plaćenih radnika, kao menadžeri kvalifikovani da zarađuju više svojom stručnošću (zato je pseudo-naučna ,,evaluacija" ključna: ona legitimiše nejednakost). Budući da nije ograničena samo na menadžere, kategorija radnika koji primaju višak zarade obuhvata razne vrste eksperata, administratora, državnih službenika, lekara, pravnika, novinara, intelektualaca i umetnika. Višak se javlja u dva oblika: više novca (za menadžere itd), ali i manje posla i više slobodnog vremena (za – pojedine – intelektualce, ali i za državne službenike itd).
Evaluativni postupak kojim se određuje koji će radnici dobiti višak zarade predstavlja proizvoljni mehanizam vlasti i ideologije, koji ni na jedan ozbiljan način nije povezan sa pravom stručnošću; tako višak zarade ne postoji iz ekonomskih, već iz političkih razloga: radi održavanja ,,srednje klase", kako bi se očuvala socijalna stabilnost. Proizvoljnost društvene hijerahije nije greška, već upravo poenta, gde proizvoljnost evaluacije igra ulogu paralelnu proizvoljnosti tržišnog uspeha. Eksplozija nasilja ne preti kada u društvenom prostoru ima previše neizvesnosti, već kada se pokuša eliminacija neizvesnosti. U knjizi La Marque du sacré, Žan-Pjer Dipui zamišlja hijerarhiju kao jednu od četiri procedure (,,dispositifs symboliques"), čija je funkcija da učine odnos nadređenosti neponižavajućim: sama hijerarhija (spoljno nametnuti poredak koji mi dozvoljava da svoj niži socijalni status shvatim kao nešto nezavisno od moje suštinske vrednosti); demistifikacija (ideološki postupak koji pokazuje da društvo nije meritokratija, već proizvod objektivnih socijalnih sukoba, koji mi omogućava da izbegnem bolni zaključak da je nečija superiornost rezultat njegovih osobina i uspeha); neizvesnost (sličan mehanizam, pomoću kojeg shvatamo da naš položaj na socijalnoj lestvici zavisi od prirodne i društvene lutrije; srećniji su oni koji su rođeni sa odgovarajućim genima i u odgovarajućoj porodici) i kompleksnost (nekontrolisane sile imaju nepredvidive posledice; na primer, nevidljiva ruka tržišta može da dovede do mog neuspeha i uspeha mog suseda, čak i ako ja radim više i ako sam mnogo pametniji). Iako možda tako ne izgleda, ovi mehanizmi ne osporavaju i ne ugrožavaju hijerarhiju, već je čine prijatnijom, budući da ,,zavist pokreće ideja da drugi zaslužuje svoju sreću, a ne suprotna ideja – koja se jedina može otvoreno izraziti". Dipui iz ove premise izvlači zaključak da je pogrešno verovati da će relativno pravedno društvo, koje sebe i doživljava kao pravedno, biti lišeno ozlojeđenosti: naprotiv, upravo će u takvim društvima oni koji zauzimaju inferiorne položaje pronaći ventil za svoj povređeni ponos u nasilnim eksplozijama ozlojeđenosti.
U vezi sa ovim je i ćorsokak u kojem se danas nalazi Kina: ideal Dengovih reformi bilo je uvođenje kapitalizma bez buržoazije (budući da bi ona formirala novu vladajuću klasu); sada, međutim, Kineski lideri otkrivaju bolnu istinu da kapitalizam bez utvrđene hijerarhije koju obezbeđuje postojanje buržoazije – proizvodi trajnu nestabilnost. Kojim će putem onda Kina krenuti? Bivši komunisti se inače pojavljuju kao najefikasniji kapitalistički menadžeri, jer njihova istorijska netrpeljivost prema buržoaziji kao klasi savršeno odgovara tendenciji današnjeg kapitalizma da se pretvori u menadžerski kapitalizam bez buržoazije – u oba slučaja, kako je Staljin davno rekao, ,,kadrovi rešavaju sve". (Zanimljiva je razlika između današnje Kine i Rusije: u Rusiji, univerzitetski profesori su strahovito loše plaćeni – oni su de facto već deo proletarijata – dok u Kini dobijaju vrlo pristojan višak zarade koji garantuje njihovu pokornost.)
Ideja o višku zarade sada pruža novi okvir ,,antikapitalističkim" protestima. U vreme krize, najočigledniji kandidati za ,,stezanje kaiša" su ljudi sa nižih lestvica plaćene buržoazije: politički protesti su njihovo jedino utočište, ukoliko žele da izbegnu utapanje u proletarijat. Iako su njihovi protesti nominalno usmereni protiv brutalne tržišne logike, oni zapravi protestuju protiv postepene erozije njihovog (politički) povlašćenog ekonomskog položaja. Ajn Rend u romanu Atlas Shrugged fantazira o štrajku ,,kreativnih" kapitalista, a ta fantazija se na perverzan način obistinjuje u današnjim štrajkovima, od kojih većinu organizuje ,,plaćena buržoazija" u strahu da će izgubiti svoj višak zarade. Ovo nisu proleterski protesti, već protesti protiv pretnje spuštanja na nivo proletarijata. Ko se danas usuđuje da štrajkuje, kada je i samo redovno radno mesto privilegija? To nisu bedno plaćeni radnici u (preostaloj) tekstilnoj industriji itd, već oni povlašćeni radnici koji imaju zagarantovana radna mesta (prosvetari, radnici gradskog prevoza, policija). U tom svetlu treba posmatrati i talas studentskih protesta: njihova glavna motivacija je verovatno strah da im visoka stručna sprema više neće garantovati višak zarade kasnije u životu.
Međutim, jasno je da veliku obnovu protesta tokom prošle godine, od Arapskog proleća do Zapadne Evrope, od Okupacije Volstrita do Kine, od Španije do Grčke, ne bi trebalo prosto odbaciti kao revolt plaćene buržoazije. Svaki od ovih slučajeva treba zasebno razmotriti. Studentski protesti protiv reforme visokog školstva u Britaniji očigledno se razlikuju od avgustovskih nereda, koji su bili puki potrošački karneval destrukcije, istinska eksplozija zapostavljenih. Moglo bi se reći da je pobuna u Egiptu otpočela delom kao pobuna plaćene buržoazije (gde su obrazovani mladi ljudi protestovali zbog loših životnih izgleda), ali to je bio samo jedan od aspekata širih protesta protiv tiranskog režima. S druge strane, protesti nisu mobilisali siromašne radnike i seljake, i izborna pobeda islamista jasno otkriva usku društvenu bazu prvobitnog sekularnog protesta. Grčka je poseban slučaj: poslednjih decenija, nova plaćena buržoazija (naročito u prekobrojnoj državnoj administraciji) stvorena je zahvaljujući finansijskoj pomoći Evropske unije, i protesti su u velikoj meri motivisani pretnjom da će se ovo okončati.
Pored proletarizacije nižih slojeva plaćene buržoazije, na drugoj krajnosti imamo iracionalno bogato nagrađivanje vrhunskih menadžera i bankara (iracionalno jer je obično, kako su pokazale istrage u SAD, obrnuto proporcionalno uspehu kompanije). Umesto da ove trendove izlažemo moralizatorskoj kritici, trebalo bi da ih čitamo kao pokazatelje da kapitalistički sistem više nije sposoban da uspostavi samoregulišuću stabilnost – drugim rečima, on preti da se otme kontroli.
 
Slavoj Žižek, London Review of Books, 26.01.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 03.02.2012.

[scallop]

Mrzi me da čitam.

[Meho Krljic]

Jedino da platim neko Romče da dođe i pročita ti naglas...

[scallop]

Ne vredi. Kad duvaju filozofi u ekonomiju, to je još gore nego kad to rade inženjeri.

[Meho Krljic]

Pa, sad... ne mislim da filozofi treba da se nužno bave predviđanjima tržišnih trendova i dizajniranjem nacionalnih budžeta ali proučavanje ekonomije kao fenomena i gibanja u društvu vezanih za nju deluje kao da je delom i njihovo polje interesovanja. Marks, recimo...

[scallop]

Jesi li siguran da je Marks nastupio kao filozof? Ako jeste, tamo je bio najslabiji.

[Meho Krljic]

Jesam. I nije filozofija da se bavi samo neprolaznim pitanjima bitka (i vremena), dotiče se ona mnogih "konkretnijih" stvari. Uostalom, dva među najvećim filozofima XX veka su po vokaciji bili redom sociolog i urbanista (Bodrijar i Virilio), dakle... ima tu neke logike.

[scallop]

Ne govorimo o logici nego o rezultatima. Sad kad si pomenuo Bodrijara, usro sam se od stra'. Sve postojeće filozofije društvenih kretanja su marginalne u odnosu na realna kretanja. Dakle, rupe u njima su veće od sira. To je ista priča kao i ona zašto je celibat bolji: Pop ne mora da kupuje najlon čarape ženi i kćerima.

[Father Jape]

Evo ko voli i na engleskom:

http://www.lrb.co.uk/v34/n02/slavoj-zizek/the-revolt-of-the-salaried-bourgeoisie

A zakleo bih se da sam vec kacio... ali verovatno sam ipak samo hteo, pa nisam.

[scallop]

E, da, sad si me inspirisao.

[Джон Рейнольдс]

Одличан пример зашто ме смара уобијачено Жижеково наклапање. Прво пита - како се Бил Гејтс обогатио? Читалаштву је скренута пажња, једва чекамо шта ће бити даље... Па онда одговара оно што није. Диже се тензија. А онда иде разочарење, потпуно фолирантски одговор: "наметнуо се као стандард", "монополизовао". Ајде. Како се, мајсторе, наметнуо као стандард, како је монополизовао? То је процес који је дуго трајао, какав је то сад фолирантски "одговор"? И онда ме тако одбије од читања јер ако му је то увод, ако се на то ослања остатку текста, онда је Скалоп у праву кад каже да су му рупе веће од сира. Што се мене тиче, TL-DR.

[scallop]

Sine Džone, čitao sam ja te naramke literature za zaseniti prostotu sve dok mi nije bljesnulo da se svi odogovori mogu složiti iza samo jednog jedinog pitanja, a to je: "Gde je tu lova?"

[Джон Рейнольдс]

Лова и развој, руку под руку. Мајкрософт је раних осамдесетих писао бејзике којима смо се смејали, али је имао пословну филозофију непрестаног развоја, а потом и "узбрдне" компатибилности. Једном давно читао сам добар текст о почецима Мајкрософта и поређење њиховог софтвера са "Лотусом 1-2-3" који је скоро деценију био неприкосновен на пољу табела, али се за то време мало развијао, те кад је стигло време да пређе на "виндоузе", промена је практично била само козметичка и дошла је са закашњењем. И ко се данас сећа "Лотуса 1-2-3"? А дуго је био веома битан програм. С друге стране, сећам се да је први "Ексел" био не на Пи-Сију, него на "Меку", још у доба флопија.

[Savajat Erp]

Ово вероватно не би требало да иде овде, али...fuck it.

http://www.trojka.rs/zivot-i-stil/23501-imate-mladeze-radujte-se.html

[Ghoul]

turci ni mrtvog miloševića ne puštaju na miru, a ameri to koriste da po bilioniti put ponove svoje laži:

"We hoped Assad could be a 'Gorbachev," Davutoglu said, referring to the Russian leader who oversaw the 'glasnost' period of democratic reforms in the former Soviet Union. "But instead he wanted to be Milosevic," he continued, referring to the late Serbian strongman who pursued a genocidal campaign against Bosnia's ethnic Muslims and Croats, and oppressed Kosovo's ethnic Albanian population.

http://news.yahoo.com/blogs/envoy/turkey-foreign-minister-syria-assad-could-ve-gorbachev-212354299.html

[scallop]

Model se pokazao funkcionalnim, pa ga ponavljaju.

[džin tonik]

gluposti. jedan je milosevic.

[varvarin]

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Odlazak-hegemona.sr.html

Одлазак хегемона
Како Збигњев Бжежински види позицију САД у прераспоређивању глобалне моћи


...
,,Проблем је" – наставља Бжежински – ,,што наше друштво поред инфраструктурних има и много других озбиљних недостатака и системских проблема. Наш финансијски систем, на пример. Њиме доминирају шпекуланти. Имамо огромне разлике између оних на врху и просека свих других, а тај јаз се стално повећава. У 1990, плата на врху је била 17 пута већа од просечне америчке плате.
Данас је 325 пута већа. А шпекулантство као начин богаћења није много друштвено продуктивно. Не ствара радна места".
,,Имамо и озбиљан политички проблем. Политички систем је блокиран и све више је зависан од новца. Стигли смо дотле да у нашој демократији изборни исход у све већој мери може да буде купљен".

...
Шта онда да Америка, када престаје да буде светски хегемон, треба да ради? Одговарајући на ово питање, Бжежински каже да је његова глобална визија америчка обнова ,,на два нивоа".
,,На унутрашњем, то је 'капитализам са људским лицем'. То значи капитализам заснован на слободном предузетништву и конкуренцији, али који је морално одговоран. Американци верују у стицање богатства, у згртање пара, али имају и посебан осећај моралне обавезе – да њихов бољитак доприноси и бољитку других. Капитализам не сме да буде 'игра нултог збира' у којој кад један добија, други обавезно губи. У обзир мора да се узме и колективни интерес".   

[Lord Kufer]

Kakav idijot 

[Суба]

Изузетно зао човек.

[Lord Kufer]

Zlo obitava u gluposti. A Bžežinski i Kisindžer imaju toga na tone. Ovo što se sada dešava u svetu, a nije nimalo lepo, u dobroj meri zahvaljuje njihovim "najlepšim" namerama. Autostrada pravac Pakao.

[scallop]

I sad, odgovorni upozoravaju da je nešto pogrešno. 

[mac]

Ko je ranije i bio dovoljno pametan da vidi budućnost, a dovoljno glup da priča o njoj, verovatno bi bio označen kao komunista. Zna se šta biva sa petlovima koji prerano kukuriču.

[scallop]

Ostao sam spoznajno zabezeknut tvojom velikom misli.

[mac]

Nije problem u meni nego u Amerikancima. Velika autocenzura tamo vlada. Svi se plaše da ne ispadnu komunisti, osim onih bogatih. Oni se plaše da ne osiromaše zbog komunista.

[scallop]

Ajde, još mi pričaj kako je u Americi. I zašto nam se ispovedaju tek kad odrtave, a to je bila suština mog pitanja.

[mac]

Najgori su kad rade stvari iz straha. I Ajzenhauer je upozorio naciju na vojno industrijski kompleks tek kad je završio sa svojim mandatom. Zašto ne ranije?

[scallop]

Mac, to je obrazac: Obavi posao, pa kenjaj do mile volje.

[Usul]

US economic collapse-On the Edge with Max Keiser-02-10-2012

[Father Jape]

http://www.advance.hr/vijesti/ljudski-lanac-od-13-000-stanovnika-blokirao-neo-nacisticki-mars-u-dresdenu/

Najmanje 13.000 ljudi formirali su ljudski lanac kroz središte Dresdena u ponedjeljak navečer, unatoč niskim temperaturama, kako bi blokirali neo-nacistički marš povodom 67. godišnjice savezničkog bombardiranja grada.

[Tex Murphy]

Збигњев Бжежински

Пољско-америчка смрадина.

[Tex Murphy]

http://www.advance.hr/vijesti/ljudski-lanac-od-13-000-stanovnika-blokirao-neo-nacisticki-mars-u-dresdenu/

Najmanje 13.000 ljudi formirali su ljudski lanac kroz središte Dresdena u ponedjeljak navečer, unatoč niskim temperaturama, kako bi blokirali neo-nacistički marš povodom 67. godišnjice savezničkog bombardiranja grada.

У посљедње вријеме од Нијемаца ми се повраћа.

[pokojni Steva]

http://www.advance.hr/vijesti/ljudski-lanac-od-13-000-stanovnika-blokirao-neo-nacisticki-mars-u-dresdenu/

Najmanje 13.000 ljudi formirali su ljudski lanac kroz središte Dresdena u ponedjeljak navečer, unatoč niskim temperaturama, kako bi blokirali neo-nacistički marš povodom 67. godišnjice savezničkog bombardiranja grada.

Ju ju ju ju!     Biće da im fali još vatrenih oluja.

[Melkor]

UK gov't: yes, we kidnapped people and sent them to be tortured by Qaddafi, but you can't sue us  By Cory Doctorow at 3:16 am Wednesday, Feb 15 
After the fall of the Qaddafi regime, secret police documents were discovered linking the UK spy agency MI6 with the kidnap of two leading Libyan dissidents and their families, in order to deliver them to Qaddafi's torturers. The UK government has admitted that its spies are guilty of this crime, but point to a law that says that British spies can't be held liable for their crimes, provided that the secretary of state signs off on them, and the secretary did.

  The "acts" can take place only overseas and remain illegal both under the laws of the country where they are committed and possibly under international law. But, section 7 says, with the stroke of a pen a secretary of state can rule that no UK law can be brought to bear.
The act had been drafted as a consequence of a series of European court judgments in the 1980s that forced Britain's ultra-secretive intelligence agencies to emerge into the daylight of the public domain.

  How secret renditions shed light on MI6's licence to kill and torture (via Warren Ellis)

[džin tonik]

Nizozemski desničari pozvali na prijavljivanje istočnoeuropljana


Meldingsformulier

idioti. preplavise ih turci i marokanci a tu se hvataju poljaka.

[Usul]

Udarila kriza


http://www.guardian.co.uk/uk/2012/feb/16/british-tanks-sent-germany-storage

British tanks to be sent to Germany for storage so army can sell land in UK
Up to 6,000 military vehicles could be transported overseas so prime site in Gloucestershire can be sold to raise funds

[pokojni Steva]

Greek protesters burned a German flag


Sad će zasigurno dobiti 13. i 14. platu.