Radionica - januar 2011

[Josephine]

Mozda ste vi u pravu. Sigurno ste u pravu.
Ali, ja ne verujem u to. Smem li?

To neverovanje nije bitno za ovu radionicu. Zato nemam odgovor.

Bitno je da veruju oni koji su priču poslali i dobili kritiku.

[dunja]

Bravo! Utvrdili smo sta je bitno!
I nebitno, pa ja mogu da nastavim da glasam... i verujem i ne verujem u sta hocu.

[Josephine]

Naravno.

Zamolili smo za kritike, ti smatraš da nisu fer. Sve je ok.

[Gudeja]

Bilo bi korisno kada bi se učesnici u ovoj diskusiji osvrtali na sve priče, a ne samo na one za koje su glasali. Pri tom, negativne kritike vrede više nego pozitivne.

Izgleda da je u pitanju nesporazum. Moje obrazloženje mog glasanja je sad odjednom trebala da bude kritika? 
Valjda je tebalo da kažem šta mi se kod tih priča toliko dopalo i šta me navelo da za njih glasam a ne šta me od toga odbijalo...

S druge strane, pomalo mi je muka od te političke korektnosti. Zašto da komentarišem priče koje na mene nisu ostavile baš nikakav utisak,  zaboravljive su. Tu se skroz slažem sa J. Broznjevim.



U stvari, još dve priče su bile u mom užem izboru, ali su na naravno otpale.

Fiona, zato što je nimalo originalna mada jeste dobro napisana. Ali ništa me nije navelo da marim za nju ni u kom pogledu.

Tefter, ima dobru ideju i jeste više manje dobro napisan ali mi se nije dopao humor. Nekako je previše na prvu loptu sa sve namigivanjem i muvanjem laktom u rebra.+ nekako je nedomišljen i zbrzan pred kraj. Ni ova priča me nije previše dotakla...Šta znam, možda je do mene, ali se zbog toga neću izvinjavati.

[Josephine]

Nije u pitanju politička korektnost. Neki/a autor/ka bi možda voleo/la da zna šta te je to odbilo od glasanja za njegovu/njenu priču. U tome je svrha radionice.

[Gudeja]

Nije u pitanju politička korektnost. Neki/a autor/ka bi možda voleo/la da zna šta te je to odbilo od glasanja za njegovu/njenu priču. U tome je svrha radionice.

O, slatka D., ako sam priču posle prvog čitanja već zaboravila, šta misliš koliku želju imam da je ponovo pročitam?
Pretpostavljaš unapred, na neviđeno, da sam mazohista?

Edit: Ali bih mogla da prokomentarišem tvoju priču ako mi kažeš koja je...

[Josephine]

Ovaj, poznaješ li ti mene? Sve imam osećaj da je tako...

[Gudeja]

Šta te navelo da tako misliš?

[Boban]

ah... žensko valjanje u blatu na pomolu...

[Josephine]

Edit: Ali bih mogla da prokomentarišem tvoju priču ako mi kažeš koja je...

Već si je prokomentarisala. Hvala.

Ne mislim, osećam. Obraćaš mi se kao da me poznaješ. Proveravam samo.

[Gudeja]

Ako je to zbog ''o, slatka D,'' pa...videla sam slike na onom topiku. 

Ali ako ti smeta, nema problema, neću ti se više tako obraćati.

[Josephine]

Nije stvar u tome da mi smeta. Imala sam osećaj da me znaš, pa sam poželela da postavim to pitanje, to je sve.

[Boban]

Znači, ništa od valjanja u blatu...

[Gudeja]

Da li je to ovde nekakav običaj?

[Boban]

nije dosad bio, ali bi mogao da postane...

[Mica Milovanovic]

lep običaj

[angel011]

Da li je to ovde nekakav običaj?

Neki od muških bi voleli da postane.

Što se tiče kritike: čisto sumnjam da bilo ko sa pola grama mozga očekuje da svi koji učestvuju na ovom topiku daju stručnu književnu kritiku, ali komentari su svakako dobrodošli. Šta ti se dopalo tamo gde ti se dopalo, šta ti je smetalo tamo gde ti je smetalo. Za neku priču ne možeš više da se setiš ni o čemu je? Navedi kojih priča ne možeš uopšte da se setiš, i to je koristan podatak za sve učesnike, ne samo za autore tih priča.

[Josephine]

Moždana gramaža ima više veze sa kritikama i komentarima, nego sa očekivanjima. Naravno da se od svih ne očekuju stručne kritike. Ipak, slažem se: stručne ili ne - sve su dobrodošle.

[PTY]

Fiona, zato što je nimalo originalna mada jeste dobro napisana. Ali ništa me nije navelo da marim za nju ni u kom pogledu.

Interesantno mi kako Fioni mnogi spotčitavaju neoriginalnost, pa čak i otvoren plagijat. Priznajem da je i mene slična slutnja zagolicala pri prvom čitanju, ali pri drugom sam došla do zaključka kako nije u pitanju neoriginalnost, nego pre autorova fascinacija pred-novotalasnim žanrovskim korpusom. (A to sad mi donekle i objašnjava zašto se ta priča ovako dobro kotira...   ... kao i ko bi joj mogao biti autor...   )

[PTY]

Šta se dobija time da se glasa za tri priče?

Pa, ja time dobijam potpuniji profil glasača, a to mi nekako bude i važnije od samog broja glasova; nije mi toliko bitno koliko je ljudi za neku priču glasalo, važnije mi je da (donekle) saznam kakav je žircu književni ukus, a to se lakše vidi što žirac više opcija bira.

PS. Naravno, to se više odnosilo na formulu ocenjivanja zvaničnog žirija na konkursu, ali primenjivo je donekle i ovde, pogotovo kad su nepoznati glasači u pitanju.

[Perin]

Mislio si: da ti nije potreban savet stručnjaka ne bi svraćala ovamo.

Kriv sam.

Ali, kako ne shvataš da postoje "stručnjaci" i "oni koje bi trebalo slušati". Valjda je jasno da tu postoji razlika. Sama napravi izbor. Ja ti nisam pokušao nametnuti ni jedno ime.

To je i poenta moje čitave priče od maločas. Elem. Evo, ja ću kaz'ti utiske, pomalo proširene, o svakoj storiji, jer sam na terenu sledećih sedam dana...ponovo.

POLIKSENA me odbila odmah na početku. Crne čarape, crno ovo, crno, ono...Sve je crno oko mene. Previše kinđurenja rečenice. Poenta mi je izmakla. Sve okej, ali eto, priča mi se nije svidela.

Pre svega, storija mi ne izgleda zaokruženo. Takođe, pisac (verujem muškarac) se baš držao osnovne ideje: nije sebi dopustio da eksperimentiše, da uvede samo okvirno to sa ispisom imena, nego je tu završio priču. Nekreativno, ako mene pitate.

Što se rečeničnog sklopa tiče, vidi se da se pisac trudio da pokaže da je pismen. Opet, kao da je hteo da pokaže u tih 5000 karaktera sve što može. Nije dopustio storiji da živi, nije dopustio bubi da izađe iz čahure. Otuda i to preterano kinđurenje, koje po meni guši priču.

The Joke's on Google  ima odličnu ideju, ali piscu priče nedostaje zanata. Takođe se primeti da je pisac bio ograničen brojem karaktera. Svakako, treba proširiti i to dosta.

Dakle, klasičan primer pisca koji ima kreativnosti, ali mu nedostaje zanata da ideje sprovede kako treba. Možemo to pripisati i činjenici da je 5000 karaktera premalo za dva lika i ovako dobru ideju.

Što se pismenosti tiče, sviđa mi se stil. Kratke, odsečne rečenice. Lepo, ali mi je tok storije pomalo prekratak. Sve u svemu, ima potencijala, ali treba poraditi na rečenicama. Savet: čitati, naročito literaturu koja prija individui što je napisala ovu storiju.

Eleonida je najlošija priča. Barem meni. Loša ideja, loš kraj. Rečenice nisu toliko loše, ali i one su...tek dovoljne. Poslednja rečenica mi je baš bila...glupa.

Likovi su bezze definisani. Stil pisanja mi se nimalo nije svideo. Neću da ubijam pisca u pojam, ali ovo je zaista loše, barem po mojim aršinima.

Grafiti svetla i tame se izdvaja po kvalitetu. Lepa priča, rečenice bi možda malo trebalo ispeglati, ali svakako, delo nekog ozbiljnijeg pisca. Ideja je okej, priča me baš držala, ali taj deo sa snom mi je tako uništio ugođaj da je to strašno. Da je pisac drugačije samo završio...Ali dobro, šta je tu je.

Stil pisanja je posve okej.

Agrona je, rekoh, više ideja za priču nego sama storija. Sve to stoji, jao, odradilo me, stoji i što Libe i D., Gaff kažu; ali smatram da je storija zaslužila bolji osvrt, i ako je napisao Boban, onda bi bio red da ovu ideju proširi i pruži nam satisfakciju storije od par hiljada karaktera, a ne ovako malo.

O samom stilu ne mogu kaz'ti, jer ne mogu da procenim kako bi se pisac snašao na duže staze & relacije.

Navenka pored Grafita, umalo nije dobila moj glas. Ideja je okej, ali ne znam...Nekako mi je stil starinski, nije ono što preferiram. Nema tu greške, nemojte me pogrešno shvatiti; no, imam utisak da je priču pisala starija osoba. Rečenice su dobre, odmerene. Ali, eto, stil nije nešto što ja preferiram. Iako nemam mnogo zamerki, opet nisam dao glas priči. Ali, rekoh već: sasvim je okej.

Crveno ima okej ideju, ali su rečenice i tok pomalo munjeni. Ne smatram da je ovo baš "najlošija priča," ali svakako ima mesta za ispravke, naročito što se rečenica tiče. Verujem da bi velika većina ovih priča trebala na dobrano peglanje i da bi rezultat, nakon toga, bio dosta drugačiji nego što je sad. lasičan primer ovoga je ova priča.

Renata je priča koja nema neku prejaku ideju (barem meni nema) ali ima dobar, odmeren i kratak stil koji preferiram inače. Za sam stil, visoka ocena; za rečenice i ideju, samo prosečna. Pisac ima žicu, ali treba da radi dosta. Takođe, preporuka na čitanje. Za ovakav sklop, recimo Makarti, Karver, Selindžer.

Znak mi je isprva bio gadljiv zbog tolike patetike, ali me kraj posve iznenadio, tako da mi je na kraju priča dosta prijala. Ovde je posve subjektivno mišljenje u pitanju: priča ima tu religioznu žicu, a pisac je iskoristio ideju akronima zaista lepo, za to nemam zamerki. Zamerke idu na patetiku (ala brate, vidi se da je priču napisalo žensko! - bez uvrede na ženski pol, da mi pola foruma ne krene skakati za vrat), a i rečenice treba dosta dosta peglati.

Fiona je zasluženo favorit januarske radionice. Priča lepo teče, obuzme te, čitaš je sa uživanjem do kraja. Dosta dobro odmerene rečenice, tok odličan. Verujem da je ovu storiju napisao neko iskusan, neko ko ima nešto objavljeno iza sebe. S-j-a-j-n-o.

Tefter ima lepu ideju, a pisac piše opuštenim stilom koji posve funkcioniše. Tok priče je dosta dobar, mada se pri kraju sam pisac gubi kao da nije znao kako da završi priču, pa ju je samo onako, delimično iznebuha, zaokružio. Zbog toga je kraj dosta lošiji od početka. Svakako, mesta za napredak ima i to dosta. Ali priča je zaista okej.

Eto. Pa radite sa tim šta hoćete.

[scallop]

Lepo, Perine. Uradiću i ja nešto slično ali bez novog čitanja. Kod kratke, poentirane priče bitno je da li je se sećamo i po čemu. Kod tebe postoji mali problem jer pokušavaš da pročitaš i pisca, a ne samo priču. To nije bio cilj ove radionice. Važno je i koliko se priča oslobađa zadate premise i na koji način. Ja ću pokušati da napišem nešto o tome. Malo kasnije. Kad se potpuno probudim.

[Džek]

Ajd da i ja velim dve-tri o pristiglim radovima.



Poliksena
Prva stvar što mi je tu zasmetala je preteran opis junakinje. Da je šire delo u pitanju, ne bih imao ništa protiv, da se detaljnije upoznam sa likom koji me vodi kroz priču. Ovako mi se učinilo bespotrebno.
Rečenice su mogle, u stvari, trebale su biti lepše, previše je autor utrpavao u njih, guše me prilikom čitanja.
Sama radnja priče mi deluje nedovršena.
Ovaj deo mi nikako ne ide:

Dole ju je čekala devojka. Jedna od njoj sličnih. Već zadihana, zamagljenog
pogleda, primila je od nje savijeni papirić.
Glavobolja.
Teško disanje.
Ivica. Napada. Panike.

Kako je toprimila savijeni papirić? Zar je redovna pojava da se papirići primaju, tek tako, pa u opisanoj sceni nema ni iznenađenja, pitanja, ništa? Zdravo za gotovo, neko vam pruža papirić, vi prihvatate i nastavljate bez reči dalje?

Onda, ,,Teško disanje. Ivica. Napada. Panike."
Da li je to pisalo na papiru, ili se opisivalo mentalno stanje gospođice P? Uz reskir da ispadnem glup, pitam ko napada, koja ivica i koja crna panika?
Toliko o ovoj priči, nije mi se nešto svidela.


Jokes on Google
Uprkos bezveznom, nemaštovitom nazivu priče, ista mi se dopala i ima moj glas.
Ipak, ima i kritika.
Rečenice su i ovde mogle biti bolje, ali ne u tolikoj meri kao u prethodnoj priči. Ima bezveznih trpanja koje kvare ritam rečenice, samim tim i priče.
Evo primera:

,,Nekako su svi izgledali kretenski onako iznenađeni."

Ono ,,onako" u rečenici je trebalo kao piletu sisa. Meni pokvari utisak, skroz. Više bi mi godilo ,,Nekako su svi izgledali kretenski u svom iznenađenju" ili slično.

Onda, njemu se ,,nadigao." Bez veze. U vulgarnosti se ne može biti fin. Stvari se onda nazivaju pravim imenom. Ne znam da iko govori ,,Nadigao mi se" nego prosto ,,Digao mi se."  Ipak, to su sitnice koje se (skoro) praštaju.
Autor je trebao na početku, ne na kraju napomenuti da je Pem ispod kaputa gola. Time bi zagarantovao pažljivije čitanje, dao bi dodatnu nit priči i sjajno održao pažnju čitaoca, mada, pažnje svakako ne oskudeva u ovoj lepo vođenoj radnji.
Izbor neobičnog imena (Pembunuh-ubica) mi je ekstra. Zadnja rečenica je morala biti bolje napisana, dati težinu i zaokružiti priču.
Kako god, lepa priča, lepo vođena ali moglo je bolje.

Eleonida
Za moj ukus, lepa ideja priče, ali, uništena blagio- konfuznim pripovedanjem, sa previše loših iskaza i nelogičnostima. Mislim, kako je ranac koji se zapalio mogao da zapali i svoju vlasnicu? Onda, kako se to stepenište izvija kao zmija? Pokušavam u glavi stvoriti sliku izvijene zmije, al' nešto mi ne ide, kontam, izvijenost je podrazumevano stanje zmije.
Ako se detonacija već odigrala na stepenicama, isto bi se verovatno urušilo ispod sebe, ne bi se tu izvijalo i izvodilo trbušni ples.

Kao što rekoh, sjajna ideja priče, ipak, preambiciozna za mogućnosti autora. Opis trena, naročito takvog, zahteva bolje poznavanje iskaza.


Grafiti svetla i tame
Dopadljiva ideja ciklične priče. Naziru se zajednički elementi sa prethodnom.
Ipak, tempo ove je linearan, nema konfuzije sem u par uvrnuto konstruisanih rečenica.
Nedovoljno definisano šta je čekalo dole u tunelu i ko je dozivao groznim glasovima.
Ipak, ima naznaka ali nisu dovoljno naglašene. Buđenje iz sna i ubistvo zbrzano, verovatno zbog ograničenja broja karaktera. Takođe, nedefinisan prelaz između tame nestalog grada i sna.
Sve u svemu, moglo je bolje. Ne mnogo, ali je moglo.


Agrona
Priča od dve rečenice koja daje polet mašti čitaocu. Moja mašta me prvo odvela u svet sudije ,,I am the law" Dred-a. Isti svetovi, (gde sudije sude i izvršavaju presudu na licu mesta), samo što je ovaj strpan u dve rogobatne rečenice. Moglo je to mnogo bolje. Naročito zbog enormne dužine priče.


Navenka
Odmah mi je zapalo za oko pripovedanje. Lepo, tečno, bez suvišnih reči i rogobatnih rečenica. Mislim da je delo iz pera iskusnog autora. Ipak, nepotrebno širok opis položaja mladića. Drugih zamerki u pripovedanju nemam.
Priča mi nije ,,legla" jer ne gotivim tu vrstu proze. To je moj individualni, subjektivni kont. Majstoru čestitke na bureku, al' ja više volim ćevape.


Crveno
Fantazmagorično, nema šta. Grafit-cilindar koji usisava mrtve devojke koje same skaču u njega a zašto nikad nećemo saznati.
U prvom delu autor pretrpava radnju, i čitaoca. Prvi pasus može ladno da zameni jedna jedina rečenica, lepo napisana, kao welcome publici. Umesto toga, autor se igra sa nama, nagađajući kad se desio ,,cilindar incident", u stvari kad se nije desio, jer veli da nije ni noću, a nije bogme ni u zoru dok kišica sipi. Ili uveče. Da li je i bitno kada se spomenuti incident desio? Nije autore, veruj da nije. Bitno je šta se desilo. A to šta si mogao mnogo bolje da opišeš da nisi skrkao karaktere na prvi pasus, a koji bi ti dobro došli da malo bolje definišeš kako je to ona samovoljno skočila u cilindar?
I kako to semafori vrište? Sigurno ne ,,Devojko, crveno je svetlo, pazi!" Ja da sam semafor, vrištao bih za neposlušnom i zgodnom devojkom ,,Srećo, crveno je, pazi!"
,,Svetlo" je višak u iskazu. Ima tih viškova koliko hoćeš, ali ne bih da ih nabrajam.

Elem, loše napisano, ali ne katastrofalno. Par intervencija i dobićeš lepu dopadljivu priču. Samo, ako se odlučiš na to, za ime boga izbacuj cilindar i 3d grafit, smisli nešto normalnije. Ili se dobro oznoji da nam to lepo opišeš.


Renata
Lepa storija, lepo napisana, al' ipak nije po mom ćefu. Volim zaokružene priče, holivudske, nikako nedorečene. Verujem da je u Renati sve rečeno, ali ne meni.
Ipak, čitao sam je sa uživanjem. Nema moj glas zarad mog spomenutog ukusa.
Nema ni zamerki na pripovedanje.


Znak
Ekstra dobar vic, pravi crnjak! Nasmejao me! Čestitke autoru na najoriginalnije odrađenom zadatku. Joj babe lude, da ne kažem glupave... tolike godine verovala u tvorca, praštala muževljevo šikaniranje u ime njegovo, da bi joj na kraju unuk objasnio koliko je ona u stvari glupa... zaista, ekstra. Ali, pripovedanje nije.

Previše objašnjavanja u rečenicama, naročito dijalogu sa unukom. Prva tri pasusa bi ja preradio iz temelja, skratio. (evidentno je da manje iskusni autori trpaju u prve pasuse što više, kao zadihano dete koje bi, oduševljeno, roditelju da ispriča sve od jednom,  kao da ne postoji vreme ni posle)
Evidentna je nit patetike koja ne smeta. Ionako se potire samim vicom na kraju. Ipak nema moj glas zarad prvih pasusa. Da sam hteo propoved, išao bih u crkvu.



Fiona
Par nađenih ,,viška slova", tj, grešaka, a i dosta ispuštenih u rečima, kao i priča koja ne odskače mnogo od ostalih me ozbiljno zabrinulo. Nikako da provalim šta ostali vide u njoj, da nosi titulu naj priče za januar. Ne mogu da verujem da je iz pera iskusnijeg autora, zarad onih ponavljanja imena Fiona koji su se lako mogli izbeći. Suviše lako.
Ili se neko iskusan zeza i igra, ili je fakat rad manje iskusnog, na šta spomenute greške pokazuju.
Kako god, rekoh, priča ne odskače mnogo od ostalih. Radnja ide glatko, bez zastoja. Likovi su lepo raspoređeni, nema pretrpavanja iskaza i radnje. Sa strane pripovedanja, priča je OK. Ipak, kraj je malo nejasan, da li zbrzan ili ne, nedefinisan možda, ne bih znao. Svakako pomalo konfuzan.  

I da, najveća mana Fione je što ne ispunjava uslove konkursa.
Teška je 5286 karaktera.


Tefter
I za ovu sam glasao. Vedrina koja provejava pričom me oduševila. Imaginacija autora takođe. Čak sam se nasmejao na početku priče.
Radnja ide lepo, plovi veselo, nema ništa na čemu bih zapeo.. Naravno, može uvek bolje, ima prostora za to, ali u ovom slučaju i ne treba. Možda sam obraćao premalo pažnje na iskaz, sama priča me uvukla skroz na skroz, iako nisam ljubitelj tih nedorečenosti.

Za ovu, nemam šta da dodam više.



Eto, od mene. Napominjem da su to moji utisci, teško da su baš objektivni, ali sam se trudio da budu.
Ipak, moj ukus i percepcija dela se ne mora poklapati sa drugima, ali, tražili ste -gledajte.

[scallop]

Poliksena  
Prvo što sam pomislio bilo je: ,,Što mu dado' babu?" Uteže je u crno i, oh...! nagura joj stodeset kila... A moja baba Poliksena bila revolucionar, bacala sa zgrade opštine bugarsku zastavu, ubila bugarskog vojnika dok su je posle toga ganjali, skončala u zatvoru i ostavila za sobom dvojicu blizanaca od po šest godina. Međutim, ono što je važno je da je rečenica bolja od priče i da je poenta mizerna kao da je nedostajalo inspiracije. Čini mi se da je u ovom slučaju bio važniji olimpijski princip.

The Joke's on Google  mi je ostavio apsolutno nemoguće ime za ispisivanje grafita i pomalo haotičnu strukturu. Jedan mali savet koji se odnosi i na druge priče sa radionice gde je korišćeno izmeštanje radnje – priča od 5000 karaktera teško trpi taj postupak. Znam da će neko imati argumente protiv, ali moje iskustvo je da u ovakvim pričama jedino sam panč lajn može biti uspešno izmešten. Zapamtio sam da je ovo priča o lovu na seksualno alave muškarce. Neću raspravljati o tome da li ideja drži vodu ili o polu pisca, jednostavno, takav motiv zahteva složenije obrazloženje, a to ne može ukratko. Kad treba sipati u čašu najpre pogledajte kolika je čaša.

Eleonida je priča iz koje ništa nisam zapamtio. Ni dobro, ni loše. Blank. To je mnogo loše mišljenje o priči.

Grafiti svetla i tame stavljaju mene u lošu poziciju. Ne vredi da sad napišem da sam upozoravao na preteranu patetiku, na nebrigu o pismenosti, na to da mu više leži humor od drame... Džeki je sve ponovio uz naglašavanje u komentarima da mu tek sad ništa nije jasno. Šteta, moraće da preispita gde je. Zemljačke polupodrške će još jednom naneti štetu.

Agrona nije priča i džaba izjave o moćnom učitavanju svega i svačega.

Navenka je priča sa poentom o oklevanju onih koji mnogo putuju da začnu stabilnu vezu. Volim taj motiv i veoma mi se dopao film o čikaškom novinaru i ženi prirodnjaku koja prati život orlova. Takva je bila i njihova ljubav – u slobodnom padu. Perin greši kad misli da je pisac star, priča je ispisana na ruski način, što i odgovara ambijentu. Ono gde priča posrće je, opet, lomljenje priče koje je poremetilo čitanje tako da propuštamo samo začeće deteta (je li ga uopšte bilo?). Sa druge strane, panč lajn je savršen, ali nedostaje pristup tom izvrsnom kraju. Ukupno, potencijal kao u ,,Ruskoj kući", ali strpan na 5000k. Šteta.

Crveno je u osnovi prava SF priča skuckana na 3 umesto bar na 16 strana. To je priča o nekom budućem kažnjavanju malih saobraćajnih prekršaja. Samo što nijedan od elemenata priče nije obrazložen. Dopao mi se rukopis ali ne i egzekucija.

Renata je žrtva hitrine. SuperS je složio sjajnu impresiju, a onda pokušao da je presloži. Čini mi se da panč lajn nisam ni primetio. Ovde ću da napomenem nešto što su mu napominjali oni koji su pratili furioznu tutnjavu kroz Grčku, seks i droge na posebnom topiku. SuperS moraš da napišeš i priču!

Znak je jedan ogroman panč lajn na tri strane: baba umire i baba umre. Meni se to dopalo, nekako je drugačije od ostalih priča na radionici, ima čvrstu podlogu... Ono što sam namah savetovao – ostaje: Sve uraditi mnogo preciznije, skoro kao uputstvo za upotrebu, a sam panč lajn to postaje jedino ako se doslovno prepiše rečenica sa početka priče. Sa srećom.

Fiona je... šta sad da napišem? I meni je bila prva. Mada i za nju važi isto kao i za neke druge priče: ideja nije preterano nepoznata, sve je pomalo haotično (ista priča o maloj čaši), tako da izmiče stav da svako vidi neko drugo ime, svi su prozvani da učestvuju u nesreći, preživeće samo oni koji na upozorenje ustuknu. Kao da je neko gledao uvodne epizode  ,,Caprica".

Tefter ima ideju koje je pisac možda postao svestan tek tokom rasprave o pričama. Ako je sa tom idejom počeo da piše priču, onda je imao i bolju realizaciju na raspoloženju. U svakom slučaju, primećujem značajan napredak.

[Джон Рейнольдс]

Zar je redovna pojava da se papirići primaju, tek tako, pa u opisanoj sceni nema ni iznenađenja, pitanja, ništa? Zdravo za gotovo, neko vam pruža papirić, vi prihvatate i nastavljate bez reči dalje?

Nevezano za priču, ovaj mi je komentar zanimljiv. Meni po ulici neprestano nešto tutkaju u ruke, flajere, reklame, sitne kataloge, pozivnice za ovo ili za ono, propagandni materijal... Uvek sve to uzimam mehanički i ne zastajući pogledam o čemu se radi, pa onda bacim u prvu kantu ili, mnogo ređe, stavim u džep i kasnije detaljnije pogledam ako me nečim zainteresuje. Vezano za priču, junakinja je histerična pa i tom događaju daje neki značaj, ali meni lično je... ajde ne svakodnevnica ali svakako veoma čest događaj upravo to - "neko vam pruža papirić, vi prihvatate i nastavljate bez reči dalje". Zar vi po NS nemate te smarače?

[Džek]

Naravno da imamo, ali je reč o flajerima, reklamnom materijalu, nikako papirićima.
Naravno, pod papirićem podrazumevam mali, par puta presavijeni papir koji sadrži neku informaciju intimne prirode, br tel-a, poruku samo jednoj, određenoj osobi (primaocu papirića), nikako neku javnu poruku koju predstavljaju ti flajeri. Dakle, da je autor mislio na flajere, ili reklame, verujem da bi on to i naglasio.

Da ti nisi autor debeljuce,gospođice P, Džone?

[Gudeja]

Kako je toprimila savijeni papirić? Zar je redovna pojava da se papirići primaju, tek tako, pa u opisanoj sceni nema ni iznenađenja, pitanja, ništa? Zdravo za gotovo, neko vam pruža papirić, vi prihvatate i nastavljate bez reči dalje?

/quote]


Džek, radi se o flajeru,oni se često dele u podzemnim prolazima, i ne samo tamo. Svuda zapravo. Ja ih dobijala i na koncertima...Uvek uzmem listić, neki put bude reklama za interesantno dešavanje.

Ne znam, mene je ova priča zabavila. Zanimljivo je što i njeno ime ima smisla, nije mi bezveze tu ubačeno samo kao neobično. Poliksena, najmlađa Prijamova ćerka, žrtvovana je od strane Ahajaca na Ahilovom grobu. Ova Poliksena iz priče, žrtva je svoje zablude. Mislila je da mladić ispisuje njeno ime ali iz flajera saznaje da je zapravo ispisivao ime back metal benda. Izgledao joj je poznat, zato što se ljudi u tim supkulturnim grupame uglavnom poznaju...on je umetnik koji se bavi slikanjem grafita... Ima još nekoliko elemenata u priči koji su me zabavili ali ...nisu za javnost.  



Edit: Džon je već postovao...

[Džek]

Već sam odgovorio, enormna je razlika između papirića i flajera.
Ja sam shvatio papirić kao nosioc neke poruke njoj, nikako kao reklamni flajer...

[Джон Рейнольдс]

Naravno da imamo, ali je reč o flajerima, reklamnom materijalu, nikako papirićima.
Naravno, pod papirićem podrazumevam mali, par puta presavijeni papir koji sadrži neku informaciju intimne prirode, br tel-a, poruku samo jednoj, određenoj osobi (primaocu papirića), nikako neku javnu poruku koju predstavljaju ti flajeri. Dakle, da je autor mislio na flajere, ili reklame, verujem da bi on to i naglasio.

Da ti nisi autor debeljuce,gospođice P, Džone?

Ne pratiš, pre neki dan sam kao svaki dobar komunista objavio samokritiku. Pa da, ti flajeri su papirići, nekad i savijeni ali samo jednom. Flajeri za koncerte su mali i odštampani s jedne strane zbog uštede, valjda.

Edit: Eto, vidiš, mislio si isto što i Poliksena, da je poruka al' prc! Junkmail. Flajer.

[Джон Рейнольдс]

Sad se setih, eto iščilelo... Taj džankmejl ume da bude surov. Meni pre oko desetak godina osvane u sandučetu veliki koverat, uljudno adresiran na moje ime. Izvadim ga i podseti me na Your Sinclair na koji sam davno bio pretplaćen. Te debljine i tog formata i bude mi nešto milo, probudi se interesovanje, oduševljenje čak - pomislim poslao mi neko neki besplatni časopis. A unutra - ne prc nego prc u bulju, reklame za neko duhovno uzdizanje, neka palamuđenja, katastrofa. Pocepam u besu sve to i zafrljačim u kontejner.

[Boban]

Džek, kako vreme prolazi sve više izbija tvoj glavni problem u svemu ovome: nisi dovoljno srođen sa srpskim jezikom, izmiču ti tanane niti i odstupanja od pravopisa koje pisci smeju sebi da dopuste. Ti jednostavno ne razumeš neke stvari, insistiraš na pravilima koja su kruta i mehanička, ne dopuštaš lepršavu iluziju pripovedanja.
Primera ima koliko hoćeš, ali evo samo jedan, daješ sebi za pravo da ispravljaš genijalno otkačenu rečenicu iz priče "The Joke's on Google" i nudiš osnovnoškolsku monotonost. Tvoje pisanje obiluje tačnim i praznjikavim rečenicama, nemaš pomeraj u bilo koju stranu koji je jednostavno neophodan za pisca.

[SuperSynthetic]

Renata je žrtva hitrine. SuperS je složio sjajnu impresiju, a onda pokušao da je presloži. Čini mi se da panč lajn nisam ni primetio. Ovde ću da napomenem nešto što su mu napominjali oni koji su pratili furioznu tutnjavu kroz Grčku, seks i droge na posebnom topiku. SuperS moraš da napišeš i priču!

Hvala na kritici. Slazem se da ne poklanjam skoro nikakvo strpljenje onome sto pisem. Trudim se da to ispravim. Slazem se i sa time da sam mozda bezveze i jos brze preslozio celu pricu.
Cenim vase iskustvo i znanje ali probajte i mene da razumete. Silnu energiju potrosih bas na to da napisem price bez price. Mnogo se trudim da punch line bude tu ali da se na prvi pogled ne vidi. On je tu i te kako u svakoj mojoj prici ali citaoc mora da ucestvuje i da ga malo potrazi, pa ce ga i naci.
Ako tehnicki banalizujemo moje pisanje onda se moze reci da je punc line ostao negde u drugom planu, vidljiv samo piscu.
Jednostavno ne zelim krupni plan svinjskih glava u kadru koje glumataju.
Ako gledate Tarantinove filmove, potpuno cete ih shvatiti jedino ako gledate scenografiju i sta rade statisti u pozadini i pratite neke dialoge na prvi pogled totalno ne bitne za film. Gledaoc jednostavno mora da ucestvuje. Mislim da je time pogodio senzibilitet novih narastaja pogotovu. Znam da ovo nije film ali jbg...sve je to naracija po meni.
To i jeste moja dilema...da li se povoditi za klasikom i slusati savete ili terati svoje i spajati na prvi pogled ne spojivo...knjizevnost i film...

[Džek]

Bobane, nisam ispravljao, nego dao primer kako bi meni godilo, tj, kako bih ja napisao.
Valjda je to cilj radionice? Ili sam promašio.

Drugo, ja kad sebi dozvolim to odstupanje od pravopisa, kad nađem tu tananu nit dokle se može, onda mi neko isto napiše, kao "Ne znaš pravopis, ne znaš jezik, ne razumeš neke stvari."
Kako god okrenem, nevalja.

Pošto očito moje kritike nisu merodavne, pogrešne, uzdržaću se od daljnih. Ionako mi ne predstavlja zadovoljstvo kritikovati tuđe radove, nego stvarati svoje.  

[Boban]

ali upravo ti o tome i pričam; ti na ovom nivou poznavanja srpskog nemaš mogućnost da odstupaš od pravopisa, zato tvoji primeri deluju izveštačeno, bilo da su deo tvog pisanja ili da su deo ponude kako bi nešto trebalo da izgleda.
Moraš još neku godinu da vežbaš malo, da čitaš prave pisce, Andrića, Selimovića, Kiša, Pekića...

[Džek]

Najbolje mi je na njemačkom počet pisati, onda ne bi imali šta kritikovati...
Ipak moj rad ima više glasova nego gospođica P. Sve sa onakvim "plastičnim" iskazom.  

(Mešu sam pročitao, Andrića pomalo... 'fatam se sad švapskih klasika.)

[angel011]

Već sam odgovorio, enormna je razlika između papirića i flajera.
Ja sam shvatio papirić kao nosioc neke poruke njoj, nikako kao reklamni flajer...

Reklamni letak, flajer... Meni su to sve papirići.

U ovom slučaju, "papirić" možeš da shvatiš kao žargon.

[M.M]

Pored sveopšteg cirkusa u koji se "radionica" pretvorila, "šlag na torti", upravo predstavljaju komentari pojedinih autora o svojim pričama.
Kao, eto, ja ću sada prokomentarisati i svoju priču, ako je ne prokomentarišem, indirektno ću obelodaniti da je ta priča moja. Kao to je sada pod velom tajne.
Mda.
Ili ćutite dok ne dođe vreme za komentare ili nemojte da nas pravite na kretene!

@Džek: Svideo mi se tvoj komentar na moju priču. U pravu si, Scallop je primetio isto što i ti, ali on je primetio još neke stvari, koje ti nisi.

[SuperSynthetic]

onda ne bi trebali ni u kritikama da pomninjemo autore...covek se vrlo decidirano meni obratio...sve u svemu ako se vratim malo vise u nazad ipak je moja greska...izvinjavam se...

[Džek]

Drago mi je što ti se sviđa moj komentar, Miljane, iako još ne znam koji je. Znači, da ipak ne odustajem od davanja svog mišljenja, svog osvrta na nešto. Ipak toliko srpskog jezika znam.
Zaista ne znam koja priča je delo kog autora, čak ne bih ni da pretpostavljam. Moji osvrti nisu vođeni poznanstvima ili favoritima. Takođe, Scallop greši ako misli da su "zemljaci dali polupodršku."
Nikom nisam rekao koja je moja priča dok nije glasao i dao svoj komentar. Pretežno ljudi sa kojima se viđam, u NS.
 

Ali eto, Scallop otkrio S-Sintetika, koji me prijatno iznenadio sa svojom Renatom. Vođen njegovim grčka-gudra hiperbrzim ludilom, mislio sam da će nešto slično napisati. Ipak, nije. Sad ga gledam u drugom, novom svetlu. Čestitke Sintetiku od mene.

Odoh sad da "lovim" koja je Miljanova...  

[pokojni Steva]

Dobar je Sintetika, sam' da ga sad ne pokvare.

[Tex Murphy]

Glesao sam za Agronu, Tefter i The Joke's on Google. Agrona je najbolja - kratko i efikasno, maltene ko Harms. The Joke's on Google ima isti kraj kao Agrona (=odličan), ali je mnogo slabija priča. Mnogo duža, previše davljenja, a i ne sviđa mi se vulgarnost u prvoj polovini (služi svrsi, znam, but still...). Tefter je vrlo duhovita i fino napisana pričica, mogu da stavim ruku u vatru da je Džek autor (napominjem da nisam čitao prethodne postove na ovoj temi, to tek treba da uradim). Što se tiče ostalih priča:
- Autori većine priča bi trebalo da pripaze na gramatiku i da još malo ispeglaju iste prije slanja.
- Anita i Renata NISU ni neobična ni rijetka imena. Mislim da bi autori tih priča trebalo malo češće da izlaze.
- Osim ove tri priče, svidjelo mi se kako je napisana priča Crveno, ali dobija crveni karton za neoriginalnost ideje. U suštini, realno gledano, priča je bolja od Gugla, ali sam ipak glasao sa Gugl jer ima eksplicitnu scenu ubistva.
- All in all, moj komentar na većinu priča je bio "Meh...".
- Sad odoh da pročitam ostale komentare, da vidim jel neko reko nešto pametno.

[Džek]

Harvi, vadi ruku iz vatre...

[Tex Murphy]

Harvi, vadi ruku iz vatre...

Izvadio!

Evo sad sam pročito sve komentare i vidim da nisam prvi koji ti je pripisao Tefter

[pokojni Steva]

...krek, krek...zrik, zrik...krek, krek...zrik, zrik...

[Boban]

Ajmo, narode, još nekoliko sati za glasanje...

[Plut]

Proradila stomačna nervoza...

[pokojni Steva]

Šta, to sa glasanjem može i dvared?

[Boban]

Naravno da ne može... a ima opcija da se rezultati ne vide do zaključenja glasanja.
Dakle, sledeći put će rok za glasanje biti kraći, 3-5 dana i neće moći da se vide rezultati dok se glasanje ne završi. A mogli bismo i da zabranimo priču o prićama do objavljivanja rezultata.

[M.M]

Naravno da ne može... a ima opcija da se rezultati ne vide do zaključenja glasanja.
Dakle, sledeći put će rok za glasanje biti kraći, 3-5 dana i neće moći da se vide rezultati dok se glasanje ne završi. A mogli bismo i da zabranimo priču o prićama do objavljivanja rezultata.

Amin .

[pokojni Steva]

Još kad bi se mogla zaobići i ona bezvezarija sa 'humorističnim' minijaturama... Snifam, biće potpuno rasulo. Ne da valja... Ah, da, ovakva razmišljanja pasuju drugde, izvinjence.