Pročitah "Šangaj bejbi" mlade, lepe i nadarene Veihui, nove zvezde kineskog književnog neba. "Šangaj bejbi", njen prvi roman, prodat je u rekordnom vremenu u tiražu od sto hiljada primeraka, a onda ga je zabranila Komunistička partija. Previše seksa, previše droge, previše alkohola, previše rok muzike.
Koko, mlada spisateljica zaljubljuje se u Tiantiana, darovitog slikara, ali impotentnog i narkomana. Istovremeno, ona započinje svoju vezu sa Markom, nemačkim biznismenom, oženjenim i obdarenim ogromnim penisom. Šangajske noći prihvataju ljubavnike, toksikomane, strance i svu gradsku faunu koja izlazi posle zalaska sunca i kreće ka diskotekama i klubovima. Žongloirajući sa kineskom realnošću, željama mladih generacija i popularnom američkom i evropskom kuturom, Veihui stvara poseban narativan ritam, konciznost i eleganciju stila. Smenjujući scene iz stvarnog šangajskog života sa erotskim doživljajima, ona oslikava sopstvenu generaciju, okrenutu ka samoj sebi bez veće želje za življenjem u gradjanskom društvu.
Zbirku eseja Slavoja Žižeka...
završih, posle dugog 'seckanja', malo po malo, BEZBOŽNI SAVEZ, o vezama nacista i okultnog.
ima nekih inspirativnih momenata, ali je oko najzanimljivijih stvari (vevelsburg, recimo) najmanje konkretan, a zapazio sam mu i dve faktografski-interpretativno vrlo pogrešne deonice: jedna o lavkraftu/nekronomikonu, a druga vezana za navodno učešće la veja u snimanju rozmerine bebe.
ipak, vredi čitanja.
takođe, MOJA TVRĐAVA, neobjavljeni kratki kafkini spisi.
kafka, šta reći.
dobar je na krupno, dobar je na sitno, fragmenti su ionako njegovo prirodno stanje...
zatim, RATNI DNEVNIK v. dedijera,
kao deo researcha za nešto što planiram da pišem.
nego, kako se zove ta slavujeva zbirka, i je li čemu?
Emil Sioran::Kratak pregled raspadanja
Quote from: "Alexdelarge"Emil Sioran::Kratak pregled raspadanja
ha ha ha - prava literatura za proleće!!!
dok sve okolo cveta i raste i sunce sja... :lol:
super!
Odlična je zbirka. Zove se MANJE LJUBAVI-VIŠE MRŽNJE.
Slavoja nažalost nema baš mnogo na srpskom.
Čuvaj se Dedijera. On je poprilično nepouzdan. Naročito u poznijoj fazi. No, ako ti treba istraživanje za neku fikciju, to je OK.
...1-2. U PATAGONIJI i VICEKRALJ UIDE(Magnet,2006.), i u srpskom prevodu, naprosto magični spoj putpisa, pop-antropoloških studija i romana iz pera Brusa Četvina...
3.i nakon 100ak godina, prljava, čarobna, neodoljivo neposlušna knjižica PRIRUČNIK ZA DEVOJČICE(Gradac,2003) Pjera Luisa
4.iako sam tek na četvrtini, veoma obećavajući roman ŠUMSKI DUH Gorana Samardžića...mada vuče na tipičan izdanak ex-zu brzopotezne, r'n'r proze, precizniji izvori bi bili Mihailovićeve ..TIKVE i raniji radovi Dubravke Ugrešića...so far, fin odnos sadržaja, veštine i tečnosti...
***ljubiteljima gore elemenata mogao bih da preporučim scenu u kojoj na svadbi nevesta pobaci dok igra šotu a remains joj ispune bele salonke...
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"3.i nakon 100ak godina, prljava, čarobna, neodoljivo neposlušna knjižica PRIRUČNIK ZA DEVOJČICE(Gradac,2003) Pjera Luisa
Ako ti se dopao "Priručnik", dopašće ti se i druga knjiga Louÿsa - "Trois filles de leur mère". Red erotike, red parodije, red ironije...
Štampana je prvi put istovremeno sa "Priručnikom" 1926. godine, odmah posle piščeve smrti.
Quote from: "Cornelius"Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"3.i nakon 100ak godina, prljava, čarobna, neodoljivo neposlušna knjižica PRIRUČNIK ZA DEVOJČICE(Gradac,2003) Pjera Luisa
Ako ti se dopao "Priručnik", dopašće ti se i druga knjiga Louÿsa - "Trois filles de leur mère". Red erotike, red parodije, red ironije...
Štampana je prvi put istovremeno sa "Priručnikom" 1926. godine, odmah posle piščeve smrti.
Pretpostavljam da nije prevedena na domaće jezike? Meni je 'Priručnik' izuzetno zabavno štivo kome se vredi vraćati u pravilnim razamcima.
Narodne novine...
Quote from: "Meho Krljic"Quote from: "Cornelius"dopašće ti se i druga knjiga Louÿsa - "Trois filles de leur mère". Red erotike, red parodije, red ironije...
Pretpostavljam da nije prevedena na domaće jezike?
ovo se verovatno krije iza naslova BLUDNE KĆERI, knj. br. 21 u NEPONOVLJIVOJ prosvetinoj ediciji EROTIKON.
Moze biti. Ja sam ga citao na francuskom i ne znam kakko je prevodjen u Prosveti.
Predivno, moram da obiđem improvizovane štandove na zelenjaku.
"Tri godine" Čehova - novela napisana iste godine kada je posetio Lava Tolstoja, što je ostavilo dubok trag u mladom Čehovu. "Tri godine" je Čehovljevo razmišljanje o samom sebi, o ljubavi, o moći i nemoći da se voli, o novcu, o društvenom statusu i porodičnim odnosima. Izmedju pripovetke i drame, ovo Čehovljevo delo ima u sebi sve najvažnije elemente njegovog stila: čistoća strukture, dobra karakterizacija, minimalizam, preciznost, jasnost, ekonomija sredstava... Mogao bih tako do sutra... Jedini koji može da stane uz njega je Gi de Mopasan. Ova dva pisca su priručnik za vrhunsko pisanje kraćih formi.
lepo kaze Kornelije, ovo za Cehova i Mopasana. :lol: Mada, mogao bi tu da im pridruzi jos poneko.
a kad smo kod citanja aktuelnih stvari - ja sam puko ko zvecka... u poslednje vreme jedino sto citam pored literature za faks su samo recenzije i prikazi boutique gitarskih efekata i vintage sintova na netu. pljuvacne zlezde briju na silne muzicke sprave, a dzepovi prazni te i stomak onda radi na suvo, gadna muka vata pred tolikom opremom - tako blizu, a tako daleko.
ah, taj prokleti Clavia Micro Modular - ako mogu Autechre, sto ne bih moga' i ja.
...moj čitalački program za nadolazeću sedmicu:
1. dugo iščekivana repriza- ČEKAJ DO PROLEĆA, BANDINI Džona Fantea
2. još jedna repriza od koje mi već sada poigrava srce- ŽIVOT JE PRED TOBOM Romena Garija
3. potpuna premijera SVINJOTOPIJA Kiti Ficdžerald, u prevodu i po preporuci( ne ličnoj, već ovde iznetoj!) Gorana Skrobonje
4. iz već u više navrata na ovom forumu podrobno obrazloženih poriva- NekROMANSA Mijata Vujačića...
Pročitala, a da mi se svidelo Trčanje sa makazama (mislim da se pisac zove Ogasten Berouz). To je vrlo duhovito, u stilu da znaš, moje detinjstvo je bilo gore od tvog. Čula sam da prave i film. Onda, zbirku novela neke austrijske spisateljice (sad mi ime isparilo, šta se može kad vraćam knjige pozajmljene iz biblioteke), Kako smo ubili Stelu. Kaže se u predgovoru da je upala u taj neki limb, kao, krenula moderna, a ona pisala jednostavnim, realističkim stilom, pa je odbili ti moderniji krugovi, a opet, oni drugi, tradicionalniji, ćuškali je jer se bavila tim temama histeričnih i sjebanih ženskih psiha. I kad je niko neće, prigrlih je ja.To je onako, žena zarobljena u žaketima iz 50-tih, mrzi muža što je vara, al ne može niš da učini, jer bi i onako sve bilo sranje. Fino, dakle.
Emil Dirkem, Samozubistvo.
Sociološka studija o samouistvima. Toliko ubedljivo, da stvarno poverujete kako društva upravljaju našim životima...
Quote from: "dmitras"Emil Dirkem, Samozubistvo.
Sociološka studija o samouistvima. Toliko ubedljivo, da stvarno poverujete kako društva upravljaju našim životima...
...ako te still zanima nešto up that alley, prepručujem ti opsežnu studiju, pri tom i bogato dodatno opremljenu(uključujući i iscrpan leksikon pisaca-samoubica worldwide,
PISAC I SAMOUBISTVO Grigorija Čhartišvilija( a.k.a. Borisa AKUNJINA)- sveobuhvatno, duhovito, razgovetno i ekletantno...ma, lutka lutkina!!!
Vojin Dimitrijevic & co. - Osnovi medjunarodnog javnog prava :cry: :x :(
Richard Dawkins - The God Delusion (polako, natenane) :!:
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
...ako te still zanima nešto up that alley, prepručujem ti opsežnu studiju, pri tom i bogato dodatno opremljenu(uključujući i iscrpan leksikon pisaca-samoubica worldwide, PISAC I SAMOUBISTVO Grigorija Čhartišvilija( a.k.a. Borisa AKUNJINA)- sveobuhvatno, duhovito, razgovetno i ekletantno...ma, lutka lutkina!!!
Takođe preporučujem.
Hvala, ginger i pilot :lol:.
Potražiću, sada ste me baš zainteresovali!
Quote from: "Alexdelarge"Emil Sioran::Kratak pregled raspadanja
E, ladno još neko to čita osim mog brata!
Knjiga je odlicna,bas sam je danas drugi put procitao...covek je jasno i precizno formulisao ono sto sam osecao i naslucivao,a nisam umeo tako jasno da iskazem...inace danas sam poceo da citam Zapise iz podzemlja od Fjodora Mihajlovica...ovaj ludak je stvarno jako otisao u tumacenju ljudske duse...sve te iracionalnosti,apsurdnosti,iznenadne afektivne promene koje naizgled nisu motivisane,svi ti kaprici,inati...neverovatna moc zapazanja
Quote from: "Alexdelarge"inace danas sam poceo da citam Zapise iz podzemlja od Fjodora Mihajlovica...ovaj ludak je stvarno jako otisao u tumacenju ljudske duse...sve te iracionalnosti,apsurdnosti,iznenadne afektivne promene koje naizgled nisu motivisane,svi ti kaprici,inati...neverovatna moc zapazanja
nabokov bi rekao: sve te proizvoljnosti i sumanute afektacije 8)
takodje je sumnjiva i moc zapazanja - recimo, koliko dostojevski vodi racuna o odeci junaka, a koliko tolstoj. :)
DEJAN LUCIC i KRALJEVSTVO HAZARA.
"L'empire du mal?
Dictionnaire iconoclaste des Etats-Unis"
Roger Martin
Zanimljiva knjiga koja po azbučnom redu podseća čitaoca na sve mistifikacije koje su SAD uradile do danas, da bi na taj način prikrile zločine, diktaturu i nedemokratiju. Počinje se sa "Alamom" Džona Vejna i herojskom odbranom vojnika i dobrovoljaca. Potom se ukazuje da ti nadmoćni, grozni i krvožedni Meksikanci, u stvari, nisu agresori. Oni se nalaze u svojoj zemlji. Amerikanci su agresori koji su se infiltrirali na teritoriju jedne suverene zemlje.
"Bizoni" podseća na reči generala Šeridana da ne treba ubijati Indijance, nego treba pobiti sve bizone, a Indijanci će potom umreti od gladi. Tako je populacija bizona skinuta sa 50 miliona na dvesta hiljada.
"Henri Ford" prijatelj i finansijer Adolfa Hitlera. Adolf je u svom kabinetu imao ogromnu fotografiju svog prijatelja Henrija. Do 1942. Ford je isporučivao kamione Hitleru i tek je na Ruzveltov zahtev prekinuo podržavanje nacizma. Sa njim su Hitlera podržavale i razne američke banke, a za anegdotu je lepo da se kaže da je najagilniji bio Preskot Buš iz Union banking Corp. Preskot je tata i deda ove dvojice Buša koji su na čelu USA.
I tako kroz celu knjigu.
ovo bi mi bilo zanimljivo da pročitam.
samo me zanima kakve tačno veze imaju SAD, kao država, sa fordovim podržavanjem hitlera, ako je slanje kamiona prestalo na ruzveltov zahtev?
hoću reći, general šeridan je ok, to sam shvatio, smišljena akcija američke vojske - to ima neposredne veze sa državom, je l, ali opet, kako martin u procesu apstrahovanja i generalizacije prelazi sa henrija forda kao vlasnika kompanije, i džona vejna kao reditelja alama, na ceo SAD i politiku prikrivanja i mistifikacija?
To za Forda, Žiko, nisam ni ja razumeo.
Mislim, Henri Ford nema nikakve veze sa SAD-om, osim što je američki državljanin, magnat, jedna od najvećih industrija koja u vreme ratova ima strateški značaj. Nisam čak ni razumeo šta ima loše u tome što je 38. godine Ford bio odlikovan ordenom Veliki Krst reda Orla za doprinos nacizmu, niti mi se učinilo neprirodno što je Ford davao prevod Mein Kampfa svakom kupcu vozila (ako je ovaj hteo da uzme). Verujem da nisu tako mislili američki vojnici kada su stigli u Evrepu i videli da nacistička vojska vozi najnovije Fordove vojne kamione (btw - Nemci su leteli u avionima proizvedenim kod Opela, filijale General Motorsa, a Exxon-Esso ih je snabdevao čorbom). Naravno, kako Ruzvelt ništa nije govorio do 1942. godine, ja ne shvatam gde je tu problem. Hoću reći, to nema veze sa američkom državom, ni sa američkom spoljnom politikom, odnosno, u pitanju je samo robno-novcana razmena koju su kasnije preskočili u istoriji. Dosadan detaljčić.
A na ono pitanje "kako Martin prelazi sa..." neću ti odgovoriti, jer bih morao da ti napišem prikaz knjige, a za to nemam vremena. Uzmi pa pročitaj i saznaćeš kako.
Američke veze sa nacistima detaljno su opisane u Wall Street and the Rise of Hitler Entonija Satona. Tu knjigu, eto zanimljivosti, čitam baš ovih dana. Kod nas je izdata sa, za Ihtus očekivanim, bombastičnim naslovom "Judeo-bankari i uspon Hitlera" + neprevaziđene Đurđevićeve fusnote + neverovano loš nelektorisani prevod. Na netu ima da se nađe na engleskom, pošto je imam i takvu. Saton, kao i u prethodnoj, Wall Street and the Bolshevik Revolution uspeva da održi nivo ozbiljnosti i mislim da zaslužuje bolja izdanja na srpskom od Ihtusovog (hrišćanske knjige).
Quote from: "Zika Kisobranac"
takodje je sumnjiva i moc zapazanja - recimo, koliko dostojevski vodi racuna o odeci junaka, a koliko tolstoj. :)
U tom duelu Dostojevski vs. Tolstoj uvek sam za ovog prvog...sto rece Basara u jednom eseju (navodim po secanju),samo istinski otupeo covek,moze dok svakodnevno hoda ivicom nistavila da se bavi iscitavanjem opisa balskih haljina Ana Karenjine na 7-8 stranica...a na drugom mestu kaze,krenuti u knjizevnosti putem Tolstoja,a ne putem Kafke ,znaci zauzeti svoje mesto na galeriji one sparne,morbidne sudnice u potkrovlju.
Quote from: "Alexdelarge"samo istinski otupeo covek,moze dok svakodnevno hoda ivicom nistavila da se bavi iscitavanjem opisa balskih haljina Ana Karenjine na 7-8 stranica...a na drugom mestu kaze,krenuti u knjizevnosti putem Tolstoja,a ne putem Kafke ,znaci zauzeti svoje mesto na galeriji one sparne,morbidne sudnice u potkrovlju.
Koji car. :lol:
Quote from: "Alexdelarge"U tom duelu Dostojevski vs. Tolstoj uvek sam za ovog prvog...
A u duelu Dostojevski vs Zidan? Ja sam za ovog drugog, ako su na poljančetu. Inače, u duelu Basara vs Nicolay Valuev, ja se kladim na ovog drugog. Šta bi tek bilo u duelu Kafka vs Koštunica?
:D
Ćosić sa "Prosvetom" potpisao ugovor o objavljivanju novog romana
"Vreme vlasti II" je moja poslednja knjiga
Mlad i samouveren planirao sam da napišem dvanaest knjiga o ljudskoj sudbini porodice Katića i Dačića. Poživeo sam, međutim, duže nego što sam naumio, pa je ovo šesnaesta knjiga mog romansijerskog ciklusa. Poslednji deo romana obuhvata vreme vladavine Josipa Broza kaže pisac
Najpoznatiji i najtiražniji savremeni srpski pisac Dobrica Ćosić, juče je potpisao ugovor o objavljivanju njegovog najnovijeg romana"Vreme vlasti II" sa izdavačkom kućom "Prosveta" u prostorijama ovog izdavača. Knjiga će biti objavljena tokom narednog meseca.
U pitanju je knjiga u kojoj Ćosić zaokružuje sagu o porodici Katić i kroz nju svoje poimanje vlasti na ovim prostorima u drugoj polovini dvadesetog veka. U ovom delu poslednji Katić, Dušan, ispisuje hroniku vlasti Titove Jugoslavije. Roman se bavi idejom revolucije koju je Tito izneverio, propašću ideala, izopačenošću vlasti, dajući tako anatomiju te epohe zaključno sa demonstracijama 1991.
Ćosić sagu o Katićima započinje "Korenima"(1954) i Srbijom s kraja devetnaestog veka. Nastavlja je istorijskim romanom"Vreme smrti"(objavljivan od 1972. do 1979. u četiri knjige) koji opisuje Srbiju u Prvom svetskom ratu a potom i političkim romanom, trilogijom "Vreme zla", "Deobe" (1961) čija središnja tema jesu deobe u srpskom narodu tokom Drugog svetskog rata, zajedno sa "Vremenom vlasti II" Ćosić obuhvata celokupnu istoriju dvadesetog veka.
Prema rečima Dejana Mihajlovića, recenzenta ovog romana ova saga obuhvata čitav dvadeseti vek, po Ćosiću vek istorijskih poraza Srbije.
- Dušan Katić, pripovedač najnovijeg Ćosićevog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis"Hronika naše vlasti", u kome se na neki način dovršava i raslojavanje porodice Katići propadanje srpskog sela oličenom u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili.
- Vlast, kao tema romana, oličena je pre svega u liku Josipa Broza, koji se po prvi put javlja kao književni lik, kao živ i uverljiv junak od krvi i mesa, kakvog ga poznaju njegovi najbliži saradnici u privatnom životu i iza političke scene. Posebnu pažnju u hronici Dušana Katića zaslužuje brojne meditacije o prirodi, menama, učincima i zloupotrebama vlasti kao takve, u kojima je sabrano ukupno Ćosićevo književno umeće i životno iskustvo, istakao je Mihajlović.
Zahvalivši se izdavačkoj kući "Prosveta" što ga je, kako kaže, posle petnaest godina ponovo pozvala na saradnju, Dobrica Ćosić je rekao da pojavljivanje ove knjige označava u neku ruku obeležavanje pedesetpetogodišnjice njegovog rada.
- Ovo je istovremeno i srećan i tužan trenutak za mene. Ispunjen sam zadovoljstvom, spokojstvom, ali i tugom. Spokojstvom što sam poživeo više no što treba, pa sam uspeo da ostvarim svoj radni cilj, koji sam zacrtao još 1953. godine kada sam objavio "Korene". Tada mlad i samouveren planirao sam da napišem dvanaest knjiga o ljudskoj sudbini porodice Katića i Dačića na srpskoj zemlji. Poživeo sam, međutim, duže i više nego što sam naumio, pa je ovo šesnaesta knjiga mog romansijerskog ciklusa. Tužan jer je ovo moj poslednji roman. Ova knjiga ne bi ni ugledala svetlost dana da nije bilo moje ćerke Ane.
Prvu verziju romana"Vreme vlasti II" Ćosić je, kaže, napisao odmah po završetku prvog toma.
- Kada sam počeo da pišem drugu verziju napisao sam nekoliko glava i odlučio sam se da taj tekst ne vredi, pa sam ga jednostavno napustio. Pomirio sam se s tom svojom odlukom i činjenicom da nisam ja jedini pisac kome nije pošlo za rukom da onako kako misli da treba završi svoj roman. Međutim, u proleće 2005. kada sam sa kćerkom sređivao pisaći sto na njemu je stajala gomila papira za koju sam rekao da se odmah spali.
- Rekao sam Ani da je to "Vreme vlasti II", moj neuspeli rukopis. Na sreću, Ana je dala da se rukopis prekuca, pa kada smo ga posle toga pročitali zajedno ona je bila uporna i poverovala da iz tog teksta može da se napiše ova knjiga. Rukopis je, inače, imao 400 strana. Ana mi je jednostavno rekla da pošto nemam ništa drugo što bih u tom trenutku mogao da radim, najbolje bi bilo da počnem da pišem... Tako smo prošlog meseca otišli na Zlatibor, uradili prvu redakciju, a nedugo zatim i drugu.
O tome na koji način je gradio književni lik Josipa Broza Tita pisac kaže:
- Moj glavni junak, protagonist Dušan Katić, koji se javlja još u "Deobama" i prvoj knjizi "Vreme vlasti" je - čovek vlasti. On je vlast još od partizanskih dana, od pozicije generalnog sekretara, zatim i visokih pozicija u Ministarstvu. On Tita predstavlja i opisuje u neposrednom iskustvu, onako kako ga je video i shvatio, od obožavaoca do Bruta.
- Pored njega ima ovde još protagonista Titovog režima, tu su Koča Popović, Todorović, Nikezić... Tita tretiram kao brionskog monarha, a druge kakvi su bili, kao fiktivne junake. Uostalom ni moj Pašić iz "Vremena smrti" nije onaj pravi Nikola Pašić. Vojvoda Živojin Mišić iz romana nije - vojvoda Mišić, već ličnost vaskrsnula u mojoj književnoj fikciji. Sve ličnosti u ovom romanu su, takođe, fikcija.
Radnja romana se završava krajem devedesetih i opisuje bezmalo jednu celu epohu u kojoj je i pisac imao značajnu ulogu. Te se nameće da li se pojavljujete kao protagonista svog novog romana.
- Pojavljujem se kao pisac. Ova knjiga ima svoju poetiku. U njoj se pojavljuje prerovski pisac, Ćosić u odnosu prema svom protagonisti Katiću. Nisam sebe izostavio ni kao protivnika titoizma, ali se izjašnjavam u skladu sa uverenjem Katića, koga smatram junakom svoga doba. Svi romansijeri, uostalom, imaju priliku da stvore junaka svoga doba.
Na pitanje da li se u knjizi bavite i temom Kosova Ćosić odgovara:
- U ovoj knjizi se temom Kosova ne bavim. Kad je reč o Kosovu, moj glavni junak je 1998. godine, u vreme Vokerove vladavine dobio treći infarkt, kad su Vokerovi okupatori okupirali Kosovo. Katić je upravo po tom saopštenju dobio treći infarkt i - umro.
Na molbu da prokomentariše aktuelno vreme vlasti pisac konstatuje:
- Ja sam čovek dvadesetog veka. Moje vreme je minulo i ja ne želim da komentarišem vreme kome ne pripadam.
M. Milosavljević
Kripl, hvala za ovo.
Meni je promaklo - a pročitaću knjigu, moram...
Kad smo kod poslednje rečenice u intervjuu - sam Ćosić je pre nekoliko godina sumirao svoj život, rečima od kojih mene podilaze žmarci. (Zašto - nećemo o tome sada.)
"Svet za koji sam se borio - nije nastao.
Svet u kome sam živeo - nestao je.
Ja sam čovek dvadesetog veka, a on je završen."
De, de malo prostora. Ima i cica nesto da kazuje.
1)Bush loza - moja istraga svih tih jevropskih loza, ezoterijskih loza dovela je do sokantnog otkrica. Naime pokazalo se da Bush dinastija ima zanimljivih rodbinskih veza sa srpskom lozom Nemanjica. Da da, tacno i istinito. Svi znamo kako su svakakve loze iz raznih zemalja dosle u kontakt sa drugim, ili zbog interesa ili zbog ljubavi... Tokom drugog svetskog rata, on je bio avijaticar, i jednog dana je dobio zadatak da zajedno sa saveznicima bombarduje Beograd. Tu je on od nekog iz vlade, saznao za svoje poreklo, i video puno porodicno stablo Nemanjica koje se granalo preko Anzujaca, Britanaca itd.. Dakle prica je veoma kompikovana.
2)Hitler i Ameri - veoma malo ljudi zna da je Hitler bio Rotsild, i da je unuk rodonacelnika Solomona Majera. Zbog toga je jedan slikar i klosar stigao do vrha Nemacke. Finansiran je od Rokfelerovog Standard Oila (kasnije Exxon), Generala (Motors i Electric) i I.G.Farben (nacisticko - americka kompanija koja je poznata po bojnim otrovima, Ciklonu B, i mnogim drugim oruzjima masovne destrukcije) Sad ne znam da li je ovo tacno.
Izvori koji zele da budu anonimni, tvrde da je po uzorku DNK, krvi i sperme pokazano da Bil Klinton sin ADOLFA HITLERA.
Prica potice od Mengeleovog dolazka prvo u Brazil, pa posle u podzemne baze SAD gde je vrsio eksperimente. Sa sobom je verovali ili ne, poneo par smrznutih spermatozoida i gena velikog firera Adolfa. Odredjeno je da deca koja nastanu iz tog eksperimenta, budu na vrhu svetske politike i vlasti.
Jedan od njih je Bil.
Imam jos nekih pikantnih detalja i prica, pocevsi od baze Montok do lica na mesecu.
Ne osvrćući se na ostatak teksta, ovo sa spaljivanjem rukopisa me je "ganulo do suza".
"Kćeri, spali molim te ovu gomilu papira."
"Ali tata, zašto da spaljujemo? Možemo jednostavno da bacimo u smeće."
"Ne, ne, SPALI! Bacanje u smeće nije dovoljno dramatično."
"Pa dobro, ali stoji ti tu godinama, mogao si i sam da spališ..."
"Nećemo sad u detalje."
"Hej, tata! Pa ovo je neki tvoj rukopis!"
"Jeste, užasan je, insistiram da se odmah spali! Mrzim ga! Nikad od toga neće postati knjiga..."
"Hej, pa ovo i nije tako loše! Predlažem da ne spaljujemo, nego da je dotjeraš pa objavi."
"Oh, OK."
Quote from: "Alexdelarge"Quote from: "Zika Kisobranac"
takodje je sumnjiva i moc zapazanja - recimo, koliko dostojevski vodi racuna o odeci junaka, a koliko tolstoj. :)
U tom duelu Dostojevski vs. Tolstoj uvek sam za ovog prvog...sto rece Basara u jednom eseju (navodim po secanju),samo istinski otupeo covek,moze dok svakodnevno hoda ivicom nistavila da se bavi iscitavanjem opisa balskih haljina Ana Karenjine na 7-8 stranica...a na drugom mestu kaze,krenuti u knjizevnosti putem Tolstoja,a ne putem Kafke ,znaci zauzeti svoje mesto na galeriji one sparne,morbidne sudnice u potkrovlju.
delom iz šale, a želeći da te malo zamislim nad klišeom da je dostojevski istražio "dubine ljudske duše" i "iracionalnosti", ja se pozovem na vladimira nabokova, a ti na basaru.
baš duel autoriteta.
uz to, ovo basarino je gomila tvrdnji, a dokaza nigde. sad bih i ja mogao da kažem da krenuti u književnosti putem kafke a ne putem balzaka znači odseći sebe od sveta, neurotično muljati po sopstvenoj psihi, i zauzeti poziciju jozefa k.
svako mož da kaže šta oće.
a to basarino danas već passe lupećanje zasnovano je na takođe kliše tumačenju da je sudnica u Procesu monstruozna i birokratizovana država koja sudi "pozitivnom" Jozefu K.
jozef k. nije nimalo pozitivan, a sud samo odražava njegovu sopstvenu ličnost, krivicu i osudu samog sebe.
ili je možda nešto drugo, ali molim te da ne bude samo "mostruozna država", "predskazanje fašizma" i slično.
jer nije.
ili bar nije samo to.
Pih. Ko da ta sudnica uopšte mora NEŠTO da predstavlja. Zalažem se sa glorifikaciju forme i ignorisanje podteksta.
to je mnogo bolje od metafore za "zli sistem". :!:
@Zika Kisobranac
Jesam ja rekao klise,ali jezik je jedno veliko opste mesto(ni ovo nisam ja rekao).Evo sta je povodom knjige Zapisi iz podzemlja rekao Nietzsche:Kad sam u nekoj knjižari slučajno otkrio Zapise iz podzemlja... mojoj radosti nije bilo kraja... to je delo genija psihologije... Dostojevski je jedini psiholog od kojega mogu nešto naučiti...i ovo bi se moglo okarakterisati kao fraza,ali ja na zalost nisam Friedrich,pa se njemu da oprostiti a meni ne...nemoj pogresno da me shvatis,ne zelim da te ubedjujem u bilo sta.Odavno sam shvatio da rasprave stete i zdravlju i dobrom raspolozenju...a i sve je subjektivno...za mene su Kis,Pekic I Basara najbolji domaci pisci,neko drugi bi mozda stavio Crnjanskog,Andrica,Pavica itd.
@Cornelius
Ako MTV u svom Celebrity deathmatch-u uvrsti Basaru i tog tvog ruskog boksera,tipujem na ovog prvog.Dinarski tip+nadopingovan alkoholom=TNT
Tzvetan Todorov
"Le nouveau désordre mondial"
2003
Esej bugarsko-francuskog filozofa i istoričara o američkoj hegemoniji, posebno u zadnjih dvadesetak godina. Česti citati Monteskjea i Rusoa, jasno ga stavljaju na liniju francuskih moralističkih liberala. Todorov smatra da se politička pitanja ne mogu rešavati bez razmišljanja o moralnoj strani. On navodi da su američke akcije u Iraku i u Srbiji (99. godine) prevazišle moralnu opravdanost i ušle u tiraniju. U prvom slučaju su u pitanju ekonomski i geostrateški ciljevi, dok je u drugom slučaju davanje smisla i očuvanje NATo pakta, kao američke produžene ruke u evropskim okvirima. Istovremeno, CT smatra da jedna država ne može da čini zlo oko sebe bez unutrašnjih posledica. Naime, nasilna spoljna politika se odražava na smanjivanje stepena demokratije i ličnih sloboda unutar države, što se već desilo u Americi.
Po njemu su metode SADa i Evrope različite. Tamo gde Evropa pribegava pregovorima i diplomatiji, SAD pribegava vojnoj sili. Todorov smatra da postoji više razloga. Pre svega, kratko postojanje američke države i nacije, a potom i niz vrednosti koje Evropa gaji još od antičke Grčke (koja se često pojavljuje u njegovom tekstu). Rešenje se, po njemu, nalazi u više razvojnih linija. Na mesto zatvaranja svake države u odnosu na druge ili stvaranje svetske vlade, on smatra da je neophodan pluralizam i očuvanje razlika u okviru jedne zajednice. Potom jačanja Evropske unije i jačanja evropske kohezije, stvaranje evropske vojske (bez hegemonističkih ciljeva), jačanje osećaja pravde, demokratije i ličnih sloboda.
Ništa novo, ali vrlo razumno i razložno, naročito u današnje vreme koje se baš ne odlikuje razumom.
videh onog nesrećnog mijata u platou (mislim na knjigu 'vanpir'); prelistah; videh preporuku velikog znalca trilera i horora, mome kapora, na zadnjoj korici... ali - protivno je mojim principima da dajem pare za loše knjige koje verovatno neću imati živaca da dovršim, tako da...
...umesto toga spiskah preko dve ipo iljade na 4 beskrajno pametnije i zanimljivije i inspirativnije knjige.
kupio sam MISTERIJU GRALA od julijusa evole, i počeo već da čitam; baš ono što mi treba.
takođe, TALISMAN: TAJNA VERA, SVETI GRADOVI, mega luxuzno izdanje (za ovdašnje prilike), o okultnoj geometriji i simbolici u arhitekturi glavnih svetskih gradova, egipatskim, masonskim i inim uticajima... pisana vrlo čitko, jezgrovito, pregledno...
najzad, RITUALI I SEKSUALNA SAKAĆENJA (I KID YOU NOT!) od neke francuskinje, žaklin kaja, prastaro izdanje (1987), opskurni izdavač (kruševac), skroz neupadljiva... osim za specijalne čitaoce! mistično-okultna pozadina kastracije, obrezivanja i sl. rabota... priceless! na žalost, nije ilustrovana.
i na kraju, BRUGES-LA-MORTE (iliti BRIŽ, MRTVI GRAD), klasik dekadentne/simbolističke književnosti, predivno malo tvrdopovezano izdanjce, puslica i bombonica idealna za čitanje u busu.
Quote from: "Ghoul"
najzad, RITUALI I SEKSUALNA SAKAĆENJA (I KID YOU NOT!) od neke francuskinje, žaklin kaja, prastaro izdanje (1987), opskurni izdavač (kruševac), skroz neupadljiva... osim za specijalne čitaoce! mistično-okultna pozadina kastracije, obrezivanja i sl. rabota... priceless! na žalost, nije ilustrovana.
:!:
Gde si to našao?
pitanje je, avaj, malkice izlišno, jer sam uzeo jedini i poslednji primerak, zalutao ko zna odakle.
knjižica je ultra-majušna i neupadljiva; odnosno, namenjena samo pravim tragaocima!
when there is a will, there is a way!
a i knjižara je takva: u samom centru, a nekako zavučena, neupadljiva... i prepuna okultno-mističke literature koju nigde drugde ne videh, štaviše: za mnoge od tih knjiga nisam ni znao da su ikada objavljivane kod nas!
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg256.imageshack.us%2Fimg256%2F3190%2Fzzzritualiisexualnasakaps8.jpg&hash=9f01f6dd81470d7c4460daa55bafb7bd31ab1de7)
...ja sam, uz nedopustivo zakašnjenje, načeo MAJSTOR IZ PETROGRADA Dž.M.Kucija(SKC, Beograd,1988), spekulativnu rekonstrukciju događavaja i doživljaja u svetu Dostojevskog tokom rada na Zlim dusima...
Boris Cyrulnik
Sous le signe du lien
Knjiga o ljubavnim odnosima ljudi. Medjutim, kako je Cyrulnik etolog (stručnjak za ponašanje životinja i ljudi u njihovim prirodnim staništima), neurolog, psihijatar i psihoterapeut, njegova analiza je višestrana. Počevši razmatranje sa intrauterusnim emotivnim životom bebe, on kasnije razvija priču ka trouglu beba-majka-otac. Naravno, sve vrvi od zanimljivih poredjenja sa ostalim vrstama, od kliničkih objašnjenja i od psihoanalitičkih iskustava autora. Posle seksualne programacije, on objašnjava stvaranje ljubavnih osećanja, što vodi ka formiranju parova i produženju vrste. Knjiga se završava životinjskom, a posebno ljudskom starošću u kojoj povremeno eksplodiraju problemi koji su se krčkali 50 godina. Briljantna knjiga koja ima ne samo poučnu i udžbeničku stranu, nego i mnoštvo anegdota koje olakšavaju čitanje laicima.
Inače, Cyrulnik je profesor univerziteta i jedan od najvećih francuskih etologa. Pored briljantne univerzitetske, kliničke i istraživačke karijere, Cyrulnik uspešno piše knjige namenjene širokoj publici.
kako ovo stoji sa radovima dezmonda morisa, ako si čitao?
čini mi se da njegovo POZNAVANJE ČOVEKA ima sličan pristup. GOLI MAJMUN svakako. itd.
Nisam čitao Dezmonda Morisa, ali Cyrulnik ga citira. Ima kod njega Konrada Lorenca, Vidala, Frojda, Vaclavika, Harlova... Vrlo eklektičan pristup ne samo u zanatskom delu, nego i u kulturološkom.
Quote from: "Cornelius"Nisam čitao Dezmonda Morisa, ali Cyrulnik ga citira. Ima kod njega Konrada Lorenca, Vidala, Frojda, Vaclavika, Harlova... Vrlo eklektičan pristup ne samo u zanatskom delu, nego i u kulturološkom.
hm, jaka je to ekipa, čito sam lorenca i vaclavika i pomalo frojda... pretpostavljam da ovoga nema na srpskom? iz koje god. je knj?
1989.
Ukoliko krsim neka pravila o pirateriji ovog foruma,brisite
Slavoj Zizek - O vjerovanju.pdf
http://www.sendspace.com/file/0t7tkq
Slavoj Zizek - ZnakOznaciteljPismo.pdf
http://www.sendspace.com/file/yn659k
Zbigniew Brzezinski - Second Chance: Three Presidents and the Crisis of American Superpower[/b]
Joseph Stiglitz
Globalization and its discontents
2002
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ekonomski savetnik Klintona i potpredsednik Svetske banke, Stiglitz u ovoj knjizi kritikuje političko-aritmetičku ideologiju Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. MMF SB zastupaju, pre svega, interese SADa, a potom i nekolicine industrijski razvijenih zemalja zapadne Evrope. Oni, koji bi trebali da primaju pomoć, samo su eksploatisani još više. MMF je postao bastion "tržišne ekonomije", nezavisno od činjeničnog stanja. To u sebi krije otvaranje rupa za američki kapital.
Statistike koje ukazuju na povećannu proizvodnju u siromašnim zemljama, znače samo bogaćenje bogatih, dok je sirotinja u još težoj situaciji. Prema Stiglitzu, tržišna ekonomija nije rešenje za siromašne zemlje, za zemlje u tranziciji. Navodeći primere neuspešne ruske tranzicije (jer je SAD svesno podržavao Jelcina i rusku mafiju, da se ne bi komunizam povampirio) i češke tranzicije, on citira uspešne tranzicije Kine i Poljske (koje se nisu pridržavale "tržišne ekonomije" i "otvaranja finansijskih sistema" po svaku cenu).
Stiglitz preporučuje da svaka zemmlja iz krize mora da izlazi na poseban način, adaptiran njenim posebnostima i uslovima. Recepti svetskih organizacija, po njemu, ili su suviše kruti, ili služe samo nekolicini bogatih zemalja.
...OVA ŽENSKA ZA UNAJMLJIVANJE Sandre Skopetoun, svakako ne vrhunska, ali brza,tečna, čitljiva, zgodna detektivska vanilica sa onim što je još uvek retkost u srodnoj neo-noir književnosti/ filmu...-glavnim likom žene detektiva...užitak čitanja bitno obogaljuje grub prevod prepun i materijalnih grešaka i proizvoljnosti( šta reći na prevod:" stavi svoju kapu za razmišljanje malo...", bez jedne jedine, a ovde preko potrebne fusnote...već tradicionalna brljotina Narodne knjige...prepruka za čltanje, ali ne i kupovinu, to nikako!!!
Quote from: "Cornelius"Joseph Stiglitz
Globalization and its discontents
2002
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ekonomski savetnik Klintona i potpredsednik Svetske banke, Stiglitz u ovoj knjizi kritikuje političko-aritmetičku ideologiju Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. MMF SB zastupaju, pre svega, interese SADa, a potom i nekolicine industrijski razvijenih zemalja zapadne Evrope. Oni, koji bi trebali da primaju pomoć, samo su eksploatisani još više. MMF je postao bastion "tržišne ekonomije", nezavisno od činjeničnog stanja. To u sebi krije otvaranje rupa za američki kapital.
Statistike koje ukazuju na povećannu proizvodnju u siromašnim zemljama, znače samo bogaćenje bogatih, dok je sirotinja u još težoj situaciji. Prema Stiglitzu, tržišna ekonomija nije rešenje za siromašne zemlje, za zemlje u tranziciji. Navodeći primere neuspešne ruske tranzicije (jer je SAD svesno podržavao Jelcina i rusku mafiju, da se ne bi komunizam povampirio) i češke tranzicije, on citira uspešne tranzicije Kine i Poljske (koje se nisu pridržavale "tržišne ekonomije" i "otvaranja finansijskih sistema" po svaku cenu).
Stiglitz preporučuje da svaka zemmlja iz krize mora da izlazi na poseban način, adaptiran njenim posebnostima i uslovima. Recepti svetskih organizacija, po njemu, ili su suviše kruti, ili služe samo nekolicini bogatih zemalja.
Imao sam priliku da procitam tu knjigu. Zaista Stiglitz ima veoma dobre, poucne i zanimljive savete kako da se poboljsa ekonomska situacija neke zemlje.
Quote from: "Bill Clinton"Quote from: "Cornelius"Joseph Stiglitz
Globalization and its discontents
2002
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ekonomski savetnik Klintona i potpredsednik Svetske banke, Stiglitz u ovoj knjizi kritikuje političko-aritmetičku ideologiju Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. MMF SB zastupaju, pre svega, interese SADa, a potom i nekolicine industrijski razvijenih zemalja zapadne Evrope. Oni, koji bi trebali da primaju pomoć, samo su eksploatisani još više. MMF je postao bastion "tržišne ekonomije", nezavisno od činjeničnog stanja. To u sebi krije otvaranje rupa za američki kapital.
Statistike koje ukazuju na povećannu proizvodnju u siromašnim zemljama, znače samo bogaćenje bogatih, dok je sirotinja u još težoj situaciji. Prema Stiglitzu, tržišna ekonomija nije rešenje za siromašne zemlje, za zemlje u tranziciji. Navodeći primere neuspešne ruske tranzicije (jer je SAD svesno podržavao Jelcina i rusku mafiju, da se ne bi komunizam povampirio) i češke tranzicije, on citira uspešne tranzicije Kine i Poljske (koje se nisu pridržavale "tržišne ekonomije" i "otvaranja finansijskih sistema" po svaku cenu).
Stiglitz preporučuje da svaka zemmlja iz krize mora da izlazi na poseban način, adaptiran njenim posebnostima i uslovima. Recepti svetskih organizacija, po njemu, ili su suviše kruti, ili služe samo nekolicini bogatih zemalja.
Imao sam priliku da procitam tu knjigu. Zaista Stiglitz ima veoma dobre, poucne i zanimljive savete kako da se poboljsa ekonomska situacija neke zemlje.
Čito? Ma, Klintone, on ti bio savetnik i sve ti na uvce, onako tijano...
Svinjotopija, Kiti Ficdžerald.
Podsetilo me na vreme kad sam imala 13 godina, i moja dobra drugarica (isto 13 godina) imala ideju za knjigu. Bilo je nekoliko veoma jakih slika u toj ideji, ali, ukupno uzev, to kako je ona zamislila jednostavno nije moglo tako. Ideja došla i prošla, ta drugarica se bavi nekim drugim stvarima u životu.
E sad, u Svinjotopiji ima ta interesantna ideja o tipu koji je fizički deformisan, praktično nepismen, smatraju ga maloumnim i maltretiraju ga jer je nakazan, ali je zapravo fin momak i u nekim stvarima je maltene genijalan - recimo, sam je uspeo, prateći neke ideje i nacrte svog oca koji je netragom nestao, i dodajući ponešto svoje, da napravi pravo malo carstvo za sebe i svoje svinje-mezimice, i to u podrumu kuće i kojoj živi sa majkom koja ga maltretira više nego bilo ko drugi. I jezik kojim to stvorenje govori, reči koje delom sam smišlja jer ne zna ili je pogrešno čuo one prave, su jako zanimljivi (čestitke Skrobonji na solidnom prevodu). I njegovo prijateljstvo sa devojčicom (devojčica je u predpubertetu) koja živi u blizini, i koja, nakon početnog straha, uspe da ga prihvati, je baš simpatično i lepo. Zaplet je predvidljiv ali to ne smeta, jer je u takvoj situaciji samo jedna priča realistična - oni se sprijatelje, to neko vreme funkcioniše, a onda, jer je on nakaza i jer svi osim te devojčice odbijaju da prihvate da bi on mogao biti i nešto osim čudovišta, sve ode u tri lepe, sa sve šmrcanjem na kraju.
Ali, mnogo je stvari koje tu ne funkcionišu, i za koje sam se pitala "kako bre ovo?". Na nivou detalja koji bi trebalo da daju ubedljivost priči cela stvar pada. Kako to da ne samo da on, iako nije stvarno retardiran, nikada nije išao u školu (a i da jeste retardiran, postoje škole i za takve), nego se niko iz socijalnog nikad nije pojavio da se raspituje o tome? Mesto u kome živi ne deluje kao baš tolika rupčaga, jeste malo, ali imaju prodavnicu, poštu, lekara... Kako to da, kad mu je majka ostala invalid u kolicima, otac (po njegovom znanju) nestao, niko ni jedan jedini put da proveri kako žive sami majka u kolicima i njen maloumni sin, a kamoli da dete sa specijalnim potrebama smeste negde gde će imati bolju negu nego kod invalida-alkoholičarke? Jasno je da piscu odgovara da tako bude, ali mislim da stvari ipak ne funkcionišu tako.
Likovi se previše ponašaju onako kako piscu odgovara, povremeno i žestoko nedosledno. Glavna junakinja ima fin odnos sa majkom, onda se majka zaljubi u nekog tipa (otac je odavno napustio porodicu), i odjednom ta fina majka insistira da ćerka pođe sa njom u restoran jer je sto već rezervisan za njih troje a majka bi da ćerka upozna njenog dragog - i to onda kada je vrlo jasno da je devojčici jako loše i da ne bi smela da mrdne iz kreveta. I kad ćerka odbije, majka nadureno odlazi na sastanak sa momkom, umesto da ostane sa bolesnim detetom. Kasnije u knjizi, kad taj njen tip počinje da ostaje kod njih, i devojčica se vrišteći budi iz košmara, majka se pojavi na njenim vratima, proverava šta je, seda na ćerkin krevet - i tu je i njen ljubavnik, polugo, koji takođe seda na krevet devojčice koja je dovoljno stara da je već trebalo da dobije grudi (nije ih dobila zbog mršavosti), i majka ne reaguje na to. Saznajemo mi kasnije da čovek uopšte nije loš i da nema nikakvih prljavih sklonosti ni namera, ali majčino ponašanje je i dalje nedosledno. I ostali likovi se povremeno ponašaju baš onako kako je piscu zgodno, a da nismo videli najavu za to - a povremeno ima i kontradiktornosti, kao što je ona da glavna junakinja nikad nije imala momka, sa ostalom decom se druži zato da je ne bi smatrali čudnom iako joj se niko od njih stvarno ne dopada, a u jednom trenutku saznajemo da o seksu, doduše, ne zna skoro ništa, ali da se u više navrata ljubila sa dečacima. Kojim? Onim na koje frkće sve vreme?
Likovi dece, izuzev glavne junakinje, su manje-više prikazani kao loši, da bi se tek pred kraj (opet jer piscu tako odgovara) pokazalo da zapravo imaju neke svoje muke, kao što je ta da jednu devojčicu seksualno zloupotrebljava njen rođeni otac (yup, malo incesta da začini stvar).
U jednom trenutku se usput nabaci, između podataka da se većini dece roditelji razilaze, očevi im odu sa nekom drugom ženom, da je jednom od dece otac otišao sa muškarcem. Liberalnog li "malog mista", kad je to nešto za usputno nabacivanje. Politička korektnost, valjda.
Za one koji to vole, ima i par prilično krvožednih scena.
Kad sam pročitaja Svinjotopiju, činilo mi se da ju je napisala veoma mlada osoba, koja jednostavno ne shvata nužnost rada na detaljima da bi sve delovalo uverljivo, da se čitaoci ne bi svaki čas pitali "a kako ovo, a kako ono". Inteligentna osoba, fina osoba, ali bez dovoljno znanja kako treba napisati roman.
Onda saznam da Kiti Ficdžerald ima šest banki. Okej, žena je pesnikinja, ovo joj je prvi roman, može i to kao objašnjenje, nije nikakav zločin da neko ne zna neke stvari - ali zar nije mogao njen urednik da sedne s njom i objasni joj kako to ide? A ne da se knjiga koja ima potencijala i koja je mogla da ispadne mnogo bolja pusti u draftu koji kao da je pisalo pametno i talentovano, ali neiskusno dete?
Elem, pročitajte Svinjotopiju ako vas zanima, uvrnuto je i zanimljivo, ali toj knjizi stvarno treba dorada.
My Mother's Lovers - Christopher Hope
"Ernest Hemingway swoops down like Superman with the epigraph to Christopher Hope's eighth novel, "In Africa a thing is true at first light and a lie by noon", but within the frame of the story itself, he's merely an aid to characterisation: principally that of Kathleen Healey, the mother of the title. A kind of Superwoman herself, being able to fly, ride, shoot and knit, she can also box, once going three rounds with Hem in a Mombasa gym. She beat him by getting in close and pecking away, hitting him on the nose or mouth. "Though as she'd say, 'He was pretty far gone by then'."
Histoire de l'anarchie
Max Nettlau
Mitska knjiga austrijskog anarhiste, istoričara i istoriografa medjanarodnog anarhističkog pokreta. Na vrlo pregledan način, on objašnjava pojavu modernog anarhizma, uzimajući u obzir posebnosti svake zemlje. Godine, imena, izdanja, važne konferencije, spajanja i razdvajanja pokreta... Povremeno je tekst težak za praćenje, jer iziskuje dobro poznavanje različitih slobodarskih pokreta u okvirima odredjenih zemalja, njihove članova, a posebno njihovu pisanu zaostavštinu.
Inače, Nettlau je ovoj knjizi posvetio čitav život. Od roditelja je nasledio odredjenu imovinu koju je najmanjim delom trošio na preživljavanje, a sa ostatkom je kupovao knjige, dokumenta i odlazio na studijska putovanja.
Literatura neophodna za svakog koji smatra da je pravi način života: samouprava, rotaciono vršenje funkcija, nestvaranje političkih i vladajućih struktura, robna razmena, pripadanje proizvoda proizvodjaču, svesno davanje neophodnog dela društvu, pomaganje onoga kome treba pomoć, itd.
ŽIVELA ANARHIJA!
Quote from: "Cornelius"ŽIVELA ANARHIJA!
xcheers
Pročitala sam prvi roman Viktora Peljevina, Omon Ra. Kratka knjiga, govori o Omonu Krivomazovu koji od detinjstva mašta da postane kosmonaut, te o njegovom školovanju u sovjetskoj pilotskoj školi i ekspediciji na Mesec za koju biva odabran. Potpuno fenomenalno peljevin bira detalje, recimo kada opisuje modele aviona, inserte iz ratnih filmova koje je gledao kao dete, sve to spojeno deluje živo i ubojito (ima lajtmotiv ručka koji mu daju od produženih boravaka, pa sve do vojne škole i kao poslednji ručak pred poletanje: piletina, pirinač i kompot i kako ga od kompota uvek spopadne tuga). S obzirom da je njegov prvi roman, ima taj neki entuzijazam da se ispriča užasno lična priča. I ono što se mnogo više vidi u recimo kasnijoj knjizi Generacija P, crni humor i sklonost ka satirii, ovde se provlači u naznakama. Apsolutno preporučujem. Evo jednog sentimentalnijeg odlomka koji mi je omiljeni.
Svi moji dečiji snovi o budućnosti nastali su iz lake tuge koja te obuzima onih večeri, odvojenih od čitavog ostalog života, kad ležiš u travi pored ostataka tuđe vatre, pored tebe je bicikl, na zapadu se još rasplinjavaju ljubičaste trake sunca koje je upravo zašlo, a na istoku se već vide prve zvezde.
Malo šta sam video i doživeo, ali mnogo toga mi se sviđalo, i uvek sam smatrao da će let na Mesec sadržati u sebi sve pored čega sam prolazio, nadajući se da to sretnem kasnije, definitivno i zauvek; kako sam mogao znati da ono najbolje u životu uvek vidiš tek krajičkom oka?
...nažalost, OMON RA je inajbolje od Peljevina , makar od onog dostupnog na srpskom...sve ostalo, u manjoj-većoj meri, ostavlja utisak vožnje uz pomoć auto-pilota...ready-made a.k.a. štanc kao fatum il šta već drugo???
Ima li tog rusa na ingleshkom?
BTW ja bash prochitao "Relato de un náufrago" (prica jednog brodolomnika) od Markesa i bash je dobra.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...nažalost, OMON RA je inajbolje od Peljevina , makar od onog dostupnog na srpskom...sve ostalo, u manjoj-većoj meri, ostavlja utisak vožnje uz pomoć auto-pilota...ready-made a.k.a. štanc kao fatum il šta već drugo???
pa, sta znam, ja sam, pored Omon Ra, jedino jos citala tu Generaciju P. Procitala sam je odmah nakon Bekbedeove (valjda se tako zove) 399 i secam se da sam ih poredila u glavi i da mi je Peljevinova knjiga bila bolja. Ipak, priznajem, Omon Ra mi se vise svideo od Generacije.
@Usul, ne znam za engleski prevod. Na srpskom ima sve sto je do sada pisao.
The Clash of Civilizations
Samuel Huntington
Pročitah tu slavnu knjigu i bejah iznenadjen apsolutnom jednostranošću u pristupu. Ova analiza je u neku ruku filozofija istorije, ali i teorija medjunarodnih odnosa, naročito posle završetka hladnog rata. Uzevši u obzir da se posle nestanka ideologija sve odvija kroz sukobe civilizacija, Huntington sve čini da i to dokaže. Zasnivajući ideju civilizacije na "najveće mi i oni" (Spengler, Toynbee), on prede priču o superiornosti zapadne civilizacije. Objašnjavajući da demokratija, jednakost i sloboda imaju značaj samo u Zapadnoj civilizaciji, on tvrdi da te vrednosti ne postoje nigde drugde. Potom, daje vrlo mutnu definiciju civilazacije kao nečeg vrlo koherentnog, što svi znamo da nije istina, niti da je ostvarljivo.
Inače, njegova knjiga stoji na dva stuba: kultura straha i kultura neprijatelja. A i sama knjiga želi da isprovocira strah kod čitaoca, posebno prema muslimanima i prema Kinezima, za njega najvećim neprijateljima zapadno-civilizacijske demokratije. Ni u jednom trenutku autor ne dovodi u pitanje dobronamernost bilo koje američke spoljno-političke odluke (diplomatske, ekonomske, vojne). Neki put je priča smešna. Meni posebno u slučaju gradjanskog rata u bivšoj YU. Objašnjavajući i odbacujući teze o američkom angažovanju u Bosni na strani muslimana, on, na kraju zaključuje da je to bilo jer američki čovek ceni multi-etničke i multi-kulturalne sredine.
U krajnjoj liniji, Hantingtonova teza o neprekidnim borbama civilizacija, odlična je teorija za sve teroriste, a pre svega za američki državni terorizam. Nekako imam i utisak da je knjiga napisana da umesto crvenog ubice, u mozak Amerikanaca stvai kao glavne neprijatelje Arape i Kineze, a time i da obrazloži zašto oni mogu nekažnjeno da se ubijaju.
Prethodnih dana iscitao >>>
"Video" - Milan Oklopdzic
"Vi niste ovde stranac" - Adam Haylet
"Stadionska groznica" - Nik hornbi
... a trenutno citam biografiju Tom Waitsa, pod nazivom "Razuzdane godine", Jay S. Jacoba
Quote from: "Duh_koji_hoda"Prethodnih dana iscitao >>>
"Video" - Milan Oklopdzic
"Vi niste ovde stranac" - Adam Haylet
"Stadionska groznica" - Nik hornbi
... a trenutno citam biografiju Tom Waitsa, pod nazivom "Razuzdane godine", Jay S. Jacoba
ma lepo je to, ali valja li nešto od toga, i zašto? :?:
Quote from: "Cornelius"The Clash of Civilizations
Samuel Huntington
Ja sam od istog čitao "Treći talas", pobrkavši ga sa Alvinom Toflerom (koji ima istoimenu, ali mnogo čuveniju, knjigu). Dečko očigledno radi za Ciju (što i piše u knjizi), ali ako ne pođeš odmah od premise da su ti Amerikanci neprijatelji onda ima i nešto korisno da se pročita. Govori se o trećem talasu demokratizacije, o tome kako proces prelaska države iz ne-demokratije u demokratiju izgleda, pod kojim uslovima uspeva, pod kojim uslovima kad uspe može i da propadne, i tako...
Trebalo je to svi da pročitamo tada kad je objavljena (1991), sad je kasno. Mada, ako uzmemo u obzir cikličnost istorije, nikad nije kasno...
Quote from: "mac"Trebalo je to svi da pročitamo tada kad je objavljena (1991), sad je kasno. Mada, ako uzmemo u obzir cikličnost istorije, nikad nije kasno...
Ako je sada kasno, znači da joj je prošao rok trajanja. Znači, da nije analizirala ništa dublje, nego je samo površinski gledala da opravda nečiju dnevnu politiku. Znači, da nije šteta što je nismo čitali.
Ma ne. Knjiga je delom koncipirana i kao priručnik za demokratizaciju. Kod nas je ta demokratizacija manje-više privedena kraju (ako konkretno gledamo, uvođenje višepartijskog sistema, smenjivanje na vlasti, a na vladavini prava treba još malo da se poradi, ali na dobrom smo putu). Pošto je u Srbiji demokratizacija obavljena onda je za nas kasno da proučavamo uputstvo za sprovođenje iste. Ali ako imamo u vidu sa se vremenom sve vraća, i da će doći vreme da se opet sprovodi nekakva demokratizacija onda je knjiga korisna da vidimo da to može i planski da se obavi, a ne stihijski i u poslednjem trenutku.
Quote from: "mac"Ma ne. Knjiga je delom koncipirana i kao priručnik za demokratizaciju.
...zapadnog tipa. Sve ostalo se svrstava u divljaštvo i diktaturu. Amerikanski recepti su zasnovani na principima koji ne mogu da se primene svugde u svetu. Srećom, tamo gde to ne može da se primeni milom (kroz čitanje knjiga), onda se primeni silom (kroz čitanje oznaka na američkim tenkovima).
Quote from: "Cornelius"Quote from: "mac"Ma ne. Knjiga je delom koncipirana i kao priručnik za demokratizaciju.
...zapadnog tipa. Sve ostalo se svrstava u divljaštvo i diktaturu. Amerikanski recepti su zasnovani na principima koji ne mogu da se primene svugde u svetu. Srećom, tamo gde to ne može da se primeni milom (kroz čitanje knjiga), onda se primeni silom (kroz čitanje oznaka na američkim tenkovima).
Naravno. Oni sebe vide kao moderniji vid Rimske imperije. Secam se, da je otprilike pre 15 godina, u jednom razgovoru na americkoj FOX televiziji, Bush stariji izjavio da je Amerika mocna i lepa kao Rimsko carstvo, ali i jaca i gotovo "neunistiva". Samo je pitanje koliko ce jos ta "neunistivost" potrajati.
Quote from: "Bill Clinton"pre 15 godina, u jednom razgovoru na americkoj FOX televiziji, Bush stariji izjavio da je Amerika mocna i lepa kao Rimsko carstvo, ali i jaca i gotovo "neunistiva". Samo je pitanje koliko ce jos ta "neunistivost" potrajati.
Potrajace toliko da mi necemo videti kraj njihove neunistivosti. Ali, ima ono drugo sto je rekao Cvetan Todorov, da SAD ne moze da cini toliko zla po svetu, a da njihova demokratija ostane netaknuta. To isto, ali na drugi nacin je rekao i Gus Van Sant u Elephantu. Kao i svaki gigant, oni ce se delimicno urusiti pod sopstvenom tezinom.
Quote from: "Ghoul"Quote from: "Duh_koji_hoda"Prethodnih dana iscitao >>>
"Video" - Milan Oklopdzic
"Vi niste ovde stranac" - Adam Haylet
"Stadionska groznica" - Nik hornbi
... a trenutno citam biografiju Tom Waitsa, pod nazivom "Razuzdane godine", Jay S. Jacoba
ma lepo je to, ali valja li nešto od toga, i zašto? :?:
Hm, pa ovako, Oklopdzic je definitivno covek od jednog romana i to je C.A. Blues i nema dalje... jednostravno ostala tri (Video, Metro i Horeless) su dosadni, naporni i nezanimljivi i vise bi na njih moglo da se gleda kao na stliske vezbe nego kao na romane.... Hazletova zbirka kratkih prica "Vi ovde niste stranac" je poprilicno teska za citanje iz dva razloga:
1) autor se bavi ljudskim patnjama;
2) u par prica autor se bavi gej ljubavima, tako da vam citanje bas i nije prijatno ukoliko stre strejt... posto na par mesta ima bas slikovitih opisa....
"Stadionska groznica" od Hornbija se cita u jednom dah, ne zbog toga je remek delo ili sta vec, vec zato sto je poprilicno smesno, duhovito, zabano.... Hornbi nam ovde prikazuje svet sa tacke gledista jednog fudbalskog navijaca....
Sto se tice Waitsove biografije, mogu da kazem da vredi svakog cenrta od onih 20 eura koliko sam u Makarskoj dao za nju.... MUST HAVE za sve Tomicine fanove...
... evo sad cu da uzmem "Tvrdu ljubav" Zorana Cirica, pa kad zavrsim... mozda nesto i napisem...
Boris Vijan - Jesen u Pekingu
Ko voli specifican smisao za humor u nadrealnom miljeu, ovo je pravo stivo za njega.
Chroniques de l'asphalte T1
Samuel Benchetrit
2005
U prvoj knjizi, od pet predvidjenih, Benchetrit priča o svom detinjstvu u radničkom kraju Champigny, nedaleko od Pariza. Anegdotski pristup i mangupski ton osnovni su elementi njegove naracije. Istovremeno, on se na vrlo topao način podsmeva dečaštvu, periodu svih strahova, nestabilnosti, jakih prijateljstava, prvih ljubavi... Vrlo je zanimljivo na koji način Benchetrit ukazuje na uzbudljivost svakodnevnice i dogadjaje koji bi trebali da budu obični, kada ne bi imali tako poseban značaj za protagoniste. Knjiga, inače doku-fikcija (kako se to danas kaže), napisana je lakim, govornim jezikom i vrlo je duhovita. "Ma, i meni bi bila smešna - rekao je u jednom razgovoru Benchetrit - kad bih mogao da zaboravim da od svih aktera, još sam jedino ja živ. Ostala četvorica su umrla od droge ili su bili ubijeni."
Inače, Benchetrit je napustio školu sa 15 godina i bavio se raznim poslićima, sve dok se nije okrenuo filmskoj i pozorišnoj režiji.
Dejvid Luis
Covek koji je stvorio Hitlera
Kakvom cudnom alhemijom se taj, nekada vojnik na frontu koji nije imao cilj u zivotu, kao ni bilo kakve sposobnosti vodje, preobrazio u najmocnijeg, najbrutalnijeg i najharizmaticnijeg despota dvadesetog veka?... Kljuc Hitlerove transformacije mozda lezi u lecenju kome je bio podvrgnut nakon slepila prouzrokovanim bojnim otrovom na frontu. Lecio ga je ugledni nemacki neuropsihijatar, Edmund Robert Forster, u periodu od 21. oktobra do 19. novembra 1918. godine, u bolnici u Pazevalku... Ova knjiga pripoveda, prvi put, zivotnu pricu coveka, koji je kao Frankenstajn, nenamerno i iz najboljih motiva, moze se reci, "stvorio" Adolfa Hitlera. Ironijom sudbine, Forster se nasao i medju prvim zrtavama nacistickog rezima.
Dejvid Luis je uspesni pisac i nagradjivani autor dokumentarnih emisija o istoriji Treceg rajha. Diplomirao je psihologiju, a doktorirao na Univerzitetu u Saseksu, gde drzi predavanja iz klinicke psihologije i psihopatologije.
Odlicna knjiga, jedan od bitnijih delica koji se savrseno uklapaju u mozaik jednog od najvecih imperatora koje je svet video.
Bakonja fra Brne, Sima Matavulja. Poslom sam morala da je procitam, ali mi se jako svidela, ima taj burleskni duh koji jako volim. Steta sto je izbacena iz lektire (hm, ako jeste).
super je matavulj, iz bakonje se uvek setim genijalno dočaranog nazalnog govora: "mi nenćemo da vondiš bankonju u mananstir". :D
QuoteKljuc Hitlerove transformacije mozda lezi u lecenju kome je bio podvrgnut nakon slepila prouzrokovanim bojnim otrovom na frontu.
Što se Hitlera tiče, od koga je bolje tražiti odgovore nego od samog - Hitlera? Koristeći Mein Kampf kao izvor, smatram da kod njega nema riječi o nekakvoj ultraznačajnoj "transformaciji" - čovjekovo mišljenje se jednostavno razvijalo kako je sazrijevao i jasnije sagledavao situaciju oko sebe. Takođe nisam siguran ni da nije imao sposobnosti vođe - jednostavno nije imao gdje da ih eksersajzuje. Čim je dobio tu priliku, pokazao je veliku harizmu.
Quote from: "Zika Kisobranac"super je matavulj, iz bakonje se uvek setim genijalno dočaranog nazalnog govora: "mi nenćemo da vondiš bankonju u mananstir". :D
ma, reči su mu smešne, meni je omiljena rkać :lol: I super su nadimci i cela Bakonjina sumanuta porodica. Ima Matavulj priču Bakonja u Biogradu, gde se pisac susreće sa svojim junakom, ali nije toliko komična, više nostalgična.
Erica Jong: U POSTELJI SA DEMONOM.
He, He.... jeste videli u Akademiji imaju ogromne plakate na kojijma pise Erika Dzong...
Quote from: "Duh_koji_hoda"He, He.... jeste videli u Akademiji imaju ogromne plakate na kojijma pise Erika Dzong...
Nisam siguran na šta si ciljao, ali ako je u pitanju izgovor imena američke spisateljice, onda je uradjeno tačno. Fonetski, ona se izgovara Erika Džong. Imaš jedan mali priručnik koji se zove "Say How?" i načinila ga je Library of Congress u okviru programa "Talking Books for the Blind Recording Studio", gde se strašno pazi na izgovor reči, a posebno na lična imena. Šetni do tamo, imaš čitav spisak, a medju imenima se nalazi i Erica Jong.
http://www.loc.gov/nls/other/index.html
Quote from: "Duh_koji_hoda"
Hazletova zbirka kratkih prica "Vi ovde niste stranac" je poprilicno teska za citanje iz dva razloga:
1) autor se bavi ljudskim patnjama;
2) u par prica autor se bavi gej ljubavima, tako da vam citanje bas i nije prijatno ukoliko stre strejt... posto na par mesta ima bas slikovitih opisa....
...meni Hazletova zbirka nije bila teška za čitanje, ali stoji da se bavi mučnim pitanjima- kroz pripovetke plutaju pošasti akutnih/maničnih depresija, AIDSa, poodvojenih ličnosti, porodično nasleđivanih ludila, psorijaza u odmakloj fazi...Hazlet( pravilno, Haslet) se na dosta odmeren, vešto izbalansiran način bavi ogavnim stanjima...pripovesti su, osim majušnim, deep covered detaljima, povezane atmosferom raspada, raskoraka i gotovo opipljivog očaja, onim što bi Ryan Adams nazvao
westerman's need to cry... očiti su uticaji Karvera, Džonatana Frenzena, Grejs Pejli, Rasela Benksa pa čak i Erskina Koldvela, Vilijema Trevora ili Džejmsa Boldvina... ukoliko bi došlo do filmovanja, odlično bi se uklopilo u svetoznar Atoma Egoyana, recimo...
...svakako zavređuje iskrenu i toplu preporuku, uz malu ogradu da je dosta krut( mada ne i mučen materijalnim greškama!) prevod kanda ugušio gipkost izraza obećavan u blurbovima na poleđini ovog, srpskog izdanja...
Quote from: "Cornelius"Quote from: "Duh_koji_hoda"He, He.... jeste videli u Akademiji imaju ogromne plakate na kojijma pise Erika Dzong...
Nisam siguran na šta si ciljao, ali ako je u pitanju izgovor imena američke spisateljice, onda je uradjeno tačno. Fonetski, ona se izgovara Erika Džong. Imaš jedan mali priručnik koji se zove "Say How?" i načinila ga je Library of Congress u okviru programa "Talking Books for the Blind Recording Studio", gde se strašno pazi na izgovor reči, a posebno na lična imena. Šetni do tamo, imaš čitav spisak, a medju imenima se nalazi i Erica Jong.
http://www.loc.gov/nls/other/index.html
pa dobro...ne znam sad bas.... ja sam "Strah od letenja" citao sa 16 godina.... i bilo je neko staro izdanje u pitanju i pisalo je Erika Jong... a cale je imao dva izdanja tog romana i na oba je pisalo Erika Jong, jedno je bilo BIGZovo, a drugo nemam pojma cije... tako da, jbga, videvsi ovaj natpis na Akademije bilo mi je smesno, a izgleda da je u sustini to tacno....
"Pogan", Vojćeh Kučok. Kratki roman poljskog pisca, pisan iz ugla dečaka, izdanka i žrtve jedne siromašne šleske porodice. Fino je to, mračno, depresivno i, na momente, komično, na tragu Selinovog romana "Smrt na kredit".
"Krvava odaja", Angela Carter. Zbirka priča, obrada bajki i mitova sa sve gl. ženskim junacima. Kakve fenomenalne gotske orgije. Dođe mu kao da bajke vidi kao inhibirane, pa ih dovodi do tačke gde ono seksualno u njihovim simbolima ispliva bliže površini, ali tu poprimi neku novu formu, tako da ne ispadne parodija na bajku, već kao bajke sa one strane ogledala. Omiljene su mi naslovna priča, Krvava odaja, zatim Gospodarica kuće ljubavi i sasvim kratka, Vukodlak. Inače, ranije sam čitala njen roman "Magična prodavnica igračaka" i potpuno je neverovatno kakve je slike u stanju da stvori, devojčice u prastarim venčanicama, sablasne šume pod snegom, a da opisi nisu dosadni i samodovoljni, kao da gledaš film. U isto vreme je duhovita i sarkastična u načinu na koji ženske likove nudi kao gole jagnjeće plećke muškim junacima, vukodlacima, vukovima, sablasnim dendijima i prastarim grofovima. Podsetila me na ritualno pozorište Žana Ženea, "Balkon" i "Služavke".
Zahvaljujući Mortiši, pročitala sam dva kratka romana Igora Kolarova, "Agi i Ema" i "Dvanaesto more", od kojih mi se posebno svidela ova druga. Inače, oba su pisana u crticama, tako da ne da baš da se uživiš u radnju i likove, takoreći poetski romani koje prija pročitati s vremena na vreme.
Kralj vilenjaka by Michel Tournier!
Quote from: "otaku""Krvava odaja", Angela Carter.
da, super je anđelija!
nego, kako je to prevela mirna zakić? jesi li osetila neko šlajfovanje?
Nisam primetila nikakvo slajfovanje, mislim da je prevod dobar.
Quote from: "Dr Kunac"Kralj vilenjaka by Michel Tournier!
:)
5+
Quote from: "Kastor"Quote from: "Dr Kunac"Kralj vilenjaka by Michel Tournier!
:)
5+
P.S. "Kralj Vilenjaka"?
Koji je (čiji) je to prevod?
...upravo sam načeo treći prevod Brusa Četvina na srpski- kratak roman ili novelu UC(UTZ)...George Sluizer je snimio i istoimeni film..osvrt nČetvina na neodoljivi čemer i sveprožimajuču, a privlačnu tugu istočne Evrope...za sada izgleda sjajno, više utisaka quite, quite soon...
Quote from: "Kastor"
P.S. "Kralj Vilenjaka"?
Koji je (čiji) je to prevod?
...evo ja pripomognem- to je izdanje Mono&Manana u tvrdom povezu od pre nekoliko godina, prevod, bash dobar, Svetlane i Franje Termachica uz opseznu bio/bibliografiju i raspisan i sadrzajan pogovor Franje Termachica...
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Quote from: "Kastor"
P.S. "Kralj Vilenjaka"?
Koji je (čiji) je to prevod?
...evo ja pripomognem- to je izdanje Mono&Manana u tvrdom povezu od pre nekoliko godina, prevod, bash dobar, Svetlane i Franje Termachica uz opseznu bio/bibliografiju i raspisan i sadrzajan pogovor Franje Termachica...
Ok, zahvaljivam. Imam to izdanje - Kralj
Vilovnjak.
...oh, nema na čemu!!!
...zahvalan sam jer mi je data prilika da budem od koristi!!!
...i da doktorova greška- vilovnjak, a ne vilenjak!!!
Gledao po ko zna koji put Annie Hall,pa pod uticajem W.Allena poceo da citam Smrt u Veneciji od Tomasa Mana
Citam roman "Jejts je mrtav!" koji je napisalo 15 irskih pisaca, pod urednistvom Dzozefa O'Konora.
Za sad je skroz zabavno, prvo poglavlje koje je napisao Rodi Dojl je pravi kratki film sa vrlo duhovitim dijalozima. Videcu kako je dalje.
Quote from: "otaku"Nisam primetila nikakvo slajfovanje, mislim da je prevod dobar.
da, ovo je sasvim solidan prevod "Krvave odaje".
odlicna zbirka.
:wink:
čitam Stranca i Bijedu historicizma :oops:
'joel and ethan coen - blood siblings', edited by paul a. woods, 'plexus' london: superioran osvrt na rad brace, od 'blood simple' zakljucno sa 'big lebowskim', sa njihovim intervjuima o svakom djelu ponaosob [o ovim-onim idejama i rijesenjima koji su se nasli u filmovima], uljucujuci u nju i eseje i recenzije raznih autora.
iscitavanje gornje knjige je kombinirano sa citanjem knjige koja je dio sabranih djela j. l. borgesa ['graficki zavod hrvatske', '85.], njegovim pisanjem od 1932. do 1944., skupljenim u tri cjeline pod nazivima 'opca povijest gadosti', 'povijest vjecnosti' i 'izmisljaji'.
zanimljiva stiva, odnosno dovoljno interesantna u razbijanju monotonije ovih sivih i kisnih tzv. 'ljetnjih dana', u kojima je ostanak u 'cetri zida' jedina moguca 'ljetnja aktivnost' a da se ostane neishiban vjetrom ili ne bude temeljno opran padavinama.
... ponovo otkrivam i zaljubljujem se u toplo srce norveško Erlenda Lua kroz njegovu izuzetnost(još jednu!!!) "VOLVO KAMIONI", nastavak DOPLERA i dodatna doza anti-globalizma sa senim osmehom pride;na trenutke zbilja urnebesan anti-globalistički traktat, kao i prethodnik mu, očito inspirisan Torrovim VALDENOM...ukratko, postmoderni good summer read with the brain component...
Nakon završenih Rezervi M.M. Smita otkrio sam da imam jako malo knjiga u kući, pa sam počeo sa Crvenim i crnim baj Stendal. Naravno, u engleskom prevodu, da bude zanimljivije. Izbor je bio ili to ili Bogorodična crkva u Parizu.
Neka niko ne kaže da sebi postavljaš lestvicu nisko!!!
Ja, na primer, što niže moguće, trenutno čitam intervjue sa Bodrijarom u knjižici pod nazivom Paroxysme...
Da li je neki izdavač preveo "A Million Little Pieces" J. Frey-a + jel neko od vas čitao?
BOBOK, by Dostojevski.
već duže vremena znam za ovu priču, ali mi neki đavo do sada ne dade da je potražim i pročitam.
najzad, evo.
kako sjajna stvar! kako zabavna, kako cinična, kako sumorno-vesela! neverovatan duh! skoro kao neki slovenski birs!
gorteskno piskaralo, autor knjige sa apsolutno GENIJALNIM naslovom "ART OF PLEASING THE LADIES", odlazi na groblje – " I went out in search of diversion, I hit upon a funeral." – i posle nekog vremena, pošto zadrema na jednom grobu, počne da čuje glasove mrtvih, njihove razgovore.
all kinds of hilarity ensue!
kratka je, eng. prevod postoji online, koga zanima, nek potraži.
prosto mi dođe da je odštampam i utvrdo ukoričim, pa kad mi opet neko dođe s tezom da su stvari pisane u XIX veku beznadežno zastarele i dosadne, da ga/je tim koricama lupam po glavici sve do (eventualnog) opamećenja!
Haruki Murakami
Kafka na obali
Kafka Tamura, 15 godina, beži od kuće i od očevog prorokovanja da će postati oceubica i da će spavati sa majkom. Na drugoj obali je Nakata, star čovek, bleskast, koji može da razgovara sa mačkama.
U Murakamijevom romanu sve je metafora. Razlika izmedju duha i tela ne postoji, a ni granica izmedju sna i jave. Ono što se dešava u duhu junaka, dešava se i u stvarnosti. Stvarnost nije objektivna, nego se oblikuje prema željama, strahovima i fantazmima. Roman je vrlo vizuelan, zahvaljujući mnoštvu detalja. Istovremeno, ta zasićenost detaljima povremeno otežava čitanje i usporava ritam pripovedanja. Pored solidno sačinjene strukture, finih karakterizacija i jako dobrih sporednih likova, ovaj roman karakteriše elegancija, inteligencija i poetika, sa odredjenom didaktičkom notom.
U biti, ovaj roman upotrebljava elemente već vidjene u ranijim romanima (Trka za divljom ovcom, Kraj vremena), što u neku ruku čini da Murakami parafrazira Murakamija. Pogotovo zbog inovacije koju je autor uveo u svoje pisanje (Južno od granice, Sputnjik ljubavnici) kroz umanjivanje prodora fantastike u realnost. Ipak, elementi su ovoga puta složeniji nego u ranim romanima, teme su zanimljive i uvedeno je, za autora neuobičajeno nasilje. Na odredjeni način, Murakamijev roman, više od prethodnih, analizira naš svet zasnovan na nasilju, uništavanju i gubitku.
..u planu za mrs tokom naredna dana su mi sveže dobavljeni prevodi:
1.POVRATAK KUĆI Bernharda Šlinka, koji me je pre nekoliko godina u ČITAČU očarao svojim drčnim sukobljavanjem sa zločinačkim nasleđem svog naciona, a kasnije ubedio u svoje umeće zbirkom povezanih pripovesti BEKSTVO OD LJUBAVI...sudeći po tekstu na poleđini ove njegove svežine i ovde me/ nas očekuje prčkanje po prošlosti, bibliofilija i misterija stvarnih, usložnjenih identiteta...
2. PATRLJAK Nila Grifitsa, kažu, šaljiva proza sa krimi prelivom, kupljena po preporuci najlepše, ali i jedne od 5 najboljih prestoničke knjižarke (i svakako jedne od najboljih u svojoj branši)...
...oba naslova načinjem danas i to whom it may concern utiske javljam brzo-najbrzije...
:!: :!:
napokon i ljetnja kraljica od vindž džoan dođe na red
:lol:
Quote from: "Truba":!: :!:
napokon i ljetnja kraljica od vindž džoan dođe na red
:lol:
Zar nije to SF? :?
eto, ako nekog zanima, ja čitam prusta.
mislim prustov eknjige.
Quote from: "Bab Jaga"Quote from: "Truba":!: :!:
napokon i ljetnja kraljica od vindž džoan dođe na red
:lol:
Zar nije to SF? :?
:shock: pogrešan topik :x
Quote from: "Zika Kisobranac"eto, ako nekog zanima, ja čitam prusta.
mislim prustov eknjige.
Možeš komotno da kažeš "čitam Prusta". To je metonimija. Ili mizoginija. Ili mizantropija. Something like that. :x
Quote from: "Harvester"Možeš komotno da kažeš "čitam Prusta". To je metonimija. Ili mizoginija. Ili mizantropija. Something like that. :x
'čitam prusta' je mazohizam!
Mazohizam ili ne, svi treba da pročitamo Prusta da bismo mogli da sastavljamo lijepe rečenice kao Spajder.
Quote from: "Harvester"Quote from: "Zika Kisobranac"eto, ako nekog zanima, ja čitam prusta.
mislim prustov eknjige.
Možeš komotno da kažeš "čitam Prusta". To je metonimija. Ili mizoginija. Ili mizantropija. Something like that. :x
u stvari, knjige nisu ni prustove, već su iz biblioteke. bibliotekine. državne. tako nešto (kraće od "something like that").
a potpuni mazohizam je kad čitaš prusta u prevodu na hrvatski (tin ujević).
Quote from: "Zika Kisobranac"a potpuni mazohizam je kad čitaš prusta u prevodu na hrvatski (tin ujević).
što, ja sam u njegovom prevodu čitao MUČNINU (dvaput) i nije mi smetalo...
ne smeta ni meni u vecem delu, nego jedino kad dodje opisivanje raznorazne flore... ja sam ipak post-pionirska generacija, ne znam ti ja te njiove nazive za cveće i drveće...
Borivoje Marjanovic
Aleksandar Rankovic Leka
"Zivotopis Aleksandra Leke Rankovica je upravo uzbudljiv roman, tim pre, jer ima svoj prolog i epilog. Od seoskog cobanceta iz rodnog Drazevca, i abadzijskog segrta, vinuo se do najvisih vrhova vlasti - potpredsednika SFRJ.
Ukratko uzevsi ilegalac, robijas, visoki funkcioner, revolucionar, konacno drzavnik, i najzad komunisticki otpadnik, ujedno i jedna od najtragicnijih licnosti jugoslovenske revolucije..."
Quote from: "Demo(n)lisher"Borivoje Marjanovic
Aleksandar Rankovic Leka
"Zivotopis Aleksandra Leke Rankovica je upravo uzbudljiv roman, tim pre, jer ima svoj prolog i epilog. Od seoskog cobanceta iz rodnog Drazevca, i abadzijskog segrta, vinuo se do najvisih vrhova vlasti - potpredsednika SFRJ.
Ukratko uzevsi ilegalac, robijas, visoki funkcioner, revolucionar, konacno drzavnik, i najzad komunisticki otpadnik, ujedno i jedna od najtragicnijih licnosti jugoslovenske revolucije..."
...ali, i jedan od najvecih rezimskih zlikovaca.
Plameni sjaj, Trejsi Ševalije. Prvenstveno me je interesovao jer se radi o Vilijemu Blejku. Prihvatljivo dobar romančić, ali ništa veličanstveno. Devojka sa bisernom minđušom je bolja knjiga.
Quote from: "Cornelius"Quote from: "Demo(n)lisher"Borivoje Marjanovic
Aleksandar Rankovic Leka
"Zivotopis Aleksandra Leke Rankovica je upravo uzbudljiv roman, tim pre, jer ima svoj prolog i epilog. Od seoskog cobanceta iz rodnog Drazevca, i abadzijskog segrta, vinuo se do najvisih vrhova vlasti - potpredsednika SFRJ.
Ukratko uzevsi ilegalac, robijas, visoki funkcioner, revolucionar, konacno drzavnik, i najzad komunisticki otpadnik, ujedno i jedna od najtragicnijih licnosti jugoslovenske revolucije..."
...ali, i jedan od najvecih rezimskih zlikovaca.
Istorija je kurva. Coveku treba odati priznanje. Kao da mu je odgovaralo da ljudi misle o njemu da je poluobrazovani abadzija, a u senci i tisini je stvarao mocnu obavestajnu sluzbu (OZNA - UDBA) koja je uzor MOSADU i MI 5. Koliko je samo ljudi doslo na sahranu tom zlocincu. :)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mccallsmith.com%2Fpillars.jpg&hash=a992e08300d2308accc71a06b714d540f12c2efc)
Zaboravila sta sam u seriji o prvoj zenskoj detektivskog agenciji u Bocvani citala, a sta nisam, te resila da nije bitno ako se ne procita, pa da probam nesto drugo od gospodina. Elem, neverovatno kako nesto sto se dogadja u drugoj polovini XX veka moze da zvuci, po atmosferi, skoro identicno "3 coveka u camcu, a o psu da i ne govorimo", Dzeroma K. Dzeroma...
DEVILISH DOINGS
zbirka priča o đavolu.
bez brige, ovo NIJE offtopik, jer retko se koja može svrstati u horor. možda 2 od 20 njih. ima ih raznih, ali bar polovina su OK, što je kod antologija već veliki plus.
najbolje (od onih koje nisam ranije čitao) su:
the painter's bargain - thackeray,
enoch soames - m. beerbohm
the devil in a nunnery - f.o. mann
ĐAVO U MITOLOGIJI JUŽNIH SLOVENA - jasmina rančić
iz 1997. ali sad je prvi put vidim.
tek sam na polovini, i za sada mi ne govori mi mnogo toga novog, ali je lepo sve to sistematizovano, koncizno, pregledno, jasno, dokumentovano, tako da je (skoro) jednako preporučljivo za početnike u ovoj tematici kao i za one... ogrezle.
george p. pelecanos, 'shoedog'.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.hachettebookgroupusa.com%2F%2Fimages%2F67%2F99760.jpg&hash=dc18b5b4b55dafb70a9b9952e200e9cdb9feb639)
pelecanos zhanrovski svojim pisanjem pripada recentnoj produkciji usa noire-a, i, sasvim subjektivno govoreci, za mene je on trenutno najinteresantniji pisac te vrste knjizevnosti [interesantniji, primjerice, i od dennis lehanea, autora 'mystic river'-a], jer mu romani, pored neumitnosti opstih postulata koji vrijede za zhanr noire-a, obiluju svakolikom pop-kulturalnom referentnoscu, kako filmskom tako i, samo u znatno vecoj mjeri od prethodnog, onom muzickom - u ovisnosti od glavnih protagonista i njihovih muzickih afiniteta [odredjenim njihovom staroscu, rasnom pripadnoscu - mada to i nije pravilo, itd.], svaka njegova knjiga je i neizostavna setnja kroz istoriju pop-muzike, one su doslovice od-korice-do-korice ozvucene muzikom u rasponu od jazza, soula i funka [sto je slucaj sa ovom knjigom], do rocka i pripadajucih mu stilova, u okviru kojeg ipak dominira alter i nezavisni njegov aspekt [kako je pelecanos iz washingtona, a u mladosti je bio ukljucen u tamosnju punk i alter-scenu, nerijetko ce te u knjigama mu naletjeti na spominjanje bad brains, minor threat i sl. bendova].
ono sto pelecanosa jos odvaja od drugih noire-pisaca, jeste znacajno prisustvo humora u njegovom pisanju [od, npr., britkosti istog iskusanog u dijaloskoj formi, do dramaturskih situacionih rijesenja], kao i reflektivnost aktuelnih socio-politickih desavanja koja su markirala vrijeme u koje je odredjeni roman smjesten [jedna socio-kulturalna konstanta, koju tretira u skoro svim svojim romanima, jeste problem rasizma].
neka od medijskih karakterizacija njegovog pisanja navode da je on 'the coolest writer in america' ['gq'], on je i 'a literary tarantino with added heart' ['mail on suday', a ja moram da ovo 'srcano dodavanje' narocito akcentiram - knjige su mu impregnirane jednim lijepo doziranim humanistickim touch-em], a 'uncut' za ovaj njegov roman kaze da ''[shoedog'] has great characters, violent action, dialogue as terse and no-nonsense something from the vaults at 'rko''.
vise o ovom romanu mozete procitati ovdje, a na sajtu ce te naci i informacije o ostalim koje je george napisao:
http://www.hachettebookgroupusa.com/features/georgepelecanos/offthepage_shoedog.html
¨
Izasao sam konacno iz stana posle desetodnevne konfinacije uzrokovane vrelinom i pazario Kratak ali koristan vodic kroz gradjansku neposlusnost (Solaris 2007,324.din)od V.Alena...nadam se da ce knjiga biti dobra...naslov obecava. 8)
nećeš se pokajati štagod od alenovih textova te vrste da uzmeš, ja još pamtim da sam se na neke glasno smejao, od nekih me stomak boleo do smeja!!!
u svom posedu imam samo hrvacko hit izdanje SAD SMO KVIT, ali sve su mu super!
Na poledjini knjige pise da ce u toku ove i naredne godine objaviti jos tri knjige od istog autora...sledeca je valjda za sajam knjiga.
Heder Pringl
HIMLEROV VELIKI PLAN
Godine 1935. Hajnrih Himler, jedan od najmoćnijih članova Hitlerovog unutrašnjeg kruga, osniva Anenerbe – istraživački institut sa zadatkom da proizvede arheološke dokaze u političke svrhe. Himler se dao na posao regrutujući bizarnu mešavinu avanturista, mistika i uglednih naučnika sa zadatkom preoblikovanja ljudske istorije. On je, uprkos ratu i ekonomskim teškoćama, organizovao i finansirao ove skupe i vremenski zahtevne poduhvate, duboko uveren da praistorija vapi za ozbiljnom revizijom. Glavnokomandujući SS-a i arhitekt nacističkih logora smrti bio je ubeđen da arheolozi već dugo ignorišu dostignuća prvobitne rase plavokosih, plavookih osvajača – Arijevaca. Himler je verovao da su nemački preci evoluirali u ledenim prostranstvima Arktika, gde su vladali kao nepobediva rasa gospodara. Tvrdio je da je prvobitna arijevska krv opstala samo na nekim, izolovanim delovima globusa. Pronalaženje Arijevaca i eliminacija svih ostalih postaće kamen temeljac nacističke doktrine.Heder Pringl se poduhvatila opsežnog istraživanja slikajući ubedljiv portret instituta Anenerbe i njegove uloge u Holokaustu. Predstavila nam je nemačke naučnike i stručnjake koji su dozvolili da njihov rad posluži za opravdavanje istrebljenja, kombinujući napet stil pripovedanja sa jezivim istorijskim detaljima. Veliki plan predstavlja izuzetnu priču o obmani i preterivanju, o složenim naučnim i političkim zloupotrebama na globalnom nivou.
Nema više putovanja tokom leta, a taman mi se otvorio apetit, pa sam se konačno dokopala knjige na koju sam još pre godinu dana bacila oko u knjižari, a onda je zaboravila. "Deca Putina", Ane Uzelac. Reč je knjizi sastavljenoj od reportaža o selu Putino (Rusija) i njegovim stanovnicima, posebno mladim ljudima odande. Razne priče, odlasci u vojsku, kako se hrane, šta rade, koju muziku slušaju. Kao da sam tamo.
François Weyergans
Trois jours chez ma mère
Knjiga o knjizi koju izmaštani pisac ne uspeva da započne, a potom ne uspeva da dovrši. François Weyergans piše o već poznatom piscu po imenu François Weyergraf koji upravo piše roman sa glavnim likom po imenu François Grafenberg, nadahnutog likom odredjenog Weyersteina. Roman o romanu, o stvaranju, o piščevom dvojniku, o težnjama svakog od dvojnika... Zanimljiv način da se ukaže na odnos pisca i njegovog dela i da se ukaže na skoro nevidljivu granicu izmedju stine i laži, autobiografskog i izmišljenog, fantazma i stvarnosti... Junak knjige kaže majci - svi će misliti da je roman o tebi. Jednog dana ću napisati knjigu o kamenu i svi će me pitati da li sam ja taj kamen. Ideja o glavnom junaku piscu koji, nalik pravom piscu, upravo piše roman iste sadržine, nije nova. Medjutim, šarm Weyergansovog romana leži u "šizofrenom" pristupu junaku, koji u sebi sadrži bliske, ali svakako različite likove. Pisano kao dvostruki tok svesti, roman nam daje neposredni psihološki profil junaka u kome se vidi njegov intelektualni život, porodični, ljubavni, seksualni, društveni... Knjiga je napisana duhovito sa puno elipsa izmedju dogadjaja, tako da je čitalac u obavezi da sam zamišlja dešavanja koja nedostaju.
Marko Lopusina
SRPSKA MAFIJA
Svojevrstan "katalog srpske mafije"... Imenom i prezimenom pobrojani su svi veliki, srednji i manji kriminalci iz svih sfera - od atentatora, preko otmicara, ubica, svercera, otimaca do ratnih zlocinaca - ukupno njih vise od 600 - sa prostora bivse SFRJ, od pocetka 2003. godine, pa desetinama godina unazad... I mrtve i zive, i one koji su svoje odrobijali i koji su jos na robiji, one koji su jos u bekstvu, a i one koji su krivice oslobodjeni Lopusina je predstavio u ovoj knjizi i podsetio na njihova dela, na ono cime su "zasluzili" da se nadju na ovoj listi, u kojoj su i njihove zrtve...
Poceo sam da citam Svetu knjigu vukodlaka (otprilike sam procitao 2/3)od Peljevina i sigurno cu da je repriziram.Ovaj lik je ruski Basara.Knjiga vrvi od ismevanja tajkuna,potrosackog drustva,mistifikacija.Pa onda pozivanje na filmove,video igre.Super.Preporuka.
Jacques-Pierre Amette
"La maîtresse de Brecht"
Posle 15 godina dobrovoljnog izgnanstva van nacističke Nemačke, Breht se vraća u istočni Berlin, sreće prijatelje i nastavlja svoj rad u stvaranju proleterskog i socijalističkog pozorišta. Medjutim, zbog njegovog boravka u Americi, Istočna Nemačka mu ne veruje. Stasi, znajući njegov seksualni apetit, postavlja mu lepu glumicu Mariu Eich u neposrednu blizinu. Njen zadatak je da postane ljubavnica velikog dramaturga i da ga špijunira. U romanu se mešaju stvarnost i mašta, a Brehtov lik, simbol intektualnog autoriteta, samo je povod za pripovest. Marija je fascinirana piscem i dramaturgom koji se borio protiv nacizma i njegovom književnom genijalnošću. Ona postoji kao kontrast književnom geniju i manipulatoru. Iako je ona samo jedna od mnogih Brehtovih ljubavnica, ona je opčinjena genijem. Medjutim, bivajući u njegovoj neposrednoj blizini, ona je vrlo brzo postala zgadjena Brehtom kao čovekom.
Drama se odvija na društveno-političkoj pozadini posleratne Nemačke i hladnoga rata. U pitanju je roman neizrečenog, tišine, nedovršenih ispovesti, promašenih sastanaka, nesrećnih ljubavi... Likovi su kao senke isečene od papira, hladne, nalik ratu koji se vodi u pozadini. Stil je lak, ispoliran, gladak, prepun gipkosti, nalik Brehtovoj ljubavnici Mariji, koja u tišini širi butine. Izmedju ljubavne i špijunske priče, ovaj roman tečnih rečenica i kratkih poglavlja, postavlja najbitnija pitanja o potrazi za istinom, upotrebi sredstava za postizanje ciljeva, ružnoći i surovosti perverznog sveta i prevrtljivosti ljudskih karaktera.
...dok čekam svoj red za gasnu komoru, stopama svojih predaka iz plemena Zoldar-Šacberg, čitam RUTU TANNENBAUM Miljenka Jergovića...utisci soon, quite soon!!!
...dovršavam zgodnu zbirčicu kratkih priča LAMIJE BEGAGIĆ "GODIŠNJICA MATURE"( 2006,RENDE izdanje za Srbiju), koja je dosledno izvedenim konceptom i ujednačenim tonom dobacila i do forme romana sa labavije postavljenom strukturom...pošteno i sadržajno štivo, u kom se mlada LAMIJA sa dosta takta i elegancije u izrazu kloni patetike izbegličkog čemera
***bitan kvalitet je to što je autorka uspela da iznađe autentične, osobene glasove za svakog od drugova iz odeljenja ( poređenja radi,profilisanje likova kroz govor/registar je među Srbadijom izumrla, if ever, veština)...
Pascale Roze
Le chasseur zero
Opsednuta pogibijom oca koga nikada nije upoznala, Laura počinje da zamišlja buku japanskog aviona kamikaze koji se obrušio na brod gde se nalazio njen otac. Depresivna majka nikada nije uspela da joj pomogne, te se Laura još u detinjstvu zatvorila u sebe. Mladost joj donosi prve ljubavi, ali ona ne uspeva da se prepusti. Opsednuta smrću, nesigurna, uplašena i briljantan matematičar, ona najzad uspeva da ostvari ljubavnu vezu sa jednim mladim muzičarem. Istovremeno, počinje da je obuziam strah od kraja veze koji će neminovno doći jednog dana.
Prvi roman francuske spisateljice napisan je jednostavnim jezikom, u prvom licu, uvodeći čitaoca neposredno u osećanja devojke pometenog života. Opsednutost mrtvim ocem pretvara se u psihološki profil deteta, a kasnije devojke. Problem odrastanja meša se sa problemom porodične tajne, odustva roditelja, nepostojanja repera i straha od sopstvenih osećanja. Zanimljiva knjiga koja je spisateljici donela dve nagrade - Gonkur i Najbolji prvi roman.
Ja danas pozajmio iz biblioteke Capajev i Praznina i Generation P od Peljevina.Ako knjige budu na nivou Svete knjige vukodlaka bicu prezadovoljan.
prekjuce u Nolitovoj antikvarnici u knezu za 216 dinara sam pazario sjajnu, tvrdo-koricenu zbirku AFRICKE KRATKE PRICE. niko od autora mi ranije nije bio poznat, a sada uzivam u super interesantnim i egziticnim pricicama ugalvnom baziranim na afro folkloru i postkolonijalnim sociodrustvenim problemima afrikanaca. detaljnije o pojedinim pricama neki drugi put....
Jean Echenoz
"Je m'en vais"
Posle srčanog udara, galerista Felix napušta ženu i kreće na Severni pol. Uprkos lošem zdravlju i preporukama lekara, on nastavlja da živi brzo, idući u susret novim krajevima, egzotičnim ženama i čudnoj robi. Po povratku u Francusku, jedna banka odbija da mu dâ kredit za novi posao i, od besa, on doživi srčani udar. Nepoznata žena koja se našla pored njega, dolazi neprekidno u bolnicu, ali to ga ostavlja hladnokrvnim. Njegov život treba da krene novim putem.
Zamišljen kao složena priča u mnogim krajevima sveta, sa mnoštvom likova i mnoštvom dogadjaja, ovaj roman vrlo brzo postaje težak za praćenje. Uprkos Echenozovom jeziku lepom, pikantom i savršeno oblikovanom, uprkos blago ironičnom humoru i brzom ritmu, roman ostaje haotičan i bez nekog vidljivog cilja.
Quote from: "Cornelius"Pascale Roze
Le chasseur zero
Opsednuta pogibijom oca koga nikada nije upoznala, Laura počinje da zamišlja buku japanskog aviona kamikaze koji se obrušio na brod gde se nalazio njen otac. Depresivna majka nikada nije uspela da joj pomogne, te se Laura još u detinjstvu zatvorila u sebe. Mladost joj donosi prve ljubavi, ali ona ne uspeva da se prepusti. Opsednuta smrću, nesigurna, uplašena i briljantan matematičar, ona najzad uspeva da ostvari ljubavnu vezu sa jednim mladim muzičarem. Istovremeno, počinje da je obuziam strah od kraja veze koji će neminovno doći jednog dana.
Prvi roman francuske spisateljice napisan je jednostavnim jezikom, u prvom licu, uvodeći čitaoca neposredno u osećanja devojke pometenog života. Opsednutost mrtvim ocem pretvara se u psihološki profil deteta, a kasnije devojke. Problem odrastanja meša se sa problemom porodične tajne, odustva roditelja, nepostojanja repera i straha od sopstvenih osećanja. Zanimljiva knjiga koja je spisateljici donela dve nagrade - Gonkur i Najbolji prvi roman.
...
LOVAC NULA, kao i
GVOŽĐURIJA,Paskal Roz su od pre nekoliko godina dostupne i onima u Srbijici, kao prevedena izdanja kuće Draganić...
vrede!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
...ja bih preporučio i POVRATAK KUĆI Bernharda Šlinka (ČITAČ, BEKSTVA OD LJUBAVI), ovoletnje izdanje Platoa... ovaj put Šlink za polazište i za osnovu remiksovanja uzima Homerovu Odiseju, zaputi se u tipično osterovske vode, na par mesta i zaluta, ali na kraju isporuči znakovitu, sadržajnu i smislenu priču o pomešanim, dekonstruisanim identitetima i potrebi da se, kao u nekom alt-country biseru, pronađe kakav-takav, makar i zaobilazni put kući, domu, bilo kakvom domu...nije na nivou gorepomenutih uspešnica, ali vredno svake sekunde utrošenog vremena!!!
''Kod kuće je najgore''. Duhovita knjiga Efraima Kišona gotovo idealna za razbibrigu i dokolicu. Čita se u dahu i govori o nekim svakodnevnim sitnicama porodičnog života u kojima se lako prepoznajemo. Fino štivo za opuštanje...
zahvaljujuci ziki pijancu, procitah genijalnu i vrlo duhovitu knjizicu (na zalost, pretanku za moje pohlepne porive i htenja!):
The Film Snob*s Dictionary: An Essential Lexicon of Filmological Knowledge by David Kamp & Lawrence Levi.
vrlo promucurno, zabavno, koncizno, perceptivno, sa nezaboravnim frazama i opisima i 100%to-the-point ocenama imena, ljudi, pojava, naslova... MA, PREDIVNO!
za mehu & co. dakle one koji prate rock, postoji i The Rock Snob's Dictionary: An Essential Lexicon of Rockological Knowledge od istih autora!
Quote from: "mizantrop"''Kod kuće je najgore''. Duhovita knjiga Efraima Kišona gotovo idealna za razbibrigu i dokolicu. Čita se u dahu i govori o nekim svakodnevnim sitnicama porodičnog života u kojima se lako prepoznajemo. Fino štivo za opuštanje...
...da, Kišon u punoj snazi; moji favoriti su priča o pripremama supruge na odlazak na proslavu Nove godine i priča o maratonskim serijama (koliko se sećam, ogledni primer u ovoj zbirci je bila "Saga o Forsajtima"?)...
1. Kosidovski - Biblijske legende
2. Ostrogorski - Istorija Vizantije
Quote from: "Fil Ateista"1. Kosidovski - Biblijske legende
2. Ostrogorski - Istorija Vizantije
"Biblijske legende" je komunističko-marksistička vizija hrišćanstva, znači glupost. "Istorija Vizantije" Ostrogorskog je kapitalno delo za izučavanje istorije Istočnog rimskog carstva i malo šire. Po svojoj erudiciji, ispravnom vidjenju i metodičnosti, ona još uvek nije prevazidjena.
Quote"Biblijske legende" je komunističko-marksistička vizija hrišćanstva, znači glupost.
Filov ateizam očigledno treba malo da se pogura :twisted:
E, a šta je erudicija?
Quote from: "Harvester"E, a šta je erudicija?
Imas vokabular.org...odlicna stvar
@Cornelius
Ovaj citat u tvom potpisu,odakle je to? :D
Quote from: "Alexdelarge"
@Cornelius
Ovaj citat u tvom potpisu,odakle je to? :D
Marsel Dišan.
Quote from: "Harvester"E, a šta je erudicija?
Bio sam na vokabular.org i tamo našao sledeće:
ерудиција (л. eruditio), латиницом: erudicija
начитаност, ученост, образованост, научност
Ono što na vokabular.org označava "erudiciju", više bi bila svakodnevna upotreba ove reči. Medjutim, njeno tačnije značenje bi bilo vrlo obimno znanje u u jednom domenu. Ostrogorski upravo ima takvo znanje u oblasti opšte i političke istorije Vizantije: ustrojstvo države, politički sistemi, reforme, ratovi, verska i ideološka pitanja, pravna pitanja, ekonomija, kultura...
Heh, prava je šteta što više ne stavljam nove riječi u potpis, bio bi pravo obogaćen tom erudicijom. A jeste znali da je Brajan Ino izvršio nuždu u onaj Dišanov pisoar?
Sad, da l je baš u "onaj Dišanov pisoar", teško je reći. Naime, "onaj Dišanov pisoar" bio je nekoliko puta razbijan i zamenjivam istim modelom. Da li je u pitanju onda original ili nije? (Ne treba da se zaboravi da je autentični Dišanov ready-made bio fabričke, serijske proizvodnje.)
Pa ne znam je li u pitanju original, ali to nije ni bitno. Poenta Dišanovog djela je da i pronađeni tj. već napravljeni objekt može da bude umjetničko djelo, tj. da je važno samo djelo a ne kako je nastalo (valjda). E sad, zašto je baš izabrao pisoar da ilustruje tu nesumnjivo tačnu ali kontroverznu misao, nije mi baš najjasnije. Ali nebitno, znajući to, mislim da nije toliko bitno da li je u pitanju baš taj prvi pisoar ili neki od njegovih nasljednika.
Quote from: "Cornelius"Quote from: "Fil Ateista"1. Kosidovski - Biblijske legende
2. Ostrogorski - Istorija Vizantije
"Biblijske legende" je komunističko-marksistička vizija hrišćanstva, znači glupost. "Istorija Vizantije" Ostrogorskog je kapitalno delo za izučavanje istorije Istočnog rimskog carstva i malo šire. Po svojoj erudiciji, ispravnom vidjenju i metodičnosti, ona još uvek nije prevazidjena.
Ja u svom bezboznistvu pokusavam da pronadjem Boga pa se hvatam za sve sto mogu. Pa tako i Kosidovskog. Nije Kosidovski zasluzio da ga tako bas napljujes. Nemoj tako lako da bacas drvlje na nekoga. A sto se tice pokusaja naucnog objasnjavanja biblije, to je za pohvalu a ne kritiku.
Jer neka baci kamen prvi onaj, koji je bezgresan !!!
Quote from: "Harvester"Pa ne znam je li u pitanju original, ali to nije ni bitno. Poenta Dišanovog djela je da i pronađeni tj. već napravljeni objekt može da bude umjetničko djelo, tj. da je važno samo djelo a ne kako je nastalo (valjda). E sad, zašto je baš izabrao pisoar da ilustruje tu nesumnjivo tačnu ali kontroverznu misao, nije mi baš najjasnije. Ali nebitno, znajući to, mislim da nije toliko bitno da li je u pitanju baš taj prvi pisoar ili neki od njegovih nasljednika.
Redi-mejdovi Marsela Dišana, genijalnog i hladnog provokatora (porcelanski urionoar, toccak bicikla i lopata), postali su umetnički predmeti jednaki slikama i skulpturama. U pitanju je ismevanje akademskih metoda "ozbiljnih" umetnika. Dišan je od industrijskih predmeta stvarao anti-umetnost i razarao logiku da bi oblicima, bojama, rečima i zvucima dao slobodu.
Patrick Rambaud
La Bataille
Maja 1809. godine, Napoleon odnosi "pobedu" nad austrijskim trupama kod Eslinga. Za 30 časova bitke, Francuska gubi 17 hiljada vojnika, a Austrija 27 hiljada. Ova bitka je označila početak Napoleonovog pada, jer su svi njegovi protivnici videli da on nije nepobediv.
Preuzevši temu od Balzaka (koji je hteo, ali nikada nije stigao da napiše roman o eslinškoj klanici), Rambaud daje skoro filmski pregled dogadjanja: borba, ranjenici, komandanti, maršali, car, obični vojnici, lokalno stanovništvo, kradje, ubistva, bravure... U svom pristupu, ovaj roman ima sličnosti sa Kubrikovim filmom "Full Metal Jacket". Skoro očišćen od osećanja i bez glavnog junaka, "La Bataille" za protagonistu ima armiju. Višeglavo čudovište koje živi svojim životom i u kome pojedinac nema nikakav značaj, makar on bio i maršal. Začudo, roman se čita lako, jer su dogadjanja (bez glavnog junaka) oživljena mnoštvom živopisnih detalja.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Quote from: "mizantrop"''Kod kuće je najgore''. Duhovita knjiga Efraima Kišona gotovo idealna za razbibrigu i dokolicu. Čita se u dahu i govori o nekim svakodnevnim sitnicama porodičnog života u kojima se lako prepoznajemo. Fino štivo za opuštanje...
...da, Kišon u punoj snazi; moji favoriti su priča o pripremama supruge na odlazak na proslavu Nove godine i priča o maratonskim serijama (koliko se sećam, ogledni primer u ovoj zbirci je bila "Saga o Forsajtima"?)...
Odlična je i prva priča '' Slika i prilika'' koja govori o:'' ...predstavljanju novorođenčeta dragoj rodbini.''
Što se Kišona tiče svakako treba naći i pročitati ''Knjigu za poreske obveznike''.
Jeste, to je takođe sjajna knjiga (meni možda i omiljena, uz Devu kroz ušicu igle), ali generalno od Kišona vrijedi pročitati SVE (osim Pomozi svetu na svoju štetu, prilično slabe knjige na temu komunizma).
Quote from: "Harvester"Pa ne znam je li u pitanju original, ali to nije ni bitno. Poenta Dišanovog djela je da i pronađeni tj. već napravljeni objekt može da bude umjetničko djelo, tj. da je važno samo djelo a ne kako je nastalo (valjda). E sad, zašto je baš izabrao pisoar da ilustruje tu nesumnjivo tačnu ali kontroverznu misao, nije mi baš najjasnije. Ali nebitno, znajući to, mislim da nije toliko bitno da li je u pitanju baš taj prvi pisoar ili neki od njegovih nasljednika.
Samo da dodam: originalno, Dišan je 'skulpturu' koju je činio pisoar nazvao 'Fontana' a pisoar je trebalo (nije bio na kraju deo postavke) da bude okrenut naopako. Dakle, da je neko i hteo da se popiša u njega, popišao bi se po konkavnoj donjoj strani, sada okrenutoj na gore i efekat fontane bi zapravo bio efekat odbijanja mokraće natrag na njenog originalnog vlasnika.
Možda se Eno zaista i ispišao u neki pisoar negde, ali to nije bio taj pisoar.
Nije to radio direktno unutra, kažu da je proturio neko crijevo. Bio je valjda pijan kao letva.
Evo, za one koji ne vjeruju, kako Brajan opisuje taj događaj (doduše, ne odbacujem mogućnost da je riječ o velikom šaljivdžiji koji se šali):
http://www.we-make-money-not-art.com/archives/009261.php
Quote from: "Harvester"Evo, za one koji ne vjeruju, kako Brajan opisuje taj događaj (doduše, ne odbacujem mogućnost da je riječ o velikom šaljivdžiji koji se šali):
http://www.we-make-money-not-art.com/archives/009261.php
Ako je istina, Dišan bi to pozdravio kao dadaistički akt - popišam vam se ja na muzejsku umetnost.
Meni neće da se otvori, ali da kažemo da verujem Harviju na reč. :lol:
No, da, Dišan je ionako bio prilično kontroverzan. Mislim, učen čovek, promišljen i sve to, ali imam utisak da je neke stvari radio po instinktu a ne samo sa predumišljajem i da su ovi readymade radovi bili deo provokacije koju nije do karaja pormislio nego je improvizovao u odnosu na reakcije (možda lupetam, naravno, nemam ja baš puno informacija). Ovo kažem jer znam da je u odnosu na pisoar Dišan davao skoro sasvim oprečne izjave, na primer s jedne strane je govorio da je to ni po čemu poseban pisoar, običan industrijski produkt kao hiljade drugih, a da je s druge, prekopao pola magacina dok nije kupio BAŠ TAJ pisoar koji je namerio da izloži... Naravno, to je takođe mogao da bude deo satirične provokacije koja mimicira unikatnost umetničkog dela... iako se bavi industrijskim proizvodom...
Evo ima i ovde
http://www.boingboing.net/2006/01/06/duchamps-fountain-at.html
Doduše, izgleda da nije bio prvi. Neki Pinočeli ga je pretekao.
QuoteOvo kažem jer znam da je u odnosu na pisoar Dišan davao skoro sasvim oprečne izjave, na primer s jedne strane je govorio da je to ni po čemu poseban pisoar, običan industrijski produkt kao hiljade drugih,
Ovo je sasvim sigurno istina, a ono o kopanju kroz magacin može da okači mačku o rep :lol:
Quoteda su ovi readymade radovi bili deo provokacije koju nije do karaja pormislio nego je improvizovao u odnosu na reakcije
Pretpostavljam i ja da je nešto slično u pitanju. Mada ne treba odbaciti ni mogućnost da je u stvari on bio potpuno lud čovjek koji je stvarno mislio da stvara neprevaziđeno umjetničko djelo.
Ali on i jeste stvorio nekoliko neprevaziđenih umetničkih dela. Etant donnes... na primer. No, readymade radovi su mu bili pokušaj dijaloga sa umetničkim establišmentom i publikom. Treba imati na umu da je on bio prilično surovo ismevan zbog svog ranog slikarstva...
Dada, jedan od najvažnijih umetničkih i intelektualnih pokreta 20. veka, rodjen je 1916. u Cirihu i proširen na Francusku, Nemačku i Ameriku. Pokret je procvetao u gradovima razvijene industrije kao odgovor na modernizaciju i prve znake globalizacije iskazane kroz potrebu za novim svetskim poretkom i izbijanjem I svetskog rata.
Dadaisti su se snagom duha i intelekta suprostavili počecima planetarnog umrežavanja krupnog kapitala i političara, u čemu je upotrebljavana i umetnost. "Pretenduje se da umetnost teži ka odredjenom idealu, medjutim, ona služi potrebama vladajuće klase. Velovima svoje lepote ona pomaže da se prikriju oni koji poseduju vlast i njihove metode eksploatacije - pisao je Raul Hausman 1920. godine. U današnjem svetu, opsednutom nadirućom vladavinom finansijera, Dada zavodi svojom vidovitošću i inteligencijom svoje subverzivnosti.
Više od pokreta, dadaizam je stanje svesti, ekstravagancija, poezija i sloboda. Remek-delo, vrednost, lepotu, novac i popularnost, oni su zamenili šalom, ismevanjem, efemernošću i odsustvom tragova. Dišan i Pikabija svojim delima parodiraju savršenu mehaniku, u Grosovim zgradama se zbivaju različite ljubavi i ubistva, a politička i društvena satira Diksa i Šlihtera vidjeni su kao antipatriotizam.
Pišanje na Dišanovu Fontanu izloženu u muzeju je neodadaistički akt. Stvaralaštvo dadaista nije bilo namenjeno muzejima, jer dadaizam mrzi dramatizaciju i teatralizaciju umetnosti, te je zato i neprimereno za prikazivanje u muzejima.
QuoteAli on i jeste stvorio nekoliko neprevaziđenih umetničkih dela.
Mislio sam na konkretan urinal.
Sure thing.
Razgovori sa dželatom - Kažimjež Močarski
Godine 1949. poljak Kažimjež Močarski proveo je devet meseci u istoj zatvorskoj ćeliji sa SS generalom Jirgenom Štropom. U knjizi Razgovori sa dželatom zapisao je ispovesti SS-ovca, koja je za to vreme slušao, ne propuštajući da ih usput podstiče pitanjima. Kakva je bila namera autora, najbolje objašnjava on sam u uvodu knjige: ''Bio bih nepošten prema čitaocima ako ne bih rekao da sam svesno nastojao da učunim Štropa iskrenim, kako bih saznao istinu o njemu i njegovom životu. Prvobitni šok, koji sam doživeo u susretu sa ovim hitlerovcima (u ćeliji je bio još jedan nemac, Šilke. - prim. pilot babo), preobrazio se kasnije u čvrstu odluku: ako sam već sa ratnim zločincima, dobro bi bilo da ih upoznam, da na tanke niti razložim njihove biografije i ličnosti. Ako mi to uspe, moći su samom sebi da odgovorim na pitanje, kakav je to istorijski, psihološki, sociološki mehanizam naveo deo Nemaca da se formiraju kao grupa čovekoubica koji su upravljali Rajhom i nastojali da svoj Poredak uspostave na celom svetu?'' Takođe, Kažimjež napominje da nije u pitanju beletristika, već prosto prenošenje onoga što je Štrop govorio i što je autor iz njega iscedio. Pišući, trudio se da izbegava svoja izlaganja, mada priznaje da ih ipak povremeno ima...
Nisam veliki ljubitelj ove tematike, ali mi je knjiga dosad bila zanimljiva. Ako ima neko više zainteresovan za temu Drugog svetskog rata a čitao je ovo, zanima me kako ocenjuje...
Vec neko vreme sam pod utiskom koji je na mene ostavila knjiga "Patrljak", Nila Grifitsa. Radnja se desava u Velsu, tokom jednog dana i naizmenicno prati taljiganje lika kom je, nakon godina alkoholicarskog i narkomanskog zivota, amputirana ruka i dvojice placenika koji putuju u malo velsko mesto da priprete ovom liku jer je od ranije ostao duzan novac njihovom gazdi.
Ono sto me najvise odusevilo je jezik kojim Grifits pise, a koji je odlicno preveden. Placenici vode sumanute i duhovite dijaloge dok putuju kroz Vels, a njihovi karakteri su potpuno zivi (jedan je pasivan i seprtlja, uplasen od drugog koji je autoritaran), a njihovi utisci o Velsu su nekad urnebesno smesni (posebno je dobar deo gde zgadjeno pricaju o toj divljini i strahuju od sujevernih prica o cudovistima iz jezera). Sa druge strane, lik kom je amputirana ruka prica iz prvog lica i sve epizode (spremanje dorucka, odlazak u prodavnicu, na kontrolu kod lekara, krize bivseg alkoholicara, secanje na proslost) ispripovedane su tako da se potpuno sazivite sa grcem i teskobom junaka koji pokusava da nadje mir, da se pomiri sa sa dosadom i oporoscu svakodnevnog zivota koju osecaju svi, cak i ako ne znaju koliko je sve zanimljivije i uzbudljivije i znakovitije kad si pijan. Palo mi je na pamet da je neku ovakvu knjigu mogao da napise Valjarevic. U njegovom Dnevniku druge zime cak je slicna prica (junak se oporavlja od posledica visegodisnje zavisnosti od alkohola, sjebana mu je noga i mora dosta da seta, ima krize a i puno vremena da se sabira i preispituje, da mu se vrate i muce ga stvari koje je cinio drugima, izvinjenja koja nije izrekao, dosada itd.), samo sto se Valjarevic, umesto za pricu, opredelio za ispovest i dnevnicku formu.
Knjiga ima jednu od boljih zahvalnica koje pisci ponekad stavljaju na pocetku svojih romana, jer se Grifits ne zahvaljuje samo izdavacima, lektorima, porodici koja mu je pruzila podrsku, vec svojim glupim poslovima, sefovima na ego tripovima i profesorima koji ne mogu da oproste sto ne licimo na njih, zahvaljujuci cemu je ono sto jeste i pise price kakve pise. Ovo ima veze sa romanom, jer u romanu pominje tzv. kognitivnu disonancu, nesto cime sam se ja odusevila kao i obicno kada naidjem na definiciju i strucni naziv za stanja za koja mislim da su samo posledica neke moje greske, neka fantomska stanja. Kaze, kognitivna disonanca je stanje u kom se covek nadje kada mora da obavlja posao u kom se od njega zahteva da bude formalno ljubazan sa ljudima, da usvoji neki kodeks ponasanja koji se ne poklapa sa njegovim karakterom. Onda mozak upada u kognitivnu disonancu, tj. buni se zbog te nelogicnosti i covek trazi utehu u alkoholu ili propada na druge nacine ili se spasava tako sto ostatak vremena nalazi da radi nesto sto vise lici na njega. Ali, Grifits izvlaci dobru stvar iz toga, jer kaze, kako je to dobro sto se mozak buni. Nikad o tome nisam mislila na taj nacin, uvek to gledam kao neku nesposobnost ili nekomunikativnost.
Inace, knjigu je izdala Fabrika knjiga. Vec mi srce zaigra kad negde ugledam njihove korice (onako kao od tankog kartona, dominiraju braon, zelena i zuta boja). Bas su im dobre knjige, ono sto sam do sada procitala (Balardov "Cetvorodimenzionalni kosmar", onda "Jejts je mrtav", knjigu grupe irskih pisaca koju sam ovde vec pominjala, a Ginger moze da me dopuni jer mi rece da je citao jos njihovih knjiga).
I druga knjiga koja mi se isto bas svidela, "Drveno more", Dzonatana Kerola. Mislim da se ovde o njoj pricalo, a i u klubu. Na momente mi se ucinilo da je cela prica besmislena, ali kada je krenuo da umnozava junaka kom se pridruzuju njegove verzije iz detinjstva, tinejdzerskog i starackog doba i cela poenta o tome kako sve te verzije postoje paralelno, kako ih treba prigrliti i ziveti sa njima me potpuno oduvala.
...evo Gingera da dopuni, ali pre toga da se saglasi sa daminom ocenom o odličnom prevodu, mali primer- jedan od plaćenika u jednoj od svojih brojnih tirada ostrvi se na crvenokose označivši ih kao "reedheads", umesto "redheads", što je genijalno prevedeno kao "rižokosi", prateći putanju greške "reed=trska, šaš", te povrtno-biljkasto slično "rice-riža"...
...od izdanja FABRIKE KNJIGA, svakako treba probati izuzetno promišljeno, a pitko i britko irsko štivo ULICA EUREKA, umetničko klizanje među knjigama, Roberta Maklijama Vilsona, MINISTARSTVO BOLI, lošiji ali ipak bitan i vredan rad Dubravke Ugrešić, za ljubitelje ekstremistički introspektivne domaće proze tu je sasvim dobar roman BERLINSKO OKNO Saše Ilića ( ranije potpisao i odličnu knjigu PREDOSEĆANJE GRAĐANSKOG RATA), a uskoro izlazi iz štampe, ako već i nije, TRI ŽIVOTA LUSI KABROL Džona Berdžera, valjda opštepoznato remek-delo, koje sam onomad overio u originalu...
***i da, ono što trenutno čitam, na prvoj "Cosmoboy" trećini sam, i čemu jako aplaudiram VIVA SEXICO, leksikon/studija/pop-kulturni ogled "Alijinog Srbina" Nenada VELIČKOVIĆA
Ja samo da primetim da bi bilo fino kad bi svi koji preporuchuju stranjske knjige stavili i ime autora u originalu. Tako na primer mnogo lakshe mogu da otkrijem gde ima da se kupi knjiga dotichnog. Dakle "Nil Grifits" je u stvari Niall Griffiths a ne Neil Griffits kako sam isprva pomislio.
...PATRLJAK, konkretno, možeš kupiti ili direktno kod izdavača u Knez Danilovoj 55A ili poručiti preko njihovog sajta www.fabrikaknjiga.co.yu ili u Beopolisu (i dalje u Domu omladine, ali privremeno u ćošku kraj ulaza iz Makedonske, gde su se onomad prodavali diskovi), koji je jedina prestonička knjižara u kojoj se izdanja FABRIKE KNJIGA (ali i GEOPOETIKE i LOMa) mogu kupiti bez knjižarskog rabata...
Ako se dobro sećam, Usul živi u Argentini.
Quote from: "angel011"Ako se dobro sećam, Usul živi u Argentini.
Vaistinu je tako.
...izvinjavam se, to nisam znao, ali onda će mu možda od koristi biti adresa -...http://fabrikaknjiga.co.yu/
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...izvinjavam se, to nisam znao, ali onda će mu možda od koristi biti adresa -...http://fabrikaknjiga.co.yu/
Sa pomenutog sajta:
QuoteUputstvo za naručivanje "Fabrikinih" knjiga preko interneta (2007-09-15)
Budući da su se sve druge mogućnosti pokazale nepraktičnim, svi koji žive u Srbiji i zainteresovani su da im naše knjige stignu na kućnu adresu treba da posalju poruku na adresu fabrikaknjiga@sezampro.yu u kojoj će navesti koje bi knjige da kupe i na koju adresu da im one budu poslate. Od nas će mailom dobiti broj računa "Fabrike knjiga" na koji treba da uplate iznos koji je na sajtu naveden kao cena knjige. Čim se na izvodu računa pojavi njihova uplata, knjige će im biti poslate. Za ljude koji žive u inostranstvu za sad ne možemo organizovati prodaju preko mreže, pa ih molimo da naše knjige potraže na sajtovima nekoliko internet knjižara u Srbiji i Hrvatskoj.
Ovo praktično znači da ubuduće nećemo slati knjige pouzećem.
U svakom slučaju hvala. Dok je amazona biće i knjiga :) .
Inace, trenutno citam "Levu stranu druma", Dejana Stojiljkovica, pozajmljenu iz Morticine biblioteke i bas sam prosla deo gde odbija Kiki na takmicenju u ispijanju vinjaka :lol: Moram da priznam da mi citanje ove knjige prija i povremeno se bas dobro nasmejem. Sad sve iscekujem nece li se gl. junak smuvati sa Kiki, koja sam pacenica :lol:
E, da, izvinjavam se i ja Usulu, to mi ovdasnji, navikla stoka a transkripciju :lol:
E, hvala za adresu na kojoj se moze naci casopis 'Rec' (zajedno sa arhivom post-milenijumski izdanih brojeva): mislio sam, sve do veceras, da je odavno ugasen, jer svojom nerentabilnoscu 'ne odgovara' tranzicionim 'uslovima i potrebama trzista, te zahtjevima citalaca' za ko-je-koga-i-novi-tip-kola-te-mobilnog, kadonomedjutim...
Quote from: "otaku"E, da, izvinjavam se i ja Usulu, to mi ovdasnji, navikla stoka a transkripciju :lol:
Ma ajte molim vas, kakvo crno izvinjavanje :) Da ne bi tvoje poruke ne bih ni cuo za pomenutog pisca. Sad samo da sacekam platicu pa odoh do amazona.
Upravo ne citam,ali sam upravo pazario knjigu,pa da vas obavestim,posto znam da ima ljubitelja.Dakle,Woody Allen,Puko Bezvlasce,Solaris,140 str. 361din.
:roll: Mučninu od Žana Pola :roll:
lijepo piše... brzo idu stranice... međutim ne osjećam ništa :idea:
Quote from: "Truba":roll: Mučninu od Žana Pola :roll:
lijepo piše... brzo idu stranice... međutim ne osjećam ništa :idea:
ni mučninu? :shock:
QuoteMučninu od Žana Pola ... lijepo piše... brzo idu stranice... međutim ne osjećam ništa
Probaj s toplim pivom...
ma brine me što ništa ne osjećam... evo gledam film koji sam ganjao skoro 10 godina...these are the damned
i ništa ne osjećam... ni radost ni oduševljenje... :idea:
isto kao sa knjigom :idea:
što bih trebao osjećati čitajući mučninu???
jel svako posebno nešto osjeća ili su slični osjećaji ako više ljudi čitaju istu knjigu
zapravo što je osjećaj :idea: :shock:
Uzmi Cujte Srbi! od dr Rudolfa Arcibalda Rajsa (Logos-Art, 2006, prodavacica tvrdila da je u pitanju integralan tekst, u Bgd-u 100din, a zanimljivo je da je u Pirotu ista knjizica 150din). Ako ni tad ne osetis nista, ni mucninu, ne znam sta jace da preporucim.
:evil:
Quote from: "S."Uzmi Cujte Srbi! od dr Rudolfa Arcibalda Rajsa (Logos-Art, 2006, prodavacica tvrdila da je u pitanju integralan tekst, u Bgd-u 100din, a zanimljivo je da je u Pirotu ista knjizica 150din). Ako ni tad ne osetis nista, ni mucninu, ne znam sta jace da preporucim.
:evil:
to me podsjeti... vozim se tako pre neki dan autobusom za novi sad, i na sedištu iza mene sjedi žena koju inače poznajem, a priča se po čaršiji da je "poznavala" srpsku socijalističku vrhušku sredine osamdesetih, starija, onako, pedes pet-šes, priča kao navijena, između rečenica jedva stigne da udahne, i tako, dobar dan, dobar dan, poče ona da melje, priča li priča iza mojih leđa, klackamo se svi na razdrndanom šabačkom putu, podne, vrućine, smrad, pejzaži, oglasi za prasiće, sve uobičajeno, kad li se neko vičan svađi doseti i otvori prozor.
naravski, ko i u svakom narodnom autobusu, odma je neko drugi počeo da se žali... ovaj veli duva, ovaj kaže opro sam kosu malopre, ovaj viče poliva me po krstima, i tako se oni žale i kukaju, na šta će stara stambolićeva poznanica kao meni, a malko glasnije, da svi čuju: "ima jedan pisac, on se zove arčibald rajs, bio je lekar, i posmatro je srbiju i srbe, znaš, napiso je knjigu jednu čujte srbi, i on kaže, ja ne razumem zašto se srbi toliko plaše promaje, pa to je samo čist vazduh?"
to je meni mnogo smešno bilo, ali sam se uzdržavao da se smejem. kad, ne lezi vraže... onda je došla kondukterka da naplati kartu ovoj torokuši i divi KPS-a, i nešto su se raskusuravale njih dve, pa se zamalo i posvađale, oće li neće li, tu su se dogovorile šta i kako, smirile se strasti, kad li ti moja zajedljiva poznanica kaže kondukterki, najednom ljubazno i ozbiljno: e izvinte, sad smo sve rešile, i moram da vam kažem - što vi dobro obavljate svoj posao, baš se vidi da vam leži, da ste kao stvoreni za kondukterku.
a kondukterka se nasmeši, vidiš da joj je milo, i ode.
Žiko, urgiraj da se ta tvoja poznanica prijavi na ovaj forum :!:
@Zika :mrgreen:
Tipicno. Svi sve znaju, ali procitao niko nije. U knjizici (opet,ponavljam, pod uslovom da prodavacica nije slagala) nema nista o promaji. Jeste jedan odeljak nekako van price (Studentska omladina), ali ako neko nije dopisivao originalno stivo, onda ne ostaje nista drugo no da se prihvati da, eto, i u pronicljivom coveku kratkovidost u ponekim temama - postoji.
A zanimljiv covek bio, taj Dr R. Arcibald Rajs - ako ni po cemu drugome onda po tome sto je uspeo da umre pre nego se rodio - kako se na Projektu Rastko (http://www.rastko.org.yu/istorija/I/arajs-pocujte.html) kaze:
"Arčibald Rajs
(Hehtzberg u Badenu, 8. jul 1875 - Beograd, 8. avgust 1829)"
Quote from: "neka kokoš""ima jedan pisac, on se zove arčibald rajs, bio je lekar, i posmatro je srbiju i srbe, znaš, napiso je knjigu jednu čujte srbi, i on kaže, ja ne razumem zašto se srbi toliko plaše promaje, pa to je samo čist vazduh?"
ovu imbecilnu prijavu sam već negde čuo, čini mi se da je baš i na ovom forumu neko citirao.
mislim, treba li ikome sa više od 3 ganglije objašnjavati da promaju ne čini JEDAN otvoren prozor ('čist vazduh') već STRUJANJE vazduha koje čine otvorena DVA ILI VIŠE prozora/vrata, i koje zaista JESTE / može da bude pogubno po zdravlje?
uostalom, i veliki dario arđento je snimio nekoliko filmova na tu temu, recimo, čitava fenomena se bavi baš tim ludačkim vetrom i promajom koji u švajc. alpima izazivaju ludilo, mutacije i druge tegobe, a posle se toj temi vratio i na kraju opere, gde takođe prostranstva čistog vazduha i promaje glavnu junakinju vode u LUDILO!!!!
Quote from: "Ghoul"dario arđento je snimio nekoliko filmova na tu temu, recimo, čitava fenomena se bavi baš tim ludačkim vetrom i promajom koji u švajc. alpima izazivaju ludilo, mutacije i druge tegobe,
Aha... Znaci, Turci su Srbe vekovima izlagali promaji, pa je tako doslo do mutacija, ludila i tegoba koje mozemo da konstatujemo medju populacijom danas.
Nije smešno to što se čuvamo od promaje, nego to što nam je promaja opasnija od cigareta, alkohola, nebalansirane ishrane tj. masti, stresa, i sveukupnog lošeg standarda. Ako čuvaš zdravlje, onda ga čuvaj brate skroz. Ali ne, samo promaja ne može da se istrpi, a sve ostalo može.
ma nije isto... promaju ti neko drugi pravi
a ti se sam opijaš na rakijadama i ždereš maSTNo :idea:
elem ni droga ni alkohol ni cigare mi ništa ne znače... ništa ne osjećam :roll:
da pokrenemo novi topik o osjećajima
ps. ima nade... evo tehnopriest mi bude neke osjećaje :!:
Chernobyl Strawberries: A Memoir
Vesna Goldsworthy
Knjiga koju sam procitao lezeci na plazi i koju verovatno ne bih citao u drugim uslovima. Sentimentalno putovanje kroz Vesnino beogradsko detinjstvo i mladost, ima prilicno opstih mesta namenjenih engleskim citaocima. Tekst je bolji kada se ne trudi da pokaze "kakvi smo mi", nego kada govori o sebi. Uprkos "ispovednom" stilu, Vesna se zadrzala samo na povrsini sopstvenog zivota i misli, tako da, uprkos slikovitosti, njena knjiga ostaje na nivou zanimljivijeg turistickog vodica. Iskreno se nadam da je uspela da se izleci od raka i da ce mozda moci da napise nesto kvalitetnije od ove 55. kopije "Grlom u jagode".
I, kakvi smo mi? Ali napiši samo lepe stvari :)
Le Soleil des Scorta
Laurent Gaudé
Porodica Scorta zivi siromasno u malom selu Montepuccio, na jugu Italije. Pocetak njihovog roda je zasnovan na detetu rodjenom posle silovanja i to ostaje u kolektivnom secanju. Kroz kriminal, tezak rad, odricanje, krijumcarenje, stednju, rasipanje i ludilo, ova porodica se uzdize i pada tokom citavog veka, da bi na kraju pronasla da je njihovo mesto u neprekidnoj borbi ne sa drugima, nego pre svega sa samim sobom. Autor vrlo efikasno vodi pripovest iz vise uglova i kroz vizure vise ucesnika tokom citavog veka. Istovremeno, prica nije otezana nepotrebnim detaljima, a elipse u naraciji imaju vrlo promisljena mesta. Gaudé, ozenjen Italijankom, napisao je ovaj roman trudeci se da ukaze da su ljudi Apulije onakvi kakva im je zemlja - vreli, skrti i zahtevni, i kao more - siroki, bogati i podatni. Uprkos sugerisanju da je sudbina Scorta onakva kakva mora biti, autor lepo ukazuje na njihovu zelju da sopstvenu sudbinu uzmu u svoje ruke i da sa njom ucine ono sto zele. Neki put vise, neki put manje.
Quote from: "Ghoul"promaju ne čini JEDAN otvoren prozor ('čist vazduh') već STRUJANJE vazduha koje čine otvorena DVA ILI VIŠE prozora/vrata!
Znao sam ja da vetar nije promaja - nema prozora! :cry:
...preporuka za ljubitelje humora i svetonazora Woodyja Allena - pre dve nedelje objavljena zbirka priča (izdanje novosadskog Solarisa) PUKO BEZVLAŠĆE (Mere Anarchy)... Allen u književnosti uspeva da ispovrne svežinu koju je davnijeh dana izgubio u filmovima, odlučivši se za vožnju auto-pilotom...
Didier van Cauwelaert
Un aller simple
Aziz je dete koga su Cigani našli u automobilu posle saobraćajne nesreće. Uzeli su ga i odgajili kao svoje, stvorivši od njega poštenog čoveka čije je zanimanje lopov. Bez identiteta, on dobija lažni marokanski pasoš, i u trenutku njegove svadbe, policija ga nasilno sprovodi ka aerodromu i šalje u "njegovu" postojbinu, Maroko. Žan-Pjer, administrativac koji ga sprovodi, upravo se razvodi od žene i depresivan je. Stigavši u Rabat, oni kreću ka izmišljenom selu u kome je rodjen Aziz i na putu susreću Valeri u koju se obojica zaljubljuju.
Roman je napisan vrlo jednostavno, vrlo duhovito, prvo kroz vizuru Aziza, naivnog i poštenog lopova, a potom kroz oči Žan-Pjera, osetljivog i dobrog administrativca. Potraga za samim sobom, za svojim korenima, za svojim životom, toplinom i ljubavlju, vodjena je majstorski od humora ka poeziji. Vrlo uspešno, autor je doveo svoj stil na takav nivo da se jednostavnost i ritam u potpunosti slažu sa meandrima naracije. Mislim da je bio napravljen i film po motivima ovog romana.
Belle-soeur
Patrick Besson
Fabien je poznati francuski glumac, a Gilles, njegov brat je novinar. Oboje su zaljubljeni u Annabel, koja je zaljubljena u sebe. Pojava Sophie pretvara ljubavni trougao u cetvorougao, gde se ljudske strasti preplicu u pokusaju da svako zadovolji sebe, umisljajuci da voli nekog drugog. Prica se zavrsava tragicno na vise nivoa. Bessonovo pero ima neophodnu lakocu sto citavoj tragediji daje melanholican izraz. Protagonisti su krvozedni na cudno nezan nacin. U svom psiholoskom romanu, pisanom u prvom licu, Besson ima brojne digresije koje su dobro upakovane u konstrukciju i ne odvracaju paznju sa intrige. Za sve koji vole Bessona, a vala i sire, njegov novi roman je pravi slatkis.
...još jedan biser/izuzetnost/poduhvat sve češće ovde pominjane Fabrike knjiga - KROTITELJKA SENKI Inke Paraj (Die Schattenboxerin, Inka Parei)... priča o extremnom samotnjaštvu u ujedinjenom Berlinu, na dobrom tragu Duhova (iz Njujorške trilogije) Pola Ostera (Paula Austera) ili Stanara Bernarda Malamuda...
...posebno prija uz Fructusov zeleni čaj sa limunom, predivni, neimenovani grčki suvi keks sa brusnicom i neu album PJ HARVEY (White Chalk)...
Magda Szabo
La Porte
Emerence, zena u godinama, radi kao kucna pomocnica samo za gazde za koje proceni da vrede u ljudskom pokretu. Medjutim, ona je vrlo tajanstvena i kapriciozna osoba bez formalnog znanja, prepuna manija, predubedjenja, ali i snage i hrabrosti. Magda Szabo, u prvom licu gazdarice, pripoveda pricu zene koja radi kod nje. Napisan u maniru naturalistickih romana, "La Porte" madjarske spisateljice je istovremeno balzakovska ispovest i policijski triler. Jednostavnog stila i zanimljivog ritma, ovaj roman suprostavlja razmisljanja ucenog intelektualca (spisateljice) i osobe bez obrazovanja, ali sa cudnovatim zivotnim znanjem. Zanimljiva knjiga spiralne strukture i cudnog kraja.
Brstim literaturu sa Sajma.
1. Kratka istorija napretka, Ronald Rajt, Geopoetika
Knižica u kojoj autor vrši obdukciju nad napretkom ljudske vrste (ili civilizacije). Pomalo sektaški nastupa, čvrsto stojeći iza stava da ćemo da se shebemo jer ne učimo na prethodnim greškama. Prosvećenom delu stanovništva je rekao malo toga novog (mada sam naleteo na meni ranije nepoznate činjenice iz oblasti za koje sam mislio da ih dobro pokrivam), ali je zabavno pročitati. Negativna strana - fusnote štampane psole glavnog teksta, umrećete listajući.
2. Stari Beograd: putopisi iz XIX veka, kojeko, 3Д+
Niz tekstova povađenih iz memoara, biografija, objavljenih diplomatskih pisama, obelodanjenih špijunskih izveštaja... koji pokrivaju Beograd kroz 19. vek, počevši od ustaničkog upada u tvrđavu pa nadalje. Kvalitet napisanog varira od onog koji je pisao i onog o čemu je pisao, ali je generalno urednik obavio dobar posao. Sad sam negde na kraju prve polovine veka.
3. Kazivanje o jednom pokolenju, Rodoljub Čolaković, Nolit 1989
Autobiografija većeg muda socijalističke revolucije i NOB/NOR. Zapisi iz rata su mu u nekoj drugoj knjizi, ovde se bavio detinjstvom, školovanjem (Prvim svetskim ratom), komunjarenju po kraljevini, robijanjem, i posleratnim potucanjima po raznim kongresima, sednicama i sličnim memorandumima rad' učvršćivanja poretka.
Deo do kraja I rata je sasvim upotrebljiv, deo o tamnovanju je podnošljiv (dođe kao putopis), a ostalo ću da pročitam jednom, kad budem potpuno zaludan.
4. Seljakova duša na kamenu: opisi ličnosti na nadgrobnicima zapadne Srbije, Radojko Nikolić, Dečje novine.
Nisam shvatio da li ovde potpadaju i krajputaši, mada mi se čini da ne. Sociolog k'o sociolog, malo je rastegao priču. Može da se čita gde god da se otvori (po poglavljima) jer je analizirao stavku po stavku. simpatičan sažetak velikog posla. Tu i tamo može ponešto da se nauči.
Voleo bih da ga vidim kako analizira natpise novijeg datuma :)
Chocolat
Joanne Harris
Navucen naslovom i tematikom, dokobeljao sam se do trecine ovog romana i onda sam ga napustio. Roman je napisan ocajno. Mizerna karakterizacija likova, stereotipne situacije sa klisetiziranim resenjima, preterano pateticno i krajnje povrsno. Trebao sam da eliminisem knjigu samo zbog toga sto je ekranizacija romana bila u trci za silne Oskare. To vec samo po sebi oznacava smece.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...preporuka za ljubitelje humora i svetonazora Woodyja Allena - pre dve nedelje objavljena zbirka priča (izdanje novosadskog Solarisa) PUKO BEZVLAŠĆE (Mere Anarchy)... Allen u književnosti uspeva da ispovrne svežinu koju je davnijeh dana izgubio u filmovima, odlučivši se za vožnju auto-pilotom...
Iako niposto ne mogu da podrzim konstataciju da V. Alen razocarava u recentnijim filmskim ostvarenjima [a kamoli da se to dogadja "pocev od davnih dana", naravno],
Mere Anarchy je zbilja dobra knjiga, prva njegova hrpa kratke satiricne proze nakon vise od dvije i po decenije.
Vrijedi istaci da nije originalna sama po sebi, hocu reci, u pitanju je kompilacija vec objavljenih etida po raznim casopisima, medjutim nesto je najbolje sto sam ove godine citao uz
The Yiddish Policemen's Union Majkla Cabona i
Heart-Shaped Box Dzoa Hila, makar ono sto bez ikakve rezerve mogu da pomenem iz domena najnovije proze [dabome da nijedna od ove tri knjige nije stoprocentno besprijekorna, ali su zato dovljno dobre - Alen vjerovatno i najopusteniji sa tek publikovanom zbirkom eseja Dejvida Memeta o Holivudu - da vas kopkaju jos neko vrijeme nakon sto finalizirate citanje].
Trivijalno receno, iako nije na vrhuncu svojih moci,
Mere Anarchy brze i osjetnije udara u glavu od Maksa Bruksa i njegovog posljednjeg prilicno dobrog zombi-vodica, ako pritom ciljam samo na komicnu formu djela. Povodom ovakve izjave prirodno je da valja imati na umu i senzibilnost koju neko, moguce je, osjeca prema nekom od svojih favorita... Daleko sam od pokusaja da budem objektivan na ovom mjestu. Sto se moje malenkosti tice, Vudi Alenov opus, bilo literarni ili kinematografski, uvijek mi je bio slabost. Stoga, gledano iz perspektive onoga sto je pruzio knjizevnosti - o filmu tek da ne govorim - skoro da rame-uz-rame moze stajati uz imena kao sto su Mark Tvejn, Dzozef Heler i Piter De Vri.
Dabome, ako niste citali nista vise Alenovo najbolje je, nakon
Mere Anarchy, da se zaustavite na izdanju
COMPLETE PROSE [koje obuhvata tri njegove knjige prica iz sedamdesetih:
Without Feathers,
Getting Even &
Side Effects].
Ako smijem podici glas o
Complete Prose... radi se o jednom od najvecih izdanja americke literature publikovanih u 20. vijeku, knjiga koja obicno, usamljena, stoji pored kreveta i nikada ni ne uspije da dodje na udar prasine, poput toliko drugih zbirka, nista gorih sto se tice kvaliteta. Jedno od onih izdanja koje se konzistentno prevrce po rukama, pa cak i kada nemate zelju za time.
Napokon, divno je sto se neko sjetio da prevede Alena iako nisam siguran da je u prevodu lako bilo pohvatati tempo svih njegovih freneticnih igara rijecima, kulturom i filosofijom; cak mi i naslov djeluje nekako izvitopereno, iako bih ga i sam odobrio, cini mi se. Ionako u originalu sve to djeluje dovoljno bizarno i blesavo. I bez greske, naravno.
Upravo sam pročito Dnevnik ruma Hantera S. Tompsona. Zanimljivo štivo skoro ko Strah i gađenje u Las Vegasu. Smejo sam se ko blesav.
Glavni lik je novinar koji iz Njujorka dolazi u gradić San Huan u Portoriku da bi radio za lokalne novine. U redakciji tog lista (koje je konstantno na ivici bankrota) zatiče gomilu pijanica, ludaka, budala i najrazličitije bagre... Naravno, ne treba ni pominjati da ni on nije neka cvećka.
Ta hrpa polu-ljudi čini žalosnu sliku, koju je Hanter opiso tako da joj se jednostavno moraš smejati.
Klovn Shalimar - Salman Rushdie
Kupih pre par meseci, kad se pojavio prevod u izdanju Narodne knjige. Htedoh da uzmem jos pre godinicu i po u nekoj od knjizara sa stranjskim knjigama, al' ne bese paperbacka ili tako necega, vec samo neki luksuzni hardcover za 3000din. E jebiga bas.
Klovn Shalimar je "klasican" Rushdijev roman, lepa pripovest o ljudima, protkana dnevno-politicki-socijalnim sadrzajem, sa bas onako malo fantasticnih elemenata na koje nas je odavno navikao. Toplo preporucujem.
pročitah sioranovo ČEREČENJE:
klasika, ko je čito jednog siorana, čito ih je sve, ali on se i ne čita zbog ne znam kakvih stalno novih uvida, nego zbog novih, lepših, ubedljivijih, zanimljivijih, potentnijih načina iskazivanja jednih te istih muka.
u tom smislu, i ova zbirčica aforizama (te nekoliko dužih celina, ipak suviše fragmentarnih da bi ih zvao ogledima ili daleko bilo esejima) isporučuje očekivanu dozu stvari koje je čine vrednom kupovine kako za inicirane, tako i za neinficirane.
Ja zavrsavam Selinovo Putovanje nakraj noci,pisanije koje direktno udara u jax2,bez nekog nepotrebnog palamudjenja.Volim to pripovedanje o sveopstoj pokvarenosti i palosti coveka.Drugi deo knjige me podseca na Zolinu Trovacnicu.
Upravo čitam Idoru, od Vilijem Gibsona...
Za 3 dana sam stigao do pola, što je veliki uspeh za mene što se tiče Gibsona. Neuromansera sam čitao mesec dana...
Quote from: "Alexdelarge"Ja zavrsavam Selinovo Putovanje nakraj noci,pisanije koje direktno udara u jax2,bez nekog nepotrebnog palamudjenja.
"Putovanje" je veličanstvena knjiga. Selin je njome zacrtao čitav jedan pravac u kome se priča pothranjuje ljudskim apsurdom i ludilom. Posebno je zadovoljstvo čitati ga na francuskom, jer je njegov stil vrlo zanimljiv. Istovremeno je uličan i govorni, ali i krajnje izveštačen, sa neverovatnom dinamikom.
Trucs, Astuces et Tours de Main
Bernard Loiseau
Azbučnik kuvarskih caka, štosova i trikova iz dugogodišnjeg iskustva jednog od najvećih majstora francuskog kulinarstva. Zašto se domaća radinost razlikuje od vrhunskog profesionalizma? Stvari koje su proverene kroz stokratno izvodjenje i potragu za najboljim načinom da se poboljša jedan aspekt. Kada na lisnato testo u plehu kružno redjate kriške voća za pravljenje voćnog kolača, uvek počinjete sa najširim krugom da bi sve ostalo imalo pravilan izgled. Da vam briselski kupuščići budu ravnomerno skuvani, neophodno je unakrsno zaseći koren. Da se sočivo prilikom kuvanja ne pretvori u pire, propržiti ga na suvo u tiganju 5 minuta, a onda ga kuvati 20 minuta. I tako 200 strana. Posle čitanja knjige, bilo mi je krivo što sam zapamtio samo dvadesetak caka, a ima ih onoliko.
Korak po korak - Sava Babić
Esej, u obliku pisma. Mislim da još uvek nije nigde objavljen.
Sava Babić je za mene otkrovenje. Ne bih da prepričavam o čemu ovaj esej govori, ali ću da citiram jedan deo...
Престанимо већ једном да се прсимо патриотизмом, глупим причама да смо народ најстарији, небески, најпаметнији, да нисмо заостали па наш сељак оштром памећу већ у старту превазилази интелектуалце западних народа. Наш свршени средњошколац, као и студент који не студира језик не може ни да смислено прослови о свом језику, мисли да је довољно што га је усвојио својим рођењем. Речника српског језика, једнотомника који би био практично свакодневно употребљив – немамо. Још се и завирује у речнике страних језика, али у српски не, јер, побогу, зашто¬? Ни лектори то не чине. Знање о српском језику је на нивоу кафанских доскочица. Па када једном ипак добијемо тај речник, биће потребно да прође бар 50 година док не буде нормално да га листамо и проверавамо значења; а колико тек година треба потом да мине да се у многим кућама на дохват руке нађе такво значајно благо.
Ранији изговор је увек био: српскохрватски језик је заједнички и све треба усклађивати с другим центрима. Остали смо сами, више нам нико не смета: шта смо урадили? Мало, да не кажем ништа значајно. Истина, све су то дугорочни послови, али се сада види да и нисмо спремни за такве подухвате. Када нам други буду завидели, значи да смо значајно напредовали.
Може нам сметати кварење језика, продори нових речи, страних израза, разних глупости, политичког празнословља, медијског наклапања, али не заборавимо: увек је тако ,,страдао" језик, па ипак је врло брзо одбацивао мртворођенчад, готово се сам прочишћавао. Свако треба да се присети где су они изрази који су изазивали његово згражавање, нико их више не користи и не зна. Наравно, не значи да не треба да се институционално добро ураде многи послови везани за српски језик. Глувило ће владати све док се спретно и атрактивно не укључе многи људи, не само лингвисти, и почну да траже постојеће, али боље, заборављене речи, да се оживи и уведу у оптицај нове могућности језика, тананости израза, не само са села него и апстрактни појмови. За то је потребна свест да имамо баштину, само смо је занемарили.
Питао сам продавца на пијаци, хтео сам да дознам како се у његовом крају зове онај пепељак (тако га зову у Војводини), пухор (у једном стиху Војислава Илића) на шљиви маџарки: он је рукавом брзо обрисао шљиву и рекао да то није ништа.
Некада за јело, које је било светиња, није било примерено рећи ,,гади ми се", тако није могао рећи човек који је осећао сакралност хлеба и хране уопште. Присетио сам се да се код нас у кући користио израз ,,грсти ми се", помислио сам да је локалан и неразумљив, и на моје великио изненађање нашао сам га у Речнику Матице српске.
У пуном аутобусу на овој врућинштини много младог света, девојака; деколтеи дубоки, ако се то још тако назива, савремени приступ одевању. Да женски свет наших предака на патријархалном селу није био тако строго до грла закопчан, како ли би се називала сада видљива линија на грудима? Можда – раздојак? Исто као раздељак, разљубак, можда.
Писање, превођење, говор, труд да се неко убеди, да се другачије посматра свет... све може постати добра прилика за бригу о језику и за наш патриотски приступ свету преко истинских моћи српског језика.
Сваки наш велики писац пише српским језиком, али својим српским језиком; ако му затреба, под притиском ће створити нову реч која је сасвим разумљива читаоцу као да ју је одувек знао. И преводилац често, принуђен језиком оригинала с којега преводи, искушава могућности свога језика, ствара и оно што у њему до тада није постојало. Велики преводиоци су управо чувени и по језичком стваралаштву.
Sivka, ovo zvuči ogorčeno, ali pametno.
Quote from: "Cornelius"Sivka, ovo zvuči ogorčeno, ali pametno.
:lol:
Malko ovo prvo. Tek se provuce. A ceo esej je... divan. Pametan.
:lol:
Starci Teodosije i Nikodim
Svetogorski molitveni dnevnici
Pouke dvojice svetogorskih monaha isposnika. Akcenat je stavljen na tehnike unutrašnje molitve, njeno usaglašavanje sa disanjem i ritmiziranje sa otkucajim srca. Lepa svedočenja koja retko dolaze u ruke čitalaca, jer se rukopisi često izgube izmedju kelije starca, njegovog poslušnika i bratije koja ima želju da to objavi.
Iz riznice bogoslovlja
Razni autori
Zbirka tekstova savremenih autora, podeljena u dva dela. Prvi deo je Svetogorska baština, a drugi je Savremeno bogoslovlje u Grčkoj. Izbor je odličan: Zizjulas, Fundulis, Manzaridis... Meni je najzimljiviji dugi tekst, trećina knjige, Grigorija Svetogorca - Tumačenje Svete Liturgije. Na vrlo koncizan i razumljiv način objašnjava se tok i značenje Svete Liturgije prema sveto-otačkoj tradiciji. Vrlo je zanimljiv i tekst Manzaridisa - Etos ličnosti i politička odgovornost.
Arhimandrit Jerotej Vlahos
Veče u pustinji Svete Gore
Jedan od boravaka jeromonaha Jeroteja na Svetoj Gori nalazi se osnovi ove knjige. Naime, on je navratio kao hodočasnik kod jednog jednog svetog starca, isposnika, pustinjaka, koji je živeo povučen u divljinu na severnoj strani planine Atos. Razgovor od nekoliko časova sa starcem, ostao je zabeležen samo u sećanju jeromonaha. Kasnije, on ga je zapisao i pretočio u knjižicu. Dao joj je oblik katehizisa "pitanje-odgovor", a napisana je govornim jezikom, onako kako je vodjen razgovor. Zapanjujuća je neposrednost, sažetost i jasnoća u odgovorima svetog starca na različita bogoslovska pitanja, ali i na pitanja koja se tiču života u "svetu". Poseban naglasak stavljen je na molitvenu praksu Svetogoraca i na Isusovu molitvu. Izuzetno poučna i živa knjižica.
Podvig (askeza) u našem životu
Sveti Isak Sirin
Izbor tekstova iz bogoslovlja Svetog Isaka Sirina (VII vek). Izbor je uradjen na vrlo jednostavan način i obradio je dvadesetak tema važnih za život vernika. Od iskušenja, preko posta, trpljenja, preko sredstava za spasenje, zadobijanja vrlina, sve do čistote duše i spasenja. Pouka ima na sve strane: "Da bi stekli vrline, treba najpre da postavimo temelj vrlina, a to je smirenje." "Istinski je smiren onaj koji sa radošću trpi lažne optužbe. Istinski je milostiv onaj koji ne reaguje kada ga potkradaju i uopšte kada mu nanose razne štete." "Tuge, nevolje, bolesti, teret tela, telesne potrebe, nesreće i sama smrt se savladjuju pomoću Božijom. Ova, pak, pomoć će doći kada se čovek bori da stekne vrline." Povezanost duše i tela, misli i delanja, molitve i spasenja... Kratko i vrlo britko.
Ne čitam, samo prenosim najavu, ali ne znam di da je turim:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.kornet.co.yu%2Fpublish%2Frecnik.jpg&hash=ae486b0a80d401b0f4b66f39a766425beb52ae7a)
Rečnik sinonima i tezaurus srpskog jezika
Pavle Ćosić i saradnici
700 strana, tvrdi povez, ćirilica
Na Konkursu Skupštine grada Beograda za kapitalna dela ispred izdavačke kuće "Maćado" dobili smo novac za rad na rečniku. Recenzenti za taj projekat su bili akademik Ivan Klajn i prof. dr Danko Šipka. To je bilo sasvim dovoljno za primenu novih naučnih i tehnoloških metoda koje su se u međuvremenu razvile. Rečnik je bilo moguće raditi putem prednosti koje pruža internet i programskim ukrštanjem baza podataka iz već postojećih rečnika. I novija leksikološka istraživanja bila su od velike koristi za pravljenje sinonimskih gnezda. U rečnik su unošene i reči iz nestandardnog govora, mnoge narodske reči od kojih mnogi leksikolozi i dan-danas zaziru iako ih svakodnevno slušamo u velikom broju značenja, a tu su brojni žargonizmi i kolokvijalizmi koji bi dodatno mogli da razbuktaju maštu svakog ko se bavi pisanjem ili proučavanjem jezika.
Ostalo na:
http://www.kornet.co.yu/publishRecnik.php
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.monoimanjana.co.yu%2Fbooks%2Fimages%2Fip%2Fnos_edvarda_tren.jpg&hash=9b5bc7f516bb9b4ea59edf28acf7a619040c36e1)
Džajls Milton
NOS EDVARDA TRENKOMA
Nepretenciozan i inteligentno duhovit roman Dzajlsa Miltona, pun odlicno portretisanih luckastih likova i crnog humora, avanture, istorije, spletke, mirisa i ukusa sira koji se topi sa korica knjige. Milton pise lako, bez napora, i ocigledno se radi o istinski talentovanom piscu ciji je ovo prvenac. Verujem i da se stravicno razume u sireve. Ko voli P. G. Vudhauza, Dz. K. Dzeroma ili Crnu guju - evo preporuke.
Još jedna (ali vredna) najava:
Izdavačka kuća "Geopoetika", poznata po veoma visokim kriterijumima prilikom odabira knjiga, uskoro će objaviti najnovi roman omiljenog japanskog autora Harukija Murakamija "Posle mraka", za koji je dovoljna preporuka ime autora.
Prema oceni izvršnog urednika Jasne Novakov-Sibinović, pažnje vredna je teorijska studija "Filozofija muzike" Masima Dona, a zanimljiva će biti i knjiga Nikolasa Ostlera "Carstva reči" koja je istorija sveta kroz istoriju najvećih jezičkih grupa.
Još dva romana će svakako obradovati kupce "velike literature" pošto dolaze od dvojice najcenjenijih američkih savremenih pisaca Pola Ostera "Čovek u mraku" i Dona De Lila "Čovek koji pada".
U poslednje vreme sam se bavio opusom Bernharda Tomasa ...i evo konacno se dokopao i Gubitnika (Meandar 2005.godina;izdavacka kuca iz Zagreba).Majko moja ovo je nesto najbolje sto sam procitao u zivotu.Beskrajno duge recenice,recenice koje se ponavljaju sa manjim varijacijama,bujica reci ,gorke-cinicno-mizantropske tirade uperene protiv celoga sveta.Narator je u njegovim delima na rubu egzistencije, sklon samoubistvu,vazda u konfliktu sa celim svetom,a pre svega sa sobom .Stalno neka podvojenost,rascepljenost,ambivalentnost (jednostavni/obrazovani ljudi,grad/selo, zdravlje bolest itd.)a zapravo pripovedanje o nemogucnosti zivljenja.
Kad bih pisao knjige,pisao bih iskljucivo kao Bernhard Tomas.
da, i ja se divim tom piscu, samo što se on ipak zove Tomas (ime) Bernhard (prezime).
težak mračnjak rasteš, ADL... prvo selin, pa sioran, sad bernhard... ne znam...
Black Blossom
Boban Knežević
Kratak roman jednostavne konstrukcije i jednostavnog stila. Roman je dat kroz mešavinu žanrova (fantastike, epike, istoricizma, akcionog...), mada je u pitanju parabola, van granica žanrova. Iako se ona dotiče hrabrosti, kukavičluka, vladanja, gubitka i nade, u pitanju je parabola o moći. Svi susreti na njegovom putu su kušnje njegovog karaktera, isprobavanje granica novih mogućnosti u okviru njegove ličnosti. Posedovanje moći nije samo biti najjači u kraju, nego je i čitav proces preispitivanja sopstvenih želja, ciljeva, vrlina i mana. Jedan od zaključaka Bobanove knjige jeste da kada se poseduje moć, nije dovoljno biti hrabar čovek, nego pre svega, dobar čovek.
Филозофија вина / Бела Хамваш
И на концу остадоше њих двојица,
Бог и вино.
Одлучио сам да напишем молитвеник за атеисте. У немаштини нашег доба осећао сам саучешће према патницима и на овај начин желим да им помогнем.
Јасне су ми тешкоће мог подухвата. Знам да реч Бог не смем ни да изустим. О њему ce мора говорити под разноврсним именима као што су, на пример, пољубац или занос или барена шунка. За главно име сам одабрао вино. Због тога је наслов књиге Филозофија вина и због тога сам исписао мото: И на концу остадоше њих двојица, Бог и вино.
Околности присиљавају на слепило. Опште је познато да су атеисти охоли људи достојни сажаљења. Довољно је да виде име Бога, па да књигу сместа тресну о земљу. Ако им неко такне њихову фикс–идеју, спопада их напад беснила. Мислим, ако будем говорио о јелу, о пићу, о дувану, о љубави, ако будем користио скривена имена, могу се насамарити. Јер поред тога што су постали уображени, у исто толикој мери су и глупи. Ову врсту молитве, на пример, уопште и не знају. Мисле да се само у цркви може молити, или на тај начин да човек мрмља поповске тираде.
.....
Наша уста имају три делатности: говоре, љубе и једу. О говору сада, нажалост, морам да ћутим; и о пољупцу, мада нерадо. Само толико да кажем да сам устима непосредно срастао са светом и у овој сраслости могуће су три моје делатности: или дајем или узимам, или и дајем и узимам.
"Court serpent"
Bernard du Boucheron
Montanus, katolicki svestenik i specijalac Inkvizicije, poslat je krajem XIV veka da poseti krajnji sever Evrope i da vidi sta se desilo sa naseobinom koju su stvorili katolici nekoliko generacija pre toga. Autor, u formi tri duga pisma, pise o zadatku koji ceka Montanusa i o izvrsenju zadatka. Knjiga je zanimljiva zbog svog pristupa, neprekidne ironije i crnog humora, ali je utisak ostecen zeljom autora da sve pretvori u snazan roman. Naime, pisano uproscenom simulacijom jezika XIV veka (vise nalik jeziku XVIII veka), i u uproscenoj formi tri pisma (da bi se izbegao naporan rad na strukturi romana), ovaj roman koji je imao sve elemente velikog romana, postao je laka literatura i jednostavna kritika proslosti. Olaksavajuca okolnost ovog romana je njegov status prvenca. Naime, autor, nekadasnji komercijalni direktor Alcatela, napisao ga je u penziji, radeci vise na dokumentarnoj gradji, nego na spisateljskom zanatu. Zacudjujuce je da se francuska Akademija odlucila da ovom romanu dodeli nagradu pre nekoliko godina.
"Marilyn dernières séances"
Michel Schneider
Autor, inace psihoanaliticar i pisac, govori o zadnje dve godine zivota Merilin Monro. Tacnije, o odnosu Merilin i njenog psihoterapeuta Ralfa Grinsona, coveka koji je poslednji video zivu Merilin i prvi koji je video njen les. Izmedju glumice i psihoterapeuta se stvorila jaka veza, prepuna fascinacije, manipulacije, ali i ljubavi koja se nikada nije ostvarila. Istovremeno obicna prica (muskarac i zena, njihovi odnosi), ali i izuzetna prica jer je u pitanju Merilin Monro, verovatno najsnazniji seks simbol 20. veka.
Knjiga nalikuje romansiranoj dokumentaciji, medjutim, u pitanju je privid. Uprkos obilatog koriscenja postojece dokumentacije i upotrebe istinitih situacija i dijaloga, autor je u izmastao dvosmisleni odnos glumice i njegog terapeuta, pisuci o, verovatno, jednom od najvecih fantazma - sta je Merilin mogla da poveri svom terapeutu. Stvarni dogadjaji samo su zidovi koji omedjavaju popriste tajnih dogadjanja. Polazeci od vec poslovicnih adikcija cuvene glumice - seks, alkohol, droga i popularnost, od njene inteligencije, manjka obrazovanja i hronicne depresije, autor zamislja moguce razgovore i terapeutski rad sa Grinsonom. Sa druge strane je Grinson, narcisoidna licnost zainteresovana profesionalnom slavom, novcem i socijalnim uspehom (njegovi pacijenti su bili Toni Kertis, Vivijan Li, Frenk Sinatra...). Odrzavajuci vrlo specifican odnos sa Merilin, Grinson je mogao njenu depresiju da udruzi sa svojom patalogijom i da dodje do onoga sto se zove "ludilo u dvoje" (ni jedna od odve osobe nije klinicki luda, ali u zajednici, oni razvijaju simptome klinickog ludila). Autorovo poznavanje psihoanalize i spisateljski dar, uspeli su da njihovu vezu ucine strasnom, bez i jednog telesnog cina ljubavi.
Knjiga je napisana jednostavnim i efikasnim jezikom, a u strukturu su ubacene kratke epizode da bi se sto bolje ritmizirala pripovest. Pomeranje pripovesti iz sadasnjosti u proslost i buducnost, daje romanu ne samo autenticnost vec odigranog, nego i notu fatalizma.
"Bambi protiv Godzile - o prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa" od Dejvida Memeta. Ovo je obavezno štivo za sve koji se bave filmom u bilo kom obliku, a zanimljivo je i za sve one koji se malo više interesuju za ovu umetnost.
Le destin de Iouri Voronine
Henriette Jelinek
Iouri Voronine, ruski emigrant i bastovan, skromno je ziveo u Cikagu sa svojom zenom. Medjutim, njihov sin Miroslav nije prihvatio skroman zivot, promenio je ime u Joe, usao je u kriminal i obogatio se. Posle majcine smrti, Joe uzima oca kod sebe u vilu na Beverli Hilsu, menja mu ime u americko i tera ga da zivi kao milijarder. Iouri, nesrecan jer ne moze da komunicira sa sinom paranoikom, nesrecan jer nema prijatelja, nezadovoljan jer ne sme slobodno da se krece da ga ne bi kidnapovali, on se, zamoren tako praznim zivotom, odlucuje da ode u jedan ruski manastir u blizini Njujorka, gde umire u miru.
Izuzetno jednostavnog i neposrednog jezika, dobro montiranih elipsi i pravilnog ritma, roman "Sudbina Jurija Voronjina" ukazuje na dva sveta koja se nigde ne dodiruju. Svet materijalnih dobara i drustvenog uspeha, olicen je u sinu, koji osudjuje sve, plasi se svega i pokusava sve da prignjeci. Drugi svet, svet osecanja i duhovnog jacanja, olicen u ocu, trazi jednostavnost i dobrotu u ljudima, ima razumevanja za svakog. U krajnjoj liniji, roman Henriette Jelinek govori o teskocama ljudi da prihvate brutalnost sudbine i o nemogucnosti komunikacije. Cak i u manastiru, Iouri vidi da opsednutost samim sobom ne dozvoljava ljudima komunikaciju.
Quote from: "Milosh""Bambi protiv Godzile - o prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa" od Dejvida Memeta. Ovo je obavezno štivo za sve koji se bave filmom u bilo kom obliku, a zanimljivo je i za sve one koji se malo više interesuju za ovu umetnost.
Potvrđujem preporuku, odlična knjiga.
Quote from: "angel011"Quote from: "Milosh""Bambi protiv Godzile - o prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa" od Dejvida Memeta. Ovo je obavezno štivo za sve koji se bave filmom u bilo kom obliku, a zanimljivo je i za sve one koji se malo više interesuju za ovu umetnost.
Potvrđujem preporuku, odlična knjiga.
Ima li to cudo kod nas da se nabavi? Ko je izdavac?
Quote from: "Alexdelarge"Ima li to cudo kod nas da se nabavi? Ko je izdavac?
Ima u Mamutu za 360 dinara, a izdavač je IPS.
"Jednostavan život", Kenzaburo Oe.
Život jedne japanske porodice, odnosno, sestre i njena dva brata, od kojih je onaj stariji hendikepiran, nakon što je njihov otac otputovao u Kaliforniju kao gostujući profesor, a majka otišla zajedno sa njim, kao podrška, jer je čovek u krizi. I 'ladno ostavili njih troje da se brinu jedni o drugima. Ok, niko tu nije mala beba, mislim da niko nije ni maloletan, ali najstariji je hendikepiran, a preostalo dvoje imaju toliko bitnih školskih obaveza da je poslednje što im treba da sve obaveze vođenja domaćinstva i brige o hendikepiranom bratu baš tada budu samo na njima. Pisac je takav majstor da matematičkom preciznošću daje informacije o likovima da vas neki njihovi postupci i gestovi redovno iznenade, iako likovi deluju veoma jasno definisani od samog starta i mislite da ih poznajete koliko i sopstvenu porodicu. Običan život, obični ljudi, a sve deluje krajnje kompleksno i nema dosadnog trenutka.
A nema ni ljige ni patetike, u koju bi neko drugi lako zapao baveći se ovakvom temom.
Glavni radovi Marxa i Engelsa od Marxa i Engelsa
prvo, moram reći da je ovo monumentalno izdanje
knjiga broji 1440 str, te je, većina ovdje, ne bi mogla ni podići
ima krasne crvene korice, neka izvrsna nijansa crvene, jednom rječju: epohalna je
Marx i Engels, na potpuno suvisao način, dovode u pitanje cjelokupno tumačenje zbiljnosti. Pišu nepretenciozno, a vizionarski. Ova dva smjela druga, razvijena osjećaja za dramatično, drže pozornost čitatelja kroz svih 1440 stranica.
Djelo koje vas ne ostavlja ravnodušnim, ili kako je to dr. Adolf Dragičević sažeo: "najcjelovitija i najosmišljenija vizija cjeline svijeta koja bi trebala dovesti do konačnog i potpunog čovjekova oslobođenja od svakoga materijalnog i socijalnog robovanja, od svake prisile i podređenosti bilo čemu i bilo kome."
Danas, sa povijesne distance, u prilici smo objektivno spekulirati o premudrim riječima dr. Adolfa Dragičevića, a nameće se samo jedan zaključak: dr. Adolf je znao o čemu govori...
Opet ne znam gde da postavim ovo (jbga ne zamerite, oshtecene mozga haldolom je u kuci) pa ga evo ovde :
Konachno posle jache od pola godine uspeo sam da prochitam NAZIVO, naravno svemu tome je kumovala moja keva poznatija i kao Augusta koja je uzela roman na cenzuru ali je mrzelo valjda da odradi ceo tako da je kraj ostao UNCUT netaknut a tamo su bogme najpikantniji detalji. :twisted:
Svideo mi se realistichan prikaz Prishtine (bio '98, sve to vido solo) i bede u Srbiji 90-ih. Chak mi se desila i jedna "OKULTNA" stvar bash dok sam stigao negde do trecine. Ladno shtetam ja tu oko moje zgrade (naravno sa kevom, vodila me malo u shtenju do trznog centra) i naletim na Video Klub Zabac a na njemu ladno pishe POTREBAN RADNIK ZA EROTEKU :P . Ne zajebavam se, ochiju mi, i naravno ja shta cu, prijavim se i imam shta da vidim, reshili da otvore prvu odvojenu EROTEKU u okviru Zapca na teritoriji Beograda jer je ovde na Vidikovcu navodno potraznja najveca za takvim filmovima a ponuda je jako slaba. E sad jbga, taman sam se poistovetio sa glavnim junakom kad ono kita, primili nekog klinca sa pirsingom shto nije ni chudo jer ja ovako bradat sa naocharima socijalkama i dobrano podgojen sigurno nisam estetski bio podoban a i kontam da su pomislili da sam neki perverznjak. Jbga. Uglavnom dal je to samo sluchajnost ko to moz da zna. :?
Nego da nastavim o romanu. Dobar je do samog kraja, jedino mi kraj bash nije lego najbolje, malo se ubrzala radnja a ja spor jbga tako da ono, mada onaj circle jerk fazon mi je FULLfulova !!! :D
Da zakljuchim Lovecraft na srpski nachin kolko sam ja izvalio, mada i nisam neki poznavalac al tolko barem znam :wink:
Quote from: "Son of Man"Opet ne znam gde da postavim ovo
oćeš ja da ti kažem de da ga staviš? :twisted:
evo topika o tvojoj lektiri, pa u časovima dokolice (if any!) pogledaj šta su tvoji slavni prethodnici imali da kažu, i pridruži se sekti (join the club):
http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=986
inače, počastvovan sam što je STVARNOST tog romana još uvek u savršenom dijalogu sa STVARNOŠĆU izvan njega, što se još uvek prožimaju i nadograđuju, jer to je za mene najbolji dokaz da knjiga živi neki svoj život nevezano za mene, i da je u sprezi sa nekim SILAMA *iza* stvarnosti! 8)
Znao sam da cesh ti da mi kazesh gde da ga stavim. Odma' cu da ga premestim :wink: :evil:
A ovo za EROTEKU je zaista istina, da neko ne protumachi ko zajebanciju, i zaista sam ishao sa kevom i realno da nije bilo nje ja kakav sam ne bi se ni prijavio nego mi ona rekla udji sine prijavi se, kakve veze ima shto su porno filmovi. Al zaista mi sad zao shto me nisu primili, jbga rachunali presho 30-u pa ko fol imam neke druge "ozbiljnije" planove u zivotu pa da im ne pobegnem chim mi se ukaze bolja prilika. Zato su i uzeli ovog klinca. A da su znali da bi ja to radio bez prpblema do kraja zivota verovatno bi me primili al dzaba kad je informativni trajao samo 5 minuta :(
Rokopisi Pece Popovića (Zepter, 2008). Sjajni tekstovi, odlična oprema, autentično svedočenje o ključnim trenucima istorije rokenrola.
Les Bienveillantes
Jonathan Littell
Maximilien Aue je doktor prava koji je postao SS oficir pred pocetak rata. Ucestvujuci u ratnim operacijama od Kavkaza i Kijeva, preko Staljingrada, do Ausvica i Berlina, on je, kao i drugi oficiri, sistemski ucestvovao u ratnim zlocinima. Nije ih odobravao uvek, ali ih je izvrsavao, jer je oficir. Knjiga pocinje kao ispovest bivseg oficira koji pod laznim imenom mirno zivi u Francuskoj.
Littelov roman prica II svetski rat iz pozicije SS oficira i na taj nacin se ukljucuje u modu knjiga i filmova o Trecem rajhu, koja vlada vec neko vreme. Stil je prilicno elegantan, pripovedanje je ritmizirano i vuce citaoca ka nastavku citanja. Knjiga je odlicno dokumentovana, ali povremeno i dosadna zbog dugih diskurzivnih blokova. Zanimljiv je nacin na koji daje drustvenu realnost vremena. Moze se reci da je roman o samoci unutar jednog sistema, o nemogucoj ljubavi i o kraju jedne Evrope.
Roman pati od nekoliko vrlo bitnih mana. Odredjeni pasazi su vrlo naivni, efekat akumulacije "dokumentarnog" daje romanu izvestacenost, estetski izbori nisu uvek najsrecniji i, verovatno najtezi problem, karakterizacija likova je uradjena sa mnostvom holivudskih stereotipa. Max je lep, mlad, odgovoran i obrazovan SS oficir (vrline javne) koji je imao incestnu vezu sa sestrom, a posle je postao homoseksualac, ubio majku i najboljeg prijatelja (poroci tajni). Ostali likovi su vise u funkciji Maxa, drustvenih kretanja, ambijenta i dramaturskih potreba. Tako, autor ostaje na povrsini stvari, ne dajuci dzelatovu introspekciju, nego klizajuci po spektaklu.
Uprkos duzine (900 strana), knjiga se cita relativno lako, sto je sasvim pohvalno za autora kome je ovo drugi roman u zivotu. Prvi mu je bio kratki SF sajberpank. Littel je Amerikanac koji je detinjstvo proveo u Francuskoj, te je ovaj roman napisao na francuskom.
La fascination du pire
Florian Zeller
Jedan mladi pisac je pozvan u francusku ambasadu u Kairu radi predavanja i ucestvovanja u diskusiji sa drugim autorima. Poklonik Flobera, on ocekuje Orijent opisan u knjigama iz sredine 19. veka. Medjutim, u pratnji jednog seksualno frustriranog kolege, svajcarskog pisca, on obilazi kairske barove. Po povratku u Francusku, Svajcarac izdaje knjigu-pamflet protiv islama, koja pravi skandal u svim medijima.
Ocaran Uelbekovim romanom "Platforma", mladi Zeler je napisao kratak roman u kome je glavni lik, svajcarski pisac, fotokopija Misela Uelbeka. Forma romana je lazni putopis, a prava podloga je razmatranje vrucih tema. Istovremeno, lazan esejisticki ton prikriva gomilu opstih mesta vezanih za islam, a povezanih u celinu kroz erudiciju mladog autora. Struktura, ritam i stil su uradjeni pazljivo, tako da se roman lako cita, ali osim lake zabave, ova knjizica nema nikakvu drugu svrhu.
Une poignée de gens
Anne Wiazemsky
Godine 1994. Marie Belgorodsky dobija od jednog Rusa dnevnik svog dede, princa Adichke Belgorodskog, ubijenog 1917. godine. Čitajući dnevnik, ona upoznaje svoju porodicu i prilike koje su ih zadesile u zoru velikog vojnog puča boljševika. Romantična knjiga se odvija u tolstojevskom dekoru, dok se sa dnevnikom njenog dede mešaju pisma, poruke, zpisi boljševičkih sudova i traktovi. Spisateljica je, hotimično se držeći principa ruskih autora s kraja 10. i početka 20. veka, uspešno prikazala svakodnevnicu jedne male prinčevske porodice. Njihova tragedija se odvija lagano, u nekoliko meseci, a da oni ni u jednom trenutku ne uspevaju da poveruju u promene koje se dešavaju.
Danilo Kis: Sulc je moj Bog !
Alexdelarge: Bernhard je moj Bog !
Procitao sam Stare majstore od Bernharda i mogu reci da je ovaj covek bio blesav sto gradi. Petnaest minuta sam nakon procitane knjige, sedeo na ivici kreveta, raspamecen, s licem uronjenim u sake. Samo ovako treba pisati. Moze li se uopste vise ovako pisati? Mitraljirati po svemu i svacemu, to je mogao samo Bernhard. Kad nesto ovako genijalno procitam ja postajem opsednut knjizevnoscu. Sutra, cim se probudim, sledi repriza citanja. A cesto je repriza bolja od premijere.
dok se vi još zavaravate čitanjem, ja već ozbiljno počinjem razmišljati o graktanju. mislim, čemu uopće više da koristim smislenu sintaksu, konvencionalni jezik? ionako se pretpostavlja da je sve što izustim valjano. samo graak! i sve jasno. kažem gra-ak! a ovi znaju da mi treba udovoljiti
ne mogu da verujem da ti je toliko trebalo da uzmeš Stare majstore – njegov neprevaziđeni masterpis, bar među onim što uspeh da pročitam od njega (od onoga na srpskom, fali mi još samo vitgenštajnov sinovac)!
Windows on the World
Frédéric Beigbeder
Beigbeder je umislio da može da prodre u psihu ljudi koji se nalaze na 90 minuta od atentata na njujorški WTC, da opiše njihov dekadentni život prepun seksa, droge i besmislene zabave koji prelazi u užas i smrt, tragediju i dramu koja slepo pogadja bogate i siromahe... Medjutim, on je vrlo neubedljiv, dosadan, repetitivan, sa jednom jedinom temom koja je istovetna u svim romanima - on sâm, Beigbeder. Njegov manijerizam verovatno još može da zavede samo mlade koji su u potrazi za literaturom koja nabraja grehe i vrline dekadentnog sveta u pseudosatiričnom maniru. Napustio sam knjigu oko 90-e strane. Dosadno i glupo.
Pročitao sam Gospodara muva i apsolutno sam oduševljen.
Mislim, ovo je toliko stravično da sam nekoliko puta osjetio u stomaku onu nelagodu koju osjetite kod kakvog kvalitetnog horor filma. I stil pisanja mi je vrlo legao, sa odličnim opisima (mislim na psihologiju a ne na opise prirode, gdje ništa živo nisam skontao) a bez suvišnog davljenja, kao u npr. nekim drugim tzv. klasicima kao što su npr. Ja sam legenda ili 84.
Scena kad se svinjska glava na štapu transformiše u Gospodara muva je tako prokleto dobra da jedva čekam da vidim kako je to riješeno u filmskoj adaptaciji, jer ima potencijal da bude jedna od najboljih scena ever.
Quote from: "Harvester"Scena kad se svinjska glava na štapu transformiše u Gospodara muva je tako prokleto dobra da jedva čekam da vidim kako je to riješeno u filmskoj adaptaciji, jer ima potencijal da bude jedna od najboljih scena ever.
odavno sam gledao i staru i noviju verziju, ali nešto ne pamtim da je ta transformacija bila prikazana.
ako ništa drugo, oba filma su puna polugolih dečaka... :wink:
Nema, vidim da i Vikipedija to kaže :(
Nevermind, nekad kad se bude snimala bosanska verzija te priče, svinjska glava imaće znatno jače konotacije :wink:
A i inače, ne treba biti genije pa da se vidi da je ovaj roman zapravo futuristička priča o životu u Bosni. "Normalni" su Muslimani, "lovci" Srbi. Hrvata nema, odavno su istrijebljeni. Rušenje aviona na pustom ostrvu predstavlja početak perioda kad bosanska dva naroda konačno postaju odgovorni za svoje postupke nakon odlaska međunarodne zajednice. Sve je bajno (jer smo još pod uticajem tekovina kojim nas je podučio Zapad), ali kasnije naša primitivna životinjska priroda preuzima stvar. Lovci (Srbi) zbog gladi za svinjetinom postaju sve divljiji i ratoborniji i zbog nedostatka hrane sve više ostalih im se pridružuje (tj. odriču se islama, što je vrlo logično jer se na istoku ovi naši odavde ionako ne smatraju kvalitetnim muslimanima). Kako se broj Srba povećava, žele da sami zavladaju zemljom i da pobiju one koji nisu htjeli da se pokrste (oličeni su u liku usamljenog Ralfa). Katastrofu naravno ponovo sprječava vojna intervencija međunarodne zajednice (dolazak broda) koja razočarano konstatuje da je više očekivala od bosanskih stanovnika kad ih je ostavila same. Lako je zaključiti da se nakon kraja romana dječaci vraćaju u civilizaciju, tj. ponovo pod okrilje Zapada.
Goldingova knjiga je sociološka, antropološka i filozofska analiza ljudskog društva koja razmatra prirodu zla, ideju napretka, granice demokratije i suštinu civilizacije, a zaključak je da bez svinjetine, čovekova sloboda postaje divljaštvo, praznoverica i nasilje.
Počeo sam da čitam PARFEM Patrika Ziskinda, knjigu po kojoj je Tom Tikver snimio svoj mnogohvaljeni film. Nakon jedne pročitane strane mogu da kažem da ako se po jutru dan poznaje, ovo će biti sjajno štivo. Stil je efikasan, duhovit i neopterećen, a već u drugom pasusu imamo divan opis toga šta je sve smrdilo u 18. vijeku i na koji način. Me likes it so far!
Quote from: "Harvester"Počeo sam da čitam PARFEM Patrika Ziskinda, knjigu po kojoj je Tom Tikver snimio svoj mnogohvaljeni film. Nakon jedne pročitane strane mogu da kažem da ako se po jutru dan poznaje, ovo će biti sjajno štivo. Stil je efikasan, duhovit i neopterećen, a već u drugom pasusu imamo divan opis toga šta je sve smrdilo u 18. vijeku i na koji način. Me likes it so far!
vidim da si zaredio po klasicima pedofilske književnosti: tako ti treba kad ne čitaš moje preporuke na vreme (vidi topik: my lifechanging books)!
pretpostavljam da je sledeća na redu: KRALJ VILOVNJAK?
Šta je do đavola Kralj vilovnjak?
Ne, sljedeći je vjerovatno na redu Danil Harms - Nula i ništa, a zatim A grlo luta britvom (dnevnici) koju je moj rođak zaboravio ovde.
Kad smo već kod klasika pedofilske književnosti, zaboravio sam da napišem da sam prije Gospodara mušica pročitao Pana od Knuta Hamsuna :oops: (što je već više pročitanih knjiga nego u protekle tri godine).
Ponukan ovim tekstom "Odvažnost protiv web gomile" (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=648712) resih da procitam pomenutu knjigu. Dojavicu da'l je genericko djubre ili ima nesto smisleno da kaze...
Quote from: "Usul"Ponukan ovim tekstom "Odvažnost protiv web gomile" (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=648712) resih da procitam pomenutu knjigu. Dojavicu da'l je genericko djubre ili ima nesto smisleno da kaze...
Vredi li cemu?
Rotenovu auotbigrafiju u izdanju Lagune... odlicno... zabavno... lucidno... informativno... preporuke...
Quote from: "Alexdelarge"Quote from: "Usul"Ponukan ovim tekstom "Odvažnost protiv web gomile" (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=648712) resih da procitam pomenutu knjigu. Dojavicu da'l je genericko djubre ili ima nesto smisleno da kaze...
Vredi li cemu?
Pa vidis nisam jos stigao da je zavrsim, tu sam negde na pola. Problem ove knjige je i problem koji postoji u vecini knjiga ovog tipa. Taj tip je "ja imam neku bazicnu ideju koju mogu da iznesem na 10 strana ali zbog zarad para i da bih objasnio 15 puta svaku stvar neupucenima rastegnucu na 200-300 strana". Isto to se desava i sa knjigom "No logo" koja je OK otprilike do pola a posle pocinje da se rasplinjava i ponavlja do u besvest.
Ideja knjige jeste zanimljiva i relativno dobro elaborirana ali nikako ne mogu da se otmem utisku da se radi o pomalo naduvanom kvazi-elitistickom stavu. Tipa samo proverene akademske i druge profesionalne institucije i organizacije mogu da budu izvor validne informacije. I sami znamo da bi tako trebalo da bude ali, nazalost, nije svuda tako ili nije uvek tako. Glavni krivac, po autoru, za smanjenje kredibiliteta institucija je upravo pojava volonterskih projekata poput wikipedije koji umanjuju vrednost rada profesionalaca jer nude istu ili naizgled istu stvar besplatno.
Ono na sta ova knjiga ispravno ukazuje je postojanje gomile neproverenog djubreta koje se pojavljuje na mrezi u vidu raznih sajtova, blogova itd. Mada, treba napomenuti i da to isto djubre malo ko i cita. Ipak mi se cini da se pridaje preveliki znacaj uticaju kojekakvih blogova na javno mnjenje. Po mom misljenji blogovi su generalno potpuno zaludne stvari u kome preko 90% ljudi nema nista posebno interesantno da kaze, jer uglavnom pise ono o cemu razmislja ili razgovara sa drugim osobama. Gledano sa te strane blog postaje/jeste traceraj u elektronskoj formi a niko iole ozbiljan ne moze da uzme traceraj kao osnov necega validnog osim ako ne radi za zutu stampu :)
Ono sto takodje proistice iz knjige je neophodnost uvodjenja nekog reda ili kodeksa ponasanja u vezi postavljanja informacija na, barem neke, web sajtove.
Ipak knjiga na mene nije ostavila neki preterano jak utisak. Nisam isekao vene, nisam bio prosvetljen, sta znam... ne volim knjige koje operisu sa previse apsoluta...
razumem da je teofobu prijatno titrao jajca sa svojim idejama o sinekurama i ugrozenosti kojekakvih "profesionalaca", ali realnost je nesto sasvim drugo. pri tome ne mislim da je tom tipu bitno da sam sebi ne protivreci - kada vidite rec "pundit", znate da mozete ocekivati sto vece koncentrisanje nebuloza u tekstu da bi se iznudila bilo kakva reakcija. ergo, svaki publicitet je dobar = novac. jos ako sami sebe proglasite za "vodeceg savremenog kriticara interneta" (indeed!), eto para od pojavljivanja na raznoraznim konferencijama. slicno, cim cujete mantru da internet "ostavlja umetnike bez posla", znate da iza toga stoji korporacija, silno zabrinuta za sudbine svojih "kreativaca". koja se grci kada na youtubeu mozemo pogledati omiljene scene iz filmova, cuti misljenja ljudi koji cesto znaju vise od "eksperata" premda se bave necim drugim; nemojte se prevariti, to smece kojim je internet krcat je nevazno - kvalitet (ili nesto dovoljno kvalitetno da iz nekog razloga bude popularno) UVEK ispliva i biva gledan. i ne brinite za novinarstvo - vec je dokazano da su novine izvrsile uspesan prelaz sa papira na internet, a da papirno izdanje nece nestati - uostalom, secate se tipova koji su vristali kako ce vhs unistiti bioskope? pa kako ce digitalno doba unistiti filmsku industriju? postoje razradjeni biznis modeli prodaje digitalne muzike, igara, filmova, cesto na stetu potrosaca, kojima se ne dozvoljava ni da prave kopije onoga sto su kupili, nebuloznim stipulacijama drsko zadiruci u privatno vlasnistvo (oh, mirisem li to totalitarizam?) - vrlo siroka tema, ali ne brinite - industrija zabave ne propada.
buduci da se iz teza vidi da covek ne zna sta je komunizam, da utopijskim naziva sasvim ostvaren "pokret" - Web 2.0, da optuzbe protiv istog baca nasumicnim citiranjem dela ciji autori koncept interneta nisu ni promisljali, i moram li istaci da je upravo internet zasluzan sto ga vodaju po tribinama? nije covek dzaba imao veze sa sarajevskim univerzitetom. :evil: jos jedan korporativni dvorjanin, ciji jedini cilj je proizvodnja buke i ubiranje eha.
naravno, nisam i ne nameravam to da citam, a isti pristup vam toplo preporucujem.
P.S.
ovde se naravno namecu dve rogobatne teme - intelektualno vlasnistvo i uticaj piraterije na zaradu (i plasenje zaposlenih da nece imati leba da jedu). stvari o kojima valja raspravljati, ali ako dozvoljavate da vas svaka bitanga naziva gorim od nacista i kradljivcem kulture zbog razmene slika, tekstova, dragih i poucnih snimaka, pravljenja sajtova o vrednim delima umetnosti, pa i ucestvovanja na ovom forumu - zasluzujete sve sto vas snadje.
Sven Hasel "Monte Kasino"-osim brutalnih ratnih scena obicno petparacko sund stivo puno dijaloga u stilu losih stripova i trash akcionih filmova,da ne govorim o diskutabilnim istorijskim cinjenicama i pametovanju..."Ako jos neko ima pitanje neka saceka do Bozica a onda neka ga okaci na jelku"-citat from...
:lol: :lol: :lol:
Meni je Sven bio vrlo simpatično štivo kad sam imao 12-13 godina. Kao neka šund varijanta Remarka i Hemingveja, sočna, bezobrazna i zabavna.
slazem se da je zabavno ali samo to... 8)
posle ovoga http://www.vreme.com/cms/view.php?id=642271
meni od Teofila vise nista ne treba, a i inace mi se vise smucilo njegovo nihilisticko izivljavanje nekoga ko samo sedi po strani i uziva u svojo duhovitosti i ko tako savrseno, pod izgovorom pankerskog zaledja iz mladosti, pledira za mir, red i civilizovanje.
Iskreno, ne vidim sta ti je zasmetalo u Teofilovom tekstu; covek govori istinu, samo istinu i nista osim istine. Sto lepo ne priznas da vise volis NIN? :evil:
Teofil inace voli da preteruje poput napaljenog pubertetlije kako bi bio slikovit i zapamcen(slicni su skoro svi nasi kolumnisti u poslednjih 20 godina od Tirketa,Tijanica,Lukovica,Vucicevica)...sad je upao u neku beofasisticku fazu...pa u celoj Srbiji su opstine sastavljene od naseljenih urbanih i ruralnih mesta,a iskreno razlikuju se problemi ljudi od ulice do ulice...u sustini i on kao i vecina nasih novinara pametnjakovica mnogo kenja(neka me moderatori slobodno edituju ako je ovo nepristojno,ne bunim se)...ali zato je i placen... :evil:
Tirnanic pomenute ljusti k'o divljeg curana.
Quote from: "Alexdelarge"Iskreno, ne vidim sta ti je zasmetalo u Teofilovom tekstu; covek govori istinu, samo istinu i nista osim istine. Sto lepo ne priznas da vise volis NIN? :evil:
... kada uzmogneš, potraži čega bi sve to eholalija mogla biti sindrom... nikad se ne zna....
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Quote from: "Alexdelarge"Iskreno, ne vidim sta ti je zasmetalo u Teofilovom tekstu; covek govori istinu, samo istinu i nista osim istine. Sto lepo ne priznas da vise volis NIN? :evil:
... kada uzmogneš, potraži čega bi sve to eholalija mogla biti sindrom... nikad se ne zna....
Ako smo se svadjali reci mi da znam? Sto lepo i otvoreno ne kazes sta ti smeta ? Svako malo, pa me klepis po usima.
u okviru akcije 'sram te bilo što to nisi ranije pročito' uzeh da najzad overim gogoljevu priču ŠINJEL.
fino je to, čitko i pitko i baš zabavno – iako je pisano tim slovenskim razbarušenim vrludavim razbrbljalim 'stilom' koji zaista ne volim; šta ću, iskvarili me ameri, a e.a.po najviše: znači, forma, struktura, ekonomija izraza, bato, svaka stvar na svom mestu, glatko, tečno, ka pančlajnu= to je moja šolja čaja, a ne ovo rusko.
a ovo gogoljevo je više nešto kao, seo deda kraj vatre u nekoj zimskoj noći posle večere, kuća zavejana, familija okupljena, a on krenuo da im priča priču uz brojne digresije i privatne impresije + sa maljem-nabijenom poentom, da slučajno neko od dece ne ispusti naravoučenije, tako da tu od slojevitosti i ambivalencije (kao kod poa, npr.) – nema ništa.
znači, lepo je to za čitanje, zabavno i sve, ali malo je bre tu mesa za neko ponovno vraćanje i pronalaženje 'šta je pisac teo da kaže' kad je već na prvo čitanje više nego jasno.
mislim, ok, jeste gogolj majstor, nije zgoreg još neki put čuti dedu u zimskoj noći kako pripoveda priču koju svi već znamo čisto zbog uživanja u njegovom glasu i načinu na koji priča, ali... to je zaista koncepcija drastično različita od one koju ja preferiram i u kojoj više uživam.
ako ništa drugo, okrepljenje od matematički konstruisanih, slojevitih mindfuckova jednog i jedinog poe-a nad kojima ovih meseci meditiram.
"Poe" edited by Ellen Datlow. Release Date: January 6, 2009. Compiled by multiple award-winning editor Ellen Datlow, this collection commemorates the second centenary of Edgar Allan Poe's birth and features eighteen brand new Poe-inspired tales by some of the finest talents in the field, including Kim Newman, Pat Cadigan, Sharyn McCrumb, Lucius Shepard, Laird Barron, Suzy McKee Charnas, Gregory Frost and many others...
Quote from: "Melkor"Poe-inspired tales by some of the finest talents in the field, including Kim Newman, Pat Cadigan, Sharyn McCrumb, Lucius Shepard, Laird Barron, Suzy McKee Charnas, Gregory Frost and many others...
sitna je to boranija za poov genije, kolkogod neke od njih (njumena, šeparda) voleo kao solidne zabavljače...
"O proseravanju" (On Bullshit), Harry G. Frankfurt, izdaje VEGA. Novi sad.
NIje lose, mnogima ovde mozda i pomogne...
Quote from: "tragac""O proseravanju" (On Bullshit), Harry G. Frankfurt, izdaje VEGA. Novi sad.
NIje lose, mnogima ovde mozda i pomogne...
Ne verujem. Vidiš, tebi ništa nije pomogla.
Quote from: "Cornelius"Quote from: "tragac""O proseravanju" (On Bullshit), Harry G. Frankfurt, izdaje VEGA. Novi sad.
NIje lose, mnogima ovde mozda i pomogne...
Ne verujem. Vidiš, tebi ništa nije pomogla.
mislis?
Tebi je pomoglo, redje se javljas...
Quote from: "tragac"Tebi je pomoglo, redje se javljas...
Eto vidis. Meni je pomoglo samo iz citanja naslova. Ti probaj, posle prve knjige, da procitas celi drugi i treci nastavak, moz se desi cudo.
:) :) :)
sjajno!
Ti si nacitan covek, uvek citas trodelna dela???
Mozda si i pisac? Fascinantno, pocastvovan sam time sto te poznajem, bar na ovaj nacin, forumski...
Quote from: "tragac"
Fascinantno, pocastvovan sam time sto te poznajem, bar na ovaj nacin, forumski...
xremyb
xcheers
Cornelius načitan? :?
Ako je po nicku, čitao je makar Moorcocka. Što ga momentalno čini pajtašem i ortakom. A i ako nije, tako se ponaša :)
Ma, nikada mi ne bi palo na pamet da je čovek koji je pokrenuo ovaj topik i u njemu ima gomilu postova u kojima opisuje knjige načitan. xfrog
Quote from: "Cornelius"Quote from: "tragac"Tebi je pomoglo, redje se javljas...
Eto vidis. Meni je pomoglo samo iz citanja naslova.
Ne znam sta nije jasno, kaze covek da cita naslove...
Eto, tragac je provalio kako ja radim. Poucak - ko traga, zovu ga tragac.
Quote from: "Cornelius"Eto, tragac je provalio kako ja radim. Poucak - ko traga, zovu ga tragac.
Nije bilo tesko provaliti - sam si to napisao.
I, vidi, Corneliuse, ipak procitaj onu knjizicu koju sam ti preporucio...
Ocu, tragac, stavicu je na spisak za citanje.
Quote from: "Cornelius"Ocu, tragac, stavicu je na spisak za citanje.
pametno
tragac, posto tvoja uvek mora da bude poslednja, daj, leba ti, dodaj jos nesto na ovaj moj post, pa da predjemo na nesto drugo.
.
Прочитао сам збирку прича Роберта Перишића-Нема Бога у Суседграду, мада су то само неке одабране причице, прилично су добре...прочитао сам и неку књигу о Милволу, али не бих сад о томе...
...možda nekog od prisutnih zainteresuje neki od mojih pet predloga za novu školsku lektiru (uz sugerisan soundtrack za minute/sate provedene u čitanju istih)...
ovde... http://popboks.com/tekst.php?ID=6780
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"ovde... http://popboks.com/tekst.php?ID=6780
Odličan naslov za tekst i još bolji koncept... Preleteo sam pogledom čisto da vidim koji su naslovi izdvojeni (nisam ništa čitao), i uz koji saundtrek (dobar izbor!), pre nego što ga pročitam u celosti...
...pogodio sam koja će to prva osoba od ukusa reagovati na Saint Etienne dragulj u naslovu...
Nisam čitala ništa od tih knjiga, ali deluju kao odličan predlog za novu školsku lektiru. Dobar tekst.
Ja sam citao samo Trcanje s makazama i moram reci da je to jedna od retkih knjiga koju nisam zavrsio. Bas mi nije legla. I ne nalazim da je toliko duhovita, koliko je drugi hvale. Mora da je do mene.
Quote from: "Alexdelarge"Ja sam citao samo Trcanje s makazama i moram reci da je to jedna od retkih knjiga koju nisam zavrsio. Bas mi nije legla. I ne nalazim da je toliko duhovita, koliko je drugi hvale. Mora da je do mene.
THERE, THERE!
to samo znači da nisi "osoba od ukusa"!
:evil:
Quote from: "Ghoul"Quote from: "Alexdelarge"Ja sam citao samo Trcanje s makazama i moram reci da je to jedna od retkih knjiga koju nisam zavrsio. Bas mi nije legla. I ne nalazim da je toliko duhovita, koliko je drugi hvale. Mora da je do mene.
THERE, THERE!
to samo znači da nisi "osoba od ukusa"!
:evil:
je l' to znaci da se nikada necu pojaviti u Ukusu poznatih?
P.S.
Narednih dana otvaram temu "Neukus nepoznatih" gde cu u autointervjuu da demonstriram svoj neukus.
super je ta ideja za lektiru, čitala sam Dnevnik laži i Makaze. možda bi dodala još samo Pogan, pisao neki Poljak, nema šanse sad da nađem knjigu. Meni je, kad sam bila dete, uvek nekako bilo do jaja što patim, jer sam mislila da to znači da sam živ stvor, kako su svi oko mene tako prljavi i korumpirani i, jednom rečju, alkoholičari. Sad, kad nailazim na začešljane imbecile i tako fine stvorove što se ne opijaju i na prvi, drugi, treći i svaki sledeći pogled su krajnje fini, prosto mi nedostaje onaj kućni raspad gde se znalo ko pije a ko plaća. One si mogao perom, ove ne možeš ni motikom. prosto da se propiješ.
QuoteNarednih dana otvaram temu "Neukus nepoznatih" gde cu u autointervjuu da demonstriram svoj neukus.
Nemoj samo da postavljaš teška pitanja...
elem, ja sam u poslednje vreme pročitala "Godine na 6", Vladimira Jankovića Džeta i bilo mi je baš došlo žao kad se knjiga završila. bilo mi je jako, što se na jednom mestu, kad su hteli da ih izbace iz nekog centra kulture na Vračaru, kaže:
-Vidi, bre, na šta ličite, zarasli ste u kose, sakoe na džempere nosite, bez mašne! Cipele na štikle, a ti, Vlado, bre, šta će ti lanci i prstenje na rukama, ko neki pederi. Ne može to tako! Ili se doterajte i uljudite ili ću da vam zabranim ulazak u dom!
-Čekaj, bre, Tošo, a kad se vi tamo u predstavama Dadova skidate u gaće i vatate za kurac, to nije pederski?
-Pusti to, to je drugo, to je umetnost!
dalje, jako mi je što su se toliko oduševljavali muzikom, išli na koncerte, primali na stan muzičare koje bi ispalili organizatori, sve vezano za Lokicu, jako mi je što je Džet i dalje sa istom ženom, sve u svemu, odlična knjiga!
Gustav Meyrink - Andjeo sa zapadnog prozora
The Mystery of Banking by Murray N. Rothbard
Najzad jedna knjiga o bankarstvu koju u potpunosti razumem i koja na jednostavan i precizan nacin demistifikuje instituciju zvanu bankarski sitem.
Koga zanima ima besplatan pdf ovde (http://mises.org/mysteryofbanking/mysteryofbanking.pdf)
Quote from: "Usul"The Mystery of Banking by Murray N. Rothbard
Koga zanima ima besplatan pdf ovde (http://mises.org/mysteryofbanking/mysteryofbanking.pdf)
Blagodarim za link, da vidimo šta jedan anarhista priča o bankarstvu...
"Ap. J-C"
Vassilis Alexakis
Priča počinje u današnjoj Atini, gde junak stanuje u kući devedesetogodišnje Nausice Nikolaidis. Najednom, ona zamoli svog stanara, da o njenom trošku, pokuša da pronadje što više podataka o svetoj planini Atosu. Motivacija joj je brat koji je nestao pre pola veka i, najverovatnije se zamonašio na Svetoj Gori. Student presokratovske filozofije prihvata zadatak i lagano uranja u istoriju Atosa od antičkih vremena, pa do današnjice. Istraživanje ga odvodi ne samo po bibliotekama, nego i medju naučnike, monahe, novinare, hodočasnike i čudake. Istovremeno, on saznaje na koji način je sazdana i kako funkcioniše svetogorska država, kolika je njena politička i finansijska moć i na koji način su je ostvarili.
Struktura Alexakisovog romana počiva na trostrukoj liniji dogadjanja – današnjica, vizantijsko doba, antička Grčka, koja se ogleda i u samim karakterima protagonista. To mu je omogućilo da Svetu Goru postavi kao "vizantijsku tradiciju", ali sa mobilnom telefonijom, internetom i složenim finansijama, da slepu gospodju Nicolaidis poistoveti sa njenom sveprisutnom slikom iz mladosti, a da sam junak, pored svoje mladosti, počne da se zamara i zaboravlja stvari, kao neki starac. Po tihoj ironiji, kojom je protkan roman, Alexakis nalikuje Nikosu Kazantzakisu. "Monasi ne razmišljaju, oni se mole", kaže Alexakis, čija se romaneskna nadgradnja delimično sastojala od preuveličavanja elemenata koji su služili njegovom cilju. Lep i sočan jezik, elegantan i jednostavan stil, omogućavaju autoru da lako prelazi sa romanesknog na dokumentarno.
Roman poseduje antiklerikalnu crtu, ali ona nije najdominantnija. Njegova ideja prebiva u suprostavljanju antičkog politeizma, kao simbola napretka i demokratije, i srednjevekovnog hrišćanstva, kao izvora jednoumlja i hegemonije. Za Alexakisa, monoteističke vere imaju odgovor na sve, te tako sprečavanju neprekidno postavljanje pitanja, svojstveno antičkim misliocima.
Nije baš da upravo čitam, ali ovih dana bi trebalo da dobijem preko Amazona knjigu
From Airline Reservations to Sonic the Hedgehog: A History of the Software Industry (History of Computing) autora Martina Campbell-Kelly-ja u izdanju MIT Pressa iz 2004. Raduje me svaka knjiga koja pokušava da spusti Majkrosoft tamo gde mu je mesto. Argumentovano i razložno, naravno. Sa Booklist-a:
QuoteWhen writers look at the birth of the computer age, they generally focus on the tangible hardware achievements of the likes of IBM and Intel and almost solely on Microsoft when it comes to software. Campbell-Kelly tells us that in the larger perspective, Microsoft is not the center of the software universe and indeed today makes up only about 10 percent of that industry. Mass-market "shrink-wrap" software is the retail version of a much larger sector that contributes to our lives constantly, running everything from airline reservations to bank transfers, credit-card transactions, and most corporate and government functions, including the space program. This is an area that is often ignored because software is hard to define; it is the nearest product we have that is virtually pure thought. Campbell-Kelly is the first historian to give us a comprehensive overview of this hidden industry, which spawned the first user groups when companies had to write their own programs for early IBM mainframes. He includes everything from the information infrastructure of IBM's CICS and SAP's R/3 to the ever-popular gaming software. David Siegfried
Ја сам пре пар дана прочитао од Г.Г. Маркеса Све моје тужне курве, ради се о деведесетогодишњем новинару који себи за рођендан хоће себи да приушти девицу па се заљубљује у 14-годишњу девојчицу...Маркес је и раније користио овај мотив(О љубави и другим демонима)...књига је сасвим солидна, има прилично добрих реченица("Нећеш ваљда умрети а да никад не шевиш из љубави?")...Ово сигурно није један од његових најбољих романа, али препоручујем свима, лако се чита и прилично је кратко(103 стр.)
...zapravo, već pročitano, a evo i prikaza... i Cronenbergu se onomad baš svidelo ovo Ejmisovo pisanije...
http://popboks.com/tekst.php?ID=7023
Зоран Ћирић-Тврда Љубав; збирка прича овог истрипованог Нишлије, прилично добра, али не и савршена...добар део прича се ради у САД, и те су можда и најбоље...човек има одличне реченице, на тренутке просто изува!
CONVERGENCE CULTURE
by Henry Jenkins
Dženkins je jedan od najpoznatijih proučavaoca moderne pop-kulture i ova knjiga je kulminacija njegovog dugogodišnjeg rada. Radi se o objašnjavanju i opisivanju veze između tri pojma:
- konvergentnih medija;
- kulture učestvovanja (participatory culture);
- kolektivne inteligencije;
Dženkins poznaje materiju i upućen je u stvari i oblasti u kojima se većina akademika ne snalazi najbolje (video-igre, japanska animacija). Po njemu, konvergencija nije u sposobnosti nekog uređaja da reprodukuje različite sadržaje, već je u glavama učesnika i društvenim vezama koje oni formiraju tragajući za informacijama o određenom sadržaju. Odnos producenta i potrošača u lancu konzumacije medijskog proizvoda se menja i svi postaju manje ili više učesnici. Usput se ruše neke predrasude o televiziji kao pasivnom mediju.
Kao primeri se navode:
- Survivor;
- Američki idol;
- Matriks;
- Zvezdani ratovi;
- Hari Poter.
Preporuka svakome koga zanima moderna teorija o medijima, pisana pristupačnim stilom.
Gete - Faust... sve je to super!!! poznati alhemicar i mefistofeles i prodavanje duse... imam samo jedan problemcic... prevod je sranje! :cry: :cry: :cry: da li neko zna neki dobar prevod fausta!!! glupo mi je da citam, ako ce prevod da mi upropasti knjigu!
Čijii to prepev čitaš?
uzeo sam iz biblioteke... nekma prvih par strana... mislim da se preziva Zivojinovic ili tako nesto... ok sada vise i nije tako lose...
citljivo je!!!
Ne znam šta da ti kažem, ako ti ne odgovara Živojinovićev prepev bolje nauči Nemački. :lol: (Mamuzićev je takođeR dobar)
Neka me neko ispravi, ako grešim: Živojinović je, kasnije, osamdeset i neke, revidirao originalni prepev (onaj iz 80-te)?
ma dobro... prezivecu nekako... vec sam na polovini...
hvala!!! :lol:
sada citam zbirku Lavkraftovih pricica... bbas mi se dopada... mozda gresim, ali deluje mi kao da je Klajv Barker malo oponasao lavkrafta... barem kada su opisi straha i uzasa u pitanju!!!
jel ghoul <=> Dejan Ognjanovic???
Quote from: "Backo"
jel ghoul <=> Dejan Ognjanovic???
Mnogi misle da je tako...
Ustvari to je Ognjen Radivojevic. :evil:
Ja trenutno čitam sjajnu studiju Dejana Jovića o raspadu SFRJ. Za ljubitelje političke teorije, it's a must. Mislim da je izašla i ovde ali ja sam svoj primerak kupio u Hrvatskoj za zaista smešnih 30 ćuna.
:?: :?: :?: :?: :?: :?: :?: :?: :?: :?:
jel ghoul covek koji je sredio nekronomikon(lavkraftove pricice)???
ako nije ko je covek koji je to uradio???
Miljenko Jergovic "Dvori od oraha" savrseno!
Quote from: "anabel"Miljenko Jergovic "Dvori od oraha" savrseno!
ne obmanjuj backa and co.
kladio bih se NIJE jergovic sredio lavkrafta!
ako backo ima adsl, mogao bi da klikne na link u ghoulovom potpisu i pokusha da otkrije odgovor na misteriju koja mu izjeda bice (i nistavilo) umesto da zavisi od dobre volje (!) sagitashkih sadista (SS)!
...predlog za čitanje, malo je reći, odlično štivo...
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7116
...malo odocnelo, but still:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7171
2 GODINE VLASTI JULA U BABUSNICI
Obavezno stivo za svakoga, citam po hiljaditi put i bacam drkicu!
Шагринска кожа од Онореа Де Балзака-симпатична књига, са претераним описивањем...на тренутке је напорна.Проблем је у томе што у примерку који сам ја читао недостаје неких 20-ак страна, рекао бих врло битних(проклета Билблиотека Бестселер!).Рекао бих да је О.Вајлду ово била инспирација за Слику Доријана Греја због извесних сличности, ал` шта ја знам...
Quoteса претераним описивањем...на тренутке је напорна
Heh, zar to nije karakteristika svih prokletih Francuza?
Quote from: "Harvester"Quoteса претераним описивањем...на тренутке је напорна
Heh, zar to nije karakteristika svih prokletih Francuza?
:x
Quote from: "Cornelius"Quote from: "Harvester"Quoteса претераним описивањем...на тренутке је напорна
Heh, zar to nije karakteristika svih prokletih Francuza?
:x
samo bez hrkljuša, kornelijuse.
ipak je to bosanac.
trenutno čitam (istovremeno, tj. naizmenično)
-ĐAVO –by CLIO, mega-ospežnu knjigu o demonskim silama širom sveta: nije to loše, ali je po principu od svega po malo a ništa duboko, što će reći – više za početnike, neinicirane, nego za one koji ponešto već znaju o Princu Tame i njegovim inkarnacijama; prevod je srednje-slab; ilustracije odlične, pisaću detaljnije rivju za Popboks;
-PROKLETIJE – mega-monografija u izdanju zavoda za zaštitu prirode, 300ak strana velikog formata, brda (sic) podataka, tabela, fotografija i dr- materijala; fact checking za roman PROKLETIJE;
-OPSJEDNUTOST, zbirka priča a. bečanovića koju ću uskoro predstaviti na blogu – prilično zanimljivo štivo;
-OPSEDNUTOST I EGZORCIZAM U SRBIJI – o ovome sam već piso na blogu: must-have za horor pisce iz ovih krajeva, kao i sve koje horor teme zanimaju;
-JEVANĐELJE NA FILMU – solidan magistarski rad objavljen kao knjižica, vredan čitanja;
-RELIGION AND FILM – vrlo ozbiljna knjiga, blago-smaračka, suva teorija, ali mora malo i ti radovi; pisaću o njoj za Beyond Hollywood;
-THE COLLECTED INTERVIEWS OF WILLIAM BURROUGHS – suva genijalnost kojom se okrepljujem kad me ostali smore;
-PLACE OF DEAD ROADS – by WILLIAM BURROUGHS; jedan od malobrojnih romana velikog Bila koje još nisam pročitao – nedavno ga kupih u Mamutu; šta reći – vintage Bill!
-101 HORROR FILMS YOU MUST SEE BEFORE GHOULS EAT YOU – vrlo dobra knjiga, bar za sada, nemam većih zamerki (za razliku od njene SF verzije); bolja je od 100 EURO HORROR FILMS od istog priređivača - s.j. schneidera.
Ja sam posle ko zna koliko godina reprizirao Demijana od Hesea, a potom i Rakovu obratnicu od Milera. Ta je literatura po mom ukusu. :!:
Gde si između njih našao znak jednakosti? :lol:
Out of Captivity - Surviving 1,967 Days in the Colombian Jungle (http://www.harpercollins.com/books/9780061769528/Out_of_Captivity/index.aspx)
Interesantna knjiga trojice amerikanaca koji su proveli 1967 dana zarobljeni od strane FARC-a. Tu je opisana i Ingrid Betankur u ne tako pozitivnom svetlu.
Stendal - Crveno i crno, drugi pokušaj
King - Danse Macabre
Quote from: "Shozo Hirono"Gde si između njih našao znak jednakosti? :lol:
obe knjige su mi podjednako drage :evil:
Quote from: "Harvester"Stendal - Crveno i crno, drugi pokušaj
King - Danse Macabre
imas li Danse Macabre u elektronskom obliku?
A complete collection of Stephen king`s book | pdf | 54 MB
A collection of Stephen King's Books, Short Stories and whatever you would want as a Stephen King fan.
All in PDF format (Adobe Acrobat Reader required) with a total of 107 books in all.
http://www.easy-share.com/1903901663/107skingcollviper.rar
OR
http://rapidshare.com/files/205483449/107skingcollviper.rar
auu bre gingeru, bokca li ti tvoga, sto me ovako gadno nasamari? ne treba mi ovih 107 knjiga, treba mi bas ta 108. koja ovde nedostaje.
Imam nemački .pdf i engleski .txt (koji je užasno prelomljen), ako ti treba nešto od ovoga pošalji mi mail adresu na pm.
Izvinjavam se, pokušaj ovaj link, ako je verovati opisu, D.M. je tu...
just finished reading through the pages to date, and I know King has been posted several times, but in case some files are not already posted, find below my collection -
Dark Tower
Stephen King - 01. - Dark Tower - The Gunslinger.doc
Stephen King - 02. - Dark Tower - The Drawing of the Three.doc
Stephen King - 03. - Dark Tower - The Wastelands.doc
Stephen King - 04. - Dark Tower - Wizard and Glass.doc
Stephen King - 05. - Dark Tower - The Wolves of the Calla.htm
Stephen King - 06. - Dark Tower - The Song of susannah.pdf
Stephen King - 07. - Dark Tower - The Dark Tower.pdf
Everything's Eventual
Stephen King - 00. - Everything's Eventual - Introduction.doc
Stephen King - 01. - Everything's Eventual - Autopsy Room Four.doc
Stephen King - 02. - Everything's Eventual - Man in the Black Suit.doc
Stephen King - 03. - Everything's Eventual - All that You Love Will Be Carried Away.doc
Stephen King - 04. - Everything's Eventual - Death of Jack Hamilton.doc
Stephen King - 05. - Everything's Eventual - In the Deathroom.doc
Stephen King - 06. - Everything's Eventual - Little Sisters of Eluria.doc
Stephen King - 07. - Everything's Eventual - Everything's Eventual.doc
Stephen King - 08. - Everything's Eventual - L.T.'s Theory of Pets.doc
Stephen King - 09. - Everything's Eventual - Road Virus Heads North.doc
Stephen King - 10. - Everything's Eventual - Lunch at the Gotham Cafe.doc
Stephen King - 11. - Everything's Eventual - That Feeling, You Can Only Say What it is in French.doc
Stephen King - 12. - Everything's Eventual - 1408.doc
Stephen King - 13. - Everything's Eventual - Riding the Bullet.doc
Stephen King - 14. - Everything's Eventual - Luckey Quarter.doc
Stephen King - Everything's Eventual.doc
Four Past Midnight
Stephen King - 01. - Four Past Midnight - Introduction.html
Stephen King - 02. - Four Past Midnight - The Langoliers.html
Stephen King - 03. - Four Past Midnight - Secret Window, Secret Garden.html
Stephen King - 04. - Four Past Midnight - The Sun Dog.html
Stephen King - 05. - Four Past Midnight - The Library Policeman.html
Night Shift
Stephen King - 00. - Night Shift - Foreword.doc
Stephen King - 01. - Night Shift - Jerusalem's Lot.doc
Stephen King - 02. - Night Shift - Grey Matter.doc
Stephen King - 03. - Night Shift - Mangler.doc
Stephen King - 04. - Night Shift - Night Surf.doc
Stephen King - 05. - Night Shift - Graveyard Shift.doc
Stephen King - 06. - Night Shift - I Know What You Need.doc
Stephen King - 07. - Night Shift - Ledge.doc
Stephen King - 08. - Night Shift - Quitters, Inc.doc
Stephen King - 09. - Night Shift - I am the Doorway.doc
Stephen King - 10. - Night Shift - Battleground.doc
Stephen King - 11. - Night Shift - Sometimes They Come Back.doc
Stephen King - 12. - Night Shift - Children of the Corn.doc
Stephen King - 13. - Night Shift - Boogeyman.doc
Stephen King - 14. - Night Shift - Man Who Loved Flowers.doc
Stephen King - 15. - Night Shift - Trucks.doc
Stephen King - 16. - Night Shift - Strawberry Spring.doc
Stephen King - 17. - Night Shift - Lawnmower Man.doc
Stephen King - 18. - Night Shift - Woman in the Room.doc
Stephen King - 19. - Night Shift - One for the Road.doc
Stephen King - 20. - Night Shift - Battleground.html
Stephen King - Night Shift - The Last Rung On The Ladder.pdf
Stephen King - Night Shift.doc
Nightmares & Dreamscapes
Stephen King - 00. - Nightmares & Dreamscapes - Introduction.doc
Stephen King - 01. - Nightmares & Dreamscapes - Dolan's Cadillac.doc
Stephen King - 02. - Nightmares & Dreamscapes - End of the Whole Mess.doc
Stephen King - 03. - Nightmares & Dreamscapes - Suffer the Little Children.doc
Stephen King - 04. - Nightmares & Dreamscapes - Night Flier.doc
Stephen King - 05. - Nightmares & Dreamscapes - Popsy.doc
Stephen King - 06. - Nightmares & Dreamscapes - It Grows on You.doc
Stephen King - 07. - Nightmares & Dreamscapes - Chattery Teeth.doc
Stephen King - 08. - Nightmares & Dreamscapes - Dedication.doc
Stephen King - 09. - Nightmares & Dreamscapes - Moving Finger.doc
Stephen King - 10. - Nightmares & Dreamscapes - Sneakers.doc
Stephen King - 11. - Nightmares & Dreamscapes - You Know They Got a Hell of a Band.doc
Stephen King - 12. - Nightmares & Dreamscapes - Home Delivery.doc
Stephen King - 13. - Nightmares & Dreamscapes - Rainy Season.doc
Stephen King - 14. - Nightmares & Dreamscapes - My Pretty Pony.doc
Stephen King - 15. - Nightmares & Dreamscapes - Sorry Right Number.doc
Stephen King - 16. - Nightmares & Dreamscapes - Ten O'Clock People.doc
Stephen King - 17. - Nightmares & Dreamscapes - Crouch End.doc
Stephen King - 18. - Nightmares & Dreamscapes - Fifth Quarter.doc
Stephen King - 19. - Nightmares & Dreamscapes - House on Maple Street.doc
Stephen King - 20. - Nightmares & Dreamscapes - Doctor's Case.doc
Stephen King - 21. - Nightmares & Dreamscapes - Umney's Last Case.doc
Stephen King - 22. - Nightmares & Dreamscapes - Head Down.doc
Stephen King - 23. - Nightmares & Dreamscapes - Beggar and the Diamond.doc
Stephen King - 99. - Nightmares & Dreamscapes - Notes.doc
Stephen King - Nightmares & Dreamscapes.doc
Non-Fiction
Stephen King - Elements of Tragedy.doc
Stephen King - Interview 1.doc
Stephen King - Interview 2.doc
Stephen King - On Writing - A Memoir of the Craft.doc
Novels
Stephen King - Bag of Bones.doc
Stephen King - Black House.doc
Stephen King - Carrie.doc
Stephen King - Cell.rtf
Stephen King - Christine.doc
Stephen King - Cujo.doc
Stephen King - Cycle of the Werewolf.doc
Stephen King - Danse Macabre.doc
Stephen King - Dark Half.doc
Stephen King - Dead Zone.doc
Stephen King - Desperation.doc
Stephen King - Different seasons.doc
Stephen King - Dolores Claiborne.doc
Stephen King - Dreamcatcher.doc
Stephen King - Duma Key (com v4.0).html
Stephen King - Eyes of the Dragon.doc
Stephen King - Firestarer.doc
Stephen King - From A Buick 8.doc
Stephen King - Gerald's Game.doc
Stephen King - Girl Who Loved Tom Gordon.doc
Stephen King - Green Mile - screenplay.doc
Stephen King - Green Mile.doc
Stephen King - Hearts in Atlantis.doc
Stephen King - Insomnia.doc
Stephen King - It.doc
Stephen King - Misery.doc
Stephen King - Needful Things.doc
Stephen King - Pet Sematary.doc
Stephen King - Rage.doc
Stephen King - Rose Madder.doc
Stephen King - Salem's Lot.doc
Stephen King - Shining.doc
Stephen King - Stand.doc
Stephen King - Storm of the Century.doc
Stephen King - Talisman.doc
Stephen King - Tommyknockers.doc
People, Places & Things - incomplete
Stephen King - 02. - People, Places & Things - Other Side of the Fog.doc
Stephen King - 03. - People, Places & Things - Stranger.doc
Stephen King - 04. - People, Places & Things - Never Look Behind You.doc
Stephen King - 05. - People, Places & Things - Hotel at the End of the Road.doc
Stephen King - 06. - People, Places & Things - Cursed Expedition.doc
Stephen King - 07. - People, Places & Things - Thing at the Bottom of the Well.doc
Stephen King - 08. - People, Places & Things - I've Got to Get Away.doc
Plant
Stephen King - 01. - Plant.doc
Stephen King - 02. - Plant.doc
Stephen King - 03. - Plant.doc
Stephen King - 04. - Plant.doc
Stephen King - 05. - Plant.doc
Stephen King - 06. - Plant.doc
The Plant (Part 1-5).pdf
Richard Bachman
Stephen King - Richard Bachman - Blaze.pdf
Stephen King - Richard Bachman - Long Walk.doc
Stephen King - Richard Bachman - Regulators.doc
Stephen King - Richard Bachman - Roadwork.doc
Stephen King - Richard Bachman - Running Man.doc
Stephen King - Richard Bachman - Thinner.doc
Short Stories etc
Stephen King - Before the Play.doc
Stephen King - Blind Willie (novella).doc
Stephen King - Blue Air Compressor.doc
Stephen King - Cat from Hell.doc
Stephen King - Childe Roland to the Dark Tower Came (short story).doc
Stephen King - Collective.pdf
Stephen King - Crate (Creepshow).doc
Stephen King - Dark Man.pdf
Stephen King - End of the Whole Mess.pdf
Stephen King - Evening at Gods (play).doc
Stephen King - For the Birds.doc
Stephen King - Glass Floor.doc
Stephen King - Hardcase Speaks.doc
Stephen King - Harrison State Park.doc
Stephen King - Harvey's Dream.doc
Stephen King - I Was a Teenage Grave Robber.doc
Stephen King - In the Key - chords of Dawn.doc
Stephen King - Jhonathan and the Witches.doc
Stephen King - Keyholes.doc
Stephen King - Killer.doc
Stephen King - King Family and the Wicked Witch.doc
Stephen King - Leprechaun.doc
Stephen King - Man With a Belly.doc
Stephen King - My Little Serrated Security Blanket.doc
Stephen King - New Lieutenant's Rap.pdf
Stephen King - Night of the Tiger.doc
Stephen King - Nona.pdf
Stephen King - Reploids.doc
Stephen King - Rest Stop.doc
Stephen King - Revalations of Becka Paulson.doc
Stephen King - Riding the Bullet.pdf
Stephen King - Silence.doc
Stephen King - Skybar.doc
Stephen King - Squad D.pdf
Stephen King - Tale of Gray ~censored~ - excerpt.doc
Stephen King - Theory Of Pets.pdf
Stephen King - X Files - Chinga (se05 ep10)(script).doc
Skeleton Crew
Stephen King - Skeleton Crew - The Ballad of the Flexible Bullet.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - Beach World.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - Big Wheels A Tale of The Laundry Game (Milkman #2).pdf
Stephen King - Skeleton Crew - Gramma.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - Skeleton Crew.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - Survivor Type.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - The Jaunt .pdf
Stephen King - Skeleton Crew - The Man Who Would Not Shake Hands.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - The Mist.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - The Monkey.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - The Reach.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - The Reaper's Image.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - Uncle Ottos Truck.pdf
Stephen King - Skeleton Crew - Word Processor of the Gods.pdf
Stephen King - Skeleton Crew.doc
Total: 13 directories; 190 files; 84,146,672 bytes
http://rapidshare.com/files/99878764/001.rar
Popravljas se Gingeru. Na ovom drugom linku postoji knjiga, ali samo nekoliko poglavlja. Inace, upravo sam saznao da se knjiga na ruskom zove ТАНЕЦ СМЕРТИ.
Kastore, daj da vidim sta ti imas? Zanima me ta engleska verzija. Nemacki ne frstuljim, a nesto se mislim da pocnem da ga ucim, jer mi je oduvek zelja bila da citam Bernharda u originalu. :evil:
...a mozda se u medjuvremenu javi i Harvi, ukoliko nije zauzet gledanjem nekog bezveznog horor filma.
http://www.megaupload.com/?d=EWUMP5HA
http://www.softpedia.com/get/Programming/File-Editors/ABC-Amber-LIT-Converter.shtml
Unfortunately, nemam DM u elektronskom obliku, čitam u staromodnom papirnom.
Меша Селимовић-Круг(незавршени роман), после дуго натезања завршио сам ово (између почетка и завршетка читања прочитао сам неких седам књига). Роман говори о младићу чији је покојни брат народни херој са ким су погинули и његови родитељи и стално се преиспитује да ли је достојан брата и сл.Мехмет је умро пре завршетка романа, тако да је књига доста несређена, али назире се тешка критика самоуправног социјализма(радња се одвија крајем шездесетих и почетком седамдесетих), црвена буржоазија и те форе.Мало је напоран и на тренутке досадан, али има стварно добрих реченица, мој фаворит:
,,А о комплексу величине:то је лажни мит ствари усљед комплекса мале земље, мале државе, мале војске, мале културе.Велики је само наш примитивизам."
"Mraz" od Thomasa Bernharda. Do sada nisam ništa čitao od njega, a ovo je za sada (nakon prvih 30 str.) odlično, te stoga stavljam sebi pod obavezno da pročitam i ostala njegova dela...
Quote from: "Milosh""Mraz" od Thomasa Bernharda. Do sada nisam ništa čitao od njega, a ovo je za sada (nakon prvih 30 str.) odlično, te stoga stavljam sebi pod obavezno da pročitam i ostala njegova dela...
elementari, maj dir votson. :wink:
inace, ja sam negde na polovini knjige POL I KARAKTER od Vajningera. :!:
Quote from: "Alexdelarge"inace, ja sam negde na polovini knjige POL I KARAKTER od Vajningera. :!:
elementari, maj dir ADL.
mada, opasne su to frekvencije.
Quote from: "Ghoul"
elementari, maj dir ADL.
mada, opasne su to frekvencije.
jesu, a tek mi predstoji druga polovina knjige; zbilja jedva cekam tu hipertrofiranu mizoginiju; to ce biti praznik za oci i dusu. :!:
Људмила Улицка-Провидне приче, књига је о женским лажима, приче нису повезане, мада се у већини појављује нека Жења, као главни или споредни лик, и њу најчешће лажу...прилично добра књижица.
Гајто Газданов-Повратак Буде, у коментару пише кафкијански роман(не бих знао, ето још једног непрочитаног класика), психолошки или метафизички трилер...Типа оптужују за убиство и стрпају у затвор невиног(то је вероватно тај кафкијански моменат), а једино га може извући статуа Буде, која је нестала из стана убијеног. Иако на тренутке неразумљив(некад се не зна шта је стварност, а шта трип главног јунака), ово је изненађујуће добар роман.
Прва дамска дектетивска агенција-Александар Мекол Смит, иако звучи као нешто што је написала Весна Радусиновић, ово је симпатичан романчић, лаког стила и интересантне радње...
Борис Дежуловић-Јебо сад хиљаду динара, добар роман о крљању Хрвата и муслимана у Босни, неспоразуму и бесмислу рата, изразито духовит.
Haruki Murakami
WHAT I TALK ABOUT WHEN I TALK ABOUT RUNNING
Nazvana prema zbirci Carverovih kratkih priča (What We Talk About When We Talk About Love), knjiga je napisana u obliku dnevnika treninga i razmišljanja o trčanju. Za Murakamija, trčanje na duge staze nije samo metafora za spisateljsku usamljenost u radu, nego je pravi sinonim. On smatra da je najveći deo znanja o pisanju naučio iz trčanja. Kao što mora da se istrči odredjena kilometraža svakoga dana, nezavisno od raspoloženja, tako mora svakoga dana da se napiše odredjeni broj reči. Vezan za tehniku Grahama Greena «350 reči dnevno bez obzira na sve», Murakami smatra da je ekstremna fizička aktivnost neophodna, da bi svakodnevno mogao da se bavi zahtevnom intelektualnom aktivnošću.
Kao što se Albert Camus igrao fudbal, a John Irving se bavio rvanjem, a Charles Dickens je morao svakoga dana da hoda onoliko dugo, koliko je pisao, Murakami od 1982. godine trči 10 km dnevno, šest dana u nedelji. Učestvovao je na dvadesetak maratona, jednom ultramaratonu i više trijatlona. Trčeći, on ne razmišlja ni o čemu vrednom pomena, isto kao što engleska atletičarka Paula Radcliffe, svetski šampion u maratonu, kaže da teške trke prolazi tako što broji korake. «Šta pričam kada pričam o trčanju» je, po rečima autora, knjiga u kojoj iznosi svašta i razmišlja naglas. Napisana je običnim rečima, a najvažnija poruka je «da se nauči nešto bitno u životu, potreban je fizički bol». Prevazilazeći taj bol, «mi dobijamo osećaj da smo zaista živi.»
Po Murakamijevom mišljenju, znanje i trpljenje često idu zajedno. Nalik pisanju, japanskom autoru u trčanju na duge staze nije najvažnije brzina ili distanca, nego kontinualni napor. Obe aktivnosti traže tihu, unutrašnju motivaciju, a prava nagrada na kraju oba napora, udaljena je od onoga što je vidljivo sa strane. «Bez dobre fizičke snage, vi ne možete da uradite ništa složeno ili zahtevno. Bar ja tako mislim. Kada ne bih trčao, mislim da bi moje pisanje bilo vrlo različito od ovoga kako je danas – zaključuje poznati japanski književnik, preveden na 42 jezika, autor koji nije zadobio samo popularnost medju čitaocima, nego i poštovanje medju kritičarima.
...malo odocneo (ne krivicom autora) osvrtić na Basarin Dnevnik Marte Koen na stranicama Popboksa...
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7417
S obzirom da si par puta na forumu napomenuo kako je Basara istrosen pisac ocekivao sam mnogo goru kritiku, ali ovaj prikaz je sasvim OK; nemam vecih zamerki.
Basara se pod stare dane bas raspisao, pa je u poslednjih godinu, godinu i po dana objavljeno nekoliko knjiga: DNEVNIK MARTE KOEN, MAJMUNOOPISANIJE i NOVA STRADIJA, a nove su na vidiku: MAJMUN NA DVORU (Gradac), FUNDAMENTALIZAM DEBILITETA (Glasnik) i KRIPTODEPRESIJA (Dereta).
Sto se tice autoreciklaze, tj. ponavljanja to stoji, ali mislim da je to i dalje visokokvalitetna literatura. Hocu reci DNEVNIK sam procitao jos onomad kad se pojavio. Dvaput. Uzastopno. Bez vadjenja. :evil:
Od onog sto je pisao u poslednje vreme (ajmo reci pet-sest godina unazad)najvise mi se dopada SRCE ZEMLJE.
Nisam rekao da je istrošen, već vidno zamoren. Pratim ga 21 godinu, na početku mi je bilo teško da pojmim o čemu to on piše, a poslednjih nekoliko godina lako mi da uvidim da je došlo do zamora materijala, otud i autoreciklaža, mada je Basara nakon toliko godina ume da zadrži nivo izrade na prihvatljivom nivou. MARTA KOEN mu je jedan od boljih radova u ovom milenijumu, skribomanija i zaronjenost u ličnu mitologiju su uzeli danak, ali ovo jeste povremeno veoma zabavno štivo (naravno, ako se po strani ostavi Basarino već tradicionalno gubljenje u izlišnim parfilozofskim traktatima koji su sami sebi svrha i samo škode narativnoj niti). Ostalo je izrečeno u tekstu, koji je, inače, čekao nekoliko meseci na kačenje.
Зоран Ћирић-Сливник, филмска екипа из БГ-а долази да сними домументарац о Ћири Магичном или Магичном Ћири, ватевер...Ово ми је досад најслабије од Ћиркета, плејада егоманијакалности и пошугав крај...мада има добрих реченица, ипак је он добар писац, бар по мени.
za sve ljubitelje BASARE - evo anime snimljene o njemu:
Legend of Basara (1998)
http://www.surrealmoviez.info/readarticle.php?article_id=14675
...pročitano davnijeh dana, a sada i osvrt na dva vredna dela iz komšiluka...
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7444
Стадионска грозница-Ник Хорнби, роман о одрастању уз Арсенал, није ми се ништа спец свидео, с обзиром да ми пуца прангија за спорт...ко није до сад читао Хорнбија, као ја, нека никако не почиње са овим.
Brate Savajate, taj mu je, avaj najbolji.
Ne znam, ja sam citao sam High Fidelity i bio mi fin, za razliku od uzasnog filma.
A Fever Pitch sam samo gledao film, i bio mi je... meh.
Meni je High Fidelity bio idiotski. Nedorasli krelac pravi rang-listu svojih bivših riba. Koga je briga?
Haj Fideliti je smeće, ali ono posle... Ono posle je toksično.
Quote from: Meho Krljic on 12-06-2009, 10:46:17
Haj Fideliti je smeće, ali ono posle... Ono posle je toksično.
bogme ja sam se i posle HF podvrgavao toksikoloskoj analizi.
Pravo pitanje je: zašto ste to uopšte čitali?
Knjiga je bila popularna. Povremeno čitam ono što je popularno da bih videla zbog čega je popularno, šta je to što u ovom ili onom trenutku ima veliku prođu.
Hvala bogu sto sam dosao u godine kada to ne samo sto nije neophodno, vec nije ni preporucljivo.
Quote from: Mica Milovanovic on 12-06-2009, 12:05:00
Pravo pitanje je: zašto ste to uopšte čitali?
ne secam se vise kako sam dosao u posed te knjige, moze biti da sam sam je dobio na poklon. retko kad se zajebem kad su knjige u pitanju, uglavnom, a to ce reci u 99% slucajeva znam sta kupujem. takodje, cesto su mi od pomoci i preporuke od proverenih ljudi (npr. ghoul). medjutim, cak i kad naletim na neku knjigu koja mi se posle 20-30 procitanih stranica ne svidi, ja i dalje, umesto da sebe postedim nerviranja, nastavljam sa citanjem, u nadi da cu da naletim na nesto vredno. hocu reci, retko kad odusanem od citanja cak i kad je knjiga losa, mada poslednjih godina uglavnom znam sta mi dusi godi, pa to i kupujem. uostalom, citanje je mnogo uzviseniji poziv od pisanja. danas pisu svi, a samo mali broj ljudi cita. :evil:
Quote from: Mica Milovanovic on 12-06-2009, 12:05:00
Pravo pitanje je: zašto ste to uopšte čitali?
Moj motiv je bio prost: da bih mogao argumentovano svojoj ženi da natrljam nos kako čita smeće literaturu i misli da je dobra.
Moj jos prostiji: morao sam za faks. :lol:
Nadam se da se bar mozemo sloziti da je Hornbi makar neko razigrano literarno psetance, koje sljapka po bari u kojoj plivaju punoglavci poput Dena Brauna.
Mislim za pop pisce koji jesu, on i Helen Filding su vise nego ok. Hocu reci, citajuci to i Bridzit Dzons (isto moro za faks, pre nego sto neko pita) mi nije bilo zao ni jedne sekunde provedene nad knjigom. Sto se svakako ne bi moglo reci za Da Vincijev kod ili neke od poslednjih cigala tetke Rouling.
Jevote, pa ti fakulteti danas su postali sprdnja. Doduše i ja sam čito Helen F., opet da bih ženi nabijao na nos... Dena B. i Džoan R. sam srećom izbego.
A šta kažete za onu tvrdnju, valjda na koricama High Fidelity, da bi sve žene trebalo da pročitaju tu knjigu jer će tako bolje razumeti muškarce? :evil:
Quote from: Meho Krljic on 14-06-2009, 13:53:45
Jevote, pa ti fakulteti danas su postali sprdnja. Doduše i ja sam čito Helen F., opet da bih ženi nabijao na nos... Dena B. i Džoan R. sam srećom izbego.
Ne brini, nije u okviru kursa Engleske knjizevnosti, vec u okviru Savremenog, satro da bismo imali o cemu da pricamo/pisemo na engleskom. Ali vidim da su ih izbacili sad novim generacijama.
Quote from: angel011 on 14-06-2009, 14:06:28
A šta kažete za onu tvrdnju, valjda na koricama High Fidelity, da bi sve žene trebalo da pročitaju tu knjigu jer će tako bolje razumeti muškarce? :evil:
To verovatno piše i na koricama knjige "Muškarci su sa Marsa, a žene sa Venere".
Quote from: mac on 14-06-2009, 15:02:30
To verovatno piše i na koricama knjige "Muškarci su sa Marsa, a žene sa Snickersa".
ispravio sam. xfrog
Quote from: angel011 on 14-06-2009, 14:06:28
A šta kažete za onu tvrdnju, valjda na koricama High Fidelity, da bi sve žene trebalo da pročitaju tu knjigu jer će tako bolje razumeti muškarce? :evil:
Mislim da je mnogo bolji i lakši način da žene razumeju muškarce da jednostavno pogledaju neki od nastavaka gonzo serijala Gangbang Auditions...
Nemaju svi muškarci tvoju mentalnu strukturu. Meni 1 na 1 mnogo bolje leži.
Ti mora da si prikrivena žena!!!11!1!
Nisam reko da je 1 na 1 uvek s istom ženom... Uostalom, da ne grešim dušu, nemam ništa protiv i da probam gangbang, ako sam ja jedino muško koje banguje u gangu.
To je onda takozvani reverse gangbang.
No, nisam mislio na gangbanging komponentu kao na presudnu u razumevanju muškaraca, više na specifičnu estetsku notu ovih filmova.
Quote from: Meho Krljic on 11-06-2009, 17:49:58
Brate Savajate, taj mu je, avaj najbolji.
Ех, онда, стварно...можда му дам још једну шансу, али ако се ни тад не покаже, ко га је...шиша! Додуше, ја читам скоро све што ми падне под руку...понекад прелистам и Блиц жену!
Hmm, ima jedna zbirka priča, "Razgovor s anđelom", različiti autori, ima i jedna Hornbijeva priča tu. Bila je prilično zabavna, o nekadašnjem izbacivaču koji dobije posao kao obezbeđenje u jednoj galeriji slika, da pazi na jednu sliku za koju se očekuje da bi mogla da izazove agresivne reakcije kod publike. Taj čuvar razvija emotivan odnos prema slici (imao ga je i prema onima čiju je bezbednost štitio kao izbacivač), priča je iz prvog lica, i onda čitaš o njegovim, ahem, mislima o umetnosti, životu, njegovom poslu...
Hornbi je i urednik te zbirke, sama zbirka je osrednja, ali ima nekih zabavnih priča. Izdavač je Laguna.
Quote from: angel011 on 23-06-2009, 10:48:32
Hmm, ima jedna zbirka priča, "Razgovor s anđelom", različiti autori, ima i jedna Hornbijeva priča tu. Bila je prilično zabavna, o nekadašnjem izbacivaču koji dobije posao kao obezbeđenje u jednoj galeriji slika, da pazi na jednu sliku za koju se očekuje da bi mogla da izazove agresivne reakcije kod publike. Taj čuvar razvija emotivan odnos prema slici (imao ga je i prema onima čiju je bezbednost štitio kao izbacivač), priča je iz prvog lica, i onda čitaš o njegovim, ahem, mislima o umetnosti, životu, njegovom poslu...
Hornbi je i urednik te zbirke, sama zbirka je osrednja, ali ima nekih zabavnih priča. Izdavač je Laguna.
Angel ti misliš na priču SISOISUS. Jeste Hornbijeva, i to je jedna od najboljih u toj zbirci. Meni se još dopala KATOLIČKA KRIVICA ( SAM ZNAŠ DA TI SE DOPADA) od Irvina Velša. :)
Sjutra stize u Beograd ja se nadam prvi primerak Helter Skeltera by notorious Vincent Bugliosi, tako da cu i ja konacno poceti sa citanjem knjiga, a i da se proslavi ta 40-ogodisnjica na nivou, kako i prilici. :D
Quote from: Son of Man on 26-06-2009, 13:06:33
Sjutra stize u Beograd ja se nadam prvi primerak Helter Skeltera by notorious Vincent Bugliosi, tako da cu i ja konacno poceti sa citanjem knjiga, a i da se proslavi ta 40-ogodisnjica na nivou, kako i prilici. :D
šta, 40 godina nisi čito knjigu?
sto rece jedan domaci reper : "ja ne gledam pornice ja ih snimam" :evil:
Upravo sam završila PRVI ZOV TRUBE PROTIV ČUDOVIŠNE VLADAVINE ŽENA Erika Mek Kormaka i HAROLDOV KRAJ DŽ. T.Liroja. Obe su dobre ali je meni više legla ova druga. Sad se bacam na STARE MAJSTORE Tomasa Bernharda i BEKSTVA OD LJUBAVI Bernarda Šlinka. Čitam po dve da smanjm gomilu koja se nakupila usled kupoholičarskih aktivnosti po knjižarama. xrotaeye Bibliofilija je teška bolest, kao što svi vi dobro znate. :lol:
Quote from: villa on 29-06-2009, 13:12:51
Upravo sam završila PRVI ZOV TRUBE PROTIV ČUDOVIŠNE VLADAVINE ŽENA Erika Mek Kormaka
u jebote, ovo mora da smestim u svoju biblioteku pa makar i ništa ne valjalo, samo zbog naslova!
tell me more!
Ma taj McCormac je kanađanin , dobijao neke nagrade, ja pogledala korice a tamo pisalo da je to knjiga koja vam diže kosu na glavi i ledi krv, pa rekoh hajde da kupim. Izdavač je DERETA. Od McCormaca imam još MISTERIUM koji nije tako dobar kao PRVI ZOV... xnerd
ma pusti ko je i oklen je, no o čemu je knjiga, i čime to diže dlake i krv i tlak?
Ma korice lažu, knjiga nije strašna ni malo, ali nije ni loša. Radi se onekom klincu Endrjuu Hafnajtu koji rano ostaje bez roditalja( prvo bez oca a onda i bez majke), prati se njegovo odrastanje kao siročeta na ostvu San Džud... Pisano u prvom licu, ima dosta njegovog razmišljanja na temu žena koje su mu mnogo značile u životu i kakav su uticaj imale na njega,počevši od njegove majke, preko prve ljubavnice, prve devojke itd...OVAKO kako ja prepričavam izgleda kao nešto bezveze, ali nije, Stil mu je dobar, piše zanimljivo i nije me smorilo .Možda tebe hoće, otkud znam.
tačno sam znao da to ne može da live up to that title! :(
...u samom finišu sam čitanja kratkog romana ZAVRŠNI UDARAC (Coupe de Grace) Margerit Jursenar (izdanje Ukronije iz prošle godine)...knjigu sam kupio i krenuo da čitam iniciran skorašnjim downloadom istoimene adaptacije Volkera Schlondorffa, a čitajući sam se se podsetio zašto sam se oduvek divio Madame Jursenar...
...sa neviđenom gracilnošću ona se kreće po minskom polju književnog predočavanja najtananijih titraja vazda napaćenih duša svojih junaka; u ZAVRŠNOM UDARCU ona i stilski i sadržajno varira izneto u ALEKSISU (pa i u HADRIJANOVIM MEMOARIMA), ponovo su tu junaci u klinču trusne istorije, a koji beže, znajući da neće uspeti u svom naumu, od nametnutih kalupa, i ponovo reduciranu radnju, te gotovo teatarski svedenu postavku neprolaznog trojstva, nadomešćuje hipertofirana kontemplativnost...
...kao i sve sjajne knjige, i ova počinje izvanrednom rečenicom, savršeno isklesanom, čime Margerit Jursenar već u samom startu pravi otklon na nedoraslu konkurenciju. Evo početka:
"Bilo je pet časova ujutru, padala je kiša, i Erik fon Lomon, ranjen pred Saragosom, previjen na italijanskom sanitetskom brodu, čekao je u staničnom bifeu u Pizi voz koji će ga vratiti u Nemačku."
Suviše mi je "literaran" ovaj početak, ali poštujem to da ima onih kojima se sviđa.
pa dobro, to je onaj klasični 'the night was...' početak.
...gorenavedenu rečenicu doživljavam kao savršenu jer na ekonomičan način u samo 3-4 reda nudi dosta na nivou saznajnog glede predistorije junaka, predočava stil koji će dominirati i tokom narednih stotinjak stranica, a u samom finišu nameće slutnju da ovde nije reč o pukom nizanju faktografskih stavki, već da tu treperi slutnja da ono što sledi, taj put/povratak donosi tektonske poremećaje u tom ustrojenom stanju stvari...
Cormac McCarthy, No Country For Old Men. Pomaže mi da se oporavim od Živkovićevih Esherovih petlji.
s najvećim uživanjem pročitao sam zbirku priča borisa vijana ŽMARCI.
detaljan osvrt na nju + jedna njegova predivna pesma, exkluzivno za moj blog – ovde:
http://ljudska_splacina.com/2009/07/zmarci-boris-vijan.html (http://ljudska_splacina.com/2009/07/zmarci-boris-vijan.html)
Poceh citati Mrs Dalloway... boy, that missus Wolf sure could string them words together.
xbaby2
Joe Coleman - Muzzlers, Guzzlers and Good Yeggs
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg509.imageshack.us%2Fimg509%2F237%2Fcoleman11.jpg&hash=5989e67584d31b183ff00550b6436ceec62b8af4) (http://img509.imageshack.us/i/coleman11.jpg/)
Muzzlers, Guzzlers and Good Yeggs je picture-book u CDisplay formatu, i sastoji se od 4 kratke true crime autobiografske priče koje su ilustrovane sa preko 70 crteža, na samo Colemanu svojstven način. Prva je skraćena autobiografija You Can't Win, Jack Blacka, beskućnika i provalnika sa početka prošlog veka, zatim Boxcar Bertha - priča pisana po fiktivnoj autobiografiji beskućnice i outlawa Berthe Thompson, pod nazivom "Sister of the Road: The Autobiography of Boxcar Bertha" koju je 1937. napisao Ben Reitman, poznati američki anarhista i ljubavnik Emme Goldman, pa onda naravno ono što je meni ovde ubedljivo najjače : Carl Panzram, #31614, priča rađena po kultnoj autobiografiji koju je Panzram napisao na death rowu, "Killer: A Journal of Murder". Inače ovaj deo o Panzramu je VR', svaka mu je, al' svaka ka Njegošu. I za kraj The Final Days of Paul John Knowles, autobiografija notorious The Casanova Killera, koji je 1974. godine, za samo 4 meseca ubio 18 osoba. Znači za sve ljubitelje TRUE-CRIME vragolija jedna skroz prajsles knjižica, malo je reći da sam odlepio kad sam ovo iskop'o pre neki dan.
http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/07/joe-coleman-muzzlers-guzzlers-and-good.html (http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/07/joe-coleman-muzzlers-guzzlers-and-good.html)
Српска трилогија-Стеван Јаковљевић, роман се, као што му и име каже, састоји из три дела: Девесто четрнаеста, Под крстом и Капија Слободе, у првом делу писац углавном описује своја искуства, док у друга два доминирају сећања његових ратних другова. Цела књига се своди на чисто описивање догађаја током Првог светског крљања, гомиле дијалога и без претераног паметовања Јаковљевића, чак нема много ни патетично-патриотских испада, с обзиром на време кад је написана (пре више од 70 година). Крај књиге као да је збрзан, предзадња глава на дугачко описује љубав српског официра и младе Белгијанке, док је после тога сам пробој Солунског фронта врло штуро обрађен. У епилогу аутор изражава своју горчину изазвану сада већ пословичном српском заборавношћу и то је то. Општи утисак је да је роман на тренутке досадан, помало архаичан, без неке велике књижевне вредности (историјске можда), али да се лако чита, па може паралелно са њим да се чита још 6-7 ствари.
Комо-Срђан Ваљаревић, добар роман, опуштен и лак стил, кроз обичне догађаје и описе вешто провлачи своја схватања, закључке итд. Смета ми пречеста употреба речи лепо, лепа итд., али то је ситница.
После фајронта, Књига о Паји-Александар Ђуричић, по мени ово је требало бити много боље обрађено, сувише је онако фељтонски...шта знам, требало је много више убацити разговоре са његовим савременицима и сл.
Čitam Madam Bovari i divim se piscu na izboru riječi
ali i prevoditelju
dok se zgražavam nad postupcima "gospođe" :D
Pročitao dvije pripovijetke Leonida Andrejeva - Priča o sedmoro obješenih i Sin čovječiji. Not bad! Malo mi je u ovoj prvoj išlo na nerve opisivanje nekih od osuđenika, te sve fino, lijepo, nježno, dobro, prosto bi ih čovjek namazo na hljeb, a ovamo nemaju problema da isuču bombe i ukokaju čovjeka. Fuj! Smrtna kazna all the way! Having said that, psihološka analiza i opis kako se različiti karakteri suočavaju sa blizinom smrti su pohvale vrijedni. Ova druga priča govori o nekom bizarnom svešteniku koji odluči da pređe u islam, dakle nešto kao pobuna pojedinca protiv sredine i sl. čudesa, nekoliko puta sam se baš valjao od smijeha kakve su likčine ti sveštenici u ruskim zabitima. Ovo je u neku ruku vjerovatno i neka vrsta kritike sveštenstva, nema nijednog simpatičnog lika među njima (zapravo su svi simpatični, ali Al Swearengen way). Vrlo duhovito, ali kraj je vrlo ozbiljan. Dobar taj Andrejev, ali Džejms Herbert je bolji jer kod njega ima više krvi i seksa.
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 17:06:14Dobar taj Andrejev, ali Džejms Herbert je bolji jer kod njega ima više krvi i seksa.
ja ga krstim a on prdi! :(
Procitao sam UZROK od Tomas Bernharda (MEANDAR, 2007) jos jedan njegov masterpiece (ima li on uopste losih knjiga?). Autobiografsko delo koje hronoloski prethodi PODRUM-u. Prica je smestena u Salzburg za vreme ww2 i opisuje Berhardovo skolovanje i zivot u internatu, naravno u prvom licu i ispricana sa vremenskom distancom od nekih 30 godina, zacinjena standardnim tiradama o samoubistvu, skolskom/odgojnom sustavu, zdravlju, katolicizmu, nacionalsocijalizmu itd. A narocito je zanimljivo dovodjenje u vezu izmedju ova poslednja dva:
npr.
Kao sto su ih u doba nacizma odgajali u nacistickom duhu, vecina gojenaca njihovi roditelji sad su odgajali katolicki, sto se mene tice,nisam bio ni jedno ni drugo,jer moj djed i baka, kod kojih sam odrastao, nikad nisu bili zahvaceni ni jednom ni drugom u osnovi zlocudnom bolescu. Kako me djed neprestano upozoravao da se ne povodim ni za jednom (nacionalsocijalistickom) ni za drugom (katolickom) tuposcu, ja nikad, premda je to bilo najteze ostvariti u zatrovanoj atmosferi poput one u Salzburgu, a napose u takvom internatu, nisam dospio u opasnost izlaganja takvoj slabosti duha i karaktera. Ni Tijelo Kristovo, koje smo sad oko tri stotine puta godisnje gutali, nije bilo nista drugo nego svakodnevno iskazivanje postovanja spram Adolfa Hitlera, bar sam ja, onkraj cinjenice da su posrjedi dvije potpuno razlicite velicine, stekao dojam da je ceremonija u namjeri i djelovanju jedna te ista...
Do sada sam od Bernharda procitao sledece knjige:STARI MAJSTORI, GUBITNIK, UZROK, PODRUM, WITTGENSTEINOV NECAK, BETON, MIDLAND NA STILFSU, IMITATOR GLASOVA aka LUDILO, ostaje mi jos MRAZ i TRG HEROJA (ne znam da l' je kod nas ili u 'rvat jos nesto objavljeno?).
Quote from: Ghoul on 24-07-2009, 17:45:05
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 17:06:14Dobar taj Andrejev, ali Džejms Herbert je bolji jer kod njega ima više krvi i seksa.
ja ga krstim a on prdi! :(
ne vredi, ghoule, nije harv ni mracnjak ni pesimista.
Quote from: Alexdelarge on 24-07-2009, 18:08:35Do sada sam od Bernharda procitao sledece knjige:STARI MAJSTORI, GUBITNIK, UZROK, PODRUM, WITTGENSTEINOV NECAK, BETON, MIDLAND NA STILFSU, IMITATOR GLASOVA aka LUDILO, ostaje mi jos MRAZ i TRG HEROJA (ne znam da l' je kod ili u 'rvat jos nesto objavljeno?).
Šta je od svega toga nabavljivo? Dakle, ko su izdavači, kad je izašlo, da li se može i ovako naći ili da se krene po antikvarnicama?
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 17:06:14...ali Džejms Herbert je bolji jer kod njega ima više krvi i seksa.
Kao i sveštenika koji pišaju po vernicima; želim da verujem da je to presudilo!
:evil:
gotovo sve je nabavljivo. STARE MAJSTORE je objavio Stylos i mislim da se mogu naci u Beoizlogu, jedan primerak BETONA u izdanju Alexandria Press imas u Platou u Knezu. Sve ostale knjige koje su dostupne objavila je izdavacka kuca iz HR MEANDAR, knjiga ima u Beoizlogu, ali su skupe, a takodje ih ima u gradskoj biblioteci, kako sam video pre par dana sve su tamo na polici. Jedino je ovaj MRAZ davno izasao kod naske, a kad sam ga par puta trazio u biblioteki nije ga bilo. STARE MAJSTORE i GUBITNIKA ne propustaj ni za zivu glavu.
meni je od srbskih izdanja promakao samo VITGENŠTAJN, a hrvati su jebeno preskupi :(
čisto sumnjam da ih je neka niška biblioteka kupovala... ali dobra ideja, proveriću.
ipak, kupio sam ono HR izdanje njegovih drama, gde je i TRG HEROJA.
Quote from: Milosh on 24-07-2009, 18:22:14
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 17:06:14...ali Džejms Herbert je bolji jer kod njega ima više krvi i seksa.
Kao i sveštenika koji pišaju po vernicima; želim da verujem da je to presudilo!
:evil:
What the hell? To je iz nekog remek djela koje nisam čitao.
Quote from: Alexdelarge on 24-07-2009, 18:28:41gotovo sve je nabavljivo. STARE MAJSTORE je objavio Stylos i mislim da se mogu naci u Beoizlogu, jedan primerak BETONA u izdanju Alexandria Press imas u Platou u Knezu. Sve ostale knjige koje su dostupne objavila je izdavacka kuca iz HR MEANDAR, knjiga ima u Beoizlogu, ali su skupe, a takodje ih ima u gradskoj biblioteci, kako sam video pre par dana sve su tamo na polici. Jedino je ovaj MRAZ davno izasao kod naske, a kad sam ga par puta trazio u biblioteki nije ga bilo. STARE MAJSTORE i GUBITNIKA ne propustaj ni za zivu glavu.
Hvala na korisnim informacijama! Ja sam MRAZ (jeino što sam, za sad, pročitao) našao na sajmu, i to neko prastaro izdanje iz šezdesetih (dakle, koju godinu pošto je knjiga napisana), ne znam da li postoji neko novije.
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 19:03:59
Quote from: Milosh on 24-07-2009, 18:22:14
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 17:06:14...ali Džejms Herbert je bolji jer kod njega ima više krvi i seksa.
Kao i sveštenika koji pišaju po vernicima; želim da verujem da je to presudilo!
:evil:
What the hell? To je iz nekog remek djela koje nisam čitao.
To je, koliko se sećam, iz MAGLE; ali roman je generalno toliki smor da nemam želju da sad proveravam...
Kuku majko! Pa Maglu sam čitao! :x
Očigledno je vrijeme za reprizu. :lol:
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 19:28:27
Kuku majko! Pa Maglu sam čitao! :x
Očigledno je vrijeme za reprizu. :lol:
Da li si bar upamtio da ima seksa između dve devojke? :lol:
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 19:28:27Očigledno je vrijeme za reprizu.
Ti baš ne znaš šta ćeš sa slobodnim vremenom...
Quote from: angel011 on 24-07-2009, 19:30:14
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 19:28:27
Kuku majko! Pa Maglu sam čitao! :x
Očigledno je vrijeme za reprizu. :lol:
Da li si bar upamtio da ima seksa između dve devojke? :lol:
Naravno! Interesantno je da je u toj knjizi Herbert prikazao vezu između dvije djevojke u prilično negativnom svjetlu, a u jednom od novijih romana (Others) se misteriozno pretvorio u gay rights advokata, uprkos tome što i dalje zadržava većinska hrišćanska uvjerenja. To je možda vrijedno detaljnije analize i zato pozivam Milosha da za svoj diplomski rad uzme psihološku analizu likova u romanima Džejmsa Herberta!
Quote from: Milosh on 24-07-2009, 19:45:19
Quote from: Harvester on 24-07-2009, 19:28:27Očigledno je vrijeme za reprizu.
Ti baš ne znaš šta ćeš sa slobodnim vremenom...
Ma samo sam se šalio :wink: Ima toliko knjiga Džejmsa Herberta koje treba da pročitam prvi put prije nego što krenem sa repriziranjem.
Procitao sam TRECEG POLICAJCA od Flena O'Brajena; prethodno sam procitao knjigu na NA RECI KOD DVE PTICE od istog autora i mogu reci da mi je za kratko vreme Brian O' Nolan (kako mu je pravo ime), postao jedan od omiljenih pisaca. TP je roman isprican iz vizure anonimnog naratora koji je pocinio ubistvo (zapravo, bio je saucesnik) iz koristoljublja kako bi mogao finansirati svoj magnum opus - objavljivanje knjige o bizarnom filosofu de Selbi-ju, kojim je bio opsednut. Ovo je neka vrsta ZLOCINA I KAZNE na irski nacin prozeta humorom, apsurdom. De Selbi je opisan kao neki cudak sklon bizarnim idejama, uvrnutim teorijama, filosofskim spekulacijama, neobicnim eksperimentima i citajuci knjigu njegov me lik asocirao na Laneta Gutovica kao Pustolova. Zanrovski ne bih znao gde bih svrstao ovu knjigu jer je ona mesavina krimica, gotika, fantastike, komedije itd (doduse, mozda naziv i postoji, al' ja sam slab sa knjizevnom teorijom).Slicnost postoji sa ALISOM U ZEMLJI CUDA (kako pise na koricama knjige), mada su mene setnje po pitoresknoj parohiji i susreti sa raznim uvrnutim likovima asocirali i na CAROBNJAKA IZ OZA. U svakom slucaju knjiga ima odlican twist i niz epizoda/vinjeta protkanih humorom/apsurdom. Preporucujem.
"Nemoguci Skipton" P(amela) Dzonson (Rec i Misao 1964)
ili
kako sam na najbolji nacin potrosio 50. dinara.
Razmisljao sam da li ovu knjigu da stavim na topik "knjige za upisavanje od smeha) ili ovde pa se ipaK odlucih za ovaj topik. Dakle za sve Vas ljubitelje filma " In Bruges" ( a ja nisam medju njima) ovo ce biti otkrovenje.
10X Crnje i 100X ZABAVNIJE.
Radnja knjige desava se u Brizu 1963. gde engleski nadripisac lisen svakog moralnog obelezja i ciji je jedini sud o svetu oko njega knjiga koju je napisao pre nekoliko godina a u vreme desavanja romana je vec zaboravljena pokusava da se iz bede u kojoj zivi izvuce razlicitim mahinacijama a posebno pokusajem heist-a nad grupom nadriumetnika turista.
Sve sto ste mogli da vidite u filmu ovde dobija jednu sasvim novu i daleko ludju i crnju dimenziju.( sta reci osim da ima i pornografska predstava sa curkom).
Inace, pocetak knjige kao da se odnosi na Ghoula, Bobana i Skalopa, klub "LK"... pa cu ga prekucati.
Dakle Ghoul pise Bobanu svom izdavacu:
"Dragi moj Bobane,
Druskani kao ja ne nalaze se na svakom koraku. Kazem "druskani" jer me predpostavljam medju njih svrstavas. Svi pisci koji ti u okviru tvoje edicije ne omogucavaju zaradu dovoljnu da stanujes u Ist Grinstedu i da uvek imas u izobilju dimljenih lososa za tebe su "druskani". Prema tome, ne samo da predpostavljam, ja to i znam a znas i ti jer sam ja uvek u pravu. Jer ako novac govori, dragi moj Bobane, to cine i tvoji prijatelji: Skalop, na primer, ima jezik kao pokvarena slavina koja kaplje li kaplje. A od tog kapanja ima neke vajde kada se njime ponavlja ono sto ti o meni govoris u onom svom klubu, jer se na osnovu njega moze zakljuciti da je podmuklost tvoja urodjena osobina. Stoga, prihvatam rec "druskan, ja to i jesam kao sto je bio i Vinjon, ali slicno njemu (ponavljam, jer sam zapazio tvoju nesposobnost da shvatis bilo sta dok ti se ne ponovi tri do cetiri puta" ja sam covek koji se ne nalazi na svakom koraku."
Iako je ova knjiga izdata 1964. ima je kod ovih sto prodaju njige po ulici samo treba kopati po kutiji. Inace ono P ispred zagrade kod imena knjizevnice je zato sto tako pise na korici pa ako trazite...
xyxy
Дневник друге зиме-Срђан Ваљаревић, опет провлачи животне поруке кроз свакодневне трипове, све у свему симпатично, меланхолично, на тренутке досадно(мада ретко)...има и неколико добрих песама приде, и опет лепо, лепо, лепа итд.
Џо Фрејзер и 49 (+24) песме – Срђан Ваљаревић, у последње време Ваљаревић ми сваки час упада за читање...његова позија се не разликује много од његове прозе, тако да стоји све што сам рекао раније, мада сам књигу прочитао за пар сати и готово је одмах проследио даље...најбоља песма је прва о Џо Фрејзеру.
...verovatno i najbolji prevedeni (a noviji) roman u poslednjih godinu dana - NOĆNI VOZ ZA LISABON Paskala Mersijea (pseudonim Švajcarca Petera Bijerija (piše na nemačkom)), izdanje AED Studija...
...na nivou plota - "Nastavnik grčkog i latinskog Rajmund Gregorijus, usred časa, napušta gimnaziju u kojoj predaje. Obuzet strahom od svesti o proticanju vremena , ostavlja svoj sređen život, i noćnim vozom, kreće za Lisabon, kako bi sledio trag Amadea de Prada, čiju knjigu nosi sa sobom. Od zapisa ovog tajanstvenog Portugalca o ljubavi, usmljenosti, konačnosti, priljateljstvu i smrti više ne može da se odvoji. Gregorijus prati tragove tog fascinantnog čoveka i postepeno ga upoznaje. Uzbudljivo putovanje odvodi ga sve dublje u Portugalčevu istoriju, oko koje se ispredaju legende, ali otkrića do kojih dolazi mogu da ga koštaju života..."
... roman je urađen u vidu pletenice - povesti o Gregorijusovoj potrazi za tajnama preminulog pisca (tačnije lekara, sa samo jednim, posthumno obljavljenim delom) i de Pradovih spisa razasutih na raznim adresama, moglo bi se reći da ovde ima i nagoveštaja detektivske misterije, mada je NOĆNI VOZ ZA LISABON prvenstveno vrhunska beletristika u slavu bibliofilskog zanosa i uverenja da nikad nije kasno za samospoznaju...
...ako bi tražili srodnike i uzore, valjalo bi pomenuti ranijeg Džulijana Barnsa, spekulativnost Havijera Marijasa, zanetost umetnošću Roberta Bolanja, misterioznost i melanholiju Antonija Munjosa Moline i Muzilova strast ka detalju...
...366 stranica gustog teksta, odličan prevod Spomenke Krajčević, knjiga u Beopolisu, recimo košta 918 dinara...
Pročitao sam MI Jevgenija Zamjatina, što je knjiga za koju smatram da Orvelovu Osamdeset četvrtu čini potpuno nepotrebnom. Jer je taj Orvel svakako mnogo slabiji pisac, a i pokrao je ključne motive. A osim toga, 84. je mnogo naivnija.
Takođe sam pročitao DNEVNIK DŽULIJUSA RODMANA E.A. Poa i moram da priznam da sam blago razočaran. Prvo, zato što je prokleta knjiga NEDOVRŠENA :x :x :x Drugo, jednostavno nije dovoljno interesantna. U svojih stotinjak i kusur strana uglavnom sadrži ne pretjerano inspirativne opise tipa "išli smo tuda i tuda i divili se pejzažu koji je izgledao tako i tako, a onda smo jeli i veselili se pa smo otišli da spavamo, a onda su nam ujutru lovci donijeli to i to pa smo otišli tu i tu i skrenuli tamo i tamo i razgledali te i te biljke" i tako dalje. Postoje svega dvije ističuće scene, a to su pomor bizona i napad medvjeda, što je ujedno i posljednje u knjizi. Apparently, Pou je bilo mrsko da dovršava ovu knjigu i bacio se na pisanje priča. Ne znam da li je planirao da ovo na kraju odvede u supernaturalne vode i da li je uopšte išta konkretno imao u planu, tek Dnevnik Džulijusa Rodmana je nešto što mirne duše možete da propustite, osim ako niste manijakalni Po-kompletista koji mora da pročita svako prokleto slovo svake proklete priče koju je napisao (kao npr. ja).
Ovo uopšte ne treba da bude ovde. Kopipejstujem na odgovarajući podforum.
...preporuka i za roman ALABAMA SONG Žila Leroa (Gilles Leroy,izdavač za Srbiju - Paideia), biografsku povest o Zeldi Fitzgerald, životnoj saputnici i sapatnici slavnog autora romana VELIKI GETSBI i BLAGA JE NOĆ... Zelda je poznata kao destruktivni deo para ukletih ljubavnika, i Leroa ovde bogatim jezikom, koji krajnje precizno oponaša stil i registar poznat iz Zeldinih epistola, donosi srčanu i zadivljujuće višedimenzionalnu apologiju prokazane divi...ALABAMA SONG je mnogo više od jednog postmodernog provetravanja dobro poznatih priča, jer iako je reč o visokom konceptu, autor uspeva da priču zaodene i neizbežnim emotivnim plaštom kao ključem za razumevanje jedne nesvakidašnje i problematične osobe....Gonkurova nagrada za ovaj roman je, in my book, tek puko priznavanje očiglednog...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbibliotecaiie.files.wordpress.com%2F2009%2F06%2Falabama-song.jpg&hash=c0f9ee4a39aed6f3d9bf30e89617507a40dd2e65)
ЊУЈОРШКА ТРИЛОГИЈА – ПОЛ ОСТЕР, одличне три подуге приче...иако је моје искуство са Остером сиромашно (Левијатан, одличан роман), могу да кажем да је он један од бољих америчких писаца које сам икад читао...прва прича Град од стакла отвара књигу на прави начин, друга Духови је по мени најгора од најбољих, а трећа Закључана соба изува у потпуности...оно што мене привлачи код Остера је то што и кад филозофира и кења не смара, за разлику од многих других.
Meni se od Pola Ostera najviše dopala MESEČEVA PALATA. Sjajan roman... :!:
ЗЕЛЕНА МИЉА - Стивен Кинг, пошто ово дефинитивно није хорор, можда мало фантазија, свеједно, ево овде ћу га турим...Филм ми је био одличан, а моја мана је што сам од оно мало Кинга што сам читао увек прво гледао филмове...На корицама издања пише да му је ово један од најбољих романа, али некако ми је овде помршав са стилом, можда зато што се ради у 1932 године и што је роман излазио у наставцима, па је често понављао неке чињенице.У сваком случају га вреди прочитати.
upravo procitala "Osmi povjerenik" mnogo zabavnoooo
DNEVNIK MARTE KOEN
Svetislav Basara
Pre toga, od istog autora:
Istorija Parkinsonove Bolesti (kao veliki Basarin povratak u formu!)
&
Majmunoopisanije (sjajna mala knjiga koja se cita izmedju epizoda spazmicnog valjanja po podu od smeha, dijalog Vuk Karadzic vs. Milos Obrenovic nesto najsmesnije sto sam procitao u srpskoh knjizevnosti!!!)
Skoro sam pri kraju sa čitanjem Tabukijeve knjige CRNI ANĐEO.
Ove priče su zaista predivne.Svakako mračne.Košmari i anđeli..košmarni anđeli.
Najviše mi se dopala ECI PECI PEC,otkud znam, možda zbog ovakvih dijaloga:
"Ovaj restoran je ujedno i hotel", reče, "ostanimo ovde".
Još jednom s pažnjom osmotri začuđenost koja mu se ocrtavala na licu, ona ista dečija začuđenost, ranjiva; pogleda ga u oči i on skrenu pogled prema sali kao da se nečeg plaši, kao da je neko mogao čuti, potom se jedva čujno nakašlja i promuca:
"Zašto baš sa mnom?"
"Zato što smo oboje sami", odgovori ona, "pored ostalog i zato".
"A vaše predavanje?"
"Videću".
"Ali čekaće vas".
"Recimo da ću se našaliti na njihov račun".
"Ali mene ovde svi znaju", nastavi on,"hoću da kažem, ne bih želeo da..."
"Uvek možemo da uzmemo dve sobe", prekide ga ona,"tako da niko neće moći ništa da prigovori".
On se tužno osmehnu i ovlaš joj dotače ruku.
"Ali ja sam star", prošaputa.
"Sasvim?"
"Ne", reče on, "možda ne, ne znam".
Пошто сам велики поштовалац Књиге о Милутину, уграбио сам прилику и прочитао још две књиге Данка Поповића:
ЧАРАПИЋИ – ради се о пропадању исте породице после Другог светског рата и борби и дилемама главе куће, одртавелог и при крају полулудог Лазара Чарапића, који се узалуд нада враћању на старе стазе...
СВИЊСКИ УЈЕД – првоборац Бора Јуриш се не сналази после рата, одбацују га и комунисти и комшије, а после релативно занимљивог првог дела романа, долази и други део, где га јебе ко стигне....
Оба романа обилују чистом митоманијом, причама о националном пропадању, формулисаним на такав начин да би се многим ,,Европејцима" дигла коса на глави, препуни су општих места, прича које смо сви чули зилион пута и које сви добро знамо, у једном тренутку се оправдава и Недић (као спасао је толике, а не помиње се исто тако велики број оних који су најебали од њега), прозива се комунизам као тотални уништитељ српског народа, а да се ни на један тренутак не осврће на његове ретке добре стране.
Све у свему, ово је претерано и за перо-лаког националисту какав сам ја, ниједан од ових романа није ни до колена Књиге о Милутину.
Linč o Linču
Očekivano zanimljivo...
Quote from: Milosh on 24-10-2009, 20:25:51
Linč o Linču
Očekivano zanimljivo...
zapravo, očekivano šturo.
taj linč baš ne voli da priča o svojim delima.
ЏИМИ ГЛОДАЧ И НАПОЛЕОН КОКС - Владимир Павловић, када ми је ортак који ме снабдева литературом дао ово, реговао сам у фазону:"Докле ћеш ме смарати са домаћим писцима?!"...Међутим, ускоро сам прогутао своје речи..ово је врло жестока збирка прича, прљаво реална, можда уз малу дозу претеривања(or is it?!), збирка где свега има...у сваком случају једина домаћа књига коју сам пожелео да одмах прочитам поново...
Noć svih svetih, Zoran Ćirić.
Surova priča sa Nišvilskog asfalta, or something.
Brzo se čita, ok je, ali ništa više od toga; na koricama piše da je to nastavak romana Hobo (nisam provalila zašto, možda me neko prosvetli).
Ako očekujete nešto kao što je Hobo, razočaraćete se; ako nemate nikakva očekivanja, knjiga je solidna, zanatski korektna, uzbudljiva, brzo se čita.
"GODINE NA 6"
By:
Vlada Jankovic Dzet
Neverovatna knjiga! Svaka cast Vladi!
Informativna i nadasve veoma zabavna.
Naravno, samo za one koje zanima Rock&Roll istorija i kultura sezdesetih kada Beograd nije onoliko zaostajao za ostatkom sveta...
Posle me ceka Parsonsova "Prava Porodica".
Krvavi meridijan, Kormak Makarti. Onoliko dobro koliko možete očekivati od ovog autora.
Quote from: angel011 on 02-11-2009, 22:34:23
Krvavi meridijan, Kormak Makarti. Onoliko dobro koliko možete očekivati od ovog autora.
prokletnici, nigde se nije moglo to naći na engleskom, ništa od kormaka sem NEMA ZEMLJIŠTA ZA STARCE - a ja i dalej odbijam da dobru književnost pisanu na eng. čitam u prevodu pa makar i dobrom (if any).
Prevod Puta mi je bio bolji. A i prevod Nema zemlje za starce (ako izuzmemo pogrešno preveden naslov). Ovde prevodilac kao da se nije najbolje snašao, prevod je nešto bolji od trenutnog ovdašnjeg proseka, što nije dovoljno dobro za prevod Makartija.
Al' je knjiga toliko dobra da prevod nije mogao da je upropasti.
a kako vi znate kad je prevod dobar ili los? je l' uporedjujete prevod sa tekstom na engleskom ili postoji neka druga metoda?
Može tako, a možeš i da znaš kakav je u principu piščev jezik u originalu, a kad vidiš prevod, to nije to.
Ili, u ovom konkretno slučaju, Makarti ima vrlo specifičan jezik, specifičnu rečenicu, a kad čitaš prevod osećaš se kao da se spotičeš, vidiš da prevodilac nije uspeo da se snađe. A Makarti nije pisac-početnik pa da se saplićeš o njegove rečenice.
Procitao sam knjigu VELIKI SAN od Rejmonda Cendlera (Laguna, 2009.god).Ovo je prva knjiga iz
serijala o cuvenom privatnom detektivu Filipu Marlou. Izvrstan krimic. Preporucujem.
Pre toga sam procitao VALPURGIJSKU NOC od Majrinka, i moram priznati da sam blago razocaran
i da sam ocekivao vise. Po meni dosta slabija knjiga u odnosu na GOLEMA I ANDJELA...
Juce sam naceo CETVORODIMENZIONANI KOSMAR od Balarda. Prica GLASOVI VREMENA razvaljuje.
Quote from: Alexdelarge on 09-11-2009, 20:08:08Pre toga sam procitao VALPURGIJSKU NOC od Majrinka, i moram priznati da sam blago razocaran i da sam ocekivao vise. Po meni dosta slabija knjiga u odnosu na GOLEMA I ANDJELA...
i mene je ugnjavio početak još odavno, nekako me nije navukla od odma, pa sam je odložio za neku bolju priliku... :(
A POSEBNO, MAČKE, Doris Lesing. Neka vrsta autobiografije o mačkama, ona o raznim mačkama koje su joj prošle kroz život. Verovatno bi se dolapo svima koji vole mačke... I ne samo njima. Žena od koje sam kupila ovu knjigu na Sajmu ju je jako toplo preporučila, rekla mi je da ranije nije volela mačke, ali ju je knjiga oduševila.
E Angel, sad si me zainteresovala za knjigu...Ko je izdavač, gde ima da se kupi i koliko košta?
a kako to autobiografija o mackama? znam da danas svi pisu, al' zar su i macke postale spisateljice? sta je onda sledece? autozivotopis slona; slonovi bi mogli biti pouzdani pripovedaci, s obzirom na njihovo dobro pamcenje. ili, 'zapisi iz podzemlja' - dnevnicke beleske jedne krtice. :idea:
Ma ne ADL, Doris Lesing je pisala, a mačka joj je diktirala svoju autobiografiju... :lol:
Doris Lesing je pisala o raznim mačkama koje su joj prošle kroz život, njena autobiografija, ali vezano za mačke.
Izdavač je Agora, ja je kupila na Sajmu knjiga ali se sećam da sam je ranije videla i u knjižari "Mamut", sigurno ima još negde. Cene se ne sećam tačno, mislim da je bila oko 500 dinara.
Hvala Angel,potražiću knjigu u MAMUTU. :)
Zmajevi Istoka, Ernest Ingersol. Malo monotono i zbrkano napisano, ali tema je zanimljiva.
Muškarci koji mrze žene, Stig Lašon (prvi deo trilogije "Milenijum").
Nakon Bučera, koji me je smorio šablonom i odsustvom bilo čega zabavnog u nečemu što bi trebalo da je zabavna literatura, i Zmajeva Istoka koji deluju kao da je neko okvirno nabacao beleške u nameri da napiše knjigu a onda te beleške bez dodatnog sređivanja objavio, konačno opet nešto dobro, nešto kao krimić&društvena kritika i mnogo više od toga.
Quote from: angel011 on 16-11-2009, 10:15:31
Muškarci koji mrze žene, Stig Lašon (prvi deo trilogije "Milenijum").
Nakon Bučera, koji me je smorio šablonom i odsustvom bilo čega zabavnog u nečemu što bi trebalo da je zabavna literatura, i Zmajeva Istoka koji deluju kao da je neko okvirno nabacao beleške u nameri da napiše knjigu a onda te beleške bez dodatnog sređivanja objavio, konačno opet nešto dobro, nešto kao krimić&društvena kritika i mnogo više od toga.
Hmm, ne znam zašto ne postaviš link kad se podigne neki od tvojih prikaza na Krsti? Bilo bi zgodno, ja se oderem dok nađem ako ti prethodno ne podigneš na blogu link...
U poslednje vreme redovno apdejtujem blog.
Završila sa čitanjem knjige "Muškarci koji mrze žene", stvarno odlično. Sad je na redu druga knjiga trilogije, "Devojčica koja se igrala vatrom".
aj dodaj link na blog lepo sebi u profil... da nađu ljudi :)
anđelija se gnuša besramne samopromocije.
Ne, nego na blogu ima nekih starih fotografija i linkova za moje prikaze na Krstarici (većina se ne odnosi na fantastiku, plus su i pisani za široku populaciju), pa mi ne deluje kao materijal za ZS forumaše.
Ma hajde bre Angel stavi link, nemoj da si tako skromna-ne isplati se... :)
Ja bih čitala tvoj blog. :!:
A ti Ghoule okači i link za THE TEMPLE OF GHOUL...btw, odličan ti je prikaz za DUST DEVIL. :D
Na samom blogu nema šta da se čita, tu su samo linkovi na prikaze.
Dodala link na profil...
Quote from: vilja on 25-06-2009, 02:33:40
Angel ti misliš na priču SISOISUS. Jeste Hornbijeva, i to je jedna od najboljih u toj zbirci. Meni se još dopala KATOLIČKA KRIVICA ( SAM ZNAŠ DA TI SE DOPADA) od Irvina Velša. :)
Nedavno je snimljen studentski film (čini mi se na FDU) po ovoj Hornbyjevoj priči, i dešava se kod nas :)
Quote from: angel011 on 18-11-2009, 10:50:24
U poslednje vreme redovno apdejtujem blog.
Završila sa čitanjem knjige "Muškarci koji mrze žene", stvarno odlično. Sad je na redu druga knjiga trilogije, "Devojčica koja se igrala vatrom".
Ko je objavio/preveo i da li su izasle sve 3 kod nas?
Dušan Savković - ZAGRLJAJ PARIZA
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=659 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=659)
Quote from: Melkor on 19-11-2009, 22:27:57
Quote from: angel011 on 18-11-2009, 10:50:24
U poslednje vreme redovno apdejtujem blog.
Završila sa čitanjem knjige "Muškarci koji mrze žene", stvarno odlično. Sad je na redu druga knjiga trilogije, "Devojčica koja se igrala vatrom".
Ko je objavio/preveo i da li su izasle sve 3 kod nas?
e bre toliko si bio na sajmu plus ti je vlasnik i urednik pričao o njima a nisi zapamtio ccc
Quote from: Melkor on 19-11-2009, 22:27:57
Quote from: angel011 on 18-11-2009, 10:50:24
U poslednje vreme redovno apdejtujem blog.
Završila sa čitanjem knjige "Muškarci koji mrze žene", stvarno odlično. Sad je na redu druga knjiga trilogije, "Devojčica koja se igrala vatrom".
Ko je objavio/preveo i da li su izasle sve 3 kod nas?
Izdavač "Čarobna knjiga", izašle sve 3, preveli Danijela Babić, Dorijan Hajdu i Zorica Mančić.
"Kako sam postao glup"-Martin Paz
:!:
Quote from: angel011 on 20-11-2009, 19:16:24
Izdavač "Čarobna knjiga", izašle sve 3, preveli Danijela Babić, Dorijan Hajdu i Zorica Mančić.
Hvala, a sad idem da se stidim jer mi je stvarno Bora pricao o tome :oops:
Basara-Fama o biciklistima. Nastavak Na Gralovom Tragu mi je bolji.
Karlo ruzni ftw.
Slažem se :D
Samo, ti romani jesu fantastika pa si trebao gore na "Upravo čitam 2 ™" :evil:
BTW, jel Basara ima nameru da završi taj nesrećni treći deo, "Krst na crkvi Svete Sofije"?
Nadam se da nece, unistice utisak sto %.
Robert Heris - "Duh" (Laguna, 2009)
"Kula od karata", Stig Lašon, 3. deo trilogije "Milenijum".
Drugi deo se nije nastavljao direktno na prvi, mada su akteri uglavnom bili isti. Treći se nastavlja direktno na drugi, počinje bukvalno tokom iste noći kada se drugi završio, tako da je preporučljivo unapred imati celu trilogiju.
Kvalitet deluje ujednačeno u sve tri knjige, i na zavidnom je nivou. Jej!
Mala korekcija, jer si u fonetskoj transkripciji progutala (u vise postova) ono "r" iz njegovog prezimena: Stieg LaRsson; slobodno ga ubacuj, nije "nepostojano", ne gubi se u izgovoru (pretpotstavljam da tako pise na koricama knjiga, a to nije ispravno; ?!).
Isto tako, Larsson se moze izgovarati i bez onog "sh" u prezimenu, dakle kao LarSon (varijanta sa "s" je nacin izgovora na jugu Svecke, gdje ja zivim, i legitimna je), ali i i na nacin kako ga ti pises/izgovaras (nacin izgovora u sjevernijim dijelovima SWE, izmedju ostalih i Stokholma).
Stig je bio i odlican novinar, a specijalnost mu je bilo pisanje o desnom ekstremizmu i rasizmu (uopste), ukljucujuci i srcan javan angazman protiv ovog zadnjeg nabrojanog (osnivac je, a bio je i urednik odlicnog magazina "Expo", koji je koncepcijski u cijelosti posvecen tim i slicnim... hm, sr@njima).
Cetvrti dio "trilogije", napisan prije njegove smrti ali do sada neizdan, da se i on publikuje stopiraju hijene od oca mu i brata, koji su samoproglaseni (ali i pravno verificirani) vlasnici Stigovih autorskih prava (nazalost), jer je rukopis u vlasnistvu zene koja mu je bila vise od 20god. zivotna saputnica i saradnica u radu, a kojoj ova dvojica krebila osporavaju bilo kakvo pravo na njegovu sveukupnu materijalnu zaostavstinu (nisu bili vjencani nego su zivjeli u slobodnoj vezi, zato je to tako; kuriozum u vezi spora: htjeli su joj cak uzeti i njen i Stigov zajednicki stan, ali nisu uspjeli). Uglavnom, i izdavaci, i filmski producenti, a najvise citaoci, svi oni javno po medijima pizde zbog neobjavljivanja, tj. shtopanja te cetvrte knjige...
(Trilogiju nisam procitao, ali zato jesam njegovu non-fiction knjigu "Desni ekstremizam", koja je odlican research te oblasti i internacionalno i u SWE.)
Samo prepisujem sa korica knjiga, nemam pojma sa švedskim.:)
Piše na koricama i da je bio novinar i čime se bavio, a vidi se i po trilogiji da se svačega nagledao. Ako nađeš vremena, pročitaj trilogiju, retko dobre knjige.
Uzgred, čemu se tu nada njegov otac, pa on sigurno ima preko 70 godina? Zar mu je sada do toga da se grabi za pare?
GAĐENJE – Orasio Kasteljanos Moja
Pažnju ovom romanu privukla mi je korica sa motivima sa slika Frensisa Bejkona, zatim naslov koji obećava dobru zabavu, i najzad je sve to zapečatio podnaslov: "Tomas Bernhard u San Salvadoru". Znači, Bejkon, gađenje i Bernhard sve na jednom mestu – ne mož biti loše, ne?
http://ljudska_splacina.com/2009/11/gaenje-orasio-kasteljanos-moja.html (http://ljudska_splacina.com/2009/11/gaenje-orasio-kasteljanos-moja.html)
Zen i veština gađanja iz luka, Eugen Harigel. Vrlo zabavno, nemački profesor filozofije opisuje svoje muke dok je pokušavao da savlada zen preko veštine gađanja iz luka. Skoro da možete da zamislite nekog zen-majstora iz filma kako zeza nespretnog Evropljanina. :)
Quote from: Ghoul on 30-11-2009, 18:35:03
GAĐENJE – Orasio Kasteljanos Moja
Pažnju ovom romanu privukla mi je korica sa motivima sa slika Frensisa Bejkona, zatim naslov koji obećava dobru zabavu, i najzad je sve to zapečatio podnaslov: "Tomas Bernhard u San Salvadoru". Znači, Bejkon, gađenje i Bernhard sve na jednom mestu – ne mož biti loše, ne?
http://ljudska_splacina.com/2009/11/gaenje-orasio-kasteljanos-moja.html (http://ljudska_splacina.com/2009/11/gaenje-orasio-kasteljanos-moja.html)
sto mu gromova!!! ovo moram obavezno da procitam. :!:
i mislio sam da će te zanimati.
kad već nema dovoljno bernharda na srpskom, dobar je i ovaj zamenik.
ФРЕНИ И ЗУИ - Џ.Д.Селинџер, овај роман му је, судећи по коментару у самој књизи, је најуспелији роман после Ловца у житу (или ражи, како коме одговара), све се своди на три четири подуга разговора, Френи и Зуи су двоје најмлађе деце једне истриповане њујоркшке породице, а сви су екстремно интелигентни, кроз њихове бедаке и приче се види колико им стварно недостају два старија брата, који су скикнули...симпатичан роман, али мени лично ништа посебно, Селинџер прилично вешто барата речима, и сва чар ми је у оним не-дијалог деловима.
Meni je "F&Z" jos draza od "Lovca"...
Evo i od mene jedne knjige, muzicke, koju sam nedavno procitao (uz sve preporuke da i vi to uradite, ukoliko na knjigu naidjete):
"Please, kill me! (The Uncensored Oral History of Punk)", Legs McNeil & Gillian McCain (novinari, prije urednici fanzina "Punk");
u monoloskoj formi, vecina aktera ili "fellow travelersa" USA-, a najvise NYC-punka (od arhe-punksa The Sooges i MC5, do Patti Smith ili Richard Hella/ex-Televison ili Ramones clanova), u mikrofon novinarskog kasetasa pricaju svoju pricu o tim danima, jedni o drugima, otvoreno i bez zadrske; knjiga je bila zabranjena u SveCkoj, zbog svoje "dekadentnosti"/ explicite prica o drugs&sex&punk:
A Time Out and New York Daily News Top Ten Book of the Year upon its release, Please Kill Me brings the sound of the punk generation to life. Iggy Pop, Danny Fields, Dee Dee and Joey Ramone, Nico, Patti Smith, and scores of other famous and infamous punk figures lend their voices to this definitive account of that outrageous, explosive era. From its origins in the twilight years of Andy Warhol's New York reign to its last gasps as eighties corporate rock, the phenomenon that was known as punk is scrutinized, eulogized, and idealized by the people who were there and who made it happen.
http://www.amazon.com/Please-Kill-Me-Uncensored-Evergreen/dp/0802142648 (http://www.amazon.com/Please-Kill-Me-Uncensored-Evergreen/dp/0802142648)
***
Trenutno citam "Children of the flames", Lucette Matalon & Sheila Chon, 1991;
o Josefu Mengeleu (njegov CV) i licnim svjedocanstvima nekih od prezivjelih blizanaca, koje je podvrgavao svojim pokusima
(interesantni su mi psiho-portreti ovakvih osoba, odnosno njihova psiho-patologija).
A propo knjige NA GRALOVOM TRAGU, citam danaske u Politici da je preminuo slikar Nenad Zilic u Parizu. Pretpostavljam da je rec o Nenadu Zilicu koji se pominje i u knjizi ( vidi poglavlje: Fantazmagoricna izlozba Nenada Zilica)?
МОЈ ПАС ГЛУПИ – Џон Фанте, много јака аутобиографска ствар (по мени јача и од Бандини трилогије, мада, искрено, нисам читао Чекај до пролећа, Бандини) о томе како лик кроз цео роман жели да се отараси својих четворо деце, а кад напокон оду, осети тешку празнину, кер је ту само због симболике и ужитка, ево неких мени готивних пасуса:
,,Са репутацијом лудака, болестан од чира на дванаестопалачном цреву, не похађа више састанке у Клубу књижевника, уредно је виђен у продавници пића и Заводу за запошљавање. Или док шета плажом са огромним идиотским и опасним псом. Омрзнути давеж на забавама, који само прича о добрим старим временима. Опија се сваке ноћи, гледајући шоу-програме на ТВ-у. Посвађан са пословним агентом и сада га нико не заступа. Опсесивно прича о Риму. Бесциљно лута по свом дворишту, ћушкајући лоптице палицом за голф. Презрен од своје четворо деце. Његов најстарији син одбацује белу расу и ожениће се црнкињом. Други син на социјали, труди се да постане глумац. Трећи син премлад да би се придружио распаду породице. Кћерка заљубљена у беспосличара са плаже. Лојална жена брине се о његовим личним потребама, припремајући здраве оброке у виду шненокли и ровитих јаја, учестало му помаже у купатилу."
Пошто више деца нису ту, решава се да направи добру забаву, а иначе је холивудски сценариста, тренутно без посла:
,,Хајде да направимо забаву, да нам дођу људи, стари пријатељи, сад би требало више да се проводимо. Правимо забаву, долазе људи. Писци и супруге. Исукани ножеви. Алкохол. Филмски сценаристи против тв – сценариста. Лоша прича. Нека жена ми каже да сам свиња фашистичка. Ударам је. Њен муж ме пребија. Гадна фрка у дворишту. Суседи зову шерифа. Пијана глумица јури на литицу, прети да ће скочити. Скачи, дрољо! Скачи! Полицајац је хвата. Забава се растура. Растурена пријатељства, разбијене чаше, проливена пића, бљувотина на травњаку. У дневној соби се нека стока попишала уза зид. Никад више забаве, кунемо се."
КОРТО МАЛТЕЗЕ – Владимир Пиштало, новела од 50-ак страна, личи на синопсис за стрип, али није, помало неразумљива, по свој прилици је траба читати више пута...тако бар кажу критичари, ја је сигурно нећу више читати.
Quote from: Ghoul on 30-11-2009, 21:23:07
i mislio sam da će te zanimati.
kad već nema dovoljno bernharda na srpskom, dobar je i ovaj zamenik.
I mislio sam da ce te zanimati, Alexdelarge, u poređenju sa Bernhardom, moglo bi se reći da Moja ipak ne uspeva da destiluje svoju žuč u nešto dovoljno produhovljeno, duhovito i stilski složeno kao kod genijalnog austrijanca, rece mi Ghoul. :evil:
procitao sam GADJENJE. ghoule, dobra preporuka, i dobar prikaz; ako imas jos tih mudrijaskih knjiga spreman sam da prihvatim tvoje preporuke. :lol:
Čitam Stiega Larssona i pridružujem se angelinim preporukama. Lep roman koji prikazuje sve ono što volimo u Švedskoj - zimu, nacizamm, pedofiliju :)
xjap
Najzad, Stieg nudi nešto što mi u poslednje vreme nedostaje u knjigama a to je prava literarnost. Nekako, romani u poslednje vreme masovno počinju da liče na novelizacije filmskih scenarija i nema više pripovedanja svojstvenog knjigama. Iako Stieg nije pretenciozan pisac i ima vrlo sveden, pitak, stil, ipak je napisao roman, bez ikakve sumnje. Za razliku od GHOSTa Roberta Harrisa gde knjiga izgleda kao malo razvijeniji pitch za prodaju prava holivudskim studijima (u čemu je doduše na kraju i uspeo)...
Istovremeno, od trilogije bi mogli da se naprave odlični filmovi.
Napravljeni su već filmovi. Koliko čujem od Kunca, solidni.
Gledo samo prvi. Za sad.
Ja ih nisam do sada gledao (ovdje su pravi hitovi, bas kao i knjige), ali sam pratio recenzije (redovita rabota, muzicke i filmske); elem, tek da znate sta da ocekujete: prvi iz serijala je ocijenjen kao sasvim solidan film (3,5 ili 4-ka u skali do 5.), dok su druga dva redovno dobijala (okvirno) po 2-ku. Prije koje 2-3 sedmice, i poslijednji film iz trilogije je pusten u bio-distribuciju...
evo šta sam već pre nekog vremena kazao o 1. delu te filmske n-tologije:
THE GIRL WITH THE DRAGON TATTOO
niels arden oplev
SWE, '09
***
3
solidan krimi-triler o potrazi za devojkom koja je možda nestala pre 40 godina, a možda i nije nestala. možda je ubijena, a možda je samo pobegla od svoje sjebane bogate familije, i sad živi u australiji.
dobri glumci i fino uslikane lokacije čine ovo pitkijim nego što bi srednje-zanimljiv zaplet činio. misterija baš nije preterano uzbudljiva, a postoje tu neka nepotrebno mučna vrludanja koja ničemu ne služe (recimo, sicko patnje i silovanja koja trpi goth-devojka i pomoćnica glavnog junaka). zabavni su, ali u krajnjoj instanci irelevantni hintovi o bliskosti bogatih šveda sa nacistima, i njihovim idejama i mnogo nakon što su nacisti, kao, pobeđeni.
ovde:
http://ljudska_splacina.com/2009/11/neki-osrednji-i-solidni-novi-filmovi.html (http://ljudska_splacina.com/2009/11/neki-osrednji-i-solidni-novi-filmovi.html)
Прочитао сам по други пут Сто година самоће од Маркеса, и даље самтрам ово добрим романом, али ми је на друго читање деловао малко слабији...
Quote from: Savajat Erp on 26-12-2009, 11:02:09
Прочитао сам по други пут Сто година самоће од Маркеса, и даље самтрам ово добрим романом, али ми је на друго читање деловао малко слабији...
Nisi ga 'ranio dovoljno u medjuvremenu, pa oslabio.
...ko o čemu, ja o Marlen Haushofer; početkom decembra je Nojzac objavio njeno ključno delo - Zid...roman je na matičnim tržištima objavljen šezdesetih godina prošlog veka, naišao je na mlak prijem, sada je priznato remek-delo i u ovoj ispovesti žene koja ostane jedina preživela nakon noći tokom koje je oko lovačke kuće u kojoj je boravila i obližnje šume nikao neprobojni stakleni zid možete prepoznati nadahnuća - na nivou plota sa ovog izvora se za potrebe svog najnovijeg romana napio vode Stiven King, a na nivou izarza (i to je priznao) odavde je dosta toga iscrpeo Kormak Mekarti za svoj Put... ali i mimo toga, odlična knjiga, vrhunska literatura i superiorna geneza jedne sveprožimajuće tuge...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bookbridge.co.rs%2FImages%2F7188113-5.jpg&hash=489a95908fcf20b91f140dac948eabd9068a194b)
Quote from: Melkor on 26-12-2009, 11:59:21
Quote from: Savajat Erp on 26-12-2009, 11:02:09
Прочитао сам по други пут Сто година самоће од Маркеса, и даље самтрам ово добрим романом, али ми је на друго читање деловао малко слабији...
Nisi ga 'ranio dovoljno u medjuvremenu, pa oslabio.
Ех, свега 10 година и већ уфитиљио...
Milovan Đilas - NOVA KLASA. Old school.
e, to je knjiga!
Završio sam drugi deo Milenijum trilogije Stiga Lašona. Devojčica koja se igrala vatrom je isporučila - još kako. Obavezno štivo za sve poklonike dobrog krimića. Naravno, krenite od prvog dela - Muškarci koji mrze žene.
najzad sam se naterao da dokrajčim davno započete sabrane intervjue w. burroughsa - 830 strana velikog formata suve genijalnosti!
(a onda me još neki prozivaju što još ne čitam 'poslednjeg srbina'!...)
ЈЕЛ НЕКО ВИДЕО КУРВЕ, ДЕВОЈЧИЦЕ, РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ? - Емир Имамовић-Пирке, изразито комичан роман о два босанчероса лузера, који покушавају отмицу кћерке локалног тајкуна, не би ли га уцењивали. Негде пише да би по овоме требао и да се снима филм, али чисто сумњам да бимогао да пренесе тај хумор у свом пуном светлу.
meni se to ništa nije dopalo, a meho čak ni moju umereno negativnu kritiku nije hteo da objavi
Ja se već duše vremena nakanjujem da počnem Tajnu doline piramida, al nikako...
To sa komičnim tekstovima je uvek jako nategnuto, nekom legne a nekom presedne...
Мени је у том тренутку легло, али сад могу да кажем да сам велику већину фора заборавио, остао ми је у памћењу само неки бледи костур радње, али било је забавно док је трајало!
Michael Tolkin - THE RETURN OF THE PLAYER. Nastavak romana po kome je snimljen Altmanov film.
...krajem prthodne sedmice sam dovršio čitanje izuzetnog romana KRATAK I ČUDESAN ŽIVOT OSKARA VAA Džuna Dijaza (dobitnika Pulicerove nagrade za književnost za 2008. godinu, roman kod nas u izdanju Mono & Manjana)... roman kreće kao tipska pop-kult priča o odrastanju nesvakidašnje pojave ( ekstremno gojaznog Dominikanca iz New Jerseyja, zaluđenika u SF, rane mange, stripove, grafičke novele i video-igre, sa ambicijom da nekako izgubi nevinost i postane latino-Steven King), da bi se potom razglobila u višeglasnu hroniku porodice koja je višstruko stradavala pod Truhiljovim višedecenijskim režimom... knjiga nudi obilje pop-referenci, istinsku dramu, nepatvorenu emocionalnost geeka kome se nekako baš ne da da iskorači iz svoje senke, te zadivljujuće umeće kojim Dijaz obezbeđuje osobene registre jezika za svakog od učesnika u priči koja pokriva gotovo čitav dvadeseti vek... pun, pun pogodak i jednog dana, daće Bog dragi, obavežna školska lektira, do tada neizostavno štivo za svakog iskrenog, ponosnog geeka i/ili ovisnika o lepote pop-kulturnog blaga...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.yu4you.com%2Fslike%2Fknjiga%2F11438_Dzuno_Dijaz.jpg&hash=8bfa4be8a6034a27a1aa8639ffd17b205db38086)
Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 03-02-2010, 10:34:54
...kobavežna školska lektira, do tada neizostavno štivo za svakog iskrenog, ponosnog geeka i/ili ovisnika o lepote pop-kulturnog blaga...
I svetski SF&F fandom i kritika su prisvojili ovaj roman jos pre dobijanja nagrada, sa obrazlozenjem da nije fantastika ali da je vise nego dovoljno blizak zanrovskom citaocu xnerd
...prekjuče sam pročitao i izvandredan roman KLETA REKO VREMENA Pera Petešuna (Idemo da krademo konje, ponovo Geopoetika kao izdavač)...ovaj lirsko-kontemplativni roman sećanja je, bar po mom sudu,, savršeno štivo za našeg Žiku Kišobranca - priča je potpuno usresređena na dodatno/ponovno/odloženo odrastanje tridesetsedmogodišnjeg norveškog gorljivog (a vazda potištenog) maoiste koji saznanje o majčinoj ozbiljnoj bolesti i njen potonji beg u rodnu Dansku koristi kao povod da u danima toliko priželjkivanog pada Berlinskog zida sačini rekapitulaciju vlastitith promašaja, razočaranja i odustajanja... Petešun piše odvažno emocionalno, dosta toga (konkretan razlog ravoda, pojašnjenje bratove smrti u mladom dobu...) ostavlja nedorečenim, time pokazujući da vlada sve ređom sposobnošću prepoznavanja osnovnih uporišta moćne priče...i ovaj (kraći) roman je, poput OSKARA VAA, krcat pop-kulturnim referencama kao važnim kordinatama oblikovanja mladog uma u stanju pritajene pobune...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geopoetika.com%2Fview_image.php%3Fid%3D1581&hash=8feecb4bb9150a42ce5c4c399936f14ef661a5a7)
*** Kleta reko vremeno je inače stih prezuet iz opusa Mao CT...
Tomas Pinčon - "Objava broja 49"
kao i obično, čitam svoje postove, ushićen ali i začuđen zašto drugi nisu u stanju izreći nešto tako jako
Није ли један Пигвин Патуљак довољан?
...pre destak dana sam pročitao TUŽBALICU O GLADI najfriškijeg nobelovca Ž. M. G. Le Klezio...TUŽBALICA O GLADI je priča o odrastanju u godinama previrannja (druga polovina tridesetih prošlog veka), uz to u porodioci koja je davnih dana popucala po šavovima, a na okupu je drže tek usavršene moći samoobmanjivanja... po recepturi Margerit Jursenar, Le Klezio veruje u snagu nagoveštenog i prećutanog, te se tek u finišu sva višeslojnost jedne tanane duše razotkrije u svoj punoći... Le Klezio ostaje veran sebi, te se i u ovoj intimističkoj pripovesti nađe dovoljno mesta i za društvnu kritiku - Le Klezio u ovoj epizodi razobličuje suštinsku negadljivost tadašnjih francuskih pokoljenja na ideju i delanje nemačkog nacizma...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.interliber.com%2Fgif%2F9788672744040.jpg&hash=84796d7cc305253e7c799dfbeef8d32344ab9cdf)
"Samurajska etika i moderni Japan", Jukio Mišima.
...još jedared pohvala za Petešuna i njegov roman, prethodno izdanje Geopoetike sa njegovim potpisom IDEMO DA KRADEMO KONJE u kom on tipično valdenovsku postavku razmrdava tako što pitalicu "Može li čovek živeti u samoizolaciji od društva koje mu nije po volji?" zamenjuje sa "Ima li (i kako stiče) čovek pravo na samoizgon?", naravno, sve u formi izrazito lirskog romana maestralno pogođene i ujednačene atmosfere...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geopoetika.com%2Fview_image.php%3Fid%3D924&hash=5f69c5338a570ff42a1bdc64e5d722af07ce89fb)
Quote from: crippled_avenger on 13-02-2010, 12:24:46
Tomas Pinčon - "Objava broja 49"
I kakvi su utisci? Ja sam se skoro valjala od smeha... :lol::D
Thomas Bernhard, Wittgensteins Neffe.
Odavno nisam procitala nesto (meni) lepse, a sadrzajnije. Skoro da pomislih da Bernhard nije toliki mizantrop kakvim se predstavljao. Kroz pricu o prijateljstvu sa Polom Vitgenstajnom, njegovom zivotu i smrti, TB se kriticki osvrce na austrijsku umetnost i kulturu. A tek sto je lepim jezikom i pismeno napisana.
@angel: ko je izdao tu knjigu?
Quote from: Perin on 09-03-2010, 16:14:01
@angel: ko je izdao tu knjigu?
http://www.ipkokoro.com/knjige/samurajska_etika.html (http://www.ipkokoro.com/knjige/samurajska_etika.html)
Quote from: lilit_depp on 09-03-2010, 16:01:10
Thomas Bernhard, Wittgensteins Neffe.
Odavno nisam procitala nesto (meni) lepse, a sadrzajnije. Skoro da pomislih da Bernhard nije toliki mizantrop kakvim se predstavljao. Kroz pricu o prijateljstvu sa Polom Vitgenstajnom, njegovom zivotu i smrti, TB se kriticki osvrce na austrijsku umetnost i kulturu. A tek sto je lepim jezikom i pismeno napisana.
xremyb
....pročitao sam i NE DAJ MI (http://)NIKADA DA ODEM Kazuoa Išigura (Ostaci dana)... reč je o još jednom glavnotokovskom (i to ljudski dobrom) piscu koji je osetio poriv da se ogleda u žanrovski(ji)m vodama - Išiguro u ovoj romanopisačkoj epizodi donosi priču smeštenu u blisku budućnost koja je, zapravo, možda i sadašnjost, i tiče se odrastanja u zavodu za klonove (dečajci i devojčice stasavaju u nekakvoj prestižnoj školi zatvorenog tipa koja služi kao odgajivačnica za visokokvalitetne klonove koji će kasnije postati radost za primaoce organa)... Išuguro upada u zamku tipičnu za većinu mainstream pisaca - kada se (dobrovoljno) uhvate u koštac sa naglašenijim žanrom, oni često uproste svoj izraz kako bi izbegli moguže optužbe za jalovi akademizam i/ili pretencioznost... ovde fali Išigurovog raskošnog jezičkog asortimana, ali moram da odam priznanje na filigranskom gradiranju atmosfere i uopšte znalačkom baratanju ritmom... kad bi se podvlačila crta NE DAJ MI NIKADA DA ODEM bi bila oneobičena priča o tipskom odrastanju, ali svakako vredno i truda i vremena i novca, tim pre što je u samom posprodukcionom finišu izrada i filmske adaptacija (scenario potpisuje Alex Garland, a reditelj je Mark Romanek)...
*** moram da cepidlačim - iako prevod ne očitava iole krupnije materijalne greške, utisak kvari drvenast pristup prevođenju, što je posebno upadljivo na primeru pukog prevođenja, reč po reč, engleskih konstrukcija (pored toga, nastavljali smo da gledamo, nisam bila ništa manje krivlja od njega, do tog vremena...)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.plato.rs%2Fslika-ne%2520daj%2520mi%2520nikada%2520da%2520odem.jpg_185x273-3-4377&hash=db89e31150b2877d46de745b86c14ef2cd1e31aa)
...a večeras sam načeo ovo:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fecx.images-amazon.com%2Fimages%2FI%2F51KTwclxP2L._SL160_.jpg&hash=68b496ffa9bf0a8f96db144ef6f6baf3dba4c8a7)
...ovo, srećom, nije prevođeno na srpski, jer se radi o jezičkoj akrobatici, mada su ruku na srce, raniji Marojevićevi prevodi Bolanovih radova bili sasvim korektni...
...na uzorku od samo 25 stranica, a ima ih nešto malo manje od 600 (i to sitnog fonta), skupa sa izdašnijim pogovorom, jasno je kao vedar dan da je reč o izvanrednom delu....
neke Jarmushove intervjue, cool, svirao je moog na pocetku karijere...
sledece uzimam Velikani smeha : istorija filmske komedije i Glajk Džejms-Haos.
Tamara Nikčević - GOLI OTOCI JOVA KAPIČIĆA kao predigru za RAZGOVORE SA STALJINOM Milovana Đilasa.
posle nekoliko procitanih knjiga za opustanje i razbibrigu - poslednja u nizu ZBOGOM, LEPOJKO od cendlera- vratih se korenima; procitao sam MUCNINU od sartra. i pre nego sto sam poceo sa citanjem znao sam sta mogu da ocekujem: ispraznost i besmisao, strah od postojanja, egzistencijalizam, knjizicu od mucne sorte (sto bi reko ghoul) znaci, sve ono sto volim. medjutim, posle 10-15 procitanih stranica uvideo sam da ce ovo biti veoma ugodno za citanje (ili sam godinama razvio otpornost), na momente sam se i cerekao, pa sam razmisljao da ovih nekoliko recenica stavim i u topik "knjige za upisavanje od smeha", al' reko, ipak necu, pomislicete da sam nekakav cudak. inace, u MUCNINI i nema bogzna kakvog zapleta, antoan rokanten pokusava da napise knjigu iz istorije o markizu de rolbonu, tumara tamo-amo ulicama buvila i u formi dnevnickih zapisa iznosi neke svoje opservacije o svemu i svacemu. jedan od upisavajucih od smeja momenata je svakako opis nedelje (porodicni ljudi, posteni gradjani i svi koji drze do sebe i koji su socijalizovani prepustaju se svojim malim ritualima; setnje, pozdravljanje sesirima, pravila etikecije, porodicni ruckovi, odllasci na groblje, sjajno predocena jedna hipertrofirana veselost koja polako splasnjava kako dan odmice i koja na kraju poprima okus gorcine). naravno, rokanten je covek sa margine, on ne pripada toj gomili, nije uklopljen u njihove lazi i samoobmanjivanja koja zivot cine mogucim i laksim. dakle, covek slepih ulica. inace, ja volim te cudake sa margine koji su dobrano zastranili i koji su skloni svakovrsnim preterivanjima. oni me uvek dobro nasmeju...
"Mucnina" je super. :| Predlazem "Kralj Vilovnjak" by Misel Turnije. Mislim da je i sam Sartr negde rekao da mu je zao sto ON to nije napisao. Eh, cudaci... :)
Quote from: Karl Rosman on 29-03-2010, 01:13:43
"Mucnina" je super. :| Predlazem "Kralj Vilovnjak" by Misel Turnije.
ako je potreban i moj seal of approval - dajem ga iz sve snage.
vilovnjaka sam citao. imate li na nesto drugo da stavite foku?
Tja. Ja upravo citam Nika Kejva "I magarica ugleda andjela". Simpatican uradak. Mada, moja draga ga svrstava pod "soft horor" (sta god to znacilo), pa nisam siguran da li spada u ovaj topiCk.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fstatic.nacional.hr%2Fimg%2F39771c7a38cde8df32e0cf405d755784_medium.jpg&hash=a79c17fe0ca89c49846b350f4598b19f6755499d)
pa napiši neko slovo, jebeš slike i korice.
šta mu ga je ovo?
jao bre gule,mrzi me... nije dzavo ako si mislio na to :).
predavanja i clanci anrija korbena sakupljeni u periodu od 1948. do 1976., koji se ticu uglavnom iranskog misticizma i filozofije (naravno islamskog, ali uz izvesno uvazavanje zoroastrijanstva kao temelja iranske duhovnosti), a jednim delom se bave i problematikom komparativne religije, sa narocitom osvrtom na metodiku i terminologiju.
L'Iran et la philosophie u originalu.
pardon, mislio sam komparativno izucavanje religije/studije istorije religije, ovo "komparativna religija" mi dodje stalna (neprecizna) postapalica.
kad me gul tera da pisem na silu...
Quote from: sandjama on 29-03-2010, 23:19:09kad me gul tera da pisem na silu...
da pišeš, nogekako, a ne da navodiš pošten svet na pomisli da se radi od neku satanističko-fundamentolističku literaturu!
Sad kad su teroristkinje (procitah ovu novu rec i ostadoh ziv) ocepile ruse niko vise nije siguran
to su šehidkinje.
Trenutno čitam novi roman Jerry Stahla PAIN KILLERS, nastavak njegovog izvanrednog crack noira PLAINCLOTHES NAKED.
...evo i pregleda vrlih romana koje sam pročitao u protekle dve sedmice, paralelno sa meračenjem uz Bolanjov THE SAVAGE DETECTIVE...
...odličan je kratki roman ČETIRI VOJNIKA Ibera Mingarelija (izdavač je Fabrika knjiga). Potpuno opravdano je nagrađen cenjenom nagradom Medisis (za 2003. godinu). Mingareli ovde nudi lirski roman o drugovanju četiri vojnika Crvene armije. Intimistička i topla priča izvedena je krajnje ekonomičnim jezikom, te ČETIRI VOJNIKA predstavlja pravi, mali trijumf minimalističkog pristupa i stoji kao snažan argument uvrenju da je u novomilenijumskoj zbrci ipak važnije 'kako' nego 'šta', budući da Mingareli zaplet svodi na najmanju moguću meru. Sjajna priča o danima nevinosti koji su, to znamo, bili tek priprema za vreme istinski užasa koji su usledili...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F2.bp.blogspot.com%2F_Oh02Q7OXPgc%2FSPhS6GnvizI%2FAAAAAAAAAx0%2FRXnvEWMZ3S0%2Fs400%2Fmingareli%2Bcover%2Bspread.jpg&hash=71ee09fb0241f3a4109e24bd6ff8e7dc93bcfa5b)
...a baš sam uživao čitajući i TRI DANA KOD MAJKE Fransoa Vajergansa (Laguna, 2006). Vajergans je za ovaj roman ovenčan Gonkurovom nagradom za 2005. godinu. Na ovaj se roman čekalo punih 7 godina, a Vajergans je na kraju izaša sa romanom o nastajanju dugo očekivanog romana. Prva asocijacija svakako biva Auster, ali Vajergans svoju priču oeobičava u odnosu na Austerovo mrtvozbiljno meandriranje na temu teškoće pisanja o nenapisanom kroz već tipično frankofonu (Vajergans je Belgijanac) sklonost ka apsurdnom, sve to uz sarkazam i autoironiju kakvu zatičemo u najboljim delima Havijera Tomea, recimo. TRI DANA KOD MAJKE predstavlja gotovo dnevnički preciznu genezu jednog (manje-više) kreativnog ludila umetnika na nizbrdici, a, premda je garniran obiljem književno-muzičko-filmsko-istorijskih referenci, dosta se lako čita i na trenutke je čak i urnebesno zabavan (posebno u delovima u kojima ukazuje nha suštinski prezir postmodernih umetnika prema umetnosti kojom su izvoleli da izraze svoju bit)...pravi podvig!!!
...a pohvala za još jedno izdanje Fabrike knjiga - izuzetan kriminalistični roman KRVAVA KIŠA Majkla Dibdina. Ovo je čudan izdacvački potez, jer je reč o sedmom (od 11 ukupnih, što je i krajnja cifra, budući da se Dibdin nedavno upokojio) naslovu iz serijala knjiga o avanturama policijskskog inspektora Aurelija Zena.
Dibdinova KRVAVA KIŠA bi lako mogla da se dopadne ljubiteljima Lašonove MILLENUIM trilogiju, ali se mora naglasiti da je KK daleko umešnije napisano štivo, a razlika je, ma koliko ja bio slab na Millenium, u nekoliko klasa. Dibdin svesno ide na nešto zauzdaniji zaplet, mada nikako ne manjka misterije, ali stilski je daleko superiorniji od Lašona koji je se, čini se, dobro napio vode sa ovog Dibdinovog izvora (KRVAVA KIŠA je 11-12 godina staro ostvarenje, a da ne bih spojlovao, uzdržaću se od navođenja konkretne pozajmice koja jeste upadljiva i dosledna). Dibdin sjajno vlada zahtevima konstrukcije kriminalističke misterije sa mnogo pritoka, a, što se da očekivati od britanskih autora, dosta je i kultur-rasističkih (ali dobronamernih) osvrta na italijanske naravi i haotičnu prirodu tamošnjih sistema vladavine.
Zbilja izuzetno štivo, a Britanci su već krenuli u produkciju serije TV filmova u kijima će Aurelio Zen prodisati u liku i telu Rufusa Sewella.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.serbica.com%2Fimages%2FBooks%2FB6112.jpg&hash=462ef3f87a753cfafee7254bba572f610f7d382e)
Gde može da se nađe Krvava kiša, i po kojoj ceni?
Izdanja Fabrike knjige se po najpovoljnijim cenama daju naći u Beopolisu, gde je ugovoren nešto niži rabat (recimo, njihovo izdanje iz iste edicije, jednako sjajna ŠPANSKA NEVESTA Ildiko Lovaš u Beopolisu staje 914, a u Delfima 1014 dinara.
Izdanja FK su uopšte uzev poskuplja, te se KRVAVA KIŠA u BEOPOLISU da pazariti za oko 850 dinara.
Mnogo...
U svakom slučaju, hvala. :)
НА ПУТУ-ЏЕК КЕРУАК, чувени бит роман из 50-их, инспирација многих, али за мене ипак превише несређено, збрдаздола одрађено, а чини ми се да је Керуак управо тако и писао, с неба па у ребра...у сваком случају вероватно због превеликих очекивања роман ми је једва нешто више од осредњег.
KNUT HAMSUN-PAN, kupila sam je pre neki dan za smešnih 220 dinara (tvrd povez)... :)
dobar je pan.
ЧЕКАЈ ДО ПРОЛЕЋА, БАНДИНИ - Џон Фанте, одличан роман, први из трилогије о Артуру Бандинију, овде је четрнаестогодишњи клинац, који живи у некој вукојебини у Колораду, проклињићи чињеницу да је сиромашан, да је Италијан итд. Могло би се рећи да је поред њега врло битан лик у роману и његов отац Свево, тако да се назив романа може односити на обојицу, јер и за једног и за другог зима је најгоре доба године. Ако налетите негде на ово, не пропустите прилику! Савајат Ерп је рекао! :lol:
...prošle sedmice sam pročitao još jedan vrlo dobar roman iz edicije Daninoć Fabrike knjige... ŠPANSKA NEVESTA Ildiko Lovaš je istinito u podnoslavu označen kao 'devojački, roman'; ovo je naglašeno lirski i detaljima izobilna ispovedna proza o stasavanju dve tanane, a gotovo čitavim vekom, razdvojene duše - same autorke koja opisuje svoje subotičke dane odrastanja sa svim opštostima iz SFRJ fundusa (premda sada živi Mađarskoj i ovaj roman je prevod sa mađarskog izvornika, Lovašova je rođena, odrastala i školovala se u Srbiji) i supruge najdarovitijeg i najukletijeg mađarskog prozaiste (Geze Čata) sa početka dvadesetog veka...
...iako je roman prepun elipsama, objedinjujućim simbolima, upadljivim rimovanjima, Lovašova uspeva na vrlo značajnom frontu - polazi joj za rukom da, uprkos potenciranim sličnostima i ponavljanjima, obezbedi različite jezičke registre za svoje dve junakinje. Sa te. i ne samo sa te strane gledano, ŠPANSKA NEVESTA je zgodan primer ambiciozne, promišljene, zahtevne i uspele proze na izrazito lirske teme evolucije duše...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.desirefestival.eu%2Fwp-content%2Fuploads%2Fspanska-nevesta.jpg&hash=41886d94d6bb0cabac745f6364c740c417a52778)
Krvava kiša, Majkl Dibdin, courtesy of ginger&Kunac.
Meni lično je Lašonov Milenijum draži, no to je pitanje ukusa. Odlično vođen kriminalistički roman, sedmi deo u serijalu, ali ga je moguće pratiti i ako niste čitali prethodne delove. Vidi se da je tu u prošlosti svačega bilo, ali ono što je neophodno za praćenje Krvave kiše je u Krvavoj kiši, ostalo bi samo dodalo na uživanju.
Dva zgodna - mala po obimu, ogromna po značaju, izdanja kuće Karpos
Mišel Fuko - "Poredak diskursa"
&
Luj Altiser - "Ideologija i državni ideološki aparati"
Zna li neko da li je ovo prevedeno na srpskohrvatski?
Jahrestage. Aus dem Leben von Gesine Cresspahl. - Uwe Johnson
Misel Uelbek: "Elementarne cestice" i "Mogucnost ostrva"
Quote from: lilit_depp on 06-05-2010, 11:09:32
Zna li neko da li je ovo prevedeno na srpskohrvatski?
Jahrestage. Aus dem Leben von Gesine Cresspahl. - Uwe Johnson
Nije. Tj. nije za vreme Jugoslavije i posle u Srbiji, cenim što je mnogo debelo. Možda su preveli Hrvati posle '91 ali nisam čula.
Quote from: Jevtropijevićka on 06-05-2010, 18:19:15
Nije. Tj. nije za vreme Jugoslavije i posle u Srbiji, cenim što je mnogo debelo. Možda su preveli Hrvati posle '91 ali nisam čula.
Hvala. Krenula sam da citam u originalu, ali ogromno je, trenutno sam losa s vremenom a bas mi se cita, pa rekoh da nije prevedeno.
U jednom momentu sam htela da krenem precicom i odgledam filmove Margarethe von Trotta http://www.imdb.com/title/tt0239175/ (http://www.imdb.com/title/tt0239175/) , ali javlja mi se da bih puno izgubila.
Hm, malo cudno da se nisu pozabavili prevodom iako mi je jasno da sama tema u
zlatnom dobu prevodilastva mozda i nije bila previse popularna.
U svakom slučaju treba da pogledaš Von Trottu. Ona je veliki reditelj.
Quote from: crippled_avenger on 06-05-2010, 21:36:01
U svakom slučaju treba da pogledaš Von Trottu. Ona je veliki reditelj.
Definitivno cu pogledati njen
Jahrestage (4 DVDa), al mi se cini da je moguce da njen left-wing pogled na svet nije uspeo da docara cari komunistickog rezima (nazi verujem da je lepo obradila :lol:) u onoj meri u kojoj ga je, verujem, Johnson opisao u knjizi, tj. knjigama.
E sad, to misljenje zasnivam na cistoj predrasudi, posle procitanih 100-tinjak strana i nepogledanog filma (sto nije nista novo za sagitu xrofl). Al ipak bih prvo da citam, pa onda da gledam.
Sto se tice von Trotte & ostalih dela, gledala sam je i ko glumicu i ko reditelja i da, jeste dobra, tj. meni se svidja. A volim joj i ex-muza, a i kolegu iz Baala. :)
Nego, kad sam vec kod Brechta, prosto je za nepoverovati koliko Austrijanci (mislim prvenstveno da politicke aktiviste po pozoristima) zele da ga zaobidju, al nekako im to nikako ne polazi za rukom. :mrgreen:
СВА СИРОЧАД БРУКЛИНА - Џонатан Летем, симпатичан роман о лику са Туретовим синдромом, који на своју руку истражује убиство свог мутног шефа.
Odličan je Letem. Preporučujem roman Guns, with Occasional Music (to mu je prvenac, SF-krimić) kao i zbirku priča The Wall of the Sky, the Wall of the Eye. Imam od njega i roman Amnesia Moon, ali on još nije stigao na red za čitanje...
Шта ли је преведено и издато од тога код нас? Можда има у локалном библиосу...
Mislim da osim Sve siročadi Bruklina ništa više nije prevedeno, ali nisam siguran...
Damn! стварно ми је мука да читам са компа и на енглеском, увек траје годинама...али, добро, он је релативно млад писац, можда и издају још нешто од њега....
lilit, sticajem bizarnoih životnih okolnosti imao sam priliku da provedem dosta vremena sa austrijskim levičarima i dosta sam se razočarao u njihov umetnički ukus. :) Odnosno, ukus sam po sebi je takav-kakav je, ne vredi o njemu raspravljati već me je zbunila neka suštinska apolitičnost pristupa umetnosti.
Alain Badiou - "Mračni raspad - O kraju državne istine"
Ko je to objavio Badjua? Reče mi jedan profesor da su u Srbiji objavili i Ransijerov "The Emancipated Spectator"... Ko god da ovo objavljuje, svaka mu dala. :D
... hrvatsko-srpsko izdanje knjige "D'un désastre obscur, Edition de l'Aube" (Mračni raspad, O kraju Državne istine). Izdavači su Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin (Zagreb, 2009), a prevodioci Ozren Pupovac i Ivana Momčilović.
Prema navodima prevodilaca, prva verzija prevoda tog teksta nastala je na srpskohrvatskoj varijanti hrvatskosrpskog jezika 1995. godine.
Povodom tog prevoda i konferencije u Beogradu koju je "Mračni raspad" trebalo da osvetli, Badju je tada napisao danas, nažalost, izgubljen tekst, "Pravac Istok-Zapad". Četrnaest godina kasnije, prevodilac se odlučio za korigovanu, hrvatskosrpsku varijantu srpskohrvatskog jezika, sa pogovorom na srpskohrvatskom. Jugoslovenska komunistička invarijanta strpljivo smeštena u četrnaest godina nemogućeg i odlaganog objavljivanja, potvrđuje osnovnu tezu knjige, komunističke večnosti koja nužno izlazi iz svog vremena i obavezni je poliglota.
...a EMANCIPOVANOG GLEDAOCA Žaka Ransijera je aprila ove godine objavila Edicija Jugoslavija pršlog meseca, a dva meseca unazad i POETIKU ZNANJU, cena sitnica - ni 200 dinara...
Hvala, Ginger. Nisam čitao ovu badjuovštinu, ali The Emancipated Spectator je obavezna lektira. Baš me raduje da su naši u Ransijeru prepoznali pravu stvar.
Potražiću ovo. Valjda ima tih izdanja kod nas ovamo.
...šta bi bilo ovamo? Ukoliko je CG, sigurno postoji način da se dobaci, kako čujem Blade Runner je u Srbiji, evo, dobrovoljno se prijavljujem da ti po njemu pošaljem željeno, ukoliko je tebi to izvodljivo...
Hvala na ponudi, Ging, ali nije žurba. Nema potrebe da te cimam, jer ionako neću imati vremena da se bacim na to prije nego se semestar završi, a do tada ću vjerovatno i skoknuti do Beograda.
Hvala još jednom.
...nije nikakvo cimanje, čast bi mi bila da pomognem susedu, ako se predomisliš, ne oklevaj, no javi... I aim to please...
prevedena je 2008. i ransijerova politika književnosti, to mogu da ti pošaljem u elektronskom obliku, ali verovatno već znaš za izdanje...
Pošalji meni Ransijera u elektronskom obliku.
poslo
Ma jok. Ja uopšte nisam znao da je Ransijer objavljivan kod nas. Samo znam da su Hrvati objavili "Mržnju demokratije" i "Učitelja neznalicu".
Ajde, pošalji i meni to na e-mail. Thanks.
poslo sam i tebi
Zahvaljujem.
I uopšte mi nije jasno kako mi je ovo promaklo.
Badiou je izašao u Hrvatskoj, gde sam ga i nabavio. Tamo je izašlo i STOLJEĆE koje je kod nas u Ediciji Jugoslavija, izašlo kao VEK. E sad, Badiou je zastupljen i sa prvom svesdom, uvodom u KOMUNISTIČKU HIPOTEZU. To je lep izdavački detalj, jako simpatično dizajnirana sveska u bukvalnom smislu. Meni je lično šarmantnija kao fetiš nego kao materijal za čitanje. Mislim, tekst je okej, ali to je zaista samo tizer.
Koliko sam shvatio iza Edicije Jugoslavija stoji Ivana Momčilović.
Quote from: crippled_avenger on 19-05-2010, 11:14:24
lilit, sticajem bizarnoih životnih okolnosti imao sam priliku da provedem dosta vremena sa austrijskim levičarima i dosta sam se razočarao u njihov umetnički ukus. :) Odnosno, ukus sam po sebi je takav-kakav je, ne vredi o njemu raspravljati već me je zbunila neka suštinska apolitičnost pristupa umetnosti.
ma vidi, ja vecinu svojih "pogleda na austrijsku umetnicku scenu" donosim na osnovu razgovora s mojom drugaricom koja je dramaturg s tim sto joj je sad osnovni posao da ide na premijere i pise o pozorisnim predstavama. e sad, ona je daleko od toga sto navodis, al i generalno nije bas tipican lik tako da ona nije dobar primer.
narucila sam
jahrestage prevedenu na engleski. :mrgreen:.
u medjuvremenu sam procitala
Heute wär ich mir lieber nicht begegnet, Herte Müller i dopalo mi se. bez obzira na svo pljuvanje na sagiti :lol:, ta zena uopste ne pise lose.
ona ne piše loše, nego je politički problematična :)
heh, meni, ko latentnom komunisti, malo ko nije politicki problematican. :lol:
sto se tice herte müller, javlja mi se da bi mnogi na njenom mestu bili takvi (politicki): otac SS-ovac, majka zavrsila u sovjetskom kampu posle WWII, a ona odrastala u rumuniji ko german minority (ja i danas ne bih volela da odrastam u rumuniji, a nit sam german nit su pedesete, sezdesete, sedamdesete, osamdesete... xrofl).
salim se malo, ali cini mi se da samo retki mogu sagledati siru sliku kad ih nesto licno dotakne, a HM definitivno nije jedna od njih (za razliku od mog otkrovenja pod stare dane, gore pomenutog uwe johnsona).
usput budi receno, vise mi se svidja kako pise HM nego elfriede jelinek, iako mi je ova druga "privatno" mnogo draza. :lol:
ja baš sad čitam elfride, to je više na liniji ekspresionizma, beket-žene varijanta, dosta je to gušći tekst, herta miler je strejt varijanta. i meni više prija herta miler, ali ja sam spreman i da bol i patnju uvrstim u izvanredna iskustva, tako da elfridi dam poen više :)
СНОВИ СА БУНКЕР ХИЛА - Џон Фанте, последњи роман о Артуру Бандинију, пишчевом алтер-егу, настао доста касније од осталих и слабији од њих, али ипак добар...А.Б. је и даље неприлагођени, искомплексирани мали дркош. xrotaeye
Meni pade u sake "Rechnitz", pozorisni komad Elfriede Jelinek koji se cita u jednom dahu. 1945. Nazi & Gestapo party u austrijskom zamku, Rusi pred vratima, 180 Jevreja brutalno ubijeno iz ciste zabave toj jednoj noci. Tela jos uvek nisu locirana.
"Valkira", Marija "Vukodav" Semjonova.
Kao što sam rekla na drugom topiku, nije fantastika u koju je zbog Vukodava svrstavaju, nego istorijsko-ljubavna priča. I to veoma simpatična, mada je spisateljska veština manja nego u serijalu o Vukodavu.
"Sara i Avram", Orson Skot Kard (prevod romana "Sarah"). Za razliku od uobičajenih dela ovog autora, ovde jedva da ima bilo čega nalik na fantastiku; ispričana je, u proširenom obliku, biblijska priča o Sari i Avramu, neke stvari su malo izmenjene (recimo, ovde su Lotova žena i Sara sestre), akcenat je najviše na ljudima, fantastičnog praktično i nema. Kard ume da piše, tako da je knjiga uživanje.
"High Five" i "Hot Six" Janet Evanovich, peta i šesta knjiga u serijalu o Stefani Plam, lujki iz Džersija koja je, nakon otpuštanja, naterala svog rođaka Vinija da joj da posao lovca na ucene, i konstantno upada u nevolje. Lagana i veoma zabavna literatura sa gomilom otkačenih likova.
"Filozofija straha", Laš Fr. H. Svensen, o sistematski preterano izazvanom strahu u današnjem društvu. Zanimljivo napisano, scallopu bi se verovatno dopala fora sa opakom supstancom dihidrogenmonoksidom. :lol:
DEJVID KRONENBERG - AUTOR ILI REDITELJ? od Marka Brauninga.
Quote from: angel011 on 31-05-2010, 21:58:51
"High Five" i "Hot Six" Janet Evanovich, peta i šesta knjiga u serijalu o Stefani Plam, lujki iz Džersija koja je, nakon otpuštanja, naterala svog rođaka Vinija da joj da posao lovca na ucene, i konstantno upada u nevolje. Lagana i veoma zabavna literatura sa gomilom otkačenih likova.
Ovo podseća na skorašnju pričicu, http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9089.0 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9089.0)
Jes', bogami! Svidela mi se otkačenost te Save u :). Možda Angel pogleda koliko se to poklapa ili i dalje ima mesta.
Ako misliš na poklapanje u smislu plagijata, nije.
A i bez mogućnosti plagijata, sasvim se dovoljno razlikuje.
Ako te zanima Stefani Plam, prve dve knjige su prevedene i ovde, "Prvi za lovu", i "Drugi za kintu".
Nisam mislio da je plagijat. Boki je napipao zanimljiv pristup, drzak i otkačen, ali nisam uspeo da ga ubedim da u tom pripovedanju može da ulovi zeca. Zapeo je za svoju epsku fantastiku, pa to ti je.
Što se tiče čitanja u ovoj temi, davim se u knjizi "Etrurci i Deroni" prof. dr Radmila Petrovića. Fantastičan presek perioda od X do II veka p.n.e. na Balkanu, ukljućujući okolne regione. Težište je na arheološkim podacima širokog spektra, s tim što je podatke klasičnih autora strpao među sve kasnije istraživače, uz obrazoženje da su svi naknadni rukopisi opterećeni zaključivanjem pod uticajem sopstvenog vremena. Sve mi deluje nekako smislenije, mada se teško probijam kroz prilično nepismen i očigledno nelektorisan tekst. To je sjajna baza za epsku fantastiku (sic!), kad bi neko čitao pre nego što počne da piše. Posebno je zanimljiv pogled na religije koje vidi kao lokalne, a zvanične panteone kao naknadno izvedene. Haug.
Kim Philby - `Moj tihi rat`
...osećao bih grižu savesti da, za svaki slučaj, ne skrenem pažnju na jedno vanserijsko izdanje...
..prvog prevoda na srpski se dokopao i već tridesetak godina upokojeni Džon (Vilijam) Čiver. Tokom zime u našim knjižarama se pojavilo izdanje njegovog kraćeg romana OVO STVARNO LIČI NA RAJ (Oh, What a Paradise It Seems, Mono i Manjana) u prevodu Zorana Paunovića....
...za potrebe brzopotezno dijagnosticiranja Čiver je često predstavljan kao američki (mada, nešto savremeniji) Čehov. Poređenje stoji jer ova dva pisca spaja sveprožimajući osećaj nostalgije, znalački gradirana atmosfera unutar priče, te opsednutost podvojenošću čovekove ličnosti i neskladom između javno obznanjivanog lika i zatomljene istinske duše. Ipak, Džon Vilijam Čiver je prevashodno američki pisac, i njegova dela odlikuje naglašen duh americane, te se njegovi junaci svi do jednog rvu sa osećajem sputavajuće melanhiolije i WASP-ovske potrebe da se ipak dela...
...OVO STVARNO LIČI NA RAJ je kratki roman koji sasvim dostojno reprezentuje Čiverov dar da oneobiči i i ono najuvreženije, a maestralno skrojena priča o čoveku koji hrli u naručje nesreći i turbelentim tranzicijama svoje duše na slikovit način opisuje domete velikog književnog genija...
...roman je objavljen u ediciji BLAGO izdavačke kuće Mono i Manjana, i tamo mu je zbilja i mesto. OVO STVARNO LIČ NA RAJ je riznica majstorski životopisanog bola egzistencije koja nije birana, ali iz koje se barem na mahove da uteći u neki vrliji svet. Neizostavna preporuka za ljibitelje Foknera, Dos Pasosa, Fantea i Erskina Koldvela, kao i za sve one slabe na alt-country zvuke....
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.yu4you.com%2Fslike%2Fknjiga%2F11440_Dzon_Civer.jpg&hash=f79313bcf03ef89ec593356b414ec76f31778121)
Drago mi je da prevode Cheevera. Nisam imao prilike da procitam nijedan njegov roman, ali jesam price: zbilja velicanstven autor. Valja se domoci ovog naslova.
Sto se tice pomenutih ljudi, nikada nisam citao Fantea, ali bih datom spisku pridruzio i covjeka sa imenom John O'Hara.
Добар је Фанте, Лом је изгледа на путу да изда све његове романе...
НА ЗАПАДУ НИШТА НОВО - Е.М. Ремарк, један класик мање...добар роман, у почетку мало досадан, али после се захухтава, лично, већи утисак на мене је оставио Три ратна друга.
Zbog Mondijala sam se izuzetno zainteresovao za latinoameričku književnost, tako da sad čitam roman ,,Ja vrhovni'' paragvajskog pisca - Roa Basta.
Roman govori o nastanku nezavisne paragvajske države, koja se svesno opirala Buenos Airesu.
Odnos velike Argentine i malog Paragvaja je sličan Srbiji i Crnoj Gori.
Posle propasti grada do temelja, Paragvajci su ga obnovili ponovo. I pored svega, mnogo kasnije odbijali su integraciju.
I pored zanimljive istorije roman je težak za čitanje. Mnogo je lica (naročito generala), nema odrednice kad koji priča i zahteva se debela koncentracija u čitanju.
Pročitala "Persijsko ogledalo" Mimora Petrovića. Mislim da je neko to svrstao u fantastiku; najpribližnije fantastici što sam ja tu videla su tripovi i fiks-ideje.
Priča je o potrazi za dvojnikom, za sobom, za sopstvenim identitetom, i o nalaženju odgovora kakvom se protagonista nije nadao i od koga je podsvesno strahovao, i na kraju potpuno odlepi. Ima tu i drugih stvari, ne bih sad da spojlujem. U svakom slučaju, vredi čitanja.
Upravo čitam jedan plitki triler Venecijansku zaveru od Stiva Berija...tipičan Njujork Tajms besteseler...
Dobio sam ga za rođ pa ajd da to ''odradim''.
...najsrčanija moguća pohvala za kraći roman BAOL JEDNA MIRNA REŽIMSKA NOĆ Stefana Benija... ovo je upadljiv zaokret u odnosu na KAFIĆ ISPOD MORA (objavila beogradska Prosveta pre tuce godina), reč je o nadrealnoj antiutopijskoj ubitačnoj satiri, a koja je uz sve to i urnebesno duhovita... BAOL... je parodična avanturistička povest o zapetljancijama jednog baol maga u rušenju totalitarnog društva na vrhuncu dekadencije... ako treba posezati za pojašnjenjima, BAOL... u sebi nosi maštovitost i apsurdizam ponajboljih radova tog pravca iz pera Borisa Vijana, kao i poetičnost i samokontrolu Dina Bucatija, a sve skupa ostavlja utisak dela kakvo se Svetislav Basara godinama/decenijama upinje da napiše... a Beniju to polazi za rukom bEz vidnijeg upinjanja...
...sledi omotnica za hrvatsko izdanje, u Srbiji je ovaj roman prisutan kao zajedničko izdanje novosadskih kuća Kiša i Promotej, a u zbilja nadaghnutom prevodu Marije Kajtez i još jednom superiornom rešenju korica by Saša Stojanović...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fezop-antikvarijat.hr%2Ffoto%2F16501.jpg&hash=a8e38b06d4b5c68132a4d94f1f92b10df704d094)
Repriziram "Fabriku osa" Iana Benksa.
УШИЦА ИГЛЕ - Кен Фолет, занимљив шпијунски роман о немачком шпијуну у В.Британији, који је угрозио искрцавање савезника у Нормандији, па га јурцају диљем острва...
...moja Popboks preporuka za dvostruku BOOKA porciju Frederika Begbedea...
http://popboks.com/tekst.php?ID=8148 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8148)
...mada sam ranije na ovom topicu glasno pohvalio ŠPANSKU NEVESTU Ildiko Lovaš, ne mogu da sakrijem razočaranje njenim ranijim izdanjem (ponovo Fabrika knjiga) - zbirkom pripovedaka VIA DEL CORSO...iako se u pričama među koricama ove zbirke daju naći sve gorepomenute ključne stilske i tematske odrednice uspelo uobličene u formi romana u slučaju ŠPANSKE NEVESTE, VIA DEL CORSO predstavlja promašaj u značajnoj meri... očigledno je da se radi o u tom trenutku neizbrušenom potpisu i štivo opterećenim pretenzijama, lutanjima, nepreciznostima i pretencioznostima...
...osim sasvim uspele pripovetke S NAROM, U VREME POSTA (u kojoj se fino spoje kišvsko detaljisanje kada su (dragi i važni predmeti u pitanju) i velikćevski apstraktizam i završne ZLATNE PRIČE, ostale priče (uključujući i histerično disharmoničnu dvotomnu noveletu VIA DEL CORSO) predstavljaju štivo naporno za čitanje, naporno u tolikoj meri da počesti ispadi hortijevskog ugarskog fašističkog sentimenta (koji je, naravno, u potpunom neskladu sa programskim prefrencama srpskog izdavača) ostave utisak živahne diverzije...
...izdavaču bih na dušu stavio potpuni izostanak prekopotrebnih fusnota, posebno neophodnih da bi se i čitaoci iole verziraniji za mađarski književnost dvadesetog stoleća snašli u šumi referenci, smernica i neoznačenih citata (ovo predstavlja ozbiljnu prepreku pri čitanju ove zbirke jer su gotovo svi junaci povesti Ildiko Lovaš bolanjovski opsednuti svetom umetnosti (tačnije, svetom književnosti)...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.nb.rs%2Fview_image.php%3Fid%3D2734&hash=48cbc1e68bcaaca1ed611b2e64a8d870c0e1dc4b)
Pročitao Lovac u Žitu od Selindžera i Čovek u Mraku od Ostera. Prvi roman mi se svideo, i sram me je priznati, ovo je prvi put da sam pročitao Lovca ; veoma dobro, mada pomalo depresivno, što mi i ne odgovara preterano sada. uglavnom, utisci su više nego odlični. Potonja knjiga, nejmli Čovek u Mraku mi se nije toliko svidela kao Bruklinska revija ludosti od istoga pisca; nije to loše, ali nešto mi nedostaje u ovom romanu.
Pročitao i "Moj pas Glupi," od Fanta. Mnogo, mnogo dobra knjiga :) Pročitao sam je dnas na štandu, dok sa radio, veoma lepo :)
Говорио сам ја за Фантеа, али, јок, нико неће да ме слуша! :mrgreen:
Sunce se ponovo rađa, Hemingvej.
"Naivan. Super.", Erland Lua. Lepo. Čudno napisano, ali lepo.
Dejvid Višart-ov Ovidije
Sjajno, lepršavo i zaebantski napisano. Dekadencija, spletkarenje, kao i enormno krkanje vina i žena starog Rima je interesantan i osvežavajuć okvir za radnju ovog istorijskog trilera.
Sve se vrti oko stare tajne, zbog koje imperator Tiberije ne da da se čak ni pepeo prognanog Odivija vrati u Rim. Šta je to toliko strašno zgrešio, saznaće junak romana, patricije Markus Korvin, a i ja sa njim...
Vucje leglo Hilari Mantel pre svega mislim da je ovo idealno stivo za ljubitelje istorijskih romana I fanove serije the tudor .
Prvo sto me privuklo je Tudor ruza na korici .To je bilo dovoljno :D
Pa I to sto je najprodavaniji dobitnik bukerove nagrade,tako da sam se izmedju rajfa za kosu I knjige odlucila za knjigu.Izdavac je mladinska knjiga cena 1.490 al vredi!
Sjajno je sto ima na pocetku likovi I porodicna stabla tjudora jer mozes da se vratis I podsetis tokom citanja.
Inace sve posmatramo ocima Tomasa Kromvela koga ja bas I ne razumem al mu se divim.
Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 01-07-2010, 22:16:00
. a sve skupa ostavlja utisak dela kakvo se Svetislav Basara godinama/decenijama upinje da napiše... a Beniju to polazi za rukom bEz vidnijeg upinjanja...
jes' vraga!
ponukan gingerovom tvrdnjom, posudio sam ovu knjigu iz gradske knjiznice i procitao je. BAOL... je knjizica vredna citanja/posedovanja, izmami tu i tamo pokoji osmeh. i to je sve. basarin smisao za apsurd i paradoks ( i specifican humor sto iz njega proistice) je unikatan i neprevazidjen.
"Filozofija zla", Laš Fr. H. Svensen. "Filozofija straha" mi je bila prijemčivija, no, i "Filozofija zla" mi je fino legla tokom dosađivanja u Egiptu. Pokušaj pronalaženja porekla zla, prvo preko teodiceja, zatim preko antropologije, i, znatno, važnije, razmišljanja na temu kako se protiv zla boriti, i isticanje da je zlo konkretan problem, ne samo nešto apstraktno.
Verovatno ću na sledećem Sajmu pazariti i ostale Svensenove knjige prevedene kod nas ("Filozofija dosade" i "Filozofija mode", sve u izdanju Geopoetike).
Quote from: angel011 on 31-07-2010, 20:03:03
"Filozofija zla" mi je fino legla tokom dosađivanja u Egiptu.
Ха, лепо сам ја говорио да је Египат испушена муштикла! :)
Mirko Kovač-Ruže za Nives Koen
uf. i kako ti se čini kovač?
Meni je odličan,ovo je zbirka valjda svih njegovih priča koje je objavio.
...pročitao sam SIJETVU SOLI Muharema Bazdulja (izdanje beogradskog Rende(t)a, naravno)...u velikoj meri sam razočaran ovim romanom koji to zapravo nije - SIJETVA SOLI otpočinje dovoljno ubedljivo primenjenim pelcerom velikićevske otuđenosti od nametnute lične geografije, da bi ubrzo po dolasku glavnog lika (Janka Aleksića) na ukop prijatelju u rodno Sarajevo (ovih dana) romaneskna forma potpuno ustuknula pred veoma agresivno upotrebljenim modom dokumentarističke proze (Janko Aleksić uzpomoć samog Bazdulja, koji je važasn lik u romanu, pokušava da razreši misteriju čuvenog/zloglasnog fašističkog, rođendanskog žura (održanog u stanu i po zamisli Isidore Bjelice početkom sarajevske zoime 1986. (rođendanu su prisustvovali i Srđan Koljević, Miljenko Jergović, Aleksandar Hemon i drugi) koji će njegovom prijatelju značajno obeležiti dalju egzistenciju)...problem nije u promeni forme, nasilnoj i nimalo uglađenoj, već u činjenici da ogroman deo romana otpada na puko citiranje izveštavanja tadašnje štampe o tom skandalu, a sve to praćeno primenom najpešačkije/najuproštenije tehnike prepričavanja dogođaja, te sam ostao u dubiozi zašto Bazdulj naprosto, budući da je posedovao dosta znanja i građe, nije naprosto napisao čistu dokumentarnu prozu na željenu temu; ovako smo dobili nespretno napisan roman čiji autor ni sam nije dovoljno verovao u udbedljivost (povratničke) drame otuđenog glavnog junaka per se...
...ali zato grlena pohvala za NEŠTO MALO SA STRANE (A Bit on the Side), zbirku priča velikog Vilijama Trevora...zbirku je, baš kao i roman PRIČU O LUSI GOLT, objavila beogradska Dejadora (desetak godina ranije Clio nam je obezbedio kolekciju Trevorovih priča Rujevina Svetog Petra, a Rad roman Felisijino putovanje (koji je nešto kasnije ekranizovao Atom Egoyan))...ovo je poslednja zbirka (datira iz 2006. Godine) koju je Trevor objavio i može da posluži kao zgodan i krajnje efektan priručnik za one koji bi da se odvaže da pišu pripovetke, ili ih barem zanima da pojme kako izgleda umešno skrojena priča... Trevor se ponovno virtuozno kreće kroz umetnost sažetijeg pripovedanja, a briljira ponovo u središte svih priča (osim jedne diskretno disonantnije, tj. vedrije) melanholični ton kao precizan odraz bivstvovanja ljudi koji svi do jednog čeznu za tihim, teže primetnim egzistencijama, a potom ispaštajaju na rate zbog jedne jedine pogreške, tj. jednog jedinog pogrešnog skretanja... za one koji pomnije prate Trevorovo nenametljivo, a neosporno umeće posebna poslastica može biti pripovetka Sreća (iz ove tzbirke, naravno)koja predstavlja delimičan remix pomenutog romana Priča o Lusi Golt...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.yu4you.com%2Fslike%2Fmale%2Fknjiga%2F11010_Dejadora.jpg&hash=c8e37c35a7839d76e0346df74bd5585e50ca95f0)
ШЕКСПИР НИКАДА НИЈЕ ОВО РАДИО - Чарлс Буковски, доста слабије од осталих његових дела, што је и разумљиво с обзиром да је ово наручен роман...описује своје прво путовање ван Амер`ке, где блеји мало по Паризу, а већма у Немачкој, где је у том тренутку популарнији него у САД, чита песме опиченој публици, дај интервјуе на Тв и наравно цирка...
bukowski je takoreći obavezno štivo i odskočna daska za sve koji se namjeravaju baviti transcendentalnom estetikom, mladohegelovcima, francuskom sociološkom školom, bečkim novim krugom i marcuseom.
zapravo, tko uopće nastoji proniknuti u ustrojstvo svijeta treba apsolvirati bukowskog. i ruse.
A i koga zabole za sve navedeno i dalje treba da čita Bukovskog. :lol:
u pravu si
Jebo vas Bukowski,a i Rusi.
Oi, watch it, mate!
Hm... Evo izveštaja šta sam čitao dok sam bio na moru, a da nije bilo Sf, F, H, mada je jedna od ovih knjiga imala za temu Sf a druga je bila nekakav F...
Dragan R. Filipović: Zlatna Knjiga (Fantastična Biblioteka, Everest Medija, 2009. Originalno izašlo 1988.)
Volfgang Kajzer: Groteskno u Slikarstvu i Pesništvu (Svetovi, 2004. Originalno izašlo 1957.)
Milan M. Ćirković: Artefakt za Svemirsko Putovanje – Ogledi o Nauci i Fantastici (Heliks, 2009.)
Hans-Ulrih Veler: Nacionalizam – Istorija – Forme – Posledice (Svetovi, 2002., originalno izašlo 2001.)
Helmut Plesner: Granice Zajednice – Kritika Društvenog Radikalizma (Izdavačka Knjižarnica Zoran Stojanovića, 2004. Originalno izašlo 1924.)
Sve sam ja to detaljno objasnio kako i zašto, na poznatom mestu, a tamo ima i slika lepih muslimanki u kupaćim kostimima, dakle, kliknite ako ste se pronašli u nečemu. (http://cvecezla.wordpress.com/2010/08/19/knjige-za-plazu-2010/)
vidi se da si gledao seksi grad 2.
Nisam, ali jeste moja žena, pa sam sigurno osmotski pokupio nekakav uticaj.
tamo burkini ima upečatljiv cameo.
Quote from: Meho Krljic on 19-08-2010, 23:59:36
Hm... Evo izveštaja šta sam čitao dok sam bio na moru, a da nije bilo Sf, F, H, mada je jedna od ovih knjiga imala za temu Sf a druga je bila nekakav F...
Dragan R. Filipović: Zlatna Knjiga (Fantastična Biblioteka, Everest Medija, 2009. Originalno izašlo 1988.)
Volfgang Kajzer: Groteskno u Slikarstvu i Pesništvu (Svetovi, 2004. Originalno izašlo 1957.)
Milan M. Ćirković: Artefakt za Svemirsko Putovanje – Ogledi o Nauci i Fantastici (Heliks, 2009.)
Hans-Ulrih Veler: Nacionalizam – Istorija – Forme – Posledice (Svetovi, 2002., originalno izašlo 2001.)
Helmut Plesner: Granice Zajednice – Kritika Društvenog Radikalizma (Izdavačka Knjižarnica Zoran Stojanovića, 2004. Originalno izašlo 1924.)
Sve sam ja to detaljno objasnio kako i zašto, na poznatom mestu, a tamo ima i slika lepih muslimanki u kupaćim kostimima, dakle, kliknite ako ste se pronašli u nečemu. (http://cvecezla.wordpress.com/2010/08/19/knjige-za-plazu-2010/)
Ti si bio na moru! :? :? :? :?
Nenamerno!!!
Gradinar. Svakog dana po stih dva do tri, ne usudjujem se vise da mi ne bude mnogo.
I moram svoje omiljene casak:
Iz dana u dan on dolazi i odlazi.
Idi draga i daj mu jedan cvet iz moje kose.
Ako te upita ko te je poslao, preklinjem te, ne kaži mu moje ime - jer on samo dolazi i odlazi.
* * *
Ne kaze sta mislil samo dolazi i odlazi.
Tagore mora da je i predobar;samo ja znam(znam relativno malo ljudi, naročito devojaka) čak dve devojke koje nisu zaljubljene u Breda Pita nego u Rabindranata. A u njegovo vreme nije bilo photoshopa.
...pročitao sam i OCA Miljenka Jergovića; Jergović se ovom mešavinom dokumentarne proze, porodične hronike zasnovane na naglašenoj faktografiji i lirskog, ispovednog romana oprašta od upokojenog oca i, mada se na par mesta oseti posrtanje pod ambicioznošću postavke a autor odluta u digresija koje bivaju same sebi svrhe (ovo drugo u značajnije manjoj meri nego u SRDA PIJEVA U SRIJEDU NA DUHOVE gde su digresije pojele fabulu), Jergović pokazuje da je izrastao u možda i najumešniji mlađeg pisca regiona, a pri tom uspeva da zaokruži ciljanu poentu (uticaja nasleđa nacionalnog na krhko privatno u ex-SFRJ okvirima)... u svakom slučaju, prijatno i kvalitetno štivo (sa dosta iznenađujuće iskrenosti na kojoj Jergoviću valja čestitati) i daleko superiornije pismo u odnosu na srodnu SIJETVU SOLI Muharema Bazdulja (isti izdavač (RENDE) je u pitanju...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ft1.gstatic.com%2Fimages%3Fq%3Dtbn%3AANd9GcTm-ciwU_hSvBnIliw-_1S6yQyDvMXZ7EGonL989-pS4oUBJmo%26amp%3Bt%3D1%26amp%3Busg%3D__OWO-0MAjdj3RpKuc0XtNcZF3r8Y%3D&hash=8c8b7c970a88bf2c73b025a3f54d3773d6bc68c6)
...a jutros sam dovršio i UDOVICE ČETVRTKA UVEČE Klaudije Pinjero, argentinski hit u izdanju beogradske podružnice zagrebačkog PROFILA.
Za ovaj roman sam doznao posredno - skinuo sam istoimeni film (iz 2009. godine) Marcela Pinyera (autor odličnog PLATA QUEMADA, ljudski dobrog EL METODO...), a par dana potom sam pazario i pre desetak dana objavljeni predložak dame Pinjero.
Tematski i po osnovnom tonu roman se naslanja na više puta pominjane KOKAINSKE NOĆI JG Ballarda, ali tamo gde Ballard klizi ka blagoj distopiji i entropiji, Pinjerova ostaje verna realističnom ključu, dok ih spaja osuda dekadencije povlaštenih.
UDOVICE ČETVRTKA UVEČE je u višeglasju, zgusnutom grafičkom organizacijom teksta - nema predaha za dijaloge, recimo - i sa mobilnom jamesovsko-conradovskom point of view izneta misterija o zajedničkoj smrti tri prijatelja i posrnula bogataša u zatvorenoj zajednici za ekomomsku elitu nadomak Buenos Airesa.
Jedina falinka ovog zanimljivog, fino sročenog i rečitog predstavnika zdrave glavnotokovske književnosti je činjenica da se (levičarska) poenta/osuda dekadencije imućnih i od osnovne ljudskosti odrođenih isuviše brzo očita (roman do nas dolazi sa preporukom pok. Žozea Saramaga, što ne čudi imajući u vidu osnovni štih UDOVICA ČETVRTKA UVEČE)... osim toga, otvorena preporuka...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.profil-knjiga.rs%2Fuploads%2Fknjige%2F123%2Fi%2F1%2Ft_Udovice5.jpg&hash=7d13670387bbf71e0d6e8cacaaf352bd4afe2bf2)
...moja umerena pohvala za MIRNE DANE U MIKSING PARTU Erlenda Lua...
http://popboks.com/tekst.php?ID=8204 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8204)
Trava peva, Doris Lesing. Odličan roman-prvenac ('oću i ja tako! :cry: ), tek povremeno nespretan, o ženi koja polako ludi na farmi u Africi, Bogu iza nogu, neko vreme nakon Drugog svetskog rata. Tragične posledice pritiska sredine na osobu nesposobnu da im se odupre, koja pokušava da se uklopi u nekakve tadašnje standarde, a za te standarde jednostavno nije.
Bojan Đorđević - "Srpska kultura pod okupacijom" (Službeni glasnik)
Quote from: angel011 on 01-09-2010, 19:32:24
Trava peva, Doris Lesing. Odličan roman-prvenac ('oću i ja tako! :cry: ), tek povremeno nespretan, o ženi koja polako ludi na farmi u Africi, Bogu iza nogu, neko vreme nakon Drugog svetskog rata. Tragične posledice pritiska sredine na osobu nesposobnu da im se odupre, koja pokušava da se uklopi u nekakve tadašnje standarde, a za te standarde jednostavno nije.
...imaš i ekranizaciju sa Karen Black...
http://www.imdb.com/title/tt0084033/ (http://www.imdb.com/title/tt0084033/)
Hvala, jesi li gledao? Vredi li?
Leto pre sumraka, Doris Lesing. Četrdesetpetogodišnja žena čije je četvoro dece odraslo a muž poslom otputovao na nekoliko meseci pokušava da se snađe u novom životnom dobu, i da izađe na kraj sa svojim iluzijama i zabludama, a sve to bez ideje šta uopšte želi.
...jesam, ali slaba vajda od ovakve ekranizacije - nategnuto, bez fokusa, bez dovoljno sadržaja, a na sve to još i Karen Black čija sama gluma (a i gluma) sugeriše neko drugačije ludilo od onog sugerisanog kod Lesingove... film koji se mirne duše da preskočiti..
Hvala, preskočiću.
Ovakvi romani uvek su nezgodni za ekranizaciju.
Kosmopolis, Don DeLilo.
Bogataš se vozi s jednog kraja grada na drugi kako bi se ošišao baš tamo gde hoće da se ošiša. Dešava se na Menhetnu, u vreme kada je potpuno zakrčen zbog sahrane nekog bitnog, dolaska predsednika, izlivanja iz vodovodnih cevi, demonstracija i još ponečeg.
Tu su seks sa ljubavnicom, susreti sa novom suprugom sa kojom se još uvek nije kresnuo, doktorov saradnik koji mu gura prst u rektum kako bi mu ispitao prostatu a sve to u limuzini dok bogataš razgovara sa saradnicom... I izgleda da je glavni problem stanje jena jer zbog toga lik gubi stotine miliona.
Kad sabereš i oduzmeš, vredelo je. Trebalo je i više da izgubi.
Sećam se te knjige po reeetko iritantnom glavnom junaku. Jedva sam dočekala kraj.
Bodi artist, Don DeLilo.
Muž umetnice Loren se ubija, i ona rešava da neko vreme bude sama u iznajmljenoj kući u bestragiji. Ispada da nije sama, da je u toj kući i čovek koji je možda delom autističan a delom jednostavno uvrnut, i kao da zna jako mnogo i o njenom pokojnom mužu i o njoj, pa ona pokušava da prokljuvi kako on to zna, što sa tipom koji je u komunikaciji znatno gori od nje (a ona je povremeno nesnosna) možda čak i nije moguće.
...i sam De Lilo smatra Kosmopolis i Bodi artista minornijim naslovima u okviru svog opusa, pravi put da se spozna njegova spisateljska genijalnost je njegovo daleko ambicioznije, samim tim i zahtevnije Podzemlje (takođe izdanje Geopetike od pre dva leta)...
To još nisam čitala. Od onoga što jesam pročitala, "Padač" mi je bio bolji od ove dve.
Potražiću.
Paul Murray - "Skippy Dies", roman koji mi je privukao pažnju time što je posle brojnih vrlo povoljnih kritika na kraju dospeo i na listu budućih filmova Neila Jordana.
Valjda Libeat nece doci da me opauci :lol:, ali ja napokon kupila i pocela da citam "Covek bez svojstava", Roberta Muzila, a ono sto sam dosad procitala mi kazuje da ce mi se jako dopasti.
Bas sam zatvorio biografiju jednog od mojih omiljenih bendova Depeche Mode - BLACK CELEBRATION - Stiva Malinsa. Objavljena u solidnom prevodu Dejana Cukica, namenski radjenom da se izlazak knjige koincidira sa nesrecno otkazanim nastupom DM u Beogradu prosle godine... Procitao sam tih 350 strana za tri dana i neizmerno uzivao u svakoj od njih!
Quote from: lilit_depp on 14-09-2010, 19:10:43
Valjda Libeat nece doci da me opauci :lol:, ali ja napokon kupila i pocela da citam "Covek bez svojstava", Roberta Muzila, a ono sto sam dosad procitala mi kazuje da ce mi se jako dopasti.
Da je genijalno, jeste. Al da se čovek lako predozira tim tekstom takođe stoji.
Jedan poznanik mi se žalio kako je pročitao knjigu za samo dve nedelje i razboleo se (temperatura 38C itd itd).
Pa doda li se još frustracija obavezna za nedopisane knjige... Napreduj pažljivo!
Londonske skice, Doris Lesing.
Zbirka priča smeštena u London ili povezana sa Londonom.
Pročitala sam tek prvu priču, o curi koja je zbrisala od kuće kada je zatrudnela, došla u London, tamo je prihvatila i štitila žena kod koje su svakakvi dolazili, cura se porodila u nekoj šupi, ostavila bebu u telefonskoj govornici (beba je vrlo brzo nađena, prometno je mesto, i zbrinuta), i vratila kući, gde je saznala da je i jedna njena rođaka zatrudnela u njenim godinama, rodila bebu, i kasnije se udala, i onda razmišlja kako će da završi školu i opet ode u London kako bi uzela bebu i brinula o njoj.
... i zvanični (PB) osvrt na domete najnovijih izdanja Muharema Bazdulja i Miljenka Jergovića...
http://popboks.com/tekst.php?ID=8210 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8210)
Patrisa Kornvel, Uzrok smrti.
rusconi, Kritička teorija društva
poglavlja o lukacsu i korschu. kako su divno polemizirali marksisti dvadesetih, kakvi su to bili krasni muži, još su vjerovali u čovjeka, u radnika, u partiju i jedni druge isključivali iz Internacionale ili raskrinkavali. čitajući to, dođe mi da skupim komplet Praxisa ili se bacim na pručavanje Lukacsa. ali avaj, ti su marksisti bili baš škribomani; eno recimo Razaranje uma ima 700 str. ali jebeš mi sve ako u sljedećoj turi ne uzmem nešto Lukacsa po antikvarijatima
ponavljam Kritiku ciničkoga uma
pa taj sloterdijk ima enciklopedijsko znanje. ili samo blefira. u svakom slučaju, iako mu je ovo bestseler, meni je Srdžba i vrijeme vrh. nekako zrelije, povezanije.
daša drndić - leica format
ugodno štivo za kad te počne zezat ludilo srba i hrvata, i naročito muških srba i hrvata
Goran Čučković - Jedenje bogova
ne znam da li je pominjana ranije na forumu. iako nominalno ne-horor knjiga, vrlo je hororična. vrlo živo opisuje neke od brutalnosti Jasenovca. imao sam neki neprijatan osećaj sve vreme čitanja, ali nešto tera da se čita dalje, a i prilično je kratka (50-tak strana).
...tokom prethodne dve sedmice sam pročitao i dva kraća romana Džojs Kerol Outs nedavno objavljena na srpskom - ZOMBIJA i CRNU VODU (oba u izdanju Čarobne knjige)...ova dva dela su se lako mogla (sa punim pravom, a i izdavačkim rezonom) naći i među koricama jednog izdanja, jer ih sem dokumentasrističkog pristupa ujedinjuje i poigravanje Outsove oveštalim konvencijama žanrovske literature (u slučaju u dobroj meri hororičnog ZOMBIJA) i dokumentarističke proz zasnovanoj na istinitim događajima (u slučaju CRNE VODE koja se tiče skandala jednog od manje probitačnih potomaka loze Kenedijevih)...
...osim što u oba slučaja isporuči upečatljivu, jezovitu (ZOMBI) i potresnu (CRNA VODA) prozu, Outsova se bravurozno poigrava sa prilagođavanja svog pripovednog jezičkog registra odabranim temama - ZOMBI nudi jezik surovosti, dodatno oneobičen džojsovskim prezirom prema datostima interpunkcije kada to štivo zahteva, a CRNA VODA donosi zdrav i prirodan spoj jezika novinarskih hronika i frankofonog ispovednog tona...
...zaista, maestralan diptih... najtoplija preporuka!
džojs kerol outs razbija, preporuka i od mene
Sad se i meni čita Outsova, a već me desetak različitih knjiga čeka, i to uglavnom pozajmljenih iz biblioteke, sa rokom vraćanja... :cry:
...nešto više o TOKIJU Mo Hejder...
http://popboks.com/tekst.php?ID=8234 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8234)
Zbogom oružje, Hemingvej.
после дуго натезања прочитао сам Лимени добош од Гинтера Граса (који се из неког разлога у Нолитовом издању зове Дечији добош), добар роман, пошто сам га читао баш дуго (пар месеци), саживео сам се са Оскаром Мацератом, истриповани кепецом добошаром...виид се да је Гинтер Г. доста ствари убацивао и из свог живота (каменорезац, џез оркестар и сл.), али је написао ставрно моћну ствар...мајку му хитлерјугендовску. :lol:
Norveška šuma, Haruki Murakami.
Mlađarija koja se samoubija, neurotične devojke i žene, muški svet koji jal ne zna šta će sa sobom jal se samoubija jal je poprilično samoživ...
Interesantna knjiga o totalno pogubljenim ljudima.
Ja sam to batalila nakon 20-ak stranica... Zbog nedostatka vremena, naravno. ;)
Knjiga oceva, Miklos Vamos
Nešto zadnjih godina puno čitam domaćicu(nije mi dobro čogledno).
Trenutno M.Bećković-O međuvremenu
To mu dođe kao dopunjeno izdanje "dr Janez Paćuka o međuvremenu",textovi koje je pisao
za "ČIK"+"Zum-Reporter"... i tako...
Alfred i Emili, Doris Lesing. Delom izmišljena priča kako je život njenih roditelja mogao da izgleda da Prvog svetskog rata nije bilo, delom priča o onome kako jeste bilo, sa svim sjebavanjem u mozak (a i u telo) koje rat donese kako onima koji su na frontu, tako i onima koji se van fronta brinu o povređenima u ratu, a onda i deci tih nesrećnika. Plus dodatno sjebavanje mozga žene koja je mogla mnogo toga, ali je u to vreme bilo normalno da žena ne radi nego da samo gaji decu, i onda tu decu uguši i nije u stanju da ih pusti od sebe.
Marta Kvest, Doris Lesing.
Ona odlično piše, samo je meni malo dosadilo da čitam o odrastanju u sirotinji na afričkoj farmi, o ocu koji je preživeo rat i oboleo je od dijabetesa, o svađama majke i ćerke, o svađalački raspoloženim ženama koje ni same ne znaju šta stvarno hoće...
човече, ала ти брзо читаш! или те књиге нису позамашне?
Alfred i Emili ima 242 strane. Posle toga sam pročitala Zvona za Rankas Manuela Skorse (236 strana). Prešla sam 50 strana Marte Kvest.
Brzo čitam. :)
u okviru akcije "sram te bilo sto to nisi ranije procitao" visokoobdareno sam prelistavao foknerov roman BUKA I BES. i moram priznati da se ovako odavno nisam namucio citajuci jedan knjizevni tekst. ovo delce bas iziskuje pojacanu paznju i koncentraciju tokom citanja, a narocito njegova dva prva dva odeljka, od ukupno cetiri. u prvom delu, pratimo tok svesti bendzija kompsona, tridesettrogodisnjeg beslovesnog maloumnika, koji je na nivou uzrasta deteta od tri godine, a pri tom je jos i nem, kastriran i vazda nesto mumla. ono sto dodatno otezava citanje, je sto dogadjaji nisu hronoloski ispripovedani, nego postoje vremenska pomeranja, sa istim ucesnicima u dogadjajima, u razlicitim periodima proslosti, pa je tesko provaliti kad se koji dogadjaj zbiva. taman kad sam zavrsio prvi odeljak i odahnuo, dotukao me drugi. drugi je jos grdji. u njemu pratimo tok svesti bendzijevog brata kventina, na dan njegovog samoubistva, sa puno flesbekova, nekakvih monologa i dijaloga bez kraja i konca, lisenih znakova interpunkcije. tu se ne zna ni ko pije ni ko placa. posle ovoga, treci i cetvrti deo su pesma.no, tu me sad nesto drugo zanima: (ne)pouzdanost naratora.a tu cu pozvati u pomoc i knjigu koju sam nakon BiB procitao, a to je vonegatov GALAPAGOS. u GALAPAGOSU je narator mrtvac/duh.takodje, nedavno sam na hrt-u reprizirao film SUNSET BLVD. (doduse,ovde je rec o film, al' racunam da su postupci naracije, a ko ne isti, a ono slicni). vec na samom pocetku filma vidimo da je narator mrtav i da pluta u vodi bazena, dok fotoreporteri fotografisu njegov les, a policajci vrse uvidjaj. pa me sad zanima: da li je mrtvac, zbog svog stanja upokojenosti ili neupokojenosti automatski i nepouzdan pripovedac, ili se njegova (ne)pouzdanost ceni na osnovu njegovih promatranja, zapazanja, iskaza, uvida? nije li malo nastrano i neuobicajeno pratiti tok svesti jednog mrtvaca? ume li neko ovo da mi objasni, ali bez albednicko-patuljastih filozovstvujuscih stavova, i ucitavanja nicea, fukoa i inih u sve i svasta, nego, fino i razumljivo, sa stajalista nauke o knjizevnosti, odnosno naratologije?
p.s.
inace, proces debasarizacije alexadelargea ici ce malo teze. hocu da kazem, svakako cu procitati nesto od zikinih i gingerovih predloga, al' danas, nisam mogao da odolim, a da ne kupim POCETAK BUNE PROTIV DAHIJA. negde sam oko 90- e stranice , a brk mi igra neprestano.
Za Buka i bes se slazem, i ja sam imao problem da skontam ko je u prvom licu
Trenutno citam "Odvojena stvarnost" od Kastanede.
Čitala sam Buku i bes (pod naslovom Krik i bijes, u odličnom hrvatskom prevodu) u četvrtom srednje, kad je trebalo da nam bude u lektiri. Nisam imala problema; mada, neposredno pre toga sam pročitala neke druge Foknerove romane, tako da sam imala izvesnu pripremu.
Kako beše onaj naslov...Posle sahrane ( ili tako nešto ) - to je odlično delo, sjajan opis duhovne bede ljudi i težine života.
Dok ležah na samrti.
ma kakav fuko i učitavanja ničea, kakva književna teorija, samo zdravorazumsko razmišljanje.
neko priča priču u romanu/filmu/etc. taj neko je mrtav.
naravno, mrtav čovek ne može da priča priču, ali mi prihvatamo uslovnost u fikcionalnom delu - da može. eto, maštamo kako bi to izgledalo. zašto? pa da bismo od toga nešto dobili, nešto što ne možemo ako taj junak nije mrtav.
ako mrtav čovek priča priču - da li se on po pitanju pouzdanosti razlikuje od živog čoveka koji priča priču?
eto, razmisli i sam - da li bi neko ko je umro, kada bi nekim slučajem mogao da ti ispriča životnu priču, bio potpuno pouzdan? recimo, sad da ustane draža mihailović i da ispripoveda kako su ga uhvatili?
ja bih zaključio da to zavisi od konteksta priče: kakav je fikcionalni svet u pitanju (da li se posle smrti dobija saznanje o svemiru i kakvo, ili sve ostaje isto, dobijamo li uvid u čitavo sazdanje univerzuma ili ostajemo vezani za ljudsko, odviše ljudsko rasuđivanje itd). pošto u principu niko nema takav božanski uvid ako pripoveda u prvom licu ili u doživljenom govoru, to je svaki takav narator nepouzdan - bio živ ili mrtav.
što se foknera tiče, ne znam da li si čitao verziju u kojoj postoji foknerov predgovor gde je čiča bil pokušao da hronološki objasni šta se zbiva u romanu?
Quote from: Zika Kisobranac on 09-10-2010, 23:00:44
što se foknera tiče, ne znam da li si čitao verziju u kojoj postoji foknerov predgovor gde je čiča bil pokušao da hronološki objasni šta se zbiva u romanu?
nisam. naknadno sam na netu pronasao objasnjenja, hronologiju dogadjaja, datume rodjenja i smrti obitelji kompson etc. sto mi je umnogome pomoglo, da unesem malo reda u taj haos.
ЛОВАЦ НА ЗМАЈЕВЕ, Халед Хосеини - увек имам неку аверзију према књигама о којима сви живи причају, па кад још на корицама пише да је бестселер,а при том је у полураспаднутом стању од претераног узимања из библиотеке...одмах имам нека негативна предубеђења. понекад се и зајебем, као сад нпр., добар роман, посебно прва половина, при средини ми мало делује слабије, али после се враћа у великом стилу, мада искрено да кажем неке ствари су се дале и претпоставити (ко је чији отац, ко ће бити вођа талибна и сл.). још ми је бивша препоручивала ово пре годину и по дана, а ја сам одмахивао руком...ваља понекад и девојку послушати. :lol:
Marta Kvest Doris Lesing je nakon početka sa ocem ratnim veteranom i dijabetičarem i nametljivim smorom od majke, što sam već više puta videla kod Lesingove, ubrzala i postala zanimljivija, da bi nakon nekog vremena ponovo postalo presporo za moj ukus. Ili mi je priča dosadila. :lol: A to je prva knjiga (i za sada jedina prevedena) u seriji od 5. Dobro je to kao opis britanske kolonije u Africi pred početak Drugog svetskog rata, samo su meni malo dosadile junakinje koje ne znaju šta hoće, onda ne znaju šta hoće, a onda, za promenu, opet ne znaju šta hoće, i sve to uz dosta srljanja.
Počela Podzemlje Dona DeLiloa. Deluje interesantno, mada previše razvučeno. Sam prolog, o jednoj jakomnogobitnoj bejzbol utakmici, ima 60 strana. Možda je taj prolog super nekome ko se loži na bejzbol ili bar na neki sport, ali meni se čini da je to što je tu rečeno sasvim lepo moglo da se kaže i na 15 strana i da se ne ispusti ništa bitno.
Quote from: angel011 on 13-10-2010, 14:29:30
Počela Podzemlje Dona DeLiloa. Deluje interesantno, mada previše razvučeno. Sam prolog, o jednoj jakomnogobitnoj bejzbol utakmici, ima 60 strana. Možda je taj prolog super nekome ko se loži na bejzbol ili bar na neki sport, ali meni se čini da je to što je tu rečeno sasvim lepo moglo da se kaže i na 15 strana i da se ne ispusti ništa bitno.
...samo strpljivo sa Podzemljem, isplatice ti se, veruj mi...
Ma deluje to dobro napisano, samo me onaj bejzbol na početku smorio, preeedugačko...
Posle je bolje, sa Klarom Saks i avionima i dalje...
Zlatna obala, Nelson De Mil, tek ''iznikao'' iz štamparije (Laguna), čita se ''u dahu'' (ko voli).
...najtoplija preporuka za ljubitelje zahtevnije književnosti, a koje nije lako zastrašiti gabaritom teksta - Alan Pauls - PROŠLOST (Laguna)...
http://popboks.com/tekst.php?ID=8247 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8247)
Otkad je 550 strana zastrašujuće? Vidi samo šta se čita po autobusima, prosto sve knjige pretežu unapred one tete u godinama ;)
Vecinu onog sto sam procitala, procitala sam u tramvaju. Kad zivim Bogu iza ledja...
Quote from: Ella on 27-10-2010, 09:02:12
Vecinu onog sto sam procitala, procitala sam u tramvaju. Kad zivim Bogu iza ledja...
Uvek sam se divio ljudima koji mogu da citaju u prevozu. Mene uvek uhvati muka.
Quote from: Usul on 28-10-2010, 16:23:22
Quote from: Ella on 27-10-2010, 09:02:12
Vecinu onog sto sam procitala, procitala sam u tramvaju. Kad zivim Bogu iza ledja...
Uvek sam se divio ljudima koji mogu da citaju u prevozu. Mene uvek uhvati muka.
I mene. Nema teoretske šanse da bilo šta čitam u prevozu. Teško mi je i SMS poruku da pročitam, ili napišem.
Ima lek za to. Kad ideš busom na dužu relaciju, namakni zastore na...prozoru? pored svoga sedišta. Tek onda ćeš moći da čitaš normalno. Barem ja mogu.
Hvata me muka u autobusu, ali u tramvaju ne. Otkad sam se preselila, vise se vozim autobusom, pa i ne citam toliko puno. :(
U autobusu i van njega: Veselin Marković, Mi različiti. Ovo je jedna od najboljih domaćih knjiga poslednjih godina, ako izuzmemo dijaloge koji su, za Markovića tradicionalno, očaj.
Citam ovu Kusturicinu autobiografiju! Nisam neki Kusturicin fan, nisam ni gledao zadnja 2-3 filma, ali bas sam se zaradovao ovoj knjizi. Nadam se da nece izneveriti!
...ja sam je i pročitao, nije tell-all (kako sam se ja nadao, mada ima i porcija tog pristupa u drugoj polovini i poslednjoj trećini), više je dosta poetična memoarska proza, mislim da knjiga može da posluži kao test sa Roršahovom mrljom - 'štovateljima njegovog rada kanda će goditi da prepoznaju detalje i epizode koje je Kusturica kasnije inkorporirao u svoja dela, a onima koje više interesuju prozivke i prikaz društveno-kulturno-političkih gibanja svakako će prijati stranice o početku rata u Bosni i pojedinosti o krstaškim pohodima partijskih jurišnika na Kusturicu iz najznačajnijih dana... a bitnu ulogu u smislu dobrog duha i značajnog formativnog uticaja ima golootočki mučenik Hajrudin Šiba Krvavac... rekao bih da ova proza u velikoj meri nalikuje svom autoru, što je valjda već kvalitet sam po sebi...
Kusturicina knjiga mi je bas legla, uzivao sam citajuci je a nekoliko puta sam se i grohotom nasmejao. Nazalost ovo je neka vrsta porodicne biografije i personalne, veoma licne, autobiografije, Emir se veoma malo bavio svojim filmovima, jos manje svojim savremenicima. Nesto je malo dotakao politiku i Milosevica, i nesto se malo pozabavio ratnim desavanjima. Sve u svemu, ovo mi najvise lici na neke Kaporove romane. Dakle, prilicno romantizovana prica o emotivno obojenim detaljima iz zivota jednog ex-sarajlije... Nadajmo se da ce u Kusturici opstati zelja za pisanjem, samo sto bih voleo da se sledeci put ipak malo vise pozabavi svojom filmografijom.
...moja bezretervna pohvala za novu i ponovo odličnu zbirku priča Lamije Begagić pod nazivom JEDNOSMJERNO (objavila Fabrika knjiga)...
http://popboks.com/tekst.php?ID=8265 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8265)
Podsećam se Čehova. Predivan, jednostavan, jak, slikovit, miran, šarolik...
Yes,klasika je konza! ;)
Upotreba vilenjaka -Radoslav Petković ,zanimljiva knjizica tekstova koji su objavljivani u nin-u tokom 94-95.Nisam znala da je isti dobitnik ninove nagrade za Sudbina i komentari.
procitao sam RADECKI MARŠ od jozefa rota. RM je nekom vrstom povijesnog romana, govori o usponu i padu obitelji trota, a zapravo je o slomu i propasti austro - ugarske monarhije. knjiga definitivno vredna citanja. jedina zamerka mi je sveprisutni/sveznajuci narator; smeta mi kad se opisuju unutarnja stanja glavnog junaka, ostalih bitnih likova, pa cak i epizodista (stvarno iritira kad pripovedac zna sta je svaki od likova pomislio, naslutio, osetio itd).
nakon rotovog RM, naceo sam bernhardove AUTOBIOGRAFSKE SPISE. UZROK I PODRUM sam preskocio jer sam ih citao relativno skoro, djelomice i reprizirao, tako da sam visokoobdareno prelistavao DAH.u DAH-u bernhard pripoveda o svojim danima provedenim u bolnici zbog bolesti na plucima i kad se prvi put u zivotu susreo sa smrcu. vec na samom pocetku naleteo sam na ovakav biser:
"uzasnula ga je cinjenica da mi je duhovnik, koji mu je od prve bio odvratan bas kao i meni, dao poslednje pomazanje. najdublje je prezirao duhovnike vrste tog bolnickog duhovnika koji nisu nista drugo do iskoristitelji crkve i njenih zrtava, putujuci zastupnici u katolicanstvu koji u zrelim godinama pustaju korenje i prave svoje poslove najradije u velikim bolnicama jer im se ovde cini manje monotono i unosnije nego drugde." :!:
zatim sledi na 2-3 stranice objasnjenje kako boravak u bolnici (u sobi smrti) tvori zivotno vazne, egzistencijalno presudne misli.
bernhard je suvi genije.
Decir casi lo mismo. La traducción como experiencia - Umberto Eco
Ili izdanje na engleskom
Experiences in Translation (http://www.goodreads.com/book/show/433429.Experiences_in_Translation)
Quote
In this book Umberto Eco argues that translation is not about comparing two languages, but about the interpretation of a text in two different languages, thus involving a shift between cultures. An author whose works have appeared in many languages, Eco is also the translator of Grard de Nerval's Sylvie and Raymond Queneau's Exercices de style from French into Italian. In Experiences in Translation he draws on his substantial practical experience to identify and discuss some central problems of translation. As he convincingly demonstrates, a translation can express an evident deep sense of a text even when violating both lexical and referential faithfulness. Depicting translation as a semiotic task, he uses a wide range of source materials as illustration: the translations of his own and other novels, translations of the dialogue of American films into Italian, and various versions of the Bible. In the second part of his study he deals with translation theories proposed by Jakobson, Steiner, Peirce, and others.
Overall, Eco identifies the different types of interpretive acts that count as translation. An enticing new typology emerges, based on his insistence on a common-sense approach and the necessity of taking a critical stance.
Veoma zanimljivo i obavezno shtivo za svakog prevodioca ili aspiranta :)
Upravo završio knjigu prijateljice.
Danica Nikolic Nikolic
- Kuća puna pukotina
Nekome i 90 godina života prođu u jednoličnom, ustaljenom ritmu.
Danica, potomak čuvenog pesnika Milutina Bojića je za svega nekoliko mladalačkih godina odživela sadržaje, kakvi se retko zbroje iz pet tipičnih savremenih filmova.
Ali i takav, roman bi bio nezanimljiv, da pisac nema talenta da ga interpretira.
Danica ga ima na tone.
Težak život glavne junakinje počinje u samom Beogradu, u godinama ratova, bombardovanja i siromaštva. U begu od sive stvarnosti mnogi se okreću hemiji, a protagoniskinja romana ide i korak dalje.
U momku s one strane zakona, sklonog narkomaniji i dilerstvu, spoznaje i lepšu stranu. Osobu, vrednu njene ljubavi.
Zbog muža napušta studije dramaturgije i odlazi u daleku Latinsku Ameriku.
Blagodeti tropskog raja Dominikane traju kratko jer junakinjin princ tek tamo upada u mrežu kriminala.
Postaje makro, veći zavisnik droga nego ikad, kome je zatvor drugi dom i otvoreni švaler, dok protagonistkinja romana, čije smo tuge svedoci biva krajnje zapostavljena.
U očaju okreće se poslu, problemima novih latino prijateljica i ljubavniku, koji je više ,,utešna nagrada'', no istinska potreba.
Roman je tužno saznanje o lošem položaju predstavnica slabijeg pola, kojima je sreća nedostižna čak i kad su lepe, poželjne i pametne. Priča o mladosti, koju je život gazio, ali ne u meri, u kojoj je nemoguće ponovo poleteti ko feniks.
Posebno uživanje čitaocima predstavljaju velelepne jezičke bravure i krajnje originalne metafore i poređenja.
(To sam već stavio u temi Metafore, posle kojih ste zinuli i rekli wow)
Ne sreću se tako često pisci s talentom za isticanje običnih stvari na jedan neobičan i krajnje zanimljiv način.
bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink bljakpink
bljakpink na roman ili na Lomljavinin opis?
...dve nijanse sličnog užasa...
Čitao si roman?
...pretpostavljam da sada ustaješ u odbranu nekog svog, ali sadržaj je dovoljan da prepoznam o kakvom je štivu reč...a ti mi sada reci da je to zapravo delo koje zasenjuje dosta toga napisanog, počinje novu eru i redefiniše literaturu... i to sa takop banalnom premisom...mada, možda grešim dušu, možda nam je stigla upadteovana verzija Kiša, recoimo???
Čemu tako agresivan nastup?
Danica mi je koleginica sa fakulteta, i veoma draga osoba; takođe je neko koga nije neophodno braniti, sposobna je da se brani i sama. O romanu ne mogu da kažem ništa dok ga ne pročitam.
Ko kaže da delo mora da zasenjuje dosta toga napisanog, počinje novu eru i redefiniše literaturu da bi bilo vredno čitanja?
Ili si tako reagovao zato što je u pitanju hvalospev nekog kao što je Lomljavina? :mrgreen:
...krećeš se u pravcu jalove diskusije - kažeš da ni sama nisi pročitala knjigu, ali zauzimaš gard... to što je tvoja koleginica draga osoba je po ovom pitanju jednako relevantno kao da si napisala da reciklira, izbegava aditiva i fino se odnosi prema starijim građanima iz drugih delova grada... nemam rezervne oči, a ni dodatnu vremensku dimenziju, pa ni strpljenja da se bavim delima svih koji požele da se okušaju kao književnici, a to je, barem po mom sudu, potrebno daleko više od dva prezimena (obavezna stavka udarnih spisateljica ovog podneblja) i skočni prijatelji/poznanici, a tu najmanje pomažu hvalospevi polupiusmenih i književnosti suštinski nevičnih i nenaklonjenih kao što je Lomljavina....
Meni je genijalno što žena ima dva ista prezimena.
@ginger: Ne zauzimam gard, samo ne razumem toliku gomilu bljuv-smajlija kad se radi o nečemu što nisi pročitao.
No dobro, komentarisaću delo kad ga pročitam.
...ginger je malo nervozan. :mrgreen:
...udovice, predahni...
...angel 011 se ovde ponela kao nedavno drugosrbijanci u odnosu na J. Karleušu i njen napad d"društvene odgovornosti", pošto joj je autorka Nikolić Nikolić koleginica, a uz to i fina osoba, u redu su i Lomljavini panegirici poput ovih.... po principu, kada nam se interesi poklope, sve je dozvoljeno i sve se zaboravlja...
QuoteNekome i 90 godina života prođu u jednoličnom, ustaljenom ritmu.
Danica, potomak čuvenog pesnika Milutina Bojića je za svega nekoliko mladalačkih godina odživela sadržaje, kakvi se retko zbroje iz pet tipičnih savremenih filmova.
Ali i takav, roman bi bio nezanimljiv, da pisac nema talenta da ga interpretira.
Danica ga ima na tone.
QuotePosebno uživanje čitaocima predstavljaju velelepne jezičke bravure i krajnje originalne metafore i poređenja.
(To sam već stavio u temi Metafore, posle kojih ste zinuli i rekli wow)
Ne sreću se tako često pisci s talentom za isticanje običnih stvari na jedan neobičan i krajnje zanimljiv način.
...inače, kakva je to kvalitativna odrednica "potomak čuvenog pesnika Milutina Bojića"???
ginger, u startu sam te pitala da li je povraćanje na Lomljavinin opis ili na roman. Da je bilo ovo prvo, tu bi se i završilo, ali rekao si da su i Lomljavinin opis i roman užasi - a onda priznao da roman koji si nazvao užasom nisi ni pročitao, već si zaključke izveo iz opisa čoveka koga prezireš.
A na Lomljavinine postove sam prestala da reagujem. On je uvek neumeren, i na njega ne vredi trošiti reči.
@Ange011: Nije nečuveno da se dela vrednuju (između ostalog) i po profilima konzumenata, zar ne? :)
Nije nečuveno... Samo je taj isti Lomljavina rekao da mu se u Istinitim lažima najviše dopala moja priča... :cry:
Ah, well... nalazim da je moj potpis skroz adekvatan za takve situacije.
Jeste... xrofl
Mada ovu konkretno knjigu neću otpisati dok je ne pročitam, pa ko god da je hvali ili kudi.
ginger je nije ni pročitao, Lomljavinin sud mi je skroz irelevantan, za autorku, ako ništa drugo, znam sigurno da nije nepismena, i prilično sam sigurna da njen prvenac neće biti najgori prvenac koji sam u životu pročitala.
...da li zaista veruješ da se kvalitetna književnost (osim u domenu krajnje apstraktnih spekulacija i najtežeg kondicionala) može iscrpeti iz ovakvog korena (ma, ko ga predočio, hajde da verujemo da Lomljavina nije omanuo makar na nivou puke faktografije, odnosno, događanja na kojima počiva radnja romana)???
QuoteTežak život glavne junakinje počinje u samom Beogradu, u godinama ratova, bombardovanja i siromaštva. U begu od sive stvarnosti mnogi se okreću hemiji, a protagoniskinja romana ide i korak dalje.
U momku s one strane zakona, sklonog narkomaniji i dilerstvu, spoznaje i lepšu stranu. Osobu, vrednu njene ljubavi.
Zbog muža napušta studije dramaturgije i odlazi u daleku Latinsku Ameriku.
Blagodeti tropskog raja Dominikane traju kratko jer junakinjin princ tek tamo upada u mrežu kriminala.
Postaje makro, veći zavisnik droga nego ikad, kome je zatvor drugi dom i otvoreni švaler, dok protagonistkinja romana, čije smo tuge svedoci biva krajnje zapostavljena.
U očaju okreće se poslu, problemima novih latino prijateljica i ljubavniku, koji je više ,,utešna nagrada'', no istinska potreba.
...dosta pomno pratim srpsku kn jiževnost, te mi pređena kilometraža pre sugeriše nešto na tragu početnih rasdova ovde viviseciranog Mijata Vujačića (čiji su rani radovi barem bili urnebesno zabavni in a completely wrong way, naravno, ali i to se računa)... voleo bih da se ispostavi da sam se (što teže, to bolje) ogrešio) o potencijale/domete/umeće (još jedne) autorke sa dva prezimena...
Quote from: angel011 on 16-11-2010, 20:11:35
... i prilično sam sigurna da njen prvenac neće biti najgori prvenac koji sam u životu pročitala.
Budimo toleranti i dopustimo mogućnost da đinđer pokušava da izbegne upravo tu zlehudu sudbinu... :)
eh. :lol:
Quote from: Lidija on 16-11-2010, 20:21:41
Quote from: angel011 on 16-11-2010, 20:11:35
... i prilično sam sigurna da njen prvenac neće biti najgori prvenac koji sam u životu pročitala.
Budimo toleranti i dopustimo mogućnost da đinđer pokušava da izbegne upravo tu zlehudu sudbinu... :)
Moguće... :lol:
@ginger: nisam tvrdila da je ovo delo garant u rangu prvenca Doris Lesing, ali, Mijat Vujačić? Onoliko koliko poznajem autorku (nije nepismena, nije neobrazovana, vrlo je daleko od glupače), imam razloga da se nadam da njeno delo ne zaslužuje bljuv-smajlije. Ma kakav koren bio.
Kad završim sa gomilom knjiga koje sam u obavezi da pročitam, pročitaću i "Kuću punu pukotina", pa ti javljam na šta liči.
Trenutno čitam "Carstvo reči" Nikolasa Ostlera. Ambiciozna knjiga o jezicima koja je pored obilnih činjenica bogata duhom.
Procitao sam veceras kultnu knjigu Dzona Fantea "Upitaj Prah". Radi se o genijalnom romanu kog sam uzeo u ruke sa ogromnim zakasnjenjem - LOM ga je objavio pre dve godine. Posto je najvazija dela napisao tridesetih i cetrdesetih Fante je jedan od utemeljivaca losandjeleske dekadentne urbane proze koju je proslavio legendarni Carls Bukovski. Za razliku od svog slavnijeg saborca (tacnije ucenika) Fante je mnogo suptilniji i osecajniji pa nemojte bas ocekivati alkoholne avanture i scene divljackog seksa...
onda preskacem :)
Je l čitao neko Ringišpil J. Baćić-Alimpić. Na netu sam našao samo pohvale...
Jesam li ja jedini na svetu kome se više sviđa 'Put za LA' od ' Upitaj prah'? :roll:
Quote from: raindelay on 19-11-2010, 01:00:34
Jesam li ja jedini na svetu kome se više sviđa 'Put za LA' od ' Upitaj prah'? :roll:
Nisam jos citao "Put za LA".
Mislio sam u sledecoj turi da upotpunim trilogiju ...
(treca je "Sacekaj do proleca, Bandini")
Iz onog tvog posta o posta o poslovima mislim da bi baš trebao da sledeću čitaš 'Put za LA'. :lol:
Quote from: raindelay on 19-11-2010, 01:00:34
Jesam li ja jedini na svetu kome se više sviđa 'Put za LA' od ' Upitaj prah'? :roll:
обе сам читао релативно давно, па ми је тешко рећи...иначе, чини ми се да би, хронолошки гледано, можда прво требало читати "Чекај до пролеће, Бандини", јер је ту Бандини, неприлагођени дркош, отприлике најмлађи, ако се не варам...
Quote from: raindelay on 19-11-2010, 01:00:34
Jesam li ja jedini na svetu kome se više sviđa 'Put za LA' od ' Upitaj prah'? :roll:
Nisi.
Nisi.
U našem domaćinstvu je česta uzrečica: "Da li ja znam šta je ručni viljuškar?" ;)
"Upitaj prah" je stvarno dobar. Ali meni je njegovo omiljeno delo "Moj pas Glupi." :)
"Мој пас Глупи" је баш добар и забаван роман, набацио сам пар добрих цитата из њега на некој од претходних страница, па ко није читао може да баци поглед.
Antal Serb-Putnik i mesečina
Miroslav Krleža-Povratak Filipa Latinovicza
мало сам му га дао по Гогољу и прочитао Мртве душе - одлична и духовита сатира и Тарас Буљба - врло занимљиво штиво, осим што обилује прозивањем Јевреја...али то је само у контексту тог времена, тадашњих погледа на свет и људе око себе...можда. :)
Rastko Petrović: Putopisi!
Quote from: Truman on 19-11-2010, 00:13:05
Je l čitao neko Ringišpil J. Baćić-Alimpić. Na netu sam našao samo pohvale...
:lol: organizovane domacice
@Mark hvala za preporuku pretpostavljam da ce LOM imati i ove godine stand u domu sindikata na sajamu knjiga jer ovaj ima ubedljivo najbolje cene zato i planiram da za vikend svratim na isti i konacno kupim sebi ove zime prusta u traganju za minulim vremenom mislim da paidea ima od 12 nekih 7-8 izdatih knjiga .
ПУНА ЖИВОТА - Џон Фанте, кратак роман о животу са трудном женом, притиском родитеља који желе унуке, а посебно његов сулуди отац, а све са уобичајеним лаганим стилом који све објашњава без много паламуђења...речју, одлично.
Milorad Pavić mora pričati priče, Sava Babić. Tekstovi o Paviću, lucidno, sistematično, uz poigravanje. Zanimljivo bez obzira na stepen poznavanja Pavićevih dela.
Torba od vrbovog pruća, Miroljub Todorović. Kratke priče, snovi, kolaži, nađene priče... Signalizam nije my cup of tea, ali je knjiga poslužila da me inspiriše na pisanje jedne kratke priče. Good enough for me. :lol:
Šum lišća, Laza Lazić. 450 strana lirsko-filozofskih razmišljanja. Nije za čitanje u jednom dahu, ma koliko neko bio luđak uporni. Još jedna knjiga koja me je inspirisala na pisanje kratke priče.
Kuća puna pukotina, Danica Nikolić Nikolić (duplo prezime zabave radi; matičarka ju je pitala, s obzirom da su njeno i muževljevo prezime isto, koje će odabrati :twisted:). Knjigu pročitala sa velikim uživanjem. Negde u osnovi je ljubavni roman, ona se zaljubi i uda, napusti studije, otputuje sa mužem u Dominikanu, muž narkoman i krimos, ona prestala sa drogama, večito sa pogrešnim muškarcima (čitaj: nasilnicima zbog kojih više puta završava na maksilofacijalnoj)... Ta osnova je ispod, vrlo duboko ispod. Ono što je u prvom planu su britko nelinearno pripovedanje, živ duh, jezičina, veoma obrazovan i načitan autor, i, ma koliko osnova vukla na to, nema ni trunke patetike. Kad pogledate čisto faktografiju, život autorke (odnosno taj period Kuće pune pukotina - igra rečima, by the way, radi se o periodu kada je u Dominikani živela sa dve cimerke, House full of cracks) deluje tegobno i tužno, ali u knjizi ničeg otužnog ni mučnog nema.
Onaj tužni položaj žena koji je Lomi pominjao ja nisam primetila; sjebani su svi, i muški i ženski, što najviše ima veze sa tim kakvi su oni sami, a najmanje sa polom.
Mali disklejmer: ovo je dobrim delom autobiografsko delo autorke koju lično poznajem; neki od likova koji se nakratko pojavljuju su mi klasići. A autorka je vrlo, eh, živopisna. Zato je moguće ne samo da ja želim da mi se knjiga dopadne (što želim svaki put kad bilo koju knjigu uzmem u ruke, jer nisam mazohista), nego i da, zbog prethodnog poznavanja likova, učitam i nešto čega tu možda nema. Stoga bi bilo zanimljivo videti sud nekoga ko autorku u životu nije sreo. Uz sav nedostatak nepristrasnosti sa moje strane, Kuću punu pukotina smatram dobrom knjigom, ali bih volela da vidim i sud nekog ko jeste nepristrasan i Danicu ne poznaje.
Nekome bi se mogao dopasti i bilbord koji je svojevremeno bio reklama za knjigu:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fblog.b92.net%2Fuser_stuff%2Fupload%2F168%2FBILBORD.3168.jpg&hash=f2ed039276c3523859c6d32c60b861d0122952e9)
Tomas de Kvinsi, O ubistvu kao lepoj umetnosti. Zbirka eseja. Zanimljivo, ali moglo je to i malo razrađenije i detaljnije. :evil:
ДЕМИЈАН од Хесеа ми је зачудо пријао, с обзиром да сам пре 6-7 година баталио Степског вука на самом почетку...можда напокон одрастам? :lol: или је први само допадљивије написан, тко то зна? без обзира на све нећу се поново бактати са Хесеом бар неко време...
Kako misliš "odrastaš"? Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi? Mislim, nemoj da me shvatiš pogrešno, ja Hesea nisam nikada mogao da se nateram da čitam tako da sam ja verovatno na nivou osnovne škole...
pročitao sam nekoliko Hessea u životu i svi mi bijahu dobri. Štoviše, spomenuti Demian izvrstan. pa i Vuk.
to je bilo prije...
a kada bih se sada vratio, sada sa pozicija sile i razvoja, vjerujem da bi bili još bolji budući bih sada mogao tumačiti u novim, začudnim ključevima
Quote from: Meho Krljic on 28-12-2010, 10:37:54
Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi?
у мојој средњој школи - не...код мене су поједине читале Буковског пре него што сам ја уопште чуо за њега, а остале мање-више ништа.
Ideju za GTA su uzeli iz Stepskog vuka. Ona pucnjava na automobile s kraja knjige... Tamo ima sve.
Quote from: Savajat Erp on 28-12-2010, 17:51:45
Quote from: Meho Krljic on 28-12-2010, 10:37:54
Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi?
у мојој средњој школи - не...код мене су поједине читале Буковског пре него што сам ја уопште чуо за њега, а остале мање-више ништа.
Kod mene je jedna devojka, koja inače nije čitala ništa, redovno iznova čitala Hesea.
Ja sam, između ostalog, čitala Bukovskog. :lol:
Quote from: angel011 on 28-12-2010, 18:15:11
Quote from: Savajat Erp on 28-12-2010, 17:51:45
Quote from: Meho Krljic on 28-12-2010, 10:37:54
Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi?
у мојој средњој школи - не...код мене су поједине читале Буковског пре него што сам ја уопште чуо за њега, а остале мање-више ништа.
Kod mene je jedna devojka, koja inače nije čitala ništa, redovno iznova čitala Hesea.
и јел доживела неко просветљење? мислим, ја нисам, али она можда јесте у тим нежним годинама.... :)
Koliko sam ja upucen, Hese je je omiljena literatura izvesne sorte srednjoskolaca, bez obzira na spol. Mada ga je u moje vreme vec u dobroj meri zamenio Bukauski.
Quote from: Savajat Erp on 28-12-2010, 19:20:08
Quote from: angel011 on 28-12-2010, 18:15:11
Quote from: Savajat Erp on 28-12-2010, 17:51:45
Quote from: Meho Krljic on 28-12-2010, 10:37:54
Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi?
у мојој средњој школи - не...код мене су поједине читале Буковског пре него што сам ја уопште чуо за њега, а остале мање-више ништа.
Kod mene je jedna devojka, koja inače nije čitala ništa, redovno iznova čitala Hesea.
и јел доживела неко просветљење? мислим, ја нисам, али она можда јесте у тим нежним годинама.... :)
Da li se skakanje u martinkama i tesnim farmerkama dok ide Metallica računa u prosvetljenje?
Doduše, ne znam da li je pre slušala Metallicu ili čitala Hesea, ili je išlo paralelno... :)
ja sam citala samo Narcis i Zlatousti i Demijana u srednjoj .Bolja mi je prva.Stepskog vuka sam pocela i nije islo.
Lav Tolstoj-Kozaci
Mjuriel Barberi, Otmenost ježa.
Dvanaestogodišnja bogata devojčica i pedesetčetvorogodišnja nastojnica, žive u istoj zgradi, svaka različita od svoje okoline i od onog što se od njih očekuje, obe to kriju. Devojčica planira da se na sledeći rođendan ubije kako bi izbegla da postane kao njena porodica. Kada u zgradu stigne novi stanar, Japanac, život se prilično menja za obe.
Žensko pisanje, pisano za žene. Lepa priča, uz povremene duhovitosti. Ukupno uzev, simpatično.
ПОДРУМИ ВАТИКАНА, Андре Жид - занимљив стил и добар роман, помало пољуљан утисак килавим издањем Народне књиге за Век Политике...имена ликова и места су остављена онако како се пишу на француском, лектор се изгледа није много цимао, па има доста правописних грешака, бар колико ја могу да извалим.
Odlomci iz vinom isflekane beležnice, Čarls Bukovski (neobjavljene priče i eseji, 1944-1990).
Bukovski dobar kao i uvek, prevod najgori prevod Bukovskog koji mi je do sad pao šaka. Deluje kao da je prevodilac neiskusan (mada poznaje engleski kao takav), slabo plaćen i da mu je dat prekratak rok. Prevodilac je Nebojša Todorović, redakturu prevoda je radio Mirko Božić, lektor nije naveden i, sudeći po ovom izdanju, najverovatnije ne postoji, tipfelera i ostalih brljotina ima dosta.
Quote from: angel011 on 23-01-2011, 21:29:03
Odlomci iz vinom isflekane beležnice, Čarls Bukovski (neobjavljene priče i eseji, 1944-1990).
Bukovski dobar kao i uvek, prevod najgori prevod Bukovskog koji mi je do sad pao šaka. Deluje kao da je prevodilac neiskusan (mada poznaje engleski kao takav), slabo plaćen i da mu je dat prekratak rok. Prevodilac je Nebojša Todorović, redakturu prevoda je radio Mirko Božić, lektor nije naveden i, sudeći po ovom izdanju, najverovatnije ne postoji, tipfelera i ostalih brljotina ima dosta.
Ko je izdao, kda je izaslo?
Izdao Algoritam - Beograd, izdanje iz 2010, kupljeno na Sajmu knjiga, mislim da je za Sajam i izašlo.
Karen Armstrong - Buda.
Biografija...meni zanimljivo...
Rekvijem za iskušenicu, Fokner.
Foknerov stil mi postaje zamoran, ili trenutno nisam u tom rapoloženju.
Čitam COCKPIT Jerzy Kosinskog, izdanje August Cesarec. Ovaj roman čitam po preporuci jednog prijatelja, a sa prozom Kosinskog sam se sretao samo u ekranizacijama.
Kosinski unosi nešto američke jasnoće i pynchonovske postmoderne u jednu porpilično istočnoevropski ciničan rukopis, što meni kao čitaocu prija. Ono što je međutim problem jeste neprikrivena epizodičnost romana u kome epizode funkcionišu više kao zaokružene kratke priče iz života jednog junaka, nego kao deo jedne veće celine o tom junaku.
Ipak, sasvim je jasno da je uprkos tim problemima Kosinski imao niz atributa koji su ga činili privlačnim counter-culture piscem.
Efekat njegove proze danas, barem u COCKPITu, umanjen je, to više nije tako sveže kao što je bilo ali je zato vrlo dinamično i prijatno za čitanje.
Svojevremeno je bio hit pisac. U fazi čitanja američke književnosti pročitao sam i gotovo sve od njega. Koliko u tome ima Pinčona, to je za diskusiju...
Sa današnje tačke gledišta pre mi deluje kao preteča Uelbeka...
Ja nisam čitao druge romane, pa ne znam, ali ovde Kosinski ima malo tog kao avangardnog stonerskog odnosa prema žanru, prema kontingentnim događajima raznih vrsta i sl. sa tom dozom apsurda i neke definisane paranoje prema sistemu koji je na mahove kao parafraza realističkog prikaza i totalne izmaštanosti.
Trenutno čitam Importance Of Being Earnest, ponovo. Došlo mi, nisam odavno. :D
Jao, da znas, mogao bih i ja. :lol:
Drzim da je to easily, pace Dorian, Salome i Reading Gaol, najbolje sto je ikad napisao.
Dovršio ''Gospodar muva'' od Goldinga. Dobar portret ljudskog karaktera.
...moja PB pohvala za novu virtuoznost Adama Hazleta; nakon sjajne zbirke Vi niste ovde stranac , vrlo, vrlo, vrlo dobar roman Union Atlantic (Rende, decembar 2010)...
http://popboks.com/tekst.php?ID=8320 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8320)
"Upitaj prah", Džon Fante. Mnogo dobro. Ipak sam odlučio da kupim sve što je izdao LOM... Uskoro prikaz na blogu.
Quote from: Perin on 12-02-2011, 22:00:06
"Upitaj prah", Džon Fante. Mnogo dobro. Ipak sam odlučio da kupim sve što je izdao LOM.
Све што је издао Лом од Фантеа (мислим да им фали једно две књиге, па да му обухвате цео опус) или све што је издао ЛОМ уопште? Иначе, знам лика који је претио да ће извршити ово друго...
Od Fantea, a verovatno i Bukovskog; Uzeću i "Putovanje na kraj noći" od Selina; još se razmišljam za Hamsuna... i tako.
добар избор...и чувени Кнут...нисам још увек ништа прочитао од њега, али ми је на магловитој листи. :)
Pročitao sam "Glad" od Hamsuna, nije loše. "Upitaj prah" me doooosssstaaaa podsetio na "Glad." Baš su dva slična romana. Mada je "Upitaj prah" bolji. Ako ništa, savremeniji je.
Uzmi "Krug se zatvara'' obavezno...
Vid'ću. Baš sam sad uzeo 6 Fanteovih romana...
I ja sam igrom slucaja procitao Ask the Dust nedavno (od Hamsuna jos nista nisam).
Sjajan je. Posebno prva polovina. Nisam ocekivao toliko fokusa na Kamilu i njegov odnos s njom.
Ali da.... prosot mi dodje da sad odma uzmem Glad, a onda nesto od Bukovskog, cisto da bih vezao u celinu. :lol:
Možda je samo do mene, ali od Hamsuna do Fantea je... ovaj... podaleko. Mislim, Glad je meni jedini Hamsun koga bezrezervno volim, ali kao i sve drugo njegovo, roman ozbiljan do koske i dosta mračan. Fante (bar ono što sam čitala) i u najcrnjim trenucima ume da se sprda na svoj račun. Dakle, Perine, bi li mi obrazložio svoj stav, čisto da mi zadovoljiš radoznalost? (Ne bih da dobijem po nosu ko onomad zbog Peljevina...)
oduševljen sam Krležinim govorom u Ljubljani. čuvenim Krležinim govorom.
s druge strane, zapanjen sam, kako da to nazovem - plitkošću Mandića. naime, Mandić u svom javnom prebjegu iz(pod) Krležinih skuta (Zbogom dragi Krleža) eksplicitno napada upravo ovaj legendarni govor: kako je to nerazumljivo, enciklopedijska sofisterija, retorika, fraza itsl. sablazni me.
bijah od prve oduševljen govorom; a onda ga pročitah 3 puta (ushićen). Mandić je u pravu samo u tvrdnji kako to nitko od prisutnih nije razumio; zahvatiti to izlaganje u čitavoj širini i dubini, zaista treba pročitati (preko 40 str. iznosi izlaganje). a da jedan intelektualac od formata negira briljantnost izrečenoga jeftinim ironiziranjem, praveći se nemušt - to me pomalo čudi. da Mandić eksplicite kaže kako ne razumije metaforu o Lazaru iz Jajca, pitajući se tko je taj Lazar, dođe mi da se zapitam: što bi Mandiću?
Krležino kompleksno izlaganje natopljeno enciklopedijskim znanjem te bravuroznim stilom, postade mi jedan od najdražih eseja ikada; da, s ove distance gledano, u suštini je teza pogreška, promašaj (nacionalno pitanje se pokazalo nadređeno svim drugim tendencijama, a Krleža se zapravo programatski obrušava na to pitanje i to je ono što on naziva "desnim kontaminacijama" (čemu se Mandić čudom čudi, ne shvativši to Krelžino "desno") denuncirajući nazivima kao "malograđanski", "palanački" mentalitet)
teza je pogreška, ali to je greška sa stilom (pa tko je još ukorporirao u jedan tekst koji bi zapravo trebao biti lagano pitko izlaganje, stotinu slikara kojima sekundiraju političari, partijci, pisci, filozofi itd? tko je ikada metnuo u usta KPJ riječi Veni foras i to u Jajcu?)
Mandiću debeli minus, a Krleži lovorike
...i zvanična pohvala za SAMOUBISTVO NEVINOSTI Džefrija Judžinidisa za potrebe Popboksa...
http://popboks.com/tekst.php?ID=8330 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8330)
После дугог натезања напокон прочитао Црну књигу од Лоренса Дарела...овде је све помало конфузно, али Дарел има добар стил, мада као да се погуби у одређеним тренутцима и отплови у чисто играње са речима (наизглед), па ми је деловало као малтене хваљење - еј, гледајте шта ја знам! Било је и тренутака кад сам се питао у чему се уопште ради у роману...додуше, у предговору и сам каже да је био млад и фрустиран у време писања. Црна књига захтева добру концентрацију, а то је оно што мени недостаје у последње време.
:) Darel
Na Krfu Darel pise cuvenu Crnu knjigu,roman poznat po opsenostima i brutalnostima,nijedan izdavac u Britaniji nije zeleo da je objavi.
Darel je salje Henriju Mileru uz cedulju ''Procitaj pa zavitlaj u Senu''.
Zanimljivo je da je Darela diplomatska sluzba odvela i u Beograd :).
U Beogradu pise Stisnuta gornja usnica i Esprit de corps gde mozemo naci detalje o jugoslovenskim prilikama krajem certdesetih godina.
Svasta covek sazna njuskajuci po antikvarnicama
нисам приметио неке специјалне опсености и бруталности, мада једно је ово време, а друго оно у које је он писао свој Black Book...или сам једноставно већ превише изопачен, па ми више ништа није превише брутално и гадно? :lol:
Quote from: Jevtropijevićka on 15-02-2011, 19:54:26
Možda je samo do mene, ali od Hamsuna do Fantea je... ovaj... podaleko. Mislim, Glad je meni jedini Hamsun koga bezrezervno volim, ali kao i sve drugo njegovo, roman ozbiljan do koske i dosta mračan. Fante (bar ono što sam čitala) i u najcrnjim trenucima ume da se sprda na svoj račun. Dakle, Perine, bi li mi obrazložio svoj stav, čisto da mi zadovoljiš radoznalost? (Ne bih da dobijem po nosu ko onomad zbog Peljevina...)
Pa, postavka same priče je skoro ista, zar ne? Mislim, imaš u dva romana dva pisca u pokušaju na rubu egzistencije; obojica gledaju kako da napišu nešto što bi im obezbedilo hleb za stolom; obojica su naizgled zaljubljeni u devojku u kojoj izazivaju oprečna osećanja - ljubav i mržnju. Zar nije dovoljno da povučem paralelu između ova dva romana?
Slažem se da je Hamsun mračan, i da nasuprot tome "Upitaj prah" ima humora, doduše crne varijante. :)
Elem, za agotu:
Počeo sam Iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii, roman je... žešći trip. Ali žešći. Kao nabacani utsci, dijalozi, nekakve veze koje je teško prokljuviti. Priča samo skače, baš je... kažem, trip. U bukvalnom smislu.
Tako gledano, ti si zbilja u pravu. Izgleda da je kod mene na činjenicu da te dve knjige držim u potpuno različitim fiokama u glavi više uticao veliki vremenski razmak u čitanju :( (10+ godina) kao i njihove, ipak, velike stilske i... ovaj... svetonazorske razlike.
O, ne sporim ja da se stilski razlikuju :) Ja povukoh (čuj, povukoh, Bože!) paralelu zbog same radnje a ne stila :) Bio sam nejasan, oprosti :)
hvala za info Perine
iskopah na netu pa poslusajte ovu slatku devojcicu
Bebi Dol - Sta citam (http://www.youtube.com/watch?v=zHgBh_ZDx5A#)
Ako nekog zanima skenirala sam profil br 2 iz 1996 posto ne verujem da ovo ima na netu a sta ja mislim o Bebici - pa dovoljno da cuvam ovaj casopis vec 15 godina .
1 http://postimage.org/image/tfa8d0tg/ (http://postimage.org/image/tfa8d0tg/)
2 http://postimage.org/image/1xpbqfgf8/ (http://postimage.org/image/1xpbqfgf8/)
3 http://postimage.org/image/tfngnsro/ (http://postimage.org/image/tfngnsro/)
Pregršt dobrih intervjua iz arhive Paris Review-a; npr: Ray (http://www.theparisreview.org/interviews/6012/the-art-of-fiction-no-203-ray-bradbury), Umberto (http://www.theparisreview.org/interviews/5856/the-art-of-fiction-no-197-umberto-eco), Kazuo (http://www.theparisreview.org/interviews/5829/the-art-of-fiction-no-196-kazuo-ishiguro), Mario (http://www.theparisreview.org/interviews/2280/the-art-of-fiction-no-120-mario-vargas-llosa), J.G. (http://www.theparisreview.org/interviews/2929/the-art-of-fiction-no-85-j-g-ballard), Pablo (http://www.theparisreview.org/interviews/4091/the-art-of-poetry-no-14-pablo-neruda)...
ako netko žarko žei, mogu ovih dana uploadati Matvejević: Razgovori s Krležom, audio zapis
Quote from: PingvinPatuljak on 02-03-2011, 21:26:56
ako netko žarko žei, mogu ovih dana uploadati Matvejević: Razgovori s Krležom, audio zapis
Ne da ću umreti ako ne uploaduješ, ali bilo bi lepo da se nateraš. Pročitah opet pre nekoliko dana Povratak Filipa Latinovicza u izdanju sarajevske Svjetlosti sve sa posvetom: - Mi čitamo hrvatske pisce, dan posle proglašenja nove Jugoslavije, 28.4.1992. :lol:
Tri puta u životu pročitah Filipa i svaki put me knjiga oduva rečenicom i logikom izlaganja.
evo
http://www.megaupload.com/?d=M1R8J82F
Hvala pp.
Čitam ponovo "Nemačkim slušaocima", Tomasa Mana. Zanimljivih pouka tu ima.
БЕЛА ГАРДА - Булгаков, у почетку помало сморно, али како одмиче све је боље и боље...1918, револуционари се примичу Граду (Кијев, претпостављам, пошто се радња одвија у Украјни), под вођством фамозног Петљуре...добро описан хаос у граду који се налази пред падом, страх, бежанију, параноју, наивно ослањање на друге итд. Где год се у речи помиње град, писано је великим словом, нпр. зГрада, оГрада и сл. Булгаков је крејзи :). Није баш МиМ, али ипак добар роман, и даље ме очарава тај неки утисак лакоће писања код већине Руса.
П.С. помињу се и неке српске коморџије, који као обећавају помоћ у виду два српска пука...знате за ону причу о два српска пука који су имали прилику да спасу Романове, али ипак одлучују да се не мешају?
Moderna engleska pripovetka.
Izašlo 1951. :mrgreen:
U principu, izbor iz onoga što je napisano u prvoj polovini dvadesetog veka; počinje Hardijem, završava Bouinovom. I prevod je onako, starinski.
Čitanje ove knjige bila prekinula da bih pročitala Hamvaševih "Sto nkjiga", ali o tome ima na drugom topiku. :lol:
Kad smo već tu, ne znam da li si bacila oko na Antologiju britanske kratke priče, u izdanju Bagdale (baš sam je se juče podsećala).
Simpatična knjižica, ali pravi, što se ono kaže 'vrh' su mi dve priče:
Bakinih šest sati - Beti Grin
Služba za telefonsku razonodu - Bernard Mekleverti (dobro, ovo se može naći i na drugim mestima)
Nisam... I ova knjiga mi je pala šaka jer ju je moja majka kupila na ulici... U raskupusanom izdanju. Vrlo raskupusanom. :mrgreen:
Kakva je ta antologija, i po čemu su te priče "vrh"?
Pročitala "Lovca na zmajeve" Haleda Hoseinija. Dobro ispričana priča, povremeno teška, a bez trunke patetike.
Čarls Dikens, Naslednik Hardingtona. Dve rane Dikensove priče, Naslednik Hardingtona i Dnevnik Ane Rodvej.
Izdanje iz 1950.
И? Ја сам од Дикенса прочитао само Пиквиков клуб и то баш одавно, те се не сећам тадашњих утисака.
Od te dve priče, pročitala sam prvu i počela drugu. Nije loše.
Od Dikensa sam inače pročitala dosta toga, najdraža mi je Priča o dva grada.
Pikvikov klub mu je jedna od najzabavnijih knjiga.
Kod Dikensa ima dosta priča o bedi, o sirotinji, o nepravednom društvenom sistemu... Mada humor (neretko pogan) preovlađuje nad kritikom društva.
Ono što može da nervira kod Dikensa je što su mu glavni likovi, glavni pozitivci, redovno ljudi dobrog porekla, gospoda, nikako radnička klasa; može i neko iz niže klase da bude pozitivac, kao Sem Veler u Pikvikovom klubu, ili Nensi u Oliveru Tvistu, ali ne može da bude glavni lik, i neretko zagine (što bude baaaš tužno).
Witold Gombrowicz-Ferdydurke
Quote from: sleep on 12-04-2011, 22:32:12
Witold Gombrowicz-Ferdydurke
Profesor: - Kako te to ne oduševljava, Galkjeviču, jesam li ti hiljadu puta objašnjavao da te oduševljava.
Galkjevič (rezignirano): - Ali to mene ne oduševljava.
:lol:
Upitaj prah, Fante.
Meni se dopalo nešto manje nego Bukovskom :lol:, ali, sve u svemu, i dalje dobro.
procitao sam PROJEKAT LAZARUS od aleksandra hemona po zikinoj & gingerovoj preporuci. i nisam se pokajao, cak sta vise, tako da cu procitati jos nesto sa njihovog spiska preporuka. pre PL sam reprizirao tisminu UPOTREBU COVEKA. proslo je dosta vremena od prvog citanja, sad mi se roman cini jos boljim, nego onomad kad sam ga prvi put citao. kome se ne stegne grlo nakon procitane UC, taj slobodno nek cita ...fantasy. :mrgreen: sad sam zapoceo POVRATAK FILIPA LATINOVICZA od krleze.
Može li neki komentar?
pretpostavljam da te najvise zanima PROJEKAT LAZARUS? roman je, kao sto rekoh, napisao aleksandar hemon, bosanski pisac srednje generacije, majka mu je valjda srpkinja, a otac ukrajinskog porekla . 1992. godine je emigrirao u usa, ali je ostao naklonjen bosni i hercegovini. ovo ti pisem, zato sto u romanu ima dosta autobiografskog. roman, zapravo cine dve price, vremenski odvojene skoro sto godina, ali se tematski preplicu. prica u 2004. god govori o vladimiru briku, piscu, novinaru, koji je 1992. godine pobegao iz sarajeva i zivi kao izbeglica u usa. istrazujuci u arhivi za svoj buduci novinski tekst, slucajno naleti na cinjenice o smrti lazarusa averbucha, mladog jevrejina koga je ubio sef cikaske policije. bezeci iz kisnjeva (gde su jevreji doziveli pogrom) u obecanu zemlju, lazarus ubrzo biva ubijen, a post mortem proglasen i za anarhistu. sto godina nakon toga vladimir brik dobija stipendiju i pocinje da prikuplja gradju za svoju knjigu o lazarusu ( druga prica su zapravo poglavlja brikovog roman o lazarusu) . tako brika pratimo na putovanju kroz ukrajinu, moldaviju sve do sarajeva sa svojim prijateljem rorom, sarajevskim fotografom i jebivetrom, koji je rat proveo u bih, i koji non stop prica ratne price i viceve. ukratko to je to. zika je bio u pravu kad je rekao da je danilo kis dosta uticao na hemona. to se moze videti i po nazivu likova (npr. taube, lik iz kisove GROBNICE ZA BORISA DAVIDOVICA, postoji pod tim imenom i u PL ili recimo jedan nebitan lik, konobar, se zove bruno sulc, a znamo koliko je kis isticao sulcov uticaj na njegovo pisanje), a da ne govorimo tematski - stradanje jevreja. PL je i studija o americi s pocetka 20. i 21. veka i njenom odnosu prema dosljacima. itd i itd.
Hvala. Dosta dobrog sam čuo o ovoj knjizi, ali nikako da je uzmem.
Spoznaj samog sebe, Emir Salihović.
...a propos hemona
BOSNA U CIKAGU: ALEKSANDAR HEMON
http://polja.eunet.rs/polja468/468-12.pdf (http://polja.eunet.rs/polja468/468-12.pdf)
БУКА И БЕС, Виљем Фокнер - неко је једном рекао овде да је баталио/ла Фокнера на самом почетку (Ангел011 чини ми се)...не знам да ли је овај роман био у питању, али ја нисам имао тих проблема...мало је теже у првом делу где је све у првом лицу једнине малоумног Бенџија, као прати се неки ток свести и стално се мешају и смењују догађаји из прошлости са временом у коме се ради роман, па је мало зезнуто. Друга два дела о Квентину, меланхолику заљубљеном у рођену сестру, и Џејсону, суровом хладном себичњаку, су одлични и много лакше теку. Nice stuff.
Pobrkao si me sa nekim, ja sam bez problema pročitala većinu onoga što je Fokner napisao, a "Buku i bes" u srednjoj školi, onda kada je po planu trebalo da nam bude lektira (pa su izbacili).
Knjigu sam čitala u hrvatskom prevodu, kao "Krik i bijes". Videla sam i ovaj srpski, mada nisam temeljno poredila; ako nađeš hrvatsko izdanje, obavezno overi, prelep prevod. A i samo izdanje, lepo izgleda, tvrdokoričeno, lepa smeđa boja obrubljena zlatnim, prosto ti milo da takvu knjigu držiš u rukama. :)
Quote from: angel011 on 27-04-2011, 10:19:20
Pobrkao si me sa nekim
Очигледно, извињавам се :)
Quote from: angel011 on 27-04-2011, 10:19:20
Knjigu sam čitala u hrvatskom prevodu, kao "Krik i bijes". Videla sam i ovaj srpski, mada nisam temeljno poredila; ako nađeš hrvatsko izdanje, obavezno overi, prelep prevod. A i samo izdanje, lepo izgleda, tvrdokoričeno, lepa smeđa boja obrubljena zlatnim, prosto ti milo da takvu knjigu držiš u rukama. :)
Ово је неко не баш репрезентативно издање издавача под чудним именом Књижество (Књига Комерц)...чини ми се да су они издали баш доста књига које су биле предвиђене за лектиру у средњој у деведесетим...а и саму "Буку и бес" ми је дао лик који ју је добио за одличан успех у сезони 1997/1998...штребер! :)
Quote from: angel011 on 27-04-2011, 10:19:20
Pobrkao si me sa nekim, ja sam bez problema pročitala većinu onoga što je Fokner napisao, a "Buku i bes" u srednjoj školi, onda kada je po planu trebalo da nam bude lektira (pa su izbacili).
Knjigu sam čitala u hrvatskom prevodu, kao "Krik i bijes". Videla sam i ovaj srpski, mada nisam temeljno poredila; ako nađeš hrvatsko izdanje, obavezno overi, prelep prevod. A i samo izdanje, lepo izgleda, tvrdokoričeno, lepa smeđa boja obrubljena zlatnim, prosto ti milo da takvu knjigu držiš u rukama. :)
Ha! Iz te edicije imam PORTRET UMHJETNIKA U MLADOSTI od Džojsa :)
Knut Hamsun-Glad
Vladimir Vojnovič-Pretendent na presto
Genije!
Završio "Za Esme - devet priča" od Selindžera. Sjajno. Završavam "U miso supi" od Rju Murakamija i "Portnojevu boljku" od Rota.
Zombi, Džojs Kerol Outs.
Quote from: angel011 on 09-05-2011, 22:50:56
Zombi, Džojs Kerol Outs.
Pročitao. Mučan roman. Ima istinskog ludila u njemu.
Henk Mudi: Bog nas sve mrzi. Roman ponikao iz serije Kalifornikacija.
Jel' dobar koliko i serija?
Tek sam načeo ali po tonu dosta podseća na seriju. Rekao bih da je ovo neka vrsta prikvala. Mladi Mudi u akciji. ;)
Quote from: Kunac on 09-05-2011, 23:10:51
Quote from: angel011 on 09-05-2011, 22:50:56
Zombi, Džojs Kerol Outs.
Pročitao. Mučan roman. Ima istinskog ludila u njemu.
Ma, ništa specijalno, čitala i luđe i bolje na tu temu (Exquisite Corpse, Poppy Z. Brite). Zabavno je što i Outsova i Brajtova svoje junake baziraju na životu serijskog ubice-Džefrija Damera. :)
Quote from: angel011 on 09-05-2011, 22:50:56
Zombi, Džojs Kerol Outs.
Quote from: Kunac on 09-05-2011, 23:10:51
Quote from: angel011 on 09-05-2011, 22:50:56
Zombi, Džojs Kerol Outs.
Pročitao. Mučan roman. Ima istinskog ludila u njemu.
Roman je super. Na mene je ostavio više nego pozitivne utiske, a pored toga, stil Outsove mi se mnogo sviđa. To je ono pravo, istinski ludo i onako kako bih želeo, jednog dana, da i sam pišem. :)
Zločin Lorda Artura Sevila, Oskar Vajld...uživanje...
Nije baš da ga upravo čitam (jer sam na poslu a i pročitao sam ga pre par tjedana), ali Huysmansov roman Nasuprot mi je, zahvaljujući Cutterovoj preporuci, baš došao u pravom trenutku da pomislim kako se malo toga danas događa što umetnost nije odavno predvidela. :lol: :lol: (http://cvecezla.wordpress.com/2011/05/24/nasuprot-huysmans-i-gadafi/) (Oprez: neinformisane izjave i nategnute političke metafore su tik iza linka)
samo je ostalo dva primerka u knjizari u skc ,te se nadam da ce me sacekati do sutra bar jedan.
Ima na kupindu.
Aa, Nasuprot. U globalnu politiku se ne razumem, ali mi se tekst dopao.
Oftopik! Moram da priznam kako mi je od brojnih uspomena vezanih za Uismansove knjige najdraža ona kad sam pre desetak godina radila u knjižari i iz očajanja skopčanog sa dosadom počela da ljudima uvaljujem knjige koje se meni sviđaju, taman kad se pojavio ,,Tamo dole".
Gospođa u određenim godinama: - Molim Vas, preporučite mi nešto lepo, ali da nije baš limunada... nešto malo intenzivnije... (počinje da treperi) može i malo erotike!
Ja (dižem ,,Tamo dole" sa tezge): - Evo ovo, odlična knjiga, ima erotike (živa istina), vrlo uzbudljiva radnja (živa istina), kraj devetnaestog veka, satanizam, crne mise, Žil de Re (sve stoji), fenomenalno napisano (tek je to živa istina), sigurno će vam se dopasti!!! (e sad...)
Bila sam tako uspešna da su iz te izdavačke kuće pitali zašto se knjiga samo u našoj knjižari toliko dobro prodaje. :lol:
:lol: :lol: :lol:
Ni ja se ne razumem u globalnu politiku, tako da... Pakao.
A Tamo dole mi je sledeća na spisku. Cutter me filuje Uismansom kao da sutra ne postoji. Doduše dao mi je engleski prevod, ali ajde, izborićemo se.
Quote from: Jevtropijevićka on 25-05-2011, 11:23:40
Aa, Nasuprot. U globalnu politiku se ne razumem, ali mi se tekst dopao.
Tekst je genijalan, Meho je cudo nevidjeno,stvarno prepametan covek,ja grdna ne smem ni da mu se obratim da nesto ne lupim :)
Ukronija je sjajan izdvac vec sam pored ''nasuprot''osacovala I ''dnevnik lopova'' I ''misima zivot bez kompromisa'' a sto se tice ''tamo dole ''ovo tesko da ima u knjizarama eventualno neka antikvarnica ili da mi zavrsi moj prijatelj Vodja koji bi pod kamenom naso ono sto mu trazim.
Ovaj sajt tvrdi da ga ima, ali... Treba proveriti
http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga273287o106/Tamo+dole (http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga273287o106/Tamo+dole)
Ako je zbilja 1400 din, onda nikako ne investirati: prevod je, doduše, prvorazredan, ali je povez klasično loš, sećam se da se knjiga raspadala od intenzivnijeg čitanja.
(Ako se već spremate za čitanje, intenzivnije ili ne: ima lep bonus za mačkoljupce.)
pa jeste skupo,da treba da dam za rajf za kosu bih ne bih trepnula ,a ovako za knjigu :cry:
Meho ga je tako napisao da bih je sad odma' uzeo da citam.... kad bih imao vremena. :(
Quote from: Meho Krljic on 25-05-2011, 12:23:57
Ovaj sajt tvrdi da ga ima, ali... Treba proveriti
http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga273287o106/Tamo+dole (http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga273287o106/Tamo+dole)
probaj u knjizari plato, cijena je bila oko 400 dinara.
Quote from: Father Jape on 25-05-2011, 12:39:17
Meho ga je tako napisao da bih je sad odma' uzeo da citam.... kad bih imao vremena. :(
Da bre,bolest.
Meho je verovatno oduvek bio caknut,al knjiga ga je zaklala :mrgreen:
Quote from: Alexdelarge on 25-05-2011, 12:50:51
Quote from: Meho Krljic on 25-05-2011, 12:23:57
Ovaj sajt tvrdi da ga ima, ali... Treba proveriti
http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga273287o106/Tamo+dole (http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga273287o106/Tamo+dole)
probaj u knjizari plato, cijena je bila oko 400 dinara.
Hvala,divni covece,provericu :)
Proverila.''Tamo dole'' u Zepterovoj knjizari 270 din.
A pazarila u SKC '' Dnevnik lopova ''432 din i Nasuprot 486 din ''Misima zivot bez predrasuda'' -rasprodato .
Кућа на плажи - Џејмс Патерсон, лагани полу-крими роман, добар за плажу и дуга путовања бусом...главна премиса је слична као у Савковићевој Горили: млади toyboy је убијен јер је уцењивао богатуне са којима је оргијао, а његов брат и деда све то истражују...иначе, тотално нереалан крај.
Vilijam Blejk - Izabrana dela.
Ha! Imam to, nije loše....Pročitao davno i spreman da prodam, pa ko je zainteresovan :)
...u okviru akcije "poljska u mome srcu" visokoobdareno sam prelistavao gombrovičevu PORNOGRAFIJU. sad kanim da repriziram BETON od bernharda. :!:
Quote from: Alexdelarge on 14-06-2011, 17:54:50
...sad kanim da repriziram BETON od bernharda. :!:
:cry: Nekad mislim da ljudi na ovom forumu samo žele mene da rasplaču...
edit: trenutno Grk Zorba. Retko kad pročitam knjigu koja mi na svakih pola strane iznova dokazuje svoju veličinu.
Đavolov Rečnik, a iza toga sam čitao Magiku Bez Suza, i Glas Tišine. Odlične su sve tri knjige.
Quote from: Jevtropijevićka on 14-06-2011, 17:58:08
[
:cry: Nekad mislim da ljudi na ovom forumu samo žele mene da rasplaču...
štono reče svecki mega car: BETON, BETON, samo BETON! BETON nama treba! ;)
Meni pornografija treba više nego beton. I sticajem okolnosti - upravo ju i čitam. Ahhhh... Gombrovič.
Vreme je da se vrati u potpis:
Za nekoliko godina kada ti u potpisu bude stajalo nešto posve drugo, ovaj post će biti sasvim nerazumljiv. U to ime, evo da generacijama koje dolaze malo pojasnimo. Ovo je pisalo u dotičnom potpisu:
QuotePROFESOR BLADACZKA - Jak to nie zachwyca Gałkiewicza, jeśli tysiąc razy tłumaczyłem Gałkiewiczowi, że go zachwyca.
GAŁKIEWICZ (Z rezygnacją.) - A mnie nie zachwyca.
Mislim, meni ni sad nije razumljivo, ali to je zato što ne znam Poljski.
Ne znam ni ja poljski, ali pratim ovaj topik:
Quote from: Jevtropijevićka on 13-04-2011, 12:35:53
Quote from: sleep on 12-04-2011, 22:32:12
Witold Gombrowicz-Ferdydurke
Profesor: - Kako te to ne oduševljava, Galkjeviču, jesam li ti hiljadu puta objašnjavao da te oduševljava.
Galkjevič (rezignirano): - Ali to mene ne oduševljava.
:lol:
Dijalog nad kojim suze lijem svaki put!
Čudno je kako na kraju profesorove rečenice nema znaka pitanja iako postavlja dva pitanja u njoj!!!
ja imam jedno tri komata toga bernharda ("stari majstori", "mraz" i pominjani "beton"), al' jos nista nisam procitao, nikako da dodje na red od ovih okultnih knjiga.
inace, zapoceo sinoc natali sarot "portret nepoznatog", cacka me vec duze vreme.
bernhard ide odma' posle toga :).
Quote from: sandjama on 15-06-2011, 12:32:43
inace, zapoceo sinoc natali sarot "portret nepoznatog", cacka me vec duze vreme.
bernhard ide odma' posle toga :).
s obzirom da posedujes STARE MAJSTORE, preporucujem da krenes sa tom knjigom. i javi kad procitas, da vidim koliko si odusevljen. bernhard je suvi genije. :lol:
Quote from: Savajat Erp on 13-02-2011, 00:47:53
Све што је издао Лом од Фантеа (мислим да им фали једно две књиге, па да му обухвате цео опус) или све што је издао ЛОМ уопште? Иначе, знам лика који је претио да ће извршити ово друго...
I jel uradio to, da li je dobio popust? Ja planiram nešto slično da uradim.
Планираш да купиш сва ЛОМова издања?! Сумњам да је урадио то на крај крајева, нисам га видео одавно...
Ludvig - Albahari. Ne znam zašto.
Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu), Biljana Srbljanović.
Muke nekakvog običnog (možda je bila ideja da to bude "običan svet", šta god to bilo, meni su delovali kao gomila antipatičnih patetičnih kretena) sveta tokom sedam dana žalosti za preminulim patrijarhom, oslikavanje naše svakodnevice (krepavaš u bolnici a nikako da dođeš na red, psihijatar stalno pušta očitog luđaka pa ovaj pravi nove probleme i na kraju se samoubije, svi jadni i bedni i nesrećni i nema niko ko bi bar znao šta 'oće...), ne znam da l' je zamišljeno da bude duhovito al' to svakako nije, možda je zamišljeno kao društvena kritika al' da bi to funkcionisalo poželjno je da svi ne pokrepaju od dosade pre nego što pročitaju dramu od 66 strana.
Retko dosadna stvar.
Quote from: HAL on 15-06-2011, 13:07:19
Quote from: Savajat Erp on 13-02-2011, 00:47:53
Све што је издао Лом од Фантеа (мислим да им фали једно две књиге, па да му обухвате цео опус) или све што је издао ЛОМ уопште? Иначе, знам лика који је претио да ће извршити ово друго...
I jel uradio to, da li je dobio popust? Ja planiram nešto slično da uradim.
LOM je sjajan izdavač, uzeo sam sve od Selindžera i Fantea, sad polako prikupljam Bukovskog, uzeo sma Selina "Putovanje nakraj noći 1 i 2" uzeo sam Orvela "Niko i ništa u Parizu i Londonu", uzeo sam "Priče kiše i meseca" Uede Akinarija, "Dablince" od Džojsa. Realno, uzeo sam sve što valja....samo još da dopunim Bukovskog :)
Glad, Knut Hamsun.
Talentovan, ali još uvek nepriznat pisac gladuje, često ostaje bez krova nad glavom, tumara unaokolo, od očajanja pravi gluposti... Err, gde li sam to već videla? :lol:
Odličan pisac, samo sam, izgleda, previše toga već videla.
Per Petešun, Idemo da krademo konje.
Fala gingeru na preporuci, dobra knjiga. Ovi Skandinavci uspevaju da o jako teškim temama pišu bez trunke patetike.
Čitaj Erlend Lua. On je Skandinavac i to savremeni. Odličan u svakom pogledu.
Trenutno čitam njegov Mulej. :lol:
Dennis L. Prince - Get Rich with Twitter: Harness the Power of the Twitterverse and Reach More Customers than Ever Before
Obavezno štivo za mikroblogere!
Quote from: angel011 on 23-06-2011, 10:39:46
Trenutno čitam njegov Mulej. :lol:
Meni Mulej nije legao, nekako mi Lu ne zna dobro postaviti ženskog lika. Mada, šta ja znam: možda se ja ne mogu indentifikovati sa ženskim likom :D
Od njega, pod obavezno: Naivan.Super i Dopler.
Quote from: Gaff on 24-06-2011, 17:42:13
Dennis L. Prince - Get Rich with Twitter: Harness the Power of the Twitterverse and Reach More Customers than Ever Before
Obavezno štivo za mikroblogere!
A pošto sam pročitao prvih 140 karaktera u knjizi, sada se bacam na: Florentin Smarandache - Outer-Art, Vol. I experimentation in paintings, drawings, drafts, computer design, collages, photos
pa, pošto već vidim da će to ići brzo, na: Florentin Smarandache - Outer-Art, Vol. II the Worst Possible art in the World! (painting, drawings, collages, photos)
i kako bih zaokružio trilogiju, nakon toga i na: Florentin Smarandache - Outer-Art, Vol. III Prints, Outer-Sculptures, and Digital Works
xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl
To se zove brzo čitanje! Brži si od nightfliera! :D
Pa ova trilogija je većinom sačinjena od fotografija umetničkih dela te "užasne" umetnosti, pa i nije nešto za što su potrebni dani. Kontaš brzo zašto je koje umetničko delo "worst possible".
Quote from: Perin on 24-06-2011, 17:45:57
Quote from: angel011 on 23-06-2011, 10:39:46
Trenutno čitam njegov Mulej. :lol:
Meni Mulej nije legao, nekako mi Lu ne zna dobro postaviti ženskog lika. Mada, šta ja znam: možda se ja ne mogu indentifikovati sa ženskim likom :D
Od njega, pod obavezno: Naivan.Super i Dopler.
Meni je Mulej bio ok. Dalje ću čitati Lua kako na šta naiđem u biblioteci, upamtiću preporuke. :lol:
Trenutno na repertoaru: Filozofija dosade, Laš Svensen. Vrlo čitljivo.
Глуви барут - Б. Ћопић, добар роман, ако направим идеолошки отклон :), филм не личи много на књигу, осим у главним цртама.
Stanley Fish - How to Write a Sentence: And How to Read One
Pozajmio mi prijatelj, kaže da nije loše. Videćemo. Ako ne bude "nije loše", više mi ništa ne moraš pozajmljivati!
@alexdelarge
procitao "stare majstore". dobar je, necu da gresim dusu, al' da ga jebem... nekako sam drugacije ja to zamisljao (na slican nacin sam se svojevremeno "razocarao" i u selina). u stvari, mozda sam samo izabrao pogresan saundtrek; dok sam citao, sve vreme sam slusao glass-ov "songs from the triology" i nisam mogao da se oslobodim utiska da citam roberta muzila koga je greenaway-evska ostrascenost zavela na pogresan put, pun gorcine i ekstrovertnog ludila.
"portret nepoznatog" natali sarot, odlican. mada, na momente uzasno naporan (kao uostalom i svaki drugi "francuski novi roman").
trenutno odmaram mozak uz reprizu uelbekove "platforme".
@alexdelarge
e da, nisam znao da je deo sa "visokoobdarenim prelistavanjem" iz bernharda...
Snovi, Ivan Nastović. Kapitalno delo koje teško da može da se pročita odjednom...
Izranjanje, Margaret Atvud.
Ženska sa svojim ljubavnikom i još dvoje prijatelja (bračni par) dolazi u kanadsku zabit nakon vesti da joj je nestao otac. Iz te zabiti je odavno zbrisala (u njoj je, recimo, razvod nešto nezamislivo, i u tom kraju niko sem njenog oca ni ne zna da se ona razvela i da ne samo što više nije sa nekadašnjim mužem, nego ni sa detetom), i kao da nešto ni ne crkava da se vidi sa ocem, samo je došla jer je nestanak ipak nešto drastično.
Za sada nije loše (na početku sam), samo mi kod Atvudove postaju već malko dosadne kolibe po kanadskim zabitima. A i kanadske zabiti.
Rešio sam da se "podsetim" Gajtona. "Knjiga" je jednostavno genijalna!
QuoteZa sada nije loše (na početku sam), samo mi kod Atvudove postaju već malko dosadne kolibe po kanadskim zabitima. A i kanadske zabiti.
Pada li sneg?
Океан море - Алесандро Барико
:|
Quote from: дејан on 01-07-2011, 15:15:28
Океан море - Алесандро Барико
:|
Đes' to naš'o? Ja kont'o da je to rasprodano.
добих је на поклон пре пар недеља. могу да се распитам да ли их још има.
доштампали су их, сад је има!
Ok, hvala na obaveštenju! :)
Quote from: Gaff on 30-06-2011, 21:38:20
Rešio sam da se "podsetim" Gajtona. "Knjiga" je jednostavno genijalna!
Jebote.... :x
..pre neki dan sam završio sa čitanjem izvanrednog romana AKO NIKO NE GOVORI O SKRIVENIM STVARIMA Džona Makgregora (izdanje Bevčeve BOOKE) - mogu da shvatim da će ovo štivo neke odbiti pomalo agresivnom pripovedno-stilskom tehnikom (tehnikas ekvivalentna filmskoj kameri koja prelazi sa lica na lice, potcrtana istorijskim prezentom), ali ovo je roman koji me je zbilja oduuševio prvenstveno spotless izvedenom atmosfereom (i to čitavim tokom romana), implicitno potresnom pričom o praznini, usamljenosti i suštinskoj zaludnosti ljudskih ehzistencijom i načinom na koji autor koristi mustru nepokolebljive vere u višeznačnost rituala svakodnevice, mustru koju je očigledno preuzeo od maestra Williama Trevora...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fprocedura.net1zen.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2010%2F11%2FAKO_NIKO_NE_GOVO_4dc067e5d4bd3_200x200.png&hash=9fec65f28e7b682ff1101a25b1ecb07e47787a5a)
kupila pre 5 min ovu knjigu i htela jos i kratki i cudesni zivot oskara vaa-posto mi se najvise svidje utorak, al nema je u knjizari ispred moje zgrade. xnerd
...hvala na pohvali, glodurka će biti srećna da tekt več u prvom danu pokazuje da ima smisla; preporučujem ti da OSKARA VAA (zbilja izuzetna knjiga) pazariš u VULKANU (tamo su vazda neke akcije za Mono &Manjana naslove, pa tu i tamo OSKAR VA upadne u njih)...
Quote from: Mica Milovanovic on 01-07-2011, 13:01:16
QuoteZa sada nije loše (na početku sam), samo mi kod Atvudove postaju već malko dosadne kolibe po kanadskim zabitima. A i kanadske zabiti.
Pada li sneg?
Ne. Bar za sad, a na pola sam.
vazi,kad budem isla da gledam super 8 svraticu u VULKAN na uscu
...do so, što se tiče izdanja Booke, prati njihovu web-prezentaciju (www.booka.in (http://www.booka.in)), imaš dosta povoljnosti u smislu pretplate i paketa (danas im je, recimo, izašao treći Begbede), a kad već pominješ Kolosej, obavezno daj šansu DEVERUŠAMA - odlično-odličan film!!!
Treci za booku knjigu ''LJUBAV TRAJE TRI GODINE'' je napisao jos davne 1997 a plato je izdao kolko znam samo jednu 2004 ''99 francs''.
Pogledacu deveruse-lude zene :lol:
Michael Gray - The Bob Dylan Encyclopedia
Divim se autoru, majke mi! Sakupiti ovoliko sitnih detalja o Dilanu i o svemu/svakom što je/ko je ikada bilo/bio u dodiru s njim je, jednostavno, fascinantno!
Elem, završila Izranjanje Atvudove, i nisam impresionirana. Ima nešto misticizma na kakav inače nisam nailazila u njenim delima, i to je u nekoj meri zanimljivo; ali postoji i gomila motiva (otac koji za ove ili one istražuje nešto pa sa komplet porodicom živi u kanadskoj zabiti, stariji brat koji je jako talentovan i jako dalek, problem iz prošlosti, pronalaženje sebe) koje sam videla mnogo bolje obrađene u Mačjem oku, a motiv ludila je Atvudova genijalno obradila u Alias Grejs, tako da mi Izranjanje stvarno nije ništa posebno, osim da se vidi u kojoj meri je autorka napredovala od 72-ge kada je to napisala.
Pola žutog sunca, Čimamanda Ngozi Adiči.
Ranije sam čitala njen roman prvenac, Purpurni hibiskus; ova afrička devojka ga je napisala kada je imala valjda devetnaest godina, i, uprkos nekim zanatskim greškama, bio je prilično dobar. Pola žutog sunca joj je drugi roman, i vidi se drastični napredak u spisateljskim sposobnostima; priča je znatn o ambicioznija od jednostavne (premda i teške) porodične iz Purpurnog hibiskusa, i obuhvata prilično gadan period iz istorije Nigerije, a kroz prepletene sudbine nekoliko ljudi (najviše njih troje, sluge Ugua koji je u početku trinaestogodišnji dečak tek pristigao sa sela, mlade lepotice Olane iz imućne nigerijske porodice, i Ričarda, jedinog belca od to troje, pisca u (za sad prilično neuspešnom) pokušaju koji se zaljubljuje u Olaninu sestru). Na trećini sam, i za sad nemam zamerki - then again, u Hibiskusu mi je glavna zamerka bila na kraj, kada je razrešeno onako kako je to autorki odgovaralo, razrešenje nije nužno proizlazilo iz radnje.
...juče sam (po službenoj dužnoti) pročitao roman Mirjane Dugandžije NEKOLIKO DANA KOLOVOZA, ispraćen gotovo unisonim pohvalama (pa i kolega spisatelja (i bivših novinara) poput Miljenka Jergovića, Zorana Ferića...) u matičnoj Hrvatskoj; reč je o dosta uspeloj i apdejtovanom prozom iz domena "ženske literature", žurnalistička predistorija autorke nije previše upadljivo, Mirjana Dugandžija dosta odvažno stvara romaN koji u sebi zapravo spaja podosta toga raznorodnog: priču o krahu jedne višestruko problematične ljubavne veze, priču o nevesloj svakodnevici novinara u Hrvatskoj, priču o potrazi za identitom, te jednu zauzdaniju porodičnu hroniku... na mahove Dugandžija odluta put apstraktnog diskursa koji je teško kontrolisati, ali roman dobija na fokusu, a priča na smislu i višeznačnosti kako odmiče prema kraju... Dugandžija u krajnjem ishodu ne dobaci do ponajboljih radova Dubravke Ugrešić (kao očitog uzora), ali ponudi zanimljivo, intrigantno i zanatski pismeno štivo koje sa lakoćom pobedi predrasude čitaocima prema sličnim naslovima, a na koje asocijaciju budi i pomalo ziheraški odbrano idejno rešenje za srpsko izdanje (Rende, 2011) ovog sasvim zadovoljavajućeg romana...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.seecult.org%2Ffiles%2FNekoliko-dana-kolovoza.jpg&hash=425f1b93b156b94c63f8fa7f731a396d23ea1fc0)
ХИЉАДУ ЧУДЕСНИХ СУНАЦА - Халед Хосеини, добар роман, мада ми је бољи ЛНЗ...мали пад при крају кад главни лкови побегну у Пакистан, све је написано у презенту, па ми је звучало...бах, не знам ни сам. Кад мало боље размислим, овај роман је као Ловац на змајеве препакован у сторију о женама Авганистана.
ЂАВО ЈЕ БИО ВРУЋ - Чарлс Буковски, збирка од неких изабраних 30ак прича из периода од 1965 до 1990...стандардно добар, са неким причама које се издвајају, зависи ко шта воли :) ортак ми рече да је то као неко ретко издање...иначе је из 1991, превод Флавио Ригонат.
Обе књиге су ми приуштиле два wtf-момента...
WTF моменат бр.1 - једна мени блиска особа ме је замолила да јој затворим прозоре у стану због кише, док је она на путу...наравно, поглед ми привуче полица са књигама...ту и покупим Хосеинија, а између њега и још неких срања ни мање ни више него Мајн Кампф, са обележеним странама. WTF?!
WTF моменат бр.2 - били код мене неки ликови да покупе неке матрице and shits, и падну им за око стрипови, повадим им гомилу да виде шта ће, каже један - е, ја ћу ово!...кад оно Буковски...збирка коју никад нисам читао, ни видео, нити знам откуд ми. WTF?! Рекох - хоћеш ђавола! дај то овамо, балаваднеру! :)
Kakva slučajnost. Ja baš dovršio "Beleške matorog pokvarenjaka" sinoć :lol:
Čitao sam Post office i Bludnog sina, al ne znam da da l dalje da ga čitam...je l tačno da se ponavlja?
Не бих рекао...Блудни син ми је један од омиљених романа, иначе. Све зависи шта сматраш понављањем.
Man After Man: An Anthropology of the Future - Dougal Dixon
Koja glupost!
A ja i dalje listam! :lol: :lol:
Dovršila Pola žutog sunca. Definitivno zreliji roman od Hibiskusa, i ili je autorka fenomenalno ispeglala zanat između prve i druge knjige, ili je žešće radila urednička ruka. Mislim, ovo nije nikakvo genijalno delo, ali jeste jaka priča o ratu Nigerija-Bijafra, sa dobro odabranim i uverljivim likovima, i bez suvišne patetike (a ratne teme su dušu dale za totalno gubljenje u patetici).
Trumane, što se Bukovskog tiče, stvarno zavisi od toga šta smatraš ponavljanjem, pošto ima zajedničkih motiva koji se vrte kroz mnoge knjige Bukovskog. Probaj sa Šekspir nikada ovo nije radio, ako želiš nešto malko drugačije. Ili njegovu poeziju (Bukovski je apsolutno jedini čiju poeziju uvek mogu da čitam). A možeš i Odlomci iz vinom isflekane beležnice. i to je različito od Post office i Bludnog sina.
Meni nije jedini čiju poeziju mogu da čitam. JEDINI kod mene su:
Bukovski
Karver
Džim Morison
Da, da, Morison i njegova zbirka pesama Divljina je genijalna stvar.
Morisonovu zbirku sam čitala u srednjoj školi, drugarica se strašno ložila na njega. Nije me impresioniralo.
E-e-e, ali kad čitaš Morrisona moraš doći u ,khm, određeno stanje svesti pre toga... xdrinka (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.smileyshut.com%2FSmoking%2Fsmoking-marijuana-027.gif&hash=d63a492407eff530044308e668c44d95cfeaba98)
Izbegavam stanja svesti koja me čine nesposobnom za pisanje koje iole valja (i koje može da se čita i bez pomoćnih supstanci). :lol:
Meni uvek pomažu, ali imam problema sa peglanjem priča u tom stanju... xrofl
Elem! Već neko vreme se patim sa "Nepomični životi" od Ikezave. Okej je to, kul, ali nekako mi ne leži....Dobio je nagradu Akutagava, ali opet, ne znam šta da kažem- u ovom trenutku, jedva isčitavam njegove storije.
Ja sam Nepomične živote pročitala bez problema. Ne mogu da kažem da me je oduševilo, ali jeste solidno.
...jutros sam dovršio i mnogohvasljeni i nagrađivani prvenac filipinske književne uzdanice Migela Sihuka ILUSTRADO (Geopoetika, 2011)... roman bi se najlakše dao pojasniti kao spoj poetika Pola Ostera (pisac koji istražuje (samo)ubistvo pisca, velikog uzora, istovremeno poniruću u ludilo i književnu zaostaštinu neprežaljenog idola i saekcsentrika) i Roberta Bolanja (potpuna zaposednutost likova umetnošću i pokušaji da se stvara i bori za lično i dostojanstvo umetnosti u kontekstu neprekidnih političkih prevrata i sukoba u egzotičnim okruženjima pod američkim uticajem), i kao primer postpostmoderne neumerenosti kada je fragmentiranje naracije i beg od linearnog pripovedadanja u pitanju... ILUSTRADO je usled čestih elipsa i na mahove potpuno izlišnih ilustracija već predočenih stvari i stanja (predstavljenih kroz odlomke i navodnih dela upokojenog pisca) povremeno teško pratiti, ali se trud svakako isplasti jer u kranjom zbiru ovo jeste zanimljivo i dovoljno osobeno što autora koji će morati da zauzda samoga sebi i da shvati da se ponajbolje pokazuje upravo u delovima koji se tiču ličnih posrtaja, a manje postmoderne gimnastike koja ume da bude sama sebi svrha i zasmeta potentnoj priči o neprolaznim fascinacijama i žigovima koji ne bledu, o čemu je u ILUSTRADU ponajpre i reč...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.korisnaknjiga.com%2Ffotke%2Fp008970.jpg&hash=6942cbde7a022a9ab5b2ce65e423175188dff58e)
Edgar Alan Po - Anđeo čudnog i druge priče.
Peter MacNeilage - The Origin of Speech
Quote
This book explores the origin and evolution of speech. The human speech system is in a league of its own in the animal kingdom and its possession dwarfs most other evolutionary achievements. During every second of speech we unconsciously use about 225 distinct muscle actions. To investigate
the evolutionary origins of this prodigious ability, Peter MacNeilage draws on work in linguistics, cognitive science, evolutionary biology, and animal behaviour. He puts forward a neo-Darwinian account of speech as a process of descent in which ancestral vocal capabilities became modified in
response to natural selection pressures for more efficient communication. His proposals include the crucial observation that present-day infants learning to produce speech reveal constraints that were acting on our ancestors as they invented new words long ago.
This important and original investigation integrates the latest research on modern speech capabilities, their acquisition, and their neurobiology, including the issues surrounding the cerebral hemispheric specialization for speech. It will interest a wide range of readers in cognitive, neuro-, and
evolutionary science, as well as all those seeking to understand the nature and evolution of speech and human communication.
"Pesme", Katul. Uzela knjigu jer mi je potreban prevod jedne fraze (i otkrila da mi taj prevod ne odgovara xrofl ), a onda rešila da pročitam sve, kad je već tu.
Inače, uzimanje knjiga iz biblioteke postaje sve veći šou. Ispalo je da bibliotekarka pojma nema ko je Katul, ni sva moja objašnjenja nisu pomogla, potrajalo je i dok sam joj objasnila kako se ime piše. Srećom pa im je bibliotečki sistem takav da bi i Forest Gamp mogao da uradi posao - jednom kad nađe brojke u kompjuteru, zna tačno na kojoj polici se knjiga nalazi.
Posle je ispalo da ne zna ni ko je Džon Milton i da nikad nije čula za "Izgubljeni raj". Što je još gore, nemaju tu knjigu u biblioteci.
A onda sam joj objašnjavala gde stoje knjige koje sam vratila (Hamsun, Lu, Svensen, Petešun) - na polici sa skandinavskim autorima koja joj je odmah pored stola.
David P. Murphy - Zombies for Zombies: Advice and Etiquette for the Living Dead
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi52.tinypic.com%2F16ae8oh.jpg&hash=1af6d37305076aee0d13fcdd36227f93755ea735)
Quote
So, you've been bitten by a zombie?
Bummer.
But there's no need to panic! Yes, your life will be undergoing a major transformation, but this doesn't have to be the end-all it once was when the Disaster first hit. There have been significant breakthroughs in the last decade in helping you keep significant parts of your wit and dignity. Together we can limit the damage.
Zombies for Zombies is a motivational guide designed specifically to make a profound difference in your accidental, strange new life. You say you don't want to become another one of those ghastly creatures you see on the news out in the Tempe Containment Zone? You don't have to—if you follow the great advice inside, including:
-How to dress for your new lifestyle Handy recipes for brains
-Fitness ideas for keeping you somewhat energetic
-New skin-care techniques to help ward off "rotting flesh syndrome"
-How to overcome that darned zombie social stigma
-Dance steps for the motor-impaired
Completely Revised and Updated Since the Containment Zone Disaster!
Franc Kafka - Zamak
Quote from: Truman on 12-07-2011, 13:25:21
Franc Kafka - Zamak
Heh, i ja sam počela sa čitanjem Zamka. :lol:
I Tibulovih Elegija.
сентиментално путованје кроз француску и италију
лоренс стерн
Quote from: angel011 on 13-07-2011, 11:27:26
Quote from: Truman on 12-07-2011, 13:25:21
Franc Kafka - Zamak
Heh, i ja sam počela sa čitanjem Zamka. :lol:
I Tibulovih Elegija.
Još Propercija, pa da ih zaokružiš! (Izvini, jače od mene, rimski elegičari su mi bili pitanje na ispitu.)
Quote from: Jevtropijevićka on 13-07-2011, 11:35:02
Quote from: angel011 on 13-07-2011, 11:27:26
Quote from: Truman on 12-07-2011, 13:25:21
Franc Kafka - Zamak
Heh, i ja sam počela sa čitanjem Zamka. :lol:
I Tibulovih Elegija.
Još Propercija, pa da ih zaokružiš! (Izvini, jače od mene, rimski elegičari su mi bili pitanje na ispitu.)
:lol:
Quote from: angel011 on 13-07-2011, 11:27:26
Heh, i ja sam počela sa čitanjem Zamka. :lol:
Ne znam kako tebi ide, ali meni prilično sporo. Relativno brzo čitam, ali ovaj roman mi je nekako naporan...za praćenje radnje i dijaloga. A možda ima uticaja i to što je reč o Novostinom izdanju koje sam kupio na trafici - sitna slova i toalet papir. :lol:
Pa, ja sam počela Zamak, onda pročitala Katulove Pesme, sad čitam Tibulove Elegije. Tako mi ide. :lol:
Quote from: angel011 on 11-07-2011, 18:42:29
"Pesme", Katul. Uzela knjigu jer mi je potreban prevod jedne fraze (i otkrila da mi taj prevod ne odgovara xrofl ), a onda rešila da pročitam sve, kad je već tu.
Inače, uzimanje knjiga iz biblioteke postaje sve veći šou. Ispalo je da bibliotekarka pojma nema ko je Katul, ni sva moja objašnjenja nisu pomogla, potrajalo je i dok sam joj objasnila kako se ime piše. Srećom pa im je bibliotečki sistem takav da bi i Forest Gamp mogao da uradi posao - jednom kad nađe brojke u kompjuteru, zna tačno na kojoj polici se knjiga nalazi.
Posle je ispalo da ne zna ni ko je Džon Milton i da nikad nije čula za "Izgubljeni raj". Što je još gore, nemaju tu knjigu u biblioteci.
A onda sam joj objašnjavala gde stoje knjige koje sam vratila (Hamsun, Lu, Svensen, Petešun) - na polici sa skandinavskim autorima koja joj je odmah pored stola.
A ja mislila da su samo u Nišu bibliotekari tako naporni... Bukvalno ih molim da u kompjuter ukucaju samo ime knjige ili samo ime autora kako bi se smanjile šanse da zabrljaju, pa i to jedino kad nikako nemam vremena sama da potražim ili kad ispremeštaju knjige tako da samo oni znaju gde su, Japance meðu Engleze, fantastiku u krimice itd. Ili zaðem iza pulta pa im virim preko ramena i stidim se dok govorim: Ne, nije 'Kaz Uišiguro', upišite samo Kazuo i svejedno ce vam pokazati sve njegove knjige. Ili pitam je li im tu biografija Pavla Vuisica, a jedna ukucava Pavle Vuisic kao ime autora. :) Tu su tri-cetiri fine i obrazovane bibliotekarke i još dvadesetak zalutalih, pošto se radna mesta u biblioteci verovatno dodeljuju po partijskom kljucu i predstavljaju nacin da se uhlebe oni koji nigde drugde nisu mogli da se udenu a odani su clanovi stranaka ili nevladinih organizacija ili direktorovi roðaci ili ma šta drugo samo ne i ljudi koji su završili ikakvu školu koja ima ikakve veze s bibliotekom. Pogaðate veæ da ni sluèajno nijednom nije bilo kakvog konkursa na koji bi se, ne daj bože, prijavio neki od dvestotinak nezaposlenih niških filologa. I to nije odskora, oduvek je tako bilo: oni koji maštaju da rade na trafici, u biblioteci u video-klubu, knjižari (neko je vec o tome zanimljivo pisao ovde: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9084.50 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9084.50)) kako bi u pauzama uživali u moru stripova, filmova, knjiga, kao da su samim tim doživotno diskvalifikovani za ta zanimanja i kao da je preduslov za rad na tim mestima da se ništa ne cita i ne gleda. Sad uz sve te nove knjige imaju i internet da se zabave, ali ih uglavnom zaticem kako samo sede. Ili to posao kad-tad napravi od coveka, hm, možda su i siroti bibliotekari nekad voleli i citanje knjiga, ali im dosadismo mi citaoci pa od nas ne mogu da se time bave. :)
Rick Harrison, Tim Keown - License to Pawn: Deals, Steals, and My Life at the Gold & Silver
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi54.tinypic.com%2F1051s2a.jpg&hash=3726e251bc4b40ff864f361e26f1c97688fd1e9b)
Quote
In Las Vegas, there's a family-owned business called the Gold & Silver Pawn Shop, run by three generations of the Harrison family: Rick; his son, Big Hoss; and Rick's dad, the Old Man. Now License to Pawn takes readers behind the scenes of the hit History show Pawn Stars and shares the fascinating life story of its star, Rick Harrison, and the equally intriguing story behind the shop, the customers, and the items for sale.
Rick hasn't had it easy. He was a math whiz at an early age, but developed a similarly uncanny ability to find ever-deepening trouble that nearly ruined his life. With the birth of his son, he sobered up, reconnected with his dad, and they started their booming business together.
License to Pawn also offers an entertaining walk through the pawn shop's history. It's a captivating look into how the Gold & Silver works, with incredible stories about the crazy customers and the one-of-a-kind items that the shop sells. Rick isn't only a businessman; he's also a historian and keen observer of human nature. For instance, did you know that pimps wear lots of jewelry for a reason? It's because if they're arrested, jewelry doesn't get confiscated like cash does, and ready money will be available for bail. Or that WWII bomber jackets and Zippo lighters can sell for a freakishly high price in Japan? Have you ever heard that the makers of Ormolu clocks, which Rick sells for as much as $15,000 apiece, frequently died before forty thanks to the mercury in the paint?
Rick also reveals the items he loves so much he'll never sell. The shop has three Olympic bronze medals, a Patriots Super Bowl ring, a Samurai sword from 1490, and an original Iwo Jima battle plan. Each object has an incredible story behind it, of course. Rick shares them all, and so much more--there's an irresistible treasure trove of history behind both the Gold & Silver Pawn Shop and the life of Rick Harrison.
Citam RATNU NEUROZU JOGOSLOVENA pionira psihoanalize u Srbiji Huga Klajna. Radi se o veoma zanimljivoj studiji o specificnom posttraumatskom sindromu koji se pojavio u bivsoj Jugoslaviji posle II svetskog rata. Oboleli od ratne neuroze bi - inace vodivsi normalan zivot - usred razgovora, setnje, posla upadali u trans u sklopu kojeg bi simulirali ratne-borbene situacije, urlali parole, skakali i puzali, "pucali", "klali", "bacali bombe", glumili jurisanje i tome slicno...
Klajn je posle rata analizirao obolele veterane, a bilo ih je na hiljade, ali su nalazi dugo bili pod kljucem zato sto su rezultati bili izuzetno neprijatni po posleratnu komunisticku vlast... Knjiga se konacno pojavila sredinom pedesetih kada se vec pomalo zaboravilo na sindrom ... Slicna neuroza nikada ranije nije zabelezena a novih slucajeva takodje nije bilo. Sve u svemu - izuzetno zanimljivo stivo!
slucajno pre neki dan naleteo u knjizari na "antiapsurd" a. slapovskog - nisam ni imao pojma da je prevedeno, a zeljno iscekujem to jos od kad sam pre 10 ili vise godina u nekoj "reci", koja je bila posvecena novijoj ruskoj knjizevnosti, naleteo na par njegovih prica.
znaci, "posle harmsa". najtoplije preporuke.
Citam ZIVOT, biografiju Kita Ricardsa. Masivna knjizurina, pomalo nezanimljiva nekome ko nije bas veliki fan Stonsa, narocito u prva 3-4 poglavlja gde Kit pise o svom detinjstvu i ranim danima muziciranja. U cetvrtom poglavlju pocinje nabacivanje tona i tona referenci na sve te rane bluzere o kojima iskren da budem pojma nisam imao pa vec pomalo gubim strpljenje ... Nadam se da ce sa dubljim ulaskom u biografiju Stonsa prica dobiti na nekoj privlacnosti i intenzitetu ...
Henri Dzejms - Portret jedne Lejdi.
I dalje zaglavljena na Kafkinom Zamku, u međuvremenu pročitala "Pan" Knuta Hamsuna.
Šta sam ti rekao :D A Pan je odličan.
da ne otvaram novu temu, postoji li neka knjiga, non-fiction dakako , koja se bavi pitanjem apsurda, i koja nudi odgovore na pitanja šta je apsurd i kako da postanem apsurdan?
Cudna tema, recimo Mit o sizifu - Alber Kami, tu ima dosta na tu temu, ili to nije to sto trazis?!
probaj recimo "chance meeting on a dissecting table of a sewing machine and an umbrella", grupa autora je u pitanju (stapleton, fothergill, pathak) :).
a mozes i martin-a esslin-a "theatre of the absurd", mada ona nece nista da ti kaze nista o usvajanju apsurda u svakodnevnom zivotu, vec samo na pozornici, a to je, sto mladi vole da kazu, simulakrum.
Sinoć konačno završila Kafkin Zamak. Baš se oteglo...
Isto veče pročitala i Peto dete Doris Lesing, a danas pročitala i nastavak, Ben, u svetu.
Obe knjige su super, mada meni prva za nijansu bolja dok samo nagađaš šta je to stvorenje :)
Dovršio sinoć Portret jedne Ledi, krećem na Lisičje ludilo.
Quote from: Alexdelarge on 31-07-2011, 00:23:02
da ne otvaram novu temu, postoji li neka knjiga, non-fiction dakako , koja se bavi pitanjem apsurda, i koja nudi odgovore na pitanja šta je apsurd i kako da postanem apsurdan?
Za prvi deo pitanja su ti već odgovorili, egzistencijalisti i gotovo, ali za drugi deo je stvar problematična (da pređem u pingvinsko dociranje) jer kao i sa svetošću, ko želi da bude apsurdan ili svetac, taj je već propao u svojoj težnji: želja za apsurdom već označava da imaš neku viziju smisla i cilja, kao što težnja da postaneš svetac pokazuje da se nisi lišio taštine, i piši kući propalo. Dok ti ne bude svejedno, ništa od apsurda. :)
:cry:
zapravo, situacija je jos beznadeznija. evo sta o tome kaze a. slapovski:
"Krace, apsurdom u zivotu nazivamo ono sto nam se cini neobicnim, cega, reklo bi se, ne bi trebalo da bude. Ali, posto u zivotu biva sve, onda su nase tvrdnje neosnovane i apsurdne.
Znaci u zivotu nema apsurda, ima ga samo u umetnosti.
U stvari, nema ga ni tamo."
e alex, postat ćeš apsurdan kada te budu afirmirale osobe kalibra jevtropijevićke, a denuncirali scomovci
jevtropijevićka neće ni bernharda da mi prevodi, a nekmoli da me afirmiše; sa scomovcima ne drugujem, a ovih dana ni proizvođačima sokova nije svejedno, tako da nema apsurda za mene na ovome svetu. :cry:
Pročitao "Puls" zbirku priča Džulijan Barnsa; takođe dokusurio "Početnike" što je ustvari integralna verzija Karverove zbirke "O čemu govorimo kada pričamo o ljubavi."
Tu je naravno i roman "Nije to ništa strašno" takođe od Barnsa. Nešto od ovoga će biti i opisano na blogu, kad se vratim sa terena.
Grant Morrison - Supergods: What Masked Vigilantes, Miraculous Mutants, and a Sun God from Smallville Can Teach Us About Being Human
Quote
According to Supergods, Superman comics say less about Superman than they do about Clark Kent. Superman was conceived as a symbol of strength and individualism for the Depression-era middle class--perhaps a more compelling portrait of the era than much literature of the time. But this is just one of the many superhero mythologies author Grant Morrison unpacks to give colorful historical and cultural context. Morrison, a prolific comics storyteller with a career spanning 20 years writing for both Marvel and DC Comics, may be the world's most qualified superhero scholar. (Morrison's reinvention of the Man of Steel, the All Star Superman series, is arguably the best comic of the past decade.) But Supergods isn't a book that appeals strictly to fanboys. Like his comics, Morrison's prose is swift yet powerful, and it's the broader strokes of the Supergods narrative that resonate most. The book succeeds at being a great history of comic books over the past century, but it's an even more convincing exploration of humankind as a whole.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi51.tinypic.com%2F2yxk6tk.jpg&hash=39257aa678ca5eba5a4b5014e9b8a39d4eba0041)
Pročitao kratku biografiju Leonarda da Vinčiji, sad se opet malo dohvatio Biblije :D
Quote from: Gaff on 03-08-2011, 10:51:50
Grant Morrison - Supergods: What Masked Vigilantes, Miraculous Mutants, and a Sun God from Smallville Can Teach Us About Being Human
Htedoh juče ovo da poručim sa Amazona kad ono CVRC, this product is under review. Bio neki problem sa njime, izgleda.
Ja pre par dana pročitao, sa zakašnjenjem, McEwanov Amsterdam, a posle i Basarinu Tajnu istoriju Bajine Bašte (mama i sva rodbina mi je odatle...)
Quote from: Mica Milovanovic on 05-08-2011, 17:06:31
a posle i Basarinu Tajnu istoriju Bajine Bašte (mama i sva rodbina mi je odatle...)
vredi li? ja sam tek nedavno saznao za tu knjigu.
Simpatična zajebancija sa puno lokalnih fazona... Ništa spektakularno.
Quote from: Meho Krljic on 05-08-2011, 12:18:19
Quote from: Gaff on 03-08-2011, 10:51:50
Grant Morrison - Supergods: What Masked Vigilantes, Miraculous Mutants, and a Sun God from Smallville Can Teach Us About Being Human
Htedoh juče ovo da poručim sa Amazona kad ono CVRC, this product is under review. Bio neki problem sa njime, izgleda.
Rešili su problem.
Sebični gen.
Dobila preporuku, no zasad je samo vrzino kolo iz kog autor nikako da se ispetlja... Predugo uvođenje u temu.
Bil Brajson, Iščezli kontinent: putovanja po malovaroškoj Americi.
Vozikanje od američke rupčage do američke rupčage, od kojih je u nekima događaj kad stranac prođe autom kroz njihovo mesto. Idiotske reklame, idiotski TV program, preskupe sobe u motelima nepostojeće loše kategorije... Zabavan putopis.
ima li tko štogod za reći o Rameauovom nećaku (Diderot)?
meni je u nekim kombinacijama da se bacim upravo na taj roman i na Ljermontova - Junak našeg doba (Ljermontova ću sigurno, to je definitvno)
(i sad kažite da ovo nije strašan izbor)
Napravi pauzu posle Ljermontova da ti ga Didro ne zaseni isuviše... Ramoov sinovac je mnogo bolji od Junaka.
@Anđela
Imam Brajsonovu Kratku istoriju bezmalo svačega. Pisala sam i recenziju za Eniaroyah magazin. Nisam čitala zabavniju a ozbiljnu "istoriju svačega". :)
Mogu i da ti je pozajmim, ako si zainteresovana.
Džojs Kerol Outs, Crna voda.
Delom skoro poetski, delom struja svesti, u tom smislu je zanimljivo, mada je 150 strana jednog te istog previše repetitivno i smori nakon nekog vremena.
Očigledno je reč o pokušaju priče o arhetipskoj nevinoj naivnoj devojci koju arhetip ljigavštine od starijeg muškarca ostavi da se udavi i crkne, a u tom smislu ne funkcioniše, pošto je reč o dvadesetšestogodišnjakinji koja se zablene u oženjenog matorca koji ima decu njenih godina - ako je ta devojka u toj meri "naivna", onda je retard, a ne arhetip naivnog devojčurka kojeg besramno iskoristi matora skotina.
Šta ćeš, nisu svi zreli, pametni i nepogrešivi. Zapravo, većina nas nije. Čak ni oni koji misle da jesu.
Quote from: angel011 on 14-08-2011, 17:05:36
Džojs Kerol Outs, Crna voda.
Delom skoro poetski, delom struja svesti, u tom smislu je zanimljivo, mada je 150 strana jednog te istog previše repetitivno i smori nakon nekog vremena.
Očigledno je reč o pokušaju priče o arhetipskoj nevinoj naivnoj devojci koju arhetip ljigavštine od starijeg muškarca ostavi da se udavi i crkne, a u tom smislu ne funkcioniše, pošto je reč o dvadesetšestogodišnjakinji koja se zablene u oženjenog matorca koji ima decu njenih godina - ako je ta devojka u toj meri "naivna", onda je retard, a ne arhetip naivnog devojčurka kojeg besramno iskoristi matora skotina.
Imamo isto mišljenje o romanu - koliko me Džojsova oduševila "Zombijem" toliko me razočarala "Crnom vodom."
Elem, ja trenutno tamanim "Gradove crvene noći" od Barouza. Sjajna knjiga, a prevod je vrhunski - nije ni čudo što je proglašen (valjda) najboljim prevodom godine u Srbiji.
Ne sećam se kad sam poslednji put pročitao knjigu na srpskom (a da nije u pitanju neka lingvistika), ali lepo je znati da dobre knjige još dobijaju dobre prevode na srpski.
Quote from: Perin on 14-08-2011, 19:02:18trenutno tamanim "Gradove crvene noći" od Barouza. Sjajna knjiga, a prevod je vrhunski - nije ni čudo što je proglašen (valjda :x :x :x) najbolji prevodom godine u Srbiji.
http://ljudska_splacina.com/2010/12/vilijam-barouz-predavanje.html (http://ljudska_splacina.com/2010/12/vilijam-barouz-predavanje.html)
Daviš s tim linkovima. I dok si bio "odsutan", ADL nas je redovno izvještavao.
On nikada nije bio odsutan. Samo su neki zaboravili na njega.
Dakle kao Isus i izabrani narod. :lol:
Savršeno pamćenje, Toni Buzan
Završio sam pripovetke od Gombroviča,pa ću neke opet da pročitam :|
I posle dugog traganja sam konačno kupio Dnevnik morfiniste od Geze Čata,dobra vest je da ima još! (ako nekoga uopšte zanima,može se uzeti preko kupinda).
Bojan Pandža, Abraksasov vodič niz dokumentarni film. Prajsles. :lol: :|
Ко ти је сад па тај?! :lol:
Završio Kalendar Maja 2012 od Gutbelreta. Izvanredna demistifikacija...
Moja fascinacija Hamsunom se nastavlja pa citam GLAD. Posle nje ide VIKTORIJA (dva romana u jednoj knjizi) ...
Eden fon Horvat-Večiti malograđanin
Genijalno!
Dopler, Erland Lu. Zabavno, osim što mi idu na živce likovi koji pronalaze sebe tako što napuste sopstvenu decu, i koji pričaju o povratku lovačko-sakupljačkim danima a to onda ispadne upadanje drugim ljudima u kuću i krađa.
Heh, dobro. Ja sam oduševljen DOPLER-om :)
Inače, izgleda da sam našao još jednog majstora kratke forme & jednog od omiljenih pisaca. Čitam Ćel Askilsena, u pitanju je zbirka priča NIŠTA ZA NIŠTA, čovek je...majstor. Pročitao sam svega dve prve priče, ali me već oduvao.
Pavić, Predeo slikan čajem.
Quote from: Perin on 23-08-2011, 12:39:06
Heh, dobro. Ja sam oduševljen DOPLER-om :)
Ma, dobro, ima tu sjajnih (ludačkih) momenata, samo ima i onih na koje dobijam ospice. :)
Quote from: angel011 on 23-08-2011, 23:06:54
Quote from: Perin on 23-08-2011, 12:39:06
Heh, dobro. Ja sam oduševljen DOPLER-om :)
Ma, dobro, ima tu sjajnih (ludačkih) momenata, samo ima i onih na koje dobijam ospice. :)
Jah. Najjače je kad ide u market po mleko... :D Ili kad mu provalnik pljačka kuću :D
Znaš kako, meni se njegov stil sviđa; pravo da ti kažem nisam dobijao ospice od bilo čega u Dopleru :) Ali ja sam takav, kad me nešto oduševi, tu ni mane ne primećujem ;)
Pa, ja sam pročitala malo previše dela (a i znam ponekog takvog u rl), gde ljudi, sve tražeć' sebe i vraćajući se "prirodnom načinu života", napuštaju sitnu đecu i kradu namirnice i ostalo od drugih.
Traži ti sebe, živi daleko od drugih, sve je to cool, al' nemo' da praviš decu i sam uzgajaj šta ti treba, bez krađe od drugih, inače si sasvim lepo mog'o i da ostaneš japi koji pravi decu pa ih zanemaruje, plus političar koji krade od drugih zarad "viših ciljeva".
Inače, trenutno čitam Nije kriv ubica, kriv jr ubijeni Franca Verfela.
Pa jeste, da, to ti je jedan paradoks koji Lu obrađuje u DOPLERU. Dopler, kao čovek nije nešto; samo jedan pogub koji misli da će živeć' odvojen od ljudi pronaći smisao sopstvenog postojanja. No, on u biti ne može da se mane čoveka i civilizacije: kasnije vodi dete sa sobom jer želi društvo (a mi, čitaoci, možemo da pomislimo kako se ustvari uzeleo deteta). Aristotel je (čini mi se) davno kazao: čovek kad je sam ili je Bog ili zver. Dopler beži od naroda samo da bi shvatio da jedino sa narodom moze biti sretan (iako ga taj isti narod -tj. čovek- najvise nervira i ruši njemu preko potreban mir). Ja, lično, volim da mislim da je njegov odlazak u šumu i napuštanje porodice način na koji se on bori sa očevom smrću, sa, hajde da kazemo, prolaznošću života. Ali to sam samo ja. :)
Svakako da, između ostalog, njegov odlazak ima veze i sa očevom smrću.
A nije ni slučajno da mu se ćerka zove Nora.
Elfride Jelinek, Naslada.
Pročitao knjigu Borisa Dežulovića, JEBO SAD HILJADU DINARA. Dobra stvar; inače izbegavam knjige koje kao potku uzimaju rat u BiH i okolini, ali ova knjiga zaista nije loša - puna je crnog humora a crnjake volim. Elem, preporuka. Ćel Askilsena i dalje čitam, po jednu-dve storija za veče. Čovek me svakom rečenicom (a bogami i temama i stilom) oduševljava, pa reko da mi duže potraje. :blush:
Perine izgleda da kad god postuješ sa telefona u naslovu ti stoji Re: Radionica 4 april...itd. Aj leba ti promeni zbunjuje kad se to vidi na drugim topicima pogotovu ako je tvoj post zadnji.
Jel sad bolje? Nisam ni skontao, prokletstvo. P.S. izgleda da mora nešto biti u subject-u poruke da bih postovao. Aj probaću sa ovim RE kao reply da stoji.
Bolje je. :lol:
Quote from: Perin on 25-08-2011, 11:36:42
Pročitao knjigu Borisa Dežulovića, JEBO SAD HILJADU DINARA. Dobra stvar; inače izbegavam knjige koje kao potku uzimaju rat u BiH i okolini, ali ova knjiga zaista nije loša - puna je crnog humora a crnjake volim. Elem, preporuka.
Јес`, вала, забавна књижица! Прочитао пре неког времена...не знам тачно којег. xcheers
Beton, Tomas Bernhard.
Pročitao još jednog balkanca, bosanca, Sašu Stanišića i knjigu "Kako vojnik popravlja gramofon." Vrhunska knjiga, pohvala i preporuka svake vrste.
Quote from: Alexdelarge on 29-08-2011, 23:49:25
Quote from: angel011 on 29-08-2011, 22:07:10
Beton, Tomas Bernhard.
ako. tako i treba.
Da parafraziram jednog drugog velikog umetnika: Bernhard, Bernhard, samo Bernhard, Bernhard nama treba... :D
Meni je večeras upućen izazov da neću (mentalno) izdržati čitanje Mobi Dika, Uliksa i Putovanja na kraj noći zaredom, a kako su mi ovi romani već duže vreme na listi za čitanje, a volim i izazove, uskoro ću da se bacim na čitanje...
Ako slučajno pretekneš, uzmi i Gravity Rainbow, pa se dotuci...
Quote from: Milosh on 30-08-2011, 04:55:59
Quote from: Alexdelarge on 29-08-2011, 23:49:25
Quote from: angel011 on 29-08-2011, 22:07:10
Beton, Tomas Bernhard.
ako. tako i treba.
Da parafraziram jednog drugog velikog umetnika: Bernhard, Bernhard, samo Bernhard, Bernhard nama treba... :D
Meni je večeras upućen izazov da neću (mentalno) izdržati čitanje Mobi Dika, Uliksa i Putovanja na kraj noći zaredom, a kako su mi ovi romani već duže vreme na listi za čitanje, a volim i izazove, uskoro ću da se bacim na čitanje...
Meni je za PUTOVANJE NAKRAJ NOĆI trebalo deset dana. ULIKS...malo manje.
Ovo sam upravo uzajmio: Earl Kemp, Luis Ortiz - Cult Magazines A to Z A Compendium of Culturally Obsessive & Curiously Expressive Publications
iliti:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi55.tinypic.com%2Fwlelgk.jpg&hash=5adc9b57a6607c6c79c724731344e6010dc61563)
Mirni dani u Miksing Partu, Erlend Lu.
Maltene cela knjiga je u dijalozima. Ludačkim. Nemogućnost dvoje ljudi da se sporazumeju, da bi do kraja ipak došlo do nekakvog sporazuma, mada meni njih dvoje i dalje deluju sumanuto. Ali, hej, njima je dobro, tako da je valjda ok.
jesi li pročitala beton? kakvi su ti utisci?
Pročitala, naravno. Sjajno vođeno, sjajna misao.
Imaš neku preporuku?
Uzgred, maltene jednu nakon druge sam pročitala knjigu u kojoj čovek nikako da napiše svoj fenomenalni rad o Mendelsonu i knjigu u kojoj čovek nikako da napiše genijalnufenomenalnuesktra dramu. :mrgreen:
...ako uspeš da se domogneš toga, nesumnjivi kreativni vrhunac Tomasa Bernharda je VITGENŠTAJNOV SINOVAC (kod nas objavilo novosadsko Bratstvo-jedinstvo (iz te kuće su iznikli potonji Svetovi) 1986. godine)... to je definitivni must-read kada za 'štovatelje Berrnharda i njegove poetike...
Hvala, potražiću. :)
Inače, trenutno čitam Gospođu Dalovej Virdžinije Vulf.
... taj naslov je, for some reason, nešto teže uloviti, ali ako ne uspeš da pronađeš, javi, rado ću ti posuditi na čitanje...
Olivia Munn - Suck It, Wonder Woman!: The Misadventures of a Hollywood Geek
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi55.tinypic.com%2F1z6xyyc.jpg&hash=5a04080114a81fb3e8ca2729216994151a229aba)
Na momente veoma zabavno (vidi: How to make love like a Zombie) ali, uopšteno, ne vrcka baš preterano od nekog ekstra-ubitačnog-humora, uprkos razmišljanjima tipa: Star Wars can totally help You in life ili Princess Leia Tweets Star Wars ili The day I first saw my antique dildo ili već pomenuti How to make love like a Zombie.
Kristofer Martin, Vilijam Golding.
Pročitao PAN, Knut Hamsuna. Sjajan pisac, sjajno delo; mogao sam da zamislim mesto na kojem se odvija radnja. Tragična priča doduše, ali mi se dosta svidela knjiga. Bolja mi je od GLAD(i).
Počela Crnu knjigu Orhana Pamuka. U originalu Kara kitap; naslov me naveo da pomislim da možda i znam turski. :mrgreen:
Kara kitap, al' kara i Đorđe. xrofl
I ja sam naceo Pamuka i to "Zovem se crveno". Mislim da se negde na ZS vodila rasprava oko zapocinjanja price iz ugla mrtve osobe? Ovde je covek to uradio sa neverovatnom lakocom... :wink:
Gary Bennett Charlotte Lowe - The Utterly, Completely, and Totally Useless Fact-O-Pedia A Startling Collection of Over 1,000 Things You'll Never Need to Know
Mrzim kada stave ovakav naslov! Otkud oni znaju da mi neki od ovih podataka neće zatrebati!
Na primer: "Alektorophobia is a fear of chickens. The victims are afraid of every physical part of the chicken, like its feathers, eggs, or any other contaminated body part."
Ili: "Many Druids were women. The Celtic woman enjoyed more freedom and rights—including the rights to enter battle and divorce her husband—than women in any other contemporary culture."
Ili: "A rattlesnake will die if left in the hot sun for twenty minutes."
Ili: "In the film Mad Max Beyond Thunderdome, the character Aunt Entity was scripted to drive. Unfortunately, all the cars were stick shifts, which Tina couldn't drive, so a special automatic vehicle was constructed for her."
Gladys L. Knight - Female Action Heroes A Guide to Women in Comics, Video Games, Film, and Television
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi51.tinypic.com%2Fmw7iqc.jpg&hash=67be6edf99973de7bd7aea2c1473d134ce831c48)
U suštini, A do Š superheroina od Žandark do Ellen Ripley.
Ivan Panic, "Kralj reke", dosla mi je ta knjiga do ruku, i negde sam na pola, veoma mi je interesantna.
Dobro, Dunja, kako sad Kralj reke nije fantastika? Nemoj da nam rušiš koncepciju foruma... :cry:
Ma, ja sam malo nesnalazljiva. Nisam videla da je ovde rezervisano samo za knjige koje nisu fantastika. Ja upisla sta trenutno citam... A Kralj reke - eh, bas uzivam!
СРУШЕНИ ГРАД, Хесус Монкада - ух, како кења овај човек алал му плајваз! Град који се руши, Франкова Шпанија, река, бродари, пикантерије, суморност протека времена итд. Добар роман, једном речју...
А у међувремену сам одрадио још:
НАРОДЊАКОВА СМРТ - Вуле Журић
ПРОЛОМ - Бранко Ћопић...ово је требало читати пре Глувог барута, ал` ето нико ми није рекао, тако да...јбг.
Od Bacha do Bauhausa, Žmegač. maestralan poznavatelj njemačke kulture, velebno djelo. kad već nemamo takvu ubermenschovsku kulturu, barem znamo suvereno pisati o njoj. bolje išta nego ništa.
Scott Rigby, "Glued to Games: How Video Games Draw Us in and Hold Us Spellbound"
Ovo mi taman leži uz RPO...
Kaže Amazon:
Quote
With video game sales in the billions and strong opinions about their potential and their peril growing louder, Glued to Games: How Video Games Draw Us In and Hold Us Spellbound brings something new to the discussion. It is the first truly balanced review of the psychology of video game motivation and engagement, based on years of research with thousands of gamers. The book addresses both the positive and negative aspects of game play by drawing on significant recent studies and established motivational theory to explore the fundamental drivers of engagement, how games satisfy basic psychological needs, and how an understanding of these factors can be applied to controversial topics such as video game violence and game addiction.
Filled with examples from popular games and the real experiences of gamers themselves, Glued to Games gets to the heart of gaming's powerful psychological and emotional allure--the benefits as well as the dangers. It gives everyone from researchers to parents to gamers themselves a clearer understanding of the psychology of gaming, while offering prescriptions for healthier, more enjoyable games and gaming experiences.
@Gaff
I kakva je?
Previše suvo i puno nametljivih stavova, ali i informativno. Ništa naročito.
Quote from: PingvinPatuljak on 02-10-2011, 20:30:42
Od Bacha do Bauhausa, Žmegač. maestralan poznavatelj njemačke kulture, velebno djelo. kad već nemamo takvu ubermenschovsku kulturu, barem znamo suvereno pisati o njoj. bolje išta nego ništa.
Odličan je Žmegač :|
Quote from: PingvinPatuljak on 02-10-2011, 20:30:42
Od Bacha do Bauhausa, Žmegač. maestralan poznavatelj njemačke kulture, velebno djelo. kad već nemamo takvu ubermenschovsku kulturu, barem znamo suvereno pisati o njoj. bolje išta nego ništa.
Ovo je izvanredno samo...ko zna kada će to stići do Srbije. Da ne dolaziš možda na Sajam u Beogradu, krajem oktobra?
Ronald Dal- Neočekivane priče
Zbirka kratkih priča. Price su fenomenalne. U pocetku me nervirao prevod prevodioca crnogorskog podrijetla u izdanju matice srpske ali kad se naviknes uživancija. Nisam neki fan krateža, jel mnogo je kratko, ali kada si gadno prehladjen vrlo je prakticno -- procitas pricu, pauza za duvanje nosa, gutljaj caja i cesanje i nastavis dalje :)
Misliš Roald? :lol:
Quote from: mstislaw on 07-10-2011, 16:23:28
Ovo je izvanredno samo...ko zna kada će to stići do Srbije. Da ne dolaziš možda na Sajam u Beogradu, krajem oktobra?
na žalost, ne
Kenet Grant, Kultovi senki. Konfuzno, verovatno zato što nemam dovoljno okultnog znanja.
Stari majstori. :-|
Džejn Ostin, Gordost i predrasuda. Dugo nisam čitao stare klasike, lepo je vratiti se...pogotovu da uporediš ponašanje između ljudi tad i sad. xtwak
Richard III, stalno mu se vracam i nikada mi ne dosadi.
David Hodgson - Half-Life 2: Raising the Bar
(ovaj Gordon Freeman... isti Meho)
Isti.
Pročitala:
Gete na sssamrti, Bernhard. Dobro je to, samo su meni Stari majstori i dalje bolji. Prevod Bojana Denić, redaktura Periša Perišić, tako da je, izuzev nekoliko tipfelera koje je korektura trebalo da ispravi, urađeno kako valja, i zadovoljstvo za čitanje.
Paranoja u Las Vegasu, Hanter S. Tompson, verovatno ste gledali film - ovo je još luđe. Samo, ne čitati u našem prevodu, i, naročito, ne davati pare za naš zbrlj-nepismen prevod. Preveo Nenad Župac, lektura nepostojeća (čak se ni ne foliraju da, kao, imaju lektora).
Come to think of it, ne sećam se kad sam poslednji put u rukama držala neko naško izdanje, a da u njemu nema barem tipfelera.
Igra anđela od Safona. Konačno je nađoh u biblioteci. Fina je, ali znam da ću za par meseci da zaboravim o čemu se radi, kao i za Senku vetra. Dobre su ali... šta znam :)
Quote from: angel011 on 05-11-2011, 23:28:42
Pročitala:
Paranoja u Las Vegasu, Hanter S. Tompson, verovatno ste gledali film - ovo je još luđe. Samo, ne čitati u našem prevodu, i, naročito, ne davati pare za naš zbrlj-nepismen prevod. Preveo Nenad Župac, lektura nepostojeća (čak se ni ne foliraju da, kao, imaju lektora).
Come to think of it, ne sećam se kad sam poslednji put u rukama držala neko naško izdanje, a da u njemu nema barem tipfelera.
Jah, baš sam se sa džindžerom na nekoj temi raspravljao o tome kako je prevod loš i da nema lekture. Što je šteta, zaista, roman je vrh. Pročitaj od istog pisca DNEVNIK RUMA. Izdavač je srpski Algoritam, i prevod je korektniji.
Da, super je Fear and Loathing. Evo par odlomaka koje sam sačuvao kad sam čitao:
Quote
Stand in front of this fantastic machine my friend and for just $0.99 you likenes wiil appear,
two hundred feet tall, on a screen above downtown Las Vegas. Ninety-nine cents more for a voice message.
[...]
A thing like that could send a drug person careening around the room like a ping-pong ball.
Hallucinations are bad enough. But after awhile you learn to cope with things like seeing your
grandmother crawling up your leg with a knife in her teeth. Most acid fanciers can handle that sort of thing.
But nobody can handle that other trip - the possibility that any freak with $1.98 can walk
into the Circus-Circus and suddenly appear in the sky over downtown Las Vegas twelve times the size of God,
howling anything that comes into his head. No, this is not a good town for psychedelic drugs.
Reality itself is too twisted.
QuoteBOOM. Flashing paranoia. What kind of rat-bastard psychotic would play that song - right now, at this moment? Has somebody followed me here? Does the bartendress know who I am? Can she see me behind these mirrors?
All bartenders are treacherous, but this one is a surly middle-aged fat woman wearing a muu-muu and Iron Boy overalls...
QuoteAgnew was right. The press is a gang of cruel faggots. Journalism is not a profession or a trade. It is a cheap catch-all for fuckoffs and misfits – a false doorway to the backside of life, a filthy piss-ridden little hole nailed off by the building inspector, but just deep enough for a wino to curl up from the side-walk and masturbate like a chimp in a zoo-cage.
QuoteVegas is so full of natural freaks - people who are genuinely twisted - that drugs aren't really a problem, except for cops and the scag syndicate. Psychedelics are almost irrelevant in a town where you can wander ito a casino any time of the day or night and witness the crucifixation of a gorilla - on a flaming neon cross that suddenly turns into a pinwheel, spinning the beast around in wild circles above the crowded gambling action.
Ovo je čisto onako da da flavor, neću da kačim onaj najbolji deo romana, sa talasom i oko njega. -_-
Kad ste već kod Thompsona, okusite i ovo: Fear and Loathing at Rolling Stone: The Essential Writing of Hunter S. Thompson
@Perin: Dnevnik ruma pročitala još pre 3 godine or something, tu je prevod bio ok.
@angel011, Perin
Pričate o prevodu Zografovog izdanja, ili ovog što je sada izdao Red Box? Ili sam ja neobavešten, pa je isti prevod u pitanju.
Red Box izdanje.
Samo da napomenem da kod drugih knjiga istog izdavača nisam naišao na ovakjav fijasko.
Što ne znači mnogo... Dnevnik ruma u izdanju srpskog Algoritma je ok što se prevoda tiče, dok je, kod istog izdavača, Beleške iz vinom umrljane beležnice Bukovskog jedan od najslabijih prevoda Bukovskog koji sam videla.
Ja, beleške vinom....su baš dno dna.
B.I Napisali ste:''Ako neko duguje Bahu,to je Bog''.
S:Bez Baha Bog bi se smanjio.Bez Baha Bog bi bio jedan trecerazredni tip.
Bahova muzika je jedina stvar koja kod vas izaziva utisak da univerzum nije promasaj. Sve je tu duboko,stvarno,bez pozorista.Posle Baha,List samo moze da vam bude nepodnosljiv.Ako postoji apsolutno to je Bah.Ne mozete imati taj osecaj s knjizevnim delom,jer Bah nije jezik. I kad Baha ima tekstova ,ali oni nisu nesto narocito.Tu je zvuk sve,Bah daje smisao religiji. Bah kompromituje misljenje o nistavilu na drugom svetu. Sve sto nas okruzuje nije iluzija kada slusate taj poziv.Ali to je Bah,jedini,Bah u zivotu sasvim prosecan covek.
Bez Baha ja bih bio potpuni nihilista.
Sioran razgovori
Hvala Alexdelargu na preporuci u danima gripa.
J.S. Bach~ Suite No.3 in D major: Air BWV 1068 mvt. 2/5 (http://www.youtube.com/watch?v=ct_lcLP0Ho8#)
ako ti se sviđa sioran, onda preporučam kao neizostavno štivo KRATAK PREGLED RASPADANJA i ZLI DEMIJURG.
inače, ja sam završio sa visokoobdarenim prelistavanjem basarinog MEIN KAMPFA. ova tvorevina je na rubu književnosti, više pamflet nego književno delo. nije da se kao drugosrbijanac i izdajnik ne slažem sa napisanim, no o tome ima i u basarinim kolumnama u danasu i drugde. bojim se da će ovo delo biti brzo zaboravljeno.
Knut Hamsun - Glad, prvi susret s ovim piscem, i vrlo vrlo zanimljivo
Quote from: Alexdelarge on 06-11-2011, 19:59:54
ako ti se sviđa sioran, onda preporučam kao neizostavno štivo KRATAK PREGLED RASPADANJA i ZLI DEMIJURG.
Jasno. Sioran je idealno stivo za nas koji volimo da ''kopamo'' a tu spadaju svi ti tajni dnevnici,pisma ,memoari,spisi ,pa i autobiografije.
Mada iskreno sledece na listi su mi ''ZLI DUSI'' jer je rekao u par navrata da je to najveca knjiga xix veka, najveci roman uopste.
Pocela da citam ''Tajni dnevnik Anne Boleyn'' - Robin Maxwell hrvatskog izdavaca Mozaik knjiga ,i moram priznati da me vec na samom pocetku nervira prevod tipa ''bila je OKRUNJENA pre tjedan dana''.....
NACIST & FRIZER - Edgar Hilsenrath (јбг, хрватско издање :) ), кажу роман гротеске...добар је и чудан на више нивоа...нациста после рата узима идентитет своје жртве (друга из детињства) и својски се залаже за младу државу Израел...на самом почетку има скоро па српскофилмовски моменат.
a ljubavnica je -KRALJEVA PRILEZNICA xrofl
Добро, јесте хрватски језик више него смешан, али не морамо баш показивати прстом и клиберити се :mrgreen:
David Albahari-Mrak
Miroslav Krleža-Povratak Filipa Latinovicza
D.T. Suzuki, Obuka zen monaha.
Bernhard, Vitgenštajnov nećak.
Quote from: Agota on 11-11-2011, 14:46:03''bila je OKRUNJENA pre tjedan dana''
Nije mi jasno što ti tu smeta.
Quote from: Trasharella on 12-12-2011, 19:02:51
Quote from: Agota on 11-11-2011, 14:46:03''bila je OKRUNJENA pre tjedan dana''
Nije mi jasno što ti tu smeta.
Kruni se kukuruz, ili tako nešto. Vladari se krunišu. :)
No, kad se već pominju hrvatski prevodi, maloprepomenutog
Vitgenštajnovog nećaka sam čitala u hrvatskom prevodu, nema "okrunjena" i sličnih zbrka. :)
Quote from: angel011 on 12-12-2011, 23:35:25Kruni se kukuruz, ili tako nešto. Vladari se krunišu. :)
Ja sam mislila da se kukuruz
runi (bez k).
Vidi stvarno. Nkad nisam čuo za reč, ali eno je uredno u rečniku. Runiti. Who woulda thunk...
Zar to nije slično kao kad kažemo da se kolač roni (mrvi)? Ili da se nešto obronilo?
A za okruniti... pa nije mi sad tu knjiga, ali mislim da u mom izdanju Vajldovih bajki (Iso Velikanović, dakle mator prevod) stoji ta ista reč, nije nešto mnogo novo.
Predlažem moguće rješenje ove nedoumice:
Krúnimo ili rúnimo kukuruz, ali krȕnimo kralja.
Znači: okrúnjeni klip kukuruza, okrȕnjena glava nekog kralja ili kraljice.
Sad pogledah, u rečniku takođe uredno stoji kako Trasharella kaže, krȕniti je isto što i krunisati.
крунити, -им сврш. и несврш. = кру-
нисати.
— Слободи је пир велики кад јој
синци круне вилу. Њег. фиг. Љетна
ноћ нас звијездам' круни. Војн. Сиједа коса
крунила му мирно и племенито чело. Кум.
Гране . . . су дјеломице покривале вијенац
који је крунио зид. Шкреб.
~ се = крунисати се. — Пруски се
владар дозволом њемачког цара крунио за
пруског краља. ОП 1.
Quote from: Father Jape on 13-12-2011, 14:19:31...Trasharella kaže...
Zapravo, kako moj rječnik kaže... Zapravije, nije čak ni moj, bila sam jutros u knjižari i provjerila... :oops:
Ali u svoju obranu moram reći da posjedujem rječnike, koji su trenutno uredno zapakirani u podrumu, iako sam sa preselila još prije 3 godine (toliko o tome koliko ih često koristim)... :oops:
xrofl xremyb
Super, da i ja nešto naučim. Prvi put čujem za reč "runiti". :)
Samo da pitam, koji je to rečnik? Nije ekavica, toliko vidim.
@Jevtropijevićka: da, slično je kao kad kažemo da se kolač mrvi.
Ovaj moj je Rečnik Matice srpske, onaj iz šest tomova.
Hvala!
Ovo me podseća na situaciju koju sam imao u Bugarskoj na skijanju. Puno naših reči je njima bilo smešno i obrnuto, mada smo se uglavnom bez problema sporazumevali.
Bojim se da ćemo uskoro imati sličnu situaciju sa hrvatskim jezikom, jer jezik evoluira, a kontakata je značajno manje nego pre.
Mda... ali pogledaj britanski i američki engleski. Dvesta pedeset godina kasnije, i ceo okean između, na planu vokabulara je otprilike kao sa srpskim i hrvatskim. Ne treba očekivati za naših života neko ne znam ni ja kakvo udaljavanje. A ni zaboraviti, kao što vidimo kod Britanaca i Amerikanaca, da redovno i nakon raskida dolazi do pozajmljivanja reči s obe strane.
Slažem se, ali je tu mnogo veća komunikacija nego među Srbijom i Hrvatskom.
Ja sam sada u Zagrebu bio sa vozačem koji ima 25 godina.
Masu reči koje ja bez problema razumem i čak smatram normalnim u srpskom on ne razume ili ne razume
u kontekstu koji se koristi u hrvatskom.
S druge stgrane, ja sam, bre, više odrastao na Siriusu, Startu i Alanu Fordu, nego na srpskim časopisima...
Quote from: Mica Milovanovic on 13-12-2011, 16:47:52
Slažem se, ali je tu mnogo veća komunikacija nego među Srbijom i Hrvatskom.
Misliš?
Usput, dok su pismeni ljudi s obe strane Atlantika bar čitali šta ovi s druge strane pišu, u ona vremena su slabo imali prilike da slušaju jedni druge. Pa se desilo, anegdota kaže, da kad su u Britaniju uvezeni prvi holivudski filmovi sa zvukom, publika je imala problema da razume baš sve što glumci govore.
U svakom slučaju, srpska omladina ima praktično neograničen pristup HRTu. :lol:
Ima, ali ga ne gleda. Bar moja deca to skoro uopšte ne gledaju... Gledam ja, povremeno...
Gledam i ja. I obožavam da čitam stara, hrvatska izdanja knjiga...
Klinci gledaju dosta hrvatskih nahova crtanih filmova jer su naše za neke nepostojeće a za neke kriminalne.
Ja čitam i nova izdanja, jer imaju dosta toga prevedenog čega kod nas nema...
Mićo, mislim da si u krivu, jezici će nam se uskoro potpuno poenglezirati... :(
А ако ћемо право, Рвати су доста ажурнији у превођењу филмова које свлачимо са нета....бар се мени тако чини.
Bibliju, Stari Zavet. Zli jezici bi rekli da to nije za ovu temu jer piše da se ne odnosi na SF. :evil:
SF nije, nema nikakve nauke. :lol:
Rehnic, Elfride Jelinek.
Ali ima prikriveno vanzemaljaca. :mrgreen:
Quote from: Truman on 13-12-2011, 20:18:08
Ali ima prikriveno vanzemaljaca. :mrgreen:
A i ima ih koji je vide kao F ili H... :mrgreen:
za Isusa je svakako horor kao i za neprijatelje Izabranog naroda u Starom zavetu. xtwak
A ima i nekakav đavo, i demoni, i veštice (kojima ne treba dati da žive)... Horor! :mrgreen:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.panonija.tv%2Ffilemanager%2Fslike%2Fzabava%2F%25C5%25BDARKO%2520lAUSEVICjpg&hash=810e578eaee2f71b75d476f1599ebfd4af4e3cf8)
"Sledećeg dana niko nije umro."
Jesi li sigurna da si na dobrom topicu? :)
Što se mene tiče: "The Marriage Plot" - Jeffrey Eugenides.
SJEĆANJA, Meša Selimović.
Je l' čemu taj Žarko? Ne bih ni primetila da koleginica s posla juče nije ciknula radosno unoseći njegovu knjigu, kaže "sin jedva našao". Na trafikama i kod kolportera dok sam, opet juče, tražila Sitne kolače by Kuhinjica (inače, ne mož' se naći, sve rasprodato), saznah da se dotična knjiga na ovakvim mestima prodaje i da je, kao i Sitni kolači, rasprodata. Doduše, verovatno je ne bih ni čitala. Inače, dobih je večeras u e-izdanju, pa ako neko želi...
Pošto se već dva dana vrti oko mene, hm, možda to nešto znači?
Pročitala Praško groblje, sad se bacam na Djecu poznatih nacista (N. i S. Lebert).
Znaci, definitivno nije SF, F, H?
Misliš na Praško groblje?
Da.
Quote from: Melkor on 25-12-2011, 20:41:51
Znaci, definitivno nije SF, F, H?
kao što već rekoh,
http://ljudska_splacina.com/2011/12/prasko-groblje-umberto-eko.html (http://ljudska_splacina.com/2011/12/prasko-groblje-umberto-eko.html)
Ne, Melkore, definitivno nije ni SF ni F ni H. Iako sam očekivala da će biti... :(
Završio Antal Serb-Putnik i mesečina, a počeo Bohumil Hrabal-Služio sam engleskog kralja.
Gubitnik, Bernhard.
Sudbina Natali X, Vilijem Bojd.
Hodočašće Arsenija Njegovana od Pekića. Weird. :|
...Boyd je izvanredan opisac anglosaksonske sredine puta. Ako nisi, daj šansu i romanu NESPOKOJ (u Srbiji objavio Evro Giunti) koji će uskoro biti pretočen u četvrodelnu seriju za BBC (kao RESTLESS, naravno)...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fa6.sphotos.ak.fbcdn.net%2Fhphotos-ak-snc7%2F386252_10150458698726564_75403271563_8821690_891290728_n.jpg&hash=dc8d7fe625a9cb50528f3d3e266cf09ce4da15b5)
Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 29-12-2011, 13:28:23
...Boyd je izvanredan opisac anglosaksonske sredine puta. Ako nisi, daj šansu i romanu NESPOKOJ (u Srbiji objavio Evro Giunti) koji će uskoro biti pretočen u četvrodelnu seriju za BBC (kao RESTLESS, naravno)...
Ok, vidi se da je sjajan pisac. Pročitao sam prvu storiju i već me oduvao.
odličan taj text o bernhardu.
Jel ovaj Bernhard nekakav AUTOŠOVINISTA?
ne nego austrošovinista.
Srđan V. Tešin-Kuvarove kletve i druge gadosti
Džon Fauls - KOLEKCIONAR.
Mario Puzo Četvrti Kenedi
ja sam danas nacela ''zaljubljeni djavo'' zak kazota te se unapred radujem alvarovom stradanju od strane drage mi bjondete
Šandor Marai-Sveće gore do kraja
Stanislav Vitkjevič-Narkotici
Filip David-Hodočasnici neba i zemlje
Carls Bukovski - 14 intervjua
Odlicna zbirka intervjua koja pokazuje koliko je Buk uprkos teskom zivotu (najblaze receno) - bio nacitan i razborit covek. Iako je tu u prilicnoj suprotnosti sa svojim knjizevnim likovima, Buk nije nista manje intrigantan i zanimljiv ...
Osamu Dazai - SUNCE NA ZALASKU.
dovršavam Zweiga, Jučerašnji svijet. sjajno, oduševljen sam.
Isak Baševis Singer-Gimpel luda :-D
slucajno sam kod jedne bake izbunarila ovu knizicu i videh da je i tu pripovetka ''Vatra'',ne znam zasto to mi bese i najbolja stvar koju sam procitala u citanci, e sad, ne znam za koji razred xnerd
Uspenski - U potrazi za čudesnim.
Uspenski je inače bio učenik Gurđijeva i tu opisuje njegovo učenje u kome se zasada prilično pronalazim.
Quote from: Truman on 31-01-2012, 15:34:00
učenje u kome se zasada prilično pronalazim.
ti se bre svakog dana pronalaziš u nečem novom!
preneki dan si se pronašao u đejku, sad u uspenskom... xrotaeye
ali dobro je dok se uopšte - pronalaziš!
počeo S Krležom, poslije '71.
Krleža, hrvatsko proljeće... moglo bi biti sjajno. vidjet ćemo.
Quote from: Ghoul on 31-01-2012, 18:50:36
Quote from: Truman on 31-01-2012, 15:34:00
učenje u kome se zasada prilično pronalazim.
ti se bre svakog dana pronalaziš u nečem novom!
preneki dan si se pronašao u đejku, sad u uspenskom... xrotaeye
ali dobro je dok se uopšte - pronalaziš!
Pa te dve stvari se uopšte ne isključuju. Inače, i pre nego što sam došao u dodir sa učenjem G. smatrao sam da su ljudi mašine...a ti se samo sprdaj. xuzi
Šandor Marai-Dnevnik
Jozef Rot-Kapucinska grobnica
Vitold Gombrovič-Poslednje i prve stranice
Tradicionalna japanska pozorišta no i kabuki, Sonja Višnjić Žižović i Jovana Stojanović Veličković.
Robert Harris The Ghost
Leto pre sumraka - Doris Lesing...
Thomas Bernhard-Gubitnik
Ne sviđa mi se :cry:
Praško groblje, Eko.
Glavni lik je, bar za sad, grđi mizantrop od Bernhardovih likova. :lol:
Quote from: angel011 on 12-02-2012, 14:12:06
Praško groblje, Eko.
Glavni lik je, bar za sad, grđi mizantrop od Bernhardovih likova. :lol:
nažalost, to je samo u prvih 50ak strana, kasnije postaje znatno dosadniji.
Jozef Rot-Hotel Savoy
Odlično!
cronenberg on cronenberg.
http://www.mondo.rs/s234489/Magazin/Ljubav_i_Seks_/Zasto_muskarci_treba_da_citaju_knjige.html (http://www.mondo.rs/s234489/Magazin/Ljubav_i_Seks_/Zasto_muskarci_treba_da_citaju_knjige.html)
Na šta je sve muškarac spreman, svesno, podsvesno, da na kratko, s vremena na vreme, oseti toplinu ženske vagine putem svog nabreklog produžetka. Fascinantno.
Ал` опет, многи се разбише од читања и...ништа! :)
Истина, сва срећа па човек обично има више покретача своје намере, неки преовлађују мање неки више. Ако секс доминира, неуспех на том пољу поред сухога пениса доноси велике фрустрације, па ако не познајемо довољно себе, бићемо неуротични иако сматрамо да чинимо оно што нас испуњава, на пример читање у овом случају : )
Благословени су они који немају сексуалну компоненту ни као прашину заступљену!
Зато сам ја за мало више искрености, не потпуне искрености јер онда не би било занимљиво, да форумашице и форумаши кажу ко чита да би спрцо, па да се лепо нађу и без лажи и преваре задовоље своје потребе!
A.Греј, Ларнак
али нисам баш сигуран да није...ф...или сф...или х...
Svi ti lepi konji, Kormak Makarti.
Isprva me je roman zbunio, pošto je delovalo prilično bezazleno - dva teksaška tinejdžera na konjima zbrišu od kuće i odu u Meksiko, a usput im se pridruži i davež od klinca koji i njih i sebe uvaljuje u nevolje.
No, kasnije je usledio mrak koji se od ovog autora i da očekivati, možda i mračnije od uobičajenog baš zbog tog bezazlenog početka.
The Crusades: The Authoritative History of the War for the Holy Land - Thomas Asbridge
Upravo mi je u ruke pala knjiga:
MAJERA
Pavel Matuch
Ovo je monografija o proslavljenom srpsko-slovaôkom pozorišnom režiseru Ljuboslavu Majeri. Fascinantna karijera, teatar je zaista ponajviše filozofija. Nadam se da ce uskoro i srpsko izdanje knjige ... (ovo je na slovačkom).
Malo da promenim uzeh knjižurinu u ruke Veritas, istorijski roman o preriodu 1700. godina. Treći roman u nizu od kolko sam zapazio 10, pa se nadam da će laguna nastaviti do 10 broja. Nemoraju prethodni da se pročitaju pošto se pisci kroz radnju malo vraćaju na događaje iz predhodne 2 knjige. Radnja ovog dela se odvija u Beču.
započeo sam juče RAZUMIJEVANJE FILMA, od hrvoja srbislava turkovića.
Quote from: Alexdelarge on 15-03-2012, 18:11:52
započeo sam juče RAZUMIJEVANJE FILMA, od hrvoja srbislava turkovića.
javi ako nešto razumeš!
Vizija i glas, Alister Krouli. Nama običnim podanicima teško je razumeti tu silnu simboliku, al izguraću knjigu do kraja...
Tomas Bernhard - BETON
Odlicna knjiga, moj prvi kontakt sa ovim sjajnim piscem. Uzeo sam i Gubitnika i mozda kasnije nocas stignem i to da nacnem (kratke su obe knjige) ...
Oči plavog psa, Markes. Mala zbirka perverznih pričica...sve u svemu ništa posebno.
Quote from: Mark on 19-03-2012, 22:01:40
Tomas Bernhard - BETON
Odlicna knjiga, moj prvi kontakt sa ovim sjajnim piscem. Uzeo sam i Gubitnika i mozda kasnije nocas stignem i to da nacnem (kratke su obe knjige) ...
Kažu neki da je
Vitgenštajnov sinovac najbolji, mada su meni
Stari majstori bolji.
Quote from: angel011 on 19-03-2012, 22:39:15
Kažu neki da je Vitgenštajnov sinovac najbolji, mada su meni Stari majstori bolji.
i meni - barem između ta dva.
međutim, BRISANJE.RASPAD je jebanje keve - vrhunski masterpis.
Taj mi je još uvek na gomili knjiga koje čekaju da ih pročitam.
Upravo pročitao Velikog Getsbija. Utisci su jaki...
Podseti me neko na Bukovskog pre neki dan i juce uzeh da citam jedini njegov roman koji jos nisam citao - HOLIVUD.
Antal Serb-Legenda o Pendragonu
PULP, Čarls Bukovski. Izvanredno, kad završim opisaću na temi o njemu...
Ken Vilber - Bez granice. Po drugi put čitam ovo remek-delo o svesti, ali jednostavno ne uspevam da usvojim tj. da u punom smislu to shvatim da bi i sam izbrisao te veštačke granice. :)
Аргх, чекам сто година да то прочитам, једва чекам, избегавам скен и сва срећа Бабун је за прошли сајам урадио репринт.
Након тога бих препоручио за читање Бела Хамваш - Scientia Sacra, Draslar управо избацио своје издање, Деретино одавно распродато xcheers просто те књига зове!
Čovek koji je voleo gužvu Milan Nikolić
Slučajno sam naletela, danas (guglajući "Seviljsku lepezu"... znam...), na priče Alme Lazarevske "Smrt u muzeju moderne umjetnosti", ima ih par na netu, i prosto sam frapirana koliko je to dobro. Zašto tek sad čujem za ovu ženu? Da li ju je čitao neko?
Rajski vrt, Hemingvej. Roman o ljubavnom trouglu...nisam ljubitelj te teme, al pošto je Hemingvej rek'o ajde...hoću sve od njega da pročitam.
Vitold Gombrovič-Trans-Atlantik
Lolita, Nabukov. Ajme me... :mrgreen:
Шта је сад?!
Quote from: Truman on 12-04-2012, 20:27:48
Lolita, Nabukov. Ajme me... :mrgreen:
ajme!
jel prema tome rađena ona neka opera?
nabuko?
Nemam pojma. Slabo se razumem u muzičku umetnost. Inače, knjiga je očito dobro napisana, al kakve perverzije... xdrinka
Quote from: Truman on 12-04-2012, 20:54:15
al kakve perverzije... xdrinka
navedi 2-3, čisto onako, za one koji nisu čitali.
Tek što sam prešao pedesetah strana pa ne mogu da opisujem događaje ( još :mrgreen:). Nije stvar toliko u radnji koliko u izrazima koje on koristi i opisima tih maloletnica...Veoma blagoglagoljiv pisac...pišem utiske kako budem odmicao sa romanom.
Quote from: Ghoul on 12-04-2012, 20:51:28
Quote from: Truman on 12-04-2012, 20:27:48
Lolita, Nabukov. Ajme me... :mrgreen:
ajme!
jel prema tome rađena ona neka opera? nabuko?
Em si surov prema mladim snagama, em pojma ne znaš:
Goran Karan - Lolita (http://www.youtube.com/watch?v=HHJ0D82i2p0#)
Пих...ово је рил дил :)
alizee moi lolitta (http://www.youtube.com/watch?v=C2l4JmHBGIY#)
Quote from: Truman on 12-04-2012, 20:54:15
Nemam pojma. Slabo se razumem u muzičku umetnost. Inače, knjiga je očito dobro napisana, al kakve perverzije... xdrinka
Jel ima A2M ?! xrofl
Alizee je prelepa, preferiram je u malo starijem izdanju...
uz moi lolita mi pravila trener koreografiju
i ja
baci trakicu u vis,
i poskočim da je uhvatim i nastavim manevar
i ne znam da li se tu slučajno našla moja bivša profesorka književnosti lektiroljupka užarena ( jedna od onih što daju kečeve kad napišeš ''svo vreme'' ili ''zadnji'') pa ovlažila na parket sale i napravila mi slip zamku
padnem i izvrnem nogu
i ni ne izadjem na reviju.
otad ne volim alizee
ontopik
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.happynovisad.com%2Fslike%2Fknjige%2Fslepilo.jpg&hash=c3a0380e12b6f36ff53ddce307e16eb32d417a3e)
upotreba interpunkcije u slepilu je saglasna sa porukom slepila.
Pročitao Žorž Simeona, Merge i čovek s klupe a sad ćitam Mladi samuraj, Put ratnika :)
Jozef Rot-Job/Jevreji u migraciji
Džefri Diver Vrt zveri
Jozef Rot-Lažna mera
Jozef Rot-Legenda o svetom pijancu
Gogolj-Mrtve duše
Rebecca Rupp - How Carrots Won the Trojan War: Curious (but True) Stories of Common Vegetables
Konačno dovrših Lolitu. Utisak isti kao i na početku - dobro napisano i do zla boga dosadno. Bacam se na Isijavanje. :evil:
Batali Shining. Nema od toga 'leba. Čitaj ponovo Lolitu. I ponovo... Sve dok ti ne odsadi...
xrofl
Quote from: Mica Milovanovic on 23-04-2012, 00:32:06
Batali Shining. Nema od toga 'leba. Čitaj ponovo Lolitu. I ponovo... Sve dok ti ne odsadi...
Znači ti si veliki fan Lolite? ;)
Ne mora da čovek bude baš fan Lolite da bi se zapazilo koliko je Nabokov po svim kriterijumima bolji pisac od Stivena Kinga i koliko je korisnije za duh da se on čita i apsorbuje. :lol: Ja, pak predlažem da batališ Isijavanje (umesto toga pogledaj film) i pročitaš Kamera Obskura/ Smeh u mraku.
Knjigu sam upravo uzeo ( i još kupio! ) upravo zato što mi se film davno dopao. Ne sumnjam da je po ozbiljnim književnim kriterijumima Nabokov bolji pisac, ali ponekad imam potrebu za hororima. Pretpostavljam da je taj Smeh u mraku takođe horor?
Nije, to je drugi Nabokovljev roman i, iako nije horor, prilično je strašan.
hahahahha. idi meho u peršun. :lol:
meho zvani 'majka tereza'.
a truman - neuki tupson. xrofl
Ma ništa neukiji od mene, ali znaš kako bi to rekli na ovom forumu, dobar je Nabokov.
Tao Lin "Iiiiiiiii iii iiiiii"
citam i ne verujem.... kao da je neko uzeo prikljucak na moj mozak i prepisao na papir. kako tek sad nailazim na ovog genijalnog mesiju izgubljene generacije ispred kompa????
Excelsior! :twisted:
Malaparte-Kaputt
Gombrovič-Pornografija
lolita je umnogome sjajna, bravurozna, vrcavo duhovita, nabokov majstorski verbalizuje emocije,
to je knjiga koja,posmatrano malarmeovski, prema svim drugim knjigama ispoljava morbidnu nadmenost, svojstvenu još jedino pokojnim socijalkomunističkim izobiljnim vodjama
a najviše od svega, sjajna je upravo zbog hambertove očevidne ispravnosti. i to nema veze sa ja formom;
zbog toga što mi hamberta, ma koliko flegma, neplatonci i antiepikurejci bili, volimo i bodrimo i saosećamo i saborimo sa njim,
i to dragovoljno, bez hambertove presije da ga zavolimo, i sve naše žitke emocije kanališemo ka tom užasnom 40 i kusurgodišnjaku umesto ka maloletnoj, zamamnoj prestupnici ali avaj žrtvi
ontopik
limeni doboš, iz četvrtog puta
i taj jebeni koljaček
''tek kad je veče iz oktobarskog neba počelo cediti sitnu,kosu kišicu i mastiljavi sumrak...''
Završio Isijavanje, nije ništa spec. Ima King i boljih knjiga. Dvoumim se sad šta da čitam - da l beletristiku ili neko mađijanje, okultizam, ezoteriju is. xrofl
Biserka Rajčić-Antologija poljskog eseja
Vitold Gombrovič-Trans-Atlantik
Ološ ekonomija, Loreta Napoleoni. Vrlo zanimljiv pogled na svetska ekonomska zbivanja. 8-)
Brisanje. Raspad, Bernhard. I dalje mi je najbolje Bernhardovo delo Stari majstori; ovo ima nekih sličnosti, ali je malko predugačko, sa 600+ strana samosažaljenja, cmizdrenja i mizantropije. Ume to Bernhard da izvede tako da ne zavrljačim knjigu, al' je baš moglo i kraće da bude.
Izabranik, Tomas Man. Sladunjava starinska pričica koju priča kaluđer, o bati i seki koji su se mnogo voleli, pa je seka zatrudnela s batom, bata otišao u Svetu zemlju da okajava grehe (to jest probao da ode tamo), seka se krišom porodila pa je bepče u buretu prepušteno Bogu na milost i nemilost, a seka (inače vojvotkinja) je nastavila da vlada, bepče poraslo u momče mlađahno i snažno, o sopstvenom poreklu momče je znalo samo da je plemenito ali i jako grešno, momče se reši na junačka dela i tako spase grad pod opsadom, a gradom je vladala izvesna vojvotkinja kojom se momče oženi i sa kojom dobije dva deteta, vojvotkinja i momak tek tad shvate šta su napravili, ona kao pokoru vida bogalje, on u ime pokore 17 godina čuči na jednoj steni, i na kraju postane papa.
A sve to ispričano jako popovski-sladunjavo. Ako mi neko još jednom kaže da Nemci nemaju smisla za humor, gađaću ga ovom knjigom.
Quote from: angel011 on 13-06-2012, 11:42:36
Izabranik, Tomas Man.
Da znaš samo koliko volim tu knjigu. :lol:
:lol:
Erich Kästner-Fabian
Mirko Kovač-Gubilište
Omiljene knjige selebritija:
http://www.shortlist.com/entertainment/40-favourite-books-of-famous-people (http://www.shortlist.com/entertainment/40-favourite-books-of-famous-people)
Tizer: Vilu Smitu je omiljena knjiga Alhemičar. :lol:
Tom Henks voli Truman Kepota :) moj covek !!!
Misliš Kapotija? :lol:
Ne, nego Kapotea. :lol: :lol:
Bilo da je Kapot ili Kepot, jedan je Truman!!! :lol:
Quote from: Dacko on 13-06-2012, 22:56:53
Ne, nego Kapotea. :lol: :lol:
:lol: :lol: :lol:
Quote from: Dacko on 13-06-2012, 22:56:53
Ne, nego Kapotea. :lol: :lol:
Pa nije Talijan ili Španac, pu pu daleko bilo. :lol:
Mada, sad vidim, prvobitno ime mu je bilo Truman Streckfus Persons, a Joseph Capote mu je bio majčin drugi muž.
Tako Tvrtko kaže, a pošto je sad njegova transkripcija aktuelna, na srpskom se piše Kapote, nema veze što Ameri izgovaraju kao i ti.
Trebalo bi da napišem i nešto što je OT, ali u zadnje vreme ni kvalitetne pisce nešto ne mogu da dočitam, a kamoli sve ono što nasumično dovučem iz biblioteke. Stalno imam neke strateški postavljene knjige po kući: u hodniku (da je pokupim kad vodim klinca igra u pesku), u kupatilu, u kuhinji (obavezno čitam dok jedem), i naravno u dnevnoj sobi, a onda ih posle sedam dana vratim u biblioteku bez obzira na to gde sam s kojom stala. Valjda me previše opterećuje ono što moram da čitam za novac, pa me tek jednom u dva-tri meseca neka knjiga toliko navuče da je završim istog dana.
I još malo van teme: Kad god pročitam neki Agotin post, pevušim pesmu iz potpisa do kraja dana. :lol:
Quote from: Father Jape on 13-06-2012, 22:14:20
Tizer: Vilu Smitu je omiljena knjiga Alhemičar. :lol:
Madoni,takodje.
A Dzoni Depu Selindzerov ''Lovac u razi'' to sam davno procitala u nekim tin novinama tipa ''Cao" i procitala naravno .
Jao, Tvrtko, taj peevish blimp iz Novog Sada. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fforum.fil.bg.ac.rs%2Fpublic%2Fstyle_emoticons%2Fdefault%2Flaugh.gif&hash=38141a9259b7bd8ad66924dda8c62a67ab61399b)
Ali koliko se ja sećam njegovog pisanija, i on se, hvala bogu, zalaže za transkripciju koja odgovara izgovoru na maternjem jeziku nosioca imena, dakle Bob Dilan je Zimerman, a nikako Cimerman, autor Plodova gn(j)eva je Stajnbek, a ne Štajnbek itd. Pitam se kojim logikom je došao do Kapotea... A nije mi tu ona njegova knjižica da vidim da li ga spominje tu. <_<
EDIT: Došao sam do zaključka da preporučuje Kapote iz istog razloga što ćemo ostavi Šekspira - ukorenjeno je. Zato recimo Tvrtko veli pišite Vašington kad se radi o Džordžu i gradu, ali Denzela pišite Vošington.
Ali meni jeste pri ruci, i spominje ga, baš kako i napisah. :) I ne bih te ispravljala da ti nisi ispravio Agotu, ali ako je neophodno da napiše pravilno, neka to bude ispravno na srpskom, a ne na engleskom, a to znači da se uklapa u važeći sistem transkribovanja, u kome se neće svako ime prenositi prema izgovoru, nego prema pravilima koja su zasnovana i na izvornom pisanju nekog imena, kako bi mogli da ih koriste i ljudi koji ne znaju ni da beknu pomenuti strani jezik.
Kanye West , se stalno buni da niko ne izgovara pravilno njegovo ime .
ja razumem da je valjda kanje ,opet neki kazu kenja a mozda je najtacnije nesto trece ??
Eno gore editovah. Mada moram dodati da to koje ime ćemo smatrati "ukorenjenim" kako Tvrtko kaže, odnosno čiju prvobitnu transkripciju nećemo dirati, jeste prilično arbitrarno. To jest neće svi povući granicu gde i on.
...Tvrtko Prćić (moj bivši profesor, bio-ne ponovio se) nije iz Novog Sada, već iz Subotice iz koje je putovao ka NS on a daily basis...barem back then
Videh da je Mića okačio Kolsonov članak na Teoriji i praksi, pa reko da ga ja još malo pimpujem, budući da volem njegove članke:
http://www.colsonwhitehead.com/Site/Articles.html (http://www.colsonwhitehead.com/Site/Articles.html)
a sad upravo gledam ovo, i urnebesno je:
Colson Whitehead: How to Write and the Art of Writing (http://www.youtube.com/watch?v=vMFwW47HWCM#)
Možda je trebalo na Gluposti, ali evo ga ipak ovde:
http://undergroundnewyorkpubliclibrary.com/ (http://undergroundnewyorkpubliclibrary.com/)
Ne, ne, ovde treba. Umorio sam se pregledajući naslove. Lako je njima kad ima mesta za sedenje u javnom saobraćaju. :roll:
Vitold Gombrovič-Dnevnik
Konačno nabavio xrotaeye xrotaeye xrotaeye
Bakarni bubnjevi, Miomir Petrović. Počeo tek...deluje kao zanimljiva misterija. Videćemo dalje.
Janet Evanovich, Seven Up i Hard Eight. Sedma i osma knjiga serijala o Stefani Plam, lovcu na ucenjene glave. Luckasto i zabavno kao i prethodne knjige iz serijala, najluđi lik je i dalje bakica Mazur.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbuybook.ba%2Fcomponents%2Fcom_virtuemart%2Fshop_image%2Fproduct%2FIdila%2520sa%2520psom.jpg&hash=bed69d61c53d923268db9ff2f3bcb61b75438458)
Knjiga za Jevtropijevićku. Dobra stvar, skroz dobra.
A što za mene? :) Misliš da će mi se svideti ili je više njeno inherentno nemstvo u pitanju? :mrgreen:
Hm, vidim sad da je povezana sa autorovom porodičnom nesrećom... :cry: dobro, overiću kad-tad, u nekom svetlom i optimističnom životnom trenutku. Hvala na preporuci.
SINOPSIS:
'Dva covjeka, pisac i njegov urednik, setaju pored rijeke zadubljeni u razgovor. Duboka je zima, rukavci Alter Rheina su zaledjeni, ali se fen u sred zime igra proljeca i led se topi. Njih dvojica iz daljine vide kako im preko leda pritrcava veliki crni pas. Pas iznenada propada kroz led uz samu obalu. Zele mu pomoci ali ne znaju kako. Pas se bori za zivot. Jedan od njih dvojice trci na cestu da dovede pomoc. Drugi -pisac - ostaje sam sa psom. Otkida veliku vrbovu granu, pa lijeze i pruza jepreko leda. Puze po ledu prema psu kojeg vec napusta snaga. Grabi ga za prednje sape. Pas mu se zubima hvata za rukav. Pisac shvata da ga nece moci spasiti. No, smrt ga je prije nekoliko godina tako duboko ranila u srce, da joj niposto ne zeli prepustiti zivot tog psa.'
'Nalazio sam se u situaciji u kojoj je sve bilo vazno, jer sam sve oko sebe upijao kao da mi je zadnji put'. (Michael Koehlmeier)
Inače, knjiga ima svega 80ak stranica. Prvih nekoliko te uvuku u priču, sredina je pomalo...smor, a onda kraj, odlično! Danas postujem na blog opis za MAJSTORA SUDNJEG DANA, pa ću posle tog napisati reč dve i o ovom romanu, naročito što je bosansko izdanje i što knjige nema u Srbiji :evil:
Antonio Tabuki-Pereira tvrdi da...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F-gJnLvnxZG1A%2FTboFY0hWJtI%2FAAAAAAAAAOg%2F7XombscxEbE%2Fs1600%2Fpedro_paramo_revamp2.jpg&hash=b335b1e34519967c48d6084a33d3c76b6543aa0a)
U poslednje vreme, dosta čitam latinoameričke pisce. Sad, pored sabranih priča HULIJA KORTASARA, koje su me oduševile temama, stilom & ostalim peripetijama (a bogami i razočarale -uslovno rečeno!!!- svojom obimnošću od nekih 1000 i kusur strana u dva toma) počeo sam da čitam i roman PEDRO PARAMO, latinoameričkog pisca Huana Rulfa, za kojeg do sada nisam čuo (i to me je sramota priznati, ali šta je tu je). Elem, reč je o piscu vrhunskog kalibra, koji je napisao svega jednu zbirku priča i ovaj roman koji potpada pod žanr magijskog realizma. I ljudi moji, došao sam do pola knjige, i ono, VAU, roman je ludilo, ekstra je dobar, Navodno je Borhes kovao ovog pisca u nebesa, i to, koliko primećujem, sa pravom. Utiske o romanu uskoro ćete pročitati na blogu (da sad ne obećavam, ali...)...
Pročito IBEOVAC, JA VLADO DAPČEVIĆ - znači o-o-odlična biografska, najjači opis Golog Otoka na koji sam do sad naleteo, a gledo sam i čito, verujte mi, brdo.
Sad čitam iznova Doživljaje Nikoletine Bursaća - jebote, koji je kralj bio Ćopić, sve čitam i zavidim mu, te se pitam često bil' ja mogo tako.....E BI KURAC, JER JEDAN JE BRANKO - ima ga istetoviram, jebeš mi sve...
Peter Bačo-Krunski svedok
Gombrovič-Dnevnik (opet, zato što je genijalno!)
TOP JE BIO VREO - Vladimir Kecmanovic
Dobar roman, osobenog, svedenog stila. Dirljiva ratna drama opisuje dešavanja iz opkoljenog i granatiranog Sarajeva, početkom ove poslednje bosanske ratne bratoubilačke drame, iz perspektive malog srpskog dečaka kojem su roditelji poginuli i koji treba nekako da se izvuče iz ratom zahvacene bosanske prestonice ...
Krenuo da čitam Tales of the jazz age od Ficdžeralda na Kindlu. Kad ne znam neku reč samo kliknem i rečnik izbaci englesko objašnjenje ( koje mi ponekad ni samo nije jasno xrofl). Elem, videćemo kako će ići...
Slobodan Antonic - IZAZOVI RADIKALNOG FEMINIZMA . Izuzetno zanimljivo sociološko štivo. Iako je pisana kao naučni projekat, iako je prepuna podataka i analiza - ova knjiga se brzo i lako čita.
Karim Zaimović - Tajna džema od malina.
Sjajno štivo.
Ok, moram ovo negde da okačim. Dakle, blog jednog američkog rusofilskog lektora koji piskara o filološkim tidbitima. Upravo mu se navršilo deset godina (blogu, ne lektoru), i sada kači svojevrstan best of (lektor kači, ne blog).
Jedan od postova, mala stilska vežba, njegov prethodni kratak post napisan na nekoliko načina, između ostalog parodirajući Hemingveja i Foknera:
http://www.languagehat.com/archives/001081.php (http://www.languagehat.com/archives/001081.php)
Erlend Lu u svom novom romanu ima čitavo poglavlje u kojem govori o srpskim psovkama!!! :|
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geopoetika.com%2Fview_image.php%3Fid%3D2129&hash=e455887eea91c2e06932e662647130caf89ec5cd)
:| :| :| :| :|
To je nešto čime se svakako treba pohvaliti. Što ne piše o srpskoj renenesansi. A da, mi to i nismo imali. :x
Čitam "Poslednji voz za Lisabon", čini mi se jedan od boljih prevoda na koji sam naišla u poslednje vreme (ne osećam "stranu" rečeničnu konstrukciju). To je od non-SF "normalnih" knjiga.
Silom prilika takođe čitam Financial Management (Theory & Practice) i Foundations of Financial Management. To definitivno nije za svoju dušu :-)
У ДАВНО ДОБА, Ванџерин - Плава птица стајл! :) Иако се религиозна пропаганда превише провлачи за мој укус, мени је ово лепо село и 20 година после првог читања....и даље сам мишљења да је у питању једна од најистрипованијих књига које сам читао. Захваљујући варљивом памћењу пермутовао сам име главног негативца, истинског зла, и користио га као неки квази псеудоинм и диљем интернет заједнице...Sum Wyrm, Sub Terra! :)
reko mi neki sladak čkode da čitam noć u lisabonu i ja odma uzela :oops:
Gad spominjete Lisabon, možete uzeti i Mala smrt u Lisabonu.
Jerusalem: The Biography (Simon Sebag Montefiore). Usput završavam rečenu Sookie i naravno neizbežno u narednih mesec dana: Capital Budgeting.
JtB sam uzela na preporuku prijatelja koji inače ima potpuno drugačiji ukus kada su knjige u pitanju, ali već nakon par strana oduševila me naracija, tako da mislim da ću ovih 500-i-nešto strana prilično brzo savladati.
Nedavno pročitala Opijum/Dnevnik morfiniste Geze Čata. Prvi deo knjige čini 14 kratkih priča koje ne preporučujem nikome ko ima problema sa depresijom jer će da se samoubije. Bez zezanja. Nije ni za pred spavanje. Mračno, mučno, svirepo - jedan od čestih motiva su deca koja se iživljavaju nad životinjama; u jednoj od priča deca kreću sa vešanjem životinja na tavanu (psi, mačke, sve čega se dočepaju), a na kraju obese i svoju drugaricu. Sirov stil koji odgovara tematici.
Drugi deo je autobiografski; pisac je bio narkoman, na kraju je pobegao iz ustanove u kojoj su ga lečili, ubio svoju ženu, pa predozirao. Dnevnik morfiniste počinje sa eroCkim podvizima banjskog lekara, za šta nije teško zamisliti da ih ima (što osoblje, što žene koje su došle na lečenje a pritom se smrtno dosađuju, a lekar mlad i nije rugoba...) mada nisam bila sigurna čemu to tu, dok se kasnije nije pokazalo da je tolika polna želja (njegova) nastala nakon što se skidao sa nekih droga i prelazio na druge; neki od opisa tih žena su toliko, eh, klinički (tipa, imala je lepu okruglu karlicu) da tu nikakve stvarne erotike nema. Kasnije kreće sunovrat, i ludilo; sjajno je praćen pad nekada vrlo sposobnog uma.
Quote from: angel011 on 09-08-2012, 18:09:05
počinje sa eroCkim podvizima banjskog lekara
Hm, ovaj detalj mi strašno liči na Kunderu, ali kod njega se sve na tome i završava. :mrgreen: I to je preveo Sava Babić, jelda? Mađarski narod treba spomenik da mu digne.
Jeste, Babićev prevod.
Bohumil Hrabal-Služio sam engleskog kralja
Vitold Gombrovič-Pripovetke
Quote from: sleep on 11-08-2012, 01:36:59
Bohumil Hrabal-Služio sam engleskog kralja
Доообра! :)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.popboks.com%2Fimg%2Fknjige%2Falbaharicerke1.jpg&hash=e42ee189bc9be019cf85a21efb1a886c513c67ed)
ODLICNA !!!
@ angel ,jel mozes da mi pozajmis ili prodas knjigu ?
Ako misliš na Gezu Čata, imaš ovde za male pare:
http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Fantastika/OPIJUM-DNEVNIK-MORFINISTE-GEZA-CAT/5683062 (http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Fantastika/OPIJUM-DNEVNIK-MORFINISTE-GEZA-CAT/5683062)
ja upravo popunjavam SVE od t. bernharda što dosad nisam (u engl. prepevu).
kakav MAJSTOR... :|
a ja fukamyamu
malena volim te sakam te želim da fukuyama te
HANTER TOMPSON - Andjeli pakla.
Iljf i Petrov-Zlatno tele
hvala ,angel. :)
Ako vam je bio zanimljiv Čat, probajte i Deže Kostolanji-Kornel večernji.
Nelson de Mil Suton
pročitao Na rubu pameti i Bolju polovicu hrabrosti.
tipični Krleža, naravno meni se to sviđa. više od Slamniga i te Polovice hrabrosti. ipak sam pročitao do kraja, i sad mi nije žao. druga polovica daje neki smisao tom našem "prvom pravom postmodernističkom romanu". zanimljivo da se u oba romana radi o bijegu, ali dok je kod Krleže jasno od čega "nervčik" bježi, u Slamniga baš i ne. junak bježi od stare frajle koja piše privatne romane o vječnoj ljubavi (u kojima se pojavljuju nijemci, talijani, partizani, domobrani, ustaše i četnici), a on u svemu tome prepoznaje erotsku igru u kojoj može biti upecan?! čitao netko, jevtropijevićka?
Franc Verfel - Nije kriv ubica, kriv je ubijeni
Vitold Gombrovič-Ferdidurke
Pročitala Moskva kva-kva Vasilija Aksjonova. Banalni ljubavni trougao između klinke-šmizle i dvojice starijih muškaraca, a u nimalo banalnom okruženju Staljinovog Sovjetskog saveza. Paralelno s tim, Tito i Staljin jedan drugom rade o glavi. Paralelno s tim, grupica mladih ruskih ljubitelja džeza pokušava da dokaže da džez nije muzika debelih tirana, već mršavih i potlačenih. Istovremeno i urnebesno i užasavajuće - ono što se dešava jeste u principu blesavo, ali je okruženje takvo da znamo da će biti tragičnih posledica, kao što ih i bude.
Ja sam upravo pročitao Allgemeine-SS iz Osprijevog serijala Man at Arms. Odlična knjižica.
Nakon Allgemeine, pročitao sam i Waffen-SS iz istog serijala.
Stiglo mi danas Witold Gombrowicz-A kind of testament :D
Pazarim danas roman NEVIDBOG Rista Ratkovića (1933, SKZ). Ne znam da l' ću ga i kad čitati, al evo početka, koji me i naveo da se isprsim za 100 dinara:
QuoteПредзорје, модро као чивит, било је већ пуно митраљеза. Косили су по околним брдима, на све стране. А чим грану сунце, грунуше и топови. Дан је долазио као курјак.
Uuu, zvuči dobro! :-|
Martin Kruz Smit Stanica "Tokio".
Upravo pročitao ''Naivan.Super.'' od Ernanda Lua. Prvi put se susrećem sa ovim piscem. Veoma jednostavno napisana, a opet i veoma kontemplativna knjiga. Možda i sam uzmem da pravim spiskove svakodnevnih stvari...
Quote from: Truman on 07-09-2012, 22:29:13
Upravo pročitao ''Naivan.Super.'' od Ernanda Lua. Prvi put se susrećem sa ovim piscem. Veoma jednostavno napisana, a opet i veoma kontemplativna knjiga. Možda i sam uzmem da pravim spiskove svakodnevnih stvari...
Erlend Lu je maher jednostavnog, ogoljenog i kolokvijalnog stila. Idol. :lol:
Pročitaj DOPLER :)
Nova avantura Serloka Holmsa, od autora Entonija Horovica!
Odlicna knjiga, sve vreme drzi paznju, pravi stari dobri krimic.
Ne vidi se razlika u odnosu na dela Konana Dojla,
za razliku od one gluposti "Italijanski sekretar" Kejleba Kara.
Ko voli Holmsa, ovo je must have knjiga!
Sta jedino ne valja? Preskupa je - trenutna cena 920 din (za 330 str, mek povez)
Jukio Mišima i Smrt usred leta (zbirka priča), nisam ranije čitao Mišimu, ali posle ove zbirke potražiću i druga njegova dela, izdvajaju se dve priče o smrti (i ne samo o smrti) - naslovna priča i Patriotizam u kojoj se u detalje opisuje čin ritualnog samoubistva...
Meni je Mišimin Zlatni paviljon bio sjajan.
Moguće da bi ti Mornar koji je izneverio more fino legao.
Od poslednjeg javljanja:
Tačka Omega, Don DeLilo, prepleteno gledanje usporenog Hičkokovog Psiha i priča o nestanku devojke. Kratko i efektno.
Better Together, Sheila O'Flanagan, chick lit. :mrgreen: Koji mi se, za divno čudo, dopao, jaki i gotivni ženski likovi (ne samo ženski, ali su dve žene (sportska novinarka Šeridan koja je ostala bez posla, i Nina, koja drži gostinsku kuću u koju se Šeridan smestila, i koja je šutnula muža nakon što se ovaj "samo malo zezao" sa klinkom koja ćerka može da mu bude) tu glavne).
Moje ime je Crveno, Orhan Pamuk, misteriozno ubistvo, sve se vrti oko nekih knjiga i minijaturista koji ih oslikavaju, obilje informacija o nekadašnjim minijaturama, da li je to što se radi bogohulno, da li je franačko slikarstvo bogohulno... I u svemu tome, tip koji samo 'oće da se oženi ženom u koju je odavno zaljubljen, a koja ni sama ne zna šta bi htela.
Čekaj na proleće, Bandini, i Put za Los Anđeles, Džo Fante. Zabavno je to, i majstorski napisano, a verovatno bi mi bilo još zabavnije da mi likovi ne idu na nerve i da tom malom sebičnom sadisti Arturu Bandiniju još kao četrnaestogodišnjaku ne želim da ga pregazi voz.
Quote from: angel011 on 24-09-2012, 17:49:06
Meni je Mišimin Zlatni paviljon bio sjajan.
Moguće da bi ti Mornar koji je izneverio more fino legao.
oba imaju Ghoul's seal of approval - a i ceo mišima (uključujući i genijalan šrederov film).
Quote from: Milosh on 24-09-2012, 17:44:50
Jukio Mišima i Smrt usred leta (zbirka priča), nisam ranije čitao Mišimu, ali posle ove zbirke potražiću i druga njegova dela, izdvajaju se dve priče o smrti (i ne samo o smrti) - naslovna priča i Patriotizam u kojoj se u detalje opisuje čin ritualnog samoubistva...
Jedna od najboljih priča što sam pročitao u životu je Mišimina priča JAJE. A ja baš ne volim Mišimu kao pisca.
Quote from: Perin on 24-09-2012, 19:40:48
Jedna od najboljih priča što sam pročitao u životu je Mišimina priča JAJE. A ja baš ne volim Mišimu kao pisca.
baš ste blesavi vi tamo ubosni... :roll:
Quote from: Ghoul on 24-09-2012, 19:56:56
Quote from: Perin on 24-09-2012, 19:40:48
Jedna od najboljih priča što sam pročitao u životu je Mišimina priča JAJE. A ja baš ne volim Mišimu kao pisca.
baš ste blesavi vi tamo ubosni... :roll:
Joko Ogava je bolja od Mišime :)
Quote from: angel011 on 24-09-2012, 18:03:18
...a verovatno bi mi bilo još zabavnije da mi likovi ne idu na nerve i da tom malom sebičnom sadisti Arturu Bandiniju još kao četrnaestogodišnjaku ne želim da ga pregazi voz.
:-?
za kaznu :zdravo marijo,zdravo marijo,nanovo i nanovo...... :evil:
Quote from: angel011 on 24-09-2012, 18:03:18
Čekaj na proleće, Bandini, i Put za Los Anđeles, Džo Fante. Zabavno je to, i majstorski napisano, a verovatno bi mi bilo još zabavnije da mi likovi ne idu na nerve i da tom malom sebičnom sadisti Arturu Bandiniju još kao četrnaestogodišnjaku ne želim da ga pregazi voz.
Mislim da bi se tebi svidela knjiga MOJ PAS GLUPI i knjiga PUNA ŽIVOTA od Fantea. Nisu to knjige o Bandiniju. Meni je lično najdraža Fanteova knjiga upravo MOJ PAS GLUPI.
Trenutno čitam Moj pas Glupi i da, definitivno mi se više sviđa od Čekaj na proleće, Bandini i Put za Los Anđeles. :)
jel to isto lom izdao?
Super je Cekaj do proleca Bandini,NEMATE POJMA !!!
Isto Lom, da.
Ne kažem da je Čekaj do proleća, Bandini loš, nego da se meni taj Arturo žestoko nije svideo.
Sta ti se konkretno nije svidelo kod decaka ?
Quote from: angel011 on 24-09-2012, 20:36:10
Isto Lom, da.
Ne kažem da je Čekaj do proleća, Bandini loš, nego da se meni taj Arturo žestoko nije svideo.
UPITAJ PRAH je najbolja knjiga o Bandiniju.
@Agota: Ubija životinje zabave radi. I muči ih, zabave radi. Nasilan je. Mogu da razumem izvesnu dozu sebičluka i agresivnosti kod deteta koje raste uz majku bogomoljku i oca koji ne zna više šta će i kako će (plus je i on izrazito agresivan), ali kod Artura mi je toga bilo previše. Ne previše u smislu loše karakterizacije, dobro je urađen lik, ali je meni takav lik žešće odbojan.
EDIT: Upade Perin. Čitala Upitaj prah, i meni je ta knjiga najbolja knjiga o Bandiniju (čitam uvrnutim redosledom, u zavisnosti od toga na šta naiđem u biblioteci).
Znala sam ,tacno sam znala ,da je to u pitanju . Ali, ja ga razumem . Ni to, nije proslo bez kajanja.
Jedini momenat ,kad sam bila razocarana Arturom je Badnje vece ,to je trenutak kad nije razumeo majku, vec je plakao povredjen ocevim ponizenjem ( u njegovim ocima,naravno) ,njegov otac tako cvrst i mocan,a on ga je video posrnulog,ranjenog kako place ,a nikad zaplakao nije .
Ma kaje se on svaki put, za sve i svašta, pa opet po starom. Mogu ja da ga razumem, ali mi je i dalje odbojan.
A to za Badnje veče, Arturo je i inače bio na strani oca, otac mu je bio faca, a majka sva nikakva (iz njegovog ugla, je l'). Mada se potpuno slažem s njim što ič nije razumeo majku koja je spalila onaj novac, a u kući joj troje gladne dece u odeći koja se raspada. Za ono "budi ti svetica koliko hoćeš, ali ne preko naših leđa" (parafraziram) ga skroz razumem i u potpunosti se slažem s njim.
Endzi,ti i ja isto drvo da gledamo,videle bi razlicito :lol: ali nema veze,zivele razlike !!!! :|
Tako je zanimljivije! :lol: :-|
ENIGMA
Robert Haris
Odlična knjiga o kriptoanalitičarskim dešavanjima u pozadini pomorske klanice II. sv. rata i zamecima kompjuterske tehnologije.
Volter-Kandid
:D
Doktrina satanizma, Dorijan Nuaj. Zanimljiva metafizika + ezoterija...mada ima nekih numeričkih grešaka.
Jao ne, taj i dalje pise.
Quote from: Truman on 04-10-2012, 20:09:56
Doktrina satanizma, Dorijan Nuaj. Zanimljiva metafizika + ezoterija...mada ima nekih numeričkih grešaka.
numeričkih?
ili numeroloških?
ili...?
Locus solus, Remon Rusel. Bože, koliko lud čovek, neviđeno lud.
Drugo nebo, Hulio Kortasar.
Quote from: Ghoul on 05-10-2012, 03:55:57
Quote from: Truman on 04-10-2012, 20:09:56
Doktrina satanizma, Dorijan Nuaj. Zanimljiva metafizika + ezoterija...mada ima nekih numeričkih grešaka.
numeričkih?
ili numeroloških?
ili...?
Ne znam, nisam ja tako ucen. :!: Elem, idi na stranicu 59. pa 11 red. Pise da je polovina broja 78 36, pa onda umnozeno sa 2 ( sta to? ) daje 144.
Ako budem dalje nailazio na greske pisem...
Trumane, gde ti je vera... Ezoteriji se veruje - ezoterija se ne proverava...
Inače, ja ne pripadam toj grupi ezoterista koji se lože na brojeve i njihovo simboličko značenje...o tome ne znam ništa, ovo mi je samo upalo u oči...
Quote from: angel011 on 05-10-2012, 09:08:18
Drugo nebo, Hulio Kortasar.
Dobar!
Nabavila i Gradinu sa tematom o Ruselu (sredio isti prevodilac). Sve preporuke.
Čitam Žene od Čarlsa Bukovskog i polako kompletiram njegova dela...Sam početak je zanimljiv, ovde se Buki fokusira na svoju književnu karijeru...
Quote from: Truman on 14-10-2012, 16:29:42
ovde se Buki fokusira na svoju književnu karijeru...
Шта значи ово и како се то ради?
Pa lepo, ideš po tribinama, fakultetima...promovišeš svoju poeziju ili prozu, usput opališ žensku nekog profesora itd...
Upravo pročitao Pesme 3 od Bukovskog ( zapravo kompilacija više zbirki, mrzi me da gledam sad kojih ) i produbio divljenje prema ovom čoveku koji je mnogo više od običnog perverznjaka i hebača. :mrgreen:
Završio Hitomi Kanehara: Zmijski jezik. Stvarno dobar roman i to od strane mlade spisateljice no less! Preporuka.
Ne mogu sad ništa da čitam, ali preporučujem:
http://www.kupindo.com/Strani-pisci/10897389_KORNEL-VECERNJI-Deze-Kostolanji (http://www.kupindo.com/Strani-pisci/10897389_KORNEL-VECERNJI-Deze-Kostolanji)
čitam Pareta, finiširam Karamazove, posvetit ću se Barbariću (Damir Barbarić, iznenađujuće dobar, potaknuo me na hrvatske filozofe nakon što pročitah njegov komentar šeste i sedme knjige Platonove Države pod nazivom Ideja Dobra) i .......... napokon napokon napokon odradit ću svog prvog Bergsona
Quote from: PingvinPatuljak on 22-11-2012, 17:51:50
čitam Pareta, finiširam Karamazove, posvetit ću se Barbariću (Damir Barbarić, iznenađujuće dobar, potaknuo me na hrvatske filozofe nakon što pročitah njegov komentar šeste i sedme knjige Platonove Države pod nazivom Ideja Dobra) i .......... napokon napokon napokon odradit ću svog prvog Bergsona
Barbarić je odličan. Stil mu je vrhunski. Blagoglagoljiv i milozvučan.
da, mnije svemiropolisno, kako reče dr. Franjo Tuđman
usput, jesi mi ti ono rekao za Sutlića? pročitao sam Uvod u povijesno mišljenje i super je to! čak je prilično zajeban Sutlić. sad svakako moram proučiti malo naše, domaće. naletio sam na povoljan komplet odabranih djela D.Grlića, tako da imam na lageru.
... a Ideja Dobra, s j a j n a. uzmi ako nisi čitao. mene je dopalo baš nakon Poppera, koji se izasrao po Platonu. nije loš Popp, laki prohodni anglosaksonski stil, al draži mi Barbarić. ide to više u dubinu, puno više.
Quote from: PingvinPatuljak on 22-11-2012, 21:03:12
da, mnije svemiropolisno, kako reče dr. Franjo Tuđman
usput, jesi mi ti ono rekao za Sutlića? pročitao sam Uvod u povijesno mišljenje i super je to! čak je prilično zajeban Sutlić. sad svakako moram proučiti malo naše, domaće. naletio sam na povoljan komplet odabranih djela D.Grlića, tako da imam na lageru.
... a Ideja Dobra, s j a j n a. uzmi ako nisi čitao. mene je dopalo baš nakon Poppera, koji se izasrao po Platonu. nije loš Popp, laki prohodni anglosaksonski stil, al draži mi Barbarić. ide to više u dubinu, puno više.
Ja sam "Uvod u povijesno mišljenje" na 90/180 str. U toj knjizi ima mnogo dobrih i korisnih naznaka koje sam usvojio. Ali Sutlić je stvarno zafrkan što se tiče terminologije koja je hajedgerijanska, i ne ispričava se za to. "Kako čitati Heideggera" je bilo još zeznutije, koliko se sjećam (mnogo zgodnija za Heideggera je Finkova - Uvod u filozofiju); dok mi se "Bit i suvremenost" čini kudikamo pristupačnija (ovu imam doma, pa je listam). Napisao je i, od partijskih filozofa, osporavanu "Praksu rada kao znanstvenu povijest".
Praxisoci imaju dobre stvari, mada ih ja čitam u opoziciji; mislim sve divno i krasno dok na kraju ne ispadne da su komunisti jedini Ljudi Povijesti ili Ljudi Sudbine, te da su sve filozofije, premda pogrešne, pripremile tlo naprednoj misli Marxa i Engelsa. Dosta su me naučili, no kažem, nisam na njihovoj strani.
Barbarićev građansko-srednjoeuropski stil pisanja me baš osvojio i zbog tog ozračja često uzmem čitati njegove spise. Tako je inovativan, prijatan, nenametljiv i fluidan s tim kovanicama s kojima iskušava sve mogućnosti hrvatskog jezika. I ne radi se o nekoj jalovoj, društveno nazadnoj i ideološki regresivnoj filozofiji :) . Po njegovim riječima, najtoplije mu je pri Platonovoj filozofiji, te stvarno vlada njome maherski. Ponudio je neke od najblagotvornijih implikacija Platonovih dijaloga koji se redovito površno čitaju. Tako da i ja rangiram Platona visoko baš poradi Barbarića. Većina kritika Platona su po meni brzoplete ili nedomišljene. Hegelov sustav je u cijelosti Platon spojen s Heraklitom i dodana još 'kraj povijesti'.
Nisam još uzeo "Ideju dobra", valjda iz nesporazuma jer sam mislio da je to filološki akademski komentar bitan kod prevođenja dijaloga. A i zato što sam Državu davno već zastao na 4. knjizi, pa kad dođem na 6.-u onda ću posegnuti za ovim.
ima i filološki komentar, ali bitan je filozofski.
ostalo ti šibnem na mail
Quote from: PingvinPatuljak on 22-11-2012, 22:06:06
ima i filološki komentar, ali bitan je filozofski.
ostalo ti šibnem na mail
ajd, može, odavno se nismo čuli
Završavam Slouching Towards Bethlehem, zbirku eseja koje je Joan Didion, nekrunisana kraljica literary journalisma, pisala sredinom i krajem '60ih. Iznenađujuće, mnogo su mi se više dopali lični eseji, poput On Keeping a Notebook, On Self-Respect, ili ličnom osvrtu na nestanak "starog" Sakramenta, iz koga su potekle generacije njenih predaka, nego naslovni esej koji je nastao kao posledica njenog boravka u Haight-Ashbury kvratu San Franciska 1967. godine. Mada, nešto oko način na koji piše o Džonu Vejnu ili Havajima stvara blagi utisak ženskog Balarda.
Evo nekoliko odlomaka, flejvora radi:
Most of our platitudes notwithstanding, self-deception remains the most difficult deception. The tricks that work on others count for nothing in that very well-lit back alley where one keeps assignation with oneself: no winning smiles will do here, no prettily drawn lists of good intentions. One shuffles flashily but in vain through one's marked cards- the kindness done for the wrong reason, the apparent triumph which involved no real effort, the seemingly heroic act into which one had been shamed.
The dismal fact is that self-respect has nothing to do with the approval of others — who are, after all, deceived easily enough; has nothing to do with reputation, which, as Rhett Butler told Scarlett O'Hara, is something people with courage can do without.
To do without self-respect, on the other hand, is to be an unwilling audience of one to an interminable documentary that deals with one's failings, both real and imagined, with fresh footage spliced in for every screening.
---
We are well advised to keep on nodding terms with the people we used to be, whether we find them attractive company or not. Otherwise they turn up unannounced and surprise us, come hammering on the mind's door at 4 a.m. of a bad night and demand to know who deserted them, who betrayed them, who is going to make amends. We forget all too soon the things we thought we could never forget. We forget the loves and betrayals alike, forget what we whispered and what we screamed, forget who we were.
I have already lost touch with a couple of people I used to be; one of them, a seventeen-year-old, presents little threat, although it would be of some interest to me to know again what it feels like to sit on a river levee driking vodka-and-orange-juice and listening to Les Paul and Mary Ford and their echoes sing "How High the Moon" on the car radio. (You see I still have the scenes, but I no longer perceive myself among those present, no longer could even improvise the dialogue.) The other one, a twenty-three-year-old, bothers me more. She was always a good deal of trouble, and I suspect she will reappear when I least want to see her, skirts too long, shy to the point of aggravation, always the injured party, full of recriminations and little hurts and stories I do not want to hear again, at once saddening me and angering me with her vulnerability and ignorance, an apparition all the more insistent for being so long banished.
---
To have that sense of one's intrinsic worth which constitutes self-respect is potentially to have everything: the ability to discriminate, to love and to remain indifferent. To lack it is to be locked within oneself, paradoxically incapable of either love or indifference. If we do not respect ourselves, we are on the one hand forced to despise those who have so few resources as to consort with us, so little perception as to remain blind to our fatal weaknesses. On the other, we are peculiarly in thrall to everyone we see, curiously determined to live out — since our self-image is untenable — their false notions of us. We flatter ourselves by thinking this compulsion to please others an attractive trait: a gist for imaginative empathy, evidence of our willingness to give. Of course I will play Francesca to your Paolo, Helen Keller to anyone's Annie Sullivan; no expectation is too misplaced, no role too ludicrous. At the mercy of those we cannot but hold in contempt, we play roles doomed to failure before they are begun, each defeat generating fresh despair at the urgency of divining and meting the next demand made upon us.
http://www.publishersweekly.com/pw/by-topic/industry-news/tip-sheet/article/54337-the-top-10-essays-since-1950.html (http://www.publishersweekly.com/pw/by-topic/industry-news/tip-sheet/article/54337-the-top-10-essays-since-1950.html)
Baš ti se dopalo? :lol: Ne znam zašto, ali ovaj drugi odlomak me je naveo na to da žena baš, ono, baš voli Prusta. Što je uvek pozitivno. :lol:
E, što se mene tiče: Ildiko Lovaš, Kamenčić. Meni se izrazito dopalo, verujem da bi se zainteresovala, u najmanju ruku, i Angel - odnosno, u to sam poverovala kad sam naišla na duži odlomak o odnosu dece prema nasilju i samoubistvu: uživo i kod Geze Čata. :mrgreen: Inače, priča nadrndana nastavnica istorije, koju roditelji gnjave što se ne udaje, i koja razmišlja o nepoznatom čoveku koji se obesio na tavanu škole... uz dosta mizantropije koja ume da podseti na - pa na jednog drugog KuK mizantropa :mrgreen: ali je dovoljno osobeno da me nije odbilo zbog toga. :-|
Metamorfoza od Kafke, monotono ali ima smisla...
Quote from: Truman on 25-11-2012, 21:56:42
Metamorfoza od Kafke, monotono ali ima smisla...
xtwak xuss xuzi xtwak xuss
xrofl
Platonov - Poslednja komuna
Dobio sam da pročitam Psi i ostali od Biljane Jovanović, jako čudno pisana knjiga, borim se da je nastavim s čitanjem, sva sreća pa nije dugačka.
Milan Kundera, Nepodnošljiva lakoća postojanja. Odavno mi se nije desilo da mi neki roman ovoliko "klikne", od načina na koji Kundera sklapa rečenice, pa do toga šta njima ima da kaže; a nisam još ni na polovini romana...
Uh, jao, svađaćemo se kad se jednog dana budemo videli :mrgreen:
Veliki Getsbi - Skot Ficdžerald.
Fino, lagano, tragično.
Quote from: Plut on 26-11-2012, 16:33:36
Veliki Getsbi - Skot Ficdžerald.
Fino, lagano, tragično.
Prva knjiga na ćirilici koju sam pročitala. :)
Citam Frogs to Princes, knjiga o osnovama NLP-a...zanimljivo stivo, mada malo previse razvuceno kao sto je i cest slucaj s takvom literaturom...
Quote from: Jevtropijevićka on 25-11-2012, 21:48:10
Ne znam zašto, ali ovaj drugi odlomak me je naveo na to da žena baš, ono, baš voli Prusta. Što je uvek pozitivno. :lol:
Opet te ja spajam sa languagehatom, ali evo šta je on velio po završetku Potrage:
http://www.languagehat.com/archives/003084.php (http://www.languagehat.com/archives/003084.php)
Kad mi kažeš šta misliš o njegovim utiscima, možeš nastaviti o sebi i Kunderi. Nije, naravno, da sam ga ja ikad čitao, ali to nije razlog da ne čujem kako se Miloš i ti razmimoilazite oko nj. :lol:
Čitala sam ja to još prethodni put kad si ga linkovao :) i šta reći, dobar je Šešir. Ja sam Prusta čitala baš kad je trebalo, u jesen '98, trajalo je 52 dana sa manjim odmorima kad počne da me isuviše nervira, i naprosto, sve mi je živo ispomerao kad je reč o shvatanju vremena, ljudi i života. -.- Ovom je bilo predugo, meni je nedostajao još jedan tom između pretposlednjeg i poslednjeg :mrgreen: za neke detalje koji su nam ovako samo nagovešteni.
Razumem sve ljude za koje je Prust preveliki smarač a njegov pripovedač stoka, ali mislim da su njegove mane neizbežni pratioci njegovih vrlina, a to je upravo ta neverovatna sposobnost zapažanja i najsitnijih pojedinosti, i fizičkih i duševnih, i sklonost ka neverovatno podrobnoj analizi s jedne i generalizaciji s druge strane. A kad se pažljivije pogleda, on nije ništa milosrdniji prema sebi/pripovedaču nego prema drugim likovima koje razgolićuje i opanjkava.
A što se tiče Kundere, bah, Kunderu sam prvi put čitala tokom gimnazijskog projekta (nedovršenog) da pročitam sve knjige koje smo imali u kući, i tad su pale Šala, Knjiga smijeha i zaborava i Smešne ljubavi, ne mogu da se setim da li i Oproštajni valcer, a Kundera mi se temeljno zgadio -.- Mnogo kasnije (čitaj: oko dvajespete) pročitala sam, nakon sve ovakvih miloševski oduševljenih preporuka od strane osoba oba pola, i Nepodnošljivu lakoću postojanja i samo mi se potvrdio omladinski utisak, na mnogo razgovetnijem nivou - da Kundera mrzi ljude, a žene posebno, da mu je mrska sva telesnost, a osobito seksualnost, i da se svi ti njegovi švaleri na jedan osobit (donžuanima često svojstven) način gade žena sa kojim spavaju, a naročito žena koje ih na svoju nesreću vole. Štagaznam, jasno mi je da sam prilično usamljena sa tim stavom, al ga se ne odričem. Kad su Česi u pitanju, uvek ću se mnogo radije opredeliti za Hrabala (e to je divota himne životu!) ili Čapeka. -.-
Ja sam zaboravio da sam ga linkovao. :facepalm:
A ovo:
QuoteJa sam Prusta čitala baš kad je trebalo, u jesen '98, trajalo je 52 dana
QuoteKunderu sam prvi put čitala tokom gimnazijskog projekta (nedovršenog) da pročitam sve knjige koje smo imali u kući
<3
Elem, počeo sam da čitam
Generation X Daglasa Kouplanda. Još je rano za utisak, ali pojmovnik koji se provlači na dnu većine stranica me je odmah kupio:
McJob - a low-pay, low-prestige, low-dignity, low-benefit, no-future job in the service sector. Frequently considered a satisfying career choice by people who have never held one
historical underdosing - to live in a period of time when nothing seems to happen. Major symptoms include addiction to newspapers, magazines, and TV news broadcasts.
historical overdosing - to live in a period of time when too much seems to happen. Major symptoms include addiction to newspapers, magazines, and TV news broadcasts.
Zanimljivo Jevtropijevićkino čitanje Kundere. :lol: Meni je naprotiv, on vrlo pitak i duhovit i sa sjajnim uvidima ali moram sad da mu se vratim i pogledam ga iz te erotofobne, mizogine perspektive.
A Generation X je čitljiv, no, kad budeš uzeo Život posle Boga, spremi se na očajavanje. U Gen X je Koplend depresivnost još držao pod kontrolom, posle se razularila. Nije rđavo ni jedno ni drugo, ali je defetistički do nihilizma (posebno u ŽPB).
@Jevtra
Moja mama ima iste stavove o Kunderi kao ti, s tim što je u vreme kad je nju zgrozio bio mnogo popularniji nego sad, pa je još ispadalo da širi jeres u društvu kad oplete po njemu. Zbog toga se nisam nešto ni zaletela da ga pročitam, dok nisam naletela na neku njegovu knjigu u momkovom noćnom ormariću, a pošto je dotični prava spavalica, ujutru nisam ni imala šta da radim nego da iščitam sve što je tamo bilo – Bukovski, King, razni Latinoamerikanci i ta Kunderina knjiga, koja je toliki utisak na mene ostavila da ne znam čak ni koja je od ovih nabrojanih. Nije me čak ni iznervirala, mada bi verovatno izazvala revolt da me je neko terao da je pročitam zato što je u modi. Što se tiče toga o Kunderi kao ženomrscu i seksofobu, toliko mi je kao pisac bio bezbojan da nisam ni primetila da tu još iznosi i neke ružne stavove. :mrgreen:
Quote from: Meho Krljic on 27-11-2012, 12:52:08
Zanimljivo Jevtropijevićkino čitanje Kundere. :lol: Meni je naprotiv, on vrlo pitak i duhovit i sa sjajnim uvidima ali moram sad da mu se vratim i pogledam ga iz te erotofobne, mizogine perspektive.
Ma dobro, ne sporim mu ja te kvalitete, ali nekako... hm, u retrospektivi su mi se svi ti detalji nekako stopili, ali recimo kad ona nesrećna (i naglašeno neprivlačna) žena u Šali pokuša da se ubije pa greškom popije udarnu dozu laksativa, ili ona devojka koja se sa momkom "igra" da je stoperka pa on iz igre pređe u pravo silovanje a onda nam Kundera onako usput provuče kako nikad u životu nije uživala u seksu kao tada :roll: ili ona udovica koja radi malo utehe (možda sam loše zapamtila) pokušava da spava sa nekim novim, ko joj je zapravo odvratan, e, tu se kaže da je "pamćenje gađenja jače od pamćenja ljubavi" i sve tako nešto zanimljivo. -.- Okej, okej, on dobro piše, ali na tom ljudskom nivou apsolutno mi je neodrživ, a možda sam samo ja moralizator, ne sporim.
@Dacko: eh... on je kod nas u vreme kad ga je tvoja mama čitala zbog disidentstva bio onoliko favorizovan, mogu da zamislim kako su ti razgovori izgledali :lol: pozdravi je od istomišljenice!!!
Sad se očekuje od Miloša da brani Kunderu usput dokazujući kako niko od njih dvojice nije ženomrzac. :lol:
Ali ne kažem ja to ni za Miloša :cry: niti za bilo koga ko voli Kunderu, zaboga, jedna od mojih najboljih drugarica neviđeno se loži na Nepodnošljivu lakoću, njoj je to ljubavna priča... šta se može, koliko ljudi, dvaput toliko očiju!
Ako ćemo već svašta da očekujemo, neka to bude da Father Jape pročita Kunderu i sam proceni ko je u pravu. :) A Miloš ( i bilo ko drugi) svakako ima prava da voli ma kog pisca a da to ne mora da brani, sve i kad bi bilo moguće odbraniti se od Jevtre kad je tema književnost. :wink:
Edit: A onda sam shvatila na koliko se pogrešnih na načina može protumačiti poslednja rečenica, pa ću samo da zavapim: nemojte! Mislila sam na Jevtrine veštine u tumačenju književnih dela.
Quote from: Perin on 29-10-2012, 02:02:06
Završio Hitomi Kanehara: Zmijski jezik. Stvarno dobar roman i to od strane mlade spisateljice no less! Preporuka.
Pročitala i ja.
Na Goodreadsu ima primedbi da je jezik katastrofa, uz ogradu da su ljudi čitali prevod na engleski (mada im se nekako čini da verovatno ni original nije mnogo bolji), a ovo što je nama dostupno je prevod sa engleskog. :lol: I, da, jezik je stvarno beda, što je donekle opravdano naratorkom koja i sama priznaje da joj je rečnik vrlo ograničen (to kad želi bogatiji rečnik za vrištanje i psovke :mrgreen: ). No, i uz takav jezik, solidno je ovo delce o mladim ljudima u Japanu koji ne znaju šta će sa sobom, nije im ni do čega, pa besciljno tumaraju unaokolo i prave gluposti, nekad i prilično ekstremne.
Sad si me opet podsetila na Kurvu iz Mense. :oops:
EDIT: Dacko, ne angel.
EDIT 2: Ne Dacko, njen post.
Sećam se Kunderinog Oproštajnog valcera (davno bilo). Pamtim da je bio lako i brzo čitljiv. Da se ubijem, sad ne bih mogla reći da li je o ljubavi ili nečem trećem, ali jedino čega se sećam je klinika za lečenje steriliteta i deca rođena sa istim nosem kakav je imao i lekar.
E sad, dal' je problem do moje memorije ili njegovog pisanja, ne bih znala reći. Verovatno bi mi trebalo osveženje, ali fali želja.
Quote from: Father Jape on 27-11-2012, 13:28:15
Sad si me opet podsetila na Kurvu iz Mense. :oops:
EDIT: Dacko, ne angel.
EDIT 2: Ne Dacko, njen post.
Kuku! Lele! I još - opet? A šta te je tačno podsetilo na tu priču?
Quote from: Jevtropijevićka on 27-11-2012, 13:04:30
ona devojka koja se sa momkom "igra" da je stoperka pa on iz igre pređe u pravo silovanje a onda nam Kundera onako usput provuče kako nikad u životu nije uživala u seksu kao tada :roll:
To je iz Smešnih Ljubavi, da? Sad ne mogu da se setim i možda mi se nešto izmešalo ali ja sam Smešne Ljubavi čitao relativno skoro i ta priča (ako je to ta priča) mi je delovala impresivno dobro hendlovana s obzirom na tematiku, sa ironijskim nadevom koji relativizuje stavove likova. Ali proveriću kad dođem kući.
Ernesto Sabato-O junacima i grobovima
Quote from: Father Jape on 25-11-2012, 15:44:25
http://www.publishersweekly.com/pw/by-topic/industry-news/tip-sheet/article/54337-the-top-10-essays-since-1950.html (http://www.publishersweekly.com/pw/by-topic/industry-news/tip-sheet/article/54337-the-top-10-essays-since-1950.html)
Nisam ih sve pročitao, ali mogu toplo da preporučim ovaj:
http://www2.fiu.edu/~sabar/enc3311/Against%20Joie%20de%20Vivre.pdf (http://www2.fiu.edu/~sabar/enc3311/Against%20Joie%20de%20Vivre.pdf)
Against Joie de Vivreby Phillip Lopate
Quote from: Jevtropijevićka on 27-11-2012, 12:08:28
Ja sam Prusta čitala baš kad je trebalo, u jesen '98, trajalo je 52 dana sa manjim odmorima kad počne da me isuviše nervira, i naprosto, sve mi je živo ispomerao kad je reč o shvatanju vremena, ljudi i života.
objasni ti to malo bolje
pretpostavljam da ne misliš na filozofsko bavljenje vremenom? ili misliš?
ionako namjeravam pročitati Put k Swannu. ti si čitala komplet Prousta?
Kad budem mlađi
Umeću da živim
Neće mi dani prolaziti kao do sad
Tek tako
Bez svrhe i smisla
Imaću vremena
Koliko hoćeš
...
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/t43995.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/t43995.lt.html)
dobar je bećković.
Car. :)
Gombrovič-Kosmos
Ne čitam, obnavljam gradivo - Lazar Bojanović - "Vremeplov duše".
Quote from: PingvinPatuljak on 28-11-2012, 17:34:20
Quote from: Jevtropijevićka on 27-11-2012, 12:08:28
Ja sam Prusta čitala baš kad je trebalo, u jesen '98, trajalo je 52 dana sa manjim odmorima kad počne da me isuviše nervira, i naprosto, sve mi je živo ispomerao kad je reč o shvatanju vremena, ljudi i života.
objasni ti to malo bolje
pretpostavljam da ne misliš na filozofsko bavljenje vremenom? ili misliš?
ionako namjeravam pročitati Put k Swannu. ti si čitala komplet Prousta?
Mislim. I jesam. I baš neću xfrog Nisu me čak ni one Džimijeve toples fotke ponukale da ti skroz oprostim. Javi se za godinu-dve opet, pošto sam zaboravno zlopamtilo. :lol:
Još uvek sam u Generation X-u, u kome u jednom delu Koupland opisuje nešto što podseća na današnje hipstere, odnosno recimo da je ovo njihov ekvivalent s kraja '80ih, s bitnom razlikom da su ovi aktivistički nastrojeni, i pre earnest nego ironic.
(jedan od glavnih likova je dao otkaz na svom nine-to-five cubicle poslu pa veli:)
And it was this thought of loving that sustained me for a long while when, after quitting, I turned into a Basement Person and never went in to work in an office again.
Now: when you become a Basement Person, you drop out of the system. You have to give up, as I did, your above-ground apartment and all of the silly black matte objects inside as well as the meaningless rectangles of minimalist art above the oatmeal-colored sofa and the semidisposable furniture from Sweden. Basement People rent basement suites; the air above is too middle class.
I stopped cutting my hair. I began drinking too many little baby coffees as strong as heroin in small cafes where sixteen-year-old boys
and girls with nose rings daily invented new salad dressings by selecting spices with the most exotic names ('Oooh! Cardamom! Let's try a teaspoon of that!'). I developed new friends who yapped endlessly about South American novelists never getting enough attention. I ate lentils. I wore llama motif serapes, smoked brave little cigarettes (Nazionali's, from Italy, I remember). In short, I was earnest.
Basement subculture was strictly codified: wardrobes consisted primarily of tie-dyed and faded T-shirts bearing images of Schopenhauer or Ethel and Julius Rosenberg, all accessorized with Rasta doohickeys and badges. The girls all seemed to be ferocious dykey redheads, and the boys were untanned and sullen. No one ever seemed to have sex, saving their intensity instead for discussions of social work and generating the best idea for the most obscure and politically correct travel destination (the Nama Valley in Namibia— but only to see the daisies). Movies were black and white and frequently Brazilian.
Quote from: Jevtropijevićka on 30-11-2012, 12:54:09
da ti skroz oprostim.
da mi oprostiš?? ah... ajd dobro.
Crveni zmaj Tomas Haris :lol:
Još malo Generacije X
occupational slumming - taking a job well beneath one's skill or education level as a means of retreat from adult responsibilities and/or avoiding possible failure in one's true occupation.
rebellion postponement - the tendency in one's youth to avoid traditionally youthful activities and artistic experiences in order to obtain serious career experience. Sometimes results in the mourning for lost youth at about age thirty, followed by silly haircuts and expensive joke-inducing wardrobes.
It's still a car culture town here, and on a busy night it can feel like a Daytona, big tits, burger-and-shake kind of place where kids in go-go boots and asbestos jackets eat Death Fries in orange vinyl restaurants booths shaped like a whitewall GT tire.
i na kraju hotel koji jedan od troje glavnih likova želi da otvori:
I want to open a place down in San Felipe. It`s on the east side of the Baja needle. It`s a tiny shrimping village surrounded by nothing but sand, abandoned uranium mines, and pelicans. I`d open up a small place for friends and eccentrics only, and for staff I`d only hire elderly Mexican women and stunningly beautiful surfer and hippie type boys and girls who have had their brains swiss-cheesed from too much dope. There`d be a bar there, where everyone staples business cards and money to the walls and the ceiling, and the only light would be from ten watt bulbs hidden behind cactus skeletons on the ceiling. We`d spend nights washing zinc salves from each other`s noses, drinking rum drinks, and telling stories. People who told good stories could stay for free. You wouldn`t be allowed to use the bathroom unless you felt-penned a funny joke on the wall. And all of the rooms would be walled in knotty pine wood, and as a souvenir, everyone would receive just a little bar of soap
.... svojevrsni nastavak (Generacija A) je dosta loš, i izvorno i u prevodu..
Čitam Dnevnike od Bukija, lepo uvid u njegov um...
Huan Karlos Oneti-Brodogradilište
Repriziram knjigu DOBRI VOJNIK SVEJK koju sam nedavno kupio u dvotomnom izdanju iz 2011. Jedna od najbitnijih knjiga u mom životu ...
Quote from: sleep on 12-12-2012, 17:49:14
Huan Karlos Oneti-Brodogradilište
Super je Oneti, zar ne? Ako nisi gledao(ili bese gledala :lol:) obavezno pogledaj film "Bad Day to Go Fishing" radjen po njegovoj prici.
http://www.imdb.com/title/tt1388402/ (http://www.imdb.com/title/tt1388402/)
Ok je knjiga za sad, skidam film, hvala! Da li je još neki roman od njega preveden na srpski ?
Nemam pojma. Slucajno sam gledao film i on mi se strasno dopao pa sam kupio "Brodogradiliste". Bilo bi dobro da ima jos nesto prevedeno.
Marlen Haushofer-Mansarda
RIVERS OF BABYLON - Peter Pišcanek
Odlična knjiga iz 1991, tranzicije iz socijalizma u kapitalizam - one beskrvne - su bile slične svuda u istočnoj Evropi ...
Dovrsavam Najlepse price od Dostojevskog. Vrhunski, samo sve neke nesrecne ljubavne price...
Na preporuku Dacko, pročitala Svet najbolji od svih Kima Monzoa.
Nekoliko priča, novela koju su nazvali romanom, pa opet nekoliko priča.
Odlične priče, poneka setna, kao priča o paru za koji izgleda da im se uvalio nezvani i nasrtljivi gost, da bi na kraju ispalo da se svako leto smaraju u kućici u selendri gde im ne dolazi ama baš niko, uglavnom bizarne, a sve odreda crnjaci.
Sledi spojler za prvu priču, pa kome smeta, neka ne čita:
SPOJLER
Elem, glavnom liku usred porodičnog ručka naprasno umre mlađi brat. Braća su gimnazijalci. Roditelji i narator zblanuto gledaju, niko ne želi da prizna da je ovaj umro. Pa ga brat odnese u sobu, kao, da odrema malo, pozlilo mu. Roditelji zahvalni što još ne moraju da se suoče s tim da im je sin umro. Narator mrtvog brata svlači, oblači, donosi za obroke, pere ga, svi se pretvaraju da je i dalje živ. Iz knjiga nauči kako da ga preparira, pa to i učini. Svaki dan ga nosi u školu i smesti negde u zadnje klupe, i u pretrpanim učionicama niko ne primeti da je i inače tih momak zapravo preparirani leš. Narator tako folira sve redom. Nastavlja se dok im roditelji ne umru. Narator pomišlja da bi tad mogao da prizna istinu - roditelji više ne mogu da se potresu - ali mlađi brat, sve tako mrtav, ima devojku koja ne kapira da je on mrtav (narator je stalno smišljao izgovore za ovo i ono), devojka bi mogla da se potrese, a i narator se nekako navikao na celu situaciju.
To bi vam bila prva priča, i ostale su slični crnjaci. Kome se sviđa, nek' navali. :mrgreen:
http://www.theatlantic.com/entertainment/archive/2013/02/i-urge-you-to-drop-e67-02-course-syllabi-by-famous-authors/273578/ (http://www.theatlantic.com/entertainment/archive/2013/02/i-urge-you-to-drop-e67-02-course-syllabi-by-famous-authors/273578/)
Roberto Bolanjo-Udaljena zvezda
čitam anu karenjinu
već 50 strana niđe ane 8-)
u srednjoj sam ovo na preskok čitao
ili samo podvučeno :evil:
Kramera Platonovo utemeljenje metafizike i Flauberta Bouvard i Pecuchet. mislim, o čemu mi pričamo, ponovo sam pobjednik
Moć sadašnjeg trenutka od Ekharta Tola. Eh, kad bi bio u stanju da to i primenim...
Daleko u nama, Vasko Popa (izbor iz poezije, i to sasvim solidan).
Tomas Man, Carobni breg. (mada, meni je ovo skroz svasta nesto od SF,F,H... )
Quote from: Karl Rosman on 31-03-2013, 00:20:55
Tomas Man, Carobni breg. (mada, meni je ovo skroz svasta nesto od SF,F,H... )
Odličan izbor :mrgreen:
Quote from: Jevtropijevićka on 06-10-2012, 08:00:47
Quote from: angel011 on 05-10-2012, 09:08:18
Drugo nebo, Hulio Kortasar.
Dobar!
Nabavila i Gradinu sa tematom o Ruselu (sredio isti prevodilac). Sve preporuke.
Ako neko hoće da mi proda ili nekako dobavi kopiju tog broja Gradine bio bih mu više nego zahvalan i, naravno, voljan da platim sve troškove.
Čitam po ko zna koji put Melvilovog
Bartlebija, prvi put
Vetar Kloda Simona, i ne pomišljam (već par noći) da legnem u krevet prije nego iščitam Mišoov d
olazak u Kito.
Citam Putovanje nakraj noci od Selina. Ima dobrih momenata, ceo roman odise cinizmom i opisom besmislenosti rata. Nije Hemingvej, al dobar je i Selin.
Quote from: Truman on 15-05-2013, 12:44:38
Citam Putovanje nakraj noci od Selina. Ima dobrih momenata, ceo roman odise cinizmom i opisom besmislenosti rata. Nije Hemingvej, al dobar je i Selin.
Odlična knjiga, mnogo više od zgražanja nad užasima rata! Nije ni nalik Hemingveju, razočaraćeš se ako očekuješ nešto kao što je ''Za kim zvona zvone''.
Quote from: entelehija on 15-05-2013, 05:11:17
Quote from: Jevtropijevićka on 06-10-2012, 08:00:47
Quote from: angel011 on 05-10-2012, 09:08:18
Drugo nebo, Hulio Kortasar.
Dobar!
Nabavila i Gradinu sa tematom o Ruselu (sredio isti prevodilac). Sve preporuke.
Ako neko hoće da mi proda ili nekako dobavi kopiju tog broja Gradine bio bih mu više nego zahvalan i, naravno, voljan da platim sve troškove.
Čitam po ko zna koji put Melvilovog Bartlebija, prvi put Vetar Kloda Simona, i ne pomišljam (već par noći) da legnem u krevet prije nego iščitam Mišoov dolazak u Kito.
Imaš PM :)
Quote from: kimura on 15-05-2013, 13:04:32
Quote from: Truman on 15-05-2013, 12:44:38
Citam Putovanje nakraj noci od Selina. Ima dobrih momenata, ceo roman odise cinizmom i opisom besmislenosti rata. Nije Hemingvej, al dobar je i Selin.
Odlična knjiga, mnogo više od zgražanja nad užasima rata! Nije ni nalik Hemingveju, razočaraćeš se ako očekuješ nešto kao što je ''Za kim zvona zvone''.
da, skapirao sam da je drugacije. Ovo je vise u fazonu "sprdam se sa onim sto mi se dogadja u zivotu". A inace Za kim zvono zvoni mi je jedan od omiljenih romana.
Bait Dog, Chuck Wendig.
Prvi deo romana čini novela Shotgun Gravy, o tinejdžerki Atlanti koja se upravo vratila sa psihijatrijskog odeljenja, na kome je provela izvesno vreme nakon što je sačmaricom raznela testise švalera svoje majke koji je hteo da je siluje (u noveli ne saznajemo da li mu je to i uspelo, tek u romanu saznamo ponešto). U školi je izbegavaju, sa majkom je na ratnoj nozi (pošto ova nije htela da vidi šta se dešava), sva se ukoči na blizinu bilo čega muškog, čak i ako nekog zaista smatra za prijatelja. Dok se vraća iz škole, nailazi na trojicu siledžija koji maltretiraju venecuelanskog dečaka (pokušavaju da ga nateraju da pojede pseći izmet), i pomaže tom dečaku (naravno, time od siledžija stvara neprijatelje). Momak se zove Šejn, nije ga pre toga znala, samo nije mogla da tek tako prođe i okrene glavu dok nekog maltretiraju.
Ispada da je Šejn toliko zahvalan da može da ga se otarasi koliko i zahvalnog kučenceta. A ispada i da ima prijatelja po imenu Kris koga maltretiraju neke druge siledžije (Kris je gej).
Do tog trenutka, stvari liče na nešto oštriji YA. Međutim, u YA, bar do sada, nisam videla da gej tinejdžeru u anus nabiju ljute papričice i puter od kikirikija tako da ovaj nedelju dana krvari svaki put kad ode u WC.
Atlanta ne želi da se igra spasioca, želi samo da je ostave na miru, ali ponovo nije u stanju da okrene glavu i ignoriše kad nekog maltretiraju.
I tako, tu se još svašta dešava, da ne spojlujem dodatno, da bi se sve završilo nabudženim i ne baš uverljivim krajem - uz gomilu lokalnih neonacista i sličnih budala koje su uz to lokalni moćnici, zaista nije verovatno da troje klinaca može tek tako da pobedi.
Stvari postaju uverljivije na početku romana koji sledi. Zvanična verzija je da se Kris obesio o krušku, u šta ni Atlanta ni Šejn ne veruju. Šejn želi da njuškaju unaokolo i kazne krivce, ali se Atlanta već oseća užasno zbog svega što je pokrenula i što je uopšte izazivala lokalne moćnike, krivi sebe za Krisovu smrt, i ne želi da i dalje izaziva sudbinu, jer bi mogao da nastrada još neko.
Ispada da će i bez daljeg izazivanja nastradati i ona i majka joj, jer će ih izbaciti iz kuće zbog neplaćenih rata, i to tri meseca ranije nego što zakon zapoveda. Kako bi zaradila nešto novca, Atlanta prihvata molbu jedne bogate devojke da otkrije ko joj je ubio psa (i prethodno ga mučio - ako želite detalje, pročitajte knjigu).
Imaćete priliku da saznate sve što niste želeli da znate o borbama pasa. A, kako to već biva, ispašće da će rešavanjem slučaja sa psom Atlanta otkriti i šta se tačno desilo sa Krisom. A ima i divna argentinska doga.
Na kraju ponovo dolazimo do delimične tinejdžerske pobede, ovog puta za nijansu uverljivije, makar zato što dobijamo poruku da stvari ne postaju bolje same od sebe, već morate da ujedate i šutirate i borite se za ono što hoćete - i da snosite opake posledice zbog te borbe.
Knjiga je brutalna u toj meri da sam se povremeno pitala čemu baš tolika brutalnost, ima li to smisla sem brutalnosti radi brutalnosti - a onda se setim vesti koje povremeno čitam, o silovanjima i ostalim gadostima među američkom omladinom, i o siledžijama koje se neretko izvuku, samo im priprete prstom, i shvatim da, nažalost, ima smisla.
Što se zanatskog dela tiče, moglo je i bolje. Likovi se ponekad ponašaju onako kako autoru odgovara, i neka rešenja su zbrzana, kao da je autor upao u hiperprodukciju, nije stigao do kraja da osmisli, pa daj šta daš. Bez obzira na to, ukoliko imate jak želudac, knjiga je sasvim čitljiva.
Vendigov blog mi je i dalje bolji od njegovih knjiga.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Frobert-haller.de%2Fwp-content%2Fuploads%2F2013%2F02%2Fer_ist_wieder_da.jpg&hash=35363ce324c1790cbe5a13c45232d5e376054085)
Laguna sprema srpsko izdanje.
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=01&dd=20&nav_id=679125 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=01&dd=20&nav_id=679125)
Meni se sviđa.
Procitao Vestinu jasnog misljenja Rolfa Dobelija. Ova knjiga opisuje 52 greske u misljenju koje se cesto javljaju i prouzrokuju stetu. Kao i Crni labud i ova knjiga je namenjena onima koji bi da prosire vidike i postanu svesni da postoje i drugaciji uglovi.
Ferdidurke od Gombroviča. Nevjerovatno je da knjiga, ma koliko je puta čovjek iščita, uvijek bude toliko svježa...
Čitam Sa domaćim slavistima, zbirku transkripata onih epizoda Drugog programa radio Beograda u kojima su učestvovali, jelte, domaći slavisti. Kad završim planiram da se odvučem do NBS i poslušam te kasete, da čujem kako su Raško Dimitrijević, Mihailo Stevanović, i Pavle i Milka Ivić zvučali! *_* Jedino nema kasete s intervjuom Asima Pece. :(
Moje nagrade, Tomas Bernhard. Pravi Bernhard, gunđav i lud.
Atelje Alberta Đakometija, Žan Žene. To bi, kao, trebalo da je esej, al' meni pre liči na Ženeove utiske o Đakometiju, i to ne baš sređene. Pošto volim Ženeove radove, uživala sam u tekstu.
Umetnost pisanja i drugi eseji, Robert Luis Stivenson. Ako vas naslov prevari pa očekujete eseje o pisanju, razočaraćete se. Početni eseji su o pisanju, kasnije čitate o Stivensonu kako šeta po šumicama, zabitima, Alpima, kakve ljude sreće, njegova zapažanja o ovome i onome... Nije neinteresantno, al' da je sve o pisanju, nije.
The 4-Hour Workweek, Timothy Ferriss. Ono, kako da radite u proseku 4 sata nedeljno, a zarađujete dovoljno da se bavite onim što vas stvarno zanima (i da imate vremena za to) - ne da zarađujete milijarde, već dovoljno za finansiranje svojih zanimacija. Poneki savet je upotrebljiv, gomila ne bu funkcionisala ovde, a gomila je nemoralna (uvali sve drugima, laži i ucenjuj šefove, ako zabrljaš sa voljenom osobom neka tvoja asistentkinja iz Indije (koja radi odande i plaćaš je 5 dolara na sat) napravi simpatičan gest u tvoje ime...). Teško mi je da zamislim nekog odavde da se 'leba najede prateći ove savete.
Toliko o non-fictionu, ostalo drugom prilikom.
I ja volim čitati Ženea ali taj "spis" o Đakometiju je zaista ispod prosjeka...
Šandor Marai-Sveće gore do kraja
Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje
Quote from: sleep on 28-06-2013, 14:35:11
Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje
odličan izbor.
Quote from: Alexdelarge on 28-06-2013, 14:41:26
Quote from: sleep on 28-06-2013, 14:35:11
Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje
odličan izbor.
štaviše, to je odličan izbor, što bih naglasio!
Valjda cak stavise :-) :-)
Quote from: sleep on 28-06-2013, 22:42:24
Quote from: Alexdelarge on 28-06-2013, 14:41:26
Quote from: sleep on 28-06-2013, 14:35:11
Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje
odličan izbor.
Jedva sam našao knjigu :cry:
ja sam je pošteno pozajmio sa mesta na kome NIKO nikada neće osetiti njeno odsustvo... 8-)
Quote from: sleep on 28-06-2013, 14:35:11
Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje
Sanatorijum pod klepsidrom, manekeni, bubašvabe, ptice, ne sećam se više imena priča, kakvo kafkijansko ludilo, čitao sam još dok je bila raspadnuta knjiga u biblioteci, više je nema, rashodovana :(
I ja je (bezuspješno) tražim dugo vremena... nju i Kalvinove Nevidljive gradove... :cry:
na ovo mislite http://www.rastko.rs/rastko-pl/umetnost/knjizevnost/umetnicka/schulz/bschulz-dela_l.php (http://www.rastko.rs/rastko-pl/umetnost/knjizevnost/umetnicka/schulz/bschulz-dela_l.php)
Da, ali u opipljivoj varijanti... :)
dovoljno opipljivo kad se odstampa ;)
Ima i jako dobar film inspirisan njegovom prozom:
http://www.imdb.com/title/tt0070628/ (http://www.imdb.com/title/tt0070628/)
Quote from: sleep on 29-06-2013, 20:37:44
Ima i jako dobar film inspirisan njegovom prozom:
http://www.imdb.com/title/tt0070628/ (http://www.imdb.com/title/tt0070628/)
ako ćemo već o filmovima, celokupan opus braće quay inspirisan je njegovom prozom, što explicitno, što indirektno.
Zbirka 'Manekeni' je štampana 1980. (kao br. 356 'Reč i misao'), može se naći kod prodavaca polovnih knjiga (ja sam je tako nabavila, tj. dobila).
btw hvala za The Hour-Glass Sanatorium, skida se :lol:
Quote from: Mouchette on 29-06-2013, 21:17:35btw hvala za The Hour-Glass Sanatorium, skida se :lol:
Takođe. A u paketu sa time i The Saragossa Manuscript od istog reditelja...
Quote from: Mouchette on 29-06-2013, 21:17:35
Zbirka 'Manekeni' je štampana 1980. (kao br. 356 'Reč i misao'), može se naći kod prodavaca polovnih knjiga (ja sam je tako nabavila, tj. dobila).
btw hvala za The Hour-Glass Sanatorium, skida se :lol:
manekeni nisu kompletni. treba nabaviti ili nolitovo izdanje iz 1961. godine ili izdanje književne reči iz 1999.godine, a obe knjige su teško nabavljive. ili probati sa rvackim izdanjima:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.superknjizara.hr%2Fphoto%2Fknjige%2Fm_14684.jpg&hash=7fec58ad05936f47901efc6ee7c8592242c98375)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.superknjizara.hr%2Fphoto%2Fknjige%2Fm_21410.jpg&hash=4257bc980d2f3990234a8e3cf00dfbc699ddb1b1)
...evo je, odmora u dobrom društvu....
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi44.tinypic.com%2Fawwe8o.jpg&hash=c2e5229bd7f9901808e0f77b114db3635f006014)
Prokletstvo nacije, Miloš Bogdanović. Zanimljiva antropološka studija o uzroku naše bede.
Sasvim slučajno su mi se u kratkom roku povezale dve sasvim različite knjige koje se dotiču iste teme: Nekoliko tužnih dana Vasilija Grosmana i Hladnom zemljom Jahima Topola. I obe dobre a nereklamirane knjige malih izdavača. Dakle.
Grosman je kod nas poznat po debelom romanu Život i sudbina (koji nikad nisam imala snage da čitam) ali ova knjiga je izbor iz njegovih priča i mogu da kažem samo kako su genijalne. Ge-ni-jal-ne. Ja sam knjigu kupila u SKZ (izdavač Bernar, Stari Banovci; 380 dinara; poitajte) samo zbog prve priče, Iz grada Berdičeva, jer je po njoj snimljen fenomenalni film Komesarica. E, ali i ostale priče su stravično-užasno-genijalne, ne samo one koje se bave ratom, ne samo one koje opisuju holokaust u Ukrajini (a Grosman je znao o čemu piše, majka mu je ubijena u Berdičevu zajedno sa većinom Jevreja iz tog grada, učestvovao je u oslobođenju Treblinke itd.), nego i one poratne o mirnodopskom životu i njegovim svakodnevnim užasima, pre svega o tome kako su ljudi u ogromnoj većini zli i sebični i tek retko umeju da budu i plemeniti - nekoliko priča se vezuje za umiranje, ono standardno, od bolesti i starosti, i jezivu ravnodušnost najbližih. I... hm... ok, ovo ne zvuči primamljivo za Sagitu ali verujte mi na reč -.-
A pre neki dan sam dobila na poklon Jahima Topola, Hladnom zemljom, ali se poklanjač nije setio da mi pomene kako je ovo fantastika :) Ne čisto žanrovska, doduše, pa ne smem da otvaram topik u gornjem delu (a htela bih), najviše vuče na onu generaciju Sorokin-Peljevin, mada ova knjiga ima i neke dodirne tačke sa Despotovljevom Evropom broj dva. Hm. Bizaran kratak roman (zapravo, mislim da je novela al ajde) o ljudima koji pokušavaju da sačuvaju uspomenu na holokaust, dakle mesta na kojima su bili logori, pogromi i tako to, na vrlo različite i nezgodne načine; iako počinje relativno (naglašavam: relativno) normalnom pričom pripovedača koga je dugo posle rata rodila devojka koju su bukvalno izvukli iz jame u Terezijenštatu, uskoro se pretvara u bizarnu priču o pseudo-hipi-komuni istraživača holokausta i poslednjih živih logoraša u razvaljenom Terezinu, dok ne dođu bageri; onda pripovedač pobegne u Minsk gde naiđe na Đavolju radionicu (ne obazirem se na spojlovanje, računajući da retko ko hoće da posegne za češkom grotesknom fantastikom na temu holokaust-turizma ako ga detaljno ne navabim...). A radionica je mesto gde (dobro, SPOJLER)
*
*
*
ubijaju poslednje žive logoraše i prepariraju ih, sve uz instaliranje zvučnika sa kojih idu njihove životne priče. Ideja je da se napravi uspešna destinacija za "holokaust-turizam". Bar dok se vlast (izrazito antisemitska) ne seti da bi to zapravo bio spomenik ne samo beloruskom već i jevrejskom stradanju, pa pošalje rulju da sve razvali. I tako dalje.
Inače, knjigu je izdao Treći trg, mislim da je cena oko 400 din, prevela Tihana Hamović.
Spremam knjige za letovanje. Ima li smisla nositi na plažu?
Hm, pa ne bih preporučila čitanje Grosmana na javnom mestu, mene je ozbiljno rasplakao :/ Topol, naprotiv, tanak, lagan, neproblematičan, može.
Dobro. Shvatio sam. Ostavljam holokaust za hladnije dane...
Idem da nađem nešto veselije...
Propast laganja, Oskar Vajld. 4 eseja, solidno prevedeno, Vajld u svom divnom izdanju (kritičar kao umetnik, umetnost i etika su dve potpuno različite stvari, "ko još želi da bude dosledan?"...). Predivno.
Love versus Goliath, Robyn Oyeniyi. Autorka je Australijanka koja se zaljubila u Nigerijca, a ovaj je u to vreme tražio azil u Australiji jer su u rodnoj mu Nigeriji pokušavali da ga ubiju. U Australiji mu nisu poverovali pa su ga deportovali natrag u Nigeriju, gde je onda otputovala i ona, udala se za njega, pa se vratila u Australiju da tu vodi bitku sa birokratijom i dovede svog muža i njegovo četvoro dece na bezbedno. Potrajalo je, srećom pa niko nije umro, bio (ponovo) premlaćen ni prodat u roblje, na kraju su uspeli. Australijska birokratija je u ovakvim slučajevima kao da se nadaju da će ljudi odustati jer više nemaju da plaćaju advokate i papirologiju, a ako im se posreći, možda onaj ko traži vizu i umre, pa se tako cela stvar okonča (recimo, genijalno pitanje kako oni njima da veruju da se stvarno vole i da je taj brak pravi kad njoj (Australijanki sa australijskim prihodima) njen muž Nigerijac (koji se krije pa ne može da traži posao, plus treba nekako da pomogne i svojoj deci) nijednom nije poslao pare).
Autorka radi u IT-u, vrlo očigledno nije pisac ni rođeni pripovedač, knjizi fali i urednik (u pitanju je samizdat, a uz četvoro dece koju treba hraniti i oblačiti i školovati nije bilo para za profesionalnog urednika), no, priču je ispričala dovoljno jasno (uz povremena nepotrebna ponavljanja), nema pretencioznosti ni foliranja, tako da mi nedostaci nisu preterano smetali.
Remon Rije- Prinstonska gnoza
preporučljivo ljudima koji nisu strogi ni u filozofiji ni u nauci... Veoma interesantna i detaljna knjiga koja je uz to i sasvim lijepo napisana.
Umesto holokausta čitam na plaži Volasa. Ja sam jedan fin muškarac...
Corey Taylor "Seven deadly sins"
Izašla je nova njegova knjiga pa rekoh aj da pročitam prvu da vidim o čemu on piše, inače je on pevač Slipknota i Stone soura, mjetal bendova. Za sad je zanimljivo, iznosi svoje viđenje grehova i kako se susretao sa njima kroz svoj život.
Quote from: Mica Milovanovic on 17-07-2013, 18:47:16
Umesto holokausta čitam na plaži Volasa. Ja sam jedan fin muškarac...
Pa i ja sam tokom ovogodišnjeg letovanja pročitala gro Infinite Jest-a! :lol:
Osprey - Men At Arms 333 - Armies Of Medieval Russia 750-1250
konačno sam seo da iščitam ČITAVOG selina, od A do Š.
u prevodu na engleski.
CASTLE TO CASTLE & NORTH.
slede: RIGADOON i LONDON BRIDGE i GUIGNOL'S BAND...
Pročitao kratki špijunski roman Kazino Rojal. S obzirom da mi je istoimeni film omiljen iz Bond serijala, već duže vreme sam želeo da pročitam ovo. Fleming ima dobar stil i zapažanja...
Uh. Ja se ne bih usudio da čitam Volasa na engleskom. Jadan ovaj prevodilac...
Mićo, Mićo, a koja Volasova knjiga? Kakav je prevod?
Kratki razgovori sa ogavnim muškarcima. Prevod je, valjda, dobar. Jezik mu je toliko komplikovan da mi je teško da ocenim prevod. Ovo zaista ne bih mogao da čitam na engleskom, pošto i na srpskom pola reči ne razumem. Koristi toliko stručnih izraza iz različitih oblasti da ponekad mislim da sam nedorastao ovakvom štivu.
...pretpostavljam da je reč o KRATKIM RAZGOVORIMA SA OGAVNIM MUŠKARCIMA, jer to je friško izdanje; ja upravo to čitam at the moment. Prevod je, ukupno uzev, sasviim solidan, primetan je trud prevodioca da što približnije prenese Volasovu leksičko-sintaksičko-ortografsku akrobatiku, u redu se na ovom uzorku tu snašao, ali, pomalo neočekivano , potklizava tu i tamo na polju idiomskih ekvivalenata, pa otud su ostali u pre
vodu ne baš srpski parnjaci poput "Božija istina"...
Jako je teško ocenjivati prevod kad nemaš original, a tekst je o nečemu što nedovoljno poznaješ - medicina, psihologija, i sl.
Ali u pojedinim pričama je došao na meni poznat teren i tu se vidi da ono što mi se činilo piščevom ekstravagantnošću možda potiče od nerazumevanja prevodioca. Delovi kada pisac pominje astronomske termine pokazuju prevodiočevo nerazumevanje teksta, pa sam odmah sklon da poverujem i da je u delovima koji meni nisu toliko razumljivi sasvim moguće da je, takođe, prevod netačan.
Margerit Jursenar-Oproštajni udarac
Quote from: angel011 on 23-06-2013, 20:30:47
Toliko o non-fictionu, ostalo drugom prilikom.
Evo i ostalog.
Spora smrt Lusijane B., Giljermo Martinez, na preporuku Dacko. Opaka priča o dvoje ojađenih ljudi koji su izgubili najmilije, ne prestaju jedno drugo da krive za to, i nisu u stanju da nastave dalje sa sopstvenim životima. Nesrećni posrednik se tu našao u sredini, i ni sam ne može da odredi šta je tu istina a šta postoji samo u poremećenom umu.
U miso supi, Rju Murakami. Ludilo. Počinje pričom o Kendžiju, mladom Japancu koji američke turiste sprovodi po Tokiju ne bi li našli nešto što im je privlačno za seks. Unajmi ga Amerikanac na tri dana, ok, važi se. Prvo veče bude malo čudno, al' ajde. A onda stigne drugo veče, i kreće ludilo. Usput je tu i prikaz savremenog Japana i otuđenog mladog sveta koji se bavi svim i svačim ne što crkava od gladi, već zato što se osećaju usamljeno, a ne znaju kako to da reše. I onda im se desi svašta.
Poslednji begunac, Trejsi Ševalije. Iskusna autorka, pa je zanimljivo čak i u delovima u kojima se ne dešava praktično ništa. Pokušaj da se ponovi Devojka sa bisernom minđušom - neke scene su kopipejst scena iz Devojke. Pokušaj nije uspeo, ali je rezultat ipak solidna priča o buntovnoj kvekerki koja pomaže odbeglim robovima, kao i o iluzijama nezadovoljne mlade žene koja još ne zna šta bi sa sobom.
Još samo ovaj put, Maša Rebić. Bizarna priča o ljubavnom četvorouglu. Isprva sam imala problem sa likovima jer me nije zaintrigirao nijedan; klinički depresivna junakinja još mi je bila i najrazumljivija. Problem nije potrajao, pošto sam likove počela da posmatram kao neke čudne bube, i da gledam kakve gluposti prave - u redu za klinički depresivnu junakinju, žena je bolesna pa se i ponaša bolesno, ali zašto se, pobogu, ostali ponašaju toliko kretenski? Znam da uopšte nije nerealno da se ljudi tako ponašaju, koliko god to meni izgledalo idiotski.
Duvanski put, Erskin Koldvel. Turobna priča o američkim farmerima-bezemljašima u vreme Depresije, o ljudima koji neće da odustanu i odu i pokušaju nešto novo iako samo što ne crknu od gladi. Udavanje dvanaestogodišnje ćerke i šizenje novopečenog muža što njegova supruga odbija seks tretira se kao nešto uobičajeno. Gomila očajnika nesposobna da bilo šta uradi.
Quote from: angel011 on 21-07-2013, 15:28:00
U miso supi, Rju Murakami. Ludilo. Počinje pričom o Kendžiju, mladom Japancu koji američke turiste sprovodi po Tokiju ne bi li našli nešto što im je privlačno za seks. Unajmi ga Amerikanac na tri dana, ok, važi se. Prvo veče bude malo čudno, al' ajde. A onda stigne drugo veče, i kreće ludilo. Usput je tu i prikaz savremenog Japana i otuđenog mladog sveta koji se bavi svim i svačim ne što crkava od gladi, već zato što se osećaju usamljeno, a ne znaju kako to da reše. I onda im se desi svašta.
odlična je juha, kao što to već rekoh pre par godina:
http://ljudska_splacina.com/2009/10/in-miso-soup-ryu-murakami.html (http://ljudska_splacina.com/2009/10/in-miso-soup-ryu-murakami.html)
a od ovog boljeg murakamija preporučujem i PIRSING:
http://ljudska_splacina.com/2011/11/piercing-ryu-murakami.html (http://ljudska_splacina.com/2011/11/piercing-ryu-murakami.html)
Pirsing dobro zvuči, hvala na preporuci.
Pročitao kratak roman Ijana Makjuana Betonski vrt. Ovo je bolesna priča o disfunkcionalnoj porodici u Engleskoj. Kratko i efektno!
Započeo Zlatnu obalu Nelsona de Mila. Ako je tačno da je ovo kombinacija Getsbija i Kuma imam velika očekivanja.
Primo Levi- Periodni sistem,
ova knjiga je izvrsna, šteta što sam ranije izbjegavao Levija...
sad slijedi nabavka ostalih prevoda...
Započeo Ostrvo ispod mora Isabel Aljende. Ovo je zanimljiva priča koja se odvija u 18. veku na ostrvu Santa Domingo ( ako sam dobro zapamtio ). Francuski aristokrata na plantaži trske, njegova psihički nestabilna žena i mala robinja...dopada mi se aroma ove priče.
Tužni tropi - Klod Levi-Stros
Mučim se više nego što čitam, ovi Francuzi su jezivi za razumevanje, naročito strukturalisti :mrgreen:
Da li se neko odvažio da pročita novi Arsenijevićev roman LET?
Džindžer je izazvao minikontroverzu svojim dosta kritički intoniranim osvrtom na taj roman:
http://www.popboks.com/article/29980 (http://www.popboks.com/article/29980)
Iznenađujuće koliko je Vlajsa sa ekipom na fejsbuku prosuo žuči oko ovog prikaza. Čovek bi pomislio da je posle tolikog staža navikao da kritike prima na prsa i ide dalje.
Pa, ja sam nesto ovako i ocekivao. Nikada nisam uspeo da prebacim nekoliko stranica bilo kog njegovog teksta.
Zato sam i pitao. Mozda je covek pisuci tridesetak godina nesto naucio... Ocito nije...
Da, pa ja sam pročitao ceo "U potpalublju" i zaključio da on nije za mene. Ali vidim da ima ljudi kojima se dopada ovaj poslednji roman, mada verovatno je to najpre zbog okruženja i epohe...
QuoteDa, pa ja sam pročitao ceo "U potpalublju" i zaključio da on nije za mene
Mora da si bio mlad kad si to čitao. U stvari, ti si, generalno, jedan fin i trpeljiv čovek.
QuoteAli vidim da ima ljudi kojima se dopada ovaj poslednji roman, mada verovatno je to najpre zbog okruženja i epohe...
Ima i dosta ljudi kojima se Ceca iskreno dopada...
Govorimo o ozbiljnim ljudima, kao ti i ja... :)
Quote from: Meho Krljic on 14-08-2013, 09:52:39
Da, pa ja sam pročitao ceo "U potpalublju" i zaključio da on nije za mene.
I ja sam donela ovakav zaključak. Da li to znači da sam i ja trpeljiva i fina? :lol:
Doduše...
''Anđelu'' sam počela, pa baltalila, bila mi je dosadna. Možda i nisam toliko trpeljiva?
Jesi. Čim si dočitala potpalublje...
Kad bolje razmislim, ovaj forum dosta razvija trpeljivost...
Deže Kostolanji-Zlatni zmaj
Nerval- Aurelija/Silvija......sjajno štivo! Ponekad, ne gledano striktno, može da uđe i u f region..
Upravo čitam Celestinsko proročanstvo. Duhovnjački roman koji mi je preporučen, jer čini čuda...
Pa, pomalja li ti se neko čudo?
Isak Baševis Singer-Rob
Ovo je odlično! (prvih 20-tak strana pročitanih za sad)
visokoobdareno sam prelistavao basarinu GNUSOBU. knjigu sam pazario petog oktobra, pročitao je šestog, zaboravio sedmog. slabo je to. eto, tako teku moji dani i noći u samotnom oktobru.
Drije La Rošel-Žil
Knut Hamsun-Misterije
Oto Vajninger-O krajnjim životnim svrhama
Čitam Bernhardovog ''Gubitnika''. Šarmantan autor, odmah me uvukao u svoj svet, ali mi se sad nešto mnogo vrti oko svoje ose. Došla sam do polovine, baš da vidim šta će dalje.
Recitao "Misljenja jednog klovna" Hajnriha Bela. Roman koji mi je iz decenije u deceniju sve bolji.
Trenutno lelujam po "Sudjenju bez sudija" Bernarda von Brentanoa. Dodatno zadovoljstvo mi pricinjava miris papira Nolitovog izdanja iz 1938 godine - nesto kao 4DX iskustvo samo u citalackom smislu.
"Zapisi iz mrtvog doma"
Ono sto coveku prvo upadne u oci dok cita ,,Zapise iz mrtvog doma" je stil kojim je pisano ovo delo. Ovde radnja nije takva da se dogadjaji nizu hronoloski i kontinuirano, vec je to sve vise fragmentarno, izlozeno u obliku secanja i utisaka koje povezuje glavna ideja ovog dela.
Ono sto se na vise mesta navodi je to da su ovde pretezno opisani dogadjaji iz prve godine robijanja glavnog lika. Ono sto je tu prvu godinu cinilo specificnom i zbog cega je ona najvise ostala u pamcenju glavnom junaku je upravo taj susret sa novim svetom, svetom robijasa. Njegovo plemicko poreklo je samo jos jedna otezavajuca okolnost u procesu privikavanja na novu sredinu. Ne zato sto je glavni lik imao nekakvih snobovskih navika, vec zato sto ga sami robijasi, koji su vecinom bili iz prostog naroda, nisu prihvatili kao jednoga od svojih. Koliko god da su bili u dobrim odnosima sa njim, oni ga nikada nisu prihvatili do kraja i ovde se dosta govori o tom nepremostivom jazu koji je stvoren izmedju plemica i obicnog naroda, te da jedan plemic nikada do kraja ne moze shvatiti prost puk.
U ovom delu do izraza dolaze odlicni psiholoski opisi robijasa, njihovih cuvara i majora, pa cak i zivotinja. Delovi koji su na mene ostavili poseban utisak su oni koji govore o prijateljstvu glavnog lika sa jednim muslimanom, zatim opis prvog dana Isaja Fomica (Jevrej) u kaznionici, opis smrti jednog robijasa obolelog od tuberkuloze, psiholoski portret krvnika, poglavlje ,,Akuljkin muz"...
Na samom kraju pojavljuje se misao o propaloj mladosti i snazi koja je ovde zaludno potrosena i postavlja se pitanje: ,,Ko je tome kriv?" Zaista, kada se pogleda, ovde su opisani mnogi izuzetni likovi koji su svoju energiju trosili na zlo. Sta bi tek bilo da su je iskoristili na nesto plemenito? Samo jedan delic toga mozemo videti u poglavlju gde se opisuju pozorisne predstave koje su robijasi pravili za Bozic (poglavlje koje mi se, takodje, dosta dopalo).
Je l zna neko da li je Mary Wesley prevođenja na srpski? Upravo pročitah od nje An imaginative experience.
Pročitah Najlepše priče Gi Mopasana. Posle dugo vremena vratih se realizmu, nastavljam sa Devojkom sa zlatnim očima Balzaka. Hvala Blicu na onoj seriji izdanja, inače mi nikada ne bi palo na pamet da ovog prvog čita. Pričice su kratke i efektne.
PROMAŠENE AMBICIJE, Alberto Moravia...kako simboličan naslov. xfoht
The Heist - Daniel Silva
J.K-Huysmans-Tamo dole
J.K-Huysmans-Pripovetke
Pierre Drieu La Rochelle-Čovek prekriven ženama
Five little pigs, Agatha Christie.
Skerlicevu ISTORIJU NOVE SRPSKE KNJIZEVNOSTI...tako, s brda s dola ...Kako drugacije?!
Kontrabas -Patrik Ziskind
Krajem prosle godine procitao sam A Criminal History of Mankind Kolina Vilsona. Citao sam je u digitalnom izdanju - 700 stranica.
Uglavnom, jako zabavna knjiga, Vilson je suludo ambiciozan - kombinacija idiota i (self-proclaimed) genija. Znaci od Asirije pa do modernih serijski ubica i mafije; nista nije izostavljeno - Caligula, Hriscanske-Horde, Borgije, Panzram - Vilson o svemu ima misljenje. Posebno je zanimljiva razina detalja kojim su zlocini opisani i uopste no-fear-no-prejudice otvoreni pristup koji Vilson ima prema svemu tome.
Par podataka iz knjige su me posebno iznenadili - npr. Tamerlan (okrutnost, piramide leseva (sic!), raspon na kome se ta klanica odvijala) ili nevjerovatno-nepojmljivo glupi dogadjaji tipa The Children's Crusade. Od pojedinaca - posebno sam se zainteresovao za H.H. Holmes, zapravo toliko, da cu uskoro jos da procitam knjigu o njemu.
Lose: "uzgred" - totalno nepotrebni komentari o pojedinim umjetnicima/pjesnicima/piscima, smuggish-arogancija (vintage KV)...
da, kolin je školski primer pisca koga valja čitati, ALI SA REŠETOM.
s tim što se stvari vezane za okultizam i esp moći mogu i preskočiti, jer tu postaje dosadni lakoverni prozelit. kao, napokon, i u romanima poput MIND PARASITES, gde pedluje te svoje idejice o neslućenim moćima ljudskog uma...
ako ništa drugo, barem je u poznijim godinama pojeo (skoro) sve ono što je izasrao o lavkraftu na početku karijere.
Quote from: Ghoul on 13-04-2015, 22:44:23
da, kolin je školski primer pisca koga valja čitati, ALI SA REŠETOM.
s tim što se stvari vezane za okultizam i esp moći mogu i preskočiti, jer tu postaje dosadni lakoverni prozelit. kao, napokon, i u romanima poput MIND PARASITES, gde pedluje te svoje idejice o neslućenim moćima ljudskog uma...
ako ništa drugo, barem je u poznijim godinama pojeo (skoro) sve ono što je izasrao o lavkraftu na početku karijere.
Da, upravo to. I u
Criminal mi je vise puta zasmetao taj new-age pristup. Po njemu je skoro sve
easily fixable , mislim - gotovo pa banalna situacija - dok se taloze planine leseva on pise -
our slight inability to control the movements of consciousness. Balans-Disbalans, nijansiranje, control, unknown-capability's - te gluposti.
Ne baš "upravo", ali recimo da sam proveo solidan deo svog čitalačkog vremena u prethodnih mesec dana uz Anatomiju kritike (1957) Nortropa Fraja.
Verovatno najveće delo književne kritike ikada, po ambiciji, erudiciji i sistematičnosti, nezavisno od toga što je vreme verovatno pojelo neke teorije i podele, post-strukturalisti neke druge, a čak i sam Fraj tvrdi da on ne iznosi "sistem", već samo "grupu povezanih sugestija", koje će ubediti čitaoce da je njegov stav - zasnovati književnu kritiku kao naučnu disciplinu koja svoje principe crpi iz same književnosti - moguć. Jer i ono što ostaje je basnoslovno, i zahteva, ne čitanje, već proučavanje.
Knjiga se sastoji iz Polemičkog uvoda i 4 eseja, gde Fraj pristupa teoriji sa različitih strana:
- istorijska kritika: teorija modova
- etička kritika: teorija simbola
- arhetipska kritika: teorija mitova
- retorička kritika: teorija žanrova
"...there is no real correlation either way between the merits of art and its public reception." (ovo izmiče mnogima još uvek)
"The axiom of criticism must be, not that the poet does not know what he is talking about, but that he cannot talk about what he knows."
reriduje se sueton kao jedan od objektivnijih rimljana, nesklon pretjerivanju, de vita caesarum ...kaligula, claudius.
steta sto nije sacuvano vise i od fejms pipl.
Quote from: ridiculus on 11-06-2015, 03:16:07
Ne baš "upravo", ali recimo da sam proveo solidan deo svog čitalačkog vremena u prethodnih mesec dana uz Anatomiju kritike (1957) Nortropa Fraja.
Verovatno najveće delo književne kritike ikada, po ambiciji, erudiciji i sistematičnosti, nezavisno od toga što je vreme verovatno pojelo neke teorije i podele, post-strukturalisti neke druge, a čak i sam Fraj tvrdi da on ne iznosi "sistem", već samo "grupu povezanih sugestija", koje će ubediti čitaoce da je njegov stav - zasnovati književnu kritiku kao naučnu disciplinu koja svoje principe crpi iz same književnosti - moguć. Jer i ono što ostaje je basnoslovno, i zahteva, ne čitanje, već proučavanje.
Knjiga se sastoji iz Polemičkog uvoda i 4 eseja, gde Fraj pristupa teoriji sa različitih strana:
- istorijska kritika: teorija modova
- etička kritika: teorija simbola
- arhetipska kritika: teorija mitova
- retorička kritika: teorija žanrova
"...there is no real correlation either way between the merits of art and its public reception." (ovo izmiče mnogima još uvek)
"The axiom of criticism must be, not that the poet does not know what he is talking about, but that he cannot talk about what he knows."
Jao, Anatomija :lol: mnoge lepe časove sam provela uz tu knjigu. Nego, da li si možda čitao Auerbahov Mimezis? To je tek sjajna stvar. (I Bahtin. I Šklovski. Eeee, što je teorija književnosti nekad bila kul.)
EDIT:
Quote from: zosko on 13-06-2015, 03:25:03
reriduje se sueton kao jedan od objektivnijih rimljana, nesklon pretjerivanju,
Ne znam kako mi je promakao ovaj vrhunac sarkazma, vintage zosko!
nadam se da je opaska prepoznala retoriku i usmjerena iskljucivo na ogoljenu radnju, ne sadrzajno. hm. ili se nudis kao oponent u potencijalnoj diskusiji o rimskim autorima? a? a? :!:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs2.directupload.net%2Fimages%2F150614%2Fuxrs7asq.jpg&hash=c46e98a9797674ca898801f05e07cb39081a4829)
Nikako, čitala sam Svetonija baš davno i ne mnogo usrdno, sećam ga se samo kao najgore babe tračare. Za prave ljude je, naravno, Tacit. :mrgreen:
sueton je imao na raspolaganju obilje materijala iz kojeg crpio podatke, privatne korespodencije (bar pri prikazu prvih cezara). ustalio je odredjenu strukturu informativniju od tacitusovog suhoparnog nabrajanja iz kojeg se ne moze toliko zakljuciti o drustvenom uredjenju. plus tacitus sklon idealiziranju, manipulaciji informacijom. a i neprijatelj principata opcenito.
germanije se ne smijem ni sjetiti.
i kome treba laudatio jednog agricole?! ah.
Svetonije je tabloid. Ali čitati ga vrhunska je zabava. Ono je nešto kao guilty pleasure, znaš da je senzacionalista, znaš da je baba tračara, ali ti milo da ga čitaš. I uvek možeš da se vadiš kako čitaš ozbiljnu literaturu, jer uprkos svemu on je značajan istorijski izvor.
Tacit se ne može porediti, on je ozbiljan istoričar. Ima naučni pristup i normalno da je malo suhoparniji od Svetonija.
A meni je baš ta nadrkanost Tacita na careve uvek bila simpatična. Zapravo tu je najmanje relevantan, jer gubi punu objektivnost. Ali baš tu se jedino i može porediti sa Svetonijem. O Analima pričam, Germanija je nešto drugo. Ako hoćete zabavniju priču o Germanima onda je Cezar odličan. Em je zabavan, em je objektivan u velikoj meri (iako je delo po formi panegirik samom sebi), em je brate dobar pisac.
Quote from: Jevtropijevićka on 14-06-2015, 12:59:06
Quote from: ridiculus on 11-06-2015, 03:16:07
Ne baš "upravo", ali recimo da sam proveo solidan deo svog čitalačkog vremena u prethodnih mesec dana uz Anatomiju kritike (1957) Nortropa Fraja.
...
Jao, Anatomija :lol: mnoge lepe časove sam provela uz tu knjigu. Nego, da li si možda čitao Auerbahov Mimezis? To je tek sjajna stvar. (I Bahtin. I Šklovski. Eeee, što je teorija književnosti nekad bila kul.)
Ne, nisam čitao ove druge teoretičare, osim malo Šklovskog. Ne čitam ja baš mnogo teorije, osim ako mi se ne dopadnu neke postavke na koje već nekako naletim. Pošto čitam iz sopstvenog zadovoljstva, obično mi je draža beletristika. Fraj me je privukao zato što je u duši romantičar, i ljubitelj mitova i fantazije. I, ruku na srce, sviđa mi se njegov stil; zanimljivo mi je da pratim tok njegovih obrazloženja. I dobro je što je čitao sve što mu je dolazilo pod ruku, računajući i naučnu fantastiku i Tolkina. Ne znam koliko je (bio) poznat ili cenjen na našem univerzitetu, ali usudio bih se da kažem ne mnogo, s obzirom na njegovo traženje uzora u Bibliji.
Osim toga, daleko bolje poznajem anglosaksonsku književnost nego bilo koju drugu, pa kad neko krene da se poziva na Miltona ili T.S.Eliota, to mi je mnogo lakše da pratim nego, šta znam, reference na Igoa ili Majakovskog.
sueton tabloid?! sta jos necu cuti.
tacitus ozbiljan historicar znanstvenog pristupa? po kojim mjerilima? pored silne germanije danas ne mozemo locirati ni mjesto varusovog poraza. ali saznajemo kako je tacitus odusevljen germanima (i republikom).
neobjektivnih prikaza careva nalazimo dovoljno bez ovog dvojca, tu su oboje objektivni. no tacitus, sto iz nemogucnosti, sto nauma, ima fokus na zvanicnim prikazima, dok je sueton usmjeren na istinske (ljudske) pokretace. citira odlomke iz privatne korespodencije jednog augustusa, itd.
cezara sam citao na latinskom, rijetko mu se vratio u prevodu.
najmanje iz zabave, beskrajno su inspirativni; recimo do te mjere da bih znao kako urediti drustvo nakon revolucije... :lol:
Pa ja rekoh da je Svetonije važan izvor. Kad se proseje i uporedi sa onim što pišu drugi onda je neprocenjiv. Ali i današnji tabloidi će za 2000 godina biti izvori, pogotovo što se pre u njima nađu prepiske naših imperatora nego u ozbiljnijim novinama.
Pazi, to što ti tražiš najbogatije je prezentovano kod Plutarha. On je jednako nepouzdan, ili čak više od Svetonija. Do te mere da se više meri kao književnik nego kao izvor. Nađe se tu saveta za podizanje revolucije, gušenje na različite načine, saveta za svakodnevni život, saveta gospodi da ne stupaju u homoseksualne odnose sa robovima jer to nije dostojanstveno...
uredjenje antickog rima nisam nikad promatrao kao savjetodavno, vec inspirativno i to kroz razvoj.
tko nije dokucio percepciju jednog rimljana, te mjeri bilo koji rad suvremenim kriterijima, ima ozbiljan problem.
ne zelim se prisjecati koliko se "nepouzdanih spisa" samo kroz zadnjih nekoliko desetljeca verificiralo.
a kako da predjem preko tvrdnje da ce danasnji tabloidi za 2k godina biti neciji izvor, sve uz paralelu na ocuvane radove starih rimljana?! to je pogresno na toliko razina, da bi mi trebao meho za sazetak misli u jedan esej od 200k karaktera.
I to o sažimanju ima kod Plutarha. Recim o Ciceronu ili o ono nešto malo Spartanaca kojima se bavio (Likurg, Lisandar, ne mou da se setim ima li još neki).
neka navrati za sedam godina. :)
Quote from: ridiculus on 14-06-2015, 16:00:35Ne znam koliko je (bio) poznat ili cenjen na našem univerzitetu, ali usudio bih se da kažem ne mnogo, s obzirom na njegovo traženje uzora u Bibliji.
I solidno bi omanuo, bar kad su studije opšte književnosti u pitanju, nama su ga redovno preporučivali (uz izvesne ograde akonto zastarelosti, ali program je u doba mog studiranja ionako sezao do cca 1960), a "Veliki kod(eks)" je i prevodio jedan od naših on-off profesora, Novica Milić. U mojoj generaciji je svakako dosta studenata prošlo kroz frajevsku fazu (ali dobro, zapravo smo redom prolazili kroz faze teoretičara koje smo čitali, to se strašno odražavalo na seminarske radove... o, mladosti).
Nego, neću dalje da brljam po svom sentimentalnom vaspitanju, vidim da se rasplamsala rasprava o rimskim istoričarima, samo napred!!!1
Quote from: Jevtropijevićka on 14-06-2015, 16:43:13
Nego, neću dalje da brljam po svom sentimentalnom vaspitanju, vidim da se rasplamsala rasprava o rimskim istoričarima, samo napred!!!
ako cemo o sentimentalnom, netko je rodjen na temeljima rimskog castruma! zalud vama sve skole, osim one o reviziji... :lol:
dirati suetona, svasta.
Eto, postoje trenuci kada mi je drago da sam u krivu! :)
Quote from: zosko on 14-06-2015, 16:59:22
Quote from: Jevtropijevićka on 14-06-2015, 16:43:13
Nego, neću dalje da brljam po svom sentimentalnom vaspitanju, vidim da se rasplamsala rasprava o rimskim istoričarima, samo napred!!!
ako cemo o sentimentalnom, netko je rodjen na temeljima rimskog castruma! zalud vama sve skole, osim one o reviziji... :lol:
dirati suetona, svasta.
Kod nas je rođeno 17 ili koliko već careva, a Konstantina proslavismo kao da je bio Nemanjić. Sve je to Svetonijeva škola.
prije bih rekao da je u vas sacuvan duh biberiusa caldiusa mera.
Quote from: zosko on 14-06-2015, 17:19:21
prije bih rekao da je u vas sacuvan duh biberiusa caldiusa mera.
Pre duh Džiberiusa. :)
nemastovito!
idem sad citati mein kamf, werdegang der juden, odlomak a bis k. nije mi dovoljan prikaz starih rimljana o sujeverju koje u vise navrata izbacivali iz rima.
kroz tacitusa pokusao dokuciti je li zidovstvo nacija ili religija. nisam siguran.
ne mogu dokuciti kako jedna toliko zatvorena grupacija invazivno namece liberalne ideje osim u svom ekskluzivnom okruzenju.
o boze, mislim da je autor previse ozbiljno shvatio tacitusa. :evil:
Pročitao knjigu Gorana Markovića Male tajne - Klio 2008...
Može li mi neko od pozorišno orijentisanih članova ovog foruma koji je čitao ovu knjigu reći svoje mišljenje?
Ne razumem koncept...
Quote from: Jevtropijevićka on 14-06-2015, 15:09:12
Nikako, čitala sam Svetonija baš davno i ne mnogo usrdno, sećam ga se samo kao najgore babe tračare. Za prave ljude je, naravno, Tacit. :mrgreen:
evo, dovrsio se rereading suetona, prisjetilo se i tacita, also:
sueton je znanstvenik, tacitus politicar. ali zanemarimo. :lol:
sueton rubrikalno prenosi uglavnom bez imalo refleksije dvije milijarde podataka iz izvora o kojima tacitus moze samo sanjati. doslovno nista ne izmislja, samo neutralno biljezi. od zvanicnih verzija, preko privatne korespodencije, protokola oznacenih kao drzavna tajna, percepcije naroda, prenesenih traceva...
tacitus reflektira, manipulira, prenaglasava, presucuje, preispituje, gura u nekom zamisljenom pravcu kako mu se svidi ili kome se vec zeli dodvoriti. tipicni suvremeni novinar zutila. da je ziv, kurir bi mu prostruo crveni tepih.
o jevtro! :)
Spetsnaz: Russia's Special Forces (Elite) by Mark Galeotti
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fecx.images-amazon.com%2Fimages%2FI%2F51RsVu1AjKL._SY344_BO1%2C204%2C203%2C200_.jpg&hash=9fa735cb1295e0b17d6e3df4c1e7800327387ecb)
When the shadowy, notorious Spetsnaz were first formed, they drew on a long Soviet tradition of elite, behind-the-lines commando forces from World War II and even earlier. Throughout the 1960s-70s they were instrumental both in projecting Soviet power in the Third World and in suppressing resistance within the Warsaw pact. As a powerful, but mysterious tool of a world superpower, the Spetsnaz have inevitably become the focus of many 'tall tales' in the West. In this book, a peerless authority on Russia's military Special Forces debunks several of these myths, uncovering truths that are often even more remarkable. Now, since the chaotic dissolution of the USSR and the two Chechen Wars, Russian forces have seen increasing modernization, involving them ever more in power-projection, counter-insurgency and anti-terrorism and the Spetsnaz have been deployed as a spearhead in virtually all of these operations. This book offers a unique, absorbing guide to the secrets of the Spetsnaz, their most noteworthy missions and personalities, but is also packed with details such as orders-of-battle, equipment and operational doctrine.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.interliber.com%2Fgifv%2Fv_9789532240276.jpg&hash=f05cb5d811b6079c6dd87876051328c0e3641aa2)
Pronasao sam Sezdeset Pripovijesti /Sessanta racconti Dino Bucati - hrvatsko hardcover izdanje iz 2002.
Od DB sam do sada procitao samo Pustinju, mislim da je izdanje Prodavnica Tajni best of izbor iz ove kolekcije ali nisam jos stigao provjeriti.
Presidents with Prime Ministers: Do Direct Elections Matter? by Margit Tavits
(https://d.gr-assets.com/books/1347954919l/7114734.jpg)
Using both quantitative and qualitative empirical evidence from democratic systems across the world, this book shows that compared to indirect selection methods, direct elections do not yield more active and contentious presidents, do not polarise political elites or society, and do not remedy political apathy.
Čovek koji se smeje, Viktor Igo
Opširan i ozbiljan roman o engleskoj aristokratiji i njihovim nepočinstvima. Glavni junak - dečak kome su izrezali lice da bi ga prodali kao dvorsku ludu. Spominje se još gomila drugih likova i detaljno opisuje struktura engleske aristokratije.
rereading cilige na hr, slabiji prevod no fr->nj, ali knjiga evergrin kroz sve epohe, vrijedi. :lol:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs1.directupload.net%2Fimages%2F150810%2Fjweawyum.jpg&hash=dc4cf238a27d7dc6e9ee5b0923fed8a870d12942)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs1.directupload.net%2Fimages%2F150810%2F3467f727.jpg&hash=0836b298d8e37521a5afee6a14a26128dcd4849a)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs2.directupload.net%2Fimages%2F150810%2Ffetpegem.jpg&hash=4139485f51cf1dc0d422a5bbe07b539b44477ef0)
Quote from: Red John on 07-08-2015, 20:25:04
Čovek koji se smeje, Viktor Igo
Opširan i ozbiljan roman o engleskoj aristokratiji i njihovim nepočinstvima. Glavni junak - dečak kome su izrezali lice da bi ga prodali kao dvorsku ludu. Spominje se još gomila drugih likova i detaljno opisuje struktura engleske aristokratije.
Kako lepa i tužna knjiga...MUST READ.
Krenuo da na mom voljenom Kindlu čitam A Tale of Two Cities Čarlsa Dikensa. Biće ovo dug put, knjiga u paperback izdanju ima skoro pet stotina stranica gustog teksta. Dikensovi romani su kompleksni i imaju dosta likova, trebaće tu dosta koncentracije i truda ali verujem da vredi. Ako je neko čitao ovo slobodan je da podeli utisak.
Preporuka za svakog ko voli knjige Tomasa Bernharda (ili trilogiju Beketa): Agapē Agape, William Gaddis
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fd.gr-assets.com%2Fbooks%2F1388988240l%2F28441.jpg&hash=62cdceeeae71e744fc5a8c36b3ccf3d8b80c296f)
- Napisana u stilu Bernharda
- Na neki nacin nastavlja i zavrsava ono sto je Gaddis radio u The Recognitions
- Tematski to je vrlo slicno onome cime se Bernhard bavio kroz cjelu svoju karijeru
- Pa cak se i sam Bernhard spominje u knjizi i to, kao, da ga 'Autor' optuzuje da mu je 'ukrao' knjigu koju jos nije ni napisao...
Prva Recenica -
No but you see I've got to explain all this because I don't, we don't know how much time there is left and I have to work on the, to finish this work of mine while I, why I've brought in this whole pile of books notes pages clippings and God knows what, get it all sorted and organized when I get this property divided up and the business and worries that go with it while they keep me here to be cut up and scraped and stapled and cut up again my damn leg look at it, layered with staples like that old suit of Japanese armour in the dining hall feel like I'm being dismantled piece by piece, houses, cottages, stables orchards and all the damn decisions and distractions I've got the papers land surveys deeds and all of it right in this heap somewhere, get it cleared up and settled before everything collapses and it's all swallowed up by lawyers and taxes like everything else because that's what it's about, that's what my work is about, the collapse of everything, of meaning, of values, of art, disorder and dislocation wherever you look, entropy drowning everything in sight, entertainment and technology and every four year old with a computer, everybody his own artist where the whole thing came from, the binary system and the computer where technology came from in the first place, you see?
Ili -
"that's what my work is about, the collapse of everything, of meaning, of values, of art, disorder and dislocation wherever you look, entropy drowning everything in sight,"
primljeno k znanju.
nisam znao za ovog do sada.
ali vidim da okoš-bokoš ima mnogo šta od njega...
Nisi znao za Williama Gaddisa?! 0.o
there, there, ima i poneko/ponešto što ne znam.
eto, sad znam.
Dovršio Priču o dva grada. Koliko god da odiše ljudskom bedom i tragedijom Dikens je smogao snage da je završi hepi endom. Svaka čast. Od mene je dobila pet zvezdica.
Krenuo da čitam Sicilijanca Marija Puza. Imam velika očekivanja od ovog romana, dobro počinje. Puzo ume da piše temeljno, ne kao neki moderni i brzi autori trilera.
Procitala Kad su Cvetale Tikve (dadada, kasno Marko na Kosovo stize) lagano, limunadasto stivo koje se bas guta. Tek se kosnuo politicke klime tog vremena izmedju silovanja i bezumne jurnjave za 'gerlama' od strane tog - valjda polusveta - koji figurira ovde. U svakom slucaju, citajuci, pomislih kako preterano koriscenje slenga i nije bas najzahvalniji izbor, jer datira stivo, tek tako, pomislih.
Otvorila Uelbekovo Pokoravanje, stil malo razvucen vec na startu, a tema - pa ne bas na vrhu liste interesovanja. Videcu kako ce to ici, kad budem malo odmornija i uposlila makar 5% mozga. :lol:
Zapravo, bas sam u raspolozenju za nesto pitko. Odgovarale bi mi sad jos jedne 'Tikve'. :lol:
Još čitam PRAŠKO GROBLJE. Sporo čitam, jer se trudim da shvatim. Pokušao sam da nađem ko još čita Eka i čini mi se da je Angel 011 pomenula mizantropiju u romanu, pa računam da je pročitala. Meni mnogo sviđa i sve vreme se pitam ko bi kod nas mogao da ima sličnu motivaciju.
Quote from: scallop on 18-11-2015, 16:05:14
Još čitam PRAŠKO GROBLJE. Sporo čitam, jer se trudim da shvatim. Pokušao sam da nađem ko još čita Eka i čini mi se da je Angel 011 pomenula mizantropiju u romanu, pa računam da je pročitala.
i ja čito i pomalo piso o toj knjizi, odavno:
http://ljudska_splacina.rs/2011/12/prasko-groblje-umberto-eko.html (http://ljudska_splacina.rs/2011/12/prasko-groblje-umberto-eko.html)
Pročitala, poprilično zaboravila. Dobro je počelo, ali kasnije pada; Fukoovo klatno mi je bilo bolje.
Čitao je i Ghoul: http://ljudska_splacina.rs/2011/12/prasko-groblje-umberto-eko.html (http://ljudska_splacina.rs/2011/12/prasko-groblje-umberto-eko.html)
EDIT: Ulete Ghoul.
Čitam čuveni Kandid. Parodija ok, posmatrano iz tadašnje perspektive ovaj roman bio je verovatno nešto posebno ( poput Dekamerona ).
Quote from: angel011 on 18-11-2015, 19:38:32
Pročitala, poprilično zaboravila. Dobro je počelo, ali kasnije pada; Fukoovo klatno mi je bilo bolje.
Eko ima osobinu, od Baudolina, da mu radnja romana izmiče kontroli. Meni su značajnije razmere cinizma i mizantropije koju je ugradio u knjigu. Takođe, strategija kako od laži načiniti istinu.
Quote from: Salvatore Giuliano on 18-11-2015, 20:09:21
Čitam čuveni Kandid. Parodija ok, posmatrano iz tadašnje perspektive ovaj roman bio je verovatno nešto posebno ( poput Dekamerona ).
Ne na isti način kao ''Dekameron'', ali ta knjiga je sigurno bila, pa i sad jeste nešto posebno.
Specifičan je to humor, usmeren ne toliko na ličnosti ili određene ljudske osobine koliko na ideje, ''misli vodilje'' i estetiku tadašnjeg društva. (Koje se ne razlikuje baš toliko od sadašnjeg društva, pa je i meni bilo smešno).
(https://pbs.twimg.com/media/CTEBbSAXIAAXwdF.jpg)
Bernhard + Cthulhu
OK, jedan primjer iz kolekcije On Earth and in Hell:
The Living and the Dead
Those souls will not return which the frost
convulsed beneath the slow progress
of the snow, which passed its hours
in accordance with its talents, as if the dead
would wake on the bank of the racing river.
Tomorrow my father will bring home
from his journey the first branches, and many
will sing a hymn to his sadness,
a hymn of mountains, lakes and shadows
fleeing the ice-cold night, when October
writes on the slopes its mighty verses
of the dead and the living, of the earth
which bring glory to the individual,
and the pain of millennia to the villages.
The souls will not return which the the wind
drove eastwards trough the forest, where my mother
plucked her life from a rotten tree
which lasted not a forty-six summers...
They will be gloomy and no one will
recognize them as sisters, no one see
the moon stagger home like a father between
the tree trunks at midnight.
They will speak of homesickness
and die in the ravines of their days, between the trunk
and the hiding place of the tired blackbird.
No November will arrive when we
speak of our dead, who watch their glory decay
in the earth. Tomorrow
the sea will glorify the dead, and this century,
the century of our children,
will be forgotten.
These souls will not return which in the deep
twilights fall flee to the failing day,
to the night of the dungeon.
A lawn will remain where hill first arose
outside my window, where the well-handle rasp,
concealing its story: the story
of the apple blossom and death,
which stayed behind in the cold days,
as if loving the sunrise
and the hungry words of the millwheel, later to become
the downfall of the night and the river.
Budući da sam ovde počeo, tu ću i da završim. Kako tvrdnja Angel 011 da roman, svojim tokom, polako ostaje bez brzaka, dobija na značaju, tako i ja iz uživancije, prelazim u sfere koje ne bih voleo da radim. Proveravam kad je bila Pariska Komuna, koja su čija sećanja, kao da promena fontova i boldovanje nešto pomaže, pronalazim sve vrste omaški i baš me mrzi da jednu proveravam na Džejpovo ćoše.
Eto, citiraću:
I tako se naš prvi razgovor odvijao dok se u gradu spuštalo veče, a sitna kišica sipela iz oblaka magle koja je polako obavijala ulice, gotovo prekrivajući pločnike.
Voleo bih da mi Džejp pokaže kako je u našem slobodarskom jeziku moguće da postoji i glagol sipeti. A ako sam ja u pravu, onda šta je prevodilac misleo (od glagola misleti) dok se odlučivao za sipenje.
Nemo' da mi neko pripiše da sam sitničar. Sitničarim samo kad se dosađujem.
"Ko silazi u moju kloaku i puni je leševima?" :lol:
Dovršio Devojku s bisernom minđušom. Veoma lepa knjiga, jedna od onih koji zaslužuju status bestelera.
Ako hoćeš da ti ostane dobar utisak o autorki, preskoči ostala njena dela. :lol: Nisu loša, ali Devojka sa bisernom minđušom joj je definitivno najbolja.
Quote from: angel011 on 27-11-2015, 17:17:45
Ako hoćeš da ti ostane dobar utisak o autorki, preskoči ostala njena dela. :lol: Nisu loša, ali Devojka sa bisernom minđušom joj je definitivno najbolja.
Baš gledao nedavno na goodreads-u i primetio da su ostale knjige dosta lošije rangirane. Tako da mislim da ću poslušati tvoj savet. :)
nakon nesto zagora, vratio se bendi, the treason of the intellectuals
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F151128%2F7xgwyu2c.jpg&hash=b72db9e3031a213921be43d96380d17f7d585ed5)
Der Verrat der Intellektuellen (http://www.amazon.de/Verrat-Intellektuellen-Essay-Julien-Benda/dp/3940884715/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1448690096&sr=8-1&keywords=julien+benda)
uvijek ocaran ovim autorom. koja je to vremenska distanca, koliko napredan um, apsolutno genijalna analiza etickog sunovrata. ogoljen najnizi izraz ljudske strasti, politika, gdje vrlina potisnuta u korist - intelekt u sluzbi politickog duhovnika koji neizbjezno u simbiozi sa nacionalnim, rasnim i klasno-ideoloskom. vrhunsko stivo.
s amazona, da sad ne otkrivam toplu vodu svojim rijecima:
Quote»Der Verrat der Intellektuellen« - dieser Titel ist zum geflügelten Wort geworden. Die denkenden Schichten haben, so Bendas Diagnose, willentlich aufgehört, zwischen rationalem Argument und sentimentalem Betroffensein zu unterscheiden. Sie haben sich damit von ihrer genuinen Aufgabe, der unbeteiligten, unvoreingenommenen und an den Idealen der Klassik orientierten Entwicklung und Prüfung von Positionen und Theorien verabschiedet und sind zu einer zwar politisch aktiven, zugleich aber geistig irrelevanten Gruppe abgestiegen.
1927 geschrieben und 1948 umfassend ergänzt, ist Bendas Diagnose heute so aktuell wie nie. Was damals nur zu ahnen war, zeigt sich heute in voller Blüte: Intellektuelle sind in ihrem Bestreben, mitzumachen und politisch »aktiv« zu sein, zu den Hauptpropagandisten von Militarismus, Nationalismus, Klassenhass, Rassismus und Irrationalismus geworden. Bendas Essay ist ein mitreißendes Plädoyer für eine Rückbesinnung der Denkelite auf ihre eigentlichen Aufgaben und zugleich ein Appell an das lesende Publikum, sich mit dieser Entwicklung nicht abzufinden.
QuoteBereits 1927 erschien ,,Der Verrat der Intellektuellen" des französischen Schriftstellers und Philosophen Julien Benda (1867 - 1956). In dem berühmten Essay vertrat er einen absoluten Intellektualismus und das rationale Prinzip der Demokratie. Zunächst betrachtet Benda darin die politischen Leidenschaften, als deren Haupttypen er die Rassen-, Klassen- und Nationalleidenschaften ansieht und die seit dem 19. Jahrhundert große Gruppen von Menschen erfasst haben. Der Fortschritt der Kommunikation unter den Menschen bewirkte eine Zunahme der Gruppenmentalität und eine moderne Perfektionierung der politischen Leidenschaften. Als Beispiele werden der Antisemitismus, Antiklerikalismus, Sozialismus und Nationalismus angeführt.
Nachdem sich Benda zunächst mit der breiten Masse des Bürgertums und des Volkes auseinandergesetzt hat, beleuchtet er anschließend ausführlich ,,die Intellektuellen und ihren Verrat". Er beklagt, dass sich auch die Intellektuellen die politischen Leidenschaften zu eigen machen und in ihre intellektuelle Tätigkeit einfließen lassen. Dadurch begünstigen sie mit ihren Lehren die politischen Leidenschaften (siehe Nationalleidenschaft, Parteigeist oder Verherrlichung des Heldenmutes). In ihrem Karrierestreben unterwerfen sie sich den Gesetzen der Gesellschaft, was zu einem Schwinden ihrer klassischen Bildung und der Schwächung ihrer intellektuellen Haltung führt. Abschließend wagt Benda sogar eine Prognose mit einem pessimistischen Ausblick.
1946 hatte Julien Benda seinen Essay umfassend ergänzt und hier vor allem den Verrat der Intellektuellen im Namen der ,,Ordnung" beklagt. Eine weitere Form dieses Verrates war für ihn die mystische Vereinigung mit der Evolution der Welt, indem sich viele Intellektuelle weigern, die ökonomischen Veränderungen mit der Vernunft zu betrachten, stattdessen streben sie eine Verschmelzung mit dieser Welt an.
Nun liegt der erweiterte Essay im Mainzer VAT Verlag vor, auch mit den zahlreichen abschließenden Anmerkungen (immerhin fast neunzig Seiten), die den Zugang zu diesem philosophischen Werk erleichtern. Von seiner Aktualität hat es auch im 21. Jahrhundert nicht eingebüßt, längst ist der Begriff vom ,,Verrat der Intellektuellen" zu einem geflügelten Wort geworden.
Artur Džon Evans "Ilirska pisma".
Toplo preporučujuem.
Bata najpre može da nađe knjigu.
slicni naslovi pokrenuli me zadnjih dana
Milan Nedić - žrtva ili kvisling (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=12&dd=08&nav_category=12&nav_id=1072296)
na rereading sljedece knjige gdje nedic zvucno ime, preporuka:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F151212%2Fm2ib36fb.jpg&hash=3f3d69c1c7629055c45e5dbb9edf66b03df59cef)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F151212%2Fokgh6lni.jpg&hash=7ac127e7995e630dd01c1eeefc5827f9cf164d19)
mislim, jest' da je jugoslavenska interpretacija ww2 i poraca prepuna lazi, budalastina i idealizacije nob-a, partizana i slicnih gluposti, ali pitanja oko uloge nedica prilicno su duhovita...
Pročitao Nultu tačku Agate Kristi. Briljantno napisan krimić. Jedna je Agata!
Počeo Despot i žrtvu od Nenadića, godinama mi je ovo izdanje Novosti ( ako se ne varam ) skupljalo prašinu na policama. Iako nisam fan te istorijske tematike knjiga drži pažnju.
navedeni manoschek, serbien ist judenfrei, finished. da mi i nakon drugog citanja nije tek usputni interes usputnog interesa, jer uglavnom srpska povijest, ova knjiga bi dobila pocasno mjesto.
sta je sve autor koliko pedantno istrazio, izucio, naveo, sve uz kriticki otklon, objektivnost, kako je uveo strukturu i red, ispostivao vremenski faktor u jednom kaoticnom razdoblju, skoro nadmasuje ljudske kapacitete. vrh vrhova, tek koje usputno minimalno posrtanje u za tematiku/oblast na kojoj fokus rada nebitnom.
Znaš nemački, to je za svaku pohvalu.
Dovršio Despot i žrtva. Ovo je sasvim solidan istorijski roman o izgradnji Smedereva i likovi su relativno upečatljivo prikazani. Ono što mi se ne sviđa je što autor s vremena na vreme voli malo da se upusti u pavićevski stil pripovedanja čega se grozim. No, s druge strane kraj romana je efektan. Od mene na gudridsu dobi 3*.
u nastavku manoscheka, vjekoslav vrancic, u sluzbi domovine, rad koji minuciozno opisuje (djelomicno "post" ww2/bleiburski) pokusaj predaje hrvatske vojske englezima, odiseju parlamentaraca od zagreba, preko austrije, do italije, uz susrete/iskustva sa nijemcima, austrijancima, ljoticevcima, nedicevcima, cetnicima, amerikancima, talijanskim fashistima, francuskim komunistima, hrvatskim mornarima, englezima... u najkaoticnijem vremenu uz 657 obrata... fenomenalno djelo, preporuka.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F151220%2Fo9hctslh.jpg&hash=a750d65174565d85ad95250429772de5d34047f6)
Čitam pisac u ratu od Vasilija Grosmana. Veoma dobra knjiga. http://www.amazon.com/Writer-War-Soviet-Journalist-1941-1945/dp/0307275337
vrncic preko alpa finished. odusevljen sam, ovako nesto moze ispisati samo zbilja. to ne bi dosegla ni simbioza dostojevskog, hercoga, kusturice i tarantina.
nekoliko scena: znaci, ustaski ministar probija se kroz austriju u italiju noseci ponudu za predaju englezima, sve sa mercedesom i soferom nijemcom, pa od odredjenog trenutka i u potpunom neznanju da se nalazi u post-bleiburgu, vjeran zadatku.
mijesa se u scene poput: neformalne kapitulacije 6. njemacke armije pred amerikancima, s kojima dogovorno pod punim naoruzanjem dijeli civilnu vlast.
nailazi na privatne pobjednike kojima izlaze misiju i trazi pomoc, dok isti razmisljaju pod kojom izlikom (!) mu "dici" mercedes. pokusavaju francuski komunisti, talijanski... sve dok u namjeri ne uspijeva engleski satnik.
nekoliko puta zatocen i svrstan (!) u kolonu kojoj prethodi vopo, te slijede kamioni sa zatocenicima, pa mercedes, kamioni sa zatocenicima, vopo, sve na putu u logor, mercedes ostaje u kvaru i zaostaje, da vopo ne bi ni shvatio kako isti dio kolone, na sto bi ih ovaj uredno stizao i svrstavao se u kolonu.
primjer jednog od nekoliko logora: tisuce cetnika svih mogucih pravaca, pod punim naoruzanjem, na ledini opasanoj bodljikavom zicom, sve uz 207 crnogorskih struja, kozake na devama, svih u iscekivanju zapadnjackog napada na komuniste, pod nadzorom kolonijalnih ratnika gurka i upravom engleskog majora koji trazi savjet od ustaskog ministra, koji pokusava predati vec izrucenu vojsku.
predmet engleskog problema: zasto se cetnici krvavo obracunavaju medjusobno, zasto su zarasli u brade i dugu kosu, u cemu se medjusobno razlikuju i sto toliko mrze, kako (!) ih razoruzati. stanje: u logoru okupljeni pod razlicitim zastavama, jugoslavenskom, srpskom... opasani redenicima provlace se kroz bodljikavu zicu, dovlace vino, opijaju i prave probleme... sve uz proklinjanje amerikanaca koji ih "uvalili" njemu.
remek-djelo.
Niko i Nista u Parizu i Londonu, Dzordz Orvel.
Vise Orvelovski nego Orvel, vrlo lep, zivopisan i tecan stil; prikaz zivota na dnu koji, iako nimalo lak i glamurozan, verovatno u to doba nesto "romanticniji" nego sto je to sad, u globalnom selu. Ili se to samo cini.
Čitam Ubiti pticu rugalicu. Lepo napisano, iz ugla šestogodišnje devojčice. Film mi se dopao, a od knjige imam još veća očekivanja.
Završio Ubiti pticu rugalicu. Ovo je remek-delo koje nijedan pristojan čitalac ne sme da preskoči. Knjiga je pored glavnog toka ( odbrana nedužnog crnca ) prepuna "sitnih" događaja koji punokrvno opisuju život i detinjstvo na američkom jugu. Tek kad sam na goodreads-u radio test o ovoj knjizi film mi je krenuo da se premotava koliko tu zapravo ima dešavanja...
Šta sam pronašao u jednoj sarajevskoj antikvarnici za samo 5km:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi.imgur.com%2FRY6kH3x.jpg%3F1&hash=b64edb40a421c4959a048b506ed601d07add683b)
holi fak!
Taman za reprizu.
genijalna knjiga - najbolja o de sadu koju sam čito.
šteta što neko ne uzme da prevede onu njenu knj. o gotiku, sigurno je sjajna, ali jbn francuski! :(
ALEKSANDAR ĐURIČIĆ EŠ – REKVIJEM ZA ADAMA
(2015. Urban Art)
Izuzmemo li crne hronike i potresne priče u kojima se ište pomoć, u našim medijima, uglavnom se govori o uspešnim ljudima. Intervjui u većini domaće štampe uglavnom se rade sa piscima, muzičarima, naučnicima ili sportistima koji su u poslednje vreme načinili uspeh. Gledamo porodične fotografije onih koji su u srećnim brakovima. Ili bar se trude da to tako izgleda. Tako dolazimo do privida da su oko nas većina srećni ljudi, pristojna gospoda i fine dame. Sinčići na slikama nasmejani, 'ćerkice lutke s roze mašnama. Realnost je zapravo drugačije. Neuspešnih ljudi, gubitnika tranzicije, onih koji su morali da odustanu od svih svojih snova, je u našoj, siromašnoj sredini, daleko više. Roman ,,Rekvijem za Adama'' Aleksandra Đuričića Eša govori o jednom od njih. Pametnom i nekad vrlo stabilnom Borisu Hundiću koji je talentom mnogo obećavao, ali nije uspeo da postigne zacrtano pa se, kao planinar posle pogrešnog koraka, survao u bezdan.
Nije taj Boris mnogo različit od mene ili bilo kog od vas. On samo nije imao dobru početnu poziciju i sreću. Ran odlazak majke koje nije mogla da podnese bedu i šikaniranja muža alkoholičara, razlog je što će u Borisu uvek ostati nešto hladno, nepoverljivo prema ženama. Slušajući ,,mudre'' glasove, Boris nije upisao fakultet koji voli jer se od muzike navodno loše živi. Odabrao je medicinu za koju se ispostavilo da nije kapacitet niti ima interesovanja da bi mogao da je svlada. Kad to konačno shvati, već je kasno. Godina je toliko da mora da se radi da bi se preživelo. On nije jedini koji propada na studijima. Te se dešava i onima oko njega, ali ti imaju stanove u Beogradu i roditelje koji su spremni da finansiraju novih nekoliko godina kako svoju decu tako i nove privatne fakultete. Borisu druga šansa nikad nije data. Svako grešku plaćao je kamatom. Na njegovom mestu, neko drugi bio bi srećan i sa malim. Jes' da nikad neće svirati u bečkoj filharmoniji poznata dela Mocarta i Lista, ali opet svira. Sintisajzer u bečkoj kafani za srpsku dijasporu. S narodnjacima. Uprkos gađenju prema poslovnim saradnicima, on ipak ima priliku da zaradi za stan i hranu. Usput može i da čisti sneg. Ne i Boris. On je bio potencijal. Talenat. Pritom je i tipični Balkanac. Ne može da prećuti primitivizam, bahatost folk pevaljke, bezobrazluk bivše maćehe koja je pokrala silan novac ocu, a od čega zavisi. Ne miri se lako s uspesima drugih. Onih koji su bili daleko gori i neozbiljniji od njega. Između redova shvatamo da nije naročito nadaren kao muškarac, ali opet ima dosta žena koje bi rado da budu s njim. Ipak on je karakter koji uvek najpre vidi mračne strane. Da je poživeo duže Hundić bi se verovatno primirio. Vremenom bi postao zadovoljan i malim. Uklopio bi se i sa najnižim slojevima društva, a našao i ženu svog života. Ipak jedan događaj čini da svaki povratak u obične tokove života bude nemoguć. Adam, sedamnaestogodišnji polubrat Borisove bivše, u novogodišnjoj noći dolazi da poseti Borisa kod koga pada u narkomansku krizu i gubi svest. Ubeđen da je momak mrtav, a shvativši da će on imati odgovornost jer je dopustio maloletničku narkomaniju u stanu, očajni Boris shvata da takav razvoj događaja ne može da dozvoli. Smešta Adama u kola i odvodi ga pod stari most gde se inače okupljaju narkomani. Neka izgleda da se to desilo tamo. Na Borisovu žalost, ispostavlja se da mladi Adam nije preminuo odmah. Povratio je svest, izašao iz kola, ali bunovan se okliznuo i upao u reku. Tako je Boris shvatio da iako nije ubio Adama, jeste kriv za to šta ga je snašlo i da bi bilo drugačije da bio hrabar i maksimalno mu pomogao. Iako nema konkretnih tragova koji bi ga strpali u zatvor, Boris Hundić je savesno biće i čitaoci vremenom shvataju da on, dalje ne može da ide. Njegova griža savesti predstavljena je u liku doktora Bogoljuba za koga nije do kraja sirugno je li stvaran ili samo deo Borisove uobrazilje. Da li je Bogoljub, s obzirom da je doktor, ono šta je Boris želeo da postane? Nagrizanje savesti i nesposobnost da se išta suvislo radi i opstane, gavnog junaka romana dovode do samo jednog, nedvosmislenog puta.
https://www.youtube.com/watch?v=F-fJ4aX6kWU (https://www.youtube.com/watch?v=F-fJ4aX6kWU)
No to što je sudba glavnog junaka sumorna, ne znači da je sumorna i knjiga. Naprotiv. Ovaj pihološki, ali i filozofski roman izuzetno je zabavan, dinamičan, realan i zarazan. U gotovo svakoj glavi postoji bar neka komična scena ili replika. Humor je uglavom usmeren protiv malograđanštine. U njemu ćemo naći statusne spisateljice. One koje mnogo pišu, reklamiraju se, a nemaju vrednost. Zatim statusne glumice. One koje su dobijanjem diplome glumačkog smera uspele da se dobro udaju dok ih sama karijera ne zanima. Tu su lažni brakovi. Oni kojima se svi dive, a nose more preljuba i vanbračnu decu. Lažna drugovanja tokom kojih mora da se pazi na svaki potez ne bi li se izbegao prvi povod koji će ,,prijatelju'' dati šlagvort da nekog spusti. Aleksandar Đuričić je uspeo da ogoli stvarnost začinivši ga i urnebesnim i setnim primesama, u zavisnosti od potrebe.
Uprskos oduševljenju romanom, razmišljao sam šta bih ako me neko pita ima li ,,Rekvijem za Adama'' i mana. Sigurno je da ih svako delo ima. Što se tiče ovog romana, one su gotovo i neprimetne i tiču se isključivo propuštanja da se izaberu oni književni postupci koji bi autori olakšali posao. Prvo što pada na um je propuštena prilika da se piše iz prvog lica. U ovom romanu to je moglo vrlo lako da se uradi jer postoji samo dve scene u kojoj nema glavnog junaka (Megi ugošćava blazirane prijateljice i monolog stare seoske muzičarke koja žali zbog pogrešnog saveta). Premalo da bi se izbeglo subjektivno viđenje života. Autor je mogao Borisa da udene i u tu scenu. Neko je događaj mogao da mu prepriča ili je mogao da odsedi sa majkom svoje devojke dok čeka povratak njene kćeri. Da je odabrano prvo lice, identifikacija čitaoca s glavnim likom bila bi još veća, dok bi unutrašnji tok svesti bio predočen na lakši način. Konzumenti bi neke stvari osetili direktno, dok smo u ovoj varijanti dobili prepričano. Druga mana bila bi suvišna prepričavanja kojih, ruku na srce, nema mnogo, ali nam se nekada previše jasno kazuje i ono šta smo na osnovu čitanja predhodnog pasusa već zaključili i sami. Pisanje u prvom licu, kad god se može, osdnosno onda kad jedan lik boravi u preko osamdeset posto romana, nešto je što daje mnogo veću prisnost. Zato je skoro pa i postalo pravilo. No ovo kao ni duplo objašnjavanje kog ima na par mesta, ne bi trebalo podvesti u velike mane. Autor nije studirao knjievnost ili dramaturgiju da bi poznavao sve trikove i prečice u formiranju što prisnijeg i dinamičnijeg dela. Pisao ga je, kao predstavnik prirodnih nauka forsirajući svoj autentičan iskaz.
,,Rekvijem za Adama'' je nešto što bi svi, a naročito mladi ljudi koji tragaju za svojim putem, trebalo da pročitaju. Zagarantovani su kako humor i zabava, tako i životne poente koje će se urezati u nas za ceo život.
Započeo Tajanstveni plamen kraljice Loane. Ovo je moj prvi Eko i ne mogu reći da sam preterano oduševljen. Erudicija je tu, ali je naracija prilično prozaična...videćemo kako će se razvijati.
citam najznacajnije djelo gore spominjanog vjekoslava vrancica, doslovno bibliju, "branili smo drzavu", amen i vjecna mu slava, jedna simpaticna zanimljivost:
vranciceva majka bila bitan faktor, t.j. osoba kod koje se (dogovorno) od hodze sefica sakrila (kcerka) emina opjevana u voajera-pjesnika aleksa santica, sve dok se na vratima nije pojavio momak "odjeven u bogatu, zlatom izvezenu narodnu nosnju, izvadio iz pasa kuburu i izpalio je u zrak: nek se cuje, da odvodi djevojku!"
inace pri slicnim radovima tek preletim djetinjstvo autora, pa tako i ovdje, na zalost mi nista od vrancica nije preostalo no taj dio prvog toma bsd, pa reko da konacno zaokruzim, ugodno iznenadjen.
Prva Ledi Četerli, D. H. Lorens
Još jedno izdanje Politike sa trafike. Ovo je roman koji je verovatno izuzetno popularan kod žena. Autor, iako muškarac, umešno opisuje senzibilnu psihu jedne usamljene žene uskraćene za fizičku ljubav. S obzirom da joj je muž povređen u Prvom svetskom ratu primorana je da se okrene svom najbližem okruženju...koje je daleko od njenog nivoa. Do sada najveći utisak na mene ostavila je metafora o crnom i belom konju. Obzirom da sam pre nekog vremena u kinoteci gledao film znao sam otprilike o čemu se radi no sa direktnim čitalačkim iskustvom ništa se ne može uporediti.
Markesovu, Hroniku najavljene smrti, izvanredni prevod Branka Anđića, prvo izdanje narodne knjige iz 1982, vidim da je i Sezam Book izdao, ali za stotinak stranica izdvojiti 1000 dinara je previše(baš su bezobrazni) cenim da ni prevod nije na nivou Brankovog.. tako da pokusajte najpre u bibliotekama, kupindo, limundo itd... Kome nije do čitanja tu je ekranizacija http://www.imdb.com/title/tt0092800/ (http://www.imdb.com/title/tt0092800/) sto je lepo, ali knjiga je knjiga.
Kum, Mario Puzo
Sa velikim očekivanjima započeo sam ovu knjigu ( zbog mojih simpatija prema Sicilijancu ). Za sada očekivano dobro, iako sam gledao filmove, povukla me je ta atmosfera...mislim da narednih dana ovu knjigu neću ispuštati iz ruku.
Upravo čitam Renatu Lahman, milina jedna od knjige: "Erzählte Phantastik - Zu Phantasiegeschichte und Semantik phantastischer Texte", gledajte samo ovaj sadržaj http://www.suhrkamp.de/buecher/erzaehlte_phantastik-renate_lachmann_29178.html?d_view=inhaltsverzeichnis (http://www.suhrkamp.de/buecher/erzaehlte_phantastik-renate_lachmann_29178.html?d_view=inhaltsverzeichnis) i da znate kako je ovo prava nemačka škola - nema laži, nema prevare, ima da se sve lepo temeljno prouči i sagleda sa petnaest strana i na originalnim jezicima, pa kad krene analiza alhemičarskih momenata kod Hofmana ili kabale kod Šulca, samo pršti. A tek ilustracije, od srednjeg veka do Hansa Belmera... uh.
Quote from: Jevtropijevićka on 19-01-2016, 14:21:20
Upravo čitam Renatu Lahman, milina jedna od knjige: "Erzählte Phantastik - Zu Phantasiegeschichte und Semantik phantastischer Texte"
to bi valjalo prevesti!
da li švabe (ambasada, gete institut, sekte, ovi ili oni) trenutno daju ikakvu finansijsku podršku prevodima u srbiji?
Daju šakom i kapom, samo je potrebno probiti se kroz administrativne zavrzlame, naći odgovarajuću fondaciju (razne finansiraju različite stvari) i naravno unapred obezbediti prava i izdavača, a ovi opet uglavnom vole da idu na sigurno...
Kum, Mario PuCo. Nakon sjajnog utiska koji je Sicilijanac ostavio reših da pročitam i autorovo najznačajnije delo. Za sada je sve očekivano, valjda i zato što sam gledao film. A tek danas sam nakon dve godine učenja italijanskog zahvaljujući profesoru saznao da kako se čovekovo ime zaista izgovara. Nije mi jasno kako je izdavač mogao da načini takav propust i i prekrsti ga u Puzo.
nije ni Puco tačno... z se čita dz... kao jedan glas, odjednom, kao muva da zuji, bzzz, dzzzz... Pu-dz-o
Ne čita se kao Puco ( što mi je tačno rekao i profesor Italijan ), a u originalu se piše Puzzo.
Quote from: Pizzobatto on 20-01-2016, 19:36:37
nije ni Puco tačno... z se čita dz... kao jedan glas, odjednom, kao muva da zuji, bzzz, dzzzz... Pu-dz-o
Obojica smo pogrešili. Malo sam se raspitao i pravilno je Puzo s obzirom da je pisac Amer italijanskog porekla koji je pisao na engleskom a oni tamo izgovaraju tako. Shame on me.
Uzgred: Sta je citao -
DAVID BOWIE'S TOP 100 BOOKS
http://www.openbooktoronto.com/news/special_feature_how_read_bowie (http://www.openbooktoronto.com/news/special_feature_how_read_bowie)
Super: Lautréamont, T.S. Eliot, Wyndham Lewis, Camille Paglia, Ackroyd, J.K. Toole, Nabokov...
pošto sam pročitao knjigu u tamnu daljinu - leonid andrejev, red je da se osvrnem na nju i kažem koju reč. u prvom delu knjige nalaze se priče anđelak, veliki šljem, na rijeci, u tamnu daljinu, poklon, zid, ben-tovit, i ivan ivanovič. to su kratke, rane pričice ovog autora i nisu na mene ostavile jak utisak. vidi se da je andrejev u ovim pričama ispipavao teren. u drugom delu knjige su bolje, duže priče - život vasilija fivejskog, crveni smijeh, eleazar, juda iskariot i priča o sedmoro obešenih. svaka od njih je remek delo a posebno mi se dopada crveni smijeh, potresna anti-ratna priča smeštena u vreme rusko-japanskog rata, moglo bi se reći i da je svojevrsna priča o duhovima. sve u svemu, odlična knjiga i moja preporuka za ljubitelje mračne proze. vidim da postoji češki tv film priča o sedmoro obešenih pa ću pokušati da ga lociram.
sledeća knjiga koju sam uzeo da čitam je volšebnik i druge priče vladimira nabokova, zgodno izdanje srpske književne zadruge, sa predgovorom zorana paunovića
Quote from: Jevtropijevićka on 19-01-2016, 14:21:20
Upravo čitam Renatu Lahman, milina jedna od knjige: "Erzählte Phantastik - Zu Phantasiegeschichte und Semantik phantastischer Texte", gledajte samo ovaj sadržaj http://www.suhrkamp.de/buecher/erzaehlte_phantastik-renate_lachmann_29178.html?d_view=inhaltsverzeichnis (http://www.suhrkamp.de/buecher/erzaehlte_phantastik-renate_lachmann_29178.html?d_view=inhaltsverzeichnis) i da znate kako je ovo prava nemačka škola - nema laži, nema prevare, ima da se sve lepo temeljno prouči i sagleda sa petnaest strana i na originalnim jezicima, pa kad krene analiza alhemičarskih momenata kod Hofmana ili kabale kod Šulca, samo pršti. A tek ilustracije, od srednjeg veka do Hansa Belmera... uh.
Komšije vredne, Davor Beganović, vidim, preveo i priredio četiri njene knjige, a nešto, o radosti, ima i onlajn: http://www.matica.hr/media/uploads/knjige/lachmann_od_ljubavi/Lachman%20367.pdf (http://www.matica.hr/media/uploads/knjige/lachmann_od_ljubavi/Lachman%20367.pdf)
Kraljevska krv, Sinkler Luis
Opisuje život jednog čoveka koji je bio rasista, ali je saznao da u njemu ima kapi crnačke krvi i to mu je iz korena promenilo život. Sama knjiga mi i ne bi bila nešto ( jedna u moru drugih koje se kritički bave rasizmom ) da autor nije veoma umešno opisivao primere rasizma...bukvalno sam se naježio par puta.
Obaveštavam zainteresiranu srbijansku javnost da od prošle subote uz dnevne novine Blic jednom nedeljnom izlaze Balzakove knjižice iz serijala Ljudska komedija. Tim povodom prekopiraću ovde svoj gudrids rivju njegove novele Gobsek.Ispričavam se što je na engleskom jeziku ( mrzi me da prevodim ), a ujedno pozivam dobronamernike,dobre poznavaoce tog jezika, da isprave sve pravopisne ili stilske greške na koje naiđu:
A first Balzac's book in a La Comédie Humaine serial that is going to be sold every Saturday with Blic newspapers ( Serbian readers may be interested in this information ). Here, through a mouth of young lawyer we hear a story of a greedy loan shark ( is there any other type of this kind of people? lol ) whose only life purpose is to collect gold and other material values. In contrary to today's superficial writers Balzac is very profound in describing characters and businesses of his contemporaries. He dissects the true nature of Gobsek with such a persuasiveness that I had a feeling that he is sitting next to me. One of Balzac's features is that he uses the same characters in different stories. Here, Old Father Goriot is mentioned, in some others Gobsek will be. I can't wait for the next Saturday and new adventures of Balzac's heroes or better say antiheroes.
p.s. ko želi može mi dati i ocenu, zanima me baš
Rešio sam da ove godine čitam malo više nonfikšena. Kako me moje sklonosti vuku ka istoriji, antropologiji i srodnim naukama, razmišljao sam da možda otvorim zasebnu temu koja bi se bavila ovakvim knjigama. Ima li mišljenja o tome?
Elem, onomad sam pročitao
Armies of the Ottoman Turks, 1300–1774 (Men-at-Arms #140) by David Nicolle
(https://d.gr-assets.com/books/1320540760l/557136.jpg)
The birth of the Ottoman state is shrouded in legend. Whatever the truth of its origins, the Ottomans formed an Empire which almost succeeded in bringing Christian Europe to its knees. During the last decades of the 13th century, the ambitious Osman Bey's tiny mountain state took eight frontier castles plus the Turkish town of Eskisehir. In 1299 Osman seized Yenisehir after working up the Kara Su valley. With this as its first real capital, the Ottoman state emerged into history poised above the fertile shores of the Sea of Marmara.
Prilično dobro napisano, što je za Ospri već standardno. Sažeto i nabijeno podacima, koji bi mogli biti od koristi našim istorijsko-fantastično okrenutim piscima. Pored odlično opisane strukture osmanlijske vojske, najzanimljivi su mi bili povremeni detalji o vazalnim srpskim jedinicama. Tako se navode vizantijski i drugi neturski izvori koji kažu da su Srbi u bitkama imali običaj da nose crne oklope. Jedan izvor je Porfirogenitovog vremena (sad nisam siguran da li se baš on navodi kao izvor), koji kaže da se Srbi bore sa takvim i takvi oružjem, u crnoj odeći, dok više izvora navodi da su u Bici kod Ankare pod Stefanom Visokim učestvovali "crni oklopnici" i to kao pešadija. Ovo je inače prvi izvor gde to nalazim, pošto se do sada navodilo da je despot Stefan predvodio odred od 5000 konjanika.
Sve u svemu, svaka preporuka. 4/5
Manuel Puig, Buenos Aires affair & Heartbreak Tango. Obavezno procitati. Izuzetan pisac.
Days of Being Wild i druga dva nastavka te 'labave' trilogije su dobrim dijelom inspirirani tim knjigama. A nije ni onda cudno sto je Happy Together smjesten bas u Argentini.
Jukio Mišima, Mornar koji je izneverio more. Tinejdžer gleda svoju majku kako se skida i kako vodi ljubav s mornarom. U njegovom svetu odrasli su čudaci. Videćemo šta će biti dalje.
Ja sam u poslednjih nekoliko dana dočitao, pročitao i čitam tri zbirke priča:
Vino mladosti - Džon Fante.
Sjajno, kao i uvek. Kroz prizmu dečaka, odrastanje uz katoličke vrednosti. Šta su o smrtnim grehovima zaista mislila deca? Stil, izraz, Fante je Karver.
Sedam japanskih priča - Đunićiro Tanizaki. Neke sam već čitao. Tanizaki je majstor japanske priče a ova zbirka daje solidan presek njegovog stvaralaštva. Majstor tetoviranja i dalje ostaje jedna od boljih priča što sam pročitao.
Porodica Abe i druge priče - Mori Ogai. Mislim da mi je ovo prvi susret sa Ogaijem. Onako, stil pomalo arhaičan, ali ne čudi jer mu priče imaju istorijsku tematiku. Malo smara sa nabrajanjem imena raznih likova i vladara, ali zaista sjajan pisac i unutrašnji svet likova sjajno predočava. Ipak, kažem, stil pomalo bajat, a to mi baš i ne odgovara.
Sent from my Samsung Galaxy Note Edge
@ truman
probaj Misimine "zabranjene boje"
Hvala, imaću u vidu. Sviđa mi se njegov stil.
Quote from: Truman on 26-04-2016, 21:05:16
Hvala, imaću u vidu. Sviđa mi se njegov stil.
Ja Mišimu nikako da svarim kako treba.
Sent from my Samsung Galaxy Note Edge
Nakon dovršetka Mornara mogu da kažem da je baš jak roman, autentičan...valjda zato što predstavlja njegove konzervativne stavove, kako piše u pogovoru.
Quote from: Truman on 26-04-2016, 23:29:53
Nakon dovršetka Mornara mogu da kažem da je baš jak roman, autentičan...valjda zato što predstavlja njegove konzervativne stavove, kako piše u pogovoru.
Ma, ja verovatno nisam imao sreće - čitao sam prvo Ispovest maske, a tu glavni junak pomalo kuburi sa homoseksualizmom, pa me to baš nekako odbilo.
Sent from my Samsung Galaxy Note Edge
Razgovor o Mišimi još traje, pa da i ja dodam koju.
Pored ''Mornara'', pročitala sam i ''Zlatni paviljon'', a verovatno bih čitala i druga njegova dela, ukoliko mi nekad padnu šaka.
Ipak, mogu da razumem Perina. Retko mi se dešavalo da se preko knjiga upoznam sa nekim čiji mi se talenat i veština čine neupitni, a da mi je kao čovek, onoliko koliko se njegova ljudskost nazire u delu, tako potpuno odvratan. :)
je l neko čito ovo?
http://www.b92.net/kultura/dokolica.php?nav_category=1069&nav_id=709540 (http://www.b92.net/kultura/dokolica.php?nav_category=1069&nav_id=709540)
btw.
hodanje je odlično nedavno sam čito. možda bih ga svrstao u top 5 od bernharda.
Pročitah u poslednje vreme Nevini svet od Ami Sakurai. Koja bolest od knjige. Ali vrhunski napisano, nema dvojbe.
Trenutno se čita Brrnahrd i Imitator glasova. Ok.
Sent from my Samsung Galaxy Note Edge
Sri Nisargadatta Maharaj - Ja sam to. Kroz pitanja i odgovore duhovni učitelj objašnjava prosvetljenje tj. direktnu spoznaju. Obimno štivo, čitam ga periodično. Maharaj deluje autentično.
Kavabatinog Velemajstora pokušavam već po drugi put da pročitam, ali nešto mi ne ide. Kavabatu inače volim, ali sa ovom knjigom izgleda imam problem :)
U međuvremenu čitam ponovo Bernharda, ovoga puta Vitgenštajnovog nećaka. Superiška.
Sent from my Samsung Galaxy Note Edge
Ne znam kakav me mazohistički poriv dohvatio, ali na buvljaku kupih za 100 dinara roman Let našeg dobitnika NINove nagrade.
Bože, kako je to loše, na svakom zamislivom nivou.
Maja Zrnić, koja opisuje istu epohu, za njega je Dostojevski.
Quoteje l neko čito ovo?http://www.b92.net/kultura/dokolica.php?nav_category=1069&nav_id=709540 (http://www.b92.net/kultura/dokolica.php?nav_category=1069&nav_id=709540)
Tek sad videh... Ne. Ali bih probao...
Bacila se na citanje ovijeh dana; da ne bih trazila odgovarajucu temu u gornjem delu foruma, evo ovde jedna on topik i druga polu-ontopik knjiga...
L(ij)ecenje Sopenhauerom, pitko stivo koje otkriva ponesto iz Sopenhauerove biografije i nudi uvid u tok grupne psihoterapije. sve je to vrlo americki no ipak interesantno u smislu karakterizacije i dinamike izmedju razlicitih neuroticnih licnosti. uostalom, verovatno je dosta ljudi ovde vec upoznato sa ovom knjigom.
Oduvek smo Zivele u Zamku (Sirli Dzekson) ovo sam tek zapocela, sto se zanra tice, gdegod se pominje "gotik", pa i horor, "mracna psihologija". ipak vise misterija/triler koji najcesce iz prvog lica Meriket - glavne junakinje - pripoveda o usamljenickom zivotu 2 seste i njihovog senilnog strica koji posle porodicne tragedije (ubistva) dane provode izolovani u svojoj vili. dolazak pohlepnog i proracunatog mladog rodjaka u disfunkcionalnu porodicu (ili ono sto je posle epizode trovanja arsenikom od iste ostalo) zbog svoje emocionalne nezrelosti i 'uvrnutosti' nedoraslu ovakvom izazovu, kvari idilu pa se tu i psiholoska strana svake od licnosti, a posebno pripovedacice Meriket ogoljava. vrlo slikovito i dushu dalo za ekranizaciju (na kojoj se trenutno radi). mene je autorka brzo uvukla u ovaj bizaran a tako ljudski svet. preporuka!
Pročitao Misteriju sedam budilnika Agate Kristi. Slatka misterijica, nema ni Poaora ni gđice Marpl, rešenje je iznenađujuće jednostavno ali mi uopšte nije palo na um...valjda je u tome i dar Agate Kristi.
Smrt dolazi na kraju, Agata Kristi
Ako želite da znate kako to izgleda kad se zločin dogodi u starom Egiptu 2000 godina pre nove ere ovo krimić za vas. Sam zaplet nije nešto kompleksan ( provalio sam ko je ubica! ), a zadovoljstvo čitanja leži u praćenju egipatskih likova, od njihovih egzotičnih imena, preko samog opisa likova i atmosfere do događaja. No jedno je je očito, motivi da se počini ubistvo pre 4000 hiljade godina i danas ostaju isti!
Smrt dolazi na kraju je odlična knjiga!
Ja, doduše, ne odgovaram baš na topik, jer sam knjigu pročitao, ali je svakako odlična i toplo je preporučujem svima. Jako zanimljiv pisac, duhovit, pronicljiv, osvežavajuće iskren i samoironičan, odlično je prikazao jednu ljubavnu priču, zasnovanu na stvarnim događajima. Topla preporuka, kao što već rekoh.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.delfi.rs%2F_img%2Fartikli%2F2016%2F10%2Funa_selindzer_vv.jpg&hash=351be671f52998301d669e918e0220be6ae92a38)
A ovde imate i odlomak: http://www.delfi.rs/_img/artikli/2016/10/a143509.pdf
Završio Dolinu straha Artura Konana Dojla. Ovo je jedna od najboljih novela o Šerloku Holmsu i možda priča uopšte. Imamo slučaj u okviru slučaja i Holms nije jedini pametnjaković. Must read za sve ljubitelje klasičnih krimića.
znaci, bozanstveno. koje je sve temelje postavio birs, pametan nisam.
sami temelji zanra kroz price o vojnicima, pa morrisova obrada pozadine, vrijede da se procitaju/izuce bar dva puta.
neki pradbacuju kako morris (kao strucnjak za americki gradjanski rat) previse luta, no nemam taj utisak; fenomenalno opisuje birsovo okruzenje, prilike i ne gubi iz fokusa birsa, cije radove objasnjava i uklapa u jednu fantasticnu sliku doba/stvaralastva.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170421%2Ft2zkvo4f.jpg&hash=0434facf04b529ae81f2ab7042bd7225a432f271)
cekam, uz uzitak u nj. haffmansovim izdanjima ostalog opusa, da mi stigne ova:
A Sole Survivor: Bits of Autobiography (https://www.amazon.com/Sole-Survivor-Bits-Autobiography/dp/157233018X/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1492802183&sr=8-1&keywords=bierce+a+bit+of)
Рудолф Архнајм, Уметност и визуелно опажање.
Књигу ми показала рођака која је на докторски студијама из уметности и није погрешила. Ако сте се питали на основу којих критеријума се процењује вредност слике ово је књига за вас. Елементи, њихов положај и однос, динамика, простор...ту је малтене све!
boze, sta ti, truki, citas... zasto ne citas birsa?
elem, jedna zanimljivost oko doticnog:
morrisova biografija izasla je 1995., a u nj. 1998. biografija koju uradio izvjesni schulte. inace cijenjeni autor.
i onda se prolomio krik, plagijat. :roll:
uglavnom, izdavac morao povuci i unistiti cijelu nakladu, pokazalo se kako schulte doslovno prepisao mnoge stranice od morrisa, preuzeo anegdote, itd.
jos je djelo nazvao isto kao i morris.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170422%2F8a6hbia9.jpg&hash=82bc8622fa5b7460adb6d2e5fa9311f7a848574d)
u biti dobra podloga, da sam cijenjeni autor u hr, uzeo bih ovo, malo izmijenio, izbacio koju prepisanu stranicu, i izdao svoju biografiju birsa.
зоско, није лепо расправљати се о укусима у убеђивати друге како је твој бољи. xtwak
Taj Arnhajm mi je bio užas dosadan, ali ko voli pretpostavljam da treba poslije da uzme i od Deleza knjigu o filmu.
Quote from: Pizzobatto on 22-04-2017, 13:57:24
Taj Arnhajm mi je bio užas dosadan, ali ko voli pretpostavljam da treba poslije da uzme i od Deleza knjigu o filmu.
Nema zeza bez Deleza.
@truki: kakve su to floskule?
to ti je kad citas knjigu koja "objasnjava" po kojim "kriterijima se procjenjuje vrijednost slike".
"elementi, dinamika, prostor..." mislim, jbt.
slika vrijedi ako ti kad je ugledas izazove kakav osjecaj; zapanjis se, osjetis strah, zamislis se, rastuzis, dobijes erekciju...
znaci, knjiga je potpuna budalastina. netko ti "objasni" na koju crckariju trebas iskeshirati novac.
a da citas birsa, primjerice, imao bi priliku uzeti schulteovu biografiju i izdati svoju.
i onda promocije: "istrazivao sam birsa 38 godina. kako sam saznao iz kontakta sa pueblos-indijancima, predanje svjedoci da je inscenirao odlazak u meksiko, te skocio u kanjon." itd.
promocije, gostovanja, obozavateljice...
Truki izgleda voli te s uputstvima. Arhajm, po mom sjećanju, bukvalno kaže ako snimaš pod ovim uglom i kadar presječeš po onim, a rez tu i tu odradiš, to će kod gledaoca da izazove taj i taj osjećaj.
Mehanika koja mene totalno odbija. Zez kod Deleza je što možda ode korak dalje i oplemeni Arhajmov prilično suv zanat.
Al ova zoskova novopečena ljubav prema Birsu je intrigantna...
Quote from: zosko on 22-04-2017, 13:59:45
@truki: kakve su to floskule?
to ti je kad citas knjigu koja "objasnjava" po kojim "kriterijima se procjenjuje vrijednost slike".
"elementi, dinamika, prostor..." mislim, jbt.
slika vrijedi ako ti kad je ugledas izazove kakav osjecaj; zapanjis se, osjetis strah, zamislis se, rastuzis, dobijes erekciju...
znaci, knjiga je potpuna budalastina. netko ti "objasni" na koju crckariju trebas iskeshirati novac.
зоско, ти напросто не схваташ о чему причаш. Постоје ствари које су заједничке за све људе, тј. доживљај окружења. То је последица особина мозга, чиста физиологија и физика. Ти мислиш можда за себе да си посебан, али ниси. Твој мозак перципира простор исто као и мозак свих других људи ( осим оних који важе за специфичне случајеве, тј. имају неки поремећај ), а уметност не постоји без посматрача. Веровао или не, Рубенс вреди чак и ако ти не доживиш ерекцију док га гледаш! Разлог - хармонија елемената.
uz najbolju volju, ja to ne razumijem. kakvu vrijednost moze imati rubens ako ne izaziva erekciju?
knjiga nema doslovno nikakvog smisla.
ali, zosko, knjiga upravo i govori o tome koje su najbolje metode da izazovu erekciju. Već vekovima, od grka pa nadalje, koriste se manje više proverene tehnike, kao što je, naprimer, zlatni presek na papiru, gde su tačno obeležene one tačke gde će nedužni gledalac prvo da pogleda i uoči, kao i kakav utisak će to na njega da ostavi (o tome istom drve i oni priručnici iz fotografije). Ili, što je da vinči zapazio, mada se i ranije koristilo, kako recimo na slici da istakneš svetlo i senke (što su boje na svetlu svetlije, to će senke biti tamnije, običan kontrast, praktično), i kakav to utisak može da ostavi. E, sad, da li će realne erekcije na kraju da bude, zavisi i od veštine onoga koji ta pravila primenjuje, ali i od toga da li se umjetniku i uživaocu umjetnosti poklope ukusi i moždane frekvencije
Да додам, нпр. мозак нам је и тако направљен да елементи који су са десне стране делују теже него они с леве. Али џаба то зоску говорити, он је попио сву памет овог света!
svasta, no dobro.
vratimo se literaturi:
iako strip obozavam u digitalnom formatu, knjiga razvija punu vrijednost tek u opipljivom izdanju. ako tko razmislja o birsu na nj, sazetak, mali vodic.
postoje mnoga izdanja, zbirke, reprinti reprinta, plagijati, losi prevodi, dobri prevodi.
ultimativno izdanje je haffmansovo iz osamdesetih godina u cetiri toma. uredio i djelomicno preveo haefs.
ultimativno u svakom pogledu, ne postoji potpunije i bolje prevedeno izdanje.
sva cetiri toma dozivjela su i reprint u nakladnika zweitausendeins, pri cemu 1:1 sazeta u jednu knjigu.
prakticno, formata i papira kao u katekizma, tek nesto debljeg, recimo, dodje poput dzepne biblije, 1120 stranica.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170422%2Fgl29fcea.jpg&hash=eb3d56439ecc0fc5e3d881df7fbfc6d0f8063153)
to i morrisova biografija cine sve sto na nj vrijedi procitati od birsa.
"oscar wilde, kralj dosade, upao je svojim opulentnim trabunjanjem i duhovnom bijedom medju nas. uzdigao se na straznja kopita i u svrhu poducavanja magaraca i magarica kroz cmar na vratu izduvao u narod najbijednije neduhovitosti..."
znaci... :mrgreen:
jos iz doba "news lettera", san francisko, prije prelaska na ozbiljniji rad. o mark twainu, umirem. :mrgreen:
"mark twain, kojem smo do sad mogli atestirati besprijekoran karakter kad bi dovoljno dugo bio trijezan da bi dosli do slicnog zakljucka, ozenio se.
i to nije bio cin ocajnika, ni nalet obicnog ludila - njegovo ludilo je druge vrste.
bila je to hladna, metodicna i kumulativna kulminacija prirodnih nagona pokrenutih u sirotana u potrazi za osobom punom materijalnih dobara koju bi volio - osobom sa bankovnim racunom koji bi mazio."
"kako saznajemo, mark twain, lebdeci na sedmom nebu, vise nece odrzavati citanke. to od marka twaina nismo ocekivali; nadali smo se da ce i nakon vjencanja sa mladom bogatom lutkicom biti dovoljno pristojan godinu-dvije odrzati bar privid rada. no, kako izgleda, pobijedila je njegova urodjena lijenost nad senzibilitetom, te se poput svinje u djubrenici predao svojim urodjenim porocima."
"umro je tast marka twaina i ostavio mladoj cetvrt miliona dolara. prije nekoliko mjeseci, prilikom markove zenidbe, imali smo nedoumice spram odabira prikladnog termina pothvata. te nedoumice upravo su otklonjene."
Сад ми је јасно зашто ти се тај аутор свиђа...испразни цинизам.
svasta, znas li da je birs napisao i prakticni prirucnik za samoubojice? i redovno izvjestavao o (pokusajima) suicida. :mrgreen:
"gospodin brannan postase umoran hirova koji nas prate kroz zivot, te je odlucio izlijeciti se uz pomoc sacmarice - profanog, otrcanog sredstva koje zasluzuje nasu odlucnu osudu.
no obratite paznju na izvanredne kvalitete doticnog gospodina:
iz tog oruzja uputio si je pet hitaca u glavu, pet hitaca, od kojih je svaka pojedina kuglica olova izorala po karmin-crvenu brazdu u njegovu kozzu, BEZ da je prodrla kroz lubanju do junackog mozga. kog taj cudesni pokusaj ne zapanji, tko bi u toj prilici uskratio pomoc, bilo jednim prijateljskim hicem, bilo zamahom sjekire, ne bi se olako trebao smatrati krscanskim dzentlmenom."
Ali cinizam je zdrav!
Quote from: zosko on 23-04-2017, 21:07:33
svasta, znas li da je birs napisao i prakticni prirucnik za samoubojice? i redovno izvjestavao o (pokusajima) suicida. :mrgreen:
Овде видимо и психопатију...па, сасвим у складу са мојим описом твоје личности пре извесног времена ( кад се Д. сложила ако се сећаш ). Цинични психопата. xjap
ma dobro, to po strani, ali zasto ti ne citas birsa? bar prirucnik? a toliko se trudim. :)
Ja sam htio bacit pogled al nije radio link!
ma ti bato, uz podlogu koju ispoljavas, stignes i za pedeset godina. nista ne gubis. truki bi se trebao upoznati sa literaturom, nista cestitog ne cita.
Quote from: Truman on 23-04-2017, 21:30:38
Овде видимо и психопатију...па, сасвим у складу са мојим описом твоје личности пре извесног времена ( кад се Д. сложила ако се сећаш ). Цинични психопата. xjap
on a serious note, truki, ja nisam tu da ti meni dajes "opis moje licnosti". zamisli kakav opis bi ti, kao osoba koja, primjerice, jos nije osnovala ni obitelj ili podigla djecu, te redovno ispoljava probleme oko trivijalnosti najosnovnijeg "samog sebe", dobio.
o birsu: birs je jedan vanredni autor koji, izmedju ostalog, postavio mnoge temelje h i sf-a. imao je izuzetno bogat zivot, ostvario se kao autor, pa i novinar, u jednom dobu i prilikama, recimo viktorijanskim, koje ti ocigledno nisu poznate.
birsa istrazujem kao autora, temeljito i uz veliki interes, predstavljam kao zanemarenog, posebno na prostoru ex-yu. imas priliku i cast pri tome nesto nauciti, ako te zanima, sto bez foruma ne bi bilo moguce, t.j. ti i ja ne bi imali o cemu pricati.
SF Vektor broj 7 izgleda ima neke Birsove priče, jedna o Karkosi, će probam
Ima jedna epska o čoveku koga vešaju na mostu i pre nego što se uže zategne proživi svoj život. Imam celu zbirku krakih priča, ali me je ta sludela.
Nega vredi izučavati.
Quote from: zosko on 23-04-2017, 22:45:11
Quote from: Truman on 23-04-2017, 21:30:38
Овде видимо и психопатију...па, сасвим у складу са мојим описом твоје личности пре извесног времена ( кад се Д. сложила ако се сећаш ). Цинични психопата. xjap
on a serious note, truki, ja nisam tu da ti meni dajes "opis moje licnosti". zamisli kakav opis bi ti, kao osoba koja, primjerice, jos nije osnovala ni obitelj ili podigla djecu, te redovno ispoljava probleme oko trivijalnosti najosnovnijeg "samog sebe", dobio.
зоско, прво провоцираш доводећи у сумњу мој укус, а после се буниш кад ти буде узвраћено...
А слободно ме описуј колико год желиш, да се мало забавим. :mrgreen:
Trumana je već Petronije pokušao pokvariti nekim Francuzima i Francuskinjama, ali nije uspio.
Možda da čita Bobana?
Не сећам се да ми је Петроније давао икакве читалачке савете. А од Бобана бих радо прочитао Црни цвет, али никако да ми допадне шака.
Quote from: Truman on 24-04-2017, 00:11:45
зоско, прво провоцираш доводећи у сумњу мој укус, а после се буниш кад ти буде узвраћено...
А слободно ме описуј колико год желиш, да се мало забавим. :mrgreen:
hm, vidi, polazim od toga da se "ne znamo" pet minuta. ja na jedan specifican nacin u ovom slucaju guram birsa.
ne suhoparno, isprazno i dosadno, sto smatram da se u najboljem slucaju preleti, vec stilom za koji vjerujem da moze privuci vecu paznju.
toliko o fundamentalnom.
ti si u zabludi ako vjerujes kako je prozivanje psihopatom, koje sam ti vec jednom presutio, "uzvracanje na provokaciju".
ja mogu prihvatiti da si ti eventualno malo ogranicen i to ne razumijes, ali nemoj pretjerati.
Re ovih zoskovih odlomaka, mnogi pisac je o svojim kolegama ili savremenicima pisao lose, Harms se sprdao sa Tolstojem, Fokner mrzeo Hemingveja, Bukovski nije podnosio druge pisce, posebno pesnike, itd. To je normalna pojava. Nema egoisticnijeg sveta. No, sprdati se kvalitetno, uz ubitacan cinizam, to je pravo. Cinizmu nista ne fali, a ni relativizaciji samoubistva u filozofske ili cisto teorijske svrhe. Sioran je to radio, mada ni on se Trukiju bas ne bi dojmio, cjenim :mrgreen:
:mrgreen:
dobra, vec neko vrijeme se pitam kad cemo uz spominjanje birsa dobiti refleksiju prilika na ostale autore, pa i sadasnjice.
a kad spominjes bukowskog, ponekad se pitam nije li dio pristupa strukturi crpio od birsa. procitao sam mnogo buka, ali ne sjecam se da ga je igdje spominjao. osvrce se na selina, shekspira, ruse... nikad birsa. ili ti poznat slican pasus?
inace sumnjam da je od birsa naucio kako nasloviti price, tu mi je veza nekako najociglednija. oboje nadprosjecno cesto imaju vrlo efikasne naslove, sto bas i nije pojava koja se podrazumijeva. mislim, stvarno naslove koji umjetnost sami po sebi.
Verovao ili ne, Bukovski je najvise cenio Dostojevskog, a od savremenika/sunarodnika Dzona Fantea. Mislim, takodje je od sve muzike najvise voleo klasicnu, tacnije Mocarta. Kako to uklopiti u njegov stil? :)
Inace, ne znam ko su mu uzori, mozda bas taj Fante koji je napisao seriju knjiga, menu ubedljivo najbolja, poeticna "Cekaj do Proleca, Bandini", o porodici i svom detinjstvu (nije bas Bludni Sin, haha).
Volfgang je roker u duši. Betoven je više Petar Grašo.
@dy: ne znam. :lol: negdje sve cesce dolazim u iskusenje postaviti hipotezu kako bak veliki postotak zanata crpio od birsa.
sad, on nabraja sve te autore, dostojevskog, "glasno razmislja", zamislja ih na svoj nacin, ubacuje ih u "svakodnevne" prilike, hvali ili kudi, ali bak je bio daleko ozbiljniji autor no sto bi osjecaj kojem cesto nesvjesno naginjemo, kroz uzimanje njegovog rada na neki nacin kao autobiografskog, dao naslutiti.
tako da mu bas ne vjerujem, onako doslovno. :roll:
to bi ujedno uklopilo i klasiku u njegov stil. mislim, ako se drzimo predrasude da klasika ne ide uz reputaciju alkoholicara i grubijana. :lol:
Quote from: Dybuk on 24-04-2017, 00:28:11
Re ovih zoskovih odlomaka, mnogi pisac je o svojim kolegama ili savremenicima pisao lose, Harms se sprdao sa Tolstojem, Fokner mrzeo Hemingveja, Bukovski nije podnosio druge pisce, posebno pesnike, itd. To je normalna pojava. Nema egoisticnijeg sveta. No, sprdati se kvalitetno, uz ubitacan cinizam, to je pravo. Cinizmu nista ne fali, a ni relativizaciji samoubistva u filozofske ili cisto teorijske svrhe. Sioran je to radio, mada ni on se Trukiju bas ne bi dojmio, cjenim :mrgreen:
Дибучице, ови зоскови цитати мени заиста делују у фазону "сад ћу ја мало да будем циничан да се направим духовит и паметан". Замишљам аутора како на сцени као стенд ап комичара који покушава да засмеје публику и некако усиљено просипа фазоне, а они се још усиљеније смеју да би испали паметни. Једноставно ми је испразно.
А Фантеа сам читао, добар је...неки лосанђелески фазон, а има поетике у томе, није да нема. Буковски је као конзумент уметничких дела заиста имао истанчан укус. А писао је онако како је умео. По мом мишљењу Палп је његово најбоље дело.
Pročitao Deca Arbata od Anatolija Rubakova.
Paralelno se prate dva toka radnje u ovoj knjizi, jedan je sudbina komsomolca Saše, koji zbog jedne šale u zidnim novinama biva uvučen pod točak zloslutne mašinerije koja kažnjava ,,neprijatelje partije i radnika'' i dobije na kraju, tri godine progonstva u Sibir, drugi se bavi direktno Staljinom, obračunima u partiji, uspostavljanju sistema terora, a posebno kako je Staljin polako pleo mrežu i na kraju se obračunao sa Kirovom. Autor ovde manje slika sam sistem ( iako je pokazao sasvim dovoljno, da se vidi do kog je apsurda sve bilo dovedeno; da je bukvalno jedna pogrešno protumačena reč mogla dovesti do toga da se životi ljudi bez ikakve samilosti i kajanja unište i upropaste), više pokušava proniknuti u nastajanje tog sistema, kako se sve uopšte začelo i učvrstilo, i zato se dosta bavi tokom Staljinovih misli.
Ima naravno, pored grubosti i zla staljinizma, i tople ruske duše u knjizi ; odnos Saše i majke, pa devojčica/devojka Varja koja ga čeka da se vrati iz Sibira...
Quote from: scallop on 24-04-2017, 00:04:30
Ima jedna epska o čoveku koga vešaju na mostu i pre nego što se uže zategne proživi svoj život. Imam celu zbirku krakih priča, ali me je ta sludela.
Nega vredi izučavati.
koju zbirku imas? domace izdanje?
meni je ta njemacka (ili preciznije, svicarska) haffmansova, koju vec naveo u integralnom izdanju, doslovno epska. sto se mene tice, kad bi netko domaci izdao slicno, usao bi u legendu. vjerujem da nikad nece izaci bolji prijevod u nj (nakon 30 godina ide pod licencom i x-ti reprint, bez ikakvih promjena, korektura, osim sto u price iz gradjanskog rata usla jos jedna prica.)
11x18 cm, dzepne, doslovno za ne odvojiti se od njih kojom god prilikom. :lol:
djavolji rjecnik (haefs), price iz gradjanskog rata (van diekmes), lazi i fantasticne fabule (eigenberz/neetix), price strave i uzasa (haefs).
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170424%2Fisa542fs.jpg&hash=029a05a2e370ea6ba413964c2d94c6cff8818d6f)
Quote from: Truman on 24-04-2017, 12:35:07
...Буковски је као конзумент уметничких дела заиста имао истанчан укус. А писао је онако како је умео. По мом мишљењу Палп је његово најбоље дело.
ako ti se svidja pulp, procitaj i raosov prevod, plus "zrtva telefonitisa" od baka i "onaj koji plese s metlom" od o'rourkea.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170424%2Fg5q5fe8b.jpg&hash=c9104a45514efce6170a9194045e729d15d4df83)
Благодарим, мада би ми користили називи у оригиналу. Нпр. Палп је у издању са твоје слике преведен као Шунд. Да не спомињемо његово најбоље дело никад се не бих сетио шта је Шунд.
Quote from: zosko on 24-04-2017, 13:26:45
Koju zbirku imas? domace izdanje?
Potražio. ali ćorak. Važno je da poštujem posvećenost i da mi je u tintari. Za mene je Birs - tatko.
hvala. meni zao sto ona zbirka "grob bez dna" na cirilici. izdavac kao da znao koje pismo tek slovkam. :lol:
Taman da naučiš staro hrvatsko pismo!
Quote from: Truman on 24-04-2017, 14:03:59
Blagodarim, mada bi mi koristili nazivi u originalu. Npr. Palp je u izdanju sa tvoje slike preveden kao Šund. Da ne spominjemo njegovo najbolje delo nikad se ne bih setio šta je Šund.
mi se jednostavno ne razumijemo. i to je, vjerujem, jer uporno odbijas citati birsa.
"zrtva telefonitisa" je zbirka od pet priculjaka koja se preporucuje ili poklanja narodu koji nema blage veze o/sa bakovim djelima. tek da se upozna, procita nesto lagano, navuce. cin koji kult medju poznavaocima baka.
a "onaj koji plese s metlom" sadrzi upute kako drzati cistim kupatilo (koristiti kuhinju) ili skuhati nesto od onog sto se zatekne u frizideru. :roll:
добро зоско, онда боље да ми више ништа не препоручујеш. :(
nisam siguran zelim li nositi slican teret na dushi; bojim se da bi, u nedostatku literarture, mogao pasti pod mehin gejmerski uticaj ili dybucin filmofilski. dobro razmisli. vrebaju na svakom cosku, ne daj se pokvariti.
ABDOMEN
Hram boga Stomaka, kome se svi pravi muškarci klanjaju uz ritualno prinošenje žrtava. Ova drevna vera ima samo mucavu podršku žena. One ponekad služe na oltaru, bezvoljno i neefikasno, ali ne poznaju istinsko poštovanje jedinog boga koga muškarci stvarno obožavaju. Da žene imaju odrešene ruke u svetskoj ishrani, postali bismo rasa travojeda. Svetilište u kojem se čuva predmet najiskrenijeg obožavanja muškaraca.
Ahahahaha
:)
nihilist - rus koji osporava egzistenciju bilo cega no tolstoja. glava skole je tolstoj.
ova je evergrin. :mrgreen:
vojska - neproduktivna klasa, brani naciju tako sto pozdere sve sto bi kakvog neprijatelja moglo pokrenuti na invaziju.
Quote from: zosko on 24-04-2017, 16:37:12
nisam siguran zelim li nositi slican teret na dushi; bojim se da bi, u nedostatku literarture, mogao pasti pod mehin gejmerski uticaj ili dybucin filmofilski. dobro razmisli. vrebaju na svakom cosku, ne daj se pokvariti.
Па ја већ јесам филмофилм, само што не гледам толико хороре па ти се можда чини да нисам. А гејминг ме не занима. Књига, филм, стрип...то је мултиуниверзум.
ARENA
U politici, zamišljeni bunar pun pacova u kojem se političar bori sa svojom prošlošću.
panteizam - doktrina po kojoj je sve bog, u sturoj proturjecnosti doktrini po kojoj je bog sve. :mrgreen:
jos koja zanimljivost, zasto hvalim haffmansovo izdanje, ako nekog zanima njemacko, osim sto vrhunski prevedeno:
primjer sveske "price iz gradjanskog rata".
to nije uradjeno tek kao 1:1 prijevod "tales of soldiers and civilians", vec su ubacene i "rasute" price koje tematski odgovaraju, a birs ih tek nakon tejlsa skupio u collected works. navodim, da naslov ne navede na pogresan zakljucak.
dalje, u zbirku nije uvrstena novela "the monk and the hangman's daughter", jer pricu birs tek obradio.
to je zapravo izvorno iz njemackog, prica naslova "der mönch von berchtesgaden":
Der Mönch von Berchtesgaden (https://www.amazon.de/M%C3%B6nch-von-Berchtesgaden-Erz%C3%A4hlungen-Romanbibliothek/dp/B00NAJ81JU)
iako se inace unosi u mnoge zbirke:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170425%2F6wdcj4ts.jpg&hash=b789e8d52b72f5fe350db1286cef3d364292c3c0)
uz birsa, krecem sa iscitavanjem kompletnog djela jedne od najvecih europskih legendi satire, karla krausa.
da sad ne nabrajamo poznatija djela (zbirke), kazaliste/film, graficke novele, dokumentarce... najjace sto se moze procitati od krausa su 922 broja "casopisa" "die fackel" - "baklja", koji izlazio od 1899. do 1936. pod geslom "was wir umbringen" (sta ubijemo), sve u parodiji na ostale novine u okruzenju cije geslo bijese "was wir bringen" (sta donosimo/prezentiramo/nudimo).
bringen = donijeti
umbringen = ubiti
kraus je bio veliki neprijatelj zournalizma kakvog i danas imamo, usudio bih se reci jos u maloumnijoj i zlobnijoj varijanti, posebno ako se osvrnem na zapadni balkan. dezulovic, pa cak i oni iz vremena, sve to meni djeluje kao da im netko 1945. srpom i cekicom nabio glupost u mozak, te uredno papagajisu uz koju vulgarnost. naporno, srecom, da se zaobici.
ako obratite paznju na vremenski raspon kad "baklja" izlazila, kao i lokaciju, austro-ugarska, bec, ne moram spominjati koliko je tu balkana. znaci, vrlo zanimljivo stivo iz nekoliko uglova, da ne spominjem ww1.
dalje je kraus bio neobicna licnost, koja, primjerice, napustila zidovstvo, te otisla u katolicku crkvu, te napustila katolicku crkvu, otisla nigdje, itd. :lol:
uglavnom preporuka, procitajte i saznajte koliko je literatura, posebno zournalizam, nazadovala.
kao i publika.
"baklja" je dozivjela negdje sezdesetih/sedamdesetih godina reizdanje, sabrana u 12 tomova, i jos uvijek je lako dostupna (imao sam srecu da nabasam na izdanje koje nitko nije ni prelistao):
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170425%2Fnfitnbxd.jpg&hash=d7518c4d340198f632d56f78b9a28aeba501f4c2)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170425%2Frtziv23g.jpg&hash=cc842c57f233b2ebd2808b8a400f11c6f5e3f3e4)
зоско, претпостављам да имаш богату библиотеку. Баци неку групну фотку да мало балавим...
u biti ne, nemam mnogo knjiga, ali evo jedno gdje su hrvatske borbene.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170425%2F6fjjmsbh.jpg&hash=380757faa6b0aaa08e6934bd1e85881e12fe8387)
Карла дел Понте. Шта ти читаш!
Елем, очекивао сам мало ширу слику, као рецимо непрегледне полице са књигама у старом везу. Много ми се свиђају та старинска издања као оно са твоје претходне слике. Волео бих да имам кућу само из једног разлога - да могу да имам засебну библиотеку.
Trumane!
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg.goglasi.com%2Fimg%2F126209495&hash=c7aa467de72679038bff1b2b77c3bb577098c633)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg.goglasi.com%2Fimg%2F120859184&hash=cc0c25e619ba8e355fee2e58b2ed1babf7017cb1)
шта ће ми то? Је л има слика?
Nema!
Ako imaš volju za znanjem i oćeš da brineš o sebi, čitaj Fukoa!
@truki: nije nepregledna, ali bar nesto, pravim se vazan sa krlezom u tom izdanju. :roll:
ma mene slicne knjige podsjecaju na one zbirke u yu; sto svaka druga kuca imala u vitrini, a nitko citao.
Zosko, imaš onaj Krležin tekst u kojem iznosi jednačinu pomoću koje se izračunava vrijeme kojim Hrvati mijenjaju svoje gospodare?
nije mi poznata; no uglavnom citam krlezine price o domobranima, preskocim fabule. za to preletim b92 i vreme.
back to kraus: navodim ga i jer postoje mnoge paralele spram birsa.
kraus je zurnalizam usavrsio do literature. djelovao kroz period velikih sukoba, ww1, uspona nacional-socijalizma. bio ostar satiricar, beskompromisan, mizantrop i filantrop.
moze se reci da je, u usporedbi sa birsovim zurnalistickim radom, europski birs. pa i po zanemarenosti.
vrijedi kao autor koji ce se tek opet otkriti.
malo sam istrazivao prijevode "djavoljeg rjecnika".
polazeci od originala (tezak pojam, opcenito ne postoji pouzdana birsova bibliografija, ako cemo precizno i u detalje), preko njemackih prijevoda, pa do ex-yu, koje nemam, tu izvlacim zakljucke tek po opisima s neta.
sazeto:
kad je birs radio collected works, 1911. nastala je sedma sveska istog, t.j. the devil's dictionary, na koju se najcesce "pozivaju" reprinti i izvodi.
sam birs tu je zakljucio kako su djavolje definicije po novinama krenule 1881. i neredovno izlazile do 1906.
te aforisme, pjesmice, epigrame, pricice sazeo je u izdanju od 1911., koje ih sadrzi oko 1000.
do osamdesetih godina ili haefsa, njemacka izdanja djavoljeg rjecnika polaze od te zbirke, te najopsiriji prijevod sadrzi oko 600 pojmova, pri cemu poneki unosi i skraceni.
tad je haefs uradio novu zbirku koja temelji na radu ernesta jerome hopkinsa, koji je pretrazio arhive i skupio definicije iz doba prije 1881.
hopkins je zakljucio kako prvi spomen rjecnika u "news letteru", san francisco, 1869., dok se od 1875. moze govoriti o donekle ustaljenoj praksi.
za nepotpunost birsovog rada iz 1911. navode se dva razloga:
1. u to doba, birs, boraveci na istocnoj obali usa, nije imao pristup novinama koje izlazile prije 30 godina na zapadu.
2. 1906., prilikom zemljotresa i pozara u san francisku, unistene su arhive, koje tek nakon 1911. opet uredjene.
uglavnom, hopkinsov "enlarged devil's dictionary" sadrzi oko 1850 upisa.
od toga su neki skoro identicni ili imaju veliku slicnost, no ostaje mnogo "novih" definicija.
ispod crte, moze se reci da se djavolji rjecnik sastoji od oko 1500 razlicitih definicija.
od toga su poneke izuzetno tesko prevodive ili za danasnje generacije nemaju smisao, jer, primjerice, karikiraju odavno zaboravljena lokalna zbivanja.
iz opusa tih 1500 definicija, haefs je preveo 1100, koje cine zbirku koju hvalim kao najbolju njemacku.
od ex-yu izdanja, na netu sam pronasao tri:
1. djavolji rjecnik, sareni ducan, 2008.
smatram krnjim, navodi se "...Dodatna zanimljivost ovog izdanja su karikature iz satiričkog tjednika Wasp gdje su Bierceove opake misli od 1881. izlazile u nastavcima."
tipujem da je neki izbor iz brisovog zbira.
2. djavolov recnik, bg, 1992.
izdanje koje se prilicno nudi po antikvarijatima, subjektivno mi djeluje krnje.
3. djavolov recnik, utopija, 2008.
ovo mi djeluje kao najpotpunije izdanje "...Novo srpsko izdanje ovog neobičnog satiričnog rečnika dopunjeno je sa oko tri stotine ranije neprevedenih definicija i stotinak napomena."
kako god, ne znam kolikog je koje obima izdanje in total; o kvaliteti prevoda ne mogu nista reci, subjektivno nisam optimista u oba pogleda.
fajnli, primjer iz njemackog, koliko se rjecnici razlikuju i kvalitetno i sadrzajno i stilski:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170427%2Felrx3gp9.jpg&hash=2ee2c3c413596c0549bfdffb6a3d8367aa2dc4f8)
u zadnje vrijeme bilo je po raznim topicima prilicno evergrin-diskusije o zeni u literaturi. osvrnuo bih se na knjigu koju desetljecima povremeno prelistam i jamac je za vrhunsko stivo.
zbirka koja nikad nije dobila vecu paznju, solidno reizdanje, te se i danas, lako dostupna, moze pronaci po nekoliko centa:
"obezglavljeni abdomen" (ako ispred naslova ubacimo "zena -", naslov kao da je iz birsovog rjecnika.) :roll:
elem, meni jedna od najlegendarijih zbirki ikad, obezglavljeni abdomen - zena u literaturi.
zbirka sadrzi birana djela iskljucivo muskih autora, sve uz izvode iz biblije i nekolicinu anegdota gdje autor vise nije poznat.
od zvucnijih imena, tu su: de sade, boccaccio, de balzac, bukowski, tolstoj, baudelaire, nietzsche, aristoteles, mann, dali, kant, swift, schopenhauer i mnogi drugi.
vrhunska zbirka bez premca.
uslikao sam uvodne stranice, sadrzaj, evo, provjerite i ne kolebajte se. masta hev. :mrgreen:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170428%2Fruq654sy.jpg&hash=41db036afd8e9befce0731b11c933b66c7ebc50a)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170428%2Flbaotceb.jpg&hash=55cf6b9a8a53f79f86003d6d3ff5997bf9b3b5b9)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170428%2Frwskbjsw.jpg&hash=3430254530be21bfcdcdbe4ee965e8b3dc0a0b8a)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170428%2Faarufdw6.jpg&hash=e33047c2ab6bd95ebf44e045b8b0aa9eb5064546)
u duhu reklame krausa, iz opusa ciji obim nudi materijal za nekoliko godina istrazivanja, predstavljam jedan tipican primjer kakav svi volimo: spominju se nijemci i srbi.
inace je kraus krajnje pedantno pazio kako rabi njemacki jezik, kao i birs engleski, virtuozno gradio do krajnosti mogucnosti koje jezik nudi (sto dodatno komplicira prijevod i predstavlja veliki izazov).
zadnja recenica ovog primjera britko sazima nekoliko opaski i stavova, po viseslojnosti je skolski primjer odlicne satire.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170428%2Flxebyby2.jpg&hash=ab76061cdd68d5fa268fa570e5b216d3d104e424)
naisao na jednu pricu za koju vjerujem da bi mogla zanimati beogradjane, "kako je schalek harala srbijom".
schalek je bila ratna reporterka, a kraus je novinare i knjizevnike napadao kao ratne huskace.
tu karikira reporterki nerazumljive dozivljaje u zaposjednutom bg-u, atmosferu vremena, da ne kazem "duh nacije".
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170428%2Furxhnyq9.jpg&hash=3c56c26b38f488050aa71ca457f8ddce560c4899)
knjige poput "posljednji dani covjecanstva" lijepi su i vrijedni radovi, ali spram 922 broja "baklje" (cega dio), kap su u moru.
iz reklame doticne knjige:
Quote"Posljednji dani čovječanstva" (Die letzten Tage der Menschheit, 1922) monumentalan je dramski kolaž o civilizacijskoj kataklizmi Prvoga svjetskog rata, antiratna drama u kojoj je Karl Kraus kritički bespoštedno dao sveobuhvatnu panoramu života austrijskog društva u doba "kad su operetni likovi igrali tragediju čovječanstva" i prikazao raspad cijele jedne epohe. Riječ je o višeslojnoj, kompleksnoj dijaloškoj kompoziciji nazvanoj "tragedija", o golemoj, minucioznoj montaži dijaloga i dokumenata o ratnim zbivanjima i psihozama izazvanim ponajprije i ponajviše novinskom ratnohuškačkom propagandom.
Sam je autor o svome djelu zapisao: Najnevjerojatnija djela o kojima se ovdje izvještava doista su se dogodila; samo sam slikao ono što su činili. Najnevjerojatniji razgovori koji se ovdje vode bili su doslovce izgovoreni; najzvučnije su izmišljotine citati. [...] Moja se zasluga ne sastoji u tome da sam nešto izmislio, nego u tome da se vjeruje kako sam ja to morao izmisliti, jer se ne vjeruje da se to može doživjeti.
Za Miroslava Krležu ova je knjiga "između proturatnih knjiga svakako najistinitija": Karl Kraus ostao je izoliran od bečke sredine i dosljedno razuman, on nije nasjeo nijednoj laži ratnog zbivanja. Svi najstrašniji simptomi nepatvorene stvarnosti odražavahu se u lažima dnevne štampe, i baš tu laž dnevne štampe, taj nerazmjer između tragike onih, koji umiru na ratištima, i novinarskog govora, kojim se to umiranje pretvara u dobit izvanrednog izdanja, tu laž otkrio je Karl Kraus kao najveću laž takozvanog "junačkog velikog vremena". [...] Ako se u Beču našao netko, tko je spasao intelektualnu čast toga fatalnoga grada u sveopćem ludilu, to je bio urednik "Baklje"...
Karl Kraus (1874-1936) počevši od 1899. izdaje satirički časopis Die Fackel (Baklja) koji uređuje odnosno ispisuje do kraja života. Stvaralaštvo u stihu objedinio je u 9 svezaka pod naslovom Worte in Versen (Riječi u stihovima). Među mnoštvom eseja i teorijskih spisa ističe se studija Sittlichkeit und Kriminalität (Ćudorednost i kriminalnost, 1908). U njegovu stvaralaštvu posebno mjesto zauzimaju drama i aforistika: 1909. objavljuje Sprüche und Widersprüche (Izreke i protuslovlja), 1912. Pro domo et mundo, a 1918. treću knjigu aforizama Nachts (Noću). Bio je vrstan je prevodilac Shakespeareovih drama i soneta.
dobio sam opasku na prevod naslova gore navedene price.
"wie die schalek in serbien gehaust hat" - "kako je schalek harala srbijom"
moj hrvatski je los, uglavnom jer odbijam ukljuciti mozak i pamtiti pravila i izuzetke, steci osjecaj za jezik, sve od trenutka kad shvatio da vecina naroda koji ima sss i vise tim jezikom ne barata nista bolje od mene.
sto ne znaci da ne mogu procijeniti sta suvislo, sta promasaj u prevodu. po znacaju i logici.
kraus odlicno barata metaforama. navedeni naslov blagi je primjer.
gehaust - harala ili zivjela/bila smjestena/stanovala/bila ugoscena u losim uvjetima
u prici se, izmedju ostalog, opisuje kako bila smjestena/prihvacena, itd.
ali kod krausa pri naslovu tu nema izbora, ili-ili. dok u vecini slucaja znacaj termina jasan i iskljuciv, tu nije.
kroz radnju imamo smjestaj, kroz namjeru haranje.
pri namjeri autora, haranje za nijansu prevladava.
ali moze mi bilo tko ponuditi domacu metaforu koja obuhvaca oba znacaja, prenosi naslov bez gubitka.
konkurs, njemacka 1916., prenosi kraus, baklja #423, 05.05.1916:
konkurs - premija 100 marki
za najbolju pjesmu - ratni stih
zbilja, humor, satira, ironija, posalica... iskljucivo sopstveni autorski rad iz svih slojeva drustva potrazuje se za njemacko-austrijsku patriotsku zbirku "narodna poezija velikog doba".
(povrat manuskripta ukoliko prilozen porto.) prijem radova do 31.03.1916.
hall i ackermann
njemacka literarna naklada
keln na rajni
antwerpenstr. 4
epilog:
njemacka literarna naklada - hall i ackermann
obavjestavamo vas da je vasa pjesma ... pristigla i prihvacena u nase nacional-povjesno djelo
"narodna poezija velikog doba"
tom prvi. nagrada najbolje pjesme slijedi pod upravom naseg literarnog suradnika, gospodina hall-a, knjizevnika i nacionalnog pjesnika, prilikom davanja manuskripta u tisak.
vas rad usao je u uzi izbor pod brojem ...
u svjetlu ovog unikatnog i premijernog kulturno-povjesnog djela, kao i na sugestiju mnogih nasih suradnika, ugledne gospode najvisih literarnih krugova, odlucili smo adekvatno ispostivati sveprisutnu nacionalnu stvar velikog znacaja, tako sto u zbirci nece biti navedena tek imena autora i autorki, vec i fotografija.
na taj nacin, buducim pokoljenjima zelimo ostaviti u nasljedje jedinstveno svjedocanstvo doba; mladima, buducim generacijama, u zrcalu literature zorno i poucno predociti velicinu danasnjeg doba.
molimo vas da, ukoliko uz pjesmu zelite prikaz vase slike, dostavite fotografiju. zbirka ide u tisak za osam dana.
slikoviti prikaz svih autora unosimo uniformno, pri cemu prosjecna cijena standardizacije iznosi samo 5,80 marki, sto pokriva vlastiti trosak.
da bi se osigurao ispravni sastav i ispostivali rokovi, iznos se dostavlja uz fotografiju.
zelimo izricito naglasiti da se pjesma prihvaca i bez dostave fotografije, uvrstavanje u zbirku ne ovisi o istoj, no, u skladu izrazenih zelja i sugestija, tezimo stvaranju jedinstvenog i sinkronicnog djela, premijernog u izdavastvu i literaturi.
utoliko se nadamo da cete se i vi, slijedeci ostale autore, prikljuciti cinom.
prvi tom djela, koji ce nasim suradnicima, u koje se ubrajate i vi, biti ponudjen po promotivnoj cijeni, tek u iznosu veleprodajne, izaci ce iz tiska za cetiri tjedna.
u ovom trenutku nije moguce navesti tocan iznos, u sjeni visoko kvalitativne izvedbe, dodatnih ilustracija, kalkulacija jos nije moguca.
u svakom slucaju, u smislu nacionalnog interesa stvari, cijena ce biti povoljna.
ukoliko zelite osigurati primjerak, molimo vas, posto je prvo izdanje uglavnom vec rasprodano knjizarama, obavijestiti nas koliko primjeraka zelite rezervirati; vjerujemo kako zelite podijeliti zbirku i sa krugom vasih poznanika.
...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170429%2Fvocqm33v.jpg&hash=428e15421c5ab34fb0b78bf6a58b39e42e6dd445)
konkurs, srbija, 2018, nova patetika, urednik stipan p.b.
za najbolji anti-sns stih
postanite dio svjedocanstva ovog velikog vremena kad smo se borili protiv...
odusevljen sam krausovim obradama dnevnog tiska.
jedan primjer, sazimam, da ne prevodim sve (ipak radije citam).
prvo prenosi clanak iz "novog slobodnog tiska" u kojem se nadvojvoda leopold salvator (https://de.wikipedia.org/wiki/Leopold_Salvator_von_%C3%96sterreich-Toskana) u svojstvu upravnika fonda za pomoc udovicama i sirocadi rata zahvaljuje glavnom uredniku istih novina moriz benediktu (https://de.wikipedia.org/wiki/Moriz_Benedikt_(Publizist)) koji fondu gratis ustupio pola stranice (http://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=nfp&datum=19160420&seite=6&zoom=33) za proziv u svrhu proglasa za prikupljanjem donacija.
zahvalnica nadvojvode je duga, kitnjasta, u najvisim tonovima.
nakon sto je kraus prenosi, sve pod naslovom "zrtva", u nastavku nudi formulu po kojoj se velicina zrtve izracunava:
kaze, objava slicne zahvalnice u (cjelokupnom) beckom tisku moze iznositi oko 60 do 70 tisuca kruna. a samo u "novom slobodnom tisku" oko 5000.
sve nakon sto novine odvojile po tri stupca ili tristo redova po 15 kruna za "redakcionalne obavjesti" (u sta ulazi ova zahvalnica), sto ukljucuje i novo uvedeni dodatak u visini +10% na iste.
uz vrhunsku ironiju dalje spekulira odakle li su odvojena sredstva za zahvalnice. :roll:
za razumjevanje: ako kliknete na gornji link gdje vidan doticni proglas za donacijama, vidi se da bi isti, t.j. pola stranice koje urednik velikodusno gratis ustupio, kakvi proglasi vec jesu, jednostavan (u smislu tehnologije kako se nekad tiskalo, satz), bio skroz jeftin.
dok je tekst, zahvalnica poput objavljene, visestruko skuplji.
preslikam na sadasnjicu, sjetim se kako, primjerice, tisak poludio kad dotakli kopanj mesicu; dezulovic uz osam fasiti i pet oda genitalijama otvorio rafalnu vatru iz jasenovca, sve ga zanijelo, ustase iscrtali na plotu dva u, cetnici ispod mosta tri kokarde i prijetili i cetvrtom, sve dok fasisticki napad na sveti kopanj uz velike zrtve nije odbranjen.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170501%2F4otnplor.jpg&hash=2fd25872d18655d2b9a837f4e04927234141aa3e)
a evo i dokaza koliko je novinarstvo nazadovalo:
nekoliko brojeva baklje poslije, kraus objavljuje i daje na uvid dopis u kojem mu od strane "fonda za pomoc udovicama i sirocadi rata" ponudjena suradnja u okviru literarnog dijela kalendara koji planiraju izdati (u svrhu pomoci udovicama i sirocadi), te naglasavaju da uz manuskript doznaci visinu honorara koji ce mu platiti.
na sto se ovaj fantasticno satiricno osvrce.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170501%2Fmw92lm36.jpg&hash=9b038e5b23b15cebdf76904c1d179c7e19549cc4)
gdje je paralela sa danasnjicom, primjer nazadovanja? pa, izmedju ostalog, vise nemamo ovakvih objava. :mrgreen:
ps. jedna relacija da bi se navedeni iznosi mogli procijeniti: u to doba je inzinjer, koji u ratu kao casnik visestruko ranjen i 100% onesposobljen za rad, dobio mjesecnu invalidnu mirovinu od 6 kruna, te zavrsio na sudu zbog skitanja gradom u odori, cije nosenje protupravno u svojstvu civila, koji mu je dao rok da nabavi civilno odijelo, za koje ovaj nije imao sredstava, i velikodusno odustao od kazne.
nakon spomena ex-yu i sazetka paznje vrijednih njemackih izdanja birsa, iz mora ponude izdvojio bih must have izvornika. ne osvrcem se na digitalizirane zbirke, samo print.
ernest jerome hopkins, kao najpedantniji istrazivac birsovog djela, jamac je najbolje i najpotpunije zbirke kratkih prica:
the complete short stories of ambrose bierce
kao i najpotpunijeg rjecnika:
the enlarged devil's dictionary
dalje je must have birsova biografija u roy morrisa, strucnjaka za americki gradjanski rat, covjeka koji beskrajno strpljivo i promisljeno analizirao birsovo djelo u pogledu potencijalno autobiografskog:
ambrose bierce - alone in bad company
zakljucio bih sa birsovim pismima, gdje obratite paznju da zbirka sadrzi nekoliko stotina istih, plus fragmente; pope/(sterling) tu su solidna imena:
the letters of ambrose bierce
fajnli, dodatak, ubaciti stand-alone izdanje ili kakvu svescicu gdje "what i saw of/at shiloh" (koja nije u complete short stories, "priroda" price tu se pomalo razlikuje). dobar/povoljan izbor bio bi u dover thrift editions:
ambrose bierce - civil war stories
the monk and the hangman's daughter: gdje se pojavljuje taj naslov, zaobici. prica je od birsa tek obradjena, sve u suradnji, prevod njemackog izvornika treceg autora. plus, sam birs je za razultat rekao da ocajan, prica nula bodova.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170504%2Fykkvmckd.jpg&hash=9378543c8d76d619a6076b53607b20d91457efa3)
vec neko vrijeme "zapeo" sam na ciljanom citanju dijelova krausove "fackel" gdje obradjivan raskorak viktorijanskog morala/zakonodavstva pri seksualnosti (uz fokus na zensko) i zivljenoj stvarnosti u raznim slojevima drustva.
lijepo se moze ispratiti nastanak raznih teza u krausovom (recimo literarnom) i freudovom (psihoanalitickom) krugu, podrske, razlazi, pozadina polemike.
sve do (i krausovog i freudovog) raskoraka sa wittelsom.
genijalna mi je fraza koju i freud analizirao, a po cijoj liniji joyce u manjkavosti engleskog jezika koristio njemacko "weib".
"zensko je sasvim solidan surogat pri zadovoljstvu koje pruza masturbacija. doduse, uz mnogo fantazije."
koliko je tu sazeta sva problematika doba (weib sam preveo kao zensko, ne zena), odnosa medju ondasnjim literarnim krugovima, naprednost ideja i razmisljanja, pametan nisam. zadivljen.
ili kako je kraus pisao:
"paradoks nastaje kad se prijevremeno dozrela spoznaja sudari sa gluposcu vremena u kojem se zatekla."
bili su 300 godina ispred svog doba. a jos se i nazadovalo. :roll:
Nije baš da čitam, upravo sam završio, ali je knjiga ostavila baš jak utisak na mene, mislim da ću joj se uskoro ponovo vratiti: Krleža, "Na rubu pameti" - je-be keve. Ovo mu dođe južnoslovenski Gombrovič, pa mi zapravo nije uopšte jasno kud nije baš on dobio nobelovu nagradu.
Knjiga je odlična, tematika je slična kao u "Tvrđavi" Meše Selimovića - greška koja vodi ka neugodnoj društvenoj situaciji, koja vodi ka pobuni koja vodi ka potpunom izopštavanju iz društva, ali napisana cinično kako to samo stare puške prvog svetskog rata mogu (ala ferdinand selin), krleža mala maestralnu scenu elokventnim gnojem i govnima.
Sam početak me je kupio:
"Noću, u intimnom, poluglasnom razgovoru sa samim sobom, nikako ne mogu zapravo logički opravdati zašto se u poslednje vrijeme toliko uzrujavam zbog ljudske gluposti. Kad bi tuđa glupost bila neugodna kao naša vlastita zubobolja, to bi još moglo objasniti: gnjili zubi truju raspoloženje, od zubobolje ne može se spavati. Ali ovako?
- Kako "ovako"?
- Pa ovako: sve je u životu podređeno dubljim zakonima prirode što ih nauka u poslednje vrijeme zoveprirodnim zakonima: zašto, na primjer, buterbrot pada uvijek na onu stranu koja je namazana maslacem, a nikada obratno? Slučaj? Ne! Zakon. Svemirski zakon. Ili: zašto se dim lokomotive povija uvek na onu stranu na kojoj čovek promatra krajinu iz jurećeg voza? To su, vidite, pitanja na koja nema odgovora jer su to problemi sasvim nejasni, čak, moglo bi se reći, i neobjašnjivi, a ljudska je pamet tugaljivo bespomoćna, pak ako se netko uzrujava zbog ljudske gluposti, neće biti ni sam baš pretjerano nadaren umom."
:mrgreen: ja se ponekad pitam kako je krleza pronasao put do skolske lektire.
jesi li citao zbirku hiljadu i jedna smrt?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170610%2F2a22lhm5.jpg&hash=313e2aeac1334defa51811ca0c524ed82cb3f3e3)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170610%2Fy4477k5e.jpg&hash=deab6d952b4a35cd14ef95d2e6107606dd285491)
I meni je dobar. Volela sam Krležine drame kao klinka, posebno me je oduševljavala ''U agniji''. Mislila sam: ovako ću ja jednom pisati xrofl Nedavno mi je dunulo da ponovo otvorim knjigu - i dalje mislim da je ''U agoniji'' odlična, ali moram sa žaljenjem primetiti da ja nikad neću tako pisati, pa i da sam, što je još strašnije, s godinama koje mi se gomilaju postala veoma tvrdog srca.
nemojte se smijati, mislim da ce ovo biti jedna od neobicnijih usporedbi knjizevnika:
ponekad se pitam kako krleza nasao put u skolsku lektiru, jer ima pasaza koje kao da pisao bukowski. :lol:
citam, pa se vratim na korice, reko, je, pishe krleza.
eee, nisam čitao hiljadu i jednu smrt, ali mislim da ću malo dao obnovim biblioteku krležinim delima, jer me je definitivno kupio. Do sada sam čitao samo "povratak filipa lazinovicza", i evo, sada na rubu pameti, mada, koliko se sećam, imam neku čitanku iz šezdesetih, gde je i krleža zastupljen sa nekom pričom o vojniku u galiciji, i zapravo je jedini u toj čitanci koji nečemu valja (ovo sve ostalo bili neki politički podobni pisci, neki slovenci za koje u životu nisam čuo).
Problem je, međutim, što nisam primetio da se krleža izdaje bilo gde, ima ga ponegde u knjižari gece kona i po antikvarnicama, al to treba krenuti pa ronjati redom
ne znam kakva je dostupnost u srbiji, ali ako mozda imas nekog u hr ili svratis, vrijedi uzeti ovo izdanje/dio izdanja:
naklada ljevak - djela miroslava krleze (izlazilo oko 2000.)
to je kao neki kvazi-komplet u kojem se moze pronaci sve po volji.
sta bilo zanimljivo, ubacili su kao u neku vrhunsku opremu, tvrdi povez tipa koza, ne tek zalajmano, itd. pa i uz "odgovarajucu" cijenu. primjer banket u blitvi u tri toma (knjiga 5/1-3 serijala):
regularna cijena: 350 kuna, 50 eura. :roll:
i tako i ostale naslove, pa im to nije islo, te su prije nekoliko godina (stavljao sam tad link na akciju) snizili sve na po 50 kuna i u nekoliko mjeseci rasprodali vecinu naslova.
primjer banket u blitvi
banket u blitvi 1-3 (http://www.ljevak.hr/mobile/knjige/knjiga-854-banket-u-blitvi-i-iii)
ili galicija (jos uvijek u dostupna)
galicija (http://www.ljevak.hr/mobile/knjige/knjiga-861-galicija)
u biti, to je spram opreme sad ok cijena. i galicija je sa 150 kuna skinuta na 60, blitva 1-3 sa 350 na 150.
inace, ako pogledas po antikvarnicama i knjizarama, izdanja iz serijala opet idu po regularnoj cijeni, a i ostala nisu bas jeftina:
galicija (http://www.superknjizara.hr/?page=knjiga&id_knjiga=30390)
ovako izgleda banket:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170612%2Fagsnsqlk.jpg&hash=c26a4d846a5b357c3c8634944ed12785cc87d80a)
ako nisi citao banket u blitvi, budi siguran da neces ostati razocaran. :lol:
neki naslovi poglavlja:
5-1:
1. otvoreno pismo doktora nielsena pukovniku barutanskom
2. odgovor pukovnika barutanskoga
4. mrtvac na izletu
5-2:
3. valse de la mort
4. i melankolija moze da provali iz covjeka kao lava
5-3:
2. rekvijem za karinu :roll:
9. barutanski na konju
...
u duhu reklame hiljadu i jedne smrti, jedna kratka prica iz zbirke; nema ni cijelih 8 stranica, primjer, cita se brzo ako kog zanima.
znaci, kako je krleza usao u skolsku lektiru, ja ne znam. ludak. :lol:
1 (http://fs5.directupload.net/images/170612/6hoybrst.jpg), 2 (http://fs5.directupload.net/images/170612/yo4a533o.jpg), 3 (http://fs5.directupload.net/images/170612/wnq9vd7l.jpg), 4 (http://fs5.directupload.net/images/170612/lqjsqday.jpg), 5 (http://fs5.directupload.net/images/170612/ly4yeyi6.jpg), 6 (http://fs5.directupload.net/images/170612/gw2z6fvo.jpg), 7 (http://fs5.directupload.net/images/170612/222jnigt.jpg), 8 (http://fs5.directupload.net/images/170612/k7qd4zrd.jpg)
Ohoho, nije da je trebalo još reklame, ja sam se sada skroz zagrejao, ali hvala na skenu! Sada sam se setio da sam smrt bludnice marije već čitao negde kao klinac, samo nisam tada baš mogao da ukačim ni vreme ni prostor ni poruku, samo mi je ovaj početak ostao urezan u sećanju.
A mislim da ću sledeće da potražim banket u blitvi, deluje kao da obećava. E,sad, prilično sam se loše proveo prošli put kada sam nabavljao knjige iz hrvatske, odrape te za poštarinu, tako da ću prvo neke antikvarnice ovde da obijem, pa ako to ne ide, onda čekam sezonu letovanja, da zaposlim ljude da mi nađu knjigu :D fala, zosko!
xcheers
kad pricu ubacim u vremenski kontekst, urnebes.
vrijeme kad nastala, prilike, tek srz, bez shire slike:
prvo je opalio iz (zabranjenog) komunistickog ugla popadiju opcenito, sve da bi utkao (mislim, za krlezu se stvarno ne moze reci da bio nekakav nacionalista) odnose u kraljevini, odnose dvaju crkvi... odabirom aktera, prelaskom na ekavicu, te nazivom i karakterizacijom marije (koja mlada dugo lutala, "svako je izjeb**", madjari, austrijanci).
i sve je prezivio.
da, da, meni je kontekst "Marije" potpuno promakao kada sam je prvi put čitao, al upoznajući se malo bolje sa krležom i njegovom biografijom, stiče se utisak da je gosn Miroslav imao impregnirana jaja, višak pameti i jezika i elokvencije - što je nezdrava kombinacija na ovim prostorima, ma koje da je vreme - ali se ipak kroz sve provukao, i još stigao da bude literarni džin sa svim što ide uz to. Baš interesantan lik.
Inače, juče sam svratio do babe i dede, pa im preturio biblioteku, nisam našao "Blitvu"!, ali jesam "Hrvatski bog Mars", večeras se bacam na to dok se ne opskrbim s još literature. Je l' si čitao, kakvi su ti utisci?
frik-show, a hrvatska rapsodija odlazi i u fentezi. :mrgreen:
kraljevska ugarska domobranska novela doslovno prenosi smor vojnih parada i egzibicija.
a odabir imena tipicno-krljezanski; porucnik kukolj, franjo kadaver (kadaver njem. = truplo), satnik ratkovic... matija kriz, rodjen - cijepljen - pao.
"tko je ta svinja? kako se zove ta svinja?"
"hajos lajos, gospodine satnik, pokorno javljam!"
...
"...stoji zena u baraci i trese sisama, a nagoni se bude..." :mrgreen:
Quote from: Scordisk on 13-06-2017, 01:19:18
A mislim da ću sledeće da potražim banket u blitvi, deluje kao da obećava.
http://www.kupindo.com/Beletristika/37537855_Miroslav-Krleza-Banket-u-Blitvi-I-III
550 kinti. nije neko ekskluzivno izdanje, ali piše da je odlično očuvano. jedino što piše da su na srpskom :lol:
eeeej,hvala tomat!
naručio, i to je cena sasvim pristojna, u svakom slučaju, svaka ti čast :D
Nema na čemu xcheers
Quote from: ali roku on 13-06-2017, 18:58:30
frik-show, a hrvatska rapsodija odlazi i u fentezi. :mrgreen:
kraljevska ugarska domobranska novela doslovno prenosi smor vojnih parada i egzibicija.
a odabir imena tipicno-krljezanski; porucnik kukolj, franjo kadaver (kadaver njem. = truplo), satnik ratkovic... matija kriz, rodjen - cijepljen - pao.
"tko je ta svinja? kako se zove ta svinja?"
"hajos lajos, gospodine satnik, pokorno javljam!"
...
"...stoji zena u baraci i trese sisama, a nagoni se bude..." :mrgreen:
inače, ne znam kud ga ranije nisam otkrio :D podseća na mog omiljenog pisca, Selina, a i tu su isto godište skoro. sličan smisao za humor, slične teme, ma, odlično!
sto se mora, tesko je... skolska lektira. :roll:
celine je zanimljiv u pogledu izdavastva u nj; posebo putovanje nakraj noci.
do prije ca. deset godina nije postojalo kvalitetno izdanje; sve nesto ocajno lose prevedeno, nedostupno, skraceno, nije postojalo (pozadina autora). i onda je uradjen prevod koji potpomogli francuzi i to prosto nisu mogli dovoljno brzo tiskati kako je islo. moje nj.-izdanje je peti (!) reprint iz 2009.
inace su tu i ona dva lom-ova.
te smrt na kredit.
E, vidiš, ja sam ti druga generacija, mi nikako nismo imali krležu kao lektiru :D Ili bar ne da se ja sećam
A čitam "Hrvatskog boga Mars" sada, dok mi ne stigne Banket u Blitvi, i pitam se otkud ranije nisam znao za ovaj roman. Od domaćih pisaca koji su svedočili o Prvom svetskom, na pamet mi pada samo Crnjanski, ali on je čovek melanholik, a uvek sam se pitao gde je naš taj ogorčeni veteran ala selin ili remark, koji će da opljuje sve to, gde je neka naša mala jugoslovenska verzija "Na zapadu ništa novo", i to bi, čini mi se za sada, bio ovaj roman - pa još i začinjen na vrlo elokventan, deskriptivan i ciničan način, sa izrazima za kakve nisam ni znao da mogu postojati van vokabulara Broja Jedan iz Alana Forda....
hm, ja sam u školu krenuo 1985, i koliko se sećam Krleža nije bio u lektiri.
Мехер Баба, Бог говори.
Ово је најпознатије дело јединог аватара 20. века на Земљи, Мехер Бабе. Човек-бог који је већи део живота провео нем овде објашњава како је настао човек и све друго што нас окружује. Како књига одмиче све је комплексније да се разуме но дефинитивно препоручујем. На почетку беше жеља. ;)
hm, dakle, krleža uspešno liferovan do mene, al pošto sam ga zaređao sa "rubom razuma" i "hrvatskim bogom marsom", morao sam malo da danem dušom (ne ide mi da zaređam istog pisca). naleteo sam na knjigu koju upravo završavam, predrag matvejević, "mediteranski brevijar", i, blago je reći, lik me je oduvao. mnogo znanja i obrazovanja na svim poljima, upakovano na izuzetan način. nije baš roman, zapravo je brevijar, kao što mu i ime kaže, ali je svakako književni biser. čitao ga u autobusu tokom ovih vražijih dana, ne bi preživeo bez
koga zanima odlomak:
https://hiperboreja.blogspot.rs/2017/02/mediteranski-brevijar-predrag-matvejevic.html
Pročitao sam Mobi Dika. Vrlo glomazna knjiga o nemoći čoveka pred sveobuhvatnom prirodom. Na momente vrlo naporna.
negde sam na pola "kalendara maja" od zorana ferića, a već sam prilično oduševljen knjigom. priča o odrastanju u zagrebu šezdesetih, sve kroz vizuru džangrizavog penzionera na stogodišnjici mature. duhovito, zabavno, a ima i mesa i poente. neka poglavlja bi već sama po sebi mogla da stoje kao zasebne, zaokružene kratke priče. čudno mi je da ranije nisam čuo za ovoga gospodina. svaka preporuka, samo još da vidimo kako će da se završi
Iskricavi cijanid, Agata Kristi. Nema ni Poaroa ni gdje Marpl, samo pletenje mreze. 5 ljudi je imalo motiv, a ko je ubica? Hmmm...
u sklopu vijesti o "migrantskoj krizi", procitao se jedan stari wallraff:
günter wallraff - ganz unten (skroz dolje)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bilder-upload.eu%2Fupload%2F58b61b-1507675855.jpg&hash=f8ff19015f230a53ae6032898ef68f40a540dc93)
njemacko izdanje iz 1985.
jena od najprodavanijih knjiga, prevedena na mnogo jezika.
günter wallraff, covjek koji se vrlo uvjerljivo i uspjesno maskirao u turcina, stvorio novi identitet, te tako dvije godine zivio i radio razne poslove, te dozivljaje opisao u predstavljenoj knjizi.
tko zeli upoznati motive politike yes we can otvorenih granica, ovo je the djelo.
primjer, jedan od desetina tisuca:
personnel service provider. sto je osamdesetih bilo tek u relativnim zacecima, da ne spominjemo koliki je apetit danasnjice.
elem, sprega politike i kapitala.
nekoliko direktora thyssena, nekoliko poduzetnika iz oblasti psp-a, nekoliko politicara (kroz sve stranke, ideoloski nebitno, kasta za sebe, u konkretnom primjeru socijaldemokrati).
direkcija kaze moramo racionalizirati, nema zaposljavanja, uskoro manjak radne snage, recimo 1000 ljudi.
pokrajinski biro rada preko direktive politike povuce 1000 nezaposlenih i prisili na natjecaj. gdje? ne u thyssenu, vec u psp-u koji ih zaposli, te prepusti thyssenu.
thyssen ne smije nikog zaposliti, stedi, direktiva stop, dok smije maltene na dnevnoj bazi uzeti ispomoc koje se moze rijesiti kad god.
radniku 6 marki na sat, sve od 55 marki koje thyssen isplacuje psp-u po covjeku i satu, sto se dijeli vec prema poziciji u hranidbeom lancu izmedju direktora raznih, politicara i poduzetnika.
vecina radnika jos neprijavljena, ophodjenje kao prema robovima, rade se dvostruke smjene, mjesecno po 300-350 sati, te najcesce nakon dva mjeseca otezanja zakinuti i za tih 6 marki satnice.
bundziji povratak u tursku, jer upleten i ured za strance.
rad na najgorim poslovima bez ikakve zastite, ugljicni monoksid, zeljezna prasina, zracenje (nuklearke), itd.
vrijednost zivota, nula. radis akord, godina, dvije, nema te.
a o uspjesnima izuzecima alibi-migrantima ce pisati novine.
hm, zasto wallraff u sklopu vijesti o "migrantskoj krizi" politike otvorenih granica?
ne sad da bas nesto mislim kako su kulture koje se susrecu kompatibilne u tolikoj mjeri, slicnim dimenzijama, da bih to pozdravljao; njemacka je desetljecima crpila veliku korist od radnika iz turske, italije, jugoslavije, grcke... ne tek na neki "posten" nacin, vec vrlo strukturirano koristeci cinjenicu kako uglavnom imali radnika koji zbog nekoliko postavki ucjenjiv in total.
porijeklo iz ruralnih krajeva, nepoznavanje jezika, relativna prostodusnost, nesvjest, to su vrlo prakticne i trazene osobine.
uglavnom, sve je to stasalo, druge, trece generacije, malo tko jos dozvoli slicno, vise prosto nije moguce.
mnogi su se i ostvarili, sto neizbjezno pri tolikom postotku stranaca, pa i zauzeli do jucer za nijemca rezervirane polozaje u drustvu; ne sad da su bolji, dapace, sve je to pitanje klase, ne nacionalnosti ili politickog opredjeljenja.
u pravilu, izmedju izrabljivaca nijemca i izrabljivaca turcina ne postoji bitna razlika.
i tu ulaze u igru izbjeglice od sirije do afganistana. ne znaju jezik, nemocni, ucjenjivi odbijanjem azila, neproduzenjem boravka.
elem, dalje se preslo na pkd-a:
philip k. dick - die kaputte kugel (the broken bubble)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bilder-upload.eu%2Fupload%2F3bbc07-1507757802.jpg&hash=b0181e038d7e5c8fbd3e9257e5e9d139cdb0a9f0)
prvo nj.-izdanje iz 1993.
jedan non-sf pkd iz ostavstine autora.
roman koji precizno preslikava san francisko pedesetih godina proslog stoljeca, vrlo atmosferican, soc.-studija.
izuzetno karakterizirani akteri, tezak roman koji odmice od pkd-ovog pristupa sta je ljudskost kroz sf, sto ovom prilikom obradjuje real-psiholoski.
odoh na sf-topik, pa ostade pkd bez finalnog zakljucka. :roll:
elem, ovaj rani non-sf roman ima dvije slabosti:
prvo, kraj je slabo izveden. ne da nepromisljeno, ne da previse naprasno, prosto nije dovoljno efikasno. iako pri sf-djelima pkd imao slican pristup, ovdje to nije u smislu price.
drugo, postoji jedna disharmonija oko aktera.
kako prica odmice, namece se pitanje sta bijese od lika koji uveo radnju, te nekako potonuo, nije se razvio u protagonistu. a ako vec nije u protagonistu, uvod karaktera zahtijevao bi bar za nijansu jacu ulogu.
hm, sada sam negde na pola "Sudije" od vuka draškovića. to mu dođe njegov prvi roman. bez obzira kolika je štetočina drašković bio i ostao u politici, mislim da je tu manju štetu napravio, nego da se zadržao u književnosti. ne znam baš oću li imati snage da dovršim ovo. samo me mazohistička fasciniranost vuče ka kraju
uzeo sam da čitam knjigu "Moj muž" od Rumene Božarovske, makednoske spisateljice, u izdanju BOOKE: http://www.booka.in/knjige/savremena-knjizevnost/moj-mu%C5%BE-detalj
i knjiga je fenomenalna. to je jedanaest kratkih priča koje vrlo precizno i zabavno i morbidno seciraju međuljudske odnose, prevare, brak, roditeljstvo. ako se neko uplašio da je takozvana literatura "za domaćice", grdno se prevario, ako nekome deluje kao feministička literatura, i tu se grdno vara. ovako lep, zabavan i mučan presek ljudskih karaktera nisam pročitao još od hakslijevog "đokondinog osmeha". topla preporuka, a ja čekam da rumena napiše knjigu, svakako će vredeti da se pročita
Најављује се убиство, Агата Кристи
Не памтим кад сам последњи пут прочитао роман АК са Госпођицом Марпл у главној улози. И овог пута заплет је "уобичајен", тј. у једној просторији се десило убиство, али није сасвим јасно како. Колико год да имам искуства са оваквим романима не успева ми да провалим "хузданит". Агата је права враголанка, баца разне трагове на разне стране да не знаш за који да се ухватиш. Баш ме занима колики јој је био и-ку.
Slobodana Skerovica
Sve njegovo onako randomly sta mi padne pod prste
"7000 dana u Sibiru" - Karlo Štajner. Karlo je austrijanac koji je kao komunista prebegao u Sovjetski Savez, ali je postradao u staljinističkim čistkama 1936. godine, odakle je deponovan za sibir, u norilsk i potom irkutsk, gde će provesti narednih dvadeset godina. pisana je čisto, jednostavno, pisac prosto niže događaje i opisuje užase koji su mu se dogodili, bez previše filozofiranja, on beleži faktografski i bez previše emocionalnog uplitanja, a zaključak može svako sam za sebe da izvuče. meni nije bilo teško da se u ovo delo uživim, i da zamislim kakav je užas koji je taj čovek (a i milioni drugih) preživeo: od toga što su ga iščupali usred noći iz bračnog kreveta, bacili u lagum, pa sve ostalo što se potom dogodilo. glad, zima od minus 40 stupnjeva, štroka, nasilje stražara i logoraša, potpuno nepravedne optužbe koje su mu oduzele pola života...
u knjizi se takođe pojavljuju i likovi koji su kasnije bili inspiracija za kišovu "grobnicu za borisa davidovića", što je takođe interesantno.
posle se karlo štajner prebacio u jugoslaviju, u zagreb, gde je sa svojom ženom ostao do smrti (1992), ali je i dalje interesantno videti kako će ovo delo da se završi. toiplo preporučujem
Čitao. Nekad davno. I neki nobelovci se inspirisali tom knjigom. Više je dokumentarna nego literarna.
da, da, definitivno je dokumentarna, ali to je njena bolja strana. da se zaneo u neke literarne metafore i palamuđenja, izgubila bi se suština. dobro je da takve stvari ostanu zabeležene, prosto da zna čovek šta se dešavalo i šta može ponovo da se desi
Gde je nađe! Nešto mi bilo poznato, pa sam provrteo do te ganglije. Čak sam imao knjigu, možda je i sad imam negde... A da se dešava, stalno se dešava. Eno ti gulag Guantanamo.
mislim da se godinama vukla po babinoj biblioteci, pa sam je samo ćapio. glomazna je knjižurina. a naslov zvučan
a za gvantanamo: ma to se ne računa, to su teroristi! :D
Quote from: Scordisk on 06-12-2017, 12:10:37
mislim da se godinama vukla po babinoj biblioteci, pa sam je samo ćapio. glomazna je knjižurina. a naslov zvučan
a za gvantanamo: ma to se ne računa, to su teroristi! :D
xyxy xyxy xyxy
"Više se mre od slomljena srca" - Sol Belou. Vau. Ovo sam više puta čitao, ali je ihahaj vremena prošlo od tada, i mislim da smo i knjiga i ja dobrano sazreli za još jedno čitanje. Uglavnom, fenomenalna stva, pored "Hendersona, kralja kiše", možda i moja omiljena od Beloua. Belou je ciničan ali nije gorak, duhovit ali i pre svega samoironičan, otkrivajući druge, on najviše otkriva sebe. što sebe više opravdava, to sebe više gura u kaljugu, i tu se vidi da je delo jednog pravog književnog majstora. Bilo koji pasus kada bih prekucao ovde, bio bi pogodan citat, pravi mali literarni biser, zato i neću da ga pekucavam. Interesantno je, inače, što tek sada uviđam i koji je udeo ezoterije i nekih mističnih učenja - kao što su kabala ili elifas levi - uticali na neke njegove svetonazore sa kojima se, kao i sa svim ostalim, bezmerno sprda, izvrće, ismejava, a da ipak uspeva da na kraju ubode poentu.
Inače, knjiga u izdanju BIGZA je prilično interesantna jer ju je prethodni vlasnik, ko god to bio, jako voleo. hemijskom olovkom je stavljao fusnote, ispravljao slovne greške, dodavao zareze čak, a i dopisao je imena svih poglavlja koja u originalnom izdanju uopšte ne postoje. Živo me zanima ko je to bio. Dakle, ako ikada pročitaš ovo, čoveče (mada pre mislim da je žena u pitanju) koji si 91 izlektorisao hemijskom ovu knjigu, znaj da sam ti vrlo zahvalan
Srce tame - Džozef Konrad, knjiga koja je poslužila kao inspiracija il' osnova za film apokalipsu danas. nekako sam propustio ovaj klasik, i nedavno ga nabavio od uličnog prodavca. fenomenalna stvar, prvo sam bio malo skeptičan u početku jer mi je delovao kao ono klasično kolonijalno naklapanje, ali kako sam se samo zajebao: sve je to kolonijalna maska koju treba izvrgnuti ruglu na kraju, što konrad i uradi. stil i tema me malo podsećaju na ferdinanda selina, ili kao prethodnbica selinovom pisanju, što je svakako za pohvalu. takođe, tema je vrlo hororična, vrlo mračna, pa čak, može se reći, usaglašena sa brojnim ezoteriskim učenjima i naklapanjima (užas, užas). toplo preporučujem svim hororistima
Delim tvoje oduševljenje Konradom, Scordisk. I preporučujem svima koji nisu čitali, ne samo hororistima. Meni ne liči na Selina (izuzev one zaista upečatljive plovidbe u ''Putovanju na kraj noći''). Selin je brritkog jezika, ciničan i pomalo tvrdog srca. Konrad je nežniji.
Juče sam dobila knjigu ''Kata Nesiba'' Ivana Jankovića i noćas ću je, kao se ne uspavam pre vremena, verovatno dočitati, što mi se nije dogodilo dugo, dugo.
To nije roman, uopšte nije književno delo, a nije ni puka faktografija o prostituciji u Beogradu XIX veka. Veoma zabavno, crnohumorno štivo. Zgodan podsetnik za sve nas koji umišljamo da poznajemo istoriju kako o najobičnijim detaljima svakodnevnog života ne znamo ništa, pa prema tome ni o mislima i osećanjima ljudi određenog razdoblja ne možemo znati previše.
jeste konrad nežniji, ali iza osećajne, melanholične duše krije jednog gadnog cinika :D a na selina je i mene podsetilo to sa putovanjem u afriku, u kolonije, iz putovanja nakraj noći :)
Ne da je to sad presudno, al kad je Selin objavio prvi roman, Konrad je bio počivši već skoro deceniju tako da teško da Konrad može da podseća na Selina već možda eventualno obrnuto...
Znam, i ja sad sebe mrzim.
U pravu si, naravno, bice da sam se pogresno izrazio :)
Ma ja sam te razumela. Nije važno ko je kad živeo, već koga smo prvo čitali. Ionako su u pitanju besmrtnici. ;)
Пикова дама и друге приче, Пушкин.
Ова збирка прича описује животе различитих слојева руског друштва 18. или 19. века. Иако је стилски лепо написано не могу рећи да су ми се све приповетке подједнако допале. Осећам неки празан ход у некима од њих. Пушкина нисам много читао, претпостављам да је бољи песник.
Haruki Murakami - "Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća"
Ovo je prvi roman od Murakamija koji sam uzeo da dočitam (1Q84 sam čitao u gostima i jako mi se svideo, ali nisam stigao da ga završim jer smo morali poć posle nedelju dana) o izvesno Cukuruu kojeg su prijatelji pre dvadeset godina bez ikakvog razloga odbacili, te se on sada odlučuje da istera stvar na čistac, i za sada su mi utisci podeljeni - s jedne strane, stil je malo suvoparan, robotski, a takvi su i likovi - ne baš obezdušeni, ali isto nekako isto suvoparni, hladni i distancirani (mada, s druge strane, to je možda i poenta, ili su japanci prosto takvi, ne mogu da procenim), ali s druge strane, roman me je i više nego povukao i zainteresovao, kako pričom i zapletom, tako i određenim motivima koji provejavaju, a koji se mogu odnositi na razna ezoterijska učenja, što mi je prilično interesantno. u svakom slučaju, roman nikako nije dosadan, vuče na dalje čitanje. bilo bi, doduše, bolje kada ne bih morao sa likovima dau čestvujem u svakoj sitnici koju rade -a uglavnom piju kafe i čajeve.
i kada mi je dosta japanaca, ja se okrenem ruskim ezoteričarima:
Jernej Parnov - "Luciferov presto". iskren da budem, ne znam šta je ovo. Rahmetli Parnov je bio ne nešto posebno poznat pisac fantastike u sovjetskom savezu, a ova knjiga predstavlja zbir nekih okultističkih i ezoteričkih učenja, pri čemu se bavi svakakvim temama: od bogumila i katara, preko templara i svetog grala, astrologije, zodijaka, kabale pa do žestoke kritike njuejdža i vidovnjaka... premda parnov barata nekim manje-više poznatim stvarima (koga te teme interesuju), ovde se i dalje može naći pokoja interesantna informacija koju nisam znao, poneko učenje i zapažanje koje nigde drugde nisam video da se spominju. mada, opet, sve je prilično haotično nabacano, pa mi nije baš najjasnije ka kojoj to poenti parnov ide, možda se to do kraja razreši, videćemo. a i prevod izvesnog mirka đorđevića je blago rečeno katastrofalan
1Q84 je i meni bio odličan na početku, da bih treću knjigu bukvalno na silu pročitao.
Zapravo mi se ni jedan njegov roman nije svideo toliko da bih mogao nekome da ga preporučim.
Sent from my Le X626 using Tapatalk
e, vidiš, ja do treće knjige nisam stigao, bio sam tu negde na poal druge kada sam prekinut, al sve do tada mi je delovalo odlično, i baš me je interesovalo. moguće da se prosto murakami izduva negde na pola. je l si čitao bezbojnog cukura?
Jok. Zemlja čuda i smak sveta, 1Q84, Kafka na obali mora, i odustao, nije to za mene.
Sent from my Le X626 using Tapatalk
da, da, videću i ja kako se ovo završi, pa možda odlučim da li da nastavljam sa njegovim opusom :)
čitao Okorelu zemlju čuda... i Igraj, igraj, igraj. prvi mi se jako dopao, pa sam povučen time pazario drugi, koji mi je malo manje držao pažnju, ali nije bio rđav. sad, ta dva romana nije da nisu SF/F/H, zato sam i uzeo prvo njih, a od ovog ostalog me malo stra' (neke tople ljucke priče ili tako nešto :lol:), pa sam zato i stao sa bistrenjem Murakamijevog opusa.
je l' jesu ti romani sffh? voleo bih to da pročitam. meni je 1Q84 bio negde na granici između fantastike i nefantastike, ali nisam stigao da dam sud jer ne znam šta se na kraju desilo. "bezbojni cukuru tazaki" je isto tu negde na granici - ima tog "oneobičavanja" koje naginje barem ka nekom razmućenom hororu, ali mislim da definitivno nije fantastika.
Ne znam kako se žanrovski klasifikuju književna dela, ali svi njegovi romani imaju tih natprirodnih elemenata. Koliko se sećam, zemlja čuda jeste čist F, dok 1Q84 i Kafka imaju neke paralelne dimenzije, prolaze, i slično, sad, da li je to SF ili F, pojma nemam.
Sent from my Le X626 using Tapatalk
moraćemo nekog eksperta da nađemo da se izjasni :lol:
nisam na kraju siguran šta da mislim o murakamiju... interesantno, ali nedorečeno. ko će ga znati. nabaviću još neko njegovo pisanije, pa ćemo videti
a trenutno čitam "gargantua i pantagruel" od fransoa rablea. ovo sam čitao kao klinac, tako da mi dođe kao da ga čitam ponovo ispočetka, i tek sada otkrivam koliko je ovo fenomenalna knjiga, i to u odličnom prevodu stanislava vinavera. sočno, moćno, duhovito i pametno, uopšte ne deluje kao nešto što je pisano pre pet i više vekova. apsolutno genijalno! skatološki humor u najboljem mogućem obliku
mrzi me sada da prepisujem čitave odlomke (a ima šta da se iskuca, valjalo bi), pa ću samo preneti pasus koji me je slatko nasmejao, pokazujući, valjda, da se neke stvari u prirodi čoveka nikada ne menjaju:
"Šta vas uzrujava? Šta vas kolje? Ko vam kaže da je belo vera, a plavo čvrstina? Knjiga, doduše, malo čitana - kažete vi - Grb boja, koju prodaju ulični prodavci i kućarci-potukači. ko je napisao tu knjigu? Ko je da je, mudar je bio, jer svoga imena nije napisao. Uostalom, ne znam čemu više da se divim, drskosti njegovoj ili blesavosti:
drskosti, što bez razloga, bez uzroka i bez ikakva izgleda sme da ustvrdi, silom sopstvenog "ja to bolje znam", šta znače boje u stvarima; tako čine tirani koji žele da njihovo mišljenje važi umesto razloga, tako ne čine mudraci i naučnici koji zadovoljavaju svoje čitaoce dobrim razlozima;
blesavosti, jer smatra da bez ikakva dokaza i pravovaljana argumenta svet treba da se upravlja po njegovim šašavim tvrdnjama.
Zaista, a prema poslovici "u dupetu poserice uvek govana dosta", našao je neke blesonje..."
Quote from: Petronije on 25-03-2018, 20:49:28
Ne znam kako se žanrovski klasifikuju književna dela, ali svi njegovi romani imaju tih natprirodnih elemenata. Koliko se sećam, zemlja čuda jeste čist F, dok 1Q84 i Kafka imaju neke paralelne dimenzije, prolaze, i slično, sad, da li je to SF ili F, pojma nemam.
Sent from my Le X626 using Tapatalk
Magijski realizam.
Meni se najviše dopala knjiga "Kafka na obali", dok mi nikako nije legla 1Q84.
"Bezbojni Cukuru...." mi je bio dobar. Priče su mu isto sjajne, preporučujem. Generalno se meni njegov stil pisanja jako dopada. Ako želite nešto drugačije od njegovog standardnog stila i standardne forme, pročitajte "O čemu govorim kada govorim o trčanju."
Poslano sa iPhone 7 plus
Римске приче, Алберто Моравија.
Ово је комбиновано хрватско издање које покрива приче из обе Моравијине збирке. Свиђа ми се његова кратка проза, шармантна и тужна.
Ne volim Moraviju, nekako mi je skučenog duha, ali su te priče primer majstorstva. U zanatsko smislu je za ugledanje.
Мени је он један од омиљених писаца ( не само зато што је Талијан ). Рецимо ДОСАДА је један од најбољих психолошких романа које сам икада прочитао.
Čitala sam DOSADU. Ne bih da ti sad omalovažavam ukus, ali meni je čak komično koliko je to površno. Glavni ženski lik je ,da izvineš, ko lutka na naduvavanje. Mada, prosečnom muškarcu možda više od te psihologije i ne treba.
Није површно већ су ликови површни и безнадежни. Две жене ( Ћоћара ) је такође добар роман, али везан за Други светски рат.
Meni je najbolja RIMLJANKA, a potom jedno kratko romanče, PREZIR.
(ako se čudiš što sam čitala pisca kog ne volim - jbg, moj otac je kupio komplet u vreme kad se to smatralo ''sobodnom literaturom'', bilo mi je pri ruci)
Римљанку још нисам читао. Имам другарицу која има вероватно исти комплет па ће ми позајмљивати ваљда.
Čitao sam Moraviju, nije mi se dopalo. Stilski izbrušeno, ali nekako prazno, skučeno što reče Kimura.
Oduševio me Laslo Krasnohorkaj-Melanholija otpora i Satantango.
Mada ne preporučujem za početak godine :mrgreen: :) teško je i mračno do zla boga
kad završiš s knjigama, tačno imaš pred očima neki čemerni, jadni, blatnjavi gradić
u nekoj zabiti panonske nizije bogu iza tregera, u kome je prava i najgora kazna-biti živ,
i boraviti u istom.
Моравиа није ни празан ни скучен! Изузетан писац и на пољу људске психе и на пољу друштвено-класних односа. Такође, ко воли мало сочније ствар препоручујем његово дело "Човек који гледа".
repriziram AMERIKU od kafke, u novom prevodu stanovite tijane tropin.
Доврших Инферно Дена Брауна. Иако је реч о рутинском трилеру завршна идеја је заправо врло занимљива. 3* од мене.
povodom spoznaje da u pripremi jos dva dnevnika josipa pavicica, cita se
ponedjeljak ujutro (2005-07).
inace, knjiga kojoj regularna cijena 220 kuna, trenutacno se prodaje u kompletu dnevnika, 3 knjige za 99 kn:
Dnevnici komplet (http://www.naklada-pavicic.hr/shop/dnevnici-komplet/)
QuoteKnjiga Ponedjeljak ujutro sastoji se od dnevnih bilježaka, stotinjak komentara iz autorove kolumne u Večernjem listu, polemičkih tekstova, pristojnih i prostačkih reakcija na objavljeno... i snova (prije i poslije buđenja). Spominje se i više od 1200 imena, od kojih većina pripada ličnostima iz današnjeg hrvatskog javnog života.
(https://s16.directupload.net/images/190406/zaf6v8p3.jpg)
za manje upucene: josip pavicic, najjaci polemicar na prostoru bivse jugoslavije (poslije mene, naravno, tek sto je covjek ozbiljan). srz hrvatskih suverenista, socijaldemokrat, krscanin, porijeklom iz federalisticke struje bivse partije, reformator, u vjecnom sukobu sa unitaristima, t.j. boljsevicima, i njihovom medijskom ispostavom poput dezulovica, jergovica, pancica i slicnih, t.j. najvecom bijedom koja ikad pisala narucene eseje, vrijedjala narodu razum i inteligenciju.
pavicicevi dnevnici najbolji su uvid u zbivanja u drustveno-politicka previranja novijeg doba, svjedocanstva bez uljepsavanja, zabiljeske, clanci, komentari i intimne misli u savrsenom skladu i nimalo politicki korektni.
(https://s16.directupload.net/images/190406/zumlzlba.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190406/laoo7row.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190406/uubpo2zp.jpg)
primjer kako pavicic lijepo opisuje rad boljsevicke i velikosrpske, kako kad, agenture, koji i danas vrlo aktualan, reakcije.
ovdje se dotice operacije kos-a koji u hrvatskoj pocetkom agresije na rh minirao zidovsko groblje i prostorije, da bi rh prikazao fasistickom, te djelovanja mreze pod krinkom hrvatskog nacionalizma.
sve akteri koji i danas aktivni, nikad glasniji, pod tankom glazurom propuh drustva, liberala.
znaci imamo kos koji minira zidovske objekte po hrvatskoj, imamo mrezu koja poteze nacisticke pozdrave u ime hrvatskog nacionalizma.
primjer koji tu nije naveden: nekad su u hrvatskoj izasli dozivljaji pavelica, sto po sebi ok, treba sve izdati, procitati, ali: nakladnik koji to onomad izdao bio je kosovac (danas glasni liberal tipa jergovic) sa zadatkom okarakterizirati rh fasistickom. izdao je po zadatku, po zadatku promovirao na biranim mjestima, sa zadatkom da hrvatski drzavni karakter veze uz nacizam, itd.
(https://s16.directupload.net/images/190406/2v6sbgz9.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190406/rj5auv2o.jpg)
vidite. kos (operacija labrador i opera) minira zidovske objekte po rh, kos pod krinkom hsp-a podize desnicu u znak nacistickog pozdrava. itd. danas kos crta svastike, u, kos (u obliku pupovca i novosti) optuzuje rh.
jedan od razloga zasto u rh ne postoji ni jedna desna stranka u saboru, tek kao marginalna drustvena pojava.
https://www.youtube.com/watch?v=3Do1nY3JcHk (https://www.youtube.com/watch?v=3Do1nY3JcHk)
fantazija kako se ovo cita. ne smijem ni pomisliti sta se danas nudi od strane boljsevika. preletim kolumne jutarnjeg: ante tomic, jurica pavicic, miljenko jergovic... prosto ne znas gdje samo nalaze toliko uvlakaca u ideolosko dupe i tko bi to trebao citati.
boljsevici se zalazu za propuh drustvo, dok jedan kritizira katolibane (koji mu se prividjaju), slavi turbo-feminizam, dva reda dalje kaze nesto poput: predsjednica je kurva koja se kurva sa svojim soferom i seksualne usluge placa sluzbenom karticom, haha.
mislim, idiot do idiota. boljsevicka svrha, placena propuh parama, pa se gradi proza u skladu.
(https://s16.directupload.net/images/190407/ikjbmuhr.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/m4u4ew8q.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/k8x78egm.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/vtdze4fs.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/rrw7hxlk.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/dh6zwgfz.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/tkih6b8k.jpg)
da mi zli jezici ne bi prigovorili kako pri osvrtu na knjigu koja me kupila previse isticem bg, sto cinim bez primisli, tek iz uvjerenja da bi tematski islo uz interes okruzenja, naravno, evo i koje anegdote o izdavastvu.
i ne brinite. iako ovom prilikom subjektivno mnogo spojlujem, knjiga ima 500 stranica! a bavimo se knjizevnoscu, nismo filmasi da u prikaze analogno trejleru ubacujemo sve sto djelo nudi (i vise).
(https://s16.directupload.net/images/190407/pdwdwjfh.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/pc42qxfg.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/ceai82qx.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190407/qaiwjil6.jpg)
зоско, кад ћеш до Београда да се видимо? Волео бих да видим колико се разликујеш уживо.
Иначе, крену да читам Писара таме од Лиготија. Мој шири осврт о овој збирци добићете на адекватној теми.
Citam ja klaudije
Ne pamtim zanimljivije stivo i bolji stil
Odmah sam sve narucio od roberta grevsa
Блек Свон, саветовао бих ти да порадиш на интерпукцији. Овако је мало тешко разумети те.
Quote from: Truman on 07-04-2019, 19:03:38
зоско, кад ћеш до Београда да се видимо? Волео бих да видим колико се разликујеш уживо.
...
truki. ja o knjizi, ti o privatnim snovima i zeljama. a za sto imamo dedu mraza?
бабо не постоји.
Gdje me placaju tu sam pismen
Gdje je dzabe...trpite me
Budi sretan sto citam to trece, poslije latinice i glagoljice, hrvatsko pismo
Zamara me
Sta ce hrvat u bg?
Quote from: Black swan on 07-04-2019, 21:22:36
Sta ce hrvat u bg?
Што да не, виђам их и чујем. Увек су ради гости...
Mozda su to srbi koji pricaju hrvatski :D
ovaj je gori od bobana medju fantasticarima (ali zato skoro da nema lose knjige).
(https://s16.directupload.net/images/190408/nybtpjdw.jpg)
xrofl
Ништа ново под сунцем.
'''Да, уистину, пренаглио сам када сам закључио да онај који жртвује девојку чини то из слабости и кукавичлука. Боже, хоћу ли стално чинити овакве грешке, хоћу ли непрекидно бирати лошије путеве, хоћу ли увек бити на погрешној страни...''
Ово је више за онај топик где се препознају цитати, али некако паше иза Зосковог поста.
nas-rofl
(https://s16.directupload.net/images/190408/ckke7njn.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/190408/esmlyvwq.jpg)
idemo dalje, politika!!!
elem, ono kad posjetis boljsevicko glasilo, a u ovom dnevniku imas 1200 imena i mnostvo anegdota. primjer iz gore navedenog, gdje pavicic biljezi anegdotu iz doba promocije erec izrael, kad boljsevici oko kotela da-dona uzurpirali zidovsku zajednicu. mislim na ovo:
(https://s16.directupload.net/images/190406/rj5auv2o.jpg)
a danas ovaj gromoglasni esej:
KULTUROCID U DUBROVNIKU: SMETLAR UZEO KNJIGE IZ ŽIDOVSKE OPĆINE I PRODAVAO IH NA BUVLJAKU! Vijest stigla i do Izraela: 'Kontaktirao me poznanik, zamolio me da odem tamo, kupim i spasim to blago. Očito je riječ o novohrvatskoj pojavi da vlast devastira prošlost' (https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/smetlar-uzeo-knjige-iz-zidovske-opcine-i-prodavao-ih-na-buvljaku-kontaktirao-me-poznanik-zamolio-me-da-odem-tamo-kupim-i-spasim-to-blago/8702876/)
evo. kulturocid, ili da citiram: "očito se radi o novohrvatskoj pojavi da si onaj tko ima vlast može priuštiti devastaciju", itd.
sazeto: zidovska opcina preuredjuje prostorije, izbaci nekoliko kutija knjiga na ulicu, zaposlenik gradske cistoce pokupi, covjek prodaje na buvljaku, pa, evo hinta iz izraela da se nisti kulturna bastina?
i sta bi vi sad rekli idiotima boljsevicima koji zdruzeno glume zidovsku zajednicu, politicare i medije, serviraju publici OVO?
covjek ignorira, drzava im cune koji milijun vise, a kad apetiti porastu organiziraju novi kulturocid zagrizenih nacionalista. suti i narod, gleda show, prihvaca zabavu, nije mu ni toliko lose da bi ih u paketu smjestio u prvu ludnicu.
nagradno pitanje: je li i zaposlenik gradske cistoce dio boljsevicke glumacke ekipe, te nije li u blizini i kakav englez? po zbivanjima u britaniji, reklo bi se da bi bilo pretjerano posumnjati i na prisustvo engleza, proizvode program na domacem terenu punim kapacitetom. znaci nasi boljseviki.
s obzirom da me josip pavicic zarazio osloncem na velikog kombinatora, a negdje se i sjetih one drevne ideje nase, benzin vas, uzeo na citanje
iljf/petrov: 12 stolica
njemacko izdanje koje tvrdi da je ipak bilo cenzure i pri prvom izdanju u tjedniku iz 1928. (37 poglavlja), kao i sif-ovim izdanjima (40 poglavlja), na koja se oslanjaju svi prijevodi do 1997. kad rusi objavili originalni manuskript (43 poglavlja).
sad, neki tvrde da je krnja varijanta zapravo "ono sto autori konacno svojevoljno isklesali", drugi pak da ipak do cenzure. procitajte i procijenite sami, primjerice, u ediciji sarenog ducana koji izdao opus doticnih autora u novom prijevodu (tipujem uobicajeno kvalitetnom):
Iljf i Petrov (http://www.sareni-ducan.hr/ducan/?s=iljf+i+petrov&search=Tra%C5%BEi)
uglavnom, provjerite kako izgledaju romani kultnog statusa u novoj ediciji, alan ford prije forda, vise i manje koristeni, pa i u ekranizaciji dobar, los, zao, tvrdim. :roll:
a ovako izgleda moj knjizevni panj, da se pohvalim, a vi, nadam se, zavidite:
(https://s16.directupload.net/images/190418/zgbq4fqr.jpg)
ugh! vjerojatno ni izdanje u sarena ducana nije prijevod ruskog izdanja 12 stolica sa 43 poglavlja iz 1997.
preveo crnkovic (https://hr.wikipedia.org/wiki/Zlatko_Crnkovi%C4%87_(prevoditelj)), sto odlicno, ali jos 1990. no mozda doradjeno. ugodno iznenadjenje: 3 knjige, 30% popust, pa usporedim.
svakako vrijedi, u njemackoj "nastavak" ili zlatno tele trenutacno se rabljeno cijeni 50 do 100 eura, dok u 10. mjesecu izlazi reprint regularne cijene 24 eura, a ni kod vas bas nije nesto sredjeno. lom ima jedno izdanje zlatnog koje ne mogu odrediti, 12 stolica njet, humoreske ni traga.
(https://s16.directupload.net/images/190418/r4ow7da6.jpg)
to zlatno tele imam citav život i nikad da pročitam
elaboriraj o cemu je
hm. danas je njegov dan...
(https://s16.directupload.net/images/190419/pxvjb4nk.jpg)
склањај ту огавну њушку са ове прелепе теме!
da skratimo: zapanjen sam. postoji li netko tko ovo citao?!!!
gledam gdje nabaviti hc-izdanje jednokatne amerike doticnog dvojca, ne tako davno rasprodano po regularno 54 eura u nakladi od 6000, pa nigdje ispod 100. :cry:
i onda kazu knjiga se ne prodaje. ne prodaje se shund, nesto malo, uz gromoglasnu reklamu, ali shund uvijek brzo potone poslije hajpa.
(https://s16.directupload.net/images/190420/fgss6ct7.jpg)
Das eingeschossige Amerika: Eine Reiseerzählung (https://www.amazon.de/Das-eingeschossige-Amerika-Eine-Reiseerz%C3%A4hlung/dp/3821862394/ref=olp_product_details?_encoding=UTF8&me=)
pitam se je li u ex-yu izasla poslije 1939. pod tim naslovom.
jednokatna amerika (https://www.superknjizara.hr/?page=knjiga&id_knjiga=100039558)
sve vise smaraju boljseviki razni, ubojice, izravni ili mentalni potomci i nasljednici ubojica, poput bivseg el prezidentea josipovica lignje na internacionalnom planu. ne znam kako opisati, zalijepili se "antifasiti" ili crveni fasiti te zapadne demokracije kao krpelj teleta.
pa fasisti, pa ovo, pa ono, cijela paleta jugokomunistickih idiotizama iz glasila - zapadne demokracije? - sve do naskakivanja na "najveci evropski skup nacista" iliti bleibursku komemoraciju.
drugovi pogubili kompas, neko teze ludilo, ne vidim druge.
tom prigodom citamo - jugokomunsticke i slicne dokumente starog a-tipa.
pa tu imamo jedan opceg karaktera na engleskom:
(https://s16.directupload.net/images/190424/padbs7dc.jpg)
pa imamo neki koji se odnosi na casnike ili oficire mase od 200k vojske i 500k civila, od koje izravno 3/4 zarobljeno u slo, dok 1/4 koja se probila do at izrucena boljsevizmu, jelte:
(https://s16.directupload.net/images/190424/qq97bbel.jpg)
pa imamo one koji se odnose na rijetke prezivjele instant "konacnog rjesenja", koji nisu "rijeseni" u sloveniji ili zapadnoj hrvatskoj (ovaj mi je posebno zanimljiv jer opisuje jednu od nekoliko kolona po 3k, koje bile iskljucivo domobranske), gdje boljsevici vrse internu istragu je li eto bilo kakvih zlocina usput pri transportu na - likvidaciju - ubosnu.
(https://s16.directupload.net/images/190424/n33pw7wv.jpg)
ogledam dokumente lokacija koje ce tek biti istrazene, ne onih poput jazovke, teznog, kocevja, macelja, hude jame, itd. gdje malo zagrebali, izvuki nekoliko tisuca zrtava, pa prekinuli, brzo zatvorili i pobjegli, jer - spoznali da ni djeca uglavnom nisu bila prepustena na usvajanje, kako se vjerovalo. tek rijetka.
zanima me sta ce drug lignja reci kad se otkopa 2100 poznatih masovnih grobnica boljsevicke revolucije 1945-48.
oni se time ponose i dice i opravdaju
misle da su ucinili dobro djelo
samo nije mi jasno sto su to krili 45 godina ako su radili ispravno
ne znam, pitam se tko su ti oni. oni se ponose i dice.
evo, s mog kraja je bilo vojski kojih god hoces. a kad u grad usli boljsevici, poklali su narodne neprijatelje ranjenike iz bolnice na jednom kraju grada, na drugom gradjane klasne neprijatelje, na trecem skoro 2000 klinaca dobi 16-18 godina koji netom dobili poziv za sluzenje, pa ostali u vojarni-kasarni bez vodstva koje se razbjezalo, predali se bez ispaljenog metka, a na cetvrtom poslije jos poklali ca. 1000 iz kolone u prolazu, ostatke bijednih ostataka koji prezivjeli sve prethodne tretmane u sloveniji.
i sad, svi, bez iznimke, partizani iz tog kraja sa ogromnim su prezirom odbacili sve za sto su se godinama borili. dodjose idioti ubijati narod, ovi sve odbacili.
znaci ti nisu oni. koji boljsevicki idiot danas iz rh ili ex-yu hrani zapadne medije i politiku pricom o antifasizmu i misle li oni da su u nekakvoj boljsevickoj jugoslaviji?
izvjestaj otsjeka narodne milicije iz 07/1945 mi je genijalan. dva mjeseca od pocetka revolucije, za koju kpj pripremala mehanizme razne, uglavnom oznu i knoj, dva mjeseca tokom kojih sve sto je na bilo koji nacin (po paranoidnom pogledu kpj-a) u buducnosti moglo ugroziti vlast kpj, sve to vec postrijeljano ili u logoru, polako se pocinju formirati i djelovati neki organi javnog reda poput policije, sudstva, van revolucionarne svrhe, i izvjestavaju o ostalom preostalom van logora i grobnica:
(https://s16.directupload.net/images/190426/kpxfgn5i.jpg)
Quote...
svakodnevna pljacka, koju cine takovi elementi iz redova milicija, a uz to ako uzmemo da je i vojska kao i ozna vrse takodjer pljacku i da se njihovi vojnici izdavaju kao milicija, onda nije nikakvo cudo, da narod strahuje pred milicijom kao pred pljackaskom ruljom.
narodna milicija koja je izvrsni organ narodne vlasti ne samo da je takovim radom kompromitovala sebe, nego je kompromitovala i narodnu vlast. narodna vlast gubi autoritet u narodnim masama uslijed milicije, koja nema nikakovih moralnih prava , da bude njezin izvrsni organ.
sa samim tim stvara se ozbiljan politicki problem. narodno oslobodilacki odbori neiskusni u svom radu, ne mogu da rijese sve te stvari, a pomoc koju dobivaju vrlo je slaba.
za ozdravljenje toga stanja izdali smo direktivu za generalno ciscenje redova milicije time, da se izbace iz milicije svi oni koji nemaju moralnog prava da budu cuvari narodne vlasti.
odnos izmedju vojske i narodne milicije vrlo je zategnut, tako da nema nikakove suradnje a isto takovi odnosi vladaju izmedju civilnih i vojnih vlasti. vojska cini pljacku na racun milicije, civilne vlasti ne poduzimaju nista da to pitanje rijese. konkretno ima slucajeva u osijeku, da vojska hapsi miliciju, pa kasnije hapsi milicija vojsku, da bi konacno mijenjali jedne za druge...
sve se to dogadja sa znanjem komandanta grada kao i komande narodne milicije i ostalih civilnih i vojnih vlasti.
vojska uhapsene milicionare tjera da ciste nuznike, otimlje im bicikle, oruzje, neda im znakove, kako bi imala razloga da ih uhapsi na strazarskim mjestima. za sve to znade obl. noo, koji se nalazi u doticnome gradu i umjesto da stvar sredjuje, oni salju tajnika, koji stvar jos vise zaostrava, jer dolazi u komandu mjesta i vadi pistolj na komandanta da ce ga ubiti.
nikakove povezanosti izmedju ustanova, vec jedno opce otimanje za vlast sa strane vojske i civilnih vlasti. ti nezdravi odnosi imaju odraza u narodu, koji je postao pasivan, jer s njime nitko ne radi, vec se stvari birokratski rjesavaju odozgo.
organi ozne vrse pljacku, ubijaju ljude bez suda, ne pokopavaju ih ili ih ne pokopaju cestito. narod strahuje. osjeca se nesigurnost ne samo u narodu, nego i medju clanovima noo.
na okrugu brod i nova gradiska imade vise slucajeva gore navedenog postupka, gdje su se ubijali i seljaci bez suda i istrage. slucaj procelnika upravnog odjela u pakracu s kojim smo razgovarali i koji je izjavio, da kada je ucinio prigovore za postupak vojske i ozne prema narodu, da se boji da ce biti uhapsen.
dakle nije strah samo u narodu, koji svaki dan ceka da nece biti odveden negdje i ubijen (to javno govori) vec je taj strah usao i u same odbore. konkretno ima slucaj u brodu gdje se organi ozne groze kotarskom noo-u koji je ucinio izvide radi pljacke vina i...
Nes mi vjerovati evo me kod titine pecine u jos uvijek titinom drvaru pored kuce u kojoj je formirana ozna
:) e onda je red zaviriti i u koji izvjestaj ozne! ovaj je nadrealan, neki se "zanijeli" pa likvidirali i partizanske borce, slucajno sumnjive. (to je vec iz doba kad ponestalo nenarodnih neprijatelja. a revolucija morala teci. koliko revolucije, toliko plodova.)
(https://s16.directupload.net/images/190426/erlwxcdo.jpg)
ozna, depese.
rankovic:
(https://s16.directupload.net/images/190426/kzpqykoy.jpg)
Quote... radite suprotno od nasih naredjenja, jer smo rekli da radite brzo i energicno i da sve svrsite u prvim danima. zaboravljate da u zagrebu sada ima skoro milion stanovnika...
"stevo":
(https://s16.directupload.net/images/190426/e32v8isn.jpg)
Quotemolim vas izvjestite druga marsala (?) da mu saljemo kave i dobre sljivovice.
nedavno preletih neki aktualni pre- ili postdiplomski, sta vec, rad studenta sa filozofskog u rijeci, tema: odnosi ustase - talijanski fasisti.
reko krasno, u medjuvremenu imamo toliko znanstvenih obrada jugokomunisticke literature, ocjena, procjena, da vidimo kako to danas izgleda. kad ono - corak, nista od susreta sa stvarnoscu.
pro-memorijem iz 1927. ustase prodale dalmaciju, itd.
sad, neovisno sto dostupan i promemorij, pa i talijanska diplomatska korespondencija, pa i rad vrhunskih svjetskih znanstvenika koji sve to izucavali uzduz i popreko, pa i marksisticku literaturu, nista to nema veze za propaganda za narod. pa ni da 1927. nije bilo ni u od uhro-a.
imamo znanstveni rad na razini agitpropa (u svakom smislu), objektivno poludebilan (opet u svakom smislu, uz mnogo dobre volje).
tom prilikom cita se:
dr. ante pavelic - dozivljaji ll (1918-29)
(https://s18.directupload.net/images/190514/hg75jelw.jpg)
nevezano za pro-memorij, osvrnuo bih se na osvrte koji me dojmili, neka stoje respektativno za mnoge slicne; posebno iz ugla sto biljezeni prije, budimo velikodusni, stotinjak godina.
o drustvu naroda:
(https://s18.directupload.net/images/190514/sxeuvwbz.jpg)
(https://s18.directupload.net/images/190514/quxhfdbi.jpg)
anegdote iz srbije:
(https://s18.directupload.net/images/190514/zuhj4t2a.jpg)
(https://s18.directupload.net/images/190514/zwuzqd2i.jpg)
pa i ova, koja nuzna za razumijevanje kako i danas hrvati dozivljavaju tjednik pupavcevog srpskog narodnog vijeca, t.j. beogradske agenture za provokacija u rh prikladnog naslova - novosti.
(nije me zacudilo kad prije nekoliko mjeseci u njemackom tisku osvanuo beskrajni esej o ugrozenosti srba u hrvatskoj autorice-urednice novosti iz zagreba, sve dok pozira ispred kucne biblioteke sa istaknutim djelima vojislava seselja. meni je jasno zasto se tjednik naziva novosti, kao sto jasan i sadrzaj.)
NOVOSTI (https://www.portalnovosti.com/galerija)
evo i za manje upucene. :lol:
(https://s18.directupload.net/images/190514/xfn5kvh5.jpg)
Недовршени портрет, Агата Кристи
Агата га је писала под псеудонимом јер је реч о психолошком роману главног тока. Но и поред тога њен стил и реченице јасно провејавају. Овде имамо сликара који упознаје депресивну младу даму и покушава да јој ослика душу.
cita se knjiga iz 1959.
vladeta milicevic - der königsmord von marseille
(https://s18.directupload.net/images/190515/uevbpme5.jpg)
koja 1959. izasla i na engleskom, 2000. na srpskom:
(https://s18.directupload.net/images/190515/a5qqiv6x.jpg)
elem, vladeta milicevic, centralni agent monarhisticke diktature, poslije komunisticke, uglavnom odgovoran za naskakivanje na institucije razne u inozemstvu u duhu beograda, shirenje propagande, nadzor emigracije, prije- i poslijeratne (ww2), te organizator politickih ubojstava, zacetnik sistema koji jugokomunizam nastavio.
knjiga je vrhunski zabavna, bar ovo njemacko izdanje (ne znam koliko je novije srpsko preradjeno ili ne) posebno iz ugla znanstvene literature i danas dostupnih arhiva raznih.
jos jedan primjer vrlo nadahnute epske fantastike kojom se sluzio centralisticki beograd za monarhije i komunizma (mogli bi reci i dalje, bar ja nisam primijetio da ikad izasao iz patterna).
urnebesne konstrukcije, nesuvisle, mitomanija, itd. pri cemu jos uvijek nisam "na cisto" je li autor glup ili toliko glupom smatra publiku. crtice pri kojima prikazuje medjuratno razdoblje za diktature su jedinstvene, must read. pa prikaz infiltracije u emigrantske organizacije, znacaj koji sebi pripisuje, prikaz razvoja raznih, to nema nigdje na svijetu, sjeverna koreja je cista nula za ovaj um. :cry:
vrlo zabavno, velika preporuka.
inace mi se svidja i izbor fotografija, primjerice onih iz beogradske centrale:
(https://s18.directupload.net/images/190515/4xymzz3g.jpg)
obratite paznju na kvaternika (eugena didu). sad, kvaternik je bez sumnje bio lik na ciji racun poslije revolucionarne borbe protiv diktature idu i zlocini za ndh. to je izjavljivao i sam pavelic, koji nikad suradnju sa nacistima nije uzdizao iznad one koju nametala okupaciona njemacka, dok kvaternik postao prisni suradnik rajha.
znaci, vrag je crn - ali, meni je prikaz iz miliceviceve knjige zanimljiv, jer na ovoj fotografiji temelji jeziva obrada koja se poteze na svim wikipedijama, lansirana od slovenskih sluzbi u duhu jugokomunistickog rezima. sve u smislu vrag je crn, ali to nije dovoljno. :cry: :lol:
(https://s18.directupload.net/images/190515/f269emyo.jpg)
inace je eugen dido kvaternik, hrvatski revolucionar i ratni zlocinac, u to doba izgledao ovako:
(https://s18.directupload.net/images/190515/rofsbd2t.jpg)
no i danasnja jugokomunisticka sluzba, ogranak slovenski, ne razumije da je i komunisticka publika iz sume izasla 1945. i napredovala, dok ostala bila dio renesanse, humanizma i prije 1945...
(https://s18.directupload.net/images/190515/4l9c4jci.jpg)
зоско, шта ти читаш...и после се чудим што ниси чист.
:)
dragi truki. ako ja nistam cist sto to citam, sto bi bio ti koji u tome zivis?
evo, citas agatu kristi i prezentiras nam dvije teske floskuletine prepisane sa korica knjige. to je tvoj domet, nista mozak, nista vlastite rijeci, samo oponasanje. jel tako?
Никакве флоскуле, то је из моје главе ( каква год да је ).
truman i ja ko sanco pansa i don kihot
nema ko nas nije tukao i samarao na forumu
ali, ali, kako?!
bez da te sad trpam sa trukijem u isti lonac, sta radi truki:
na vecinu mojih vrlo preciznih i odmjerenih pregleda procitanog se nadovezuje sa - ti si moja ljubav!?
sto reci?
i onda se jos pravi da nesto cita i kaze: "Агата га је писала под псеудонимом јер је реч о психолошком роману главног тока."
koji je ovo oblik nastranosti? agata je roman pisala pod pseudonimom jer je rijec o psiholoskom romanu glavnog toka?
pa to je njesra koje prosipaju bezidejni, a postavljeni na uspjesno mjesto, knjizevni kriticari en masse. zasto? jer slicne gluposti imaju u prirucniku frazetina koje potezu po narudzbi i koje primjenjive na sve zamislivo stivo. ovo nitko ziv tko procitao roman ne bi napisao. bar nitko normalan i for free. znaci na nevidjeno. za pare!
agata je pisala roman pod pseudonimom jer joj se tako diglo, jer se tek razvijala, jer izgubila okladu da ce zapiti pod stol lagatu, jer kombinacije koje god u vezi pecuniae, jer joj ljubavnik umjesto agice tepao cvijece moje konjsko, mozda je bila i luda, a mozda ga nije ni napisala ona na sto upucuju slicne fraze jer ga ocigledno malo tko i procitao, tek truki papagajski ponavlja nesto "zvucno"...
zato ja nista ne pisem o knjigama koje procitam
koga briga sta ja pisem
cak ni mene ne zanima
samo uzivam citajuci razne knjige
ja volim podijeliti iskustvo, posebno oko knjige koja pala u zaborav, a nesto nudi.
jos da se nadje oponent koji nesto procitao... eh.
mnogo se pishe u ovo doba banalizacije, pa i frazetine nisu nista drugo do dio banalizacije, i sustinski su ispraznije od manje kitnjaste ocjene osobe koja - cita. pseudonim jer psiholoski roman glavnog toka... :cry:
зоско, да нешто знаш о лику и делу Агате Кристи не би писао такве глупости.
da, vjerojatno, posebno jer u danasnje vrijeme vrlo tesko, nemoguce pak, doci do spoznaje o liku i djelu agate kristi, sve kad bi i citali sapunice. za spoznaju bi morali proci dvadesetogodisnji obred u samoci kakve himalajske pecine, iskovati mac od drvenog zeljeza i ubiti zmaja, sve prije stupanja pred budu koji te spoznaje ljubomorno cuva...
elem, bek tu epska fantastika. guslar milicevic:
(https://s18.directupload.net/images/190516/8wbzjxmz.jpg)
Quotemedju njegovim brojnim zrtvama nalaze se i tri atentatora koji poslije ubojstva u marseju uhiceni i osudjeni na dozivotnu robiju u procesu u aix-en-provance.
poslije njemacke okupacije francuske pusteni iz zatvora vracaju se u hrvatsku. posto nisu promaknuti na polozaje koji bi po njihovom misljenju odgovarali zaslugama, pocese negodovati i odavati pojedinosti.
ubrzo uhiceni od tajne policije koju vodio godina, nestase u zatvoru. ne postoji sumnja da su, kao i tisuce drugih zatocenika, smaknuti.
doslovno nema recenice koja nije fabula. fakti: od trojke "atentatora" dvojica umrli u francuskoj, nikad izasli iz zatvora. sto se u beogradskom prikazu izvodi kako navedeno. sve sam skloniji povjerovati u predanja da su na kraju francuzi izludili sa beogradskom fantastikom i razmatrali proces prebaciti u alzir, rijesiti se dosade.
Quote from: siting bil on 16-05-2019, 02:13:58
da, vjerojatno, posebno jer u danasnje vrijeme vrlo tesko, nemoguce pak, doci do spoznaje o liku i djelu agate kristi, sve kad bi i citali sapunice. za spoznaju bi morali proci dvadesetogodisnji obred u samoci kakve himalajske pecine, iskovati mac od drvenog zeljeza i ubiti zmaja, sve prije stupanja pred budu koji te spoznaje ljubomorno cuva...
Агату читам скоро четврт века, не можеш ти да разумеш њену душу...
kako zakljucili, guslar milicevic aktivirao se pamfletom za njemacku i englesku publiku 1959.
uradak ne navodi izvore, nema znanstveni pristup, prosta je publicistika, znaci morao bi uslijediti znanstveni rad koji bi preuzeo postavljene teze i dao im ozbiljnost.
tako se stiglo do znanstvenog djela iz 1964. koje ugradjuje guslara milicevica i u nesto manjoj mjeri grofa ciana (ciji dnevnici u znacajnoj mjeri krivotvoreni, sto od samog ciana, sto od engleskih sluzbi, kako se zna po raznim studijama kojima se mnogi znanstvenici bave i danas). i tu se uz oslonac na njemacke arhive koji radu daju podlogu, u obimu od ca. 10% kao referenca rabi i ugradjuje guslar.
elem, nevezano, meni je urnebesan jedan citirani izvjestaj njemacke obavjestajne sluzbe, a odnosi se na ustanke 1941:
(https://s18.directupload.net/images/190518/mzoijhgn.jpg)
Quote...svaki ustanak moze se svesti na konkretni uzrok. tako je, primjerice, ustanak u drvaru izazvan otkazom 240 radnika koji nalozile ustase.
ne znam za vas, kad nisam umro od smijeha... :cry:
dr. krunoslav stjepan draganovic - massenübertritte von katholiken zur "orthodoxie" im kroatischen sprachgebiet zur zeit der türkenherrschaft (masovni prijelazi katolika na pravoslavlje hrvatskoga govornoga podrucja u vrijeme vladavine turaka)
pontificium institutum orientalium studiorum, roma, 1937.
recezija, josip buturac, 1938: bogoslovska smotra 26/4/438ff (https://hrcak.srce.hr/file/66044)
(https://s17.directupload.net/images/191017/wi27zeia.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191024/vmxqkmev.jpg)
mirko vidovic - sakrivena strana mjeseca - zapisi o titovim tamnicama knjiznica hrvatske enciklopedije (revije), biblioteka ljudi i krajevi, knjiga sesnaesta, münchen - barcelona, 1978. (drugo izdanje)
cita se odlicna knjiga knjizevnika mirka vidovica koji uz ostale hrvatske intelektualce za vrijeme diktature velikosrpske klike druge jugoslavije u slobodnom svijetu, uz mestrovica, maruna, nikolica, vidu, ciligu, radicu i ostale, objavljivao pjesme, clanke i eseje medju nekih 30 tisuca stranica iseljenicke matice hrvatske, t.j. hrvatske revije.
uz jugoslavensko, imao je i francusko drzavljanstvo, u koju je emigrirao kao klasicni "gastarbajter".
djelo opisuje vidoviceve zgode i nezgode nakon sto pri jednoj posjeti obitelji u velikoj srbiji jugoslaviji uhicen u zadru, te na montiranom procesu bez mozga i pameti osudjen na nekih sest godina logora, izmedju ostalog jer se u nekoj pjesmi u hrvatskoj reviji nedovoljno pohvalno osvrnuo na pljackaski rezim velike srbije jugoslavije.
kaznu je sluzio sedamdesetih godina uglavnom u logoru stara gradiska, pa srijemskoj mitrovici, itd.
vrlo precizno opisuje postupanje udbe, razna navlacenja, jer velikosrpsko-teroristicki rezim i za rankovica, pa i poslije, imao sve veci problem "unutrasnjeg neprijatelja" ili naroda. tako se slicnim uhicenjima i osudama pokusavalo privesti u efikasnu obradu osobe koje bi pod pritiscima raznima mogle za povlastice posvjedociti vezu izmedju buntovnog naroda (deklaracija, hrvatsko proljece) i zloceste emigracije, te mnogo efikasnije likvidirati domace kolovodje koje nisu shvatile sve ljepote srbokomunizma.
u sve to ulazi i francuska diplomacija, jer francusko drzavljanstvo, kojoj u toku postaje razvidno da beograd nije primjer socijalistickog raja, vec najobicnija tiranija nekolicine krupnih pljackasa. francuski ambasador u beogradu,
pierre sebilleau, postaje vrlo naklon slucaju mirka vidovica i shvaca sve dimenzije beogradskog terorizma. na zalost, taj francuski ambasador 1976. slucajno stradava prilikom izleta u lov u vojvodini. neki kazu da je likvidiran, ali ti, naravno nemaju pojma.
francuska opcenito zakrece stav kontra beograda, no ubrzo se vraca na liniju, jer u parizu zla emigracija slucajno, osim mirnih protesta, krece u teroristicke akcije, naravno neuspjesne, pri cemu neispravni pakleni stroj eksplodira u rukama zanesenog mladica. pakleni stroj naravno nije dobio od beogradskog agenta i to se nije zbilo preko puta beogradskog predstavnistva.
u nastavku mirko vidovic opisuje mnoge politicke i slicne logorase na 20godisnjim robijama, koje na slican nacin upadale u veliku srbiju jugoslaviju, te redovno hvatane nakon neuspjelih akcija, pri cemu naravno nestajali glavni kolovodje ili beogradski agenti, ne bi li u inozemstvu vrbovali sljedece grupe. te kako se i te mrcvarilo, ne bi li potpisali uticaj na i vezu sa domacim narodnim neprijateljom ili narodom.
knjiga odlicno prikazuje konstantu koju velikosrpski rezimi gaje vec stotinjak godina, od prve velike srbije jugoslavije, preko druge, ovih zbivanja, pa dizanja u zrak zidovskih prostorija i groblja u zagrebu devedesetih, sve do danasnjih dana, kad poslije propasti plana kriminalizacije hrvatske obrane putem haaga nastavljeno crtanjem svastika, "navijackim" akcijama raznima, grafitima, snv-om, pupovcem suznim, konstruiranjem veza i vezica izmedju rh i ndh, sve do aktualno najzabavnijeg slucaja: ante.
Dr. sc. Hrvoje Pende: Ustaško ime Ante – koliko je nacionalističko vaše ime? (https://narod.hr/hrvatska/dr-sc-hrvoje-pende-ustasko-ime-ante-koliko-je-nacionalisticko-vase-ime)
QuoteZnanost kaže da osobno ime nije tek jedan od znakova našeg identiteta, nego da u mnogočemu određuje naš životni put, od uspjeha u školi do izbora životne sredine, partnerice/partnera i zanimanja. Gotovo da nema životnog polja koje nije pod utjecajem našeg imena! A istraživanja tog fenomena nastavlja se i širi. Jedno američko istraživanje pokazalo je čak da su osobe čije prvo slovo imena odgovara prvom slovu razornog uragana, sklonije donacijama za pomoć u saniranju nastalih šteta na području koje je uragan poharao. Eto, narod plaća i takva istraživanja.
Znanost se razvija u svim smjerovima, a društvena korist spoznaje je u drugom planu. Bitan je rast kvartarnog sektora – tzv. društva znanja. Sve u svemu, suvremena znanost kaže nam da u imenu ima puno više od samih slova i puke ljepote njegova izgovora. Navodno, ono nas u pojedinačnim i specifičnim okolnostima usmjerava i nevidljivom rukom vodi prema mnogim životnim odlukama i raspoloženjima.
Najnacionalističkije je ,,ustaško ime" Ante!
U cijeloj toj imenoslovnoj pseudo/znanstvenoj zavrzlami našao se i HSLS-ov kandidat za predsjednika RH, dr.sc. Dejan Kovač. On nam je nedavno pripremio pravu misaonu poslasticu na koju se teško ne osvrnuti. Kao što smo mogli pročitati proteklih dana, Kovač i njegov praški kolega Jurajda, u svojoj studiji evolucije hrvatskog nacionalizma od 1970-ih do danas, naslova ,,What's in a Name in a War", pokušali su utvrditi koliko se dragovoljaca Domovinskog rata zove kao poglavnik NDH! Zatim su htjeli pokazati koja imena se najčešće djeci daju na vrhovima hrvatskih nacionalističkih valova koje su oni prepoznali u 1970-im i od 1990. godine nadalje. U tom egzibicionističkom uratku, kao ,,najnacionalističkije" pokazalo se hrvatsko ime Ante.
Bilo je tu još kojekakvih popratnih istraživanja i dokazivanja, kako već metodologija znanstvenog rada nalaže, ali cijeli rad svodi se na dokazivanje sljedećeg: što je u Hrvatskoj više nacionalizma (a njegovo postojanje prepoznaju autori), raste broj imena Ante. E sad, ako na tu tezu dodamo gore spomenute tvrdnje o utjecaju imena na život osobe, višak Anti jasno pokazuje da će društvo nastaviti svoj nacionalistički put! Jer ako se zoveš Ante (što je po autorima gotovo pa istoznačnica za nacionalizam i NDH), ne možeš nikako biti humanist, dobrotvor, tolerantan i dobrodušan građanin, osim u slučaju iznimke koja potvrđuje pravilo. Ta začarana slova A N T E svuda te prate i svojom te snagom vuku nazad, u začarani krug hrvatskog nacionalizma. Uostalom, i znanstvenici ti kažu da si označen nacionalizmom, a znamo, označeni razmjerno lako preuzima obilježja znaka. Znači, radi se o potpunoj pozitivnoj korelaciji nacionalizma i imena Ante koja još jednom zatvara zao hrvatski krug!?
Adolf jednako Ante!
A tome ne bi trebalo biti tako, kažu autori. Trebali bi se ugledati da Nijemce koji su nakon II. svjetskog rata našli put izlaska iz zlog imenoslovlja. Oni su nepodobno ime Adolf gotovo potpuno izbacili iz matičnih knjiga. Iako ime nije zabranjeno, nakon 1945. godine Nijemci vrlo rijetko svojoj djeci daju to ime bez obzira što se radi o starom njemačkom imenu koje je bilo često prije II. svjetskog rata. Čak je i svjetski poznata tvornica sportske opreme Adidas nazvana po imenu Adolf, točnije po svojem osnivaču (Adolf ,,Adi" Dassler). Doduše, čovjek je bio član nacističke stranke, ali to su bili i mnogi drugi Nijemci.
Analogno situaciji s imenom Adolf u Njemačkoj, po Kovaču bi Hrvati trebali izbjegavati ime Ante! Valjda radi društvene higijene i elementarne pristojnosti prema žrtvama NDH? Pitam se u koju bi nacionalističku ladicu doktori Kovač i Jurajda spremili moje ime i roditelje. Što bi po njima značilo da u sljedećih deset godina Hrvoje (kao netradicionalno, ali isključivo hrvatsko ime) uđe u deset najučestalijih imena u RH? Bi li to ukazalo na neki nov, manje ,,endehazijski", a više postmoderni, anti-EU nacionalizam koji se bori za spas preostalih ostataka nacionalnog bića. Neka metodologija bi valjda otkrila razlog viška Hrvoja?
Ingrid bolje od Mare?
Što ćemo s činjenicom da su nacisti posebno voljeli i promovirali ime Horst pa je u njihovoj Njemačkoj (uz Hans) to bilo jedno od najpopularnijih imena za dječake, daleko više od Adolfa, imena koje ni za vrijeme Hitlera nikad nije dostiglo popularnost kakvu je imalo na prijelazu iz 19. u 20. stoljeće.
U cijeloj priči nedostaje dio sa ženskim imenima. Istraživanje je temeljeno na otac-sin odnosu, a to nije u skladu s Istanbulskom. Na primjer, zna se da su za vrijeme nacističke Njemačke jedna od najpopularnijih ženskih imena bila Helga, Karin i Ingrid (jel' to znala esdepeovka Mara kad je poželjela postati Ingrid?). Zar je za istraživanje hrvatskog zlog imenoslovlja i dokazivanje nacionalizma nevažno koja su imena ustaše i kasniji nacionalisti davali djevojčicama? Zašto nije važno ime poglavnikove majke i supruge? Obje su se zvale Marija. Osim toga, obrazovana poglavnikova supruga imala je važnu ulogu u propagandi ustaškog režima, a navodno su je pojedini ustaški krugovi zvali poglavnica. Danas je u Hrvatskoj najviše Marija, a to je ime i nadalje među najpopularnijima za djecu.
,,Logički" zaključak po Kovaču i Jurajdi bio bi da je ime Marija ,,najnacionalističkije" žensko ime u Hrvatskoj! Doduše, za izvođenje takvog zaključka postoji mali problem: Naime, Marija nije samo majka (i supruga) poglavnika NDH. Ona je i Isusova majka. Ali ako postoji sveti Ante, ne vidim zašto bi Blažena Djevica Marija trebala biti prepreka za svrstavanje imena Marija u najnacionalističkija ženska imena u Hrvatskoj. Po Kovač-Jurajda teoriji.
Jugoslavenski ratovi?
To što je Kovač svoje znanstvene egzibicije pokušao pravdati pričom o radnoj verziji teksta, ne drži vodu. Cijeli je rad objavljen i može se naći online na nekoliko znanstvenih portala. Također, nije lijepo kad se čovjek radi politike mora braniti od vlastitog razmišljanja i rada. Tko zaniječe sebe, još će lakše drugoga. A takva osoba ne bi trebala biti podobna za predstavljanje države i naroda. Zar ne?
Zanimljivo je i to što osim pokušaja svojevrsne kategorizacije ,,nacionalističkih" hrvatskih imena, autori u radu upotrebljavaju termine poput ,,ex Yugoslav Croatia", ,,Yugoslav wars", ,,ustaše-linked name Ante" što ih u stvari označuje, odnosno ,,imenuje". Naime, kao što autorskom dvojcu količina Anti ukazuje na stanje nacionalizma u Hrvatskoj, po meni, upotreba spomenute terminologije ukazuje na ideološko podrijetlo istraživačke ideje koje je vjerojatno suprotno pozitivnom hrvatskom nacionalizmu.
Danska korelacija: hrvatski slučaj
Sve u svemu, uradak socijalno-liberalnog znanstvenika koji želi biti predsjednik Hrvatske prilično sliči na poznatu ,,dansku korelaciju" između broja novorođene djece i broja roda koje se gnijezde u gradu. Ne treba biti znanstvenik da bi se znalo da se porast rađanja u Kopenhagenu nakon II. svjetskog rata nije dogodio zbog porasta broja roda u gradu. Ne, rode nisu pomogle danskom natalitetu. Rast broja novorođene djece uzrokovala je skrivena varijabla. Radilo se o naglom povećanju broja stanovnika u gradu, izgradnji novih kuća, odnosno novih dimnjaka koji su poslužili rodama za gnijezdo.
Stoga, onaj tko kroz svoje naočale u Hrvatskoj vidi rastući nacionalizam (u bilo kojem obliku), trebao bi istražiti skrivene varijable koje bi za to mogle biti krive. Ali budući da u Hrvatskoj nacionalizma nema ništa više nego u drugim europskim državama, vjerojatno je za tako maštovite istraživačke hipoteze krivo ime Dejan koje je na području bivše Jugoslavije najpopularnije u Republici Srpskoj i Srbiji. U Hrvatskoj ga nema mnogo, ali još uvijek je popularnije od Andreja i Gordana.
* Autor je doktor znanosti s bogatim iskustvom rada u javnoj upravi i organizacijama u državnom vlasništvu. Uz znanstvene i stručne članke, objavio je i dvije znanstvene knjige: Moć neetičkog poslovanja – organizacijska kultura u Hrvatskoj (2008.) i Hrvatski turizam – upravljanje identitetom (2013.).
znaci, pajtonovci su mala beba za beograd. stavio bih pod zastitu uneska.
Дневник ноћи, Томас Лиготи.
Ово су Лиготијеве фантагозморије, снови и цртице из унутрашњег света. Нисам нешто претерано фасциниран.
zaklopila se knjiga, reko, da vidim sta kaze net i obicno krnja, cesto izmanipulirana wiki o pierre sebilleau (https://de.wikipedia.org/wiki/Pierre_Sebilleau#cite_note-2), francuskom ambasadoru u doba slucaja vidovic (tu se francuska malo zanijela iz beogradskih lazi).
odusevljen sam, fenomenalno formulirano. od 1970. akreditiran u beogradu... umire 1976. u novom beceju prilikom drzavne hajke (staatsjagd)! :cry: (staat = drzava, jagd = lov) odnosi se na izlet koji uprilicila drzava, lov, a moze se citati i pogresno, kao u starih rimljana. umire prilikom drzavne hajke.
(https://s19.directupload.net/images/191030/slkkfukt.jpg)
neovisno ponudjenih selektivnih odlomaka iz knjige mirka vidovica (https://hr.wikipedia.org/wiki/Mirko_Vidovi%C4%87) na koje se nategnuto osvrcem, moram priznati da je kompletirana knjiga jedan od najboljih uvida u drugu jugoslaviju ikad stavljenih na papir.
vidovic je sudjen i zbog uvrede drzavnog predsjednika druga tita. pa ono sto je trebalo biti tek jedna beznacajna epizoda u jednom nevjerojatno bizarnom sustavu, preraslo u ultimativnu borbu dvaju pristupa sve do najvisih razina drzave i postalo kako osobno, tako i sve-znacajno.
autor ne tek da opisuje svoje godine tamnovanja u jugoslavenskim logorima, vec kroz ucestale digresije na nekoliko razina pojasnjava i svu pozadinu zbivanja, pri cemu kroz djelo defiliraju stotine zvucnih imena koje sretao, sve uz osvrt na najdublje izvore pojava raznih.
ultimativna analiza uz odlican odabir naslova: sakrivena strana mjeseca. mjesec kao neciji satelit, skrivena strana mjeseca kao nevidljiva realnost koja zaklonjena od svjetlosti. doslovno je sletio na tamnu stranu mjeseca i ukljucio reflektor. (moram nekako izraziti odusevljenje!)
moram se jos jednom osvrnuti i na izdavaca:
knjiga je izasla po vidovicevu otpustanju iz jugoslavenskih logora u sklopu knjiznice iseljenicke hrvatske revije 1977. godine, drugo izdanje 1978.
postoji jos jedno novije izdanje u koje relativno sumnjam, sto ne znaci da sam u pravu, ali predstavlja se u dva toma i vrlo neukusne opreme, onako soc-realisticke.
ako se tko zainteresirao, preporucujem izdanje knjiznice iseljenicke hrvatske revije.
inace je iseljenicka hrvatska revija ultimativni organ hrvata koji, medju ostalima, trasirao put u suvremenu, suverenu i demokratsku rh.
na njezinim stranicama nije bilo moguce pisati anonimno, nije dirigirala apsolutno nista, tek su bile nepozeljne krajnje rubne tendencije, ekstremisti. postala je u "konkurenciji" iseljenickih casopisa raznih nacija najkvalitetnije izdanje gdje tisuce vrhunskih akademika i intelektualaca vodili izuzetne polemike. to kao mali postotak sadrzaja, uz eseje razne, kulturoloske osvrte, itd.
izlazila je u tom obliku od 1951. svo do povratka u hrvatsku 1991. gdje poslije smrti glavnog urednika 1997. i svojevrsne komunisticke revolucije 2000., kao i matica hrvatska, svedena na 3% svog znacaja, t.j. zaglavljena na tamnu stranu mjeseca.
ponukan aktualnim krivotvorinama i podvalama druga grbe u britanskom institutu, sve u pogledu hrvatske revije i tudjmana, citam njemacki prevod "bespuca povijesne zbiljnosti", djela kojeg recenziju pronasao u tudjmanovom "prominent plejsu" u hrvatske revije.
ako se slucajno zainteresirate za knjigu, posebno na stranim jezicima, morate biti vrlo oprezni da ne procitate krivotvorinu iz beograda. knjiga je izasla 1989. u zagrebu, te je u doba kad beogradske sluzbe minirale zidovsko groblje i zidovske prostorije u zagrebu, sve pri pokusaju te zlocine pripisati rh i oklevetati je kao naci-fasisticku, kao sto raketirale i banske dvore pri pokusaju likvidacije prvog demoratski izabranog rh-predsjednika, elem, u to doba je beograd pozurio i sa "prevodom" tudjmanovog djela na njemacki i engleski jezik. te tako "preveden" i zacinjen morem krivotvorina i falsifikata upucivao stranim medijima, diplomatskim sluzbama, vladama, nevladinim organizacijama za ljudska prava, zidovskim organizacijama i sl.
u uvodu cestitog prevoda bespuca je to vrlo lijepo analizirano. znaci, ako naletite na excerptu na stranom jeziku: to nije djelo dr. franje tudjmana, vec podvala iz beogradske tvornice lazi u prevodu vide jankovic i svetlane raicevic. ovako izgleda original:
franjo tudjman - irrwege der geschichtswirklichkeit
(https://s19.directupload.net/images/191121/pzv6htv8.jpg)
da sad ne ulazimo u detalje kako konkretno izgledao "prevod" jankovic/raicevic iz beogradske tvornice lazi, ukratko, prevedeno je ca. 2% opusa na nacin da selektivno mijenjan smisao, izostavljani navodi, dijelovi recenica, dodavane rijeci, pa sve do stavljanja tudjmanu u pero izrazito antisemitske izjave; osvrnimo se na reakcije onih kojima beogradska diplomacija (?) podvaljivala "prevod":
jedan nobelovac:
Quotei was shown a translation of excerpts of a book by your president in which he denies the exsistence of the holocaust. he must be a nazi. how can you accept such a man as president of your country?
pa vicepredsjednik americkog zidovskog komiteta:
Quotecroatian jews, mr. tudjman wrote in his book, used their supposed traits of "selfishness, craftiness, unreliability, miserliness, underhandedness, and secrecy" to gain control of the jasenovac concentration camp.
pa washington post:
Quoteit is awkward but necessary to single out one of the guests invited to the opening of the holocaust museum... croatia's president, franjo tudjman.
itd. mnogo naroda zapadnog svijeta koji poznaje etiku struke, neke vrijednosti, jednostavno ne moze poci od toga da bi ono sto beograd ili srbija kao drzava izdaje i ovjeri kao znanstvenika, akademicara, diplomata moglo biti samo drek.
mislim, ja to znam, znaju svi vasi susjedi, vidis beogradski tisak, drek, vidis debilno podmetanje, drek, ne osvrces se, ali ovi jos uvijek nisu imuni, pomisle da je beogradski drek nesto ozbiljno, pa je naporno. a beograd gusla li gusla.
citam rukopis draganovica kako ga prenosi jareb, pa se naislo na zanimljivost kako i veliki ponekad grijese.
jareb nije prepoznao jednu pomalo zakulisanu poruku:
(https://s19.directupload.net/images/191122/feduc38l.jpg)
izvornik:
(https://s19.directupload.net/images/191122/jahnfwn8.jpg)
pishe "... tu docekan od fr. i 1 vojnika crne mavte."
lijepo je zakulisano za cenzuru, a moze se procitati: moguce je tumaciti kao vojnik u crnom mantilu, ali po konstrukciji, nedostatku "u", osloncem na makedonski, itd. je jasno: vojnik crne mavte je pravoslavni pop. :cry:
(https://s19.directupload.net/images/191123/fb4tnqog.jpg) (https://s19.directupload.net/images/191123/fbs6eeu8.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191123/dvfpwhm9.jpg) (https://s19.directupload.net/images/191123/jdweo4so.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191123/hndaabkg.jpg) (https://s19.directupload.net/images/191123/4fmq4x22.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191123/e3epcxqs.jpg)
ova se prije nekoliko mjeseci spasavala, a konacno stize i na citanje. jedno od jubilarnih izdanja revije, medju najkvalitetnijima.
nabavilo se prvo izdanje (poslije sudlandova (pilar)) najtemeljnije analize juznoslavenske problematike, srpskog pitanja, knjige od nekih 700 stranica, prevodjene na 18 jezika, nezaobilaznog klasika svih svjetskih juznoslavenskih studija vecine univerziteta.
prof. m. hrvatinic - srpska nacionalna i vjerska nastranost
new york/london/pariz, 1973.
(https://s19.directupload.net/images/191126/4rvwkq8m.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191126/k4qpb5ke.jpg)
vec na prelistavanje postaje jasno zasto je djelo toliko popularno. preletio poglavlje o spc-u, odlomak gdje se analizira proza i pjesnistvo, navodi se nekoliko primjera, tako i pjesma "hula" vladike dr. danila krstica, vikarna episkopa patrijarha germana. razumijem da je to iz konzervativnog ugla prilicno neumjesno, ali poezija ima neku prostu draz i ljepotu, posebno u danasnjem liberalnom svijetu.
(https://s19.directupload.net/images/191126/m6dmetzl.jpg)
vrlo opshirno poglavlje, navukao se, moram sad negdje nabaviti i cijeli opus vladike dr. danila krstica. uvijek jedna knjiga poteze drugu. :cry:
(https://s19.directupload.net/images/191127/2u5ydjbv.jpg)
pripremaju se nova citanja, da se presjece spomenuta nastranost, sljedece knjige na ledu.
(https://s19.directupload.net/images/191201/6ogd2pbb.jpg)
bas nije lako sa citanjem revija. dobio sam jednu koja bila u kakvom podrumu, pa miris kao kad bi izvukli cudoviste iz mocvare.
zamrzivanje nije pomoglo, pa se rastavio uvez, ide tjedan dana u natrijev bikarbonat. ako i to podbaci, ostaje samo oblog od rakije.
(https://s19.directupload.net/images/191203/3j8g4j9l.jpg)
Велика очекивања, Чарлс Дикенс
Дуго ми стајала енглеско издање на полици и заиста од ње имам велика очекивања. Овде имамо малог Пипа, кога живот није мазио, и који добија прилику да значајно подигне свој социјални статус добивши позив од једне чудне госпође. Па да видимо шта ће да бидне.
sad citas prirucnik za gigole? nikad nista od tebe, truki. za koga ja tu predstavljam prave knjige?
Quote from: džin tonik on 03-12-2019, 16:07:25
sad citas prirucnik za gigole? nikad nista od tebe, truki. za koga ja tu predstavljam prave knjige?
Шта значи ова реч? Успут, баш хтедох да те приупитам када се престао да читаш праве књиге и почео с тим глупостима које су ти испрале мозак?
Žigolo. Misli da pokušavaš da postaneš žigolo pa čitaš priručnik za to.
pa sto nisi priupitao? bah.
elem, u duhu tematike koja zadnjih mjeseci sve intenzivnija po medijima, ovcare i zlocina u sklopu srpske agresije na hrvatsku, procitalo se prvo izdanje knjige vilima karlovica (https://vilimbook.com/poglavlja-knjige-2/).
elem2, u trenutku kad je vrlo ocigledna hajka na istrazitelja hrvatske policije koji je posao shvatio ozbiljno, sve uz hajku na zrtve montiranog procesa u beogradu poradi ovcare, primjerice kineza, nije lose prisjetiti se svjedocanstva i zakljucaka karlovica.
covjeka koji je prosao krizni put od zarobljavanja u vukovarskoj bolnici, preko masakra u kasarni, na ovcari, veleprometu, pa sve do logora u sremskoj mitrovici.
sazeto bi se njegov zakljucak mogao iznijeti ovako: od dvije beogradske struje koje su se svaka na svoj nacin borile za jedan oblik velike srbije, srbokomunisticke u obliku jugoslavije, druge u obliku velike srbije bez krinke, prva je, odnosno srbokomunisticka, udbaska, kos, organizirala i provodila masakre u vukovaru.
pri tome je pri koordinaciji svih zbivanja pokusavala sto intenzivnije uvuci cetnicke dobrovoljacke formacije u provedbu masakra, da bi tako poslije sukoba, kad se pravno svode racuni, likvidirala seselja kao opasnog protivnika, te na istog svalila krivicu. seselj, koji nije bio glupan poput milosevica, t.j. pajac u rukama generala udbe, je kontra toga obilazio svoje postrojbe i nalagao da ne smiju sudjelovati u masakrima i zlocinima.
nastavak slijedi na montiranim beogradskom procesu, pri cemu nekolicina udbaskih ubojica sa ovcare preuzeli ulogu svjedoka pokajnika (stuka), te klevetnicki optuzili nekolicinu osoba koje sudjelovale u agresiji na hrvatsku u sklopu cetnickih formacija (kinez), ali nisu se okaljali zlocinima. tako je optuzbama i presudama konstruiran zapovijedni lanac od "zlocinaca" do seselja.
aktualno se kroz medije podmece afera da hrvatska soa i onemoguceni istrazitelj nikola kajkic, koji prije nekoliko mjeseci svoju ulogu shvatio ozbiljno, pa se moguce dotakao pravih osoba i struktura odgovornih za te zlocine, znaci jna i raznih generala udbe i kosa, djeluje po srbiji, sve uz uvlacenje predraga milojevica kineza, koji se sad, nakon podmetanja ucesca u masakrima u beogradskom montiranom procesu i 12 godina robije, ubacuje u kontekst "hrvatskog spijuna".
vrlo teska knjiga, jezivi opisi masakra na spomenutim lokacijama, koordinacije jna i vrlo suvisli zakljucci.
vilim karlovic - prezivio sam vukovar i ovcaru (https://vilimbook.com/poglavlja-knjige-2/)
(https://s19.directupload.net/images/191203/wz8ecmfw.jpg)
a evo i koji primjer aktualne medijske akcije:
Hrvatski špijun vrbovao da Srbiju optuže za "Ovčaru" (https://www.atvbl.com/vijesti/region/hrvatski-spijun-vrbovao-da-srbiju-optuze-za-ovcaru-2-12-2019)
i analiza sa hrvatske strane:
Zašto Srbin Petar Matijević, kralj mesa u Srbiji i najveći zemljoposjednik u Hrvatskoj, štiti najvećega koljača na Ovčari Božu Latinovića? (https://www.hkv.hr/hrvatski-tjednik/33070-m-vlahovic-zasto-nema-pravde-za-ovcaru.html)
Quote from: Meho Krljic on 03-12-2019, 17:55:14
Žigolo. Misli da pokušavaš da postaneš žigolo pa čitaš priručnik za to.
Нисам знао да ће мали Пип да постане жиголо нити да Дикенс пише о тим стварима. Али ми се чини као занимљива идеја, да попуним скромни буџет.
truki, oprosti. zbunila me izjava da na polici drzis knjigu od koje imas velika ocekivanja. obicno se na policama drze knjige koje se svidjaju zenama, ne knjige koje bi citali. sad shvacam da imas ocekivanja u literarnom smislu.
Quote from: džin tonik on 03-12-2019, 19:53:18
truki, oprosti. zbunila me izjava da na polici drzis knjigu od koje imas velika ocekivanja. obicno se na policama drze knjige koje se svidjaju zenama, ne knjige koje bi citali. sad shvacam da imas ocekivanja u literarnom smislu.
great expectations=велика очекивања
зар ти тако пребистар ниси схватио ову игру речи?
Quote from: džin tonik on 27-11-2019, 17:35:25
vrlo opshirno poglavlje, navukao se, moram sad negdje nabaviti i cijeli opus vladike dr. danila krstica. uvijek jedna knjiga poteze drugu. :cry:
(https://s19.directupload.net/images/191127/2u5ydjbv.jpg)
Od Karla Marxa do austrijske katoličke zaklade ,,Pro Oriente" – postojanost nepravdi prema Hrvatskoj i Hrvatima (I. dio) (https://www.hkv.hr/izdvojeno/komentari/dvidmarovic/33114-od-karla-marxa-do-austrijske-katolicke-zaklade-pro-oriente-1.html)
Đ. Vidmarović: Od Karla Marxa do austrijske katoličke zaklade ,,Pro Oriente" (2.) (https://www.hkv.hr/izdvojeno/komentari/urednistvo/33123-d-vidmarovic-od-karla-marxa-do-austrijske-katolicke-zaklade-pro-oriente-2.html)
Đ. Vidmarović: Od Karla Marxa do austrijske katoličke zaklade ,,Pro Oriente" (3.) (https://www.hkv.hr/izdvojeno/komentari/dvidmarovic/33129-od-karla-marxa-do-austrijske-katolicke-zaklade-pro-oriente-3.html)
citam sazetu studiju oko suradnje austrijskih nacista ili lijevog krila katolicke crkve u austrijskih nacista sa spc-om devedesetih godina, pa zapazam kako se spc vrlo spretno priklanja raznim politickim strujama. tad se sa pro oriente pokusavalo kreirati razne krivotvorine "juznoslavenske zbilje" koje bi dobile zig vjerodostojnosti u ekumenskom smislu, nesto kao i nedavna propala akcija sa propuh-papom.
studija prolazi sva razdoblja klimavog dvadesetog stoljeca, da ne navodim sad "duhovni centar" vukovar, itd., urnebesne su mi ove oko ww2:
svetitelj vladika velimorovic:
Quote...
Mora se odati poštovanje sadašnjem njemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo, da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u XX veku on je došao na ideju Svetog Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najviši posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi među prosvetiteljima, prvi među genijima i prvi među herojima u našoj istoriji. Svršio ga je savršeno, svršio ga je bez borbe i bez krvi, i svršio ga je ne juče ili prekjuče, nego prije 700 godina. Otuda je nacionalizam srpski, kao stvarnost, najstariji u Europi.
Kako piše povjesničarka Ljubica Štefan, "sav prihod od te knjižice, u kojoj je sv. Sava proglašen Hitlerovim pretečom i uzorom...
QuoteMi smo deca Božja, LJUDI ARIJEVSKE RASE kojoj je sudbina dodelila časnu ulogu da bude glavni nosilac hrišćanstva u svetu...da plemena SLABIJE RASE I NIŽE VERE NE BI..."(istaknuo Đ.V.).Zbog toga ne čudi što je Sv. Arhijerejski Sinod SPC, 8. srpnja 1941. izdao službeni 'Raspis... sveštenstvu i narodu' u kojem, između ostaloga stoji:....u brizi za sudbinu srpskog naroda i u uverenju da će Sveta Srpska pravoslavna Crkva u svojim eparhijama i dalje moći bez smetnje vršiti svoju božansku misiju ,i da će njena stečena i zakonima priznata prava, zajedno s njenim tradicijama, i dalje biti poštovana i čuvana, Sveti Arhijerejski Sinod će lojalno izvršavati zakone i naredbe okupatorskih i zemaljskih vlasti, i uticaće preko svojih organa na potpuno održanje reda, mira i pokornosti...
QuoteRiječ dana nacistima poštovana je sve do dolaska Rusa, odnosno Crvene armije, kada slijedi, u br. 10., 11. i 12., od 31. XII. 1944., "Glasnika Srpske Pravoslavne Crkve", slijedeći tekst:
"20. oktobar 1944 god. s Avale plave zaklikta orao i zaleprša se, posle tri i po godine teškog i vrlo krvavog ropstva, zastava slobode. To se zbilo 20 .oktobra 1944. Vila s plave Avale doviknula je vilama s Lovćena, Durmitora, Fruške gore i Triglava da je prestonica Jugoslavije, beli grad, oslobođen od ropstva i od našestvija inoplemenikov. Zahorila se toga dana pesma iz oduševljenih grla ...naše braće i sestara iz prostrane i velike slovenske zemlje Rusije i naših div-junaka i junakinja, javiše oslobodioci, kroz ognjeno bratimljenje u borbi, da nema nečeg lepšeg i krasnijeg nego kada braća žive u slozi i zajedno. 20. oktobar 1944. god. potpuno novo poglavlje je u istoriji cele naše zemlje, a ponaosob beloga nam stolnoga grada Beograda...
itd.
Quote from: džin tonik on 26-11-2019, 15:07:23
vec na prelistavanje postaje jasno zasto je djelo toliko popularno. preletio poglavlje o spc-u, odlomak gdje se analizira proza i pjesnistvo, navodi se nekoliko primjera, tako i pjesma "hula" vladike dr. danila krstica, vikarna episkopa patrijarha germana. razumijem da je to iz konzervativnog ugla prilicno neumjesno, ali poezija ima neku prostu draz i ljepotu, posebno u danasnjem liberalnom svijetu.
(https://s19.directupload.net/images/191126/m6dmetzl.jpg)
nakon mnogo procitanih djela, sto iz hrvatskog, sto iz srpskog ugla, od pavelica do seselja, objektivno se mora zakljuciti da srbija u spc-u ima izuzetno sposobnu organizaciju, dok katolicka crkva u hrvata sluzi za ne znam sta, neki zagrobni zivot, tako nesto.
spc vrhunski postavlja i sprovodi srpsku ekspanziju, to se mora priznati. s druge strane, svi autori poboznici katolicke crkve prije ili poslije svode se na isto, zakljucuju: ovo su satanisti, a ja sam konacno dosao do
milosti proci golgutu koju ce mi bog platiti.
tako gore navedeni draganovic ili karlovic. jedan se "predaje sotonistima i slijedi isusa", drugi na kraju prihvaca masakre koji se vrse nad njime u istom duhu. srpska vojska osvaja vukovar, trpa narod u razne prostorije, danima se proizvoljno izvode pojedinci koji god na silovanja, masakre hladnim oruzjem, sakacenja i likvidacije. kako u vukovaru, tako u ostalim naseljima koja se osvajaju, u biti ritualna ubojstva.
prosto ne znas tko ludji, no spc-popovi pisu bolju prozu, vidi se iz prilozenog, vrlo su mastoviti, dok me je nikolic u svom epohalnom djelu u dva toma "tragedija se dogodila u svibnju" gdje obradjuje bleiburske masakre nad, od konzervativnih procjena 200k, do maksimalnih 550k naroda, smorio gledanjem u izlazeci i zalazeci mjesec, tako jedno 200 puta.
kao jedna od zadnjih neproucenih a dostupnih obrada jasenovackog logora procitala se studija - "zemaljske komisije hrvatske za utvrdjivanje zlocina okupatora i njegovih pomagaca - zlocini u logoru jasenovac - zagreb 1946."
(https://s19.directupload.net/images/191206/5l3e8sbp.jpg)
sto reci. kao i sve sto objavljeno za druge jugoslavije - sramota u svakom smislu.
istrazivanje po partijskom kljucu, kao da jasenovac nije bio dovoljno jeziv. vec tu se uvodi 700k zrtava, te pri nemoci ucvrstiti izjave nalazima na terenu, pusta masti na volju. da bi se izvukla veca odsteta, da bi se opravdala boljsevicka krvava revolucija na koju se oslanjala rankoviceva ekipa, pljacka, sta vec.
kako je nedavno goldsteinov um u neprilici izjavio da nema nalaza koji bi potkrijepili te brojke jer eto ovi nabavili od nacista iz njemacke specijalnu drobilicu za kosti, pa... itd. tako su ovi 1946. u slicnom duhu utvrdili da su eto pronasli jedne tacke s kojima su razvazani ostaci zrtava po vocnjaku i tamo rasipani, pa tako, eto...
tudjman je u duhu pomirenja isao u pravcu 30k zrtava jasenovac, 30k bleiburski masakri, dok sam ja po svemu zakljucio: jasenovac ne manje od 30k, ne vise od 40k, bleiburg ne manje od 200k (30k je "samo" kod maribora u jednoj masovnoj grobnici koju naceli).
zakljucak oko jasenovca po izvorima koji su se u to doba nalazili na licu mjesta, primjerice popova koji bili zaduzeni za oblast i dolazili im ustase na ispovijed i slicnim izvorima, dokumentima, aktualnim obradama krivotvorina sa popisa zrtava i sl.
sve ostale price u sluzbi su podgrijavanja mrznje i pripreme novih masakra, kraj se ne nazire dok jedni ne uspostave granicu kod tokija, drugi ne ruknu atomsku bombu ili komunisti ne opljackaju i pozlacene proteze, djecje kasice i crno ispod nokta naroda.
pročitao sam nekoliko dobrih krimi romana ove godine
ed mekbejn-led
ros mekdonald-čovjek pod zemljom
ros mekdonald-plavi čekić
truman kapote-hladnokrvno
hrvatska ima dobru ponudu krimića ali su mnogo skupi, plus čeka se dugo na isporuku
naislo se u hrvatskoj reviji na osvrt na ranka marinkovica (https://hr.wikipedia.org/wiki/Ranko_Marinkovi%C4%87). svidja mi se navedeni stih, ovo je haiku i to sadrzajni, nista isprazno. prejako. ide u isti rang sa "hulom".
(https://s19.directupload.net/images/191207/9q5ysaru.jpg)
nisam pretjerani ljubitelj pjesnistva, nemam tu crtu lakog odusevljenja kad netko tek nanize niz rijeci niz niz, ovo je stvarno dobro.
(https://s19.directupload.net/images/191208/rcl79w2n.jpg)
slobodan novkovic - titanic - hrvati u katastrofi stoljeca
jesenski i turk, zagreb, 2005.
TITANIC (https://www.superknjizara.hr/?page=knjiga&id_knjiga=16316)
cita se jedna prilicno zapostavljena knjiga, rad velikog entuzijaste titanikologa, slobodana novkovica, 378 stranica, mnostvo fotografija iz, izmedju ostalih, svicarskih zbirki, domacih, privatnih i javnih, vrlo predano napisana, sve uz oslonac i na istrazivanja miroslava matovine.
fantasticno opisuje duh vremena, vjeru u tehnoloski progres, sf, te donosi mnogo zanimljivosti iz ugla naroda koji u doba udesa medijima nije bio dovoljno zanimljiv. znaci tridesetak hrvata putnika treceg razreda, trojice prezivjelih, nekolicine slovenaca i bosanaca, te sedamdesetak hrvata sa spasilackog broda.
odlicno istrazeno, svojevrsno remek-djelo, jedna od najboljih knjiga iz domaceg ugla, ako se zanimate za obradjenu tematiku. moze biti i vrlo solidna podloga za sf. e sad, zadnja titanik-manija prodjose negdje krajem devedesetih, sto u biti nije lose: knjiga je cesto na snizenju, pa tako i danas, -80%, dok je ja uhvatio jednom prilikom pri -90%. rekao bih najbolji omjer placeno - isporuceno ikad.
Samo neke ustaše i neki četnici... i NIŠTA DRUGO!!!
mislis da samo ustase i cetnici? a ne znam. vidi, taj titanik, to je stvarno mnogo istrazeno. u svjetskim okvirima. ne da bih ja sad bio nesto pretjerano strucan, ali imas na stotine knjiga koje bez trunke sumnje govore o mnogo naroda koji ne mogu svrstati medju ustase i cetnike, a tu su i liste putnika.
mislim da si nasjeo na teoriju zavjere tipa ravna zemlja. fenomenoloski bi bilo zanimljivo znati na koji se rad pozivas, tko je zakljucio da samo ustase i cetnici bili na titaniku? da nisu transportirali i kakvu piramidu, dzepnu?
Ma bre samo o njima pišeš na to sam mislio, nemoj da se praviš blesav.
Iz kojih su gradova bili hrvati na titaniku
Cuo sam da je iz zepca bilo nekoliko
O tome sam citao u jesnom dodatku za bleka stenu mislim
ovako je prikazao sazeto za rh:
(https://s19.directupload.net/images/191208/ypfzo7xx.jpg)
uz slicne navode:
(https://s19.directupload.net/images/191208/2at4uktq.jpg)
pri cemu sloveniju i bih prikazuje tu:
(https://s19.directupload.net/images/191208/b9xhu43q.jpg)
tako sazeto, inace sve obradjuje mnogo opshirnije i dublje, navodi i lazna svjedocenja, onako, bio je fazon reci da bio na titaniku, pa maltene poplava prezivjelih, kako to vec ide. :roll:
(https://s19.directupload.net/images/191213/7l5lgnsj.jpg) (https://s19.directupload.net/images/191213/89y78lyq.jpg) (https://s19.directupload.net/images/191213/czj88z45.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191213/y7hq5yv7.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191213/b7xin7pg.jpg)
Štampano u Argentini?
Baš zanimljivo, ko bi to očekivao...
(https://s19.directupload.net/images/191213/wsypvbj9.jpg)
svidja mi se '62. godiste slobodne hrvatske revije, bez upliva jugokomunisticke cenzure, pri osvrtu na mestrovica kao jednog od glavnih suradnika. vrlo vrijedno godiste.
зоско, зашто си ти толико опседнут свиме што је хрватско? Делује да само то читаш.
odgovorim ti ukratko kao nekom tko usisao kroz odrastanje beogradske i jugokomunisticke podvale:
zato sto je beogradu i jugokomunistima najveca patnja i problem kad se cita nesto van njihovih lazi i manipulacija, a zadnjih godina, nakon propasti pokusaja kriminalizacije hrvatske drzavnosti preko naskakivanja na tudjmana, sve do haaga, postali su jezivo naporni preko agentura koje smjestili u razne svjetske medije, institucije i sl.
i ja ti sad imam izbor: hocu li citati nesto cestito, znaci, hrvatsku reviju, ili kakvog beogradskog agenta za podvale i njegove agenture, recimo, milorada pupovca koji dodjeljuje novac miloradu pupovcu, a sve to kontrolira milorad pupovac, dok zivotni partner, supruga, milorada pupovca, slavica lukic, glumi potpredsjednicu hrvatskog novinarskog drustva i novinarku yutarnjeg lista u, jelte, naci-fasistickoj hrvatskoj ndh.
Хтедох рећи зашто уместо да читаш хрваштину, србштину и југокомуњарство не узмеш рецимо Дикенса, Достојевског, Кастанеду и тако неког који нема везе с овим уклетим простором. Чисто да мало проветриш главу и прошириш видике. Да схватиш да постоје и друге теме.
kastanedu, predlozio si mi kastanedu, da proshirim vidike?! meni si predlozio kastanedu?! cek, trenutak.
Quote from: džin tonik on 13-12-2019, 22:34:12
kastanedu, predlozio si mi kastanedu, da proshirim vidike?! meni si predlozio kastanedu?! cek, trenutak.
Зоско, зашто си тако талентован за машење суштине? Зашто бре не читаш било шта друго осим тих локалних балкански срања?
Quote from: Truman on 13-12-2019, 22:21:57
Хтедох рећи зашто уместо да читаш хрваштину, србштину и југокомуњарство не узмеш рецимо Дикенса, Достојевског, Кастанеду и тако неког који нема везе с овим уклетим простором. Чисто да мало проветриш главу и прошириш видике. Да схватиш да постоје и друге теме.
Evo zašto čovek čita i guši i sebe samog i nas takvim štivom, u tekstu sa linka je sadržano sva suština srbskog zla o kojem kako ga zovete Zosko piše i piše i piše...
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=13&nav_id=1630584
Cinjenica je da je takva hrvatska za vas zapad i da je necete stici ni za 25 stoljeca
Pogotovo sve nize vojvodine i beograda
elem, za vikend se cita jedno remek-djelo
philip j. cohen - serbia's secret war: propaganda and the deceit of history
u domacem prevodu. izuzetna knjiga, vrh, nezaobilazna na svim juznoslavenskim studijima od 1996.
(https://s19.directupload.net/images/191213/3rccxtlz.jpg)
Da pojasnim i "sažvaćem" onima koje mrzi da shvate ili to ne mogu iz "objektivnih razloga"...
Elem Zosko smatra da bi Hrvatska imala sasvim drugačiju sudbinu pa i ako baš hoćete prošlost da kojim slučajem nije pala šaka gedžama.
Sami prosudite koliko je u pravu...
dosadio cohen, ipak se to procitalo vec 2-3 puta. bolje obnoviti bicanica (https://hr.wikipedia.org/wiki/Rudolf_Bi%C4%87ani%C4%87).
ultimativni rad bez kojeg nema diplome ekonomiste, pravnika i sl, nezaobilazno. analiza iz 1937. ekspresno zabranjena, pa objavljena 1938. pod pokriviteljstvom maceka. standardni rad, evergrin, tko god zeli shvatiti mehanizme, osnove beogradske carsije, pljacke na svim razinama, vrhunske kreativnosti, ne moze zaobici. aktualna kao i jucer, obavezna na fakultetima.
rudolf bicanic - ekonomska podloga hrvatskog pitanja
nema veze sto naslovljeno oko hrvatskog pitanja, sve to vrijedi za bilo sto sto bi se naslo pod upravom beogradske carsije.
tu je pljackaska matrica validna za sve regije i sva vremena, uvijek je ista.
(https://s19.directupload.net/images/191213/ck2239d8.jpg)
postoji i kratki osvrt na rusku emigraciju za prve juge iz ekonomskog ugla, ovo ekskluzivno za tebe, accu, ja mislim da rusi vrlo dobro znaju kako treba sa srbijom i da bi vi morali u nekakvu kakvu god rusku zonu, i svi sretni.
(https://s19.directupload.net/images/191213/brw28atf.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191213/lvf4j2b5.jpg)
Quote from: Truman on 13-12-2019, 22:35:13
Quote from: džin tonik on 13-12-2019, 22:34:12
kastanedu, predlozio si mi kastanedu, da proshirim vidike?! meni si predlozio kastanedu?! cek, trenutak.
Зоско, зашто си тако талентован за машење суштине? Зашто бре не читаш било шта друго осим тих локалних балкански срања?
lokalna balkanska sranja? tebi su osnove osnova
tvoje zemlje, drustva kojeg si dio, koje dodiruje tvoju bit i tvoj zivot na tisucu razina, to su tebi lokalna balkanska sranja? kastanedu, treba citati kastanedu?!
i sta jos? americkog predsjednika kojeg god na twitteru? u ril-tajmu? gardijan? gretinu plovidbu oceanom na katamaranu? narucene vucibatine razne po medijima, soroseve pedere?
mozda ja citam "previse eto tih nebitnih" stvari, ali kad mi je do zabave, znam gdje je cirkus, nece mi cirkus odredjivati sta bih citao. kastaneda, jbt.
Quote from: džin tonik on 14-12-2019, 01:25:46
Quote from: Truman on 13-12-2019, 22:35:13
Quote from: džin tonik on 13-12-2019, 22:34:12
kastanedu, predlozio si mi kastanedu, da proshirim vidike?! meni si predlozio kastanedu?! cek, trenutak.
Зоско, зашто си тако талентован за машење суштине? Зашто бре не читаш било шта друго осим тих локалних балкански срања?
lokalna balkanska sranja? tebi su osnove osnova tvoje zemlje, drustva kojeg si dio, koje dodiruje tvoju bit i tvoj zivot na tisucu razina, to su tebi lokalna balkanska sranja? kastanedu, treba citati kastanedu?!
Видиш, овде дебело грешиш. Уопште не додирују моју бит, то је илузија. Препоручио бих ти пут спиритуалности уместо "националне освешћености", али се бојим да ниси спреман да га промениш.
vidis, ja bih si i mogao i priustiti put spiritualnosti, sta vec, jer procitao bicanica, ali nije mi jasno kako si ti to mozes priustiti. za tebe su potpune lazi, izmisljotine i manipulacija, primjerice iz kuhinje sanu, odlicne, najvece lopine casni ljudi.
gdje ti nalazis taj luksuz citati kastanedu dok ti istovremeno svaka budala u medijima svakodnevno podvaljuje? znaci, stasao si na debelim lazima u svakom zamislivom smislu, podvalama i manipulaciji, pa kad stekao uvjete otresti se mentalne diktature, ti turio glavu u pijesak spiritualnosti?
(https://s19.directupload.net/images/191214/cn9lc4vx.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191214/g4g4noap.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191214/9scufnsm.jpg)
srbokomunisticka juga bijese jos bolja, sve na istoj matrici, zato se nikako ne mozete odlijepiti od iste. ne da ne razumijem, lijepo je to.
(https://s19.directupload.net/images/191214/33yhgans.jpg)
Quote from: džin tonik on 14-12-2019, 11:30:22
vidis, ja bih si i mogao i priustiti put spiritualnosti, sta vec, jer procitao bicanica, ali nije mi jasno kako si ti to mozes priustiti. za tebe su potpune lazi, izmisljotine i manipulacija, primjerice iz kuhinje sanu, odlicne, najvece lopine casni ljudi.
gdje ti nalazis taj luksuz citati kastanedu dok ti istovremeno svaka budala u medijima svakodnevno podvaljuje? znaci, stasao si na debelim lazima u svakom zamislivom smislu, podvalama i manipulaciji, pa kad stekao uvjete otresti se mentalne diktature, ti turio glavu u pijesak spiritualnosti?
Ти ништа не разумеш. Одустајем. Настави да себи трујеш ум.
odlicno! a ti uzivaj sa svojom "upravom" i mojne mi guslas o dobroj jugi i povezivanju ko nas bre zavadi.
(https://s19.directupload.net/images/191214/ikhl6ku2.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191214/xjhbxsc2.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191214/hocvjuxo.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191214/aoh6e7m6.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191214/ps4yjdla.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191214/koj9zzlp.jpg)
i sve, po obicaju, dvojako. s jedne strane pljacka, s druge devastacija ekonomskog opstanka i raseljavanje nesrba, t.j. kolonizacija. u srbokomunisticke juge dovedeno do perfekcije.
nadam se da razumijete koliko se sramotite kad danas bilo kojem nesrbinu guslate o zali za "dobrom jugom", a u kojoj ste, bilo prvoj ili drugoj, doslovno devastirali sve oko sebe. sto etnickim ciscenjima, sto ekonomskim raseljavanjem nesrba. vrhunac: jos i danas kroz sanu i slicne bitange pokusavate prepjevati uloge, zauzeti stav zrtve.
(https://s19.directupload.net/images/191214/gsc49tek.jpg)
A jok jok(tako turci kažu ne pa eto i mi) džin tonik lažu ti što čitaš njihove knjige!
Nama su ovde u svrbijici pričali(evo već 30-jes godina) kako su fabrike iz razvijene predratne svrbije masovno seljene u Sloveniju i Krvatsku, to je lično drug Tito naređivao...
Nemoj mi reći da nisi znao za to.
Zanimljivo, nisam o tome do sada razmišljao. Hrvatska i Dalmacija nisu dugovale Srbiji samo časni dug oslobođenja od Austrougarske, nego i konkretan novčani dug koji su Hrvatska i Dalmacija prenele iz Austrougarske. Zanimljivo.
Quote from: Accuphase on 14-12-2019, 15:02:26
A jok jok(tako turci kažu ne pa eto i mi) džin tonik lažu ti što čitaš njihove knjige!
Nama su ovde u svrbijici pričali(evo već 30-jes godina) kako su fabrike iz razvijene predratne svrbije masovno seljene u Sloveniju i Krvatsku, to je lično drug Tito naređivao...
Nemoj mi reći da nisi znao za to.
ma da, poslije prve, tek se posteno procvalo za druge juge, milina jedna.
ja stvarno jos uvijek nisam dokucio koliki je omjer izmedju srpskog naroda koji je prosto glup, nema pojma, i naroda koji je kao dio pljackaskog sustava uzivao.
uzmem kao primjer neki svoj kraj: alfa i omega uspjeha bijese biti "pravoslavac". a to je bio uglavnom doseljeni narod, neobrazovan, koji je ekspresno po "pravoslavlju" zauzeo vrhunske pozicije.
pa druga generacija: pohadjas osnovnu skolu, u petom razredu uvode se strani jezici. predaje se njemacki ili engleski, pri cemu ne mozes sam birati, vec skola uradi selekciju, formira "njemacke" i "engleske" razrede.
apsolutno pravilo: svi "pravoslavci" ulaze u "engleski" razred, uz nekolicinu djece teske partije, doslovno nedokucivih komunista, svi ostali u "njemacki".
zavrsavaju skolu: "engleski" izravno iz skole, bez ikakvog iskustva, postaju carinici, direktori, cinovnici razni, odlazi se na studije u englesku, rusiju... "njemacki" izvise, kuku kriza, posla nema, idemo gastarbajt, pa salji devize.
i onda danas citam kuknjavu, zaboga, odose mladi, nestat cemo i jedni i drugi. mislim, hrvati imaju iseljenistvo od skoro 4 milijuna naroda, "nestaju" vec desetljecima pod slicnim mjerama. sta mislite koliko se meni, da oprostite, zivo jebe sto se i dio vase pljackaske strukture sad mora iseljavati.
samo je nedokucivo koliki je, pri zalu za jugama, postotak glupih, a koliki postotak imao ucesca u pljacki.
Quote from: mac on 14-12-2019, 15:28:54
Zanimljivo, nisam o tome do sada razmišljao. Hrvatska i Dalmacija nisu dugovale Srbiji samo časni dug oslobođenja od Austrougarske, nego i konkretan novčani dug koji su Hrvatska i Dalmacija prenele iz Austrougarske. Zanimljivo.
postoji i zanimljivije: koliko sam vidio po beogradu, sav stoljetni plijen navucen u ime "casnog duga" i "oslobodjenja" vam se u medjuvremenu doslovno raspada, sve je derutno, da ne spominjem naselja van beograda. kako cete to obnoviti, hoce li opet biti "regije"? :)
kastaneda... fuj. da cu to ime ikad procitati na sagiti, koja vremena.
kastaneda bijese popularan nekad tamo u neke mladezi potpunih idiota, djece oficircica raznih jugoimbecilije, nudilo se vise puta, ocekivao bih da su do danas svi ti umovi na twitteru i ponavljaju frazetine tipa, hahaha, cokolinda je glupa, haha, cokolinda ima sise, hahaha. jesam li to sad pomislio ili napisao... kako god, hahaha, cokolinda ima sise, haha.
nikad nisam sreo poklonika kastanede koji ne bi bio najteza zamisliva dijareja. jos jednom, truki, i bit ces zasluzan za moj odlazak sa sagite. sve, sve, samo taj level idiota, to ne moze.
Cuo sam za tog lika
Sta je piso?
sta je pisao, mislim da je to nemoguce definirati, najpreciznije bi bilo: nista. nikad nista ispraznije nisam sreo, to je nemoguce opisati.
procitao sam tri-cetiri stranice. izuzetno nista, debilno, ultra-retardirano. kad bih sad krenuo nizati rijeci bez ikakvog smisla, bio bih suvisliji od kastanede, nemoguce je biti toliko nista ni kad se potrudis.
rekao bih, covjek je stavljajuci nista na papir realizirao ideju kako nista pretvoriti u izvor financija, kreativno je upregnuo vrhunske idiote da mu placaju narkotike (prirodne) razne na kojima bio.
mozda truki moze bolje objasniti.
https://www.bitno.net/vjera/pitajte-svecenika/tko-je-carlos-castaneda/
Znaci ko koeljo?
New age smece
Od njuejdza samo glazbu mogu dok citam nicea antikrist
tu negdje, minus tri koplja. jednostavno nista. mozes otvoriti bilo koju "knjigu" od kastanede i procitati nista.
osvrt pod linkom je vrlo human, kastaneda je prosto srocio nista i ukoricio nista, a tu je obuhvacen motiv:
QuoteGodine 1973. Castaneda se povukao iz javnosti kako bi se posvetio vlastitomu nutarnjem razvoju. Živio je u velikoj kući s tri žene (Fellow Travellers of Awareness) koje su raskinule odnose sa svojim obiteljima i promijenile imena. Utemeljio je Cleargreen, korporaciju za promicanje "magije pokreta" (Magical Passes), navodno vrlo moćnih vježba za pomlađivanje i preraspodjelu energije u tijelu...
Добар је Кастанеда, занимљив је. Воле га многи езотерици и мотивисао је доста људи да се баве унутрашњим развојем и заинтересују за шаманизам.
Quote from: Truman on 15-12-2019, 18:39:03
Добар је Кастанеда, занимљив је. Воле га многи езотерици и мотивисао је доста људи да се баве унутрашњим развојем и заинтересују за шаманизам.
Na tebi se ono baš vidi koliko je ta "motivacija" zajebana stvar i šta ume da napravi neopreznom i dokonom ljudskom umu.
trukislave, imas samo jednu mogucnost da se casno izvuces iz preporuke kastanede: da kazes da je preporuka bila u smislu motiva kastanede, znaci vise zene, manje mestrovic u revije, nikako ne "sadrzajno", kao da bi se u kastanede moglo nesto procitati.
i ne, nisu "knjige" ni zanimljive, cak ni fenomenoloski, i "sadrzajno" sigurno nije motivirao "dosta ljudi", vec obicnih idiota, jer sadrzaj u kastanede JEDNOSTAVNO NE POSTOJI!
Quote from: džin tonik on 15-12-2019, 18:50:47
trukislave, imas samo jednu mogucnost da se casno izvuces iz preporuke kastanede: da kazes da je preporuka bila u smislu motiva kastanede, znaci vise zene, manje mestrovic u revije, nikako ne "sadrzajno", kao da bi se u kastanede moglo nesto procitati.
i ne, nisu "knjige" ni zanimljive i "sadrzajno" sigurno nije motivirao "dosta ljudi", vec obicnih idiota, jer sadrzaj u kastanede JEDNOSTAVNO NE POSTOJI!
зоско, ко ти је крив што не разумеш Кастанеду. Држи се ти твојих хрвата, србочетника и југокомуниста. Нећу више да се мешам у твој читалачки избор.
tko mi je kriv? tko mi je kriv sto ne razumijem kastanedu?! pa razum! majka priroda! i kastaneda! ako ne razumijes nesto gdje nista ne postoji, to je normalno! ovi sto razumiju nesto gdje nista su slucaj za kakvu struku!
Truki čitaj više pravoslavnih svetitelja i svetosavske literature
ovaj blam ne može saprati ni 12 cunamija
mada mi se sviđa život s tri grla
kakve su bile fizički
jesu zgodne?
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 19:00:52
Truki čitaj više pravoslavnih svetitelja i svetosavske literature
ovaj blam ne može saprati ni 12 cunamija
mada mi se sviđa život s tri grla
kakve su bile fizički
jesu zgodne?
Misliš ako je već zastranio da bar zastrani na "domaći" način, ono dibidus?
Quote from: džin tonik on 15-12-2019, 18:50:47
trukislave, imas samo jednu mogucnost da se casno izvuces iz preporuke kastanede: da kazes da je preporuka bila u smislu motiva kastanede, znaci vise zene, manje mestrovic u revije, nikako ne "sadrzajno", kao da bi se u kastanede moglo nesto procitati.
i ne, nisu "knjige" ni zanimljive, cak ni fenomenoloski, i "sadrzajno" sigurno nije motivirao "dosta ljudi", vec obicnih idiota, jer sadrzaj u kastanede JEDNOSTAVNO NE POSTOJI!
Ahahaha... zagrc, zadav & upiš... "trukislave"!!!
E ovo mi je ulepšalo dan ali doslovce...
Pa neka onda neko kaže da naša braća iz Lijepe Naše ne umeju da se služe našim narečjem.
Ne da ne umeju nego ubijaju na mesto koliko dobro umeju...
Quote from: Accuphase on 15-12-2019, 19:11:57
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 19:00:52
Truki čitaj više pravoslavnih svetitelja i svetosavske literature
ovaj blam ne može saprati ni 12 cunamija
mada mi se sviđa život s tri grla
kakve su bile fizički
jesu zgodne?
Misliš ako je već zastranio da bar zastrani na "domaći" način, ono dibidus?
čovjeka ne zanima Španjolski građanski rat... kućeš gore pokore još ovaj konstanca...
a orvel bio u ŠGR-u...zbog toga imamo 1984 i životinjsku farmu, a knjiga Kataloniji u čast je remek djelo... pogotovo za ljude koji misle da je samo balkan sranje... eto isti narod ista vjera što kažu pa se klali tri godine...a prije toga 20 godina natezanja lijevo desno
pa onda onaj hemingvej... pa tu su još barem 2-3 lika bitna za europsku literaturu... knjiga nada...francuskog pisca zaboravio ime
ali neka on konstancu čita hahahahah
ah, dobro je ovo, malo zdravog mobinga kastanedinja. ne znam sta bi bilo sljedece poslije slicnog ispada, priznanje da se nose suknjice, zeli biti zena, da bi svi trebali nositi suknjice?
truki, spasen si, od kastanedinjovih zena (koje razumile "sadrzaj") je pet nestalo, suicid, sta vec, kad biser preminuo. mislim, to su idioti.
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 19:00:52
Truki čitaj više pravoslavnih svetitelja i svetosavske literature
Не бих читао то ни да ми плате. Не видим никакву вредност у таквим књигама.
Kako se uvijek namjestis na volej
Primijeti se iz prilozenog :D
Quote from: Truman on 15-12-2019, 20:26:34
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 19:00:52
Truki čitaj više pravoslavnih svetitelja i svetosavske literature
Не бих читао то ни да ми плате. Не видим никакву вредност у таквим књигама.
Lepo & za svaku pohvalu što tako misliš!
Nego ali bez da se ljutiš, jel smem da te zovem Trukislave?
Ako ti je uvredljivo onda neću ali je red da pitam.
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 20:28:03
Kako se uvijek namjestis na volej
Primijeti se iz prilozenog :D
Da upravo sam i ja to primjetio, stoga mi nikako nije jasno kako mu se isto stalno događa?
I to sve posle toliko pročitanog štiva o "putevima kojima se ređe ide", mudrostima (samo)spoznaje više dimenzija etc etc etc...
nema problema koji duhovno kršćansko štivo nije izliječilo
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 20:33:46
nema problema koji duhovno kršćansko štivo nije izliječilo
Сори блек свон, не падам на твоје "мангупирање". Бићу и даље свој, а ти се прави паметан колико год желиш.
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 20:33:46
nema problema koji duhovno kršćansko štivo nije izliječilo
Kako se na krvatski kaže sarkazam?
U dobroj knjizi su svi odgovori
Ne kod konstance
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 20:44:15
U dobroj knjizi su svi odgovori
Ne kod konstance
Daj onda navedi makar jednu ali iskreno bez foliranja & mangupluka.
Prorokova knjiga
Postoji vrijeme za tipkanje i davanje savjeta
A postoji i vrijeme za slusanje
Quote from: Black swan on 15-12-2019, 20:54:37
Prorokova knjiga
Postoji vrijeme za tipkanje i davanje savjeta
A postoji i vrijeme za slusanje
Auh & auf... ne misliš valjda na ono na k...???
Quote from: džin tonik on 15-12-2019, 17:06:44
sta je pisao, mislim da je to nemoguce definirati, najpreciznije bi bilo: nista. nikad nista ispraznije nisam sreo, to je nemoguce opisati.
procitao sam tri-cetiri stranice. izuzetno nista, debilno, ultra-retardirano. kad bih sad krenuo nizati rijeci bez ikakvog smisla, bio bih suvisliji od kastanede, nemoguce je biti toliko nista ni kad se potrudis.
rekao bih, covjek je stavljajuci nista na papir realizirao ideju kako nista pretvoriti u izvor financija, kreativno je upregnuo vrhunske idiote da mu placaju narkotike (prirodne) razne na kojima bio.
mozda truki moze bolje objasniti.
Zoska duboko potresa činjenica da se prepoznao u tome kako nije napredovao od vremena kada je čitao Kastanedu, znači ništa o ničemu, do sadašnje literature, opet, ništa o ničemu. Da pojednostavim, čita o Hrvatima, a oni su ništa, jer ne postoje, a poriču da su činili ono što su činili da služe bilo čemu, dakle ničemu.
Ja čitao ničea neki dan ecce homo spominje poljake nijemce francuze i hrvate
niđe srba
(https://s19.directupload.net/images/191216/uydm7xhb.jpg)
citao se prvi broj trece ere, ili zadnje prije jugokomunisticke revolucije 2000, hrvatske revije.
najboji casopis svih vremena u hrvata izlazio je od 1928.-1945. kad kao kulturno-knjizevni ukinut pod komunistickom diktaturom, te obnjovljen u slobodnom iseljenistvu 1951. i vracen pocetkom devedesetih u maticu.
poslije smrti nikolica koji reviju uredjivao od obnove pa sve do 1997. kormilo preuzima (vec pomalo deziluzionirani) maruna, sto bi se moglo navesti kao treca era koja seze do 2000. kad hrvatsku zahvaca jugokomunisticka revolucija mesic-racan, te se edicija, kao casopis koji je udbi zbog okupljanja sve hrvatske demokratske intelektualne elite, mestrovica, rojnice, radice, jareba, itd, desetljecima bio najveci trn u oku, rastace.
posljedice jugokomunistickog preuzimnja mesic-racan i pljacke matice hrvatske kao nositelja revije sezu i u danasnjicu, aktualno:
Potvrđena optužnica protiv Zorislava Lukića, glavnog tajnika Matice hrvatske (https://www.hkv.hr/vijesti/hrvatska/33204-potvrdena-optuznica-protiv-zorislava-lukica-glavnog-tajnika-matice-hrvatske.html)
elem, prvi broj trece ere, pocetkom 1998, predstavlja vrhunsko izdanje pri uredovanju marune, sve na vise od 500 stranica. obradjene teme i danas su aktualne, a teziste broja bijese posveceno bosni. politicka pitanja, kulturoloska, pjesma, poezija, a naslo se i posalica:
(https://s19.directupload.net/images/191216/p9cjpvbn.jpg)
u poglavlju eseji, istrazivanja, sudbine izmedju ostalog nalazi se vrhunska studija vladimira geigera zasto, osim nekolicine u internacionalnom znanstvenom krugu nepoznatih i za medijsku predstavu kupljenih individua, beogradska "znanstvena" izdanja oko pogibelji podunavskoh svaba za poraca ww2 nisu prihvacena, te su opcenito predmet ismijavanja. geiger iznosi vrlo temeljne kritike vecine izdanja beogradske tvornice lazi spomenute problematike; vrlo zabavno stivo, nekoliko primjera:
(https://s19.directupload.net/images/191216/3obmt2fg.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191216/n4gyapfs.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191216/ry3xuiyj.jpg)
itd. izdanje obiluje vrlo informativnim i zabavnim temama, izvodima iz mnogih knjiga, mnogim recenzijama (dvadesetak kritika), kulturnim prilozima, a na "politickom planu" od zlata ndh (jareb), preko bosne (desetak autora), genscherovih uspomena, sve do prikazanog studija.
pod urednistvom marune revija zadrzava svoje karakteristike, vrlo vrijedno izdanje.
kad sam vec pri reviji, podijelio bih i jedan detalj sa wikipedije.
svima nam draga wiki, koja nastaje desetljecima, a bit ce potrebno stotinjak godina da se "ocisti" od fantastike. posebno dio koji nam je "zajednicki" ili sto bi rekli: neki su bas pain in the ass.
(https://s19.directupload.net/images/191216/2k25pez6.jpg)
wiki vinka nikolica, prvog urednika iseljenicke hr. bez da sad ulazim u pricu sta je sve presuceno, a bitno, bez osvrta na klasicni touch ustaski, obratite paznju da je nikolic "zivio u starom kucerku sa pavelicem", a he edited other magazines - nabrajanje - pa i casopis "islam" smatram vrhom.
nema sad veze sto pavelic u 30000 stranica revije nema ni slova, nije prihvacen kao suradnik, dapace, ova konstrukcije o nikolicu, "he edited", temelji na jednoj rubrici revije, "biljeske".
"biljeske" broje nekoliko desetina tisuca kratkih crtica, tu je biljezeno sve sporedno, na sto se ne bi opshirno osvrtalo, kako iz ex-yu, tako i emigracije, primjer, politika pishe to i to, vijesnik u srijedu ono, pjevacki zbor tajitaj nastupio u babinoj gredi, izasao casopis "islam" u salzburgu, proslavljena obljetnica djeda mraza u washingtonu, itd.
iz tih biljeski "wiki" kreira "he edited"... a bit ce zanimljivo ispratiti kad ce se pojaviti i teza druga grbe o tudjmanovom prominent plejsu.
izdvojio sam casopis islam, jer se tu igra na islamofobiju mnogih, postavljaju temelji za sve prilike.
Ja mislio Pavelić je svetac, šta kome on smeta?
U svakom slučaju, ispravi slobodno sve što misliš da treba. Stavi "shared a house with Ante Pavelić" umesto "lived in an old house". Ako je "edited" prejaka reč pronađi nešto slabije.
budi normalan, kad bi netko isao za beogradom i ispravljao sva podmetanja i budalastine, ne bi mu bila dovoljna ni vojska cinovnika iz kakve kafkine distopije.
kroz moje crtice imas priliku spoznati kako svijet, posebno znanstveni, gleda na beogradski rad. vrlo je zabavno.
ja se ne mogu iscuditi zasto se vas sanu, uz sve popratne intelektualce i akademicare, ne nalazi na ovom forumu. kod vas se doslovno ne pishe nista drugo do fantastika. ne zelis da ikad postavim kakve znanstvene kritike ili recenzije njemackih ili americkih unverziteta.
Budi nosilac promene koju želiš da vidiš u svetu. Ne želiš da potrošiš minut svog vremena na članak na Vikipediji, ali ga višestruko trošiš ovde. I onda Srbi neracionalni..
a ne, hvala. vidi, to je TVOJ problem, ne moj. ljudi tebe ismijavaju. meni je taj vas rad zabavan. pa smijesno je. uzmes knjigu, prof. dr. dr. direktor instituta, bla, sanu, i doslovno ti krenu suze od smijeha. :cry:
koliko je to kreativno u nekoj trivijalnoj gluposti, moralo bi se postaviti kakve nove definicije, a i zastititi kao brend.
Zašto kažeš "suze od smeha", a daješ nam sliku koja plače od muke? Frojdovska omaška?
A ja se ne osećam prozvanim za ono što piše na engleskoj vikipediji. To sve održavaju drugi. Za Hrvate je možda čak i zadužen neki Hrvat. Neki kao ti, samo vredniji.
mda, da, hura, bravo, tako je... :cry:
a vid' ovo:
(https://s19.directupload.net/images/191216/t8ecpyhw.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191216/vyjw8hls.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191216/obe6u73l.jpg)
U vrhu KPJ-u bio je sve go Hrvat: Bakarić, Kraičić, Tito... Srbi su bili u domenu izvršne vlasti.
Dakle, sve odluke o zločinima koji su u ime Jugoslavije počinjeni doneo je vrh KPJ. Hrvati.
mda, to je uvijek tako. bilo da hrvati, crnogorci, bosanski srbi, krajisnici... i danas srbijom vladaju hrvati, albanci, crnogorci i srbi precani, sve po potrebi.
ovo je bas zarazno, a neiscrpno.
(https://s19.directupload.net/images/191216/nbi38q8i.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191216/kgrnwesp.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191216/laf6dkc5.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191216/kvyctfli.jpg)
vrijeme prolazi, mini shengeni ostaju. maruna, 1986.
odvojite pet minuta (maruna bijese vrlo britki polemicar, vrijedi u svakom slucaju, nesto izmedju bukowskog, alan forda i dostojevskog) za otvorena pisma draskovica i marune i zajamceno ne morate citati novine bar sljedecih deset godina, sve je isto. :lol:
(https://s19.directupload.net/images/191221/xv3pds36.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191221/mj4lewb8.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191221/3rep8tv7.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191221/vhxyg3bk.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191221/5werditj.jpg)
u duhu blagdana, pomalo se cita najbolja knjiga o stepincu. dva toma, preko 1000 stranica u izdanju knjiznice hrvatske revije pod urednistvom vinka nikolica.
najkompletniji rad u pogledu stepinca, neiscrpni izvor informacija, mnogi autori, domaci, inozemni, zvucna i poznata imena, kronologija zbivanja i dogadjaja, medijski osvrti, analize montiranog jugokomunistickog procesa, itd. velika preporuka, najkompletnije djelo o stepincu.
(https://s19.directupload.net/images/191224/5ncsiy2i.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191224/peykyvlf.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191224/q749rpoj.jpg)
vrlo opasna knjiga: poteze za sobom zelju za kretanjem u potragu za dvadesetak vrlo rijetkih knjiga. :cry:
ovaj zbornik uspomena, svjedocanstava i dokumenata plod je 16 godina rada stotinjak vrhunskih akademicara i intelektualaca, pa se ekspresno dolazi u iskusenje slijediti rad kojeg od njih i van priloga zborniku. primjerice, mestrovica, ciji bozicni razgovori u hrvatskoj reviji objavljeni u poglavljima, a izvornik bi bio tu:
Ivan Mestrovic: Dennoch will ich hoffen
2.000,00 kn (https://www.bibliofil.hr/en/ivan-mestrovic-dennoch-will-ich-hoffen)
a mestrovic je jos najmanje kompliciran, tu su i mnogi americki novinari new york timesa i sl. predavanja sa raznih univerziteta, itd.
(https://s19.directupload.net/images/191225/monxqnqb.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191225/2dfqmoti.jpg)
fascinantno je gdje je svijet bio i u doba dok zbivanja bila aktualna, a gdje je jugokomunisticka "znanstvena" literatura jos i danas spram ovog. i jos se onda nadju osobe tipa goldsteina i klasica raznih koji se nazivaju znanstvenicima, povjesnicarima, i uporno guslaju jugokomunisticku fantastiku. stvarno je to odredjeni fenomen.
razumijem da je nekad funkcioniralo. vijesti se raspacavale putem letaka, od brda do brda, pa kad si srocio fabule, podvale i lazi na letak, sve van konkurencije, eto, to je bila istina. ali danas... koliko su ti ljudi zapravo glupi? mislim, jugokomunisti. pa to su obicni idioti.
Da je stvorio hrvatsku katolicku crkvu odvojenu od vatikana onda bi mogao biti i veleposlanik jugoslavije
Ovako...kucni pritvor i smrt
pa da, bas procitao i poglavlje u kojem se iznose stepinceva pisma mestrovicu od 1944. pa negdje do pred kraj pedesetih.
prilicno su rijetka, zali se da vise ne moze koristiti postu, jer mu u startu udba presrela jedno pismo, pa objavila u nekim novinama, sve uz podvale razne. tako da slao putem kurira, posjeta, a koje udba opet uhodila i pretresala...
elem, i tu navodi da je vec i pred uhicenje bio ucijenjen ili otklon od rima ili pakiranje procesa, sve uz osudu na smrt. poslije montiranog procesa i internacije, svelo se na to da mu se nudio otpust ako bar pristane napustiti jugu, sto je takodjer odbio, pa su ga trovali.
Jbg on je sami vrh ledenog brijega popisa ljudi kojima su nakalemili svasta...
Ja uvijek ponavljam...prestao sam pratiti tu njihovu povijest i propagandu kad su lika koji je umro 1927. nazivali ustasom
Da su tu energiju ulozili na gradnju prometnica autoputova i ekonomije umjesto sto su silovali umove narodu garantirano ne bi bilo 1991.
ma raspalo bi se da ulagali u sta god u slicnom sustavu.
beograd uvijek funkcionira na i zivi od pljacke i tko god ima nesrecu da mu kroz globalne prilike velike sile nakaleme beograd mora propasti.
recept je uvijek isti: postavlja se ogromni pljackaski sustav u obliku centralne vlasti i ulaze u biranu kastu (po kojoj god osnovi) koja kontrolira prelijevanje para u beograd, cinovnicku i policijsku strukturu, toj kasti poklanja stanove, ljetovalista, sigurne prihode, samo i iskuljucivo da osigurava pljacku. da bi se ostale drzalo u logoru, tvore se podvale, klevete, procesi, vrsi nadzor, itd. u biti samo jedan najobicniji teroristicki sustav koji uvijek propada.
upravo je i obljetnica jedne od presudnih pljacki u moru banditizma:
26. prosinca 1990. (https://narod.hr/kultura/26-prosinca-1990-srbija-pljackala-hrvatsku-u-jugoslaviji-krada-ogromnog-novca-koji-je-pripadao-i-hrvatima)
QuoteSrbija je prije točno 30 godina, krađom i prevarom u svom bizantskom stilu, uzela od Narodne banke Jugoslavije sredstva u vrijednosti čak oko 2.6 milijardi njemačkih maraka probivši čitav financijski sustav SFRJ.
Tek 8. siječnja 1991. otkrivena je provala Srbije u jugoslavenski novčani sustav, kada se u javnosti saznalo da je Narodna banka Jugoslavije iz primarne emisije izravno uzela 18 milijardi i 243 milijuna dinara (2,6 milijardi tadašnjih njemačkih maraka). Podsjetimo se da je to bio ogroman novac koji je iznosio gotovo 10 posto tadašnjeg vanjskog duga Jugoslavije.
Što je pisao Stjepan Đureković o pljački Hrvatske u Jugoslaviji?
Mada Hrvati kada govore o pljački svoje domovine unutar Jugoslavije na račun Beograda i Srbije ponajviše misle na devize koje su slane u glavni grad SFRJ, to nije bila najveća pljačka, piše Stjepan Đureković 1982. godine u vrijeme Jugoslavije.
Kod deviza Hrvatska je pljačkana ne samo s time što mora veliki dio svojih deviza slati u Beograd nego još k tome dobiva nerealnu protuvrijednost u dinarima.
...
Prvih dvadeset godina Titove Jugoslavije SVI prihodi su odlazili u Beograd i tamo su se raspodjeljivali prema milosti vladajućih Srba. Naravno, oni su od toga ostavljali sebi najveći dio a drugima su davali mrvice.
Srbija kao središte pljačke ostalih naroda Jugoslavije:
Tako se formirao ne samo savezni budžet nego je stvoreno i mnogo federalnih fondova kojima su opet dirigirali Srbi. Iz tih fondova su se gradile nove tvornice, ceste, željezničke pruge, palače savezne vlade, Beograd kao glavni grad Jugoslavije itd. No, iz tih fondova je samo po koja mrvica dopala Hrvatskoj, iako su svi oni stvoreni prvenstevno pljačkom Hrvatske.
Doduše, većina tih fondova je posljednjih godina likvidirana, ali su oni odigrali veliku ulogu u pljački Hrvatske i izgradnji Srbije i drugih krajeva koje Srbija smatra svojom prćijom.
U federalnim organima vlasti, a oni su jako mnogobrojni i imaju veliki broj namještenika, Srbi i Crnogorci čine 95% svih zaposlenih. To su sve dobro plaćena mjesta, a osim toga je za tu birokraciju izgrađeno desetak tisuća luksuznih stanova na teret saveznog budžeta (čitaj: pretežno na račun Hrvatske). Za ovu gospodu je na teret saveznog buđeta izgrađeno i dvadesetak hotela da bi mogli udobno ljetovati ili se zimi skijati.
...
I sada se novac iz svih krajeva Srbije sliva u Beograd. Malo šta se tu promenilo.
ali tebe nitko nece oklevetati nacistom po rodjenju, podvaliti ti bilo sta jer se nazivas "mac", vec bez prepreka mozes postati dio kaste, dobiti stan, prihode, ljetovanje i zimovanje, sve uz pendrek i dzip s kojim ces kruziti logorom i objasnjavati radnom narodu koliko mu je dobro i sta treba zaokruziti.
cak mozes i otici u inozemstvo, bez da za tobom posalju svoju teroristicku strukturu, tek medijske teroriste koji ce te podsjecati da si se nazvao "mac", sto je vrlo nacisticko i ruzno.
Ovde su važne veze, kojih ja nemam. Nije istina da nema prepreka da ja postanem deo vladajuće kaste. Prepreke su vrlo realne.
to su sitnice. partija u srbiji, koja god, ima vise clanova od bilo koje europske stranke, znaci prima i tebe. njemacka sa svojih, pojma nemam, recimo ca. 100 milijuna stanovnika, po broju clanova, ne tek procentualno spram stanovnistva, vec cak i po apsolutnom broju clanova, ima manje stranke od partija u srbije. jedan cdu ima manje clanova od koje god srpske partije na vlasti kroz prostor i vrijeme, jer uglavnom nebitno je li tko aktivan u politickom smislu ili ne.
pa ako ti u srbiji nisi u stanju ulaziti u partiju koju god, sto je osnova i bit svega u jednoj politicko-ideolosko toliko osvijestenoj zajednici, onda je to tvoj slobodni izbor. nije ti nitko zaprijecio put do pendreka, dzipa, prihoda, stana, ljetovanja i zimovanja, oklevetao te, jer si srbin. sam se stavljas u polozaj logorasa, a lako mozes postati nadzornik.
Lako je ući u partiju. Lako je biti odbornik u nekoj mesnoj zajednici, ili čak i u opštini. Teško je biti na vrhu pljaškaške piramide. Teško je biti don.
pa zato je ispjevana ona narodna, nemoj nikad biti gore, jer svi gore i pregore. zlatna sredina. odbornik, ni brige, ni pameti, dzip, pendrek, sta ce ti vise.
Quote from: mac on 26-12-2019, 16:13:22
Ovde su važne veze, kojih ja nemam. Nije istina da nema prepreka da ja postanem deo vladajuće kaste. Prepreke su vrlo realne.
Pa EDi, što se kaže "otvori se", drugim rečima plati pa će da te prime!
Evrima ili dolarima dakako, rublje i juani ih ne interesuju...
Postoji jedna slicnost izmedju ustasa i srbijanaca
cita se odlicna kronologija dr. sekule drljevica velikosrpske okupacije crne gore - balkanski sukobi, 1905-1941. iz 1944. godine.
bombaska afera, kolasinska afera, pa sve do "prisajedinjenja". fantasticna knjiga, vrlo talentirani pisac koji je precizno prikazao velikosrpsku agresiju na crnu goru, metode i podvale.
(https://s19.directupload.net/images/191227/x85m29gn.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/191228/uxlzeg6b.jpg)
cita se stepincev govor pred "narodnim sudom" iz 1946. pa primijetih jednu u srbiji manje poznatu cinjenicu, a na kojoj i danas pociva cesto ponavljana podvala iz tvornice beogradskih lazi i jugokomunistickog terorizma:
stepinac tom prilikom izjavljuje kako je hrvatima zaprijecen napredak u vojsci ili ulazak u diplomaciju, osim ako ne ozene inovjerku.
to je u privatnim razgovorima bila vrlo cesto ponavljana javna tajna i za vrijeme druge juge: zelis posao u opcini, vojsci, miliciji? pa ozenis pravoslavku. i onda sugovornik odgovara: ne bih.
i tu su jednom prilikom "digli" tudjmana, pa iz konteksta izvukli izjavu kako tudjman nikad ne bi ozenio srpkinju.
ne radi se tu o izjavi u smislu nacionalne netrepljivosti, vec je ta izjava bila svakodnevnica u smislu: ne bih nikad napredovao na taj nacin. tu je tudjman izjavio da je njegov relativni uspjeh za juge temeljio na osobnim zaslugama, borbi za ww2, ne da se prizenio uz primisli, dok su mnogi zenili pravoslavke tek iz racuna ili da spasu glavu. znate onu, ako citali stare kaubojce, kad pleme plese oko totema, pa poglavcina kcerka grli zatocenika i kraj slavlju!
moze se povuci i sljedeca paralela, relativno ucestala zezancija: "truki, pa samo odes u italiju, ozenis babu od 90 godina, rasprodas imanje i vratis se bogat u srbiju."
i sad bi truki rekao: "nikad ne bih u italiji ozenio babu od 90 godina da se situiram!" a beogradska i jugokomunisticka tvornica lazi rekla bi: truki mrzi babe i strpao bi babe u konc-logor.
Quote from: Black swan on 26-12-2019, 20:22:44
Postoji jedna slicnost izmedju ustasa i srbijanaca
Nerazumijevanje danasnje situacije u bih
Srbi i hrvati su sada saveznici u bih
Quote from: džin tonik on 28-12-2019, 12:18:52
(https://s19.directupload.net/images/191228/uxlzeg6b.jpg)
cita se stepincev govor pred "narodnim sudom" iz 1946. pa primijetih jednu u srbiji manje poznatu cinjenicu, a na kojoj i danas pociva cesto ponavljana podvala iz tvornice beogradskih lazi i jugokomunistickog terorizma:
stepinac tom prilikom izjavljuje kako je hrvatima zaprijecen napredak u vojsci ili ulazak u diplomaciju, osim ako ne ozene inovjerku.
to je u privatnim razgovorima bila vrlo cesto ponavljana javna tajna i za vrijeme druge juge: zelis posao u opcini, vojsci, miliciji? pa ozenis pravoslavku. i onda sugovornik odgovara: ne bih.
i tu su jednom prilikom "digli" tudjmana, pa iz konteksta izvukli izjavu kako tudjman nikad ne bi ozenio srpkinju.
ne radi se tu o izjavi u smislu nacionalne netrepljivosti, vec je ta izjava bila svakodnevnica u smislu: ne bih nikad napredovao na taj nacin. tu je tudjman izjavio da je njegov relativni uspjeh za juge temeljio na osobnim zaslugama, borbi za ww2, ne da se prizenio uz primisli, dok su mnogi zenili pravoslavke tek iz racuna ili da spasu glavu. znate onu, ako citali stare kaubojce, kad pleme plese oko totema, pa poglavcina kcerka grli zatocenika i kraj slavlju!
moze se povuci i sljedeca paralela, relativno ucestala zezancija: "truki, pa samo odes u italiju, ozenis babu od 90 godina, rasprodas imanje i vratis se bogat u srbiju."
i sad bi truki rekao: "nikad ne bih u italiji ozenio babu od 90 godina da se situiram!" a beogradska i jugokomunisticka tvornica lazi rekla bi: truki mrzi babe i strpao bi babe u konc-logor.
To je tudjman rekao
Moja zena nije srpkinja ni zidovka
U smislu sam sam napredovao a ne preko braka ko mnogi hrvati
pa da, to je rekao i u tom kontekstu. no to je u srbiji manje poznato, koje prilike vladale u hrvatskoj i sta izjava konkretno znaci, pa se i danas vrlo cesto izvlaci iz konteksta i koristi da bi se tudjmana prikazalo kao nekakvog nacistu ili fasistu koji ne bi ozenio srpkinju jer zena, zaboga, srpkinja. jos uvijek se tako podvaljuje, vrlo cesto ponavljana podvala.
Kupio sam milan basta
Agonija i propast ndh
Si citao
To je fakticki nadopunjena knjiga rat je trajao 7 dana duze
nisam, bastino pisanje poznato mi je iz mnogih recenzija njegovih djela, detaljnih analiza, gdje se sudara sa istinom.
imam tu i tamo koju slicnu knjigu vise fenomenoloski, zanimljiv je iz ugla studija kako jugokomunisti postavljali propagandu i koliko je to bez mozga.
postoje mnoge recenzije njegovih nedjela, pa osvrti sudionika na zbivanja kojih bio dio, primjerice crljena sa pregovora u at, itd.
dr. ernest bauer - zivot je kratak san, uspomene i dozivljaji 1910-85
fenomenalan autor, vanredno talentiran.
(https://s19.directupload.net/images/200104/sw8nkr4o.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/200104/u2vtwxsc.jpg)
john fante
- wait until sprig, bandini (warte bis zum frühling, bandini)
- ask the dust (frag den staub)
- dreams from bunker hill (warten auf wunder)
- the road to los angeles (der weg nach los angeles)
- 1933 was a bad year (1933 war ein schlimmes jahr)
(https://s19.directupload.net/images/200115/d89m4b24.jpg)
blumenbar 2017-19, preveo alex capus
capus, capus, nekako mi se ime citalo kao nesto napuhano, umjetnicko, mislim, "umjetnicko", ili neko povrce, egzoticno voce, kad... ovo je jedan od najboljih prijevoda sa engleskog na njemacki koji ikad procitao. naucio i dvije nove rijeci, a svih pet romana imaju tek jedan jedini tipfeler (na jednom mjestu 2x und. und und).
covjek je jedan prevoditeljski genije.
inace jedna knjiga nema pantljiku, dok dvije imaju, papir je mix, solidan, fino mirishe, tvrdog su uveza i haptika je besprijekorna. jedna velika preporuka.
the road to los angeles
vrlo naporan i iritantan roman, odlican.
djelo iz fanteove ostavstine, roman koji nije izasao za njegova zivota, a prvijenac.
cetiri radne verzije zagubljene, manuskript nekoliko puta odbijen, pa i od izdavaca izrazito lijeve naklonosti (pitam se koliko je fante bio neobican to ponuditi slicnom izdavacu).
glavni junak "standardni" bandini, ali ne ide uz ostali opus. ne da tek ne postoji odredjena kronologija (nema je ni medju ostalim djelima), vec roman prilicno iskace i stilisticki; nije doradjen.
nekoliko nedostataka, a koji to opet bas i nisu. njemacki prijevod inace bolji od izvornika. rekli bi nemoguce, ali izvornik je objavljen bez nuzne lekture, a capus se vrlo predano pobrinuo ispraviti sadrzajne greske. nista stilisticki zahvati, iskljucivo najociglednije sadrzajne greske.
mnogo truda, primjer, pri jednom dijalogu najociglednije nedostaje recenica, izneseno prosto nema smisla. i sad capus krece u potragu: usporedjuje izvornik, francuska i spanjolska izdanja, itd. pa gdje je manuskript? izdavac izvornika vise ne postoji, vlasnik kuce preminuo. je li greska pri prenosu manuskripta ili u manuskriptu. pa trazi gdje fanteova ostavstina, nabavlja manuskript (jedan od): i tu je krnje. pa rekonstruiraj po smislu...
pa na recenicu poput "samo istocno i zapadno od babine grede bijese nesto; ostalo pustinja", provjerava lokaciju i specificna lokalna odstupanja od ustaljenosti zapadne obale usa, te navodi "sjeverno i juzno"...
uglavnom, roman je povremeno naporan, vrlo. beskrajni unutrasnji monolozi jednog osamnaestogodisnjaka, adolescenta. i pri tome je odlican. tko ima djecu u toj dobi, ovo je vrhunski poklon.
smijuljio sam se citajuci pri pomisli kako je fante ovo ponudio nakladniku ideologije (bilo kojeg totalitarizma) koje je roman najbolja karikatura ikad stavljena na papir, t.j. razornog uticaja na ciljnu grupu. uvesti u skolsku lektiru, propali bi komunisti, nacisti i sorosevi teroristi u sekundi. a i niche bi se citao tek u zrelijoj dobi.
ah, da, roman se cesto nudi pod firmom izrazito vulgarnog izrazaja, pa i u blumenbar-a, sto je marketinska laz.
fanteov prvijenac nije odbijan iz puritanskih razloga koji bi danas bili prevazidjeni, vec sto je tu bilo potrebno nesto dorade, te prvenstveno sto bi mnogi pri citanju spoznali odredjenu samorefleksiju i individualno postali otporni na mnoge manipulacije na koje se oslanjaju razne ideologije van centra. rekao bih, odbijan je iz nekih osobnih razloga izdavaca koji bi se prepoznali ili prepoznali plodove svog rada. dobra paralela bila bi usporedba boysa iz svijeta stripofila sa izbacivanjem djela iz dc-a. u fantea nemamo tek refleksiju superheroja, vec nichea, marxa, hitlera i sl. na um adolescenta (izmedju ostalog). naravno, postoji i radnja.
djelo nije eksplicitnije od ostalog ponudjenog, sto je u biti vrlo umjereno. uz modifikacije, moglo je biti odlican nastavak wait until spring, bandini, koji bih smatrao boljim romanom od ask the dust, kad u obzir ne bi uzimali zadnja dva poglavlja wus-a. fante povremeno naginje relativno prirodnim raspletima i rjesenjima, sto u cijelini postaje neprirodno ili neuvjerljivo. nije ostajao dosljedan do kraja, osjeti se kad zelio, bilo koju skicu, bilo sam roman, tek privesti kraju. ne cesto, ali povremeno.
naravno, kritika na vrhunskom levelu, rekli bi zanovijetanje. sve se to cita u dahu.
ovo "fante povremeno naginje relativno prirodnim raspletima i rjesenjima, sto u cijelini postaje neprirodno ili neuvjerljivo" se cita pomalo kontradiktorno. mora se crtati:
netko je jednom na ovom forumu objasnjavao sta dobar roman sadrzi oko radnje i protagoniste, ako se dobro sjecam, ovako nekako: roman se ne pishe o crvenoarmisti koji poginuse u trecem danu sukoba, vec o onom koji je prosao cijeli ratni put uz sve zgode i nezgode, pa sve do ulaska u berlin.
to bi bio prirodni razvoj, prirodni rasplet u kontekstu obradjene radnje. znaci neuvjerljivo i dosadno pri zakljucku, posebno ako u pitanju talentirani pisac koji bi ugradio mnoge zanimljive skice u medjuradnju. neprirodno, zbrzano. udje u berlin i zivi sto godina ko drug mesic sretan, debeo i veseo. za grima bi to bilo solidno.
a uvjerljivi rasplet, manje prirodan, te uvjerljiv u kontekstu duha ratnog puta, znaci prirodan u smislu sentimenta radnje, izgledao bi ovako: crvenoarmista konacno ulazi u berlin, siluje kozu, umire u umobolnici od sifilisa. tako nekako.
i tu fante povremeno naginje jednostavnijem rjesenju da bi zakljucio vrhunsku skicu ili radnju. srecom tek povremeno.
branimir petener - ustase, spomen i bastina
novi sad, 1992, 286 stranica, meki uvez
(https://s19.directupload.net/images/200119/3xbws7rd.jpg)
cita se knjiga politickog zatvorenika i disidenta branimira petenera, uhicenje 1965, jugokomunisticki logori, emigracija... vrlo napeta radnja koja drzi paznju od prvog slova do zadnjeg reda. odlicno.
Nabavio sam na pijaci tri tudjmanove knjige
Jedna je bespuca povijesne zbiljnosti
Prelistao sam...jesi citao sta kazes
Odavno ovo zelim imati
ugh, vrlo studiozna knjiga; citao sam bespuca i petrinjsku 18 i sl.
tudjman bijese gospodin, sve po protokolu, pa tako i pristup pisanju. mislim da se mora citati uz prisjecanje na kontekst vremena, uslove kojima bio okruzen, vjecnu prijetnju progona i uz predstavu ideje pomirenja koju promovirao, tako da se puna dimenzija mnogih stvari tek nazire, ali je prisutna. cita se polako, uz prilicno koncentracije, nije bas nezahtijevna, vrhunski rad.
ne bih se primio citanja bas u svako doba, vec kad bas "u formi". vise mi leze manje studiozna, a autobiografska, djela vjerodostojnih sudionika vremena i zbivanja poput rojnice, koji pisao u slobodnom svijetu. tudjman trazi vise koncentracije, ide uz pilarovo "juznoslavensko pitanje".
rojnicine "susrete i dozivljaje" od 1938.-90. u tri toma mogu citati u svako doba ili bogdana radicu, mestrovica i sl.
ili od nize-rangiranih navedenog petenera, koji provocira naslovom knjige, a koja bi bila autobiografija jednog studenta koji prosao srbokomunisticke logore i emigraciju.
(https://s19.directupload.net/images/200119/6p84owta.jpg)
iljf i petrov - kabinet vostanih figura
sareni ducan, koprivnica 2017, 192 stranice, tvrdi uvez, 119 kuna
(https://s19.directupload.net/images/200120/sfl7ecgi.jpg)
dio sadrzaja:
(https://s19.directupload.net/images/200120/ir4yyg8i.jpg)
crtice:
(https://s19.directupload.net/images/200120/9ucnz8yt.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/200120/s9yae7yo.jpg)
iz pogovora:
(https://s19.directupload.net/images/200120/hef8sig7.jpg)
sto jos treba reci? he, he, he, he...
borim se sa iskusenjem u duhu iljfa i petrova uz kombinaciju hegela komentirati aktualnu dodjelu vase a nin-ove nagrade, nesto pod kombiniranim naslovom:
"kako se regulacija dodjele nin-a pod pokroviteljstvom kulturne organizacije rada poslije tragicne manifestacije ponavlja kao farsa"
(https://s19.directupload.net/images/200123/rprfzm9l.jpg)
Javor Novak -
Srpska pravoslavna crkva i fašizam (https://www.hkv.hr/izdvojeno/komentari/j-novak/33445-j-novak-srpska-pravoslavna-crkva-i-fasizam-2.html)
neki dan spomenuh pilarovo juznoslavensko pitanje, a upravo naidjoh na odlican clanak gdje se spominje pri paraleli sa spc-om i slicnim radom. nisam znao da beograd prvo izdanje unistio.
QuoteTo je naslov knjige koju je hrvatska povjesničarka i publicistkinja Ljubica Štefan (1921.-2002.) te nositeljica cijenjene izraelske titule Pravednice među narodima objavila još godine 1996... uz svakodnevne prijetnje koje je zatim doživljavala sve do posljednjeg dana svoga života.
Kao što je poznato, to odlikovanje, najviše je izraelsko državno priznanje za nežidove, a dodjeljuje se ljudima koji su vlastitoj pogibelji unatoč, spašavali živote Židovima.
Tom knjigom, profesorica Štefan, razgolitila je zločinačku prirodu i metode rada Srpske pravoslavne crkve kao i suradnje SPC s nacizmom i fašizmom. Knjiga je u Zagrebu doživjela sličnu sudbinu kao i Pilarovo ,,Južnoslavensko pitanje" svojevremeno u inozemstvu pa potom u Beogradu.
Naime, Pilarovu knjigu, prvo izdanje, Beograd je otkupio, sve raspoložive primjerke, a zatim ih spalio. Tako je to Pilarovo kultno djelo (objavljeno pod pseudonimom Südland) desetljećima ostalo slabo poznato. Profesorici Štefan knjigu ,,Srpska pravoslavna crkva i fašizam" tiskali su doduše i nisu je spalili, ali su je bunkerirali po zagrebačkim skladištima da zauvijek nestane u mraku. Naravno istina, o kojoj su elaborirano pisali i Pilar i Štefan, nije mogla ostati niti zabranjena niti skrivena a niti zaboravljena.
...
esej je tek uvod u najnoviju dorh-ovu optuznicu po nalogu beogradskih teroristickih agentura u rh, znaci snv-a, novosti i slicnih velikosrpsko-jugokomunistickih medijskih terorista, ali to je neka druga prica za serbia today. mene fascinira kojih se knjiga dotice hkv, vrhunsko stivo.
Rekoše mi na drugom mestu da "im je dosta lokalnih & inih ustaša" te nekakavih neoliberala(šta god to bilo), pa evo sada osuđujem ovaj tvoj nastup u nizu proustaških nastupa!
Još samo da naučim kako ne treba biti autošovinista(šta god to bilo) i ima uvek & svuda me lajkuju i komentarišu.
Bar se nadam...
haha, ma suplje price, ne obaziri se. pravilo je jednostavno: ako se pojavis pod zenskim nickom, imas paznju dok te ne nacimaju da postavis sliku.
pa ako si privlacna zena, paznja ostaje i pojacava se, ako nisi, bah, zabavljaju se i pokusavaju te frustrirati.
ovako nista, budi sretan da ti se nitko previse ne obraca, imas svoj mir.
http://www.accuphase.com
mary edith durham - durch das land der helden und hirten, balkan-reisen zwischen 1900 und 1908
zemljom junackih prica i cobana - balkanska putovanja 1900-08.
(https://s19.directupload.net/images/200125/st8ty8eq.jpg)
procitao se putopis mary e. durham iz edicije zene-istrazivaci - stopama livingstona.
durham bijese zena koja je poslije povlacenja osmanlija istrazivala pustare balkanskog poluotoka poput cincarskog beograda.
u knjizi jedno poglavlje na vrlo zanimljiv nacin opisuje avanturu putovanja u beograd, napustanje civilizacije, zgode i nezgode, zivot u zaseoku od 60.000 neobicnih ljudi zaostalih za osmanlijama. egzoticne obicaje, bijeg od nametljivih udvaraca i sl. moze se reci u ravni sa istrazivanjem africkog kontinenta.
obhodjas, werhas, dimitrijevic, despot - ustaska vojnica 1, 2
oruzana sila ustaskog pokreta u nezavisnoj drzavi hrvatskoj 1941.-1945.
despot infinitus, zagreb, 2013, 2x 79,90 kn
(https://s19.directupload.net/images/200202/jqyl2yiy.jpg)
cita se povijest vojnog krila revolucionarnog ustaskog pokreta u dva toma.
vrlo znanstveni pristup, zvucna imena autora. pri uvodu osvrt na svu postojecu literaturu i ocjena iste.
razvoj ustaskog pokreta u doba monarhisticke diktature, prerastanje iz pokreta u rezim, vojna osnova, bitke, sve uz pedantnu obradu arhivske gradje iz zg-a, bg-a i njemacke iz usa. vrlo strucno, izuzetno. veliko osvjezenje u moru jugokomunistice jednostrane propagandisticke literature. uveo bih u skole, velika preporuka, nenadmashiva cijena.
i mnostvo odlicnih fotografija.
(https://s19.directupload.net/images/200202/rcgmcpij.jpg)
a najekstremniji medju njima, bivsi srbi
čitam patriša hajsmit - sovin huk
zanimljiv triler
dr. imbro ignjatijevic tkalac - uspomene iz hrvatske
zagreb, matica hrvatska 1945.
dr. e. i. von tkalac - jugenderinnerungen aus kroatien
leipzig, verlag von otto wigand 1894.
(https://s19.directupload.net/images/200217/mydgd2r6.jpg)
nabavio sam fototipsko izdanje tkalcevih uspomena u njemackom izvorniku iz 1894., te hrvatskom prijevodu koji objavljen u komunisticke matice hrvatske 1945. prije no sto i ta takva debilna ukinuta pa ih usporedjujem.
vrhunska zabava u nekoliko pogleda: ako pomisljate nabaviti fototipsko idanje: zabravite. nedostaje nekoliko stranica, druge duplirane, itd. morao sam uloziti prilicno truda nabaviti solidni pdf, raskupusati knjigu i urediti sve to. a i pdf u izdavaca fototipskog izdanja je manjkav, nije (samo) do tiska/uveza.
no vrijedi truda: tkalac bijese vrhunski predavac, stivo je zanimljivo, veze, plus bonus, imamo i to cenzurirano jugokomunisticko izdanje za usporedbu.
elem, autor opisuje van politickog previranja vrlo slabo poznato doba hrvatske (i panslavenske) povijesti balkana kroz osobnu obiteljsku pricu koja, tvrdim, za tri koplja tuce 99% bilo kojeg suvremenog predloska za kakvu ekranizaciju. tkalac bijese u vrlo povlastenom polozaju svjedociti dobu iz ugla "nebitnih" zbivanja, a koja sezu u historiografiju. rodom iz seljacko-kmetskog staleza iz centralne hrvatske, ali i plemickog (?), pa i trgovackog, pa i avanturistickog... pisac u bezbroj anegdota prepricava povijest i gibanja 18. i 19. stoljeca. vrlo cesto mameci smjesak.
od pradjeda koji postaje plemic (?), napusta plemstvo i odlazu u kmetsvo keglevicima, vraca se, bjezi u hajose, bogati se spekulacijama zitom, postaje brodovlasnik i trgovac... pa sve do tkalcevog djetinjstva, skolovanja, gimnazijskih dana, visih skola, austrije, njemacke (prvi hrvatski student u berlinu), francuske, italije, itd.
i definitivno bonus: komunisticki prepjev. vrhunski zanimljiva knjiga pruza jos savrseniji ugodjaj kad spoznamo boljsevicku cenzuru. prvo je izostavljen tkalcev predgovor, te ubacen predgovor nekakvog stanka dvorsaka (ili dvorzaka?).
sad, u tkalcevo doba hrvatska se je borila protiv germanizacije i madjarizacije, i to vrlo energicno, pri cemu je mnogo lobirala i za knezevinu srbiju. hrvatski romantizam, ilirski pokret, panslavenstvo, poslije jazu, itd. uglavnom, nisu ljudi jos spoznali beograd, malo idealizirali.
no sto je urnebesno: te tkalceve crte, gdje se pozitivno odnosi spram knezevine srbije, jugokomunisticka propaganda u uvodu karikira do perverzije, dok hrvatsku nacionalnu crtu, koja vise no prisutna, danas bi ga proglasili ustasom, presucuje na sve moguce nacine.
komunisticki uvod vrvi od idealizacije pojma srbije, u biti, sazeto se moze reci: postati srbin, to mora biti ideal i smisao svakog postenog hrvata i druga, "ugledajmo se na tkalca". to je glavna smjernica jugokomunistickog uvoda, opjevana u desetak presmijesnih crtica. mislim da nema veceg idiota pod suncom od hrvatskog komuniste, no to vi znate bolje od mene.
vrlo vrijedna knjiga, moglo bi jedno cestito izdanje, bez cenzure, ali nije bas politicki korektno. u izbacenom uvodu tkalac, primjerice, predbacuje nijemcima kako su slabo upuceni u pojam hrvatske, tek po schilleru, pa jos u negativnom smislu, tridestgodisnjem ratu, sedmogodisnjem, itd., dok postoji zivi interes za "divlja i stupidna plemena centralne afrike".
uglavnom, ja bih uredno izdanje bez cenzure i ekranizaciju (serija, dvije sezone), cita se u dahu, izuzetan covjek i autor.
navukose me tkalac na hrvatske, nazovimo to, liberale 19. stoljeca. vrlo fascinanto razdoblje, a kako je autor iznijeo svoje dozivljaje, doslovno vrh, veliki uzitak. angedote za pamcenje.
vidim da je pisao i pod pseudonimom hektor frank, primjerice 1896. geschichten aus dem vatican - ernstes und heiteres. racunam da slicno dozivljajima, historiografija, plus skakljive pricice oko velikih malih ljudi.
uzitak pomalo kvari ekipa koja u nase doba svojata tkalca i slicne, iako je covjek, moze se reci, bio pravi ustasa protiv austrijskog i madjarskog terora, madjarizacije i germanizacije, i kao takav mnogo podrzavao i srpsku nacionalnu borbu. no to je sve bilo prije srpske izdaje jugoslavenske ideje i sjasi kurta bec da uzjasi murta beograd zbivanja.
a sjetili su ga se i sorosevi medijski teroristi:
Andrea Feldman - IMBRO IGNJATIJEVIĆ TKALAC: europsko iskustvo hrvatskog liberala 1824-1912. (https://www.knjizara-dominovic.hr/Artikl/IMBRO-IGNJATIJEVIC-TKALAC-europsko-iskustvo-hrvatskog-liberala-1824-1912-.html?q=cGdcMTA0LHByXDc1Mjk0)
Quote"Tijekom većeg dijela života Tkalac je bio "proklet i zloglasan". Nakon njegove smrti veo zaborava prekrio je sjećanje na ovog vječnog lutalicu, erudita, političkog reformatora i buntovnika protiv svake religije.
U ovom ozbiljnom znanstvenom, ali pristupačnom djelu Andrea Feldman spašava od nezasluženog zaborava malo poznat svijet hrvatskih liberala sredine 19. stoljeća, njihove snove osuđene na propast - i fascinantan, ambivalentan i na neki način tragičan lik samog Tkalca - čovjeka koji je svoj dug život posvetio potrazi za izgubljenom idejom."
Marcus Tanner, urednik Balkan Insight, bivši je dopisnik novina The Independent s Balkana
Andrea Feldman magistrirala je i doktorirala povijest na Sveučilištu Yale (New Haven, CT, SAD). Autorica je i urednica nekoliko knjiga, između ostalih "Žene u Hrvatskoj: Ženska i kulturna povijest", (Zagreb, Ženska infoteka i Institut Vlado Gotovac, 2004) i "Povijesno gledamo : Razgovori s povjesničarima" (Zagreb: Izdanja Antibarbarus, 2007). Predavala je na sveučilištima u Bosni i Hercegovini, Kanadi, Velikoj Britaniji i SAD. Radila jer kao savjetnica ministra vanjskih poslova RH (2002-2004) i bila je izvršna direktorica Instituta Otvoreno društvo - Hrvatska (2004-2006). Danas predaje povijest na Učiteljskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu.
fuj, no dobro, nije covjek kriv, o tkalcu sve naj, srecom znam njemacki pa nisam ovisan o ovom smecu, mogu citati neiskrivljenog tkalca u izvorniku.
oko cijele ekipe tih, recimo, liberala, kao solidan izvor mi djeluje vlasta svoger:
Vlasta Švoger - Zur gesellschaftlichen Rolle der Peregrinatio Academica in Banalkroatien um die Mitte des 19. Jahrhunderts - Beispiel des Kreises um die Zagreber liberale Presse (https://hrcak.srce.hr/file/26714)
u ovom clanku daje odlican pregled kruga aktera oko tkalca.
mislim, pogledajte to smece. tanner/feldman, sve kao bivsa direktorica instituta otvorenog drustva, vec u reklami knjige navode tkalca kao - buntovnika protiv svake religije.
covjeka koji imao bezbroj rodbinskih i prijateljskih veza na najvishoj razini, bilo sa katolickim, bilo pravoslavnim najistaknutijim duznosnicima, medijski teroristi novog doba trivijalno sazimaju kao buntovnika protiv svake religije. vrlo objektivno i ni slucajno ne ulazi u njihovu manijakalnu agendu.
tkalac je vrlo opravdano kritizirao bezbroj pojava u crkvenih ekipa, ali ni priblizno na tragu danasnjih ludaka. primjer: kako u pricu o buntovniku protiv svake religije ulaze mnoge anegdote osobnih dozivljaja u samom srcu katolicke crkve, pozitivne i negativne, ili esej o mjesec dana provedenih u drustvu skolskog prijatelja sa zagrebacke gimnazije kod oca istog, srpskog pravoslavnog popa, i prenosenja esencije misli i razmisljanja istog o crkvenim i svjetskim temama koje nista manje aktualne ni danas. a tek odnos spram protestanata, mogao bi se nazvati - ljubav.
danasnja sorosevsko-manipulatorska ekipa svodi tkalca na trivijalni pamflet, isprazne uzrecice za budale, dok je tkalac izuzetno kompleksan i dubok lik.
(https://s19.directupload.net/images/200229/u975lcl9.jpg)
(https://s19.directupload.net/images/200229/2zo2nvd4.jpg)
tkalac pod pseudonimom hektor frank, papir iz 1896. za vjecnost, cudo od knjige.
nastavlja se 18. stoljece, ovih dana uz jelacica. citam tklaca, pa tako pomislih, pa tu je negdje i jelacic, a o jelacicu znam sto uglavnom i vecina naroda, znaci konkretno nista, tek cuo da postoji kad krenule one pjesme "ustani bane, hrvatska te zove, zove, ustao bih al' ne mogu, draskovic mi slomio nogu" i balvan revolucija. a bijese to sigurno jaci lik od svih jugokomunistickih izmastanih narodnih heroja kad ga tako presutili i oklevetali.
dr. ernest bauer - hrvatski ban jelacic
(https://s19.directupload.net/images/200326/xvptbhhc.jpg)
citam rut rendel macici u sumi
dobar krimic
ponukao me bato da obnovim gradju oko jednog od vrhovnih fantasticara beogradske skole, vladete milicevica. fasciniran sam da ocigledno jos i danas doticni opus izbija u sluzbi memoranduma ll i nalazi odjek medju teladi raznoj.
izvorno je vladeta milicevic u sluzbi monarhistickog, poslije komunistickog, drzavnog terorizma iz beograda lansirao bezbroj krivotvorina i sigurno je jedan od najboljih fantasticara koje beograd ikad iznjedrio.
(https://s12.directupload.net/images/200418/kfeeqbn9.jpg)
Zosko, ne kontam što te više boli dilanje droge od koncentracionih logora, kao da je prvo gore od drugog.
Inače, gledaj seriju Senke nad Balkanom kad si već spreman za malo jugoslavenske zabave. Tu ti Pavelić šverca opijum i visi drogiran po bordelima.
ali bato, to ti dodje kao da me danima progonis po raznim topicima da mi objasnis kako je vulin stvarno, ali stvarno i bas stvarno dobio kofer para od tete iz kanade. ali bas je i je i ja to prosto moram shvatiti da je, jer to tako je.
mislim, nije, mnogo je gore. :x
imas li ti trunku ideje koji je pojam vladeta milicevic? sve sto je ikad iznjedrila sagitaska radionica ima veci dodir sa stvarnoscu od bilo koje anegdote milicevica. pa cijeli svijet se sprda sa izjavama doticnog, francuzima se toliko popeo na glavu sa uvijek novim "spoznajama" i konstrukcijama da su doslovno izludili sa beogradom. strpali bi ga u kavez da nisu bili prisiljeni trpiti ga jer se atentat na kralja zbio u fra. i ti se meni danima nadovezujes gdje god da bi konacno citirao vladetu milicevica?!
Nešto si pobrkao, ti se meni danima nadovezuješ na Milićevića.
A ja samo sabiram 2 i 2. Meni Milićević nije bitan, pa ustaše su krijumčarile robu i 1990. Prosto je nevjerojatno misliti da nije tako bilo i 1930-40.
Ne bih na ovom topiku nastavljao sem da pohvalim još jednom Senke nad Balkanom.
pa ne bas. ti mi se danima kacis sa nekakvim opijatima, cak sam te pitao kako ti mogu pomoci da te napusti fiks-ideja i usrecis se.
no nastavljas i konacno postavljas izvor: vladetu milicevica
Pavelićeve ustaše švercovale drogu za Al Kaponea (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8635.msg734743#msg734743)
kako da ti docaram da su mi skoro potekle suze od smijeha? sta je sljedece? ravna zemlja?
Kakav izvor? Zosko, to dupetu u dojčlandu treba izvor, malo si zbunjen pa ne kužiš da su neki to na Balkanu vidjeli sopstvenim očima. Ne trebaju nam reference da bi znali ko je krao ili klao. Dovoljno je sjesti djedu u krilo i čut što je radio kad je bio mali.
Inače, priča je počela od tamo nekog Drvara i Grahova. Taman od moga djeda pokojnog i njegovih partizanskih avantura u tom kraju.
I onda dođe dupe iz dojčlanda i drobi o milićeviću. Kužiš zosko kolko je 2 i 2?
a?
pa cuj, bato, moj je djed visoko odlikovani partizan koji je 1945. kad krenula revolucija i pljacka odbacio partiju, popljuvao komuniste i sve lazi koje drndali dok se nisu otkrili u miru.
tvoj je ocigledno od onih koji mrtvima cupali zlatne zube, junacio se nad nevinim i nemocnim narodom i pljackao. jos si mu u krilo sjedao. da nemas neke traume s te strane? :)
znaci, posteni ljudi su otisli zaradjivati kruh svojim radom, dok tvoj deda pljackao. i, sta sad imas? raspade se opljackano, raditi nisi naucio, mozga nemas... mozes samo citirati vladetu i kukati.
I tu si pobrkao stvari ali nije sad to tema.
Pričali smo o Al Kaponeu i Pavelićevom opijumu, sjećaš se, ne? Poslije 1944. većinu partizana čine bivše ustaše i četnici.
Kad lijepo imaš 2 i onda dobiješ drugo 2, samo ti nedostaje +. A to sam ja, Bata, tvoj + <3
sve je dobro dok se drzis opijata, samo nemoj u junacke price...
Nema junačkih, đed se borio samo protiv Talijana i ustaša, vidio dva Njemca čitav rat.
znaci, talijanska zona gdje nije bilo hrvatske vojske. s talijanima suradjivao, hrvatske seljake nazivao ustasama, babu ustasu iz susjednog sela oslobodio ustaske krave, podigao si spomenik.
sa ili bez zbrajanja, tako nekako. :)
Ma ne, nego što bih sad o ustaškim silovanjima i klanjima kad su ti i opijati previše.
Nije to hrvatska vojska zosko, ne vrijeđaj Hrvate. Pa danas je Uskrs!
Ako te baš zanima gdje mi je djed bio vidi brigade Peka Dapčevića.
Moji su bili civili
Samo jedan tetak domobran
peko dapcevic. znaci dobro sam procijenio, sprijeda petokraka, iza kokarda, nijemca vidio nije, oslobadjao babe od blaga.
(https://s12.directupload.net/images/200419/4rc2hola.jpg)
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Peko_Dap%C4%8Devi%C4%87
Lol, kakvi elementarni propusti koje i obična wiki strana pobija
Pazi, nije sad to bitno, nego jel jasno za opijum, to me zanima?
wiki je alfa i omega krezubih, znam, znam... :)
za opijum nije jasno, moras jos malo objasnjavati. stali smo kod tvog poziva na vladetu milicevica, jednog od najistaknutijih fantasticara bg-a kroz prostor i vrijeme, velikog guslara. jos uvijek nisam povezao kako je beogradska politicka kasta trgovala opijatima, sve preko uhro-a. sa al kaponeom, naravno.
Možda bi mogao saznati ko je u Zagrebu prepakivao robu za početak?
Inače, Dapčevića kao učesnika Španskog građanskog rata nazvati četničkom pridošlicom u Nob je retardirano [emoji38]
a ne, ne nazivam dapcevica cetnickim pridoslicom. kazem da je najobicniji ubojica, onako, drek.
Prva rečenica ovog tvog Sabljaka je to, tako da riješi što hoćeš.
A nešto mi iz perspektive 21. stoljeća ne djeluje da je Dapčević dovoljno pobio.
to se zove partizanska bolest, bato, ali ne brini, proci ce. bitno je da imamo sanitarni koridor. :)
Trebaju četnici i ustaše zahvaliti Dapčeviću što ih je u tolikom broju i tako zdrave ostavio danas, što jes jes.
Zamisli da ih je obriso, ne bi imao ko lajat :D
Ali droga mene muči, kažu da mijenja genetiku u drugoj generaciji gore no incest, što misliš?
friedrich würthle - die spur führt nach belgrad - die hintergründe des dramas von sarajevo 1914
(trag vodi u beograd - pozadina sarajevske drame 1914.)
verlag fritz molden, 352 stranice, 1975.
(https://s12.directupload.net/images/200425/8g6dp2xb.jpg)
nastavlja se citanje najizuzetnije analize sarajevskog atentata, sve iz pera istrazivaca koji svjetski autoritet broj 1 iz te oblasti. jos sam imao srece da dobijem knjigu sa posvetom kolegi znanstveniku koji ubacio i eratu. vrlo temeljan rad, a ne postoji arhiva u koju würthle nije imao uvid, od austrijskih, pa sve do zarobljenih beogradskih, onih iz najdubljih ponora gdje se inace krije istina.
ah da, knjiga je rezultat 12 godina intenzivnog istrazivanja vrhunskog strucnjaka. fenomenalno je predstavio ono sto razum koji poznaje beograd zna na prvi pogled, ali znanstvenici vole tako.
(https://s12.directupload.net/images/200425/hzothf49.jpg)
prelistavam stare hrvatske revije u potrazi za clancima jure petricevica (https://hr.wikipedia.org/wiki/Jure_Petri%C4%8Devi%C4%87) koji slovi za jednog od najvecih strucnjaka za jugokomunisticku gamad, pa naidjoh na esej koji prikazuje strukturu pljackaske partije dokolicara:
(https://s12.directupload.net/images/200531/wbqnoox8.jpg)
(https://s12.directupload.net/images/200531/lelsqkok.jpg)
a lijepo je sazeo i rasprodaju radnika od strane iste jugokomunisticke gamadi, u biti mehanizmi koji se ponavljaju:
(https://s12.directupload.net/images/200531/wr47des4.jpg)
Hrvatska privreda bila bolja no danas. Hrvatska samo korist imala, ulagale se jugoslovenske rezerve u turističku infrastrukturu, nikad nije ni vratila uloženo. Baš se napatila, a sad kad upravljaju bez Srba mnogo su bolje prošli [emoji38]
bas citam, ulagalo se i u kulturu...
(https://s12.directupload.net/images/200531/ncpna3uu.jpg)
Vidio knjigu u izlogu hahaha
Koji argument, jel to nakon tri piva i osam ćevapa rasprava u germaniji?
E, kad smo već kod umjetnosti, pa hrvatski umjetnici su i dolazili u Beograd, ostajali tamo, znam im sinove i unuke koji su rođeni Beograđani a Hrvati.
Nije valjda Zagreb bio centar umjetnosti u Jugi, besmisleno.
(https://s12.directupload.net/images/200602/pfcgizdl.jpg)
procitala se knjiga nenada piskaca (https://www.hkv.hr/izdvojeno/komentari/nenad-piskac.html) pod naslovom stoljece srbijnskoga terora 1918. - 2018.
jakovlje, 2018, meki uvez, 162 stranice
nenad piskac slovi za jednog od najboljih hrvatskih kolumnista ciji clanci obradjuju spomenutu problematiku, t.j. jugokomunisticko-velikosrpske nasrtaje na hrvatsku, bilo pri otvorenoj agresiji, bilo pri puzecoj kao onoj zadnja dva desetljeca.
knjiga sadrzi proshireni uvod koji donosi kronoloski osvrt na stoljece srbijanskog terora podijeljen na pet razdoblja, pri cemu vrlo strucno isticne bitne stavke i karakteristike pojedinih prilika. nadovezuje se prikaz aktualnih clanaka sa portala hrvatskog kulturnog vijeca i demaskiranje aktualne puzece agresije kojoj svjedocimo, klasicne nesposobnosti i korumpiranosti hrvatskog politickog kadra, klasicne jugokomunisticko-velikosrpske sprance (zijev), te konacno klasicnih globalnih igraca iz sjene.
nedostaje klasicna reakcija hrvatskog naroda kad mu dosadi gledati pajace razne, ali i to ce kao i uvijek, pa se nadamo drugom, proshirenom izdanju.
ocjena: vrhunsko, vrlo lucidan autor, veliki strucnjak, djelo bi trebalo biti uvedeno u skolski sustav "nase regije" kad se pristupi dekomunizaciji hrvatske i develikosrbizaciji beogradskih teroristickih agentura poput pupovcevog novog srbobrana. preporuka.
srbijanski teror 2018, daj nam skeniraj koju stranu ove znanstvene fantastike!
skenirati? a, pa nismo srbi. evo ti pa kupi najnoviju knjigu, posteno platis pa citas, ekonomija, da se vrti, ne moze sve padati s neba, nije covjek dosao izshume da mu partija placa racune opljackanim.
NEBESKA SRBIJA U HRVATSKOJ (http://nenad-piskac.mozello.com/store/params/category/0/item/1110642/)
(https://s12.directupload.net/images/200603/yp6i5kcm.jpg)
Da plaćam to zbog dvije strane, daj da vidim kolko je lik pismen
Zosko, nabavljaj!
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/s960x960/84553875_818263668650637_981413586347753472_o.jpg?_nc_cat=100&_nc_sid=0be424&_nc_ohc=uda0eZZN6DUAX-SeuPc&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&_nc_tp=7&oh=34af638c4b66a3d621209b250f650e8b&oe=5F001087)
boljsevicka nacifikacija vatikana proteze se vec desetljecima, stara ofucana prica za nove budale. to je sve vrlo precizno istrazeno. sto bi mene tu zanimalo vidim i u tvojoj reklamai, t.j. isticanje pavelica i artukovica, koji inace bili prilicni kreteni, medju ozbiljne naciste, znaci beogradska spranca, drndanje koje ne zanima da bi se trosile pare na gluposti.
ali mozes mi pokloniti knjigu za kolekciju beogradskih dijareja.
beogradska dijareja?
(https://pictures.abebooks.com/1LACEYLANE/17767496635.jpg)
Quote from: džin tonik on 05-06-2020, 00:11:02
isticanje pavelica i artukovica, koji inace bili prilicni kreteni
(https://www.portalnovosti.com/img/media/image/8vsxir62skkf4j2m7zpf9v56eb9.jpg)
pa kazem: poznato je maltene u dan kad je boljsevizam lansirao ideju nacifikacije vatikana, zasto, kako, tko je sta napisao u tom skladu, a dobio si osvrt i na "domace" izdanje, t.j. beogradsku dijareju koja zanemaruje 20 godina srbijanskog terora i hrvatsku reakciju, te srpsko-hrvatski rat pokusava prepjevati u jadne ugrozene srbe, slepa se uz ovu boljsevicku propagandu.
joj, ajd nemoj zasrati i ovaj topik, ljubi te ciko, eno ti skalopa, pa razmjenjujte slicice. bas si napast. dvadeset godina cekam nekog ozbiljnog za raspravu, a nitko se ne usudi kad imate izmastanu povijest, sve laz, pa se sad ti nakalemis...
jel, pa eno ti Tuđmana koji tvrdi da je Vatikan sarađivo s Hitlerom
a realno jel to Tompson s Pavelićem, tri kretena na jednoj slici, zamisli
bato, iako vrlo rado rabim vrlo ogranicenu terminologiju i stil, mene ne zanimaju diskusije u tvom mentalnom ogranicenju, okviru koji ti nametnuo jugokomunizam. onako, pavelic, hahaha. tako mozes uvrijediti komunistickog idiota.
eno, ti si izbosne. uzmi kakvu knjigu (ozbiljnu) koja obradjuje krizu ndh rane 1942., njemacko-cetnicko-talijanske pripreme za sta?, ostale aktere, organizaciju, reakciju, okvire razne oko sarajeva, pavelica, francetica, itd. pa se javi. mislim, sto me pokusavas smoriti glupostima s kojima mozes smarati tek idiote tipa jugokomunista koji artikuliraju misli iq-a 35, sve to neodredjenim zvukovima, slicicama i stvarima koje ne razumiju ali znaju?
umiješ li zosko ostat fokusiran na temu više od deset sekundi? Naime, moje poente su vrlo jednostavne: reko si da je "nacifikacija Vatikana" neka boljševičko-beogradska dijareja, nažalost moraš pojest Tuđmanova govna pošto lik reče da je Pije sarađivao sa Hitlerom.
Pokušaj takođe da ne izbaciš Tompsonov zadomspremni jedan dan a drugi dan kad se Tompson slika sa Pavelićemkretenom, onda se nešto pokušavaš vaditi na moj jugokomunizam. Pa ček, jugokomunizam se borio protiv tog kretena, ne?
i što sad ta NDH 1942. pobija u vezi ovoga? Dakle, NDH 1942. pobija da neki zosko sa sagite jedan dan slavi Tompsona, drugi dan pljuje Pavelića, a slikanje Tompsona s Pavelićem je toliko traumatično da se moramo pozvati na NDH42?
Ili je Tuđmanova konstatacija da je Vatikan sarađivao sa Hitlerom tolika trauma da se mora potegnuti NDH42? Pa jebiga, čija god da je dijareja, mojne je jedeš.
da ne bude neke zabune oko oftopika, ja čitam Franju Tuđmana - Bespuća povijesne zbiljnosti, a zosko čita Piskača koji se predstavlja kao Tuđmanovac, kritikuje imaginarnu "detuđmanizaciju" Hrvatske kao dekroatizaciju, a lik ne zna ni šta mu Tuđman piše u Bespućima.
otvoreni su vatikanski arhivi
ništa sporno nema u njima
čad su podvalili nosatog nuncija (ambasadora u berlinu) da je to slika s hitlerom pape
Quote from: Labudan on 05-06-2020, 02:02:33
...Naime, moje poente su vrlo jednostavne
...
pa da! koliko bih ja morao biti dokon i zaludan da ti prevodim razne autore na jugokomunisticki i natezem se od nemila do netraga? lijepo je da nesto citas, ali... kad bi se bavio sadnjom krumpira, gdje bi ti bio kraj.
zlosko, da ti čika Bato objasni
(https://pbs.twimg.com/media/EWwrs-CX0AAwLhW.jpg)
Komi ne sprdaj se, otvorili arhiv poslije okruglo 80 godina i ništa nisu našli, svaka čast, aj saberi dva i dva
Pritom kad su ga otvorili, bukvalno 1. marta a 10 dana kasnije korona, stilud? nas-rofl
tek ćemo da vidimo šta tu piše a i da li je čačkano 80 godina popravljano
što jopet ništa ne pomaže tupom zlosku kad Tuđman napisa da je Pije sarađivao sa Hitlerom
jel to moguće inače, aj ne budite glupi, eo me peti put ponavljam: Franjo Tuđman, prvi predsjednik Hrvatske i otac nacije, napisao da je Hitler sarađivo sa papom Pijem. Izvolte komentirajte.
Interpretacija zavisi od uverenja. Moj jednostavni um primećuje samo da dve iljade godina svi na Balkanu jedu isto, piju isto. Krste se u šreh ili frket ili se klanjaju. Mrze se zbog toga, a ne zbog porekla.
vlado vladic - sluga domovine - zivot hrvatskoga viteza vjekoslava maksa luburica - generala drinjanina
bilic-eric, 2018, tvrdi uvez, 1232 stranice
(https://s12.directupload.net/images/200607/lvo8bzh9.jpg)
cita se fenomenalna knjiga vlade vladica, najpotpunije i najobjektivnije djelo ikad sroceno o generalu vjekoslavu luburicu.
1232 stranice, nekoliko desetaka tisuca fusnota (!), tematski podijeljena na poglavlja, pri cemu donosti navode iz doslovno sve postojece literature i suprotstavlja ih u portazi za realnoscu. izuzetno djelo, nije mi jasno kako jedan covjek moze kolicinski obraditi slicnu masu podataka na strogo znanstveni nacin bez da utrosi tri zivota. velika preporuka.
tomislav vukovic - kako je nastao mit
glas koncila, 2016, tvrdi uvez, 160 stranica
(https://s12.directupload.net/images/200608/2rpvz5am.jpg)
procitala se vrhunska znanstvena studija djelovanja jugokomunisticko-beogradske teroristicke organizacije pod nazivom "javna ustanova spomen podrucje jasenovac" ili jusp-jasenovac.
poslije uvodnih osvrta na nastanak raznih studija iz doba sfrj, kao temelj popisa zrtava jusp-a deteljno se identificira poimencni popis saveznoga zavoda za statistiku iz 1964., koji radjen poradi reparacijskih zahtijeva i obuhvaca cijelu jugoslaviju. dalje se iznosi kako je popis skrivan u beogradu jer nije ispunio "zadate brojke", dok jedna kopija konacno nije ukradena 1998., te iznesena u javnost.
slijede osvrti na mehanizme manipulacije, beogradsku epsku fantastiku, prepjeve razne, multiplikaciju fantastike, sve do virtualnog jasenovac research institute-a iz new yorka, t.j. u stvarnosti banja luke.
te konacno osvrt na konkretnu multiplikaciju fantastike, pri cemu je od nekoliko nacina podvala i manipulacija primjer kloniranja zrtvi daleko najgluplji.
jugokomunisticko-beogradska teroristicka organizacija pod nazivom jusp-jasenovac, a pod upravom direktorice natase jovicic i na trosku hrvatskog proracuna, prosto je klonirala 14000 navodnih zrtava.
znaci ovako: popis zrtava kreiran je da se izlistava po abecednom redu. no tek po prezimenu. unutar jednog prezimena nije se sortiralo po imenu. tako da je popis tekao, primjerice za prezime blablaic, ovako:
blablaic jana
blablaic ana
blablaic zvonko
blablaic tanja
...
zasto? svaka stranica spiska obuhvacala je 40 navodnih zrtava, a 14000 zrtava su klonirali, t.j. prosto c/p. tako ste, primjerice, pri izlistavanju prezimena blablaic dobili 400 zrtava, od cega 170 potencijalno stvarnih i 230 doslovnih (visestrukih) kopija. nije upadalo u oci, jer spisak nije sortiran abecednim redom i po imenu, inace bi zaredalo, primjerice, 18 identicnih blablaic ana. a program za pretragu bio je tako podesen, da ako ste blablaic ana upisali u potragu, kao rezultat dobili bi pri ispisu samo jednu, klonove bi program potisnuo.
tako je spisak napuhan za 14000 zrtava, koje doslovno c/p.
kad je manipulacija otkrivena, ocekivali bi da je primjerice prezime blablaic uredjeno na nacin da klonovi uklonjeni, t.j. popis suzen sa 400 na 170 zrtava, ali ne. popis je "ispravljen" na nacin da su klonovi jednostavno proizvoljno zamijenjeni drugim blablaicima sa spiska zrtava jugoslavije iz studije 1964., cijih mjesto stradanja jednostavno prepjevano u jasenovac. tako na spisku mozete pronaci zenu koja zrtva ubojstva (iz strasti) stotinama kilometara od jasenovca, ciji ubojica sudjen i osudjen, a ona prepjevana u jasenovac.
ocekivao bi se i kazneni postupak protiv jugokomunisticko-beogradskih terorista, t.j. jusp-jasenovca, konkretno direktorice natase jovanovic, ali to u nekoj bajki, jelte.
mirko sancevic - od bosanskih suma do venezule
knjiznica hrvatske revije, ljudi i krajevi knjiga 22, münchen - barcelona 1982., 394 stranice
(https://s12.directupload.net/images/200621/8sja6kp5.jpg)
procitala se izuzetna knjiga mirka sancevica (https://hr.wikipedia.org/wiki/Mirko_San%C4%8Devi%C4%87), sina milana sancevica i oca zdravka antuna sancevica (https://hr.wikipedia.org/wiki/Zdravko_San%C4%8Devi%C4%87), ministra ratne vlade rh i veleposlanika u bih.
sancevic bijese jedan od (naj)vecih industrijalaca za prve yu, apolitican, sklon h(r)ss-u i sa vrhunskim vezama u politici onog doba, primjerice radic, ivan frkovic i beogradska carsija. dozivljaje opisuje vrlo temeljito, sve uz podlogu osvrta na tursku hrvatsku, pa brcko i mnoge regionalne centre bih gdje bio aktivan za juge i ndh, pa preko emigracije do postavljanja sumarstva u venezueli. izuzetna knjiga za povjesnicare ili za razumijevanje prilika u bosni, kao i jedne od kljucnih industrija.
lista se
allgemeine schweizerische militärzeitschrift
godiste 1956., uvezano, 938 stranica
(https://s12.directupload.net/images/200626/n2m9innr.jpg)
slucajem pronasao u antikvarijatu jednu vrlo poznatu mjesecnu reviju, prilicno rijetko godiste, 1956., koje se uglavnom jos povremeno moze pronaci tek po vrlo specijaliziranim bibliotekama kakvih vojnih ustanova.
ova poslijeratna (ww2) izdanja sadrze, pored strucnih eseja, rasprava oko literature, vrlo ozbiljne analize mnogih ww2-bitaka, svjedocanstva istaknutih ucesnika, casnika, te su uglavnom koristena pri obuci (nato). 1956. godiste sadrzi jedan izuzetni esej u tri dijela, rekli bi pravu rijetkost, t.j. clanak generala fedora dragojlova (https://hr.wikipedia.org/wiki/Fedor_Dragojlov). dragojlov se ovom prilikom osvrce na vecinu vojnih operacija u ndh, uz ostalo.
zanimljiv je i uvod redakcije, koja vrlo diplomatski navodi da pruza priliku i drugoj strani ispoljiti sto ima reci, nakon sto 1953. dusan kveder za casopis izesejisao jugokomunisticke bajke i podvale. ne da oni to kazu tako izravno, ali jasno je da ovako ozbiljan casopis nikad nije nasjeo na iste, jer su podvale uvijek i bez iznimke izuzetno debilne. komunizam i inteligencija se iskljucuju, to uvijek dodje do izrazaja i prepozna se.
(https://s12.directupload.net/images/200626/hsbljfg7.jpg)
inace je zanimljiv i razvoj onodobne tehnologije i trgovine oruzjem, sve u kontekstu hladnog rata, zgodno za prelistati.
(https://s12.directupload.net/images/200626/gy5qrlsa.jpg)
dr. jere jareb - politicke uspomene i rad dra branimira jelica
cleveland 1982., 648 stranica
(https://s12.directupload.net/images/200628/pyf4mmsj.jpg)
cita se jarebova knjiga o branimiru jelicu (https://hr.wikipedia.org/wiki/Branimir_Jeli%C4%87), istaknutom organizatoru ustasko-domobranskog pokreta kontra beogradske teroristicke drzavne diktature za prve jugoslavije. ime jareb uvijek stoji za izuzetan rad, znanstveni temelj, vrhunsku obradu bez ideoloskog upliva, manipulacije.
prvo poglavlje vjerno prenosi cjelokupni jelicev esej koji isti objavljivao kroz mnogo godina (1960.-65.) u nastavcima u novini hrvatska drzava, sve uz obilje komentara, fusnota, a obradjuje razdoblje od 1923. do 1948.
slijede razni prilozi, osvrt na rad hrvatskog narodnog odbora i sl.
vrijedna knjiga koja mnogo pridonosi raskrinkavanju beogradskih i jugokomunistickih podvala, a vrlo je aktualna bila i ostala. velika preporuka ako vas zanima sta vam se desava.
Quote from: džin tonik on 08-06-2020, 19:30:41
tomislav vukovic - kako je nastao mit
glas koncila, 2016, tvrdi uvez, 160 stranica
ovo ide uz knjigu, clanak solidno navodi manipulacije razne.
Nikola Banić i M. Koić: Kako je krenulo, jasenovački 'godišnjak' bi ubrzo mogao završiti kao mitski 'trogodišnjak' (https://narod.hr/hrvatska/nikola-banic-i-m-koic-kako-je-krenulo-jasenovacki-godisnjak-bi-ubrzo-mogao-zavrsiti-kao-mitski-trogodisnjak)
QuoteEto, dočekali smo i časopis Godišnjak u izvedbi djelatnika Javne ustanove Spomen-područje (JUSP) Jasenovac. Godišnjak 2020 se doduše odnosi na događaje iz prošle godine i prigodno je izdan na neradni dan 1. svibnja. Ne trebaju nas iznenaditi ni prigodne proturječnosti glede novog časopisa jer one su osnova djelovanja, a i ,,dejstvovanja" JUSP-a Jasenovac. Zanimljivo, ali znakovito, u Godišnjaku se uopće ne spominju dostignuća ni stanje na mrežnom jasenovačkom popisu, kamenu temeljcu rezervnog jasenovačkog mita. Već na početku časopisa može se saznati kako se između ostaloga ,,Spomen-područje Jasenovac brine (...) o masovnim grobnicama u Krapju, Mlaci i Jablancu." Ako postoje masovne grobnice na ta tri mjesta, djelatnici Javne ustanove Spomen-područje Jasenovac morali bi se svim silama zalagati da se provedu terenska istraživanja i iskapanja posmrtnih ostataka kako bi se barem okvirno ili po mogućnosti precizno utvrdio broj stradalih, uzrok smrti i eventualno identitet žrtava, primjerice, temeljem nađenih predmeta ili DNA analizom, gdje je to moguće. Samo tako se odvaja istina od mita. Osim toga postavlja se pitanje zašto se djelatnici Spomen-područja Jasenovac kako se sami nazivaju uglavnom bez onog ,,Javna ustanova" ne brinu i za masovnu grobnicu u selu Košutarica. Naime, ta lokacija je već 1946. godine navedena kao masovna grobnicu za čak 50.000 ljudi. [Zločini u logoru Jasenovac, Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, Zagreb 1946., (izdanje knjige plaćeno od "Ministarstva prosvjete i kulture" srpskog etniciteta u Bosni i Hercegovini odnosno tzv. Republike Srpske), s. 48] Barem tako ,,iskazuju suglasno" zatočenici Hinko Steiner i Egon Berger. Berger je predratni komunist i Židov koji je cijeli rat preživio u logoru Jasenovac koji je po riječima trenutnog ravnatelja JUSP-a Jasenovac Ive Pejakovića bio ,,(...) mjesto genocida nad Srbima i Romima, holokausta nad Židovima (...)". [Godišnjak, s. 4] Inače, na mrežnom jasenovačkom popisu se nalazi jedan Hinko Steiner Židov iz Vukovara ubijen 1941. godine. U mrežnom jasenovačkom popisu se kao prvi izvor podataka za navodno u Jasenovcu ubijenog Hinka Steinera navodi knjiga M. Švob. Prema Švob ,,Hinko Štajner Steiner" iz Vukovara ubijen je u Jasenovcu u srpnju 1941. godine. To je naravno nemoguće jer je logor Jasenovac u Bačićevoj ciglani uspostavljen tek sredinom studenoga 1941. godine, a Bročice i Krapje, dva mala efemerna logora, koji su mu prethodili uspostavljeni su krajem kolovoza 1941. godine. Švob kao izvor podataka za Hinka Steinera navodi Arhiv Beograd Obiteljski list. [Švob 2004, s. 611] Znači, prema tome, Steiner nije mogao svjedočiti o događajima iz zime 1941./42. godine jer je već prije bio ,,ubijen" u logoru kojega još nije ni bilo. Osim toga prema komunističkom popisu žrtava rata (SZSJ64), glavnom izvoru za mrežni jasenovački popis, taj Hinko Steiner je stradao u Auschwitzu. Prema digitalnoj inačici komunističkog popisa žrtava rata (L64) Steiner je ubijen u Auschwitzu krajem kolovoza 1942. godine. Međutim, prema I. Vukiću Hinko Steiner je pušten iz Jasenovca u veljači 1942. godine. [Igor Vukić, Labour Camp Jasenovac, 2019., s. 158] Znači u tom slučaju Steiner bi mogao biti svjedok, ali tada ne može biti žrtva. Ovo je prikaz sheme jedne od tisuća laži s mrežnog jasenovačkog popisa. Laž krene iz ,,Judenfrei" Beograda i obavezno završi u Jasenovcu uz pomoć ekipe iz Hrvatske koja to radi iz uvjerenja ili oportunizma. Što se tiče Steinera, on je uvjerljiv kao svjedok jednako kao što je uvjerljiv kao žrtva. Steinerov slučaj nije izuzetak kao što ćemo pokazati kasnije u tekstu. Takvih ubijenih u Jasenovcu od ustaša koji su potom svjedočili nakon rata ima još.
Nadalje, prema Bergerovim navodima. primjerice, u Krapju, bi bilo za očekivati oko 20.000 leševa [Egon Berger, 44 mjeseca u Jasenovcu, Grafički zavod Hrvatske, 1966. s. 39]. Naravno, u slučaju da tamo nije prošla ,,drobilica", epohalno otkriće Ive Goldsteina. Zanimljivo je da, koliko nam je poznato, u Krapju, Jablancu i Mlaki nije bilo iskapanja, međutim, već i neinvazivnim geofizičkim metodama mogla bi se utvrditi mjesta masovnih grobnica – ako ih ima. Da ne bi bilo zabune o tome je li uopće moguće naći masovne grobnice jasenovačkih žrtava, Egon Berger, jedan od glavnih svjedoka na čijim se pričama temeljio službeni jugoslavenski mit o Jasenovcu, između ostaloga je sukladno službenim jugoslavenskim postavkama o jasenovačkom mitu tvrdio kako je samo na lokalitetu Gradina [selo Donja Gradina na desnoj obali Save nasuprot Jasenovcu u Bosni i Hercegovini] ubijeno na stotine tisuća ljudi. [Berger, s. 69] Danas neki samo iz taktičkih razloga zagovaraju broj od oko 84 tisuće žrtava s mrežnog jasenovačkog popisa uz obavezan naglasak da to nisu sve žrtve. Pri tome se ne zamaraju činjenicom da koriste svjedoke koji tvrde da je na nekim mjestima ubijeno nekoliko puta više ljudi nego što ih ima na njihovom popisu za logore Jasenovac i Stara Gradiška. Provjere podataka navodnih žrtava s mrežnog jasenovačkog popisa pokazale su kako se na jasenovačkom popisu nalaze preživjeli, umrli ili ubijeni na drugim mjestima, nestali, ljudi nepoznatih ratnih sudbina, nepoznatog identiteta pa čak i potpuno izmišljene žrtve. O temama koje narušavaju idilu jasenovačkog mita u Godišnjaku nema ni slova.
Pukovnik ili pokojnik
Ovaj Godišnjak JUSP-a Jasenovac je u svojem prvom izdanju u apsurdima i proturječjima otišao i korak dalje. Naime, na 62. stranici nalazi se slika Jakoba Atijasa, bivšeg logoraša, a uz nju je dodan i jedan njegov citat. U tipično nepreciznom stilu ne pišu ostali podaci o kojem se točno Jakobu Atijasu radi, ali to je moguće saznati pomoću slike. Naime, sliku istog čovjeka moguće je pronaći u četvrtoj iz serije od knjiga ,,Mi smo preživeli: Jevreji o Holokaustu" [Mi smo preživeli...: Jevreji o Holokaustu. 4, Beograd : Jevrejski istorijski muzej Saveza jevrejskih opština Srbije, 2007.] na 219. stranici koja je i javno dostupna na Internetu. Na temelju podataka iz te publikacije može se zaključiti da se radi o Jakobu Atijasu rođenom u Sarajevu 1920. godine ocu Moricu i majci Mirjam, a upravo se na mrežnom jasenovačkom popisu nalazi i Jakob Atijas (1920.) iz Sarajeva kod kojega je umjesto očeva imena navedeno žensko ime Merjam. To je valjda vrhunac znanstvenog dosega ili samo uobičajena lukavost komunističkih propagandista i njihovih neokomunističkih nasljednika. O ovom slučaju je već pisano u nekoliko navrata u Hrvatskom tjedniku. [Hrvatski tjednik 8. prosinca 2016., str. 32-33; Hrvatski tjednik 25. listopada 2018., str. 32-33] Znači Godišnjak 2020 JUSP-a Jasenovac jasno dokazuje da je jedna od osoba navedenih na njihovom mrežnom jasenovačkom popisu zapravo preživjela rat i da je lažna jasenovačka žrtva. Tako sami sebe nehotično demantiraju. Umjesto ovakvih parodija i objave propagandnih mudrolija pukovnika u Hrvatskoj ozloglašene agresorske vojske djelatnici javne ustanove na državnom proračunu prvenstveno bi morali ukloniti s popisa lažne žrtve kao što su Jakob Atijas ili Hinko Steiner. Naravno, ne mislimo na trenutnu ekipu, već na nove koji će se držati znanosti i činjenica, a ne političke agende. Najžalosnije je kako ovo nije jedini lažni Jakob Atijas na mrežnom jasenovačkom popisu. Na tom popisu je 13 Atijasa kojima je ime Jakov odnosno neka od inačica tog imena. U digitalnom arhivu Yad Vashema je 48 zapisa na upit za Jakoba Atijasa. Od toga je 20 svjedočanstava rodbine, prijatelja ili židovskih organizacija (PoT). Od tih 20 zapisa 12 ih se odnosi na žrtve iz ND Hrvatske. Zbog u većini zapisa iz kategorije svjedočanstava oskudnih identifikacijskih podataka ne može se sa sigurnošću utvrditi o koliko se žrtava radi. Međutim, najviše mogu biti četvorica od kojih su potencijalno dvojica ili trojica stradala u Jasenovcu, a moguće je kako se radi samo o trojici od kojih je po jedan stradao u Auschwitzu, Đakovu i Jasenovcu. Znači najmanje desetorica Jakoba Atijasa su lažne jasenovačke žrtve, a moguće da ih je čak 12 od 13 s popisa lažno.
Politički aktivizam umjesto činjenica
Jedan od osnovnih problema pretjerane propagande je da se u nekontroliranoj aktivističkoj ostrašćenosti kad-tad sam sebi skače u usta. Evo nekoliko primjera. U logoru Stara Gradiška su velikim dijelom bili politički zatvorenici odnosno komunistički agenti i jataci. Priče o tome kako je ustaški pokret smatrao da se politički zatočenici mogu preodgojiti u logoru izravno negiraju tvrdnje iz istih izvora da se radi o logorima smrti odnosno mjestima genocida. [Godišnjak, s. 64] Navodi o organiziranom otporu također su u suprotnosti s namjenom logora smrti. Kako izgledaju pravi logori smrti znamo iz nedavne prošlosti iz svjedočenja Hrvata koji su preživjeli torture u srpskim logorima tijekom Domovinskog rata. U logorima smrti se ubija, a ne preodgaja. Svaki otpor znači smrt. Smisao logora u kojima su navodno poubijane stotine ili bar desetci tisuća ljudi nije preodgoj, već što efikasnija i brža eliminacija. Primjeri pojedinačnog i kolektivnog odnosno organiziranog otpora kako se navode u Godišnjaku samo dokazuju da logori Jasenovac i Stara Gradiška nisu bili takvi kakvima ih opisuje jugokomunistička propaganda koju prepisuju djelatnici JUSP-a Jasenovac. Primjerice, u Godišnjaku se navodi kako je krajem ožujka 1942. godine u logoru Stara Gradiška grupa od dvadesetak komunista zatvorena u samice i osuđena na smrt glađu i žeđu. [Godišnjak, s. 66] Nakon četiri mjeseca isto se ponovilo i s drugom nešto većom grupom komunista. Ako je ovaj dio nelogičan i neuvjerljiv, kako tek nazvati objašnjenje zašto ustaše u ,,logoru smrti" jednostavno po kratkom postupku ne poubijaju komunističke teroriste koji su im smrtni neprijatelji? Prema ,,ingenioznom" objašnjenju dodatan razlog zatočenju druge grupe komunista u Staroj Gradiški ,,(...) bio je dolazak velike grupe zarobljenika s Kozare, za koje su se ustaše bojale da ne stupe u kontakt sa zatočenim komunistima što bi dovelo do širenja i jačanja partijske logorske organizacije." [Godišnjak, s. 66] Međutim, neki od komunista iz ,,ćelija smrti" kao primjerice Dugandžić koji se spominje i u Godišnjaku su ubijeni u listopadu 1942. godine [Miletić 1, Narodni heroj Jakša Dugandžić, s 513] , a operacija na Kozari je završila sredinom srpnja pa je i to infantilno objašnjenje. Kako je već gore navedeno, prema jednom od glavnih svjedoka istovremeno se ubijaju stotine tisuća ljudi, a ustaše nisu mogli naći efikasniji način za eliminaciju grupe svojih smrtnih neprijatelja komunista, već ih navodno danima odnosno mjesecima drže zatvorene u ćelijama bez hrane i vode. Ako im treba pola godine za eliminaciju šezdesetak komunista, kako su stigli ubiti desetke odnosno stotine tisuća ljudi? Inače, detaljna analiza ovog slučaja iz logora Stara Gradiška je pokazala svu nelogičnost komunističkih propagandnih uradaka. U kreiranju svojih propagandnih fantazija jugokomunisti su među navodno umorene glađu i žeđu u Staroj Gradiški stavili čak i umrlog u Egiptu. Prema komunističkoj propagandi nakon operacije čišćenja područja sjeverozapadne Bosne od terorista u logorima je navodno ubijeno na desetke tisuća djece. Ako netko ubija djecu, najmanji mu je problem ubiti pripadnike komunističkih terorista i gerilaca. Halo, drugovi – pa cijelo vrijeme se prema jugokomunističkoj historiografiji koja još prevladava u nezavisnoj Hrvatskoj tvrdi da su Jasenovac i Stara Gradiška logori za istrebljenje, a kad tamo u tim tvornicama genocida djeluju tajne komunističke organizacije. To znači da komunisti nisu ubijeni odmah kako bi po postavkama mita morali biti, već je u tim logorima bio tako ,,okrutan" režim da logoraši imaju vremena za organizaciju i jačanje tajne logorske organizacije komunističke partije. To više sliči na događaje u običnom zatvoru nego na logor smrti. Osim toga postavlja se pitanje zašto bi režim koji ubija sve koji mu ne odgovaraju uopće dovodio u logore uhićene komunističke agente i zarobljene pripadnike komunističke gerile? Pri tome mislimo na komuniste nižeg ranga čije zatočenje nije opravdano potencijalnim razmjenama za časnike i uglednike. Ti infiltrirani pozadinski komunisti ili pripadnici gerile tzv. šumnjaci mogli su jednostavno biti smaknuti po kratkom postupku u mjestu uhićenja ili na mjestima zarobljavanja, primjerice u šumama Kozare. Zašto neke uopće nisu likvidirali, već su imali status povlaštenih zatočenika? Odgovore na ta i takva pitanja morali bismo vidjeti u Godišnjaku. Kako je krenulo, jasenovački ,,godišnjak" bi ubrzo mogao završiti kao mitski ,,trogodišnjak".
stjepan djurekovic - komunizam: velika prevara
emigracija, 1982., 136 stranica
(https://s12.directupload.net/images/200703/zwqtog9z.jpg)
cita se spomenuti roman stjepana djurekovica (https://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_%C4%90urekovi%C4%87). ovom prilikom djurekovic obradjuje jugokomunisticku socijalisticku samoupravu na primjeru i iz ugla prosjecne radnicke obitelji. muz i zena srednjih godina, kcerka, dva sina, partija, krediti, klepanje kucice na fush, rad za tokarskim strojem, rad na fush, skolovanje djece, zaposljavanje, prilike i prilicice, itd.
jednom sam zgodom citao uspomene istaknutog zapadnjackog politicara koji trazio od najvisih clanova jugopartije da mu objasne samoupravu: svi su odustali, nemoguca misija. djurekovicu to fantasticno polazi od ruke, pocevs od oour-a. roman je izuzetni kolaz prosjecne radnicke obitelji u jugokomunistickom logoru i demistificira doslovno sve sto crvena klatez danas manipulativno istice kao "bilo je bolje". velika preporuka, mnogi bi se prepoznali.
(https://s12.directupload.net/images/200703/bvlv5yfv.jpg)
boze vukusic - zlocini komunisticke mafije
od slucaja djurekovic do "lex perkovic"
zagreb, 2013., 270 stranica
(https://s12.directupload.net/images/200705/j4r9kfqq.jpg)
ponukala me vrhunska djurekoviceva knjiga procitati i ovu koja obradjuje cijeli slucaj. djurekovic je ocigledno dotakao ozbiljno leglo, inu, gdje se na pljackaske pozicije uhljebljivali najveci stakori poput titovog sina aleksandra, sina majka spajka i slicnih.
odlicno prikazuje zakljucke i obrazlozenja sa njemackih sudova, strukturu, veze i vezice, sve od ubojstva djurekovica seniora, juniora, pa do aktualnog doba kad leglo drnda preko raznih mesica, lignji, milanovica, mladih snaga, klasica i slicnih. odlicna knjiga.
safet jaskic - srbokomunisticki zlocin nad bosnom
editorial drina, madrid, 1967., meki uvez, 402 stranice
(https://s12.directupload.net/images/200712/oqs9o3fn.jpg)
povodom obljetnice srebrenickog genocida iz devedesetih procitalo se svjedocanstvo safeta jaskica o genocidu nad muslimanskim stanovnistvom bih/ndh za doba ww2 i desetljeca poraca, tako reci genocidu preteci kojeg srebrenicki genocid nastavak.
osobno svjedocanstvo zeljeznickog radnika za ndh i zatocenika srbokomunistickih logora odlicno je uklopljeno u shiru sliku etnickog ciscenja bosne i hercegovine od nesrba, stvaranja velike srbije, tako da se osobno iskustvo izmjenjuje sa opcim zbivanjima, primjerice opisom kordunaske bune (https://hr.wikipedia.org/wiki/Korduna%C5%A1ka_buna).
predgovor je napisao prof. dr. miljenko dabo-perovic, takodjer bivshi logoras koji je konacno uspio, kao i jaskic, pobjeci iz srbokomunistickog raja. svjedocanstvo mjestimice djeluje nategnuto, surealno, primjerice opis alanfordovskog montiranog sudjenja, no za upucene je vrlo uvjerljivo. dovoljno je pogledati snimak montiranog sudjenja artukovicu iz osamdesetih, kako poluretardirani politicki sud debilnim izjavama naskakuje na nemocnog starca, da bi bila otklonjena svaka sumnja koja vrsta apsolutnih idiota je vodila montirane politicke sudove cetrdesetih, t.j. "sudove" za onu nekolicinu "sretnika" koji imali srecu da prezive genocid.
hahaha bas sam safeta neki dan našao iz ormara
stid me staviti na oglase da se neko ne uvrijedi
mislim da sam je platio 20 kuna u zagrebu
moj je neki reprint iz 2003
pa je glanc očuvana
sto bi te bilo sram, evo u srb netko prodaje rijetki izvornik iz 1967. u savrsenom stanju, sve za smijesnih 700 dinara.
kupindo (https://www.kupindo.com/Istorija/48612661_Srbokomunisticki-zlocin-nad-Bosnom-Safet-Jaskic)
edit: ops, izgleda je i to neki reprint.
evo i jergović je čitao
https://www.jutarnji.hr/naslovnica/legije-hrvatskih-mucenika-na-smotri-za-dan-europe-2306441
al skupo platio valjda prvo izdanje
platio je 40 eura, a osvrt mu je manipulativno djubre prve klase prepuno partijskih smjernica, politicki radnik.
https://fraktura.hr/povijest-oktobarske-revolucije.html (https://fraktura.hr/povijest-oktobarske-revolucije.html)
baš sam ovo pročitao
stil je akademski i dobra je knjiga ali malo strana da se opiše sve to
a pogotovo korijeni mržnje prema pravoslavnom apsolutičkom carstvu te teror koji je nastao poslije ljenjinove smrti
autor je očito neki socijalist koji u jednoj rečenici opiše smrt 3 milijuna ruskih seljaka samo u jednoj godini i ne trepnuvši
uglavnom... njemu i sličnima uopće ne dolazi u glavu ono što je rekao Lenjin... revolucija u samo jednoj zemlji je osuđena na propast
također se odriču staljina isto ko muž loše supruge...
lenjin kaže nemojte da me naslijedi staljin previše je moći objedinjeno u samo jednoj osobi
i naravno naslijedi ga staljin
od originalnih 15 vrhhuške boljševika samo staljin i molotov dočekali drugi svjetski rat
sve staljinko pobio
misliš autor nije socijalist, pošto prešućuje Staljinova sranja
isto kao što kapitalisti prešutkuju one Irce što su pomrli od gladi zbog Britanaca, taman isto neki milioni
zgodna knjiga, ide na spisak.
ogledam taj jergovicev osvrt na jaskica u yutarnjem, koji su to ponori i dna svijesti, svaku recenicu bi se moglo rastaviti i analizirati
QuoteSafet Jaskić je 1946. u Banjoj Luci osuđen kao ratni zločinac. Progonio je partizane i partizanske suradnike, sudjelovao u ustaškome teroru...
jaskic nije bio ni clan ustaskog pokreta, ni vojno lice, policajac, nista, a glavna tocka optuzbe bijese sto kao zeljeznicki radnik poslusao nalog iz zagreba u samom prevratu, t.j. 09./10.04.1941. opstruirao bjezaniju "jugoslavenske vojske", po nalogu zadrzao vlak u stanici.
(https://s12.directupload.net/images/200712/vj3fi6bv.jpg)
(https://s12.directupload.net/images/200712/4tx65nkj.jpg)
i sad neovisno sto to jugokomunisticki politicki radnik jergovic skriva uopcavanjem, cak i da se jaskic borio protiv komunista (koji u to doba bili u bratskom zagrljaju sa nacistima), sto bi to bio zlocin? on je odabrao stranu ili se zatekao na strani kontra komunista, sto nije zlocin, osim u opicenom komunistickom mozgu.
znaci, sazeto, u prvoj recenici jergovic navodi kako je jaskic osudjen kao ratni zlocinac (na 15 godina), sto je cinjenica i to prenosi kao informaciju. vec u sljedecoj recenici krece manipulacija, uopceni navod da je jaskic "progonio partizane i partizanske suradnike, sudjelovao u ustaskom teroru".
a to manipulativno pravdanje montirane presude ne bi progutao ni neki bato, da jergovic lijepo napishe sta to konretno bijese: znaci, zeljeznicar je poslusao nalog od pretpostavljenog iz zagreba da zadrzi vlak "jugoslavenske vojske" u stanici.
slicni model vrijedi za cijeli esej, vrlo degutantno. imamo uopcavanje i manipulaciju, a kad jergovicevoj jugokomunistickoj tezi konkretizacija ide u prilog, onda politicki radnik jergovic rado prenosi subjektivnu izjavu zrtve koja prosla godine pakla i doslovno mrzi. pri manipulaciji ide i dalje: zakljucuje da jaskic ne navodi ni jednog "postenog srbina", sto je najobicnija laz u nizu.
inace "slucajno" naslov knjige uporno pogresno prenosi, izbjegava termin srbokomunisticki.
drugari i ustaše, misim ako vam treba tumačenje daću vam logičnu stvar
dakle, ti vaši kvazipartizani su zapravo udbači koji rade po zadatku. Npr, eo samo kad pročitam tog Jergovića koji kaže da je ova knjiga "potpuno nepouzdana" i samim tim neupotrebiva za povjesničare, pa to je isto kao ono što je Mesić lupetao za Blajburg prije neku sedmicu
a takve nebuloze mogu da valjaju samo oni koji rade za HDZ. Tako da ne jedete govna, ovako vam otprilike ide razgovor HDZ-a i udbaša
H: bok, u. Trebaš mi nešto učinit. Ja ću izreć nešto što moji glasači vole čuti, ti negiraj to na najgluplji mogući način
U: bok, h, neću lupetat da su plesali na Blajburgu ili da je neki izvor totalno neupotrebljiv, mrš
H: u, a šta misliš o ovim fotkama i dokumentima u kojima cuclaš jaja svom bratu? bilo bi loše da tako nešto vidi svjetlost dana
U: jebem ti sve, h. Šta hoćeš, reći ću da su da Blajburga nije ni bilo i da su partizani samo sadili cvijeće tamo. Što apsurdnije, samo spali te fotke
H. tako je već bolje, u. Spaliću, ali moraćeš mi popušit prvo
bato, iz ugla hr, ti kasnis nekoliko desetljeca. da je to sve jedna teska udbasija, znala je hrvatska emigracija jos od pojave rojnice (cije knjige sam nahvalio, iako sadrze prilicno fantastike), koji prodavao maglu i po zadatku guslao o pomirenju, nasrtao na osobe koje bi udbasiju strpale u zatvore, sve za slucaj koji i nastupio: pad berlinskog zida.
pitanje koje aktualno nije je li to udbasija koja ocajnicki brani svoje pozicije i kapital, opljackano, status, tekovine navodnooslobodilacke borbe i revolucije, vec moze li se udbasija ozbiljno transformirati u demokrate. po razvoju bi se reklo da ne moze, prejake su stare navike, i da slijedi gradjanski rat cim presuse pare kojima koliko-toliko kupuju mir.
to o udbasiji, velike srbije su druga prica.
da, da, to kad mi ispostaviš podatke iz poreske uprave
do tada, krezube ustaše su najimućnije u Hrvatskoj
anto bakovic - drinske mucenice
sarajevo, 1990., meki uvez, 152 stranice (prvo izdanje)
(https://s12.directupload.net/images/200714/fkmlm227.jpg)
procitala se jedna epizoda iz shireg konteksta prve krize ndh u nastajanju. sudbina doticnih casnih sestara (https://hr.wikipedia.org/wiki/Drinske_mu%C4%8Denice) koje divljacki potezali brdima i dolinama dio je shire operacije raznih frakcija srbije pod nacistickom upravom u dogovoru sa njemackim i talijanskim okupacionim vlastima.
postoji potpuna paralela sa agresijom na hrvatsku 1991., srbija tad pokrece internacionalnu klevetnicku kampanju o stotinama tisuca masakriranih srba u ndh, dok se ustanicke jedinice iz srbije prebacuju u ndh i tad pustose uglavnom istocnu bosnu, dok zrtve prikazuju kao srpske.
na tim zbivanjima iz 1941. temelji se i danasnja mitologija koju mozete cesto cuti, da je sava nosila trupla izmasakriranih srba, a sto su u tom konkretnom slucaju zapravo bili muslimani iz istocne bosne, foce, gorazda, bacani u drinu.
njemacki nacisticki suradnici a la handke iz beograda shire pamflete, te vrse pritisak na berlin da se bosna mora staviti pod srpsku upravu, pripojiti srbiji, jer hrvatska nemocna ovladati nemirima koje ista proizvodi, a pripisuje hrvatskom teroru. na kraju se dogovaraju talijanski sponzori, nacisti i srbi, ndh je stavljena pred svrseni cin raspada prije no se ustalila, svodi se na staru podjelu izmedju italije i srbije.
racunicu kvari ozloglasena crna legija, jer samoinicijativno kratko pred zavrsne pregovore, nakon sto joj sluzbenim putem osporena mogucnost naoruzavanja (ndh nije imala skoro nista i sve su odlucivali talijani i nijemci), privatnim kanalima i rodbinskom vezom sa njemackim industrijalcom nabavlja naoruzanje, znaci svercom, te dodatno razoruzava jednu domobransku jedinicu i ustrojava ca. 2000 ljudi za rusenje plana, t.j. kontraudar.
krece u pohod ignorirajuci njemacki nalog, zaobilazi talijansko-cetnicke jedinice koje zauzimale polozaje, i razbija cetnicke jedinice koje izmasakrirale, i tu smo opet na knjizi, casne sestre i istocnu bosnu. zanimljivost: domobranska jedinica koju razoruzali bila je upravo ta koja nemocno pokusavala stititi samostan casnih sestara.
kad se tako fakticki promijenilo stanje na terenu, na zavrsne pregovore o pripajanju u beograd odlazi izaslanstvo ndh, dragojlov, no plan se odbacuje, te je ndh 1942., kao i prije i poslije, izgledala uglavnom jos ovako (istaknuta podrucja pod kontrolom su ustanika):
(https://s12.directupload.net/images/200714/7zgvwjh6.jpg)
znači, unbelievable nas-rofl
ovaj agitprop bi za nepripremljen i neinformisan mozak mogao biti poguban. decu koja čitaju sagitu izlažeš agitpropu kakvog nije bilo ni za vreme informbiroa. malo istinitih podataka, pa onda tona iskrivljenih podataka i propagande, pa onda opet malo istine. time se baviš. aferim.
i još anto baković, koji je imao 10 godina 1942. hilarious.
samo istina. tu imas malo podataka iz knjige, bakovic sa 10 godina bijese neposredni svjedok, sudbina casnih sestara nije upitna.
ono sto smatras iskrivljenim podacima i propagandom, te dogovore i planove, nije iz knjige, ali tako se to odigralo, iako se kosi sa tvojim istinama. kopaj po arhivama ako ti se da, pojma nemam, pitaj ljude koji sudjelovali. ok, za to je malo kasno, no dobro. modus operandi je uvijek isti.
nigde više donosilaca istine nego na sagiti. zaista dragoceno mesto.
kojim se mehanizmima ubedite da je ono što pričate istina? tu vrstu arogancije da naučim i nebo mi je granica.
a ti slobodno ospori neke lazi. ovo je istina koja meni poznata, sve na vrlo solidnom temelju.
nema problema, vrlo lako
zvanični podaci: 1.060.000 žrtava u Jugoslaviji
izvoli rasporedi po republikama i po nacionalnosti
kakve to konkretne veze ima sa opisanim zbivanjima? ne razumijem. osporavam li ja negdje kakve stvarne zrtve?
mislim, sta ocekujes?
pričaš o lažnim truplima Srba u Savi i pravim truplima Bošnjaka u Drini. Izvoli pa pokaži koliko je Bošnjaka stradalo a koliko Srba. Dobio si zvanični podatak, prihvaćen i od strane hrvatskih demografa.
dakle: da, osporavaš žrtve
nevjerojatni ste. opet, ne pricam o laznim truplima srba u savi kojih je takodjer sigurno bilo, vec pricam sta se zbilo jednom konkretnom prilikom, a kako prikazano. mozes li to razlikovati?
ne mogu braćala kad Bošnjaka nije izginulo jedan autobus da napune
daklem, od 490.000 civila stradalih na području NDH
70 Hrvati
30 Bošnjaci
30 Židovi
40 Romi
320 Srbi
bogami i uz Drinu i uz Savu
ako ti imaš druge brojke samo izvoli, ali do tada knjige su ti SF
Quote from: Labudan on 15-07-2020, 01:09:21
pričaš o lažnim truplima Srba u Savi i pravim truplima Bošnjaka u Drini. Izvoli pa pokaži koliko je Bošnjaka stradalo a koliko Srba. Dobio si zvanični podatak, prihvaćen i od strane hrvatskih demografa.
dakle: da, osporavaš žrtve
Nije tačno, ne osporava nego ih umanjuje, što nije za pohvalu nikako.
A šta ti radiš?
Sve vreme naturaš ideju kako nisu ništa bolji od nas, kako smo isti u krajnoj liniji.
Da li stvarno misliš kako smo svi ovde budale pa to ne vidimo?
Prodaj te seljačke fore sa zakidanjem na kantaru glupoj gospodi koju prejebuju gedže obdarene "iskonskim iq" nekom drugom.
Quote from: Accuphase on 15-07-2020, 01:19:37
Nije tačno, ne osporava nego ih umanjuje, što nije za pohvalu nikako.
...
a ni to, sto imam umanjivati. ja na ww2 gledam bez pristranosti. i srbi imaju svoje zrtve, koje sigurno nisu male, tek osporavam svu jugokomunisticku historiografiju. da je milijun srba, rekao bih milijun, ali to je fantastika. ne mozes umanjiti zrtve, postoji samo istina.
bato, u konkretnom slucaju pitao sam osobu, pripadnika srpske vojske (cetnika, vrlo nacitanog i informiranog) iz 1991. kad je sava plavila zrtve u slucaju koji isticao, navodio konkretne primjere. vrijeme se podudara sa gore navedenim masovnim pokoljem muslimana u istocnoj bosni. moram li navoditi u koju rijeku utice drina?
pitao si četnika, bravisimo hahaha
ne znam šta je nejasno, dakle brojke te maestralno pobijaju jer jednostavno nema te vjerovatnoće da trupla plivaju samo u jednom kratkom periodu pa da ti provjeravaš datume. Vjerovatnoća da su baš muslimani je jedanaest (brojevima 11) puta manja, ako znaš računat.
koje datume, eo ti kolovoz 1941. moj pradjed
šta kaže ćetnik, jel vidio? Kolko pojma nemaš to je smiješno
da ne bude zabune, tih 30.000 Bošnjaka i jeste iz istočne Bosne, i tu ništa nije sporno, kao što nije sporno da je tu bilo i muslimanskih ustaša i Handžar divizije, pa samim tim ima i nekoliko desetina hiljada srpskih civilnih žrtava, a sve u okviru NDH režima
Da li stvarno misliš kako smo svi ovde budale pa to ne vidimo?
Prodaj te seljačke fore sa zakidanjem na kantaru glupoj gospodi koju prejebuju gedže obdarene "iskonskim iq" nekom drugom.
bato, vjeruj ti u sto god hoces, sve je to legitimno. ja podrazumijevam da ne moram crtati svaku informaciju, da imas mozak.
nije u cetiri godine rata savom plutalo svakodnevno trilion trupala, cijih god. nije rat partizanski akcioni film.
imas dane kad nemas tu pojavu, pa imas dane kad je jeziva. pa vidis sta se zbiva na terenu, tko gdje aktivan.
niko nije ni rekao da je plutalo svakodnevno, već: "na tim zbivanjima iz 1941. temelji se i danasnja mitologija koju mozete cesto cuti, da je sava nosila trupla izmasakriranih srba"
dakle, to da se pobije tvrdeći da su to zapravo muslimani iz Foče, žao mi je, to su glupanderizmi do imbecilnosti
to je čisti non sequitur, ako tvoj nadrogirani mozak uopšte kuži što znači
pa cuj, masovni pokolji muslimanskog stanovnistva uz drinu krenuli su u sklopu gore navedene operacije pripajanja bosne i na taj period se odnose mnogi koji svjedoce o izuzetno masovnoj pojavi trupla u savi, pred beogradom. tad tamo nije bilo nikakve vojske do ustanicke koja presla iz srbije u istocnu bosnu.
12., 01. i 02. mjesec 1941/42.
iz tog perioda je izrazena pojava na koju se mnogi pozivaju.
ne znam iskreno šta je nejasno
1. premali broj Bošnjaka žrtava da bi trupla išla 4 godine u određenim vremenskim razmacima
2. "mnogi koji svjedoce" je pičkin dim od argumenta
3. brojke apsolutno protivrječe priči da je priča o truplima u Savi "mitologija"
ne znam šta treba da dodam, zamisli dokažeš to što pričaš za 12. mjesec 1941. Kako si time pobio srpska trupla u Savi? Pa nisi pobio. Jedno ne potire drugo. Ne postoji logika kojom to možeš da dokažeš, sem shizofrenije.
odo spavati, moraćeš malo porazmisliti o ovome, ali sve u svemu, švicarski sir
"mnogi koji svjedoce" odnosi se uglavnom na srbe koji u beogradu to vidjeli. to je bio period kad masovno plutala trupla. to nije argument u smislu cija trupla, vec ono sto se iznosi, recimo, ti. argument je:
u tom periodu vrseni su uz drinu masovni pokolji muslimana, mnoge tisuce naroda. drina utice u savu.
inace imas i njemacke izvjestaje gdje vidis datume.
to ne iskljucuje da su plutala i trupla srpskih zrtava, sigurno jesu. ja navodim jedan konkretni dogadjaj kad fenomen bio jako izrazen i na koji se cesto uopceno poziva, a kojeg zrtve prepjevane u srbe. u ta tri mjeseca to su bile muslimanske zrtve. razumljivo?
Odobrena je izgradnja i izgled buduceg svetista blazenih drinskih mucenica u gorazdu
https://www.nedjelja.ba/hr/vijesti/bih/odobren-izgled-buduce-crkve-bl-drinskih-mucenica-u-gorazdu/16583
Quote from: džin tonik on 15-07-2020, 02:23:16
to ne iskljucuje da su plutala i trupla srpskih zrtava, sigurno jesu. ja navodim jedan konkretni dogadjaj kad fenomen bio jako izrazen i na koji se cesto uopceno poziva, a kojeg zrtve prepjevane u srbe. u ta tri mjeseca to su bile muslimanske zrtve. razumljivo?
Prošli post srpska trupla su bila "mitologija", sad "nisu isključena", tako da ispade da si sposoban za neku promjenicu u mozgu
Ja nemam šta da branim četnike, i oni su mi ubijali familiju
Quote from: Labudan on 15-07-2020, 10:33:35
Quote from: džin tonik on 15-07-2020, 02:23:16
to ne iskljucuje da su plutala i trupla srpskih zrtava, sigurno jesu. ja navodim jedan konkretni dogadjaj kad fenomen bio jako izrazen i na koji se cesto uopceno poziva, a kojeg zrtve prepjevane u srbe. u ta tri mjeseca to su bile muslimanske zrtve. razumljivo?
Prošli post srpska trupla su bila "mitologija", sad "nisu isključena", tako da ispade da si sposoban za neku promjenicu u mozgu
Ja nemam šta da branim četnike, i oni su mi ubijali familiju
pa imas cesto ponavljanu pricu da su trupla srpskih zrtava masovno plavljena rijekom pred beogradom. to je mitologija. imas sporadicna plavljenja srpskih zrtava kroz te cetiri godine rata, a za potrebe mita prepjevane su muslimanske zrtve ovog vrlo izrazenog slucaja u srpske, jer tim prilikama kad vrseni pokolji nad muslimanima u istocnoj bosni su trupla masovno plutala niz rijeke do beograda.
kosta nadj:
QuoteNe sećam se da sam ikada u životu vidio nečeg jezovitijeg od onog što smo zatekli u tom gradu. Razularena četnička rulja formalno je plivala u ljudskoj krvi. Most na Drini pružao je groznu sliku. Na njemu nije bilo ni jednog pedlja zemlje, koji ne bi bio zasićen krvlju poklanih. To je bilo stratište nedužnog muslimanskog naroda – prava klanica. Pod mostom mnogo leševa. Povezane žicom, međusobno prepletene njome, četnici su preklane ljude i žene bacili s mosta u reku. Mnogi se zapletoše o stubove mosta.
te zrtve su masovno plutale rijekom do beograda, a po navedenom planu koji uvijek isti i ponavlja se, onomad sve u suradnji sa njemackim nacistima koji sluzili u beogradu i talijanima, a u sklopu plana pripajanja bosne i za inozemne potrebe, prepjevane su u srpske. i danas se ponavljaju kad batu zele smjestiti na tenk.
znaci srbija proizvodi teror, istovremeno se prikazuje zrtvom terora koji provodi, drnda aktualne svjetske sile da joj se prisajedine teritorije razne.
Quote from: Black swan on 15-07-2020, 09:58:28
Odobrena je izgradnja i izgled buduceg svetista blazenih drinskih mucenica u gorazdu
https://www.nedjelja.ba/hr/vijesti/bih/odobren-izgled-buduce-crkve-bl-drinskih-mucenica-u-gorazdu/16583
lijepo da se to komemorira.
Tompson je tries godina na tenku, nije Bato problem
320.000 Srba, đe, kada, kako, ako je u rijeci "sporadično"
Eo Žerjavić će to smanjiti na 200, jer smanjuje ukupan broj žrtava na ispod milion, ali đe su i tih 200?
to ce znanost sve utvrditi, uvijek je tako. mitove nikad nije moguce odrzati na duge staze.
Quote from: džin tonik on 15-07-2020, 12:21:20
kosta nadj:
QuoteNe sećam se da sam ikada u životu vidio nečeg jezovitijeg od onog što smo zatekli u tom gradu. Razularena četnička rulja formalno je plivala u ljudskoj krvi. Most na Drini pružao je groznu sliku. Na njemu nije bilo ni jednog pedlja zemlje, koji ne bi bio zasićen krvlju poklanih. To je bilo stratište nedužnog muslimanskog naroda – prava klanica. Pod mostom mnogo leševa. Povezane žicom, međusobno prepletene njome, četnici su preklane ljude i žene bacili s mosta u reku. Mnogi se zapletoše o stubove mosta.
general armije kosta nađ? narodni heroj?
hm, ovi komunistički izvori su relevantni a oni za bleiburg nisu? bilo bi zanimljivo čuti na osnovu čega praviš podelu.
komunisticki izvori nisu relevanti. ovo je navod za batu.
komunisti imaju politicke smjernice o cemu se smije pricati, o cemu ne, imaju politicki kreiranu historiografiju. bleiburg je topik takvih dimenzija, a gdje akteri komunisti, da oni to ne smiju realno prikazati jer pada u vodu sva prica koju gajili o sebi.
komunisti nisu pobili tek zlocince, vec su proveli boljsevicku revoluciju.
Hoćeš reći oni lažni komunisti što rade za hdz poput Mesića
tocno ti. velika je vjerojatnoca da su uglavnom isti ljudi masakrirali i muslimane i srbe po tvojim selima i hrvate, jer takvi ljudi nikad nisu vecina, opca pojava, i svaki diktatorski rezim ih rado prihvaca da mu vrse prljave poslove, a oni samo mijenjaju oznake ustaske, cetnicke ili komunisticke.
Pa što hoćeš, to su lažnjaci koji stvaraju virtualnost u Hrvatskoj, jer nema stvarnog factcheckinga.
mda, ti samo ne zaboravi da je hrvatska za tebe zapad.
Zemlja je okrugla. Te ideje da je nešto zapad, nešto desno, nešto dolje, su samo perspektive slijepaca ;)
elem, valjda je jasno da diskurs u Hrvatskoj funkcioniše sterilno jer je namješten. Dakle, na apsurdne gluposti o stotinama tisuća u Blajburgu izađe Mesić i izvali apsolutnu glupost da partizani tamo jedva i da su uhapsili nekog. Između ta dva apsurda nađe neko žensku kosu i sastavi izvaljenu znanstvenu fantastiku i sluša Tomsponakojinijefašist.
Misim, kada bi strane bile racionalne ne bi se to ni dešavalo, a u virtualnosti mora.
bato, prosvijetlio si me. kad stvoris novu, novu jugu, osobno cu lobirati da te postave za direktora po izboru.
Samo Kardeljevo mjesto prihvatam.
elias (ilija) brica - die letzte schlacht des zweiten weltkriegs
erinnerungen eines überlebenden zeitzeugen
fischer & fischer verlag, 2010., meki uvez, 176 stranica
(https://s12.directupload.net/images/200715/tumppycb.jpg)
nisam procitao nevedenu knjigu prof. emeritusa ilije brice, svjedoka zadnje bitke drugog svjetskog rata u europi, t.j. bitke za odzak (https://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_za_Od%C5%BEak), jer bitka za odzak u jugokomunistickoj historiografiji nije namijenjena za izvoz, a pozeljno je da se ne spominje ni u domacoj historiografiji, posebno ne iznosi.
za mnoge inozemne zainteresirane vrlo potencijalna tema zadnje bitke ww2 u europi nije u skladu presucene jugokomunisticke povijesti, te je nepozeljno da se iznosi na stranim jezicima i u okviru publicistike ponudi "obicnom narodu" ili javnom mijenju. usko je povezana sa poslijeratnim jugokomunistickim masovnim zlocinima, terororom, pa i rodjendanom ljubicice bijele, te otvara mnoga pitanja.
dok su autori mnogih knjiga iz doba jugokomunisticke dikature koje sam naveo na ovom topiku ubijani zbog tih knjiga, primjerice djurekovic u trenutku kad izjavio da ce knjige komunizam: velika prevara ili crveni manageri, a koje obradjuju prilike u jugokomunistickom logoru, izdati na njemackom i engleskom, kao i njegov sin, koji preselio u kanadu te ubijen kad izjavio da nastavlja rad na prevodu na strane jezike, danas se autori koji na stranim jezicima nude publicisticku obradu jugokomunizmu nepocudnih tema i presucene istine (jos) ne ubijaju, ali se u tisini djeluje na, u ovom slucaju, izdavaca, da nakladu povuce iz prodaje i unisti.
znaci, ja nisam procitao ovu knjigu, a vi ste nedavno platili da se to ne desi, platili nakladu i unistenje. nadam se da vam novac koji utrosili za to ne nedostaje u beogradskom zdravstvu.
Ja sam upoznao don antu bakovica
Lik je u nisu u vojsci zaradio cuzu
Jer je na nastavi za dobre komunjare rekao da je stepinac svetac a ne zlocinac...i paf nekoliko godina cuze
Imas kakve literature o Burica stali u blizini odzaka
pf, znam lika koji je služio vojsku na hrvatskom primorju, vidio tipove koji slave dan endehazije sedamdesetih godina, prijavio ih oficirima i njega stavili u ćuzu
tako da svačega ima
Quote from: Black swan on 15-07-2020, 22:17:40
Ja sam upoznao don antu bakovica
Lik je u nisu u vojsci zaradio cuzu
Jer je na nastavi za dobre komunjare rekao da je stepinac svetac a ne zlocinac...i paf nekoliko godina cuze
Imas kakve literature o Burica stali u blizini odzaka
nemam, tek nesto razbacanog spomena po hrvatskoj reviji. i to je tema gdje bi lakse isprao kilu zlata iz rajne, no nasao u distribuciji knjigu koja obradjuje. bas nema mjesta u komunistickoj historiografiji za bosanske hrvate.
ni kod bh hrvata nema knjiga o bh hrvatima
A i oni koji se bave tim temama nemaju mnogo para niti akademskog znanja pa su im knjige kupusi tiraza 250 printano na printeru unuka iz svice bez čćž i tako to
Kod nas se na selu 10.4.podmetao pozar :D ne znam za prijavljivanje
Anto bakovic je kao svecenik iz bosne
Protjeran na kosovo u janjevu je bio zupnikom
Lik je prvi progovorio o demografskoj katastrofi hrvata
Bio dragovoljac rata al su ga odbili zbog godina
Sudjelovao u osnivanju hdz i hdz bih
Izgradio svetiste u maglaju
Postao je svecenikom jer ga je na to potaknuo na smrt osudjen zupnik kojemu je ovaj bio na sudjenju
Ne placi anto nego me zamijeni
Inace ovo sve pisem napamet bez guglanja...umirovljen je 1983. :D
ne znam je li ogavniji izvorni komunizam ili ovaj suvremeni.
izvorni je ljude poput bakovica ubijao i trpao u zatvore, onako, mi komunisti imamo slobodne izbore, prvo cemo vas sve pobiti koji mozda ne bi bili za nas, pa izbori, a suvremeni kazu, mi imamo slobodne izbore, prvo cemo vam stvoriti virtualnu stvarnost, pa izbori.
Kad je sveti leopold bogdan mandic proglasavan svetim...bakovicu nisu dali vizu za italiju
I zaplijenili su mu 5000 komada njegove knjige o tom svetcu jer je na naslovnici bio trg svetog petra u rimu i neko je imao neku cudnu hrvatsku zastavu (na kraju se ispostavilo da je nizozemska)
Knjige nisu vracene niti je obestecen
Leopold je iz zaljeva hrvatskih svetaca iz boke kotorske :)
sta ces, mandic, veliki ustasa i nacifasista, a nizozemska, to je sigurno neka trgovina drogom preko vatikana...
(https://s12.directupload.net/images/200715/v6hher9c.jpg)
Visok 140 ako se ne varam...
mogu misliti koliko bi rado iz ovog kruga ljudi usutkali i vinka puljica; nedavno je napisao predgovor knjige milanke dragar, dediscina molka (http://zalozbadragar.si/), a tu slovenci krecu malo ozbiljnije sa obradom jugokomunista.
dok se do sad otvaralo jako malo grobnica komunistickih pokolja, uglavnom vrlo selektivno i onih manjih, pa onih gdje pretezno vojska, tu se nacinju pitanja grobnica djece koju odvajali iz kolona.
Pa čekaj, mandići su većinom četnici hahaha
ovo odlicno ide uz slovensku knjigu koja otvara pitanje grobista djece jugokomunistickih egzekucija, sve u sklopu sa batom koji glumi moj potpis, a postavio mi je dvadesetak puta najgluplje pitanje koje mi je bilo tko iz pozicije komuniste ikad postavo na koji god nacin, virtualno ili in vivo: "gdje su dianina djeca?" sto sam velikodusno ignorirao.
odnosimo se na djecu koju njemacke vlasti poslije vojnih operacija ostavile ndh na brizi, dok roditelje uglavnom otpremili u njemacke radne logore, te ndh objavila poziv za zbrinjavanje, u sto se ukljucila gospodja budisavljevic, te bila odlikovana za to. no nisu bila zbrinuta sva djeca po obiteljima, vec je dio bio po domovima koje vodile casne sestre, te se tako sa casnim sestrama djeca zatekla na povlacenju na zapad, pa sa casnim sestrama zavrsila u masovnim grobnicama, sto su komunisti shvatili tek poslije likvidacija.
jedan od razloga zasto je prikrita dianina dokumentacija, prica presucena, te demokratskim promjenama, kad vise nije bilo moguce skrivati, prepjevana u ndh-djecje logore. sve u "filmu" cijih nekoliko glumaca clanovi "radnicke fronte". velika je sansa da ce istrazivanjem na ovoj lokaciji stici do tih grobnica, tek je pitanje hoce li objaviti ili jos uvijek drzati pod kontrolom.
Terenska istraživanja na području općine Žumberak (https://branitelji.gov.hr/vijesti/terenska-istrazivanja-na-podrucju-opcine-zumberak/3712)
QuoteU planu je provođenje terenskog istraživanja s ciljem utočnjavanja mikrolokacije moguće jame Jazovka 2 za koju su prikupljena saznanja nadležnih međuresornih službi
Nakon završenih terenskih istraživanja na području Maceljske gore, od ponedjeljka 13. srpnja 2020. Uprava za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja nastavlja s terenskim, odnosno speleološkim istraživanjem i ekshumacijom posmrtnih ostataka iz jame Jazovka na području općine Žumberak.
Paralelno sa ekshumacijom u planu je provođenje terenskog istraživanja s ciljem utočnjavanja mikrolokacije moguće jame Jazovka 2 za koju su prikupljena saznanja nadležnih međuresornih službi.
Terenski izvid na području općine Žumberak, Ministarstvo hrvatskih branitelja zajedno sa Ministarstvom unutarnjih poslova provelo je tijekom rujna 2019. godine.
Nastavno na početak istraživanja, 26. lipnja 2020. pomoćnik ministra i čelnik Uprave za zatočene i nestale Stjepan Sučić održao je sastanak s načelnicima općine Žumberak i Krašić te upraviteljem župe u Krašiću te ih upoznao s aktivnostima koje slijede.
Sve aktivnosti provode se temeljem Zakona o istraživanju, uređenju i održavanju vojnih groblja, groblja žrtava Drugog svjetskog rata i poslijeratnog razdoblja te s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, poštujući upute Nacionalnog stožera.
Po završetku aktivnosti javnost ćemo upoznati s rezultatima istraživanja.
Pitao sam te i jesi li Dianino dijete
na koju dianinu djecu konkretno mislis? na ovu sto se sa casnim sestrama zatekla na povlacenju na zapad i zavrsila u masovnim grobnicama ili na onu na sjeveroistoku juge koju komunisti, da bi je spojili sa roditeljima na povratku sa prisilnog rada iz njemacke, strpali u zatvorene vagone, pa im se jedan vagon zapalio i izgorio? ocigledno nisam, tu djecu su pobili jugokomunisti.
Onu usvojenu
procitao se clanak michaela martensa u frankfurter allgemeinen sonntagszeitung, novini koja uglavnom slovi za centristicku i vrlo serioznu. clanak koji poslije nedavne izuzetne hajke u tabloidima na hrvatske "nacifasiste" i njemackog golmana neuera, sve u duhu zamagljivanja pisanja o obljetnici srebrenice te duhu europskog vucica, jugokomunistickih i beogradskih na europske medije proshirenih slobodnih glasila, najavljivan kao objektivan i temeljen na intervjuu martensa sa thompsonom.
esej je vrlo zabavan, potvrdjuje tezu o nacifasizmu, te selektivno izvlaci koji navod iz intervjua, dok vrvi uobicajenim floskulama iz jugokomunisticke i beogradske kuhinje.
zanimljivo je i kako, primjerice, hazudd (hrvatska akademija znanosti i umjetnosti u dijaspori i domovini) u ovom trenutku zacudjeno pita sto se dogodilo, jer nedavno najavili i preporucili "neki drugi" clanak, tko se upleo da ne bude iznesen intervju, vec autorski esej koji vrvi spomenutim podvalama. uglavnom mnogo drame, nerazumijevanja, cudjenja.
to se desava kad ne razumiju politicki okvir zbivanja, obrnute molotov-ribbentrop planove, pregovore oko kosova, europsko upravljanje otvorenim pitanjima na balkanu, itd.
ljudi ne citaju sagitu, vec gluposti, partijske povjesnicare koje mediji prenose po aktualnoj politickoj potrebi, drustvene mreze, manipulatore. sazeto je esej za citanje uz kavu ni bolji ni losiji od intervjua koji preskocen, opcenito ne znam koga moze zanimati sto o povijesti moze reci nekakav thompson koji solidan pjesnik, sve uz vrlo prosjecnu koreografiju koja djeluje poslije drugog piva, sto mu je struka, a za ostalo je manje kompetentan, jos manje nadaren, a najmanje strucan iz ugla reakcije na budalastu sprancu koja se desetljecima ponavlja.
(https://s12.directupload.net/images/200719/pfdjnm6y.jpg)
:)
stjepandic (hazudd), koji prevodio intervju martensa sa thompsonom i na kraju dao autorizaciju te preporucio clanak, bas zagazio u zesce vnogo sa dnovinarstvom. dok danas povlaci preporuku i skrece paznju kako nije objavljen intervju, vec martensov pamflet oko rijetkih selektivnih i okljastrenih citata iz intervjua, sve u najljepsem jugokomunistickom duhu podvala, ljubazni martens, koji tako kulturno i prisno komunicirao, istovremeno retvituje stjepandicevu preporuku, t.j. zajebava ga. dok dodatno novinari koje beograd posijao po europi, izuzetno upuceni u intervju, nastanak istog, guslaju o "nacifasizmu", oslanjaju se na martensov pamflet i vec se naziru buduce hajke, osude i presude. naravno, ne nedostaje ni spontane publike iz srbije, antifasista, jelte.
ovo je odlican primjer "borbe protiv vjetrenjaca". ako je europa ponudila europskom vucicu i srbiji aboliciju agresija devedesetih, te jugokomunisticke diktature, nudi u zamjenu za priznanje kosova beogradski povratak u zapadnih susjeda, bratstvo i jedinstvo, to je prosto njemacki problem koji ce njemackoj stici na naplatu, jer ne mozes graditi nista dobro na budalastinama. ne razumijem sto se tu uzbudjivati, europa je prodala europskog vucica i srbiji, pa nikom nista. ne razumijem zasto se ljudi trose na politicke radnike poput martensa i skojevaca u inozemstvu, jer guslanje se u stvarnost mora prepjevati na balkanu.
tu je i komunikacija koju stjepandic objavio:
(https://s12.directupload.net/images/200719/56mkzw9w.jpg)
Pročitajte neobjavljeni intervju Thompsona za novine Frankfurter Allgemeine Zeitung i procijenite sami kome i zašto je zasmetao (https://narod.hr/hrvatska/procitajte-neobjavljeni-intervju-thompsona-za-novine-frankfurter-allgemeine-zeitung-i-procijenite-sami-kome-i-zasto-je-zasmetao)
QuoteKako je i najavljeno, na službenoj stranici Marka Perkovića Thompsona objavljen je neobjavljeni intervju za novine Frankfurter Allgemeine Zeitung na hrvatskom i njemačkom jeziku. Ranije su na Facebooku objavili da je u nedjeljnom tiskanom izdanju FAZ-a umjesto dogovorenog intervjua izašao tekst u kojem se novinar Michael Martens osvrće na razgovor s MPT.
"Dragi prijatelji, odlučili smo objaviti zabranjeni intervju u novini Frankfurt Allgemeine Zeitung. Zašto taj intervju pojedini mediji namjerno iskrivljuju, vade moje riječi iz konteksta i zašto ga je taj vodeći njemački list uporno od mene tražio, a kada sam ga autorizirao te iste novine su ga zabranile, kome i zašto je taj moj intervju zasmetao dajemo Vama na prosudbu".
Prenosimo neobjavljeni intervju na hrvatskom jeziku u cijelosti:
FAZ: Gospodine Perković, možete li najprije kratko ispričati o Vašem podrijetlu i obitelji?
MPT: Rođen sam 27. listopada 1966. u Čavoglavama gdje su moji roditelji živjeli i također su tu rođeni. U mojim dokumentima stoji 1. siječnja 1967. kao datum moga rođenja zato što je tada bilo uobičajeno da djecu koja su bila rođena krajem godine upisuju u idućoj kalendarskoj godini. Razlozi za to su da obaveze koje će djeca (škola, vojska...) imati kroz život dođu što kasnije jer jedna godina puno znači u njihovom sazrijevanju, tjelesnoj i mentalnoj snazi za nadolazeće životne obaveze.
Moja majka je bila kućanica, a otac je otišao na privremeni rad u Njemačku.
FAZ: Vaš otac bio je gastarbajter u Mönchengladbach-u, je li to točno?
MPT: Da, u Mönchengladbach-u i drugim krajevima po Njemačkoj. Radio je razne poslove, a najviše u građevini. Na jednom gradilištu se i polomio. Nije u to vrijeme bio lak život, borba za egzistenciju je bila teška. Većina mladih ljudi je odlazila trbuhom za kruhom u zapadnu Europu. Uveliko bi odlazile cijele Obitelji, a u našem slučaju je otišao sam otac, a majka se brinula o meni i braći. Naime, imao sam još jednog brata koji je kao mali umro. U to vrijeme se umiralo i od obične gripe pa sam tako u svojoj ranoj dobi ostao bez jednog brata. U to vrijeme su uže rodbinske i obiteljske zajednice bile čvršće u smislu povezivanja, lakše bi opstali i lakše bi preživljavali pomažući jedni drugima pa tako je mojoj majci bilo lakše jer je s nama živio moj djed koji je bio najveći autoritet cijele obitelji. Njegova mudrost, snaga i radišnost nas je sačuvala, a zajedništvo koje je ugradio u nas, svoje unuke i dan danas živi jer svi smo ostali povezani zahvaljujući najviše njegovom odgoju. Bio je i ostao naša velika emocija. Jednu sam pjesmu posvetio njemu, zove se "Moj Dida i ja".
FAZ: A Vaš otac, je li on povremeno dolazio doma iz Njemačke?
MPT: Da, otac bi dolazio kući nekoliko puta godišnje i njegov rad u tuđini nas je vadio iz teškog siromaštva pa smo tako stvarali bolje uvjete za život, sagradili kuću i živjeli u boljim uvjetima.
FAZ: Je li se vaša obitelj osjećala kao da živite u okupiranoj zemlji Hrvatskoj?
MPT: Naravno da jeste jer komunizam je bio takav sustav koji je bio nemilosrdan za sve one kojima se nije sviđao. Svi koji su mu prkosili ili se bilo kako suprotstavljali završavali su u zatvoru te bili maltretirani i zlostavljani. Tada krivo izgovorena riječ ljude je dolazila glave. Pa tako je i moj otac prigodom jednog dolaska iz Njemačke sa svojim prijateljima zapjevao jednu domoljubnu pjesmu te zbog toga završio u zatvoru. Oduzeta mu je putovnica i izgubio je posao, naknadno mu je vraćena te je ponovno otišao na rad u Njemačku. U to vrijeme nije bilo moguće napredovati i razvijati se u bilo kojoj grani društva za sve one koji nisu bili podobni. Dok smo bili maloljetni naši roditelji i stariji su vrlo malo pričali o stanju i prošlosti jer su se bojali. Čuvali su nas od sistema i strogo pazili što pričaju ispred nas jer su se bojali izložiti nas represijama sistema koje su bile nemilosrdne prema svakom "potencijalnom rušitelju Jugoslavije". Međutim, u školi je malo tko od nas djece vjerovao u tu Jugoslavensku priču upravo radi osluškivanja priča naših starijih i upijanja onoga što je ostalo između redaka ne izgovoreno. Naši roditelji i stariji su nas na svaki način gledali zaštititi i maknuti od komunističke ideologije.
FAZ: Vi ste kao dijete sigurno bili Titov pionir?
MPT: Da, naravno, svi su morali biti pioniri i položiti pionirsku zakletvu, tu nije bilo izbora kao i služenje u jugoslavenskoj vojsci. U tim godinama djeca nisu znala što je to pionir i što im se to nameće ali naši stariji su dobro znali međutim nisu se smjeli suprotstavljati jer bih to bilo pogubno za svakoga tko bi pokušao djecu odvraćati od pionirske zakletve.
FAZ: Tada, kad ste ovdje odrastali, je li ovdje bila crkva gdje sada stoji nova velika?
MPT: Ne, tu u Čavoglavama nije bilo crkve. Ovu crkvu smo sagradili prije 15-tak godina. Za vrijeme komunizma u ovom kraju nije sagrađena ni jedna crkva ako nećemo računati na mauzolej Ivana Meštrovića.
Mi smo odlazili u našu župnu crkvu sv.Ilija u susjednom selu Kljacima, koja je sagrađena početkom 19. stoljeća.
Crkva za ovaj kraj i ovaj narod nije bila samo duhovna okrjepa nego i čuvar naših temeljnih vrijednosti kao što su Bog, Obitelj i Hrvatska domovina.
FAZ: Zar vam nije škodilo ići u crkvu?
MPT: Komunisti su crkvu držali za svoga neprijatelja i poprijeko gledali svakoga tko je išao u crkvu. Bez obzira na takav pritisak djeca su krštena u crkvi i većina djece iz ovoga kraja su išla na vjeronauk u crkvu jer vjeronauka u školama naravno nije bilo. Sjećam se učitelja koji su u školi tjerali djecu na skidanje lančića s križem koje su imali oko svoga vrata i maltretiranjem svakoga tko je isticao svoju vjeru.
Moja obitelj je išla u crkvu i svi smo kršteni međutim ima nekih iz drugih obitelji koji su bili kršteni potajno jer su im članovi obitelji bili u komunističkoj partiji.
FAZ: Koji je vaš najdraži lik u Bibliji osim Isusa?
MPT: Moj najdraži lik? U Bibliji? Hm, ima ih mnogo. Mislite na cijelu Bibliju ili samo Novi zavjet?
FAZ: Nije važno. Samo bih htio znati postoji li biblijski lik koji ju je posebno impresionirao kao dijete ili još uvijek jest.
MPT: Ivan Krstitelj, evo on mi je sada pao na pamet, Da, Ivan Krstitelj, glasnik nade, Isusovi apostoli i Marija, Isusova majka koja je također ostavila duboki trag u hrvatskom narodu koji je od milja zove kraljicom Hrvata.
Ja nosim medaljon svetog Benedikta oko svoga vrata kao simbol povezanosti Hrvata s kršćanstvom. Naime, red sv. oca Benedikta je snažna veza kršćanstva s hrvatskim narodom. Sv. otac Benedikt je zaštitnik Europe upravo radi dubokog traga vjere koju je ostavio na našem kontinentu. Sv. otac Benedikt je jedan od najvećih egzorcista i inicijali na medalji koju ja nosim oko vrata je snažna molitva koja je upravo njegov zagovor za svakoga koji ju nosi i vjeruje u tu molitvu. Ja sam još snažnije povjerovao 2000-te godine kada sam doživio promjenu i taj duboki i istinski osjećaj pripadnosti Bogu Isusu Kristu koji i danas osjećam, a na to me uvijek podsjeti medaljon sv. Benedikta kojeg nosim oko vrata još od te 2000. godine. Taj duboki i istinski osjećaj vjere me je učinio boljim čovjekom i moj smisao života je upotpunjeniji i nastojim ga ugraditi upravo i u pjesme kojima težim promicati i ljubav prema Bogu kao najvećoj vrednoti u našem životu. Danas nakon 20 godina burnog i uzburkanog života te velikih pritisaka, nepravdi i kleveta, mogu reci da me je vjera sačuvala. Na tim temeljima vjere nastojim odgajati svoju djecu i ako uspijem ugraditi vjeru u njihove živote moći ću reci da sam uspio jer s jakom vjerom u Isusa Krista moći će sigurnije i hrabrije kročiti kroz život i pronaći onaj pravi istinski smisao života.
FAZ: Danas živite u Splitu, a ne u Zagrebu, je li to točno?
MPT: Da. Do prije nekoliko godina živio sam sa svojom obitelji u Zagrebu. Tu u Splitu volim živjeti, lijepi je grad i klima je dobra. Najviše rodbine imam tu i blizu su mi Čavoglave u koje rado s obitelji odem vikendom. Volim Zagreb i bilo nam je lijepo u njemu živjeti. Imamo lijepe uspomene na Zagreb, a i djeca su mi se u njemu rodila, osim mlađega sina koji se rodio u Kanadi.
FAZ: Zašto u Kanadi?
MPT: Moja supruga je Hrvatica rođena u Kanadi i njena ostala Obitelj i danas živi u Kanadi, dosta je ostala vezana sa svojom Obitelji, što je lijepo. Htjeli smo malo promijeniti sredinu, a i pomoć njenih roditelja joj je bila bitna s'obzirom da je bila mlada mama. Tada smo imali jedno dijete i radi povezanosti sa svojom obitelji i pomoći koja joj je bila potrebna, njena želja je bila roditi naše drugo dijete u Kanadi.
Tako smo otišli u Kanadu, ali samo na kratko, otprilike mjesec dana.
FAZ: Idemo na vašu glazbu. Gdje ste u jednostavnom selu u dalmatinskom zaleđu naučili čitati note i svirati glazbeni instrument?
MPT: Nisam školovani glazbenik i nisam pohađao glazbenu školu. Sva glazba koju sam napravio je samo iz sluha i osjećaja za glazbu. Završio sam ugostiteljsku školu, a glazba je bila moj hobi. Svaki instrument koji bi mi došao u ruke, ja bih ga relativno brzo naučio svirati pa tako i gitaru koja mi je bila, a i ostala meni najdraži instrument. Učio bih gledajući druge i uporno vježbao. Relativno brzo sam počeo skladati i pisati pjesme i to mi je išlo od ruke te sam potpuno zavolio glazbu i ona mi je bila već u mladosti veliki izazov i ljubav koju sam svakodnevno pratio i istraživao.
U ovoj sredini nisu postojale velike mogućnosti za glazbeno razvijanje jer tradicionalno ispjevavanje i sviranje nekakvih instrumenata bilo je daleko od današnje moderne popularne glazbe. Međutim ta glazba iz prošlosti ima svoju posebnu vrijednost i tu emociju najbolje shvaćaju oni koji su iz kraja odakle su i korijeni te glazbe. U prošlosti su se tim melodijama i različitosti pjesmama ljudi znali prepoznavati. U svim tim izvedbama ima puno bogatstva i ljepote i ti stari napjevi u svojim dijelovima mogu se dobro uklopiti i u ovo vrijeme, a i biti inspiracija i glazbenim djelima ovog vremena. Međutim, ta teorija i znanje nisu najbitniji da bi mladi čovjek sazrio i postao dobar glazbenik koji svojom glazbom može privući publiku.
FAZ: Da niste za Hrvatsku ono što je Ceca Ražnjatović za Srbiju?
MPT: Ne znam što ja značim za Hrvatsku ni što ona nekome znači! To je zbilja smiješna usporedba niti ima ikakvu poveznicu.
FAZ: Ceca Ražnjatović puni stadione u Srbiji, Vi punite stadione u Hrvatskoj.
MPT: Ali naši glazbeni stilovi su drugačiji. Koliko znam ona radi turbo folk glazbu a ja sam kantautor pop rock glazbe. Gledajući na glazbene žanrove to su dva različita stila kao dva različita svijeta. Moram priznati da ne razumijem tu glazbu, a niti je mogu osjetiti. Ne vidim nikakvu poveznicu osim kako kažete punimo stadione. U glazbi se ne traži povezanost takvih pojava tko skuplja više ili manje ljudi.
FAZ: Imate li zapravo strane uzore?
MPT: Kao mladić skupljao sam ploče, pratio glazbu, slušao, slušajući istraživao razne glazbene pokrete, bendove. Duboki trag su na mene ostavili bendovi poput AC / DC, Guns and Roses, Iron Maiden, a tadašnja domaća pop-rok izdanja sam pratio gotovo sva. Danas, primjerice, volim poslušati Foo Fighters kao i Finski bend Nightwish, interesantna je njihova progresivnost s primjesom klasike koja je uz sve to još i kvalitetno isproducirana.
FAZ: Vaš nadimak Thompson nema nikakve veze s glazbom, potječe od američke strojnice – ali zašto ta strojnica?
MPT: Da, moj nadimak sam dobio prije nego li ću postati javnosti poznat. Naime, na samom početku rata, kada smo napadnuti od srpskog agresora, mi dragovoljci smo se na svakakve načine naoružavali kako bi se obranili. Prije nego sto će novo naoružanje biti podijeljeno ja sam dobio zadatak preuzeti nove prognanike i odvesti ih vozilom u Split na sigurno područje i nisam bio prisutan u tom trenutku kada su se dijelile nove puške. No, kada sam stigao između ostalih bila je i jedna stara američka puška iz ll svjetskog rata, vrlo teška i nezgrapna puška koju nitko nije htio i eto, slučajno je dopala mene. Suborci su me iz šale prozvali imenom te puške, Thompson. Međutim te puške sam se vrlo brzo riješio, a nadimak Thompson je ostao.
FAZ: Dakle, da niste vozili civile toga dana, biste li dobili drugi nadimak?
MPT: Možda uopće ne bih imao nadimak.
Meni taj nadimak ne smeta i on mi je jedna velika uspomena. Povezan je s obranom od agresora i postavljanje linije u Čavoglavama koja je ostala do kraja rata i koja je obranila taj dio Hrvatske time sto je četnike i jugoslavensku armiju zaustavila u pohodu prema Splitu. To su činjenice i taj događaj je ušao u legendu te Čavoglave nekad nepoznato selo danas je postalo najpoznatije selo koje simbolizira otpor i pobjedu u Domovinskom ratu. Tako da je taj moj nadimak povezan sa stvaranjem hrvatske države gdje sam i ja kao dragovoljac sudjelovao u njenom stvaranju na što sam ponosan.
FAZ: Idemo u sadašnjost. Je li točno da su mnogi vaši koncerti u inozemstvu zabranjeni?
MPT: I tu se moramo zadržati malo i u prošlosti jer moram naglasiti to da sam ja ranih 90-tih po cijeloj Europi nastupao na raznim manifestacijama vezano za humanitarne akcije koje je tamošnji hrvatski narod koji živi i radi u tim zemljama organizirao, a u drugoj polovici 90-tih sam radio i velike komercijalne koncerte. Dakle, nije bilo zabrana već samo medijskih pritisaka i širenja neistina o meni, kao nekakvom fašistu, a te objede su dolazile od raznih udruga i pojedinih medija.
Te udruge i mediji tako udruženi sve bi prijavljivali židovskim zajednicama po svijetu gdje bih ja odlazio i radio koncerte. Razumljivo je da je židovska zajednica posebno osjetljiva na pojave fašizma pa bi na žalost u većini slučajeva reagirali na prvu i bez posebne provjere povjerovali u te neistine.
Tako udruženi svojim djelovanjem vršili bi pritisak na organizatore i vlasnike dvorana i upravitelje dvorana pa bi negdje i uspjeli iskomplicirati jer organizatori ili upravitelji tih dvorana ne bi mogli uvijek izdržati takve pritiske.
Dakle ne radi se o nikakvim službenim zabranama države ili neke gradske vlasti već o pritisku tih udruga potpomognutih medijima.
Pritiske bi radili prvo putem medija tako da bi moju glazbu proglasili neprihvatljivom jer po njima širi mržnju i poziva na nasilje. Bez obzira na to što u mojim pjesmama nema nikakvog širenja mržnje i poziva na nasilje, uporno bi uvjeravali javnost i one koji odlučuju o tim i takvim nastupima te bi optuživali uz ostalo i moju publiku te ih nazivali fašistima, a moje nastupe fašističkim skupovima. Naravno da je svatko normalan osjetljiv na fašizam i takve negativne pojave u svijetu, a posebno židovski narod koji je zbog tih pojava proživio genocid i strašno velike žrtve. Negdje gdje su imali potporu od židovske zajednice dobili bi veliki prostor na terenu i medijima u ostvarenju svoga plana, a taj je plan uvijek bio prikazati mene i moju publiku negativnom pojavom, a u konačnici i naš hrvatski narod kao zločinački i genocidni narod koji slavi fašizam kao svoj svjetonazor. To je jedna opasna teza koja je uzela dosta maha.
Nigdje nisam imao službenu zabranu osim u Sloveniji prije nekoliko godina. I na kraju smo to pobili na sudu. Podnijeli smo tužbu protiv zabrane, a Upravni sud u Sloveniji je konačno odlučio da grad Maribor nije smio zabraniti koncert.
FAZ: Ali u Njemačkoj i Austriji također je bila neka zabrana...
MPT: U Njemačkoj i Austriji također nije bilo nikakvih službenih zabrana nego se radilo o istim podmetanjima koja su u nekoliko slučajeva završili odustajanjem organizatora radi raznih pritisaka, a pojedini mediji su to namjerno opisivali kao zabranu samo da bi prikazali drugima da sam ja neprihvatljiv i zabranjen. Stvarao bi se takav dojam i planski i sinkronizirano su izvodili svoje akcije. Naime, mediji iz hrvatske bi objavili negativni članak koji bi poslali tamošnjim medijima države u koju dolazim, domaći mediji te države bi to isto objavili i u suradnji s udrugama koje su zadužene vršiti pritisak na organizatora pod krinkom da se zaustavi fašiste.
FAZ: Na koje udruge mislite?
MPT: Oni se uglavnom nazivaju antifašistima i progresivcima, a bliski su jugokomunističkim i velikosrpskim organizacijama na prostoru bivše Jugoslavije.
Nakon te akcije ti isti mediji objavljuju članke kako su se zbog moga koncerta digle i pobunile udruge koje se bave suzbijanjem fašizma i drugih sličnih pojava te sve ponovno slali nazad u hrvatsku, a ovi bi to naveliko objavljivali. Tako bi se često ponavljali i tim zatvorenim krugom bi uspjeli komplicirati, a negdje i zaustaviti koncert. Eto to je išlo tako i ta njihova manipulacija je uspjela zaustaviti jedan koncert u Austriji.
Nigdje nisam imao službenu zabranu osim u Sloveniji prije nekoliko godina, koja je pravomoćno poništena, gdje Ministarstvo MUP-a Slovenije eksplicitno navodi kako su mariborske vlasti to izmislile i prepisale iz medija i kako ne postoji niti jedan službeni dokaz da su mi zabranili nastup bilo gdje u svijetu.
Ja sam u svojoj glazbenoj karijeri imao preko sto koncerata gotovo u svim državama zapadne Europe i nikada u to vrijeme nisam doživio nikakve probleme ili bilo kakve pritiske. Međutim u zadnje vrijeme me progone i osporavaju pojedine skupine kao da nikada nisam nastupao i kao da sam opasnost za ljude i okolinu. Volio bih da to nije tako i volio bih moći nastupati i raditi normalno kao i svi drugi glazbenici.
FAZ: Kaže se da je vaš pozdrav "Za Dom spremni" mnogo stariji od fašističke države Hrvatske u Drugom svjetskom ratu, te potječe još iz 1848. godine i bana Jelačića. Ali čak i ako je povijesno točna: kad mlada osoba danas čuje ,,Za Dom spremni", ne misli na 1848. godinu i na bana Jelačića.
MPT: Mlada osoba kada danas čuje taj pozdrav pomisli na hrvatski Domovinski rat. Kada mlada osoba danas čuje pozdrav "Za dom spremni" pomisli na pjesmu Bojna Čavoglave koja je pjesma iz Domovinskog rata, to je istina. Ovaj pozdrav korišten je početkom 1991. godine onda kada je na Hrvatsku izvršena agresija te su ga svi doživljavali kao autohtoni i stari hrvatski pozdrav koji u svojoj naravi i poruci nosi plemenito geslo koje poziva na obranu i čuvanje svoga doma. Njega su kao takvoga koristile gotovo sve postrojbe u hrvatskom Domovinskom ratu, a jedna ga je postrojba uzela kao svoj službeni pozdrav, a neke postrojbe su ga stavile i u svoj grb. Prema tome taj pozdrav je čvrsto vezan za Domovinski rat, a ne za fašizam, nacizam i bilo kakav šovinizam. Prema tome taj pozdrav mladom čovjeku je asocijacija na Domovinski rat, a ne drugi povijesni kontekst. Još jednom ponavljam da mlada osoba kada čuje pozdrav "Za dom spremni" pritom misli na hrvatski Domovinski rat, a ne na Drugi svjetski rat.
FAZ: Ali kada se ovaj pozdrav koristio 1991. ljudi sigurno nisu mislili na bana Jelačića, već na 1941.-1945. A Srbi koji su živjeli ovdje u Hrvatskoj sigurno nisu mislili na 1848. godinu, već na Drugi svjetski rat.
MPT: Početkom devedesetih kada se stvarala Hrvatska država i u vrijeme Domovinskog rata nitko nije postavljao pitanja oko toga pozdrava i on nikome nije bio upitan, niti ga je itko doživljavao kao fašistički pozdrav. Nisu ga negativno doživljavali ni mediji niti bilo koja Udruga. Nije poznat niti jedan slučaj iz toga vremena da se netko javno oglasio i negativno okarakterizirao taj pozdrav. Vi tvrdite da ljudi tada sigurno nisu mislili na Bana Jelačića ali radi vaših čitatelja samo ćemo kratko o povijesti toga pozdrava onako kako ga mi doživljavamo i poznajemo. Hrvati su kroz prošla stoljeća uvijek imali bojni poklič koji je izražavao spremnost za obranu svoga doma i Domovine. Pa tako i za vrijeme bana Jelačića kojeg vi spominjete uzvikivao bi: "Za dom!", a vojska bi odgovarala: "Spremni umrijeti!", ili skraćeno "Spremni! i u drugim povijesnim razdobljima se koristio u različitim oblicima. Dakle, taj pozdrav za Hrvate je prirodan i povijestan bez obzira tko ga je i kada koristio. Šira europska i svjetska javnost ga poznaje iz razdoblja od 1941.do 1945. godine ali mi Hrvati ga poznajemo od prije i nakon toga perioda, pogotovo mlađe generacije ga vežu isključivo za Domovinski rat.
Što se tiče Srba koji su živjeli tada u Hrvatskoj, moram reći da oni koji su Hrvatsku prihvaćali kao svoju državu nisu imali ništa protiv toga pozdrava nego su kao i Hrvati, njih oko 10 000 krenuli u obranu svoga doma. A što su o tom pozdravu ili bilo kojem hrvatskom simbolu mislili Srbi (nažalost većina) koji su se pobunili protiv Hrvatske države početkom devedesetih, ne treba niti pričati, s obzirom na to da su uz pomoć JNA i četnika iz Srbije okupirali jednu trećinu Hrvatske, a pritom učinili strašne zločine, razorili Hrvatske gradove i sela.
FAZ: Ali njemački ili austrijski dužnosnici, koji moraju odlučiti hoće li se održati koncert ili ne, nisu nikad čuli za bana Jelačića i ne će se detaljno baviti hrvatskom poviješću. Veza s hrvatskim fašizmom im je očigledna. Zašto jednostavno ne ispustite ovaj pozdrav??
MPT: Vjerujem da Njemački i Austrijski dužnosnici nisu čuli za bana Jelačića ali ne vjerujem da bi čuli za taj pozdrav da nije ovoga pritiska koji je namjerno isprovociran ne bi li se koliko toliko iskompromitirao Domovinski rat i izjednačila krivnja žrtve i agresora. Zato se po svaku cijenu ovom narodu želi nametnuti fašizam kao njegova genocidna narav. Da nije toga pozdrava bilo bi nešto dugo i time pravdanju nikada ne bi bilo kraja.
Pozdrav "Za Dom spremni" je jednim djelom naša emocija i naša simbolika Domovinskog rata koju smo koristili i nama je važna. Pod tim sloganom su ginuli naši prijatelji i suborci. Odreći se simbolike hrvatskog Domovinskog rata znači negirati sebe. Mi, koji smo bili spremni dati svoj život za dom odrekli bi se sebe kao i onih koji su svoj život za taj dom i dali.
FAZ: Ali slažete li se da su i Srbi i Židovi umrli u Hrvatskoj pod ovim simboličkim pozdravom?
MPT: Umirali su na žalost pod različitim simbolima ali ne samo Srbi i Židovi, umirali su i Hrvati na svim zaraćenim stranama. Ne vjerujem da su umirali radi simbola već radi bolesnih umova koji su provodili sotonske planove. Naravno da ja koji pripadam generaciji pobjedničke vojske iz Domovinskog rata osuđujem te i svake druge zločine koji su počinili razni režimi i neka se nikada više ne ponove. Budite sigurni da u ime tog pozdrava u Domovinskom ratu nisu rađeni zločini već smo pod tim pozdravom branili Domovinu.
FAZ: Ali tada se stvarno ne biste smjeli žaliti, ako Vas pogrešno shvaćaju u inozemstvu.
MPT: Kažete pogrešno shvaćaju! Drago mi je što i vi vidite da me pogrešno shvaćaju.
Moja prva pjesma Bojna Čavoglave nastala je 1991. Napisao sam je ovdje u selu i započinje s pokličem "Za dom spremni". Ta se pjesma četiri godine puštala po tisuću puta dnevno na svim TV i radio postajama u Hrvatskoj i BiH i nitko nikada nije postavio pitanje je li početak sa "Za Dom spremni" dobar ili loš.
Međutim, nakon promjene vlasti 2000 godine ta pjesma postaje proganjana i počeli su je doslovno zabranjivati, a lijeve političke grupice osuđivati pod etiketom širenja mržnje. Bez obzira na to što je ta pjesma iz Domovinskog rata i postala je jedan od simbola i danas njena izvedba njeguje uspomenu na Domovinski rat. Kada sam je izvodio na jednoj proslavi Dana pobjede dobio sam prekršajnu prijavu od policije te smo završili na sudu. Naravno sud je presudio u moju korist, a to je potvrdio i Visoki prekršajni sud u Zagrebu kako taj stih u mojoj pjesmi nije prekršaj i po presudi toga suda dužni su se pridržavati svi ostali sudovi u Hrvatskoj. Hoću reći da puno apsurdnih situacija dolazi od politike i u ovom slučaju se radi doslovno o političkom progonu. Taj pozdrav koji je sastavni dio moje pjesme na silu žele proglasiti fašističkim pozdravom bez obzira na njegovu povijest o čemu smo pričali samo kako bi Hrvatsku iskompromitirati.
FAZ: Naravno da hrvatska i njemačka povijest nisu iste, ali, na primjer, u Njemačkoj se određeni izrazi iz vremena Drugog svjetskog rata više ne koriste. Nisu ilegalni, ali su ih fašisti kompromitirali.
MPT: Mislim da se nikako ne može uspoređivati Njemačku iz drugog svjetsko rata s Hrvatskom iz Domovinskog rata, mi nikog nismo napadali, mi smo se branili u Hrvatskoj od agresora. Taj je pozdrav korišten u Domovinskom ratu kao i mnoge druge stvari iz hrvatske povijesti, mnogi su poginuli uz taj pozdrav braneći svoj dom. Tom pozdravu se protive ponajviše oni koji su napali Hrvatsku i njihovi simpatizeri. Vidite, kod nas u Hrvatskoj imali smo komunizam koji je cijela Europa osudila. Taj sustav je pobio na milijune ljude. Bio je zločinački i genocidan, a imao je isti simbol, crvenu zvijezdu petokraku kao i antifašistički pokret i radnički pokret. Za mene je simbol crvene zvijezde simbol stradanja Hrvatskog naroda. Pod tim simbolom su razarani Hrvatski gradovi i sela u Domovinskom ratu, ubijani ljudi na križnim putevima, mučeni i zatvarani po komunističkim tamnicama. Danas tu istu crvenu zvijezdu petokraku možete vidjeti na glavama poznatih javnih osoba, na odjeći, na boci Heineken piva i slično. Isti simbol simbolizira borbu za radnička prava, borbu protiv fašizma, monstruozne komunističke zločine, pivo, odjeću i tko zna što još. Prema tome treba uzeti u obzir kontekst vremena i događaja kada se neki simboli koriste, te utjecaj onih koji imaju moć interpretirati bilo koju simboliku kako njima odgovara. Jedan od najvećih simbola jedne države je njena himna pa se ne mijenja bez obzira na režim koji je na vlasti ili možda njena valuta i drugi razni nazivi ili izreke i pozdravi. Mišljenja sam da bi svi hrvatski političari trebali stati u obranu simbolike iz Domovinskog rata jer taj Domovinski rat im je i omogućio da se time bave. Nažalost, veliki broj hrvatskih političara bori se samo za kune, a vidi paradoksa, kuna je jedini originalni naziv iz NDH. Toga naziva za hrvatsku valutu nije bilo prije dok pozdrav Za dom spremni je i prije postojao.
FAZ: In der ,,U ,,Frankfurter Allgemeine Zeitung" 2007. godine je rečeno o Vama: ,,Pogrešno je ako se Thompson postavi na istoj razini s neonacističkim bendovima. Thompson ne propovijeda mržnju prema manjinama ili strancima, nego ga karakterizira apsolutni nedostatak empatije prema žrtvama nasilja, osim ako nisu iz svete hrvatske nacije." Smatrate li ovo nepravednom osudom?
MPT: Ne da je samo nepravedno već je klevetnička teza koja graniči sa zdravim razumom!
Takve interpretacije, po kojima nemam empatije prema žrtvama nasilja su pogrešne. Ja sam kršćanin i obiteljski čovjek i naravno, žao mi je svih, bez obzira tko su i odakle dolaze ako su u nevolji.
FAZ: Godine 2004. Hrvatska biskupska konferencija očitovala se protiv vaših pjesama na osnovu toga što su napisane jezikom mržnje koji nema nikakve veze s dostignućima kršćanske civilizacije.
MPT: To nije bilo baš tako.
Jedan svećenik koji je radio u Hrvatskoj biskupskoj konferenciji je uveliko iziritiran vidjevši na TV odvratni i neprimjereni uradak koji je Denis Latin pustio u svojoj emisiji i rekao da sam to napravio ja, povjerovao je u tu laž i izišao u javnost osudivši mene, međutim vrlo brzo je uvidio da je to bila montaža. Hrvatska biskupska konferencija nikada nije osudila moj rad kao ni moje pjesme jer u mojim pjesmama kao i u mome radu nema ništa što je pozivalo na mržnju i ponavljam nikada nisu izišli u javnost s jednom takvom izjavom. Upravo se suprotno od takve teze Hrvatska biskupska konferencija odnosila prema meni i mojoj publici. Međutim, na jednom mome koncertu nakon jedne provokacije od strane neke osobe koja je stavila ustašku kapu na svoju glavu i tada se oko toga digla velika medijska prašina HBK je javno osudila taj čin i toga provokatora kao što sam ga i ja osudio. Prema tome tu se nije radilo o osudi mene i mojih pjesama kako ste rekli već tim pojavama koje su se tu i tamo znale pojaviti.
FAZ: Je li istina da je vaš album "Ora et labora" izašao 10. travnja 2013., na obljetnicu fašističkog preuzimanja vlasti u Hrvatskoj 1941.?
MPT: Mislim da je bio 12. travnja. Znam tu priču, bile su to glasine koje su dolazile iz jedne lijeve medijske kuće. To je bila samo još jedna obična u nizu provokacija.
FAZ: Dakle, album nije objavljen 10. travnja?
MPT: Ne, bio je 12. travnja u trgovinama Croatije Records, moje diskografske kuće u kojoj sam objavio sve svoje pjesme.
FAZ: Dolaze li ljudi s bilo kakvim ustaškim simbolima na vaše koncerte?
MPT: Sjećam se vrlo dobro 2007., mog velikog koncerta na zagrebačkom Trgu bana Jelačića na kojem je bilo 130.000 ljudi, a mladić u dobi od 20 godina imao je ustašku kapu na glavi. Nisam ga ja ni vidio na koncertu, ali mediji su ga vidjeli i netko ga je slikao, i to je odmah izišlo u svim medijima i postalo velika afera. Naravno da smo to osudili, ali za njegove motive saznali smo tek pet ili šest dana kasnije.
FAZ: Naime?
MPT: Priznao je da je primio 500 kuna od nepoznate osobe da stavi kapu na glavu. Jedni tvrde da je taj novac dobio od jednog novinara.
FAZ: Dakle, novinari su stvorili skandal?
MPT: Znam za neke slučajeve u kojima su novinari bili upleteni, a za ovaj konkretan slučaj ne znam jesu li to bili novinari. U svakom slučaju, priznao je policiji da je dobio novce. Danas takvih provokacija više nema niti se te pojave događaju. Bez obzira na bilo čije negodovanje zbog tih pojava, ja ne mogu znati niti je moj posao određivati ljudima kako će se tko ponašati ili odijevati. Vojno znakovlje nosi se na komemoracijama, obljetnicama i slično, a ne na koncertima. Ako ga netko ima potrebu nositi, neka nosi znakovlje hrvatske pobjedničke vojske iz Domovinskog rata i nikakvo drugo..
Moji koncerti nisu bili u nikakvom negativnom ozračju niti su nosili takvu poruku. Na moje koncerte dolaze cijele obitelji i uvijek se osjeti duh zajedništva što mi je posebna inspiracija u skladanju pjesama koje nas povezuju.
FAZ: Kaže se da se naslov vaše pjesme Ljuta trava na ljutu ranu temelji na citatu Ante Pavelića...
MPT: Ne, to je stara hrvatska izreka.
FAZ: I što to znači?
MPT: Da na silu odgovorite silom.
Ta pjesma je snimljena 93 godine, onda kada je trećina hrvatske bila okupirana te Hrvatska trpjela velike žrtve i strašna razaranja. Ta pjesma ima sasvim drugačiju poruku od one na kakvu aludirate.
FAZ: Ali onda i ova pjesma kaže: "Pripremite staru košulju za mene, izvadite je iz ormara, ona će odgovarati mom sinu, kao što je već odgovarala mom ocu i djedu." To je, naravno, aluzija na fašističke crne košulje.
MPT: Ma neee, košulja je samo simbol nasljedstva, prijenos s koljena na koljeno, zapravo metaforički izraz za očuvanje temeljnih vrijednosti kao što je sloboda, obitelj, Domovina, a za koje su se kroz našu povijest borile sve generacije pa tako i moja generacija koja je izborila tu slobodu. Ta pjesma upravo govori da kroz simbol košulje sinu u nasljedstvo ostavljam na čuvanje tu teško stečenu slobodu i čuvanje naših temeljnih vrednota.
FAZ: Koja je za Vas razlika između jednog patriota i jednog fašista?
MPT: Fašista ni jednog nikada nisam upoznao i ne znam da li oni danas postoje, fašizam je stvar prošlosti. Znamo da je fašizam negativna pojava, a patriotizam pozitivna. Na žalost, često patriotizam nazovu fašizmom samo zato da obrane njihov šovinizam ili komunizam, kako otprilike kaže jedna moja pjesma.
FAZ: I još jedno pitanje u ovom kontekstu: Kako ocjenjujete Ante Pavelića i njegovu ulogu u hrvatskoj povijesti?
MPT: To želim zadržati za sebe ali ne zato da izbjegavam tu temu nego ja nisam povjesničar, a i manje sam kompetentan od drugih koji bi o toj temi mogli razgovarati i iznositi mišljenje u javnost. Naravno da nas sve zanima povijest pa tako i mene ali bilo bi od mene neskromno da dajem ocijene nečije povijesne uloge, radije to prepuštam povjesničarima i sudu vremena. Naravno, ako vi aludirate na zločine koji se vežu uz povijesnu ulogu Ante Pavelića moram Vam reći da ja osuđujem sve režime ako su činili zločine bio on fašistički, komunistički, ili bilo koji drugi.
FAZ: U redu, ovdje ne morate ništa odgovarati ako ne želite. Drugim riječima: na internetu postoje audio snimci pjesme nazvane "Jasenovac i Gradiška stara", a vi kažete da je to pjesma koju su vaši djedovi već pjevali i na koju su ponosni. Jednom ste rekli da nikada niste otpjevali pjesmu, onda ste je opet otpjevali, ali bili ste pripiti, a zatim opet niste. Sada bih želio znati: jeste li to pjevali ili niste?
MPT: Niti sam rekao da sam bio pripit niti da su je naši djedovi pjevali i ne znam otkud vam to. Ja nisam autor te pjesme niti sam ikada snimio tu pjesmu, niti je ikada bila službeni dio moga repertoara. Ta pjesma je podvala i po svome sadržaju potpuno suprotna mome svjetonazoru i ideologiji kojoj pripadam. Povezivanje s tom pjesmom za mene je uvredljivo i odlučno odbijam takve podvale koje imaju za cilj samo da mi naštete.
FAZ: Tekst ove pjesme je ionako odvratan.
MPT: Naravno da je odvratan. To je podvala hrvatskom narodu i čista je izmišljotina onih koji po svaku cijenu hoće ovaj narod prikazati zločinačkim, nehumanim i primitivnim. A po nekim saznanjima tu podvalu je osmislila Jugoslavenska tajna služba UDB-a.
FAZ: Znači, to je namontirano?
MPT: Točno. Poznati novinari HTV-a montirali su taj uradak te ga pustili u svojim emisijama i najavili kao moj uradak. Tu prljavu podvalu su prvi plasirali Denis Latin i Aleksandar Stanković a kasnije su dilali dalje po drugim medijima. Bilo je to prije 20-tak godina i u samim počecima tog skandala nisam vjerovao da će itko nasjesti na takvu izmišljotinu pa sam ih ignorirao ali evo vidite to se razvlači sve do danas.
Potegnuo sam i za tužbom prema dotičnim novinarima međutim izvukli su se radi proceduralnih razloga i zastare. Danas kada gledam na to vidim da je to bila akcija većih razmjera i da se je htjelo po nalogu antihrvatskih skupina pošto poto iskompromitirati mene, moje pjesme i moju publiku i ne bi li time što više naštetili Hrvatskoj.
FAZ: Dakle, vi jasno osuđujete ovaj tekst?
MPT: Naravno da ga osuđujem! Ne samo da je neprimjeren nego je i brutalan. Pozdravio bih svakoga tko bi došao k meni razgovarati o mom radu i svemu onome što mi se podmeće kao što je i ta banalna pjesma s interneta, koju ste citirali.
FAZ: Banalno vjerojatno nije prava riječ za ovu pjesmu.
MPT: Banalno, jer je nevjerojatno da bilo tko može povjerovati u takvo što. Tko ozbiljan može povjerovati da deseci tisuća ljudi dolaze na koncerte vidjeti i čuti pjevača koji pjeva pjesme koje veličanju zločin?! Tko plasira takve laži i zašto? Kome i zašto smetaju moji koncerti? Ne radi se ovdje samo o meni već o velikom broju ljudi koji se žele okupljati oko mojih pjesama.
To nećete pronaći nigdje u svijetu, pogotovo ne u Europi. I kao rezultat takvih manipulacija i progona odsječen sam od Njemačkog i Austrijskog tržišta, a time i od svog posla, jer živim od svojih koncerata. Imao sam više od 100 koncerata u Njemačkoj, čak i u velikim dvoranama s više od 10 000 ljudi. Sve su to bili predivni koncerti u kojima se moglo čuti i vidjeti samo domoljublje a ne fašizam kako nam to neki žele podvaliti. Veliku nepravdu čine ne samo meni kojemu osporavaju pravo na rad koje je jedno od temeljnih ljudskih prava već i mojim suradnicima i naravno mojoj publici koja za svaki moj najavljeni koncert u demokratskim zemljama poput Njemačke ili Austrije mora strepiti hoće li ih tko nazvati fašistima ili hoće li se koncert na koji žele doći moći uopće održati.
Isti intervju na njemačkom možete pročitati ovdje: http://www.thompson.hr/blog/das-in-der-printausgabe-nicht-veroeffentlichte-interview-von-marko-perkovic-thompson-fuer-frankfurter-allgemeine-zeitung-deutsche-sprache (http://www.thompson.hr/blog/das-in-der-printausgabe-nicht-veroeffentlichte-interview-von-marko-perkovic-thompson-fuer-frankfurter-allgemeine-zeitung-deutsche-sprache)
on mislio ovo će objaviti u Njemačkoj hahahaha
tako mu se predstavio politicki radnik michael martens, dok u pozadini na stvarnom clanku koji objavili, a ne donosi ni 1% intervjua, vec uobicajene beogradske podvale, od nacifashizma preko antisemitizma do pojmanemamtizma, radilo 6-7 crvenih fasista koje instalirali na zapad po medijima raznim, oko europskog parlamenta, "research centara" i sl.
sad se diskutira kao da to nesto bitno. :cry:
ako njemacka pri nekoj trgovini obecala beogradu aboliciju i povratak u hrvata, instalirala ove crvene fasiste, to je njemacki problem. mislim, meni se u neku ruku svidja, jer ce prvima njima crveni fasisti i beograd popiti krv na slamku kad metastaziraju. neka se ljudi upoznaju.
Mislio je da ih zbuni kao što je Di Snajder zbunio američki kongres 1985. "Košulja je simbol nasledstva", ali kad crnokoušuljaš to peva i pritom pokazuje svoju košulju onda to nekom čudnom transformacijom postane neki drugi simbol.
tocno tako. tu se nesto pravda crvenim fasistima koji nesto arbitriraju, umjesto da u hrvatskoj samo pijucka vino, sunca se i povremeno odrzi koji koncert. a michael martens neka pishe. moze tako 50 godina, pa kad zavrsi sa hajkom, neka budale koje skupio stavi na tenk i posalje u hrvatsku u konkretnu borbu protiv, jelte, nacifasizma, da se zemlja oslobodi.
U 21. stoljeću neko da objavljuje ovaj glupanderizam, ti mora da se šališ. Čovjeku bukvalno svi odgovori na pitanja zaostali u 1950.
Ovo kad ga novinar pita koji mu je omiljeni lik u Bibliji, to bi pitao i bin Ladena iz učtivosti.
Realno, ja sam mislio da je Tompson trunku pametniji, onako dok pjeva djeluje nešto promućurnije, a kad progovori retardinjo klasični.
Novinar se sprdao s njim, šta si jeo s didom kad si bio mali, jesi kakio u tutu, u koju crkvu si išo hahaha
Koji hit hahahaha
pa da, kazem. to je sve vrlo zaostalo i nacifasisticko, thompson je ocigledno sin tamo nekog obicnog radnika baustelca, pojma taj nema ni o cemu, posebno kulturi i 21. stoljecu. trebalo bi staviti pod naprednu beogradsku upravu gdje michael martens izvojevao zanat nakon sto napustio skolu, osloboditi ljude, denacificirati i tako. :)
Tompson je zapravo čisti srpski naprednjak, Tompson Nikolić [emoji38]
(https://s12.directupload.net/images/200726/e6okmmwn.jpg)
milanka dragar - dediscina molka
zalozba dragar, ljubljana, 2017., meki uvez, 362 stranice
cita se odlicna knjiga milanke dragar u kojoj autorica, izmedju ostalog, poslije opisa opcih prilika poraca ww2 iznosi mnoga osobna svjedocanstva, sto prikupljenih od komisija raznih, sto osobno zabiljezenih, o jugokomunistickim poratnim likvidacijama. mnoga svjedocanstva odnose se na crnogrob i matjazevu jamu gdje poslije izrucenja iz austrije masakrirani mnogi civili, i podrucje oko sent vida, tako primjerice:
(https://s12.directupload.net/images/200726/vceqp8g8.jpg)
(https://s12.directupload.net/images/200726/et925tk6.jpg)
svjedocanstva oko matjazeve jame posebno su intrigantna, jer tu postoji duga geneza koja presucivana. jedno od stratista gdje likvidirana djeca, a mnogi komunisticki ubojice vremenom se slomili pod zlocinom, te pocinili suicide, tako zadnji krajem osamdesetih, kad otisao do ove jame gdje je ubijao djecu, te se pored objesio.
(https://s12.directupload.net/images/200726/zftwral5.jpg)
svjedocanstva su odlicno uklopljena u stanje opceg zloduha jugokomunistickog terora, slijedi pregled akcija skrivanja, nasipavanja materijala u jamu, sve do 2010. itd. izmedju ostalog. vrlo uspjela knjiga.
mnoga svjedocanstva se nadopunjuju sa svjedocanstvima naroda u izbjeglickim logorima u austriji koje britanci praznili na nacin da uvjeravali narod da ga prebacuju u izbjeglicki logor u italiju, te vlakove preko rosenbacha slali u jugokomunista na likvidaciju; a i to bijese tek sporedna ruta.
(https://s12.directupload.net/images/200726/75ck3xxf.jpg)
tek kad se proculo od ovih sto znali pobjeci iz transporta, nisu vlakove mogli vise puniti i tisucama civila bez otpora, te jugokomunisti vrsiti svoju "revoluciju" ili masovni pokolj.
(https://s12.directupload.net/images/200726/8qs3qld7.jpg)
Upravo čitam...knjigu Dobrila Nenadića, "Dorotej" ; od nekolicine ljudi sam čuo mišljenje da je to njegovo najbolje delo. Znao sam otprilike šta da očekujem, čitao sam ranije i "Roman o Obiliću" i knjigu "Despot i žrtva", i, mada sam na polovini knjige, "Dorotej" zaista deluje bolji od dva predhodno pomenuta romana.
Radnja se vrti oko monaha po čijem je imenu roman i dobio ime, i koji svojom pojavom i svojim delanjem u malom manastiru Vratimlje pokreće niz događaja. Roman je pisan iz perspektive ljudi oko Doroteja (monaha, vojnika iz obližnjeg zamka) i sav je od njihovih unutrašnjih monologa. Dabome, pošto pisac zna šta radi, ti unutrašnji monolozi likova su mu i zgodan poligon da pokrene neka pitanja o veri i životu uopšte. Pisac koristi veoma živopisan jezik, a kadkad neke reči koje koristi sam morao guglati., nesiguran da li ih je uzeo iz narodnog govora ili prosto izmislio. Na nekoliko mesta sam se od srca nasmejao, i deluje mi da je taj smeh došao...organski, da se tako izrazim; tekst ne pokušava usiljeno da bude smešan.
Od zamerki...Nenadić je izgleda imao običaj da uvede lika u roman, opiše ga detaljno, uključi u radnju, i taman kad čitalac pomisli da će taj lik biti važan za radnju do kraja – on ga više ili manje elegantno isprati iz knjige i lik se više nigde ne pominje. Sećam se "Despota i žrtve" i lika vračare koja u poslednjoj četvrtini stigne da se prvi put pojavi i odmah postane važna (deluje kao da je naknadno umetnuta u knjigu). U romanu "Dorotej" takav lik je Jevđenije vrač-prevarant, koji stiže da se pojavi na 34. strani, a izađe ni deset strana kasnije. Iako nije tako drastično kao u romanu "Despot..." odmah me podsetilo na to.
anto bakovic - druze pope, u ime zakona - izlazi iz groba!
martirium croatiae, zagreb, 2011., meki uvez, 146 stranica
(https://s12.directupload.net/images/200813/cohom46s.jpg)
vec drugi put u kratkom roku nailazim na knjigu sa posvetom zvonimiru separovicu; ocigledno je netko rasturio odlicnu biblioteku, tipujem niskoristi sin iz prvog braka, crvena klatez, zlatna mladez ili nesto slicno.
o sadrzaju vise kad procitam, djeluje vrlo zanimljivo, bakoviceve anegdote na prvu godinu svecenickog zivota u doba jugokumunisticke diktature 1959/60., a bakovic je jamac za odlicno stivo.
i ovom prilikom istice se cinjenica kako spc prigrli svaki diktat, bio to sultan, hitler, tito, nebitno, samo da uz njega srbija metastazira iz pasaluka.
(https://s12.directupload.net/images/200815/2zhw7ph4.jpg)
To je zato za spc zbog autokefalnosti
A muslimane nisu dirali zbog arapskog svijeta
Ne bi ni kc dirali da je stepinac bio nacionalist i formirao hrvatsku nacionalnu katolicku crkvu
Eto kako su komunisti od hrvata zeljeli stvoriti autokefalce
mislim da se ta teza cesto poteze po literaturi tako krnja. problem je sto kc nije autokefalna, samo, i da je postala nekom hkc, to bi posluzilo samo da i ostatke uniste iznutra, dok su spc odrzavali. jer svi ti komunisti i popovi su u prvom redu srbi, pa tek poslije toga ostalo, znaci hrvati kao takvi na udaru beogradske ekspanzije i kolonizacije; sa ili bez autokefalnosti. tek bi promijenili metode, uskladili novim (laksim) prilikama.
Zapravo ko ce znat sta se tim budalama motalo po glavi
Vjerovali su da ce vladati vjecno
Da su napravili neraspadiv sustav
Da nepravda moze vjecno da se nanosi
Itd
uvijek isto sranje iz beograda, srbija do tunguzije, to im je fiks-ideja nazivali se komunisti, popovi, demokrati, fasisti, sta god, sve kroz prostor i vrijeme.
evo primjera suvremenog "antifasistickog vjesnika", veliki antifasisti samo sto se ne raspadnu koliko se naprezu fasistickom prikazati hrvatsku obranu od fasizma. upisali bi se od srece da nije bilo oluje, da legalizirali i prisajedinili okupirani i etnicki ocisceni dio hrvatske. je li to sad kroz "antifasisticki vjesnik" ili destrukciju autokefalne kc, nebitno. sutra ce se propederisati ako netko obeca ekspanziju na taj nacin.
(https://s12.directupload.net/images/200815/uii5ydaw.jpg)
ivan nepomuk jemersic - hrvati u rimu - putne uspomene na prvo hrvatsko narodno hodocasce u rim - asiz - loret - godine 1913.
tisak luke bralica, virovitica, 1914., tvrdi uvez, 640 stranica
(https://s12.directupload.net/images/200822/dfg3a2wu.jpg)
cita se cudo, muzejski primjerak jemersicevog putopisa u rim. za ljubitelje putopisa izuzetna knjiga, sve uz mnogo fotografija, detaljnim opisom putovanja, organizacije, zgoda i nezgoda, anegdota raznih.
inace stihovi poznatog pjesmuljka ustani bane ... bilo je to godine devetsto i trece... referiraju na jemersicevu robiju 1903. u doba khuena-hedervarija. vrlo plodan autor, svecenik, politicar, cija djela bila zabranjivana. prava riznica.
(https://s12.directupload.net/images/200822/3mmn9knq.jpg)
popis hodocasnika sadrzi i profesiju, pri cemu navodi oko zena posebno zanimljivi. organizacija vrhunska, brodom preko jadrana, pa zakupili cijeli vlak te po italiji, anegdote urnebesne.
(https://s12.directupload.net/images/200822/t2qmytsm.jpg)
(https://s12.directupload.net/images/200822/335szcxu.jpg)
(https://s12.directupload.net/images/200823/qa8ewmnm.jpg)
cita se cudo, emigrantska hrvatska revija svezak prvi iz 1966.
cudo od izdanja u svakom pogledu, koje rijetko kad i gdje u ponudi, naocigled jedno od mnogih u nizu. no ovo je prvi europski broj, jedini francuski (iako i provizorni sljedeci oznacen sa "pariz"). 1966. hrvatska revija preseljena je iz juzne amerike u europu da se lakse ubaci u hrvatsku. na sto teroristicki jugosustav reagirao na nacin da diplomatski zatrpao francusku podvalama, tako da sljedeci broj francuska policija unistila u tiskari. sto se razjasnilo na sudu, te francuska platila odstetu i, primjerice, izjurila nekog od direktora politike kad doputovao u fra, cim sletio ubacila ga u avion i adio nazad u bg. itd. mnogo je tu zbivanja.
sadrzajno takodjer obradjuje iznimno zanimljivi period, pri cemu postoje mnoge paralele sa danasnjicom. tu je pad rankovica i polemike razne oko toga, a centralnom temom oznacio bih protokol izmedju vatikana i jugoslavije, razne hrvatske deklaracije oko te jos jedne u nizu svojevrsne izdaje hrvatskih interesa, vrlo svojstvene vatikanu, koji redovno trguje sa hrvatskim interesom zbog ucvrscivanja svoje politicke pozicije tamo daleko, gdje ga, da se izrazim diplomatski, doslovno poseru, kako i treba.
toliko o politickim vidicima, uvodnik je pisan na francuskom, slijede eseji o povijesti hrvatsko-francuskih odnosa i sl., pa poezija, kultura, izmedju ostalog. vrlo zanimljiv broj, vrlo poseban u svakom smislu. kad sam ugledao u antikvarijatu, nisam vjerovao po kojoj cijeni ga nudili - 40 kuna. firma casti, hvala. :)
jedina sitna mana: kao i uvijek, nadje se koja zanimljiva biljeska, umetnuti isjecak iz novina, ali nikad kakvih para.
inace je ovo i prvi broj novog dizajna naslovnice, koji se odrzao do 2000. i "usao u legendu".
upravo vidim, sadrzi i osvrt lucijana kordica na polemiku crljena i dubicanca, sto je posebno zanimljivo u kontekstu vatikansko-jugoslavenskih protokola.
crljen je kroz desetljeca bio redovno napadan kao hrvatski pregovarac u bleiburgu, sve u smislu da preuzme odgovornost za zbivanja koja bila dio dogovora englesko-komunistickih (pa i u shireg smisla) i na koja on nije imao ni trunku uticaja.
i ovom prilikom je hrvatska emigracija propustila oznaciti glavnog krivca za hrvatsku tragediju kroz stoljeca, ratovanje na svim stranama europe i rastakanje hrvatske: rimokatolicku crkvu koja u kulturoloskom smislu odigrala pozitivnu ulogu, uredno slavi mucenike razne, no bilo bi solidno potrebno ustaliti nesto sto djeluje preventivno, ne prodaje maglu koju hrvati redovno plate. manje komemoracija, vise preventive i podrske, narikace po potrebi posteno platiti.
da ne spominjemo kako smo aktualno u prilici da jos jedan papa cak prodao stepinca i komemoraciju na bleiburgu.
Isto papa franjo danas trguje sa stepincem
Da bi se ekumenski priblizio beogradu
A njih briga za ekumenizam..
To je sotonsko djelo za svetosavce
mda, vatikan po obicaju trguje ovcama, a ovi u verbumu au mas izdaju njegovo smece i nadaju se boljim vremenima.
vrhunska paralela sa protokolom '66.
u ovom posebnom izdanju hr je i esej jure petricevica (https://hr.wikipedia.org/wiki/Jure_Petri%C4%8Devi%C4%87) koji protokol i vatikan rastavio na atome, dok vilim cecelja, kao osnivac hrvatskog karitasa, i stjepan buc, kao izrazeni nacionalista, blazeni brane vatikan.
to je bilo 1966. kad rkc potpisala beogradu nadleznost nad svecenicima koje isti oznaci da se bave i politickim radom, a 1967. je maltene najbolje sto imali, krunoslav draganovic, eto nekim cudom zavrsio u jugoslaviji, sve uz tone dokumentacije o jugokomunistickim zlocinima koju skupio. jos danas nagadjamo kako, pa kako nastavio zivot i rad u jugi bez da ga likvidirali, ne da to ima neke veze sa protokolom i nalogom koji dobio od rkc i morao tako postupiti. kad bi sagledali, morali bi osuditi vatikan, pa bolje da se pravimo da ne razumijemo, a papa ce nam opjevati mucenike, bar neke, sto je velika vrijednost.
(https://s12.directupload.net/images/200824/j2clgt2p.jpg)
predivno je to petricevic zaokruzio jos 1966. kad protokoli potpisani.
vatikan je po hrvate politicki nista manje teroristicka organizacija od sanu i memoranduma raznih, uvijek prodaje hrvatski interes u skladu beogradsko-talijanskih interesa.
dok je spc u mnogo prilika progurala potpuno neutemeljenu propagandu, prostu fantastiku, sve vrlo spretno lansirala kako nacistima, tako i saveznicima, pa i sovjetima, rkc ne da tek nije pruzila podrsku draganovicu oko objave dokumentacije koju skupio o zlocinima nad hrvatskim narodom, vec ga je 1967. prodala beogradu. nakon sto izbjegao sve atentate i pokusaje otmica, glave mu je dosla rkc, izdaja, stega i hierarhija kojoj se morao povinuti i predati se jugokomunistickom sustavu po naredbi vatikana.
i onda draganovic pod udbaskim nadzorom pishe zakulisano: bog je tako htio.
Quote from: džin tonik on 22-11-2019, 12:34:41
citam rukopis draganovica kako ga prenosi jareb, pa se naislo na zanimljivost kako i veliki ponekad grijese.
jareb nije prepoznao jednu pomalo zakulisanu poruku:
(https://s19.directupload.net/images/191122/feduc38l.jpg)
izvornik:
(https://s19.directupload.net/images/191122/jahnfwn8.jpg)
pishe "... tu docekan od fr. i 1 vojnika crne mavte."
lijepo je zakulisano za cenzuru, a moze se procitati: moguce je tumaciti kao vojnik u crnom mantilu, ali po konstrukciji, nedostatku "u", osloncem na makedonski, itd. je jasno: vojnik crne mavte je pravoslavni pop. :cry:
https://zurnalizam.blogspot.com/2018/11/optuzbe-na-racun-draganovica.html?m=1
Ko je bio zapravo draganovic?
Dozvolit da te otmu...
Onda slobodno setati seher sarajevom i raditi sematizam crkve u jugoslaviji...
Mislim da to nikad nece biti rijeseno
mene je draganovic zaintrigirao, tako da sam prilicno istrazio njegov opus (i njega kao osobu). mladost, sta je kad pisao, gdje zivio, radovi, eseji i biljeske, pa sta pisali drugi, treci i cetvrti. biljeske razgovori sa raznima, pavelicom, biljeske koje god.
akmadza tu iznosi solidne zakljucke, obradio je i draganoviceve "izjave komunistickim istraziteljima" (koje ne vrijede nista, to se po defaultu odbacuje), sve lijepo, ali (namjerno) grijesi pri isticanju obnove diplomatskih odnosa izmedju vatikana i jugoslavije (tek) 1970.
ta obnova tek je kruna dogovora i poteza koji prethodili, a kojih je i draganovic zrtva.
draganovic bijese izuzetna osoba, vrlo opasna za jugoslaviju, toliko iskusna da je doslovno osjetio udbasa, pa tako nije prosao ni jedan rojnica kad pokusavao doci do prikupljene dokumentacije. veze koje je imao i pozicije udbasija nikad ne bi nadigrala, mogli su samo sanjati o uspjesnom atentatu ili otmici.
pao je u sklopu protokola, kao i mnogi, jer je bio vrlo predani svecenik. kad je vatikan politicki prodao hrvate prihvatio je sto mu nalozili: predaju jugoslaviji i vjerski rad po dogovoru izmedju vatikana i juge.
realno mnogi, pa i akmadza, sto potvrdjuje i isticanje 1970. kao bitne godine obnove odnosa, ne 1966., ne izlaze s tim, ali sumnjam da ne znaju. rkc je previse ustaljena u hrvatskoj kulturi da bi se napala, ali pogubna je u politickom smislu i u tom smislu teroristicka je organizacija. politicki je odgovorna za mnoge hrvatske zrtve.
da je kao mocna organizacija objavila draganovicev rad, dokumentaciju, juga bi se opasno zatresla, no politicki je to prodala beogradu, te vjerski biljezi mucenike koje proizvela. od toga nemamo nista.
usput, tu je aspekt demografske propasti, koji sve izrazeniji: hrvati rkc-u daju tisuce svecenika i redovnika, casnih sestara, koji zaredjeni propadaju i ne zive ono sto propovijedaju drugima, nemaju potomke, vec im zen postaje mucenistvo kad ih vatikan politicki ovako proda. meni osobno vjerski aspekt koji rkc prodaje ne znaci nista i smatram ga pogubnim za hrvatski narod. juga bi propala moguce i 10 godina ranije da draganovic dovrsio svoj posao i dobio podrsku tako mocne institucije, ne izdaju. a bilo bi lijepo da imao i bar 5-6 djece. ovako je ostao sematizam kao dio vjerskog rada, obiteljski nije ni postojao, dok sav politicki rad propao.
Goran Živaljević, "Služba".
Kad radnik službe koja se bavi bezbednošću države reši da napiše knjigu, neminovno je da ista bude dočekana sa određenom skepsom: zbog delikatne prirode njegovog posla podrazumeva se da većina stvari ostaje u uskom krugu ljudi i pitanje je šta onda u takvoj knjizi uopšte može da se nalazi. I stvarno, ne mogu da se otmem (niti pokušavam) utisku da bi, pored ove knjige, dobro došla još jedna istog (ili još većeg) obima koja bi je dopunila i rasvetlila stvari koje je autor izbegao da pomene.
Knjiga pokriva period od 1988 kad je Živaljević počeo da radi za Službu, pa sve do 2018 kad ju je zvanično napustio. Motivacija za pisanje je jasna i iz naslova i reklamne kampanje koja ju je pratila: Živaljević želi da rasvetli neke od mitova koje okružuju tu tajnovitu organizaciju, da je približi laicima usput se osvrćući na razne anegdote i susrete sa više ili manje prominentnim ličnostima naše politike, a dabome i da odredi svoju ulogu u događajima u tom periodu. Ja bih rekao da upravo u toj njegovoj ulozi i leži prava motivacija za pisanje ove knjige: tamo u aprilu 2017 on je bio sigurno medijski najeksponiraniji pripadnik Službe, optužen da je po nalogu Srbije došao da pravi haos u makedonskom parlamentu. Čovek bi očigledno da ponovi svoju verziju priče o samim tim događajima. Mene lično ti događaji ne zanimaju baš toliko, čovek je u materiji od '88. godine i nadao sam se priči o ratu, ključni događaji se odigravaju...ali on o njima govori veoma šturo. Divi se Jovici Stanišiću sa stukovne strane, za njegovo vreme je služba dobro organizovana institucija. O samoj Stanišićevoj ulozi u događajima '90. godina - nema ništa. Zoran Đinđić iz ove knjige je isti onaj kakvim se i sam Đinđić predstavljao: dobro organizovan, energiča, sposoban... Od atentata, o kojem takođe nema ništa spektakularno novo, knjiga dosta pada: Živaljević piše o svom službovanju u Sarajevu, Zagrebu i Skoplju i sve više se upušta u veoma proizvoljna tumačenja srpsko-hrvatskih i srpsko-makedonskih odnosa: čim napusti priču o svojoj stuci, klizi u nacionalistu koji pred dragstorom cirka pivo.
Neki pripadnici službe jesu vršili krivična dela, ali to su izolovani slučajevi koji kompromituju tu časnu instituciju, reći će Živaljević.
Rusi, sudeći po ovoj knjizi, nemaju obaveštajni rad ovde, niti nikakav uticaj na Balkanu i Srbiji, i Živaljević ih pominje tek uzgred.
Sad shvatam da sam baš oštar prema knjizi koju sam pročitao iz cuga, i da su moja očekivanja možda bila neumerena. Nije potpuno bez vrednosti, pitka je, ali daleko od nekog ultimativnog svetla na 90. godine, i na samu Službu.
prvi put čitam Čiča Goria, u školi sam bježo s časa. Pa ovo je super, skoro kao opis današnjih starleta i visokog sns društva!
poviest hrvatskih zemalja bosne i hercegovine
knjiga I
hrvatsko kulturno druztvo napredak, sarajevo, 1942., 854 stranica, tvrdi uvez
(https://s12.directupload.net/images/200924/s227qhk4.jpg)
cita se ultimativno izdanje koje obradjuje povijest bih, najbolje ikad napisano, izuzetno, vrh vrhova.
truhelka, draganovic, sisic, knezovic, karaman, lukas, izmedju ostalih. nije mi poznato da izasle i preostale dvije, osim ovog prvog sveska. jos jedna posljedica krezubog izdavastva koje 1945. preuzelo primat, te povijescu proglasilo maloumne partijske bajke, dok unistilo ozbiljna i strucna djela.
(https://s12.directupload.net/images/200924/3wydrfic.jpg)
konrad h. klaser - spione, bomben und verschwörer in der serbischen politik
(spijuni, pakleni strojevi i zavjerenici srpske politike)
europa verlag, zagreb, 1941., 144 stranice, meki uvez
(https://s12.directupload.net/images/201003/kxg9lels.jpg)
uzeo sam ovu knjigu bez ocekivanja, bolje receno, u ocekivanju da tvori svojevrsni pamflet, kao nesto zabavno i fenomenoloski zanimljivo. greska, iznenadjen sam:
stivo se pokazalo kao vrhunski sazetak, vrlo koncizan i objektivan, razvoja srpskih dinastija karadjordjevica i obrenovica, od crnog djordja, do zacetka ww2. sve i uz pikanterije. izuzetno stivo koje bi i suvremeni povjesnicar (od onih rijetkih, ozbiljnih) sazeo tek uz vrhunsko poznavanje materije i vrlo predani rad, sve van ideoloskoh smjernica koje se danas namecu kako osnova za uspjeh.
posebno sam iznenadjen, jer - konrad hans klaser ne postoji. iza pseudonima stoji kurt koppel, jedan od najizuzetnijih obavjestajaca, brilijantni um. ocekivao sam jeftino stivo, propangadisticko cak, sve u sklopu krinke; koppel se pod pseudonimom konrad h. klaser izdavao za novinara. no ovo je uradjeno vrhunski. je li to koppel sazeo po njemackim zatvorenim arhivama i izvjestajima koji desetljecima sluzili internoj upotrebi visoke politike, drzavnika, ili je to za koppela ucinio netko treci, ne mogu procijeniti, ali vrhunski rad.
nisam ocekivao toliku ozbiljnost pri izdavakcom radu koji sluzio tek kao krinka izuzetnom koppelu, koji kao mladic karijeru zapoceo u komunistickoj partiji austrije, te, nakon sto ga komunisti u internim obracunima i medjusobnoj borbi za prevlast izdali, pohvatao za gestapo ca. 800 komunista.
fascinantna licnost; citam da je u poracu ww2 spasio i ciligu od jugokomunistickog genocida nad "klasnim neprijateljom", posebno hrvatima, a ciliga ima slicnu pozadinu i iskustvo sa komunizmom.
sad naginjem uvjerenju da je knjigu stvarno napisao koppel, bio izuzetno zainteresiran, pa tako i upucen i informiran po nekoj liniji osobne borbe protiv komunista. rekao bih: kao mladi zanesenjak usao je u internacionalu, te kad spoznao s cim ima posla i izdali ga, krenuo u osobni pohod na komuniste. posluzio se, pa i kao zzidov, nacionalnim socijalizmom protiv internacionalnog ili smedjim fasitima protiv crvenih fasista.
zanimljiv je i esej od dvadesetak stranica u izdanju uprave drzavne bezbednosti iz 1960. koji obradjuje rad koppela u ndh. ako zanemarimo uobicajeni folklor, vidi se da je koppel i u ndh bio sve samo ne prosti karijerista. ekspresno je nadrastao sve, usao u razne ustaske frakcije, zasjenio nadlezne, te su svi bili sretni kad se pruzila prilika rijesiti ga se u njemacku; nije postojala bitna osoba cije prljavo rublje nije rasvijetlio, pa tako i ljubavne afere izravno pretpostavljenog.
najvecu vrijednost navedene knjige vidim u objektivnom prikazu svih silnica koje djelovale (i djeluju) na prostoru balkana. tu su lokalni interesi pojedinih naroda, a najbitnije, igre i igrice svjetskih sila kroz stoljeca. austro-ugarska, njemacka, rusija, francuska, britanija, turska, sve u tolikoj mjeri ogoljeno da je uzitak citati. tek sto je danas tu i usa (kao solidna zamjena za au u raspadu, pa smo na istom). strateske postavke, interesi, mehanizmi djelovanja, priklanjanja, otklanjanja, izdaje i prekretanja su identicni.
dok za zabavu zaduzene razne anegdote koje izlaze iz strateskih promisljanja, rekli bi klasika: seks, drags i rokenrol, sve u izobilju, mashinke razne, te njihove inkarnacije i reinkarnacije, cirkusi, zabave, ljudskost. primjerice vizbadenska prica koje spomen nedavno aktualiziran u sklopu nekog umjetnickog izlaganja ili propalo svecano otvorenje spitala u kragujevcu, propalo jer arhitekta pasic u planovima zaboravio - glavno stepeniste. no politika mu je isla...
jozo kljakovic - u suvremenom kaosu - uspomene i dozivljaji
matica hrvatska, zagreb, 2011., 308 stranica, tvrdi uvez sa zastitnim omotom
(https://s20.directupload.net/images/201204/nushftwt.jpg)
procitao se domovinski reprint emigrantskog izdanja kljakovicevih dozivljaja/autobiografije. izuzetan covjek, izuzetna iskustva, izuzetna knjiga. ide u vrh prikaza prilika kljakovicevog doba, a i vrlo poucna je lektira za manje upucene, evergrin.
od mladenackog idealizma i naivnosti, nasjedanja na beogradske "bratske" podvale predratnog doba ww1 (usao je u krug ljudi koje beograd vec ca. 150 godina sije po okruzenju, korisnih budala u smislu velikosrpskog projekta pod raznim firmama), konspirativnog rada na istim projektima (koje jos nije razumio), bijega u srbiju, sudara sa stvarnoscu, povlacenja/bijega za ww1 kroz albaniju, bijega na zapad, zatvora u ndh, bijega na zapad... do nijanse koja ga je konstantno dijelila od pogibelji. iako zaglupljen kao mladic, nije nikad nije pucao na hrvatskog bana ili prijestolonasljednika imperije ili nekog treceg.
razdoblje i iskustva u ndh opisuje relativno subjektivno u smislu generalizacije, proveo je 4 mjeseca u zatvoru i ostao u uvjerenju da je jedva spasio glavu, sto iz njegovog ugla moze biti objektivno, jer u to doba njegov mikro-svijet nije bio na cijeni na sto navikao u mladosti. tu sitna zamjerka, dok je inace prosao katarzu od beogradske korisne budale do hrvatskog suvereniste.
uglavnom izuzetna knjiga, precizno, temeljito, virtuozno. covjek velikog iskustva i talenta. uvesti u srednje skole svog okruzenja srbije, obavezna lektira.
maria mestrovic - zivot i djelo ivana mestrovica
matica hrvatska, zagreb, 2011., 324 stranice, tvrdi uvez sa zastitnim omotom
(https://s12.directupload.net/images/201204/i8yxcw77.jpg)
domovinski prijevod djela marie mestrovic; kipar mestrovic i slikar kljakovic idu "u paketu" u svakom smislu. tek u mestrovica imamo manje iskustva sa, primjerice, klimtom (u kljakovica su i odlicne rasprave oko likovne umjetnosti, osvrta na ucitelje u kojih je klesao zanat, pojave razne kako u umjetnickom, tako i drustveno-politickom kontekstu). mestroviceve uspomene na politicke ljude i dogadjaje u izdanju hrvatske revije (ne jugoslavenski cenzurirani reprint) isle bi uz bok kljakovicevim uspomenama, no ni maria mestrovic nije los izbor. ovo izdanje zatvorilo je jednu prazninu u domacem opusu.
partizanska i komunisticka represija i zlocini u hrvatskoj 1944.-1946. - dokumenti - slavonija, srijem i baranja
hrvatski institut za povijest, podruznica za povijest slavonije, srijema i baranje, slavonski brod, 2006, 714 stranica, tvrdi uvez
(https://s20.directupload.net/images/201205/4ktt33mv.jpg)
iz serijala objaveljnih dokumenata o komunistickoj represiji cita se knjiga druga koja kronoloski nudi ca. 200 sacuvanih dokumenata; izvjestaja, zapisa i sl.
knjiga je vrlo vrijedna u svakom pogledu; kao svjedocanstvo vremena, skup skica, da ne spominjemo inspiraciju za autore koji se bave alan fordom, snimaju filmove poput ko to tamo peva ili za fantasticare.
uglavnom nudi uvid u doba kada je fantastika postala stvarnost i najmaloumniji talog ljudskog drustva zauzeo vodece pozicije. vrlo vrijedno citanja, a i zabavno, ako se odmaknemo od cinjenice da je ovo stvarnost na koju nas redovno podsjeca i, primjerice, katarina peovic, zivuci odraz, slika i prilika pretka koji je na kobili ujahao u crkvu - pa i do (bracnog) kreveta. te tako rasvijetlio i proslost i buducnost, t.j. dio grcke mitologije ili buducnosti u koju smo tek krenuli.
rad sadrzi odlicni uvod, knjiga je znanstveno priredjena od najistaknutijih povjesnicara, tu su geiger, artukovic i izuzetni suradnici, a dokumenti se citaju kao skice najludjeg sf-romana. koju god stranicu otvorite imate neiscrpnu zabavu koju bi u stvarnosti izmislili tek najveci talenti. kao primjer neka stoji dio izvjestaja javnog tuzitelja okruga osijek, zivojina jocica:
(https://s20.directupload.net/images/201205/a7vi3q2t.jpg)
700 stranica raznih zivojina koji rade punom parom dok katolicki popovi napadaju pokret govorom kako je grijeh ubijati ljude. vrhunsko blago. velika preporuka.
Sem što jelte katolički popovi to nisu govorili recimo 1991. godine na HRT-u nego: "Nije grijeh ubiti ako je za domovinu". Hvala na podsjećanju!
citam tako te dokumente o jugokomunistickom teroru, pa osobnog dezurnog sendvicara batu, pa se sjetim blanke matkovic (https://hr.wikipedia.org/wiki/Blanka_Matkovi%C4%87). mislim da njezina price odlicno ide uz slicne nepocudne knjige. matkovic je istrazila mnogo dokumenata, srocila nekoliko vrhunskih monografija, ali, ucinila i bas neoprostivu gresku: em je otisla na poslijediplomske studije u englesku, sve uz specijalizaciju oko istrage jugokomunistickih zlocina, em je, sto apsolutno neoprostivo, izdala knjigu na engleskom; sve iz pozicije vrhunske znanstvenice koju nije moguce tek tako diskvalificirati.
Croatia and Slovenia at the End and After the Second World War (1944-1945): Mass Crimes and Human Rights Violations Committed by the Communist Regime (https://www.amazon.com/-/de/dp/1627346910/ref=sr_1_1?__mk_de_DE=%C3%85M%C3%85%C5%BD%C3%95%C3%91&dchild=1&keywords=slovenia+and+croatia+at+the+end&qid=1607254175&sr=8-1)
znaci nemoguce diskvalificirati ili likvidirati (ah, ta dobra stara vremena) kao djurekovica ili sina mu kad najavio prijevod djurekovicevih knjiga na strane jezike, pa su joj zalijepili razne bate da je sustavno izdrndaju, sto je zavrsilo ovako:
PRIOPĆENJE BLANKE MATKOVIĆ (http://croatiarediviva.com/2019/05/17/priopcenje-blanke-matkovic/)
QuoteMoje ime je Blanka Matković, iako ga sama nisam izabrala. Hrvatska javnost poznaje me kao povjesničarku i općenito smatra javnim dobrom koje bi vjerno trebalo služiti interesima ovakvih ili onakvih interesnih skupina. Ni to za sebe nisam izabrala. Rodila sam se slabovidna i autistična. Ni to za sebe nisam izabrala. Zbog svih ovih stvari koje nikada nisu bile moj izbor platila sam najveću cijenu.
Istina o meni je drugačija. Svoje ime i prezime mrzim. Nikada neću jasno vidjeti svoj odraz u ogledalu niti znati kako doista izgledaju ljudi koje volim. Nikada se neću moći jasno izraziti i zbog toga će me oni koje volim prezirati jer će moje riječi tumačiti na neki, meni nepoznat način. Samo jednom u životu sam radila kao povjesničar, a svojim pravim zanimanjem ne smatram ništa. U životu sam radila preko 30 različitih poslova, no jedini vrijedan spomena je asistiranje u nastavi osobama s invaliditetom.
U Hrvatskoj sam objavila veći broj znanstvenih radova i knjiga. Povijesti sam posvetila 30 godina života, od kojih 14 godina sustavno istražujući suvremenu hrvatsku povijest. Taj posao radila sam volonterski zbog čega su mi se mnogi smijali i objašnjavali mi kako istinski hrvatski ,,heroji kojima treba dići spomenik i dati orden" rade taj posao za određene iznose, odsjedajući u finim hotelima, primajuću tisuće u raznoraznim valutama jer su, za razliku od mene – običnog štakora, dovoljno pametni da se u posao ne upuštaju bez ,,financijske konstrukcije". Zbog svoga rada izgubila sam vid, a moji roditelji su bili izvrgnuti vrijeđanjima, prijetnjama i drugim šikaniranjima. Zbog tog rada izgubila sam dio obitelji koji me godinama maltrerirao i uništavao, a zabilježen je i incident u arhivu kada me član obitelji fizički napao. Bilo je to zbog knjige o Imotskoj Krajini koja je objavljena 2017. godine. Moj rad, samo gola istina, nije odgovarao ni tzv. lijevima ni tzv. desnima iako je istina da u Hrvatskoj ni lijevih i desnih nema. Ima samo onih koji zahvaljujući moćnim političkim zaštitnicima odlično žive na račun svih ostalih provodeći se na jahtama, na pijankama uz pečene volove, s džepovima punih para i to zahvaljujući klimavosti vlastitih glava pred lokalnim šerifima. Preko svojih strogo kontroliranih , navodno desnih i prohrvatski medija, a ustvari običnog špijunskog polusvijeta, ovcama plasiraju priče kako nemaju ni za kombi za predizborne kampanje, a istina je da predizborne skupove organiziraju na otmjenim i skupim lokacijama misleći da odjelo čini čovjeka. Desnih i lijevih nema jer sve one koji imaju ikakvog utjecaja na političkoj sceni ionako predvode komunisti i Jugoslaveni, o čemu istinu znaju članovi njihovih stranaka zatvarajući ipak pred njom oči i stavljujući time vlastito preživljavanje ispred bilo kakvog načela, pa čak i onog vjerskog u koje se kunu – da će ih Istina osloboditi. Takvima ,,desnima" i ,,lijevima" trebaju puzavci koji uzalud vjeruju da će u maloj bari prepunoj velikih krokodila baš oni, antilope, imati šansu. Stoga su ovakvi poput mene nepoželjni, čak i toliko da vodstva pojedinih stranaka moraju raspravljati o problemima koje im stvara slabovidna i autistična osoba koja živi 2000 km daleko od njih i s njima nikakve veze nema. Posljednjih mjeseci sve su maske pale, pa su tako pokušali s ,,prijateljskim" uvjeravanjima, zatim pritiscima i pokušajima kupovanja moje šutnje. U tome nisu uspjeli pa su nastavili s lažima i manipulacijama u pokušaju da od mene odmaknu one koji su dosada bili moj oslonac. Tako je radila i Udba. U tom dijelu svoga nauma su uspjeli pa je danas moj život uništen na svim razinama na kojima nečiji život može biti uništen. Od njega nije ostao čak ni pepeo da ga stavim u urnu kao sjećanje na nešto što je nekoć postojalo. Nema ničega.
Nedavno objavljena knjiga o Lici ujedno je i moj zadnji rad u Hrvatskoj. U posljednjih 14 godina prikupila sam na milijune stranica dokumenata o stradanju hrvatskog naroda kroz 20. stoljeće. Želja mi je bila da se s vremenom većina tih materijala objavi, a rad na narednoj knjizi već je bio započet. No, nažalost, ona nikada neće biti završena niti objavljena. Razlog tome nisu tzv. lijevi i tzv. desni, pa čak ni oni koji su moj rad pokušali prostituirati u pokušaju da povijesnu Istinu koriste samo onda kada im je to bilo potrebno za obračune s protivnicima, a istovremeno tolerirajući, pa čak i štiteći, još gore ljude u vlastitim redovima. Pričaju o lustraciji, a po Istini kao temelju lustracije pljuju. Razmeću su svojim lažnim bogatstvima čestitajući Božić i Uskrs, a od Istine bježe.
Mojih novih radova neće biti zbog toga što je otpor zlotvorima u hrvatskom društvu moguć samo uz šire društvene slojeve koji su voljni čitati, razmišljati i mijenjati svijet oko sebe. U Hrvatskoj takvih nema ili ih je premalo. Čemu tiskati knjige o stradanju Hrvata u Lici ako čak i sami Ličani (svaka čast iznimkama) takve knjige ne žele čitati niti ih je briga za vlastite obitelji? Čemu objavljivati bilo što ako oni koji dolaze na promocije nikada nisu zadovoljni odrađenim i ponuđenim, ali redovito imaju tisuću zahtjeva o tome što bih ja za njih, volonterski naravno, trebala odraditi iako ni ono dosad odrađeno ne žele pogledati i pročitati? Čemu ikakav rad u zemlji nerada, neznanja, nepotizma, korupcije, ucjena, prijetnji, podmetanja, laži i prevare?
Stoga je ovo moje zadnje obraćanje hrvatskoj javnosti. Ostalim članovima Hrvatske družbe povjesničara ,,Dr. Rudolf Horvat" koji na raspolaganju imaju mnoštvo materijala koje sam prikupila od 2006. do danas želim sve najbolje u budućem radu.
Blanka Matković – Nobody
pa nastavak, jer telad odlicno umrezena, a srboslavija draga biljka:
(https://s20.directupload.net/images/201206/3an44vis.jpg)
da je slijedila jugokomunisticke podvale koje i danas odrzavaju beograd i eksponati, te jugokomunisticka telad, drustveno-politicki radnici poput goldsteina, klasica i slicnih, uzdigli bi je u nebesa koliko je radila. ovako podvale, provokacije, opstrukcije, perfidne manipulacije, ometanje distribucije, a ona to bas nije sagledala u svoj dimenziji.
je li pisala o katoličkim popovima koji mijenjaju 6. Božiju zapovjed iz "Ne ubij" u "Nije grijeh ubiti ako je za domovinu"?
šta je to "domovinski prijevod"?
kako sta je?! pa domovinski prijevod, domovinsko izdanje, nase, hrvatsko, izvornika koji maria mestrovic izdala na engleskom.
Ivan Mestrovic: The Making of a Master (https://www.amazon.com/-/de/dp/1905299621/ref=sr_1_1?__mk_de_DE=%C3%85M%C3%85%C5%BD%C3%95%C3%91&dchild=1&keywords=making+of+master+mestrovic&qid=1607288496&sr=8-1)
Dovrših Čarobni breg Tomasa Mana. Knjiga jeste lepo napisana ali je problem s njom što se bavi temama i idejama karakterističnim za period od pre sto i kusur godina. Današnjem čitaocu ( meni ) nije preterano zanimljiva iako je neosporno reč o vrednom štivu.
stigle droge.
vladan jovanovic - opijum na balkanu - proizvodnja i promet opojnih droga 1918. - 1941.
agm, zagreb, 2020., 324 stranice, meki uvez sa klapnom, 260 kuna
(https://s12.directupload.net/images/201210/5fqh6b2l.jpg)
ide uskoro na citanje, kratka poruka bati na prvo listanje/provjeru (autor je pouzdan i strucan):
bato, da ne citas tek izuzetne gluposti izuzetnih glupana, vec cestite radove, znao bi da je tvoj pavelic s kojim si dijareicno naskakivao mjesecima u stvarnosti - ante smith pavelic, sin ante pavelica zubara, covjeka koji prisajedinio hr kralju na podvala, te jugoslavenski diplomat u amerika za nagrada, ne onaj pavelic politicar.
(https://s20.directupload.net/images/201210/sijsax5o.jpg)
Ante Godina
to ti kad ispadnes glup u drustvu nastavljas po onoj klin se klinom izbija? pa nastavljas sa najvecim fantasticarom vladetom milicevicem?
da ti nacrtam, imas
ante pavelica (zubara, orjunasa, pripadnika beogradske kriminalne skupine oko kralja)
ante pavelica (sina ante pavelica zubara koji si dodavao pridjev smith, orjunasa, pripadnika beogradske kriminalne skupine oko kralja)
ante pavelica (odvjetnika, hrvatskog politicara oko brace radic, poslije revolucionara, borca protiv kriminalne skupine oko kralja)
ante (smith) pavelic je bio dio kraljeve krijumcarske mreze, trgovaca narkoticima, a ante pavelic odvjetnik hrvatski revolucionar, osudjen tri puta na smrtnu kaznu zbog ometanja kriminalne skupine oko kralja/kraljevica i slicnih. ti si to malo pobrkao po glupanima koji ti serviraju gluposti, poput milicevica.
Ante Godina - Al Kapone
ne Ante Smith - Josif Aveto
P.S. Opijum nije bio nelegalan, bar ne u Evropi, država ga je proizvodila i prodavala.
lijepo si to sazeo, drzava ga je proizvodila i distribuirala raznim kanalima, znaci lopovska, pljackaska i teroristicka jugoslavija ili, izlizano, drzava koja nije imala mafiju i organizirani kriminal, vec gdje mafija imala drzavu. to je bila jedna od privrednih grana, uz pljacku okupiranih zemalja.
(https://s20.directupload.net/images/201210/y8fq3l2t.jpg)
znaci da, pavelic je svercao drogom. a ti sad kad dobio potvrdu ne gubi vrijeme na sendvicarenje, vec se javi u blic i pink, iznesi spoznaje, pa ces za mjesec dana pisati memorandume za sanu, napredovati u hranidbenom lancu...
pa ne, u Srbiji je to već opštepoznata stvar, nije moje otkriće
nego tebe buni što imaš pamćenje vilinog konjica, naime argument je išao ovako
1. VRMO dokazano šverca opijum.
2. U znanstvenim radovima se tvrdi da VMRO dostavlja opijum do Zagreba vlakom.
3. VMRO dokazano sarađuje sa ustašama (atentat na kralja)
Pitanje: ko preuzima opijum u Zagrebu?
Mislim, pitanje stoji već mjesecima i godinama, ne znam šta mijenja to ko šverca opijum na drugom kontinentu tisućama milja od Zagreba, kužiš.
na to se samo nadovezuje tvoj omraženi Milićević, koji tvrdi da je ustaški pokret preko Ante Godine švercao opijum u saradnji s Al Kaponeom. Ali ti čovječe ne kontaš da moraš objasniti ko sem ustaša preuzima opijum u Zagrebu da bi uopšte i pomislio da pobijaš Godinu, Kaponea, Čikago itd.
Čemu unatraške sve, vilin konjice?
a tebi nije poznato da je milicevic bio pelcer policijske drzave jugoslavije koji organizirao i vrsio ubojstva nad politickim protivnicima diljem svijeta, svercao drogu pod diplomatskom zastitom kao i drug mu pavelic smith, te shirio fantastiku, svoja (ne)djela kao i izmisljotine prepjevao i poturao u politickog protivnika mafijaske drzave, ne bi li nekog diskreditirao. znaci pisao fantastiku koju ti (krnju) prenosis i uporno me nasmijavas dimenzijom gluposti?
blic, pink, sanu, to su ti adrese za pavelic je svercao drogom, bato, sto mene smaras? ja bih pozdravio da je pavelic odvjetnik svercao opijatima, imao bi mocne veze, hrvatska se oslobodila bg-a mnogo prije.
Vilin konjice, ko je preuzimao VMRO opijum u Zagrebu?
Bato, stalno imaš problem sa faktografijom. Srbija se nije bavila makom pre WWI, to su radili veći, Austrougarska u Vojvodini i Slavoniji i Otomanska imperija u Makedoniji. Ko je jeo lalinske makovnjače ili je orezivao čaure maka u Makedoniji kao ja, zna dobro. Kako se trgovalo nije u mom opsegu interesovanja.
pa dobro, ovdje se i priča o periodu poslije rata, kada je Jugoslavija preuzela proizvodnju. VMRO je odbijao da preda ovlašćenim distributerima i transportovao sam za zapadnu Evropu. U jednom naučnom članku piše da je išlo vlakom za Zagreb. I šta onda, ko preuzima u servus Zagreb gradu i nosi dalje?
jbg, naš nedragi zosko pokušava reć da je Jugoslavija bila mafijaška država, dok NDH nije.
bato sve je jednostavno; ja sam potvrdio tvoju s kojom si me mjesecima nasmijavao, onu pavelic je svercao drogom.
ne mogu ti prepricati cijeli znanstveni rad strucnjaka koji to istrazivao godinama, a tebi je dostupan za samo 234 kune (10% popust u superknjizari jos traje). samo trebas kupiti knjigu i citati i - bit ce svjetlo.
u znak dobre volje mogu ispostivati tvoju glad za spoznajom tek kojim izvodom:
(https://s12.directupload.net/images/201210/t38p24ha.jpg)
(https://s20.directupload.net/images/201210/2n53ynqs.jpg)
a vidi tek dio kazala koji se odnosi na sverc:
(https://s20.directupload.net/images/201210/ihd32qn7.jpg)
sta li tu sve pishe? jednostavno otkrijes, ne moras zapitkivati, samo kupis knjigu.
Quote from: Labudan on 10-12-2020, 19:27:22
Vilin konjice, ko je preuzimao VMRO opijum u Zagrebu?
dobro, red je da ti pruzim uvid i u poglavlje koje te najvise zanima, kad vec mjesecima ponavljas pavelic je svercao drogom, evo uvoda:
(https://s20.directupload.net/images/201210/ch2h5lna.jpg)
odlično a gdje odgovor
e to je poslije izvoda i uputa na knjigu vec malo teze pitanje...
ali rijesit ces. sad predji na pavelica koji ukrao 3 tone zlata.
imam knjigu jareba koji to istrazio, a koja kao ni ova o opijatima ne pocinje sa titovom slikom i navodom i tito je volio droge/zlato. sve od znanstvenika koji nakon sto desetljecima 24/7 kopao i istrazivao nije izgledao kao maneken milicevic koji malo putovao, malo ubijao, mnogo podvaljivao, malo svercao opijate, puno festao, te dijelio batama smjernice da opishu kako je pavelic svercao drogom, znaci kao laznjak, vec ovako:
(https://s20.directupload.net/images/201210/fsb6y7c6.jpg)
jere jareb, najistaknutiji povjesnicar 20. stoljeca
ti si malo priglup, a?
Ne postoji opcija da reviziju povijesti završiš bez objašnjenja ko od VMRO preuzima opijum u vlaku u Zagrebu. Možeš nastaviti prditi o Milićeviću.
bato, mene ne zanima "revizija povijesti", bg-mitova, dokazivanje cega god idiotima kojima god. ocigledno je da demokracija nema alate s kojima moze efikasno izaci na kraj sa vojnicki ustrojenim boljsevizmom, fasistickim srpstvom, itd.
samo te zajebavam, pozdravio bih da je onaj pavelic svercao drogom kako ti pomislio. ako je vmro svercao, svaka cast, spomenik im podici.
naravno, ništa tebe ne zanima, samo zoveš, kumiš i moliš Batu da pogleda što si napiskaro. Nego da zaokružim što je tvoj problem. Pošto si vilin konjic da podsjetim da sam linkovao hrvatski članak s hrvatskog portala iz hrvatskog časopisa o švercu opijuma VMRO, i tamo piše da VMRO nosi opijum vlakom do Zagreba. Tu naprasno staje, ali zašto tu staje, zašto ne objasni autor šta se dešava s opijumom kad stigne u Zagreb, ko ga preuzima, gdje ide dalje itd
i onda mi sad bukvalno sinulo zašto ništa ne piše, zašto je to slijepa mrlja, naravno - zato što ste pičke.
da budem pošten, i Srbi su iste takve pičke. Da im sad kažeš da je Karađorđe vrlo izvjesno krijumčario hašiš, da je običan krimos švercer koji se obogatio i na srpskoj nesreći, siguran sam da bi zoskovali Srbi samo tako.
Dakle, sve stoji i pada na naprasnoj amneziji gdje ide opijum nakon vlaka u Zagrebu. Kako to? I aj nemoj kao vilin konjic okretati se u krug, ako nemaš objašnjenje puta opijuma od Zagreba dalje na zapad, mojne me zamaraš
a pa jesi li kupio knjigu ili kontaktirao sa pitanjem strucnog autora? covjek navodi poimenice nekoliko stotina krijumcara, mozda bi rekonstruirao zbivanja...
zato si ti tu da objasniš šta se dešava s opijumom u Zagrebu
meni je sve jasno, nije to to povijesti no matematike, sabiranja dva i dva
dr. ante pavelic - strahote zabluda - komunizam i boljsevizam u rusiji i svijetu
croatiaprojekt, zagreb, 2000., 287 stranica, tvrdi uvez sa ovitkom
(https://s20.directupload.net/images/201211/atn8jtoo.jpg)
ovaj vikend na citanje ide najbolje izdanje paveliceve analize boljsevizma. rad je izvorno objavljen na talijanskom 1938., pa na hrvatskom 1941. i 1974.
u izdanju iz 1974. jedno je poglavlje izostavljeno, a jedno dodano. ovo izdanje iz 2000. moglo bi se nazvati komentiranim, sadrzi odlican uvod pri kojem iznesena geneza djela, te nista ne izostavlja, plus, tu je i "pogovor" vinka nikolica (izvorno iz hrvatske revije).
strahote zabluda smatram jednom od najboljih i najpreciznijih analiza boljsevizma, marksistickog nauka i popratnih pojava, mehanizama i sa uzitkom cu procitati i ovo izdanje.
Quote from: Labudan on 12-12-2020, 00:19:35
Da im sad kažeš da je Karađorđe vrlo izvjesno krijumčario hašiš
izvor?
samo hipoteza... realno, znamo da jeste krijumčario robu, uskokovao, trgovao, a hašiš u to vrijeme nije bio neki bauk, stoga što ne pretpostaviti da je i to švercao
u dnevniku osobnog lijecnika kralja u nekoliko se prilika navodi da je kralj eksperimentirao sa drogama jer imao gliste kojih nije znao kako se rijesiti. bio je vrlo blizak opijatima kao konzument, a diplomate je, kako svijet kojeg oznacio svercerom drogom i prijetilo da padnu, vracao u jugu, prao i opet slao u sverc.
(https://www.kucazasunce.com/magacin/slike/359429287876615d6fd76960f04.jpg)
Hrvatsko-britanski istoričar piše upravo nešto čudesno. Nisam ništa posebno očekivao, čak je i uvod u knjigu pomalo šuntav al onda ulazi u priču koja je mnogo manje poznata i zapravo kao tiha voda ruši razne ideje koje imamo o našoj prošlosti. Nisam siguran da je čak i Frankopan ponekad svjestan kakve podatke daje, ali nevertheless su fascinantni.
Npr, pojma nisam imao da su u Pragu i Veneciji postojale tržnice robova, a pogotovo drugi grad ih je dovlačio sa Balkana, primarno Dalmacije. Npr, Frankopan tada govori da su hvatali prvenstveno pagane, što opet povlači za sobom da su Sloveni prihvatali hrišćanstvo da ne bi postali robovi, mada Frankopan ne povlači tu paralelu.
Ali i pored toga, kolko priče o spretnim i bogatim Česima, mnogo sposobnijim od južnih Slovena, a ono prodavali se robovi, najčešće skupljeni od vikinških Rusa, realno slovenskog porijekla sa istočne strane.
I tako dalje i tome slično, po meni izvrstan pogled na stvari, umjesto da se bavi kao duduk Evropom, Frankopan objašnjava kakvi su odnosi bili tamo gdje realno i jesu bili: Rim i Persija, Carigrad i Bagdad, čemu su zapravo hrišćanstvo i islam služili... Ukratko, priča o odnosima sa istokom na religijskom, trgovinskom pa i političkom planu.
Zapravo za sada u prvoj polovini knjige jedva i da se bavi Kinom iako naziv aludira na to. Čak se više bavi i Hazarima nego Kinezima i zapravo ponavlja faktografski ono što je Milorad Pavić pisao, kao da zapravo većina stvari i nije bila fikcija.
Frankopan ima i nastavak ove knjige, sad sam se zagrijao i za nabavljanje iste.
I, pošto Paganin u Pragu i Veneciji? Primiš veru, pa dobiješ pass za aerodrom?
Boban je sto posto iz Češke neđe, ima tu robovlasničku crtu!
Quote from: Labudan on 11-01-2021, 22:17:04
Boban je sto posto iz Češke neđe, ima tu robovlasničku crtu!
Taman posla. Prodali su ga kao Paganina u Veneciji.
Boban zaebo i Kroulija i Gula, mletački trgovac je to.
Vuci svoje ralo po kostima mrtvih - Olga Tokarčuk
Kada čitaš delo nagrađenog pisca, težina nagrade ima sposobnost da dodatno optereti tekst. A o težini Nobelove nagrade ne treba trošiti reči. Ipak, Vuci svoje ralo po kostima mrtvih uspešno nosi tu težinu i predstavlja poljsku spisateljicu u vrlo dobrom svetlu. Ovaj povremeno mučan kvazi-ekološki triler postavlja mnoga važna pitanja koja se sve više nameću pred nama. Kuda idemo kao vrsta? Da li uništavajući prirodu neminovno uništavamo sebe? Ko nam daje za pravo da ubijamo druga živa stvorenja?
Kao neko ko je u mladosti u Narodnoj biblioteci prepisivao Blejkove stihove u sveščicu koju i dalje posedujem, potpuno sam mogao da se saživim sa pasioniranim prevodiocem Blejka. Kao građevinski inženjer dobro razumem Janjininu prošlost u mostogranji. Dobro, Horoskop mi nije baš blizak, ali moramo piscu nešto i verovati i na reč. Biblijsko pisanje velikih slova kod pojedinih reči posebno je zanimljivo. S obzirom na to da se roman odigrava na samoj granici, odnos poljske i češke kulture očito je bitan, ali za to je potreban mnogo upoznatiji čitalac nego što sam ja. Takođe, dosta rečenica u prevodu je naizgled nepravilno, baš kao i upotreba pojedinih pojmova. Pošto ne poznajem poljski ostaje mi samo da verujem prevodiocu...
(https://s12.directupload.net/images/210121/aj8x24an.jpg)
juvenal - satire, petronius arbiter - satyrica, apuleius - metamorfoze
obnovili se rimljani u novim obradama, prijevodima, izdanjima, predgovorima, pogovorima i analizama. malo je reci da sam odusevljen; petronius pod boljim naslovom (satyricon je genitiv), prevodom bez cenzure, ublazavanja, izostavljanja i uz pogovor koji uglavnom odbacuje stoljeca filoloskih naslaga, nagadjanja i ucitavanja, kao i razne dorade. juvenal kompletan, druga satira, deveta, sve tu. metamorfoze uz najbolji predgovor ikad. tko nije citao da se samobanira na pet godina sa foruma.
dobavio i drugog Frankopana - Novi putevi svile - ovo bi trebalo zapravo biti o sadašnjici, dok su Putevi svile pokrili dešavanja do 21. stoljeća
meni je knjiga tako dobro legla da bih je svrstao u nekih 10 non-fiction knjiga koje morate pročitati prije smrti. Lik prosto ne štedi nikoga, dere po Britancima, dere po Amerima, dere po Rusima, ono malo što spomene Hrvate i Srbe tek toliko da neko sazna da postoje, što je i realan doprinos ovih naroda svijetu i čovječanstvu, realno... Ali iznenađuje da ni Habzburga nema, čak ima Turaka ali Njemci su totalno nebitni za svecku istoriju do sveckih ratova, pa čak ni tada, Frankopan je fino pokazao da su neminovno morali da izgube.
Sve u svemu, sad mlogo očekujem od Novih puteva svile.
Frankopan bio precednik Hrvatske kriket federacije :)
Nisam znao da je rvat podrijetlom.
začudilo me da zosko do sada nije izvadio te grofove Frankopane iz srednjeg vijeka, ovaj je izgleda iz takve neke obitelji, a i sad je oženjen nekom britanskom plemkinjom. Zosko, nadam se da čitaš dok apstiniraš od foruma!
A u Hrvatskoj nije preveden, bar ga nisam našao na worldcatu, što mi je malo uvrnuto.
ta slabost na aristokraciju mu je možda i jedina mana, što na momente brani vlastelu kao dobronamjernu, pa onda u nekom trenutku prikazuje i mongolsko carstvo kao suštinski prvu privrednu globalizaciju koja je donijela više povoljnog nego lošeg, i da nisu Mongoli bili toliko strašni koliko se smatra
ali to je toliko malo zamjerki da sam na kraju shvatio kako sam uporedo čitao Svetski poredak i Obnovljeni svijet od Kisindžera, i uhvatio da je Kisindžer teški lažov i bitanga i koliko je Frankopan koristan da narani govana ove nadobudne velike umove svecke civilizacije, jer pokazuje koliko Kisindžer ne samo krupno laže nego je bre i glup i ograničen, a jbt vodi planetu u propas
Bibliju čoek napiso, ne stigoh još da počnem Nove puteve, nažalost, ali ono što se nazire je zapravo da su britanski istoričari bar progledali i ne slikaju sopstvenu imperiju a kamoli tuđe više ružičasto i krasno, te ulazimo u doba kada nema više lupetanja i mora se prošlosti pristupiti znatno poštenije. ovo je zapravo vrlo dobar korak u tom pravcu, siguran sam da bi mu azijski narodi zamjerili što je premalo pisao o njima, ali Frankopan je zapravo postavio bar meni tako dobru osnovu da me sada zanima da nađem neku istoriju Kine, Persije ili Indije i arapskog svijeta
Nije baš istorija Kine, ali jesi li čitao The China mirage?
Ja nikako da dohvati, a nekoliko ljudi mi preporučilo.
ne znam ništa o Kini iskreno, ono malo što sam čito bilo posredno i nikakvo
čak je i problem dal je to što bi se reklo istorija stejt diparmtmenta, kako bi oni teli da bude Kina a šta je zapravo istina, znaćeš tek kad počneš čitat haha
npr ovaj lik je definitivno ograničen time što radi za SAD, to treba čitati samo da se vidi kakva je propaganda
http://audiobookbay.nl/audio-books/the-great-courses-the-fall-and-rise-of-china-richard-baum-phd/
al ja to zapravo uzmem audiobook pa kad vrtim neki fejk workout ili fejk kardio ili fejk vježbe onda lijepo sat vremena u ušima
možda ovu
http://audiobookbay.nl/audio-books/china-a-history-john-keay
čisto jer je nahvališe na amazonu da je poštena i precizna
pored njega hvale nekog spence-a, valjda ovog
http://audiobookbay.nl/audio-books/the-search-for-modern-china-jonathan-d-spence/
al ja bih probo s tim Kijom, kada nekad dođe na red, ne znam oću li baš odma da se hvatam Čajne, bukvalno sam otkrio brdo neoliberala ovdje
a izašo i novi Chomsky
http://audiobookbay.nl/audio-books/consequences-of-capitalism-manufacturing-discontent-and-resistance-noam-chomsky-marv-waterstone/
edit
eo i china mirage
http://audiobookbay.nl/audio-books/the-china-mirage-the-hidden-history-of-american-disaster-in-asia-james-d-bradley/
mili tata, dzojs kerol outs
ova spisateljica se poduhvatila teške teme međutim verovatno joj je lakše bilo prikazati muškog negativca umesto ženskog.
(https://s12.directupload.net/images/210410/9xrr5y7h.jpg)
(https://s8.directupload.net/images/210410/uzgvxv8h.jpg)
(https://s16.directupload.net/images/210410/3zf9kdgd.jpg)
(https://s12.directupload.net/images/210418/pcwbs634.jpg)
ante ciliga, sam kroz europu u ratu (1939.-1945.)
na pragu sutrasnjice, rim, 1978., meki uvez, 588 str.
konacno se po relativno humanoj cijeni nabavilo jedno od najznacajnijih ciliginih djela, sam kroz europu u ratu, u izvornom izdanju (postoji reprint, takodjer relativno tesko nabavljiv, a postoji i prvi dio izdan pedesetih u parizu; uglavnom prvo integralno izdanje).
ante ciliga, kronicar jednog doba koje traje, izuzetan, u ovoj knjizi daje svojevrsni putopis i premisljanja kroz osobna svjedocanstva. covjek koji je sudjelovao u prvom antifasistickom ustanku u hrvatskoj, istri, te lutao po sovjetskom savezu medju najistaknutijim revolucionarima, komunistima, okusio sibir, cistke, te posvjedocio revoluciju u djelu u zemlji velike lazi, od 1939., poslije bijega iz sibira u pariz, konkretno odbija odlazak u prekooceanske zemlje, te svjesno bira biljeziti relevantna zbivanja iz osobnog dozivljaja.
rasprave u parizu u krugu vjere aleksandrove, grigorija mjasnikova, ruth fischer, maslova, itd., iskustva pri napustanju pariza istih, promatranje njemackog trijumfa, zivot pod njemackom okupacijom, odlazak preko italije u istru, dubrovnik, mostar, krug kroz ratnu bosnu, hrvatsku, zatocenje u jasenovcu, boravak u hrvatskoj, zagrebu poslije otpustanja iz jasenovca, becu, poruseni berlin pred pad, samo su neke od stanica ciliginog putopisa, sve uz mnostvo vrhunskih premisljanja.
zalosno je sto su danas ova prevrijedna izdanja slicnih velikana uglavnom sustavno presucena, tesko nabavljiva, dok se ideologizirano i apsolutno bezvrijedno smece goldsteina izdaje u visokim nakladama i prevodima na razne svjetske jezike.
za ovo sam dao 500 kuna; sto je vrlo povoljno za original, reprint je nesto jeftiniji, ako i njega pronadjete, nije ni reprint vise najmladji.
(https://s12.directupload.net/images/210418/utdovk4g.jpg)
ossip k. flechtheim, von marx bis kolakowski - sozialismus oder untergang in der barbarei?
(od marksa do kolakovskog - socijalizam ili sunovrat u barbarstvo?)
europäische verlagsanstalt, köln/ffm, 1978., meki uvez, 288 str.
poslije cilige procitat cu jos nesto iz (postenog) ljevicarskog tabora, ne tek birokratsko-placenickog, onog najamnickog, flechtheima.
flechtheim bijese, kao i vecina europskih socijalista, opcenito vrlo naivan u smislu idealizacije titine diktature zvane jugoslavija. desetljecima je potiskivao najociglednije cinjenice, tek negdje od utamnicenja veselice zbog intervjua njemackom spiegelu morao je priznati da nesto je (vrlo) trulo u drzavi danskoj, te je potpisao istaknutu peticiju za pustanje veselice na slobodu.
ciliga je odlicno rasvijetlio razne revolucionarne struje, ogolio do srzi zablude i uvjerenja, kao i pozitivne strane, a ovo bi mogao biti solidan nastavak (ne bas, ne moze to obuhvatiti zapadno-europski socijalista, no pokusajmo).
jedan od bezbroj primjera zasto je ciligina (za kojeg se sumnjalo da je politicki vodja internacionale u yu, tito tek vojni) knjiga bila zabranjena u yu, unosenje kaznjivo logorom (ovom prilikom osvrce se na rad jedne od cetiri pro-saveznicke, zapadnjacke frakcije, koja ga izvukla iz jasenovca, katolicko-demokratske, te odnos iste spram ostalih svjetonazorski bliskih frakcija, konkretno hss-a 1943.). pri zakljucku u fusnoti karikira odlican primjer gluposti argumentacije za nesuradnjom:
(https://s8.directupload.net/images/210420/g6do33qv.jpg)
(prva "zena" imala je pri ulasku u vezu sa titom 11 godina, pri rodjenju prvog djeteta 12.)
(https://s16.directupload.net/images/210508/xbma4qeq.jpg)
ljubica stefan - stepinac i zzidovi
croatiaprojekt, zagreb, 1998., 154 stranice, meki uvez
tomislav vukovic / edo bojovic ljubica stefan - pregled srpskog antisemitizma
alatir, zagreb, 1992., 202 stranice, meki uvez
procitalo se dvije knjige pravednice medju narodima ljubice stefan, od kojih jedna objavljena pod pseudonimom (iz doba kad se stefan kretala po beogradskim arhivama).
jako vrijedna izdanja koja precizno dokumentiraju svu bijedu i sramotu beogradske propagande pod kojim god ruhom, jugoslavenskim ili srpskim. dokumenti, akteri, drustveno-politicki radnici, propagandisti od ex-yu do belog sveta, montirani procesi, krovotvorine, lobiranje, podvale, hajke.
izuzetno sramotno kako za beogradske izvore, preko konkretnih aktera, tako sve do suvremenih kvazi-zzidovskih zajednica i njihovih propagadistickih ekspozitura u izraelu.
pa ta titula pravednika koja se dijeli je jedna najobicnija sprdacina.
https://www.youtube.com/watch?v=HL1-YPobHXI
(https://bilderupload.org/image/a04427665-001ac.jpg)
tihomir dujmovic - razgovori s dr. antom ciligom
azur journal, zagreb, 06/1991., 96 stranica, meki uvez
intervju sa ciligom iz 1991., kratko pred otvorenu srpsku agresiju, kronoloski od pocetka 20. stoljeca do 1991. izuzetan uvid u razvoj i odnose hrvatsko-srpskog sukoba.
(https://bilderupload.org/image/532427891-002ac.jpg)
(https://bilderupload.org/image/8ad327927-003ac.jpg)
ako ciliga bude do kraja u pravu, a covjek je bas izuzetan, aktualno zaostravanje retorike u bih znaci samo da ces ti bato uskoro paliti traktor za sandzak... :)
E moj tonik, zivis zlatno doba hrvatske, jer su ti srbi to dali...mi placamo za tu gresku, ali sledeci ratni sukob talijani i madjari ce podeliti po pola kroasana...samo je pitanje vremena...
Pa sad, zašto bi to radili kad u Hrvatskoj skoro da nema više Italijana i Mađara? I to smo im dali :)
Ante Starčević: "Sveti Sava je Hrvat."
ti doktore nista nisi naucio iz narodnih poslovica, prepustio bi kroasan tamo nekim madjarima i zabarima.
tko rano rani, dvije vrece grabi, a tko ceka, taj se naceka. sad je prilika osloboditi staru srpsku zemlju hrvatsku od hrvata, zasto prepustiti kroasan tamo nekim trecima...
Narodna poslovica kako vitar puše.
Ante Starčević: "Miloš Obilić je hrvatski vitez".
u zadnje vrijeme sve cesce nalazim u srpskih prodavaca knjige ukradene iz hrvatskih knjiznica, zaboga, bijela tehnika, crijep, elektronika, vrata, stokovi, povijest, sve, ali zar sad i ozbiljne knjige, pa sta ce vam to?!
BLEIBURG: uzroci i posljedice Vinko Nikolić (https://www.kupindo.com/Istorija/64842129_BLEIBURG-uzroci-i-posljedice-Vinko-Nikolic)
gradska knjiznica, vukovar:
(https://bilderupload.org/image/6a1312690-img-20210802-141933.jpg)
Quote from: džin tonik on 02-08-2021, 12:43:20
ti doktore nista nisi naucio iz narodnih poslovica, prepustio bi kroasan tamo nekim madjarima i zabarima.
tko rano rani, dvije vrece grabi, a tko ceka, taj se naceka. sad je prilika osloboditi staru srpsku zemlju hrvatsku od hrvata, zasto prepustiti kroasan tamo nekim trecima...
Sto rece mac oslobodili smo vas i talijana i madjara, i to nam je fala...
Odavno je vlak prosao sto se nas tice, mi ni ovu kucu ne mozemo da uredimo, jos nam veca muka treba...ali sto se hr tice sve sto nije utemeljeno posteno, s verom u Boga, ne traje dugo...uzivaj tonik dok traje, jos malo pa biter...
(https://static.kupindoslike.com/Odgovor-zna-samo-vjetar-1-2-J-M-Simmel_slika_XL_117623617.jpg)
Starčević: "Car Dušan je Hrvat"
Quote from: Dr Watson on 02-08-2021, 19:27:22
Sto rece mac oslobodili smo vas i talijana i madjara, i to nam je fala...
Odavno je vlak prosao sto se nas tice, mi ni ovu kucu ne mozemo da uredimo, jos nam veca muka treba...ali sto se hr tice sve sto nije utemeljeno posteno, s verom u Boga, ne traje dugo...uzivaj tonik dok traje, jos malo pa biter...
pa da, eto vidis, lijepo je bog rekao svetom savi: sveti savo, slusaj, kad udjes u pogresni voz, svaka je stanica pogresna. nemoj oslobadjati susjede, izgradjivati susjede, hrvatima hotele, bosancima rudnike, albancima fabrike; ljudi su slabi i nezahvalni... gradi srbiju!
a sveti sava? eto. pa bog nije kreten.
ponukao me doktor watson da procitam nesto oko boga, mozda nesto od katolickog univerzalizma, kvirina vasilja, ili od mistika, dusana zanka, a tu je i entelehija, mozda zlatko tomicic, pa se nikako odluciti, te pomislih, zasto se ograniciti, boris maruna je sve obuhvatio.
(https://s20.directupload.net/images/210810/vzv4cwn8.jpg)
boris maruna - ovako
alfa, zagreb, 1992., 92 stranice, meki uvez
maruna, jedan od najboljih hrvatskih katolickih pjesnika, 30 godina emigracije, na izravnoj liniji sa bogom, uvijek aktualan, te vrlo bogatog pjesnickog i esejistickog opusa.
no procijenite sami:
Ja ne zavidim hrvatskim pjesnicima
Hrvatski pjesnici ne znadu za sreću, za veselje
Oni prolaze ulicom kao da idu na strijeljanje
Djeluju umorno kao službeni marksizam
Kao da ih progoni bezdušni psihoanalist
Smatraju stanovitom hrabrošću kad svoj materinski jezik
Nazovu hrvatskim
Ukoliko imaju novaca, skloni su čaši
Ukoliko nemaju novaca, čekaju da im netko plati
Mada to na prvi pogled može iznenaditi neupućene
Čitava je Hrvatska zapravo velika krčma s očajnim vinima
O ženama je najbolje ne govoriti
U takvim prilikama, kažem vam, Hrvati
Nije zahvalno biti vaš pjesnik
Što mogu pjesnici među vama
U najboljem slučaju stare ili postaju članovi akademije
I to prihvaćaju kao čast
Ne osjećam potrebu da vam dokazujem
Da je riječ o krčmi
Ali bez nade u ozdravljenje, čak i bez njihova imena
Na ovom ću mjestu spomenuti žene:
Vjerujem da su na toj kulturološkoj razini
Žene još očajnije
Naravno, njihova je poezija daleko od toga
Da bude zanimljiva
Njihova misao nema izlaza
Strahuju pred društvenim odnosima u Staroj Gradiški
Misle da to nije nužno najbolji način
Privređivanja
Dakako da nije
Odvažniji ipak završavaju tamo
Da bih se ja ponekad domiljao da oni dijele
Gnjevnu tišinu svoga naroda
I onda mislim kakvu tišinu, kakva naroda
Što vi uopće dijelite, Hrvati
Sigurno je samo da se hrvatski pjesnici lako gube
U sivu jesenskom zraku, sigurno je
Da su njihova jezera puna mrtvih labudova
(Pitajte Slavka Mihalića)
Bit ću iskren, ja ne zavidim hrvatskim pjesnicima
Ja sam ih prestao čitati ima dugo tome
Kako da prihvatim ljude na kojima
Već izdaleka možeš otkriti njihovu nervozu
Oči osuđene da bespomoćno gledaju svijet
Koji nije po njihovoj mjeri
Pa tako izgledaju vrste kojima prijeti izumiranje
U redu, pogledajmo sada moj slučaj
Ja se ne miješam u pitanja koja ih muče
Ja nemam vremena za njihove estetske probleme
Ja sam trijezan čovjek: moj kruh
Ne ovisi o poeziji
Moje žene uvijek imaju alternativu
Mogu ostati ili otići
Moja poezija je različita
Jer od čitave poezije mene zapravo zanima samo činjenica
Da sam ja svojom voljom, naglašavam svojom
Voljom, istinski predstavnik poratnog pokoljenja
Hrvatskih terorista
Molim, ja se ne ispričavam ni lijevo ni desno
Bitno je da pjesnici imaju svoju volju
Da stvore netšo što će ih nadživjeti, po mogućnosti nešto
S konkretnom poantom
Ja proučavam eksplozivne naprave i tehnike
Tražim uzglavlje pod koje bih podmetnuo svoje teoretske spoznaje
Ja sam didaktički pjesnik
Volim podučavati ljude
Ako čujete kako se netko grohotom smije dok hrvatski pjesnici
Potpisuju peticije na samrtničkoj postelji
To sam ja
Ja ne krijem, ide se za tim
Da se sustavno promijeni
Čitavo lice poezije
Da Hrvatska nađe svoju dušu
Da nam žene budu radosne
Da i onaj zadnji među nama konačno shvati
O čemu se radi
Ukratko, ide se za tim
Da se preodgoji hrvatske pjesnike
U tom smislu ističem u zaključku
Da ne znam ni imena stvorenju što ovih dana
Obavlja dužnost predsjednika
Društva književnika
Hrvatske
Reći ću samo ovo: Ako me kada sretne
Neka mi se ukloni s puta
Ja ću mu rado oprostiti njegov mizerni kruh
I njegovu poeziju
Mene ne zanima njegova poezija
Njega ne mora zanimati moja
Ali ako mu ikad dođe u ruke kao vrući krumpir
Neka bude oprezan
S auktoritetom koji mi daje tehnički priručnik
TM 31-200-1 nekonvencionalnog ratovanja
Ja mu poručujem: "Ovaj artefakt je iskuan.
Radi."
(https://s20.directupload.net/images/210810/ctrrk3o6.jpg)
Još jedan dokaz o pravilnom poslovanju
Kurvu, koju sam 1961. u Salernu platio
S pola kutije cigareta i 350 lira u gotovu,
Nedavno sretoh kao uglednu gospođu
Na aveniji Park u New Yorku.
Vratila mi je moj novac višestruko.
Nismo se odmah prepoznali.
Sjeli smo u kavanu hotela Roosevelt
I malo pričali o Broadwayu,
O suvremenom kazalištu općenito:
Imali smo začudno slične ideje.
Pozvala me kući na čaj,
Pokazala mi neke Pollockove originale,
Jedan stari propeler i druge avangardne stvari.
Potom smo još malo pričali o kazalištu.
Sjetila me se kad se svukoh.
Pouka: Uvijek ulaži razborito
Eto vam vaših junaka
Najbolje hrvatske branitelje
Mogao si sresti u vrbicima uz naše rijeke
Ili među kamenjem gdje su zaustavljali
Kugle svojim tijelima.
Nisu znali lagati.
Nisu pljačkali.
Nisu ubijali starce i djecu.
Nisu silovali djevojčice.
(Pa ni one među uglednijim gospođama
Koje bi im bile iskreno
Zahvalne.)
Nisu ništa zaradili na oružju.
Slabo su napredovali sa činovima.
Jednostavno nisu imali nikakva
Smisla za život.
Bizantski križ
Pod tim križem leže u miru Božjem
Pijani ljudi strašna izgleda
Koji su 1991. dolazili iz Srbije
Po slavu i žito
U Hrvatsku
Tu su našli sve što su mogli tražiti
Sve što su mogli željeti čekalo ih je na tom Mjestu
Uključujući lelujanje pšenice
I mračno, duboko glasanje hrastovih šuma.
Zbog njih je i ova pjesma
Zasađena
malo
ukrivo.
(https://bilderupload.org/image/dc1308239-001t.jpg)
sifilis - kapavac - pouke i upute
ministarstvo navodnog zdravlja navodne republike hrvatske, zagreb, 1946., brosurice, letci, 2x8 stranica, 2 dinara
vrlo je zabavno povremeno procitati nesto iz ranog doba krezube okupacije, sve u svjetlu suvremenih prepjeva rezimskog odnosa spram drugarica.
(https://bilderupload.org/image/380808498-002t.jpg)
(https://bilderupload.org/image/b5d608515-003t.jpg)
mi gradimo prugu, pruga gradi nas... :cry:
(https://bilderupload.org/image/e14042207-001s.jpg)
sudjenje lisaku, stepincu, salicu i druzini, ustasko-krizarskim zlocincima i njihovim pomagacima
urednik i izdavac milan stanic, zagreb, 1946, 496 stranica, meki uvez
nabavilo se doticnu knjigu koja lagano ide na citanje. ako pomislite da izgleda bas slabo ocuvana, moram reci da sam ulozio mnogo truda ocistiti je od gube razne, rastavio, cistio stranicu po stranicu, sastavio, iznova uvezao, plastificirao...
sigurno jedna od najgubavijih knjiga koje sam dobio u ruke; fizikalno gubava nekako izmedju rankovica i kardelja, a tek sadrzajna guba... no vrlo zanimljiva, odlican uvid u razne mehanizme podvala.
(https://bilderupload.org/image/0d9030637-001kk.jpg)
franz schraml - kriegsschauplatz kroatien - die deutsch-kroatischen legions-divisionen - 369., 373., 392. inf.-div. (kroat.)
(hrvatsko ratiste - njemacko-hrvatska legija - vrazja, plava...)
vowinckel verlag, 2. izdanje, aachen, 2019., 320 stranica, tvrdi uvez, 26 eura
uzeo sam doticnu knjigu, 2. izdanje schramlovog djela iz 1962., zbog aktualnog uvodnika koji se reklamira i na koricama.
aktualni predgovor: alexander losert, politolog
znaci imamo jednu solidnu knjigu koju 1962. izdali prezivjeli pripadnici spomenutih legionarskih divizija, uglavnom njemacki visoki casnici, imamo uglavnom neideologizirani osvrt, pokusaj objektivnog biljezenja ratnog puta jedinica, sve u (jos) poratnoj zapadnoj njemackoj, pod najstrozim objektivnim mjerilima, pa sad imamo i aktualni predgovor visokokvalificiranog politologa koji knjizi, jelte, daje dodatnu vrijednost, aktualnu.
slobodno cu vam iz predgovora prevesti/sazeti dva navoda, jelte, strucnog politologa anno 2019.:
"pavelic bijese hrvatski nacionalist i zakleti neprijatelj srba ... koji je rekao: dobar ustasa moze biti jedino onaj koji je u stanju nozem isjeci nerodjeno dijete iz utrobe trudnice."
pa dalje
"vec godine 1941. formirane su prve skupine otpora protiv njemacko-nacisticke okupacije, tako na primjer ZBOR (krscansko-nacionalni otpor pod zapovjednistvom generala bojnika)..."
da sad ne nabrajam, ja doslovno umirem od smijeha, kao i tko god u bg-u koji je cijepio ovog idiota koji umislja da je politolog. usput, inace se raci o vrlo ozbiljnom i serioznom izdavacu koji je izdao taj reprint.
pitanje: kako, KAKO to uspijevate? mislim, jasno, to su opcenito potpuni idioti. ali kako uspijete doslovno sve cijepiti? nemoguce je izravno. a je li neka visa razina toliko sveobuhvatna da je u stanju neizravno cijepiti i kretena poput ovog? stvarno nevjerojatno.
nema bate, odgovorio dogan uz oslonac na pilara na pitanje.
Ž. Dogan: Laži i krivotvorine o Jasenovcu štete svima (https://www.hkv.hr/izdvojeno/vai-prilozi/c-h/dogan-zeljko/37814-z-dogan-lazi-i-krivotvorine-o-jasenovcu-stete-svima.html)
QuoteJoš se ne stišava bura koja je izazvao članak 'nepostojećeg' australskog pisca i političkog analitičara Davida Goldmana objavljen prije par tjedana (14. 08. 2021.) u The Jerusalem Postu u kojem je autor izrazio mišljenje da bi sramotno ismijavanje holokausta u interesu velikosrpske politike i propagande trebalo odmah prestati. On se zauzeo da se već jednom stane na put stalnom naguravanju srpskih laži i mitova u vagon neizrecive patnje židovskog naroda i pokušaja njegovog istrjebljenja tijekom Drugog svjetskog rata. Kao primjer je naveo sulude velikosrpske izmišljotine o jasenovačkom logoru iz usta 'bivšeg' jugoslavenskog povjesničara Ive Goldsteina.
Očekivano, to je izazvalo pravu erupciju usijanih reakcija tvoraca i dobro podmazanih širitelja velikosrpske politike i propagande. Odmah nakon toga, izraelskom veleposlaniku u Beogradu naređeno je da se slijedeći dan u 10 sati 'nacrta na ribanje' u Ministarstvo vanjskih poslova Srbije, poslan je i službeni protest Izraelu, a opširnim pismom u The Jerusalem Post-u oglasio se ravnatelj beogradskog muzeja žrtava genocida Dejan Ristić kao i svojim odgovorom prozvani Ivo Goldstein. Treba li uopće spominjati kako su svi srbijanski mediji unisono vrištali do neba o tom 'nečuvenom skandalu nezabeleženom u istoriji sveta'.
Besramno prepisivanje povijesti
Naravno, svima koji donekle poznaju srpsku lukavost, metode rada te razvijenu agenturnu i lobističku vezu svuda po svijetu bilo je odmah jasno da će nakon toga The Jerusalem Post i njegov glavni urednik proći kroz, vojnički rečeno, toplog zeca. Što se i dogodilo. Zatrpani lavom usijanih reakcija i osuda, nije im preostalo ništa drugo nego posuti se pepelom po glavi, ograditi se od Goldmanovog mišljenja, ispričati što su se usudili dopustiti tako 'skandaloznom' članku da ugleda svjetlo dana i na kraju pokušaja izbalansiranog teksta uredništva pripomenuti kako se 'ne može dopustiti da se povijest prepisuje u nacionalističke svrhe. Kao što je to pokušao uraditi Goldman'.
A ne velikosrbi, koji židovsku povijest iz II. svjetskog rata besramno prepisuju u svoje nacionalističke svrhe već 75 godina..
Problem s ovakvim pokajničkim priopćenjem uredništva The Jerusalem Post-a je taj što se time daje dopuštenje velikosrbima da nastave činjenice i istinu o holokaustu otimati i slagati u mozaik pripreme terena i opravdanja za svoje buduće osvajačke planove i ratne avanture. Unatoč tome što skrnavljenje židovske patnje i iskustva velikosrpskim mitovima i lažima postaje sve više iritantno svima. Posebice mnogim židovskim intelektualcima koji su svjesni neizbježnih posljedica.
Nažalost, stavljanju znaka jednakosti s patnjom židovskog naroda u holokaustu, divljačkom velikosrpskom manipulacijom broja žrtava Jasenovca legitimitet su počeli davati i neki židovski istraživači ratnih zločina poput E. Zuroffa i G. Greifa. Ima li očitijeg primjera za to do monstruozne knjižurine 'Jasenovac – Auschwitz of the Balkans' u kojoj Greif prepisuje i potpisuje sve velikosrpske mitove i krivotvorine. Što više, njih dvojicu su velikosrpski ideolozi i propagandisti toliko 'šarmirali' da su ih uspjeli upregnuti i u reviziju novije balkanske povijesti. Čak i u obranu neobranjivog- poricanje srpskog genocida u Srebrenici, što sigurno predstavlja medvjeđu uslugu suzbijanju širenja antisemitizma ne samo na Balkanu nego i u čitavom svijetu.
Pilar o velikosrpstvu
Interesantno je ovdje spomenuti da je još prije sto godina tu opasnost uočio i na nju upozorio povjesničar Ivo Pilar u svojoj knjizi 'Južnoslavensko pitanje', u kojoj se vrlo sustavno i temeljito bavio postankom i razvitkom velikosrpske osvajačke zamisli i metodama njenog provođenja. Evo nekoliko zanimljivih citata:
- 'Velikosrpstvo je osvajačka crkveno-državna misao koja neumorno radi na ostvarenju svojih ekspanzionističkih ciljeva. Ta osvajačka misao je toliko intelektualno i duhovno jaka i agresivna da za račun svojih ciljeva uspijeva često pridobiti utjecajne europske i svjetske centre moći. I tako utrti puteve novom širenju'....
- 'Sugestivna moć srpstva kao cjeline i svakog pojedinca kao individue (tkz. srpska hipnoza) nije nikakva nepoznata činjenica već ona koja se često spominje i obrađuje u političkim analizama mnogih autora. Sugestivna moć jeste uopće svojstvo Bizanta i djeluje jednako između bizantskih vjernika kao i u još povećanom opsegu prema inovjercima'...
- 'Kada imamo posla sa Srbima moramo biti svjesni da imamo posla s tisuću godina starim sustavom krivotvorenja povijesti, izvrtanja činjenica, prikrivanja i brisanja tragova pa se mora zaći duboko na dno da se stane na čvrstu podlogu.... Upravo je začuđujuće kako Srbi znaju stvari izvrnuti.... 'znali su uvijek istinu pretvoriti u laž, laž u istinu. Veliko u maleno, maleno u veliko jer im tradicionalna političko-diplomatska nadmoć Bizanta bješe baštinom'.
- 'U tom spletu vješto isprepletenih laži i sugestija koje mnogi ljudi lakomisleno prihvataju gubi se orijentacija. Na taj način velikosrbi u čitavom svijetu stvaraju raspoloženje za svoje težnje'...
U tom smislu Pilar je u spomenutoj knjizi istaknuo da ni Židovi nisu izuzetak. Citat: 'Pa i te, inače zdravim nagonom za održanjem obdarene ljude, ne samo da Srbi često naprave da ih simpatiziraju nego ih i podčine da podupiru njihove ciljeve i interese. Iako (Židovi) time oštećuju svoj ugled, opće probitke koje zastupaju i položaj u svijetu.'
'Iznimno ljubazni domaćini'
Zašto velikosrbima uspijeva pridobiti toliko puno ljudi za svoju politiku i grabežljive ciljeve Pilar objašnjava ovako:' Stvar je u tome da nitko ne zna bolje ugostiti, počastiti, ugoditi i ispuniti svaku želju onome od koga želi izvući neku korist od lukavog i svim mastima premazanog Srbina'.
Ako ne vjerujete u to što je Pilar napisao prije sto godina pitajte danas Antu Tomića, Lordana Zafranovića, Ivu Goldsteina, Hrvoja Klasića, Tvrtka Jakovinu, Darka Šarića, Antu Nobila, Vedranu Rudan, Severinu..., sve bivše hrvatske jugofunkcionare i direktore. A možete i strane veleposlanike i dužnosnike koji su bili na službi u Beogradu ili su tamo išli u posjete. Uglavnom svi se oni pogube oduševljeni srdačnim gostoprimstvom i čarima Beograda u kojem za njih 'nema što nema'. A to ima svoju 'sitnu' cijenu u smislu 'nepristranih usluga' u korist iznimno ljubaznog domaćina.
Osim toga, komunistička propagandna mašinerija nakon II. svjetskog rata, pojačana velikosrbima koji su dominirali i kontrolirali sva diplomatska i druga predstavništva bivše Jugoslavije desetljećima su vrlo uspješno 'šarmirali' svoje domaćine pričajući im, uz ćevape i šljivovicu u Balkan grill-ovima po svijetu, priče o tome kako su oni miroljubivi antifašisti, a Hrvati nasilni fašisti koji su samo u Jasenovcu pobili preko milijun Srba.
Tako je dugogodišnja velikosrpska propagandna zloporaba Jasenovca učinila da puno ljudi u svijetu povjeruje kako je kompletna hrvatska povijest 2. svjetskog rata bila zla. I ne samo da se ni sa čim nije razlikovala od one nacističke Njemačke, već je bila i gora.
Dug i sustavan proces izgradnje golemog mita
Sve što su dakle 'bivši' velikosrbi i Jugoslaveni govorili i pisali o Jasenovačkom logoru i broju stradalih u njemu u bivšoj Jugoslaviji, a što se u velikoj mjeri govori, piše i prikazuje i danas u Srbiji i Hrvatskoj, ukazuje na postojanje neke vrste zavjere. Dugog i sustavnog procesa izgradnje golemog mita o Jasenovcu kao paravana za skrivanje i opravdanje genocidnih zločina nad Hrvatima nakon II. svjetskog rata i velikosrpskih teritorijalnih pretenzija. Naime, kasniji tijek događaja je pokazao, a i danas pokazuje, kako je ocrnjivanje Hrvata mitom o Jasenovcu i fašizmom u stvari samo ocrnjivanje prava hrvatskog naroda da se brani od velikosrpske okupacije i nasrtaja na hrvatske teritorije i bogatstvo.
Prisjetimo se dakle kako se u Beogradu počeo stvarati taj mit, kako se raspirivao i kakve je tragične posljedice ostavio na psihu ljudi i kasnije događaje. Posebice one u vrijeme raspada Jugoslavije.
Odmah nakon svršetka 2. svjetskog rata velikosrpska strategija usredotočila se na potvrđivanje brojki iz Titovog govora u Ljubljani, u svibnju 1945. kada je ovaj, bez ikakvog prethodnog istraživanja grunuo, kako je u Jugoslaviji bilo milijun i sedam stotina tisuća žrtava 'nacifašističkog terora'. Iako ta brojka sama po sebi ništa nije govorila o Jasenovcu, jer je bila izmišljena i lansirana zbog traženja ratne odštete od Njemačke, velikosrpski ideolozi u Beogradu, željni ocrnjivanja i ucjenjivanja Hrvata, žurno su zaključili kako je Tito mislio upravo na Jasenovac. Počevši javno optuživati Hrvate da su tamo pobili 'više od milijun Srba, Židova, Roma i drugih naroda'. Potkrjepljujući tu svoju tvrdnju, vjerovali ili ne, 'ustaškom potrebom za proizvodnjom sapuna' kako je u svojoj knjizi sasvim ozbiljno tvrdio 'ugledni istoričar' Radomir Bulatović.
Kako je nedugo nakon Titovog govora u Ljubljani popis pučanstva pokazao da se broj poginulih i nestalih kreće oko jednog milijuna i to 'na području cijele Jugoslavije', u beogradskoj 'naučnoj literaturi' za jasenovački logor ostavljen je 'prostor' za oko 700 tisuća žrtava.
No, s vremenom su pravljeni su novi popisi i istraživanja pa se dolazilo do novih i preciznijih saznanja. Tako je Zemaljska komisija NR Hrvatske 'za utvrđivanje zločina okupatora i narodnih izdajnika' na teritoriju Hrvatske, po popisu pučanstva iz 1946. za logor Jasenovac popisala 15 tisuća i 792 žrtve, a za logor Stara Gradiška 2 tisuće i 927 žrtava.
Dakako da su ove brojke odmah postale strogo čuvana državna tajna 'za internu upotrebu', a u javnost se, po naređenju odozgor izišlo s brojkom od -'pet stotina do šest stotina hiljada ubijenih logoraša'.
Istu je sudbinu doživio i 'Popis žrtava rata 1941.-45.' što ga je jugoslavenska savezna vlada organizirala 1964. godine na zahtjev Njemačke, kojoj su jugokomunistički vlastodršci u Beogradu nastojali nametnuti goleme ratne reparacije na račun enormno uvećanog broja stradalih. Znajući s kime imaju posla, odnosno s kakvom se lakoćom u Beogradu laže i napuhuju brojke, njemački su pregovarači inzistirali na poimeničnom popisu žrtava. Rezultati ovog popisa predstavljali su pravu političku bombu jer je identificirano svega 597 tisuća žrtava na području cijele SFRJ, a od toga 49 tisuća i 874 za logor Jasenovac.
Naravno, rezultati i ovog popisa istog trenutka postali su državnom tajnom. Sve dok ih je 1988. godine, javnosti otkrio Petar Stambolić, koji je u vrijeme kada se taj popis vršio bio predsjednik jugoslavenske vlade (SIV-a).
Naravno, broj žrtava i iz tog popisa kod konstruktora i širitelja mita o 'preko milijun pobijenih Srba u Jasenovcu', izazvao je pravi šok. Beograd je odmah nakon toga angažirao sve tadašnje znanstvene institucije, SUBNOR, lokalne vlasti i partijske organizacije u cijeloj zemlji kako bi se broj jasenovačkih žrtava 'nadopunio'. No, i uz sav taj silni napor brojku su uspjeli uvećati za svega nekoliko problematičnih desetaka tisuća. Uključujući u popis stradalih i imena onih koji su iz jasenovačkog logora premješteni u neke druge na teritoriju Srbije i Njemačke, ali i onih koji su iz njega otpušteni i nerijetko preživjeli rat.
U međuvremenu, istina o mogućem realnom broju žrtava jasenovačkog logora i o manipuliranju njima polako se probijala u svjetsku javnost pa se među znanstvenicima vani više nije moglo bezočno lagati, onako kako se to radilo u bivšoj Jugoslaviji.
Tako da dr. Milanu Bulajiću, 'srpskom ekspertu za proučavanje holokausta' nije preostalo ništa drugo nego da na međunarodnom skupu o Jasenovcu, održanom krajem listopada 1997. u New Yorku, rezignirano prizna kako je u logoru Jasenovac za pet godina trajanja rata život izgubilo 77 tisuća i 200 ljudi.
No, budući da se velikosrpski mitomani nikada nisu i neće pomiriti s realnim brojem jasenovačkih žrtava, popisu ubijenih stalno se odnekud dodaju nova imena, tako da se ta brojka već popela na preko 80 tisuća.
Beograd iz nekih 'čudnih' razloga ne želi dati dokumentaciju
Dakle, kada danas slušamo o ustaškom logoru Jasenovac iz II. svjetskog rata prvo što moramo znati i imati na umu je da zbog nedostatka adekvatnih istraživanja na lokaciji samog logora i nedostupnosti kompletne logorske arhive koja se krije u Beogradu svi do sada objavljeni podaci o broju žrtava mogu se uzimati samo kao nagađanja i pretpostavke.
Jasno je dakle zašto svako ozbiljno i sustavno preispitivanje dokumenata, broja i identiteta žrtava u Jasenovcu, isto kao i najave mogućih novih istraživanja isto kao u bivšoj Jugoslaviji i danas izazivaju pravu paniku među velikosrbima i jugotitoistima. Pokušaji ozbiljnih povjesničara, kao što je bio dr. Franjo Tuđman, Bogoljub Kočović i Vladimir Žerjavić, da na jasenovački logor gledaju nepristrano više nego se u to vrijeme dopuštalo, u svjetlu dokumenata i činjenica, dočekivani su uvijek od strane velikosrpskih mitomana i jugokomunističkih vlastodržaca krajnje histerično i na nož.
Velikosrbe je najviše razbjesnilo što je pokojni Tuđman, kojem je jedno vrijeme bila dostupna arhivska građa, provjeravajući njihove tvrdnje, preko izvora koje su sami navodili, pronašao kako su mnogi izmišljeni ili fabricirani s očitom namjerom preuveličavanja jasenovačke tragedije. I mnogi drugi domaći i strani povjesničari i istraživači nakon Tuđmana, Brune Bušića, Kočovića i Žerjavića, poput Josipa Jurčevića, profesora Michaela McAdamsa (Croatia- Myth and Reality) Blanke Matković, Romana Leljaka, Stjepana Loze, Igora Vukića, znanstvena analiza FERN-a... došli su do saznanja kako puno tvrdnji i 'dokaza' o karakteru i broju žrtava logora u Jasenovcu za čas padne u vodu kada se podvrgnu stručnom ispitivanju i provjeri.
Čak je i vodeći jugo 'istoričar' i famozni Titov biograf, Vladimir Dedijer, kome je dan golemi državni novac za širenje mita o Jasenovcu, u svojim kasnijim radovima i iskazima pred smrt priznao da su tamo odvođeni 'uglavnom oni koji su se odupirali uspostavi NDH, bez obzira na nacionalnost, vjeru, spol i dob'.
Srpski povjesničar i demograf svjetskog ugleda, Bogoljub Kočović, prisjećajući se svog istraživanja istine o žrtvama II. svjetskog rata u Jugoslaviji i Jasenovcu, 1985. god. je zapisao: ''Uskoro mi je postalo jasno da će glavna prepreka u mome radu biti mitovi stvoreni u posljednjih 40 godina o broju žrtava, mitovi koji su do sada duboko usađeni u duše ljudi svih religija, političkih uvjerenja i nacionalnosti, mitovi koji su, ponavljanjem postali 'stvarnost'. Bit će puno onih koji će odbaciti rezultate mojih istraživanja zato jer ne potvrđuju njihovo mišljenje....Mnogi od njih traže duhovnu hranu da zapale svoju mržnju prema Hrvatima''
Kako bilo, tek bi se uvidom u logorsku dokumentaciju i evidenciju dobila objektivnija slika o broju stradalih te tko je i zašto odvođen u Jasenovac. No, Beograd ni nakon opetovanih zahtijeva hrvatskih vlasti, iz nekih 'čudnih' razloga ne želi je otvoriti javnosti niti vratiti u Hrvatsku.
Manipuliranje brojem stradalih je zločin savjesti
Nitko ne može poreći da su mnogi Srbi, Židovi i Romi završili u Jasenovačkom logoru iz rasističkih razloga i da tamo nisu bili maltretirani, ubijani i jako patili.
Svaka nasilna smrt u ratu je grozna, poglavito ona u zarobljeništvu i logorima gdje je povezana s neizvjesnošću, mučenjem i ponižavanjem. Ali zlonamjerno manipuliranje brojem stradalih i tvrdnja o 'više od milijun pobijenih ljudi u Jasenovcu' kako bi se time stalno stigmatizirao hrvatski narod, zlonamjerna je laž i zločin savjesti.
Lansirajući u javnost takvu monstruoznu tvrdnju velikosrbi i njihov prateći orkestar dobro uhljebljenih papiga i vanjskih lobista na sve su moguće načine narodima u bivšoj Jugoslaviji i svijetu krivicu i sliku Hrvata, u metežu 2. svjetskog rata, željeli prikazati puno crnjom nego je ona u stvari bila. Činjenica je da veliku cijenu za to nisu platili samo Hrvati nego i hrvatski Srbi. Stalnim zastrašivanjem mitom od 'preko milijun pobijenih Srba' u Jasenovcu svjesno su stvarane pretpostavke za njihovu pobunu i opravdanje za velikosrpske agresiju na Hrvatsku 1991.-95.
Strastvenu antihrvatsku mržnju i propagandu velikosrbi su uvijek potpaljivali osvetničkim podsjećanjem na 'srpski Aušvic'. Snaga osvetničkog gnjeva za smrt 'preko milijun Srba u Jasenovcu odigrala je sigurno najveću ulogu u pripremi terena za agresiju na Hrvatsku početkom devedesetih kada su Hrvati prikazivani kao 'nepopravljivi fašisti i ustaše s kojima je nemoguće živeti skupa'. Takva masovna psihoza i emotivni naboj doveli su do toga da je brutalna likvidacija Hrvata ne samo dozvoljena nego po zapovjedniku 'belih orlova' Dragoslavu Bokanu i 'neopisivi užitak' (Intervju s njime u beogradskoj 'Dugi' pod naslovom 'Firer mekog srca' 29.03.1992.)
Zaista su zastrašujuće posljedice koje je monstruozno preuveličavanje broja srpskih žrtava u Jasenovcu, skupa s drugim, tipično balkanskim divljim lažima i fantastičnim budalaštinama (poput one o zdjeli punoj izvađenih očiju srpske djece na Pavelićevom radnom stolu) ostavilo na poratne naraštaje Srba i Hrvata.
Što je još gore, takvim 'istinama' ponovo je preplavljen medijski, filmski i obrazovni sustav današnje Vučićeve Srbije. Time se nastavlja od malih nogu trovati mozak djeci u školama kako bi se i budućim naraštajima u Srbiji nametnuo osjećaj neizbrisive mržnje i grabežljivog neprijateljstva prema Hrvatskoj i Hrvatima.
Legendarna 'hrvatska šutnja'
S druge strane, znakovita je legendarna 'hrvatska šutnja' i namjerno cenzuriranje svega zloćudnog što se kuha u Vučićevoj Srbiji od strane službenog Zagreba i 'hrvatskih' mainstream medija.
Ponovno oživljavanje velikosrpskog ludila i svakodnevne tvrdnje u srbijanskim medijima da su Slavonija, Lika, Banovina i Dalmacija 'vekovne srpske teritorije', isto kao što su to BiH, Crna Gora, Kosovi i Makedonija, vrlo lako bi moglo 'u pogodnom trenutku' dovesti do kolapsa krhkog mira 'na našim prostorima'.
Sve ovo nam govori kako mi Hrvati ne smijemo sjediti skrštenih ruku i čekati nove 'istrage, naše ili vaše' Na nama je da na te zlonamjerne velikosrpske propagandne mitove i laži zbog tragedija koje nose sa sobom bacimo što više svjetla.
I na kraju još nekoliko rečenica o 'bivšem' jugoslavenskom povjesničaru Ivi Goldsteinu i njemu sličnim 'hrvatskim' povjesničarima (Klasić, Jakovina, Markovina, Šarić, ...) školovanim i uzgojenim na literaturi i jaslama Beograda da bi u zamjenu za privilegirani položaj i lagodan život u današnjoj Hrvatskoj radili isto ono što su radili u bivšoj Jugoslaviji. Njihove karakterne osobine najbolje je opisao u svom eseju 'Politika i sudbine' nedavno preminuli akademik Dubravko Jelčić: 'Jugokomunisti, kada je riječ o Hrvatima i hrvatstvu nimalo se ne razlikuju od velikosrba. Jasno je i zašto-istina je bila (i jest) najveći neprijatelj jednima i drugima. Ona je ugrožavala samu egzistenciju njihovu' .
Naša je sreća, a možda i Božji dar, da su postojali i postoje prominentni židovski intelektualci i dužnosnici (Albert Einstein, Heinrich Mann, Alain Finkielkraut, Phillip. J. Cohen, Michael McAdams, Ester Gitman, Igor Primoratz, David Goldman, Theodor Meron i mnogi drugi) koji su se iz čistog osjećaja za pravdu zauzimali i zauzimaju na ispravljanju nepravdi i zla nanesenog hrvatskom narodu na njegovom mukotrpnom (i još ne završenom) putu u slobodu. Svjedoci smo zaista veličanstvenih velikosrpskih povijesnih mitova i krivotvorina, od Kosovskog boja do današnjih dana.
Branko Mamula - Slučaj Jugoslavija
ispade postoji i komplet pdf, što nisam znao, jedva našao knjigu a sad na netu
https://www.scribd.com/document/408473021/BRANKO-MAMULA-SLU%C4%8CAJ-JUGOSLAVIJA-pdf
pa fino, nije baš skroz sistematizovano ali zanimljivo viđenje jednog od insajdera
podsjetio me pokojni Lazanski koji je hvalio ovu knjigu, možda je ipak prehvalio ali jeste jedna uravnotežena slika koja nema crno-bijelu uzročnost i nalazi glavne krivce u političkim elitama svih naroda, čak Slovence u scenoslijedu imenuje kao prve
Miloševića predstavlja kao superidiota koji je proces raspada učinio gorim nego što je morao biti. No strukturno gledano, pošto Mamula malo teže zaokružuje svoju tezu, nešto nalik tome se nalazi na 164. strani kada zapravo kaže da je radnička klasa bila razbijena ali ne objašnjava baš naročito zašto je bila razbijena
iz njegove vizure koja je pretežno bezbjednosna makar je stvar jasna: 6 tajnih službi, 6 policija, 6 teritorijalnih odbrana koje nakon 1974. mogu da posjeduju i teško naoružanje - to je shit waiting to happen
ali upravo kada se postave logična pitanja:
1. zašto i kako je radnička klasa razbijena u socijalističkoj Jugoslaviji (Mamula nije ekonomista niti pravnik ali mogao je pokušati)
2. zašto je Jugoslavija organizovana sa praktično 7 odvojenih vojski i 7 odvojenih policija i 7 odvojenih db-a koji kriju informacije jedni od drugih
Mamula ne odgovara na ta pitanja jer onda bi morao da odgovori ne samo šta su Tito ili Kardelj radili nego i šta je on radio do 1988. kada je otišao u penziju
Sve u svemu, mislim da je bar pogodio stvarnu ulogu i uticaj srpskog nacionalizma u raspadu, koji nije jelte neka retardirana priča o potpunoj nedužnosti ili potpunoj krivici, i generalno djeluje iskreniji, priznaje i sopstvene greške, nego raznorazni drugi pisci memoara
boze, koje ti gluposti citas, bato.
sva ta veleumno razradjena pitanja, t.j. odgovori, su podrazumijevajuci, a mamula (kakvo je to ime, zaboga, zasto taj nije osnovao pastirski rock-bend i ostvario se? onako, ne klepeci mamulama...) ne odgovara na njih, jer je slijep na desno uho i corav na lijevo, rastavljen od stvarnosti i mozga.
radnicka klasa razbijena je jer nitko nije toliki kreten da bi tezio pripadnosti nekakvoj "radnickoj klasi", posebno ne u jednoj teskoj diktaturi poput jugoslavije, vec se razbjezao. plus, nije "radnicka klasa" bas ni neka civilizacijska tekovina na tim prostorima, posebno ne u hr, pa da bi ugurao ljude u "radnicku klasu", jos TI (uz mamulu) sisao sa neke planine i postavio se za crvenu burzoaziju; pa da umres od smijeha kad netko pita zasto.
i zasto je juga organizirana u prakticno 7... bla, formalno, a tu smo opet u bg-u i velikoj srbiji, no pravimo se da je i realno tako bila organizirana: pa zato da se ne raspadne u startu, da prezivi bar x vremena. da je i taj sitni privid decentralizacije, formalni, osporen, raspala bi se u stratu.
i prosto izmice najbitnije: ljudi, oni koji stvaraju, ne neki uhljebi, cuvari titice na brijunima, NECE pod beogradskom upravom, kao sto NECE u radnickoj klasi da ih neki krezubi idiot tipa mamule zajebava sa priznanjima u obliku znacke kao nagradom. hoce placu, pravu!
(https://bilderupload.org/image/c5cc47895-001mi.jpg)
marijan mikac (https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=40697) - u povorci smrti
croatia, chicago, 1954., tvrdi uvez, 240 str.
procitao se u jednom dahu doticni mikcev roman. u jednom dahu, znaci veze, iako je tempo radnje prilicno (po)lagan. smatram vrlo uspjesno strukturiranim, imamo dva glavna poglavlja koja roman dijele, rekli bi, na "one koji odlaze" i "one koji ostaju".
kroz primjer dvije gradjanske obitelji koje hrvatsko povlacenje na zapad razdvaja, pri cemu odlaze po jedan visi casnik, te jedan cinovnik, dok supruge i djeca ostaju, odlicno oslikava prilike vremena.
prvi dio bavi se "onima koji ostaju", drugi "onima koji odlaze", uglavnom izuzetni prikaz sudara gradjanske hrvatske sa revolucionarnim raspadom.
ako se dotaknem mikceve motivacije, rekao bih da je ovo vrlo psiholoski roman. sad, neki, primjerice pavelic, smatrali su mikca suradnikom yukom-sluzbi, dok su drugi, primjerice luburic, prelamali, naginjali pomisli da je hrvatski suverenista. to iz suvremenog ugla vise nije bitno, tek je znacajno u kontekstu motiva: roman bi se ako napisan iz pera yukom-suradnika mogao svrstati u psiholoski rat i tu je vrlo zanimljivo kako psiholoski "drobi" one koji su otisli, igrajuci na najintimniju jezu gradjanske psihe.
u cjelini vrlo solidan roman koji se ne ispusta, odlicno prikazuje sudar dvaju najoprecnija svijeta.
(https://bilderupload.org/image/db1947152-001nm.jpg)
nikola sucic - hrvatska narodna mitologija
grafika, zagreb, 1943., 200 stranica, tvrdi uvez
veceras se lista mitologija. ova knjiga mi je privukla paznju jer bih po naslovnici rekao da je pokusaj postavljanja nekakve simbioze hrvatske ili slavenske mitologije sa nordijskom. nisam se prevario, sadrzi nesto holivuda, ali u manjoj mjeri no sto se "pribojavao". nije bez vrijednosti, od svaroga do lade, preko patuljaka, divova i vila, sve do raznih kultova, stabla, itd.
a tu je i solidan broj ilustracija, od kojih neke vrlo uspjele, bajkovite, u duhu mitologije. solidno, pa i kao podloga za fantastiku.
(https://bilderupload.org/image/b67f47686-002nm.jpg)
(https://bilderupload.org/image/7b9947705-003nm.jpg)
(https://bilderupload.org/image/936a38301-001les.jpg)
janko leskovar (https://hr.wikipedia.org/wiki/Janko_Leskovar) - pripoviesti I, II
hrvatski izdavalacki bibliografski zavod, zagreb, 1944., 224 + 304 str., tvrdi uvez
lista se dva knjizuljka koja nude uglavnom sva zapazenija djela janka leskovara, izuzetnog autora iz sjene; vrlo lijepa izdanja, doslovno biseri literature.
"on se sastajase s pokojnicima. bijahu to njegovi drugovi: jedan, koji je tri godine s njime redovito samo jedanput na dan jeo, i to u puckoj kuhinji, drugomu... a treci --- no taj bi mogao i sada jos zivjeti, da se nije ubio."
sto zelim reci: izuzetan autor, mogao je napisati mnogo vise - da nije prestao pisati. posteno, iako steta iz mog ugla, no ja sam kao konzument sebican, iako razumijem.
(https://bilderupload.org/image/3ac400656-001ms.jpg)
(https://bilderupload.org/image/e9f500680-002ms.jpg)
marijan mikac - dozivljaji morica svarca u hitlerovoj njemackoj
naklada knjiga slovo, zagreb, 1937., tvrdi uvez, 192 str.
veceras povratak mikcu; cita se roman koji, uz cinjenicu da tvori jedno od prvih antihitlerovskih djela, ima i zanimljiv zivotopis:
nakon objave u zagrebu 1937. roman bijese zaplijenjen, zabranjen i unisten u prvoj jugoslaviji, tada jednoj od velikih saveznica hitlera i nacista, pa zabranjen u nedicevoj srbiji, kao i u ndh, pa konacno zabranjen i u drugoj velikoj srbiji, komunistickoj jugoslaviji, jer autor prosto - zbrisase iz titovog raja u emigraciju. vrlo vrijedno stivo, a uz izvornik iz 1937. postoji i suvremeni reprint, kao i staro argentinsko izdanje na spanjolskom.
Doživljaji Morica Švarca u Hitlerovoj Njemačkoj - pretisak 2020. (https://katalog.kgz.hr/pagesresults/bibliografskiZapis.aspx?¤tPage=1&searchById=40&sort=0&age=0&spid0=40&spv0=821.163.42-7&mdid0=0&vzid0=0&xm0=1&selectedId=42009525&AspxAutoDetectCookieSupport=1)
QuoteVelika uspješnica hrvatskog književnika, publicista, prevoditelja i filmskog producenta. Satirični roman, nastao 1937. godine, priča je o siromašnom Židovu Moricu Švarcu, mladom činovniku iz New Yorka koji grca u dugovima i jedva spaja kraj s krajem. Promjenu u takav život donijet će mu nenadano nasljedstvo i put u Njemačku, u kojoj vidi priliku za ostvarenje velikih životnih nauma i snova. Osim što se bavi temom oportunizma, židovstva i fašizma, priča romana zrcali sliku života američke sirotinje te povlači paralelu s istim takvim životom europskih siromaha i beskućnika, odnosno bijedom koja je na cijelom svijetu jednaka.
Str. 201-205: Od subverzivnosti i intrigantnosti do prešućivanja - priča o "Moricu Švarcu" i njegovom autoru / piše Veljko Krulčić.
Str. 206-209: S konja na magarca / Marijan Mikac.
Str. 210-221: O pikarskom romanu, internacionalne teme koji je konceptualno dosljedan / Branimir Donat.
Str. 222-226: Recepcija romana "Doživljaji Morica Švarca" / Zlata Derossi.
Str. 227-228: Jedan pogled na New York 30-tih iz vizure hrvatskog pisca / Miroslav Kirin.
[Bilješka o piscu]: str. 230-231.
uvijek jedna knjiga poteze drugu, pa i romani bez fusnota ili bibliografije... sad moram kupiti i reprint da bih procitao aktualne dodatke (inace cijenim originale, reprintu nikad ne vjerujem na rijec dok ne usporedim), moglo bi to biti potencijalno zanimljivo, posebno donat, a netko u zagrebu samo ode u knjiznicu i ukrade knjigu ili izdrapi doticne stranice.
Hehe imas vremena i novaca :)
a ma jok! to je privid. bas iz razloga da se rastereti vrijeme i financije potrazih nove oblasti za smiraj kolekcionarske strasti kad izdavaci krenuli sa zagorom u tvrdim koricama. reko, nista, zagor u tvrdim koricama, to nema ni pocetka, ni kraja, neiscrpno, unistit ce me, pa odoh na emigrantiku. kad tamo, 100 hrvata, milijun knjiga, casopisa i listova... pa reprinti, pa krivotvorine, pa svasta, dodje kao cijeli bonelli u tvrdim koricama. to treba krasti. :cry:
To stoji...ko se spasi stripovskih sekti taj je slobodan covjek
Ja počeo da se kulturno uzdižem, hoću i ja malo na Mars i viši nivo. :|
(https://shop.skolskaknjiga.hr/media/catalog/product/cache/1/image/1800x/040ec09b1e35df139433887a97daa66f/1/6/169125.jpg)
nedjelja je (uz nogometni) dan za socijal-demokratsku ekipu, novine nh, emigracija, #87 (5/1973).
(https://bilderupload.org/image/4fa164769-001nh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/1b9f64803-002nh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/544d64822-003nh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/673264852-004nh.jpg) (https://bilderupload.org/image/add564873-005nh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/bd4864893-006nh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/68d364911-007nh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/a14a64929-008nh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/220764946-009nh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/200064966-010nh.jpg)
evo i pele u sportskoj rubrici:
(https://bilderupload.org/image/03bf43600-001pe.jpg)
(https://bilderupload.org/image/9aa443662-002pe.jpg)
(https://bilderupload.org/image/6c5360444-001ah.jpg)
pavle kalinic - andrija hebrang - svjedoci govore
azur, sredista, knjiga 3, zagreb, 1991., 208 stranica, meki uvez
veceras se lista jedna starija knjiga koja je jos uvijek vrlo vrijedna. hebrang biografija, razgovor sa olgom hebrang, pa frajtic, balen i ostali, pa izbor hebrangovih tekstova, pa razno, od letaka, pa sve do 1990.
izdvojio bih dva trenutka, jednom olga hebrang, pa balen:
(https://bilderupload.org/image/a10460775-002ah.jpg)
(https://bilderupload.org/image/024560791-003ah.jpg)
tu je sve receno o kvazi-disidentu djilasu, kojem god. lijepa knjizica, toplo preporucujem.
ah, evo djilasa, nekog, i u pogovoru. veliki disident, toliki da ako slucajno imate koju knjigu djilasa, disidenta, skribomana, velikog junaka, heroja, itd. mozete istu podmetnuti pod klimavi stol, kao i djilasa, kojeg god, opcenito. mislim, kazu ljudi.
(https://bilderupload.org/image/b71161896-004ah.jpg)
Đilas bi po svemu dosadašnjem trebao biti zoletov omiljeni Srbin. Baš čudno...
Hebrang je verovatno najveći nesrbin koji je u vreme komunističke Jugoslovije radio za srpski interes, uveo ravnopravnost ćirilice i latinice i šta sve ne, tu je možda čak u rangu sa Mošom Pijadom koji je tražio teritorijalnu autonomiju za Srbe u Hrvatskoj, na šta se Titu slošilo. Hebranga je makao Tito, jer mu je bio najveći konkurent, kao staljinistu i kao mnoge druge koje su radili za srpski interes, a pustio tad Đilasa i slične "Srbe", koji su uvodili crnogorsku naciju, crtali granice i druge stvari na štetu Srba.
Naravno, svi su oni preokrenuli kapu kasnije devedesetih, Hebrangov sin je tražio izbacivanje ćirilice iz Vukovara, Đilas se odricao crnogorstva i pričao da je Srbin i sl. da bi izbegli odgovornost.
Nikad u životu nisam čuo da neko Hebranga doživljava kao prosrpskog. Lik tražio nezavisnost 1945.
Hebrang je bio optužen 1948 kao dvostruki agent, koji je radio za ustaše i za sovjete.
To "za ustaše" je, naravno, za Hrvate, a "za sovjete" slobodno čitaj kao za Srbe, jer srpsko pitanje u komunističkoj Jugoslaviji i nije tretirano drugačije nego kao sovjetsko mešanje, to se nije smelo ni pomenuti u drugačijem kontekstu u komunizmu, šta god da je razumno traženo da se srbi izjednače po pravima sa drugim narodima i napravi ravnopravnost taj bi automatski bio izjednačen sa sovjetskim špijunom i slat na Goli Otok.
A Hebrang je bio od tih koji su se u to uplitali, pretpostavljam iz idealizma.
QuoteHebrang otac oktobra 1943. godine u Plaškom:
Srbi u Hrvatskoj, koji su lili svoju krv i podnosili velike žrtve, pokazali su i ogromnu ljubav za svoju hrvatsku domovinu. Zločin bi bio prema srpskom narodu, prema njegovim podnesenim žrtvama, kad bi se samo pomislilo na to, da se Srbima uskrate ona ista prava, koja će imati Hrvati. Srbi u Hrvatskoj zaslužili su da budu potpuno slobodni i ravnopravni s Hrvatima.
ne sad da bih vas nesto ometao dok tako lijepo caskate, samo bih skrenuo paznju: imate malo iznad, gore, i topike koji se bave fantastikom, internacionalnom, srpskom, sve. tamo bi odlicno pristajala vasa rasprava, kao i srpska historiografija opcenito. steta je to guslati na ne-sf&f topiku.
Quote from: Labudan on 29-09-2021, 11:43:38
Lik tražio nezavisnost 1945.
I onda, u novembru 1946, uoči Dana Republike, naprasno istupio u Zagrebu protiv hrvatskog secesionizma:
Quote...U zemlji imamo dvije vrste neprijatelja: prvi govore da je nekada u staroj Jugoslaviji bilo bolje nego što je sada. To su ostaci velikosrpskih hegemonista, koji smatraju da Hrvatska ima suviše slobode i da su Hrvati u ovoj zemlji stekli i izvojevali i suviše velika prava. Drugi govore da bi Hrvatima bilo bolje da su sami. Protiv takvih elemenata, nazivali se Hrvatima ili Srbima, moramo biti vrlo budni i voditi nemilosrdnu borbu gdje god se pojave..
...vaistinu SF... ili sasvim običan, vrlo ljigav političar, koji je svirao za koga je stigao... odlučite sami... i dižite mu spomenike kao četniku, ustaši, prosovjetu vanzemaljcu... zosko verovatno ima u originalu sve zbornike ZAVNOHA, ostalo mu od dede, i zna šta je prava istina... :lol:
Quote from: džin tonik on 29-09-2021, 16:27:17
ne sad da bih vas nesto ometao dok tako lijepo caskate, samo bih skrenuo paznju: imate malo iznad, gore, i topike koji se bave fantastikom, internacionalnom, srpskom, sve. tamo bi odlicno pristajala vasa rasprava, kao i srpska historiografija opcenito. steta je to guslati na ne-sf&f topiku.
Ha, vidiš, ja sam počo da ne razlikujem tebe i linkina
Momci, aj'mo malo realnosti... ipak ste vas dvojica samo juniori... ali, srećom, tu sam ja da vam otvorim nove horizonte...
povratak nh, slobodnom tisku za vrijeme jugoslavenske diktature. vrlo su zabavne vijesti koje nh znala sabirati iz stranog tiska, a odnose se na dozivljaje stranaca u jugoslaviji. bas naidjoh na jednu shemu koja je bila vrlo rasprostranjena u hrvatskoj, posebno u priobalju. sazeto, milicajci uglavnom bijahu srbi koji se iz kakvih krajiskih vukojebina "spustise na more", kao i ostali krezubi sudionici sheme, a shema je iskakala iz uobicajene drumske pljacke "za prebrzu voznju".
to je islo ovako nekako: snime stranu tablicu i dogegaju se covjeku dva krezuba milicajca i jedan krezubi "ostecenik" koji kaze nesto u smislu "e taj, skrivio je udes, ostetio mi auto i pobjegao.".
strana tablica u pravilu je znacilo gastarbajtera, te su tako fingiranim nastupom ili izmuzli nekoliko stotina maraka na ruku ili priznanje, te naplatu izmisljenog udesa od osiguranja.
u ovom slucaju su imali baksuz, te je strana tablica koju banditi, znaci milicajci i "ostecenik", sazeto, tri bate, snimili pripadala austrijancu, sto su prekasno shvatili misleci da je "gastarbajter koji se pravi englez", shvatili tek kad su izvukli dokumente, a kojem nije bilo jasno u sta je upao, pa se pojavilo i u austrijskom tisku kad covjek (turista) pobjegao iz jugoslavije:
(https://bilderupload.org/image/4fda99154-001nhh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/73fe99172-002nhh.jpg)
to su bile vrlo ceste pojave, jako dobro poznata shema, pa vi dodjite iz srbije i jos i danas naidjite na nekog od ostecenih i recite kako je jugoslavija = krezubo-srpska okupacija, bila nesto fantasticno. i ovo je jedan od bezbroj razloga zasto su ljudi doslovno plakali od srece 1995. kad se fekalije vratile u beograd.
inace u ovom broju nh iz 1984. ima, kao i u svakom, jos drazesnih vijesti iz stranog tiska:
(https://bilderupload.org/image/0b2499521-003nhh.jpg)
(https://bilderupload.org/image/d12899541-004nhh.jpg)
vrlo vrijedna literatura koju bi svaki jugofil trebao pomno prouciti. prosto da znate sta misle mnogi ljudi na vase jugofilstvo, pa i kad se tek kulturno smjeskaju, ne zeleci povrijediti glupost.
Šta zole misliš o Jasenovcu?
E sad, zar je diktatura tući ljude koji su u nekom rodu s Džastinom Biberom?
cudni ste vi ljudi. nh, najcitanije i najdugovijecnije hrvatske novine u slobodnom svijetu, bile su strogo zabranjene u jugoslaviji, pa je svaka dva tjedna izlazilo i specijalno, umanjeno izdanje, koje se prebacivalo u jugoslaviju. sve da ljudi poput bate ne ostanu glupi; a danas, u doba interneta, vi bi u dobrovoljnu glupost. evo jos iz osamdesetih.
presuda zbog citanja socijal-demokratske nh u srboslaviji:
(https://bilderupload.org/image/acf617937-002nhj.jpg)
progoni katolika:
(https://bilderupload.org/image/b2b718015-001nhj.jpg)
ugrozene fekalije:
(https://bilderupload.org/image/753518070-003nhj.jpg)
(https://bilderupload.org/image/811b18089-004shj.jpg)
cetvorodnevne hrvatske demonstracije iz 1986., stotinjak tisuca ucesnika, protiv srbokomunisticke okupacije:
(https://bilderupload.org/image/6c8318208-005nhj.jpg)
(https://bilderupload.org/image/5fc318230-006nhj.jpg)
(https://bilderupload.org/image/fc1c18252-007nhj.jpg)
(https://bilderupload.org/image/66fe18269-008nhj.jpg)
Zole, ja bih reko da si ti čudan čoek. Naime, kukaš tu što je neki propagandista dobio 4 godine zatvora. Koliko godina zatvora su ustaše dobile, podsjeti me molim te?
poslije scuma sa "saobracajkom", evo i najnizih iz hierarhije batinih stakora, ovaj put u nizozemskim novinama.
to su oni, ako se tko sjeca, sto ostavljase uz cestu bizarni znak ogranicenja, 10 na sat, bez vidljivog razloga, pa vrebase; najcesci scum. ako je tko i prosao sa stranom tablicom bez "saobracajke" (uglavnom oni koji se nigdje nisu zaustavljali popiti kavu, pa nije bilo prilike za pristupanje), ovo sigurno nije omanulo.
(https://bilderupload.org/image/4e4f42126-001hn.jpg)
(https://bilderupload.org/image/5ec942404-002hn.jpg)
(https://bilderupload.org/image/ec2442421-003hn.jpg)
zosko, koliko je incidenata bilo 80 tih koje su ustraše priređivale srpskim turistima, jel piše i o tome u nh, zbog čega većini Srba ni dan danas ne bi palo napamet da letuje u Hr?
Da ne krenemo o 90tim i otetoj imovini generacija srba koje su privređivale i razvijale Hr. Koja je razlika između takvih Hr zakona i Yu zakona? Diktatura nekad, diktatura sad. S tim da sad imamo male pacovske države koje ne zanimaju nikog i gde se podrazumeva da mafija vlada (koja je i otimačinom pokupovala svu zemlju uz more u Hr), a ne pravda i zakoni.
Eto, nemate fekalije iz Bg, ali imate Hr fekalija koliko hoćete. Neko sa strane bi rekao da vam je isto. :)
zole, što ne odgovoriš na pitanje?
kako zasto? kakva su to pitanja? pa nisam ja angela merkel ili ona ukiseljena engleska, sta je vec, kraljica, dronfulja, da me trolujete budalastinama.
"generacije srba privredjivale i razvijale hr" :cry:
mislim, genijalno. pa tocno zato uporno navijam da vidim srbiju u briselu, ne da zapadnu europu izvuku rusi i turci povlaceci srbe u nekakva nova carstva ili sultanat, pa da se oni zajebavaju sa vama. srbiju u brisel da privredi i razvije, a od brisela mozda malo preskocite i u englesku, iako su bitange nanjusili opasnost i zbrisali.
Nemci i Austrijanci cene Srbe gastarbarjtere. Vredni, korisni, dobro se asimiliraju. To je ono što sam ja čuo.
i osmanlije su, i osmanlije su cijenili. u pocetku. jesi li kad procitao kilometre kuknjave izvornih, pravih turaka, iz doba kad su se srbi infiltrirali u elitu oko sultana? sta mislis, zasto su osmanlije propali? ili austo-ugarska? pa zasto je hitler poludio? pa tko je izludio carsku rusiju, pa boljsevicku? a o hrvatskoj da ne govorimo. tko u ovom preslagivanju izvuce srbe, najebao je. ja navijam da izvuce zapadna europa, prosto jer imamo zapadna europa i hrvati dva, tri otvorena racuncica.
Kako neko ko zna da smo u pravu da nam odgovori, sem da ignoriše i nastavi da tupi svoje, tj. neselektivno plače o stvarima iz ustaške propagande od pre 40 godina, od kojih su već 30 godina nezavisni? To je otprilike red ranga Vučićeve traume sa Đilasom.
Ja prosto ne mogu da verujem da se na temi antifašizam priča o krađi beba i bombardovanju Dubrovnika. Niđe veze. Opet nekakve traume. Nema čovek tu šta pametno da kaže, već da se prekrsti.
vi sebe od silnih mitova uopce ne poznajete. pa evo vam aktualni primjer sa izborima u njemackoj. lijepo vam vec tri godine pricam da su baba i laschet usli u kombinaciju sa srbima, doslovno preplavili njemacke, nekad solidne, medije, centristicke, instalirali stotine nekakvih bizarnih likova koji izlijevaju kanalizaciju izravno iz bg-a. i sta se desi? vec i tako blagi dodir sa srbima doslovno je ukopao babu, lascheta i cdu. dok sve ostale stranke centra u porastu, ovi se sunovratili na povijesni minimum. doslovno propali.
sad zamislite ljepote da srbija udje u eu, zasjedne u brisel. pa ja bih umirao od smijeha, jer meni vec cijelo stoljece na sve zamislive nacine namecu srbiju. "da privredjiva i razvija hr", sto je hrvate kroz stotinjak godina kostalo 90% drzavotvorne supstance. :cry:
ako sagledate jednu drzavnu zajednicu kao organizam, onda, uzmimo primjer zzidova, u srbiji imate antipod istima. postavis po dva zidova u svaku instituciju, znas da stvari funkcioniraju. ljudi lojalni, inteligentni, sposobni, vjesti, rade. postavis antipod, srbe, ljudi inteligentni, sposobni, vjesti, kad imas stanje kao da drzavni organizam dobio trajni proljev. ulijes litru vode, kroz rupe pobjegne pet litara, ne stignes spaziti ni gdje sve propusta. prihodujes 3 milijarde poreza, nestane 16. i jos ne mozes ni dokuciti kako, sve djeluje fantasticno, mislim, u medijima, prikazima i statistikama.
zato se aktualno svi bore oko srbije; svaki bi prikljucio srbiju protivnickom taboru, suparniku, iako formalno izjavljuju nesto drugo, dok su englezi pobjegli pod suknju amerike dok se stanje ne rijesi. a svi bi kompromisno srbiju opet prikljucili susjedima srbije, da ne upropaste sebe. znaci, oni bi meni srbiju, a ja bih njima.
Znači Srbija je nešto kao anti-Fondacija, dobro skriveno, a opet svima poznato mesto gde se sve galaktičke stvari odlučuju, ali sve suprotno od Fondacije?
Srbija do Trantora!
moze i metafizicki: u izraelu imas bogomoljce, u srbiji imas sataniste. povezes se sa jednima, blazen si, napredujes, postajes dio civilizacijskog uspona, dovedes druge, to ti je kao da si sam sebi ispalio metak u glavu ili bar u nogu, ako imas malo vise supstance, veci si narod, onda traje 10-20 godina dok te prozdru. baba, laschet i cdu imali su supstance za 3 godine.
jasno da vi to ne razumijete, ali pogledaje u koji ocaj moze doci civilizirani covjek kome nametnu srbiju. ova vijest ide uz one slike iznad, demonstraciju od oko stotinjak tisuca ljudi iz 1986.:
(https://bilderupload.org/image/1d8d08443-001sp.jpg)
covjek se radije zapalio no da zivi u zajednici sa srbijom. mislim, tu je i ta vjera, kultura, katolicizam, humanizam koji mnogi hrvati imaju, pa covjek naudio sebi.
Jedan ustaša u Torontu se zapalio zbog deportacije drugog ustaše iz Amerike. Trebalo je da samo dostavimo dokumentaciju Američkom pravosuđu, da ceo svet bolje zna za ustaška nedela. Ali Amerika deportovala Artukovića zbog veze sa nacistima. Jedino dobro što je od svega ispalo je da mu se sad ne zna za grob.
opet ta srpska hipnoza...
trebalo je, trebalo je, trabunj, bla. pa desetljecima trosite ogromna sredstva za podmicivanje raznih covjeculjaka po svijetu, sijete agenture, sta mislis zasto? zasto ne kakva tuzba, dostavljanje dokumentacije, sve uz minimalni trosak, a maksimalni efekt? pa jer vam je 99% stvari koje tvrdite, kao i historiografije, potpuna budalastina, izmisljotina. kako ces dokazati izmisljotinu na nekom ozbiljnom sudu? covjece. propo bi brze no laschet da izadjes na svjetlo, zato samo mutis, iako je milijun puta skuplje.
Srbi podmićuju, a vi sve iz ljubavi, pogotovo ako pare dajete, tad je ljubav najveća...
Srbi imaju mitove, a vi istine.
Srbi su zli, činiti zlo nekome ko je zao, pa to je čisto dobro...
Trabunj, bla, baš.
Možda sebe ne poznajemo, ali tebe tico znamo: zole hipnotik.
Quote from: džin tonik on 01-10-2021, 19:47:41
vi sebe od silnih mitova uopce ne poznajete
Quote from: džin tonik on 01-10-2021, 20:19:29
(https://bilderupload.org/image/1d8d08443-001sp.jpg)
(https://www.zuzi.hr/wp-content/uploads/2019/07/dusan-bilandzic-historija-socijalisticke-fed-rep-jugoslavije-slika-114398583.jpg)(https://antikvarijat-bono.com/wp-content/uploads/2017/05/451917408287036446958183956_scan0267.jpg)
eo jednog od tih debilčića zoletovih, dodajmo Pavličevića, Perića itd
to je ono što te boli, a jado jadni :)
lista se nh, socijal-demokratske novine iz 1986., koje u to doba dosezale naklade od 80.000 komada, desetljecima jedne od najcitanijih emigrantskih novina u slobodnom svijetu, pa i medju pripadnicima raznih naroda sa prostora "nase regije". jos i danas se uglavnom pokusavaju stigmatizirati kao "ustaske", tisak neke "sacice ustasa", presutjeti, te odrzavati imaginarni svijet u kojem zivjeli narodi "jugoslavije" ili dio naroda, sve pod upravom sacice batinih stakora.
(https://bilderupload.org/image/9a3f05644-001op.jpg)
(https://bilderupload.org/image/168305665-002op.jpg)
(https://bilderupload.org/image/476405684-003op.jpg)
(https://bilderupload.org/image/58ec05702-004op.jpg)
Quote from: džin tonik on 02-10-2021, 23:18:54
lista se nh, socijal-demokratske novine iz 1986., koje u to doba dosezale naklade od 80.000 komada, desetljecima jedne od najcitanijih emigrantskih novina u slobodnom svijetu
(https://i.ibb.co/B4d9X7G/244336284-10223572026841928-2923471391498546973-n.jpg)
(https://bilderupload.org/image/773035978-001um.jpg)
iz rubrike putovanja drugova samoupravnih:
(https://bilderupload.org/image/cd5036025-002um.jpg)
(https://bilderupload.org/image/793836044-003um.jpg)
a ovo je zanimljiv podsjetnik na 2 knjige koje izasle u sklopu biblioteke od 22.
njemacka vlada postavila je znanstvenu komisiju koja je sustavno istrazila sudbinu njemackih zarobljenika ww2, te rezultate 18-godisnjeg rada objavila u 22 knjige od kojih se ove dvije odnose na bivsu jugoslaviju. ne sad da se sudbini tih ljudi ne bi opcenito klicalo, jelte, ali zanimljivo je procitati da bi se manje lagali o prirodi preostalih "revolucionara" i drugih stakora koji dosli do izrazaja.
(https://bilderupload.org/image/9b0736350-004um.jpg)
(https://bilderupload.org/image/217d36368-005um.jpg)
Quote from: džin tonik on 17-09-2021, 20:53:42
(https://bilderupload.org/image/3ac400656-001ms.jpg)
(https://bilderupload.org/image/e9f500680-002ms.jpg)
marijan mikac - dozivljaji morica svarca u hitlerovoj njemackoj
naklada knjiga slovo, zagreb, 1937., tvrdi uvez, 192 str.
veceras povratak mikcu; cita se roman koji, uz cinjenicu da tvori jedno od prvih antihitlerovskih djela, ima i zanimljiv zivotopis:
nakon objave u zagrebu 1937. roman bijese zaplijenjen, zabranjen i unisten u prvoj jugoslaviji, tada jednoj od velikih saveznica hitlera i nacista, pa zabranjen u nedicevoj srbiji, kao i u ndh, pa konacno zabranjen i u drugoj velikoj srbiji, komunistickoj jugoslaviji, jer autor prosto - zbrisase iz titovog raja u emigraciju. vrlo vrijedno stivo, a uz izvornik iz 1937. postoji i suvremeni reprint, kao i staro argentinsko izdanje na spanjolskom.
povratak mikcevom romanu, moram se osvrnuti na enciklopedije, wikipedije i razne recenzije:
ljudi recenziraju, a ne citaju, pa se jednom utvrdjena glupost preuzima i tako redom.
sveprisutna je tvrdnja kako je svojevrsna poanta romana da su nacisti zapravo redom zzidovi pod krinkom, te da nisu predvidjene dimenzije zlocina koji uslijedio, sto je surealno i ne odgovara cinjenicama, dok bitne karakteristike prolaze nezapazeno.
roman vrlo vrvi od punokrvnih nacista, uz sve popratne divote u punoj dimenziji, tek se protagonista dovitljivo ubacuje u nacisticku pricu, kao i jedan sporedni lik. inace je prica vrlo neuvjerljiva, naravno, ali ljepota ide uz vec navedene stavke, jedan od prvih antihitlerovskih romana, zabranjen, itd., a autor kao bivsi zenitista, te holivudski filmas, ocigledno igra na chaplinovog velikog diktatora. u biti je ovaj roman idejno preteca chaplinovog filma i tipujem da je mikac kao filmas imao veze sa krugom ljudi oko chaplina, moguce i posijao ideju (opet, zenitista, barbarogenij), jer ovo prethodi filmu za vise od 3 godine.
u tom kontekstu valja citati, imamo chaplinovsku radnju, obrate, zgode i nezgode, itd., tu je maestralan i odlicno je karikirao nacizam.
(https://bilderupload.org/image/bd5c85326-001mikk.jpg)
marijan mikac - mornari, zene, lesevi
hrvatski drzavni tiskarski zavod, zagreb, 1942., kartonski uvez sa zastitnim uvitkom, 240 str.
procitale se i kratke (i ne bas kratke) price marijana mikca koje objavio poslije povratka iz holivuda, a koje tematiziraju iskustva stecena kao mornar; sto slatko-, sto slanovodni.
izdvojio bih rat u luci i ludnica na brodu, jednu "morsku" i drugu "dunavsku" koje se ne pusta; odlicna karakterizacija, mikac je ocigledno imao sto prenijeti, iskustva sa raznim protagonistima koja nadogradjivao u vrlo zabavnim pricama.
posebno mi se svidjela ludnica na brodu koja lijepo opisuje duh vremena, sleperaj na dunavu i sta dosada ucini od dvadesetak individualnih, a kreativnih, ludaka koji uglavnom silom prilika dijele isti prostor. u istom zabavnom duhu cita se i pogovor naslova pod teretom sidra, preporuka. nije to bas neka stilska glorija u sekspirovskom smislu, covjek je bivsi zenitista, ali je vrlo saljivo, u ovom slucaju ne na chaplinovski nacin, zabavno i autenticno.
veceras ne citam, samo da se pohvalim: buvljak, 9 eura, tko zna sta je, zna, tko ne, ne zna. da, original je, ca. a3 formata, kompletno, sve uz reklamne dodatke na slabijem papiru, pergament i sl.
(https://bilderupload.org/image/dc6a81380-001iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/5ad281430-002iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/191581446-003iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/74a981460-004iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/e21b81476-005iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/076a81495-006iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/6e8381516-007iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/466981530-008iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/79e781543-009iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/522981559-010iz.jpg)
(https://bilderupload.org/image/333219838-001bo.jpg)
josip pavicic (ur.) - dossier boricevac naklada pavicic, zagreb, 2012., tvrdi uvez, 696 sr.
ovog vikenda na citanje ide jedna vrlo vrijedna knjiga, vec prilicno tesko nabavljiva, koja dokumentarno obradjuje pokusaje srpske kolonizacije hrvatske i etnicka ciscenja, stvaranje podloge za "prisajedinjenja" razna, na primjeru boricevca. prikazani su i mirnodopski mehanizmi podvala, kao i shire prilike kad "ugrozeno srpstvo" vidi sansu za etnicko ciscenje naroda za cijom zemljom beogradu zinulo nezasitno, megalomansko i pohlepno dupe. da ne duljim prije citanja, kratki uvid u opisano stivo nudi i wikipedija:
QuoteBoričevac, koji je 1941. godine s okolnim mjestima imao oko 2.000 stanovnika, koji su svi bili etnički Hrvati, spaljen je do temelja u ustanku Srba 1941. godine. Ustanici su najprije 27. srpnja 1941. pobili 37 Hrvata u obližnjem selu Brotinja, a kad su Hrvati napustili Boričevac, opljačkali su i spalili 1. i 2. kolovoza 1941. sve kuće i crkvu u Boričevcu; pritom su pobili sve Hrvate koji su u selu bili ostali - 11 staraca, te 44 žena i djece. Nakon Drugog svjetskog rata, nije Hrvatima bio dozvoljen povratak u Boričevac, kao zapravo ni u jedno drugo mjesto koje je bilo zahvaćeno ustankom iz 1941. godine.
Potomci Boričevljana nastoje obnoviti svoje mjesto i ishoditi povrat oduzetih imanja, te su okupljeni u Udrugu Ličana župe Borićevac.
Slicno je i u dijelovima zapadne bosne
Zabranjen bio povratak...zbrisane zupe i hrvatska sela
Ubijena majka s 9 maloljetne djece
mda, uvijek ista otrcana prica, bilo cetrdesetih, bilo devedesetih. na terenu etnicko ciscenje, progoni, palez, pljacka i masakri gdje god se ukaze i najmanja prilika, nesto nedovoljno branjeno, a diplomacija, mediji i satanisti svijetu prodaju obrnutu pricu, jos si poslije spomenik dignu jadni ugrozeni. bizantska klasika.
artur konan dojl - baskervilski pas
10 sati montage in total, jucer i danas se postavljaju bolji uvjeti za nove citalacke avanture... :cry:
(https://bilderupload.org/image/431116468-001knji.jpg)
pa se i nesto nabacalo u regal, ali bit ce jos puno posla.
(https://bilderupload.org/image/b55c16568-002knji.jpg)
realno su knjige napast, jasno.
Treba ih sve uza zid...
Kapitalisto
Quote from: Black swan on 13-12-2021, 21:16:57
Kapitalisto
knjige, knjige! koji posteni kapitalista se danas bavi citanjem, knjigama.
Quote from: mac on 13-12-2021, 20:53:20
Treba ih sve uza zid...
ima i srba! sta sad?! :lol:
i maruna je tvoj haiku odlicno razradio (vrijedi procitati):
(https://bilderupload.org/image/d60723444-001mark.jpg)
(https://bilderupload.org/image/125b23465-002mark.jpg)
(https://bilderupload.org/image/176323487-003mark.jpg)
u duhu otvorenog uskrsnuca "antifasistickog" nacizma i iscekivanju zaokreta jugokomunistickih psihopta u pricu "mi smo kao okrenuli ledja staljinu (nakon sto pocinili genocid nad narodom)", procitala se knjiga iz edicije "najljepse jugokomunisticke bajke" ivana sibla:
(https://bilderupload.org/image/757675141-001is.jpg)
ivan sibl - ratni dnevnik
naprijed, zagreb 1960., 440 str., tvrdi uvez sa zastitnim omotom
ivan sibl, narodni heroj navodnooslobodilacke borbe, itd. itd.
vrlo vrijedna knjiga ako znate citati, dubok uvid u psihopatoloski profil jugokomunista, ponore ljudske svijesti. posebno ako ste upoznati sa cinjenicama, pa ispratite interpretaciju dogadjaja i zbivanja po psihopatoloskim yukom-postavkama. da ne duljim, jedan primjer:
(https://bilderupload.org/image/67b875439-002is.jpg)
znaci, po yukom-psihopati, pri kraju rata, pri jurisu na neki grad, "pitomci" pruzaju otpor do zadnjeg, ginu svi, oko tisucu, pak u borbi prsa o prsa.
dok po stvarnosti: blizu dvije tisuce rocnika, uglavnom djece, predaje se bez i jednog ispaljenog metka, sve sretni da rat gotov, pa ih ovi odvode na sjever grada, te masakriraju, postrijeljaju i zatrpaju u masovne grobnice koje jos i danas cekaju ekshumaciju.
inace je ovaj slucaj zanimljiv sto postoji velika opstrukcija oko ekshumacije, jer su pocinitelji hrvatski psihopati, ne moze se tek pripisati srbima (koji naravno iskoristili priliku da 1945. izgenocidiraju sto vise hrvata). kako ljudi kazu: ubijali su komunisti (ili najveci kvislinzi koji se ikad dokopali nekakve vlasti na prostoru ex-yu).
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Furl%3Dhttps%3A%2F%2Fbilderupload.org%2Fimage%2F7d0445633-001slo.jpg&hash=54c838f4d9495bb0b6f4ed10539059ebf39f7942)
(https://bilderupload.org/image/7d0445633-001slo.jpg)
stjepan djurekovic - slom ideala (ispovijed titovog ministra)
international books, 1983., 400 stranica, kartonski uvez
cita se nesudjeni, alternativni bato.
(https://bilderupload.org/image/731345840-002slo.jpg)
i sa spisateljske i sa sadrzajne strane ulazi u vrh. nevjerojatan talenat; kako prica prirodno tece, kako obuhvaca sve nijanse. djurekovic: genije karakterizacije.
bez polemike oko pozadine ubojstva, igri mocnika, djela su fenomenalna. veliki autor.
dupli posting, iz kojeg god tehnickog razloga.
(https://bilderupload.org/image/addf10808-001gd.jpg)
diaz de villegas - napadaj i obrana
drinapress, 1966., madrid, 208 str., meki uvez sa klapnama
cita se jedno od svjetski najpotisnutijih djela, bilo u spanjolskom izvorniku, bilo u rijetkim prijevodima, t.j. opus magnum generala diaza de villegas - revolucionarni rat (la guerra revolucionaria).
izvornik je na hrvatski preveden u tri sveske: revolucionarni rat, gradjanski ratovi i revolucije, te zadnjoj koja upravo na citanju - napadaj i obrana.
vrlo zanimljiva knjiga koja sadrzi dva poglavlja izvornika, te posebni uvod autora za hrvatsko izdanje. slag na tortu: dva poglavlja de villegasa cine tek 70 stranica, dok su ostalih 130 iz pera generala drinjanina t.j. vjekoslava luburica; pri cemu luburic "prevodi" de villegasova zapazanja na hrvatske prilike.
smatram ovo jednim od najjacih radova oko mehanizma djelovanja komunizma u mirnodopskim i ratnim prilikama (mirnodopske za komuniste ne postoje, tek kao priprema, doba infiltracije, posljedice cega upravo i opet gledamo). preporuka.
Skupa knjiga
sta ces, mislim da je veci problem uopce saznati da postoji, a tek pronaci...
bila je skupa, ali sam ustedio: jedna postena knjiga vrijedi mi vise od stotinjak budalastina goldsteina, klasica i la ekip. vise ne podnosim da me autori po nalogu i sa agendom, sve uz sustavnu reklamu, drze za idiota raznim bajkama. citam samo stvari koje imaju link sa stvarnoscu, bajke sa agendom tek fenomenoloski.
(https://bilderupload.org/image/a6e341113-001vv.jpg)
vjekoslav vrancic - branili smo drzavu I-II
knjiznica hrvatske revije, barcelona - münchen, 1985., 372+486 str., kartonski uvez sa klapnama, 45 us$, 120 dm
citaju se uspomene, osvrti (knjiga 1) i dozivljaji (kniga 2) jednog od rijetkih prezivjelih visokih duznosnika ndh, vjekoslava vrancica, koji je, kao sto vidimo iz prilozenog, bio dovoljno razborit da nesto cestito stavi na papir. cak i o vremenu koje nas zanima. vrlo vrijedno stivo, mislim, bez kvalifikacije, lijepo je saslusati sve strane i stvoriti objektivnu sliku prilika i neprilika.
izuzetno djelo, vrlo opshirno i temeljito.
ponukala me rasprava sandmana i bate o svjetskoj politici da izvucem jedan readers digest ili sto bi rekla reklama: there is no such thing as an old readers digest.
(https://bilderupload.org/image/3bd351305-000radc.jpg)
readers digest, 10/1946.
meki uvez, itd.
doticni broj sadrzi jedan proslavljeni clanak, vrlo trivijalno srocen, bogdana radice (https://hr.wikipedia.org/wiki/Bogdan_Radica) disidenta. bolje receno, uvodni pozdrav disidenta bogdana radice, nakon sto je doticni, kao jedna od najzasluznijih osoba za afirmaciju i prihvacanje kvislinga tita i jugokomunista na zapadu, ekspresno pobjegao iz raja i pridruzio se hrvatskoj emigraciji. ako vas zanima, procitajte zasto reklama rd-a nije tek floskulativna, te je clanak i danas aktualan:
(https://bilderupload.org/image/7c2251880-001radc.jpg)
(https://bilderupload.org/image/573751915-002radc.jpg)
(https://bilderupload.org/image/d69751932-003radc.jpg)
(https://bilderupload.org/image/e94551965-004radc.jpg)
(https://bilderupload.org/image/4ea051980-005radc.jpg)
(https://bilderupload.org/image/795151994-006radc.jpg)
(https://bilderupload.org/image/95e652013-007radc.jpg)
Interesantno. Nisam imao pojma da sintagma "korisni idiot" seže još iz tih vremena. Delovalo mi je kao da je novijeg datuma.
Omnia Mutantur, Nihil Interit.
QuoteStvaranje izraza se tradicionalno pripisuje sovjetskom boljševičkom vođi Lenjinu, iako nije pronađena nijedan izvor u kojem ga je eksplicitno rabio.
I liči da je to slučaj. Lenjinistička ujdurma! xrofl
Quote from: dark horse on 21-05-2022, 21:37:56
QuoteStvaranje izraza se tradicionalno pripisuje sovjetskom boljševičkom vođi Lenjinu, iako nije pronađena nijedan izvor u kojem ga je eksplicitno rabio.
I liči da je to slučaj. Lenjinistička ujdurma! xrofl
evo bato, sandman ti je izvukao jednu od kljucnih tocaka, sve do vrela, elementarno, koju mozes ispratiti u tekstu i step by step, sve uz long-range design. iz 1946.! a ti se zapatio ko panj.
(https://bilderupload.org/image/610173693-001mlhr.jpg)
tatjana saric - u vrtlogu komunizma: mladi hrvatske 1945.-1954.
hrvatski drzavni arhiv, zagreb, 2017., 544 str., tvrdi uvez, 120 kn
citala se vrlo zanimljiva knjiga t. saric, t.j. proshirena disertacija doticne znanstvenice, odlicno uredjena i opremljena, sve uz brojne fotografije (plakata) i sl.
razdoblje koje obradjuje vrlo je slabasno istrazeno u objektivnim radovima, dok postoji gomila fenomenoloski zanimljivih, rekli bi, gluparija, tako da i nisam bas ocekivao previse. filozofski fakultet, medju recenzentima ivo goldstein, no dobro, reko, ako nista, bar da vidimo kako se neodrzive budalastine transformiraju u za racionalni mozak prihvatljiviji narativ.
predjoh tako preko notornog muljatora goldsteina, kad tamo i drugi recenzent: zdenko radelic. e tu sam krenuo citati sa paznjom, to je vec seriozno ime, odlican znanstvenik. pa konacno jos jedna indicija da bi knjiga mogla biti valjana: naklada 300 komada.
znaci minimalna naklada, sto danas ukazuje na strucno i vrijedno stivo cemu uskracena reklama koja inace istice razno smece koje proizvodi, primjerice, notorni goldstein.
poglavlja fenomenalno strukturirana: omladinske organizacije, izazovi epohe, sve uz obilje podnaslova. fantasticno. kolektivizacija, industrijalizacija, ideolosko usmjeravanje, pa transformacija, informbiro, obracun sa organizacijama "narodnih i klasnih neprijatelja", itd.
vrlo je upadljivo kako se pri poglavlju koje obradjuje djelovanje vjerskih zajednica tek suptilno nudi ocjena, dok se zahvat jukom-organizacija moze samostalno ocijeniti po mnogim citiranim dokumentima, internim izvjestajima, koji ukazuju na urnebesne konstrukte. bez da sad ultimativno tvrdim da sam u pravu, rekao bih da je to danak duhu notornog krivotvoritelja i kvazi-znanstvenika goldsteina, ali odlicno uradjeno tako "da vuk sit i ovce na broju". uglavnom, definitivno autorica sa integritetom, sto dokazuje brojnim primjerima, tako da pri svakom potencijalnom (neutemeljenom) hvalospjevu mozemo objektivno procijeniti stanje. navedeni izvori i literatura takodjer odlicni (ugodno sam iznenadjen).
obilje fotografija i plakata takodjer vrlo doprinosi objektivnoj procjeni, primjerice stafeta s kojom izranja ronioc u teskom skafanderu i sl.
(https://bilderupload.org/image/c95f75882-001mlska.jpg)
sto reci: jako puno knjige za jako malo para, a moze posluziti i kao temelj za neke vrlo zabavne sf-price. a ako vas brine sto ste srbi: em je naslovljena "mladi hrvatske", znaci univerzalno, em prilike mozete preslikati na srbiju. velika preporuka.
Zole, može li se napokon dobiti odgovor na pitanje: pošto Dominik Mandić tvrdi da je podrijetlo Hrvata iz Irana, da li to znači da ćeš napokon posjetiti svoj zavičaj Teheran? :)
bato, ja tebi prosto ne mogu odgovoriti na glupo pitanje. kad su ti rekli da ne postoje glupa pitanja, lagali su te.
glupa pitanja postoje, a ovo tvoje spada u tu kategoriju.
tvoja percepcija je koncipirana na ultimativne podjele po deklariranoj pripadnosti, te trivijalne istine, jeftine parole. ali mozda nisam u pravu i postoje dvije mogucnosti:
a) da nisi procitao mandica, te me po krnjem konceptu zatrpavas glupostima
b) da si proctiao mandica, ali si prosto glup. onda tacke u ruke i mani se knjige
ne moras ti citati strucne knjige, evo opet se vracam na goldsteina: uzmi goldsteina i ozezi, to je po tvojoj mjeri, sve je jednostavno. ili hrvoja klasica, necaka mike spiljka, popularno majka spajka, koji glumi povjesnicara. pa imas i bakarica, bivseg kupfersteina, popularno svilenog ili mrtvaca. tu ti je stivo gdje ces dobiti potvrdu, ali ako izadjes u drustvo, ispast ces glup.
Ok, eo pitanje za retarde: odakle su Hrvati podrijetlom prema Dominiku Mandiću? :)
lijepo kazes, pitanje za retarde. zasto se obracas meni sa glupim pitanjima dok odgovor (zacetak kojeg imas u knjizi) prelazi tvoje umne sposobnosti? prosto nije moguce svesti odgovor na tvoju percepciju. kao da sad krenes drndati panja koliki je univerzum: "ali koliko kilometara ima univerzum, a sta je iza, ali rekao si da je beskonacno konacan, jel ima rupu?"
Dakle, ti nisi čitao Mandića.
bato, ovo ti je slicno kao pri slucaju kad si me mjesecima proganjao sa pitanjem (tvrdnjom) da je ante pavelic svercao opijate. neki goldstein, znaci covjek sa agendom, iznese osakaceno trivijalne, upecatljive i jednostavne tvrdnje, uglavnom uz primisli, manipulativno, neki dezulovic ili index ili novosti to prenesu, pa onda ti u sklopu koncepta pripadnosti papagajski ponavljas.
tad si konacno spoznao da je prica oko ante pavelica i opijata vrlo zabavna, prosto jer ti neki dezulovic nije rekao da su postojala tri relevantna ante pavelica u to doba, a jedan je, kao diplomat, vjerojatno svercao opijatima za racun kralja za prve jugoslavije.
no ni to nije bitno, vec prosto tvoje urnebesno svrstavanje, koncept podjele. ti meni, primjerice, presutno pripisujes pavelica (trivijaliziranog), papagajski ponavljas gluposti vrlo pokvarenih i manipulativnih ljudi na cije izjave se ne mozes osloniti, te konacno diskutiras iz pozicije nepredvidive proslosti. neki mazohista ili sta?
Nisi čitao Mandića i kao neki balavac teško ti to priznati. Sad bi mijenjao temu jer misliš da nisi iranski krelac? :)
Opet i ovde istinomer brunda do nekih 80%.
Sad, da li Ante Pavelić ili Ante Godina, uglavnom neko blizak ustašama sarađuje na poslu sa drogama sa Al Kaponeom, da se zarade neophodni novci da gologuza ustaška emigracija pre drugog svetskog rata ostvari svoje ciljeve.
A kako će se, bez para? Para vrti gde burgija neće. Ajd bre Zosko, ako si već ideološki ostrašćen, nemaš valjda pet godina pa dosad nisi skapirao da svi ti pokreti koji se bore za vlast i pare funkcionišu makijavelistićki, cilj opravdava sredstvo? Nema tu mnogo više od nula moralnosti, crni Zole. Koliko dete moraš da budeš, da veruješ u suprotno?
priznajem, i meni je delovao ko sloven
samo bi trolovali, samo bi trolovali, nista vi ne citate.
Mesto porekla (https://en.wikipedia.org/wiki/Herat,_Iran)
Quote from: džin tonik on 04-06-2022, 01:18:23
samo bi trolovali, samo bi trolovali, nista vi ne citate.
Persijska mačko, persijska mačko!
Imati takvo poreklo, znati čak grad iz koga je potekla nacija, koji se zove bukvalno kao pripadnik nacije danas (Herat -> Croat), taj grad bukvalno danas ispražnjen do nepostojanja, ne mož bit jasnije i onda ne primati ugrožene najbliže komšije iz kolevke, Sirijce, kad ti traže pomoć nekih desetak vekova kasnije, praviti se da ih uopšte ne poznaješ.
Dno dna!
(https://bilderupload.org/image/6acb71908-001ipip.jpg)
ivica miskulin - imas puska, imas pistol?
o mirovnim operacijama ujedinjenih naroda u zapadnoj slavoniji
hrvatski institut za povijest, podruznica slavonski brod, 2014., tvrdi uvez, 512 stranica, naklada 500 komada, 147 70 kuna (https://hipsb.hr/proizvod/imas-puska-imas-pistol-o-mirovnim-operacijama-ujedinjenih-naroda-u-zapadnoj-slavoniji/)
docitavala se navedena knjiga koju sam vec usput spominjao, a za koju neki recenzenti tvrde da je preobimna; vjerujem u nedostatku argumentirane kritike i visku nemastovitosti. vrhunski znanstveni rad, a knjiga ljudska. ulazi u sam vrh, doslovno neistrazeni biser.
konkretno obradjuje devedesete, zapadnu slavoniju ili kolokvijalno unpa-zonu. pazite: pricamo o podrucju koje akumulira sve zamislive suprotnosti izmedju formalnog i realnog, na svim razinama, vertikalno i horizontalno, globalno i lokalno, itd.
ne tek da imamo formalne podjele izmedju hrvatske i srpske strane koje realno izgledaju drugacije no formalno, vec imamo i vajne mirotvorce koji sve to dodatno dijele, fragmentiraju na potpuno bizarne entitete, sve kroz raznolikost; kanadjani, nepalci, jordanci, argentinci, znaci urnebesna mjesavina, kulturoloski, po opremljenosti, motivu, itd.
pa sarenu liniju (ili linije) zapovijedanja, sve do raznih politikanata un-a, pa osobne interese, sverc, prostituciju, pljacku, reklamu, pa...
to bi bilo 10% podjela, da ne nabrajam. i autor je doslovno studirao i djela un-mirotvoraca, osvrte, sve te njihove samozaljubljene budalastine, pa svu zamislivu dokumentaciju, arhive, pa tisak, pricao sa sudionicima, itd. znaci, nevjerojatan rad, tisuce fusnota. a nista lazno (ne kao kod freda matica gdje nista lazno nije nista osim freda matica), vec doslovno nista lazno, sve ljudski.
remek-djelo. da se globalne strukture zele prikazati u pravom svjetlu, ovo bi bio svjetski bestseller. sva pitanja i svi odgovori na jednom mjestu.
napokon stvari postaju jasnije!
(https://media.mehrnews.com/d/2016/05/18/3/2080830.jpg?ts=1486462047399)
bato, bas nemas stila.
Quote from: 12 on 04-06-2022, 01:05:20priznajem, i meni je delovao ko sloven
zasluzio si nagradu. necu ti objasnjavati slavenske obicaje koje je asimilirala crkva, ali mozemo i na srodnom topiku o tradicionalnima i tvom nesretnom nicku. :lol:
pronadji potpirija u pjesmici:
(https://bilderupload.org/image/1b7480991-001t.jpg)
nema sta, stvarno smo izgleda orijent. lepo si dokazao da postoji kriticna masa za tako nesto. a jos si svojski i zapenio
Quote from: džin tonik on 05-06-2022, 01:20:55
bato, bas nemas stila
zole, ti si rekao da je Dominik Mandić veliki naučnik, šta hoćeš sad od mene koji sam kod njega pročitao da su Hrvati iz Irana?
uostalom, ja ne mogu da izmislim ovo, samo mi gugl nalazi
(https://preview.redd.it/xs8y6ihzlhm21.png?width=960&crop=smart&auto=webp&s=f117cccd135873ba4f64a20ab9bbf62cb6cc1f53)
hahahhahahahhaha
samo da jos razjasnimo kako se ono bese kaze, irak ili iran
Quote
Syria and Iran are strategic allies. Syria is usually called Iran's "closest ally"
.. a ovi rvati im ne daju u zemlju, već ih izbacuju sa granice. Svoje najbliže saveznike.
Ista priča i sa komšijskim Avanistanom. Ako ne još gora, jer su 2017 hrvatski graničari ubili šestogodišnju avganistansku devojčicu Madinu Husini, vrativši je pod puškama usred mrkle noći sa čitavom porodicom u Srbiju, pogrešno ih uputivši direktno preko šina preko kojih je prelazio voz.
Kad tako rade saveznicima i komšijama iz starog zavičaja, čemu mi srbi da se nadamo od hrvata?
(https://bilderupload.org/image/429939095-001kra.jpg)
zdravka zlodi / tomek j. lis - bosna u uspomenama teodore krajewske z kosmowskich
hrvatski institut za povijest, zagreb, 2015., 272 str., tvrdi uvez, naklada 300 kom., 80 kuna
docitala se vrlo zanimljiva monografija, rezultat hrvatsko-poljske znanstvene suradnje, vrlo serioznog istrazivanja. rijec je o dnevniku, biljeskama i korespondenciji jedne od prvih lijecnica u bosni, koja daje fantastican uvid u strukturu i prilike bih-zitelja krajem 19. stoljeca.
dok su slicna djela antuna hangija i ante pavelica pisana dosljedno iz odredjenog snobovskog ugla, idealizirajuci do u krajnosti uski krug doticaja (uglavnom elitni), krajewska je, iako subjektivno, vrlo spojena na stvarnost i ne libi se prenijeti sto vidi.
kao izrazena feministica sudjeluje na raznim kongresima krajem 19. stoljeca, te konacno iznosi i do tad u krugu sluzbene medicine nepoznatu bolest specificnu za bosanske muslimanke tog doba.
knjiga je odlicno postavljena, uz uvodne rijeci, pa historiografski uvod u doba, okvir radnje, te podacima o dnevniku i izazovima oko prijevoda i sl.
konacno, zapazanja dnevnika se uglavnom svode na iskustva iz rada krajewske sa bosanskim muslimankama, pocevs od tuzle, prvog visegodisnjeg odredista, preko sarajeva, sve do raznih pohoda pri borbi sa endemskim bolestima. dodiri sa hrvatima ili srbima rijetko se spominju, ali cine pravo osvjezenje. prosto odahnemo od olaksanja kad se iz opisa horora prilika bosanskih muslimanki osvrne na dodire sa hrvatima ili srbima. za bolje razumijevanje, izdvojio bih nekoliko pasusa po subjektivnim biljeskama krajewske podijeljena po etnijama.
prvo opci, globalni dojam:
(https://bilderupload.org/image/d14240220-002kra.jpg)
pa susreti sa srbima:
(https://bilderupload.org/image/b22e40247-003akra.jpg)
(https://bilderupload.org/image/1d7c40289-003bkra.jpg)
pa 90% rada i glavni predmet biljeski, bosanske muslimanke krajem 19. stoljeca:
(https://bilderupload.org/image/a04440389-004kra.jpg)
(https://bilderupload.org/image/fdad40406-005kra.jpg)
te rijetki opis susreta sa hrvatima, konkretno prilikom stanke i odmora na putu, te nastavka putovanja:
(https://bilderupload.org/image/a0dc40477-006kra.jpg)
(https://bilderupload.org/image/1d7240495-007kra.jpg)
to kao presjek subjektivnih biljeski koje izuzetno dobro obradjene i kriticno komentirane u mnogo fusnota, kao sto su i pojasnjeni mnogi pojmovi, osobe itd.
volim citate stare putopise, sjecanja i sl., a ovo predstavlja pravo osvjezenje u inace idealiziranom, ispolitiziranom ili manipulativnom narativu.
Zole, samo da te podsjetim na pitanje o Dominiku Mandiću i iranskim Hrvatima.
Nego Bato, reklo bi se da te oprezni zoško s razlogom upozorava da možda nisi čitao fra Dominika Mandića, pošto da jesi verovatno bi i sam zaključio da se radi o običnom pseudonaučniku koji koristi izmišljene citate i citira nepostojeća dela. Čak vezano za teologiju, šta onda tek da očekujemo od njega vezano za istoriju i poreklo hrvatske nacije? Biće da je to za Dominika bila nedostižna viša matematika gde je mogao iskazati samo Zole nivo trolovanja. :(
Iransko poreklo hrvata možda ne treba dovoditi u vezu s Mandićem, pre će biti da je Dominik to načuo od nekog mnogo pametnijeg i obaveštenijeg.
(https://i.ibb.co/B64Pwy4/d-mandic.png)
Quote from: Labudan on 06-06-2022, 21:46:05
Zole, samo da te podsjetim na pitanje o Dominiku Mandiću i iranskim Hrvatima.
Ima onaj deo u Braći po materi kad onaj lik na maspok skupu priča kako su Hrvati podrijetlom iz Irana
meni jos uvijek nije bas jasno s kim vi raspravljate. ocigledno niste citali mandica, mislim, teza koju iznosite ne postoji u tom obliku u mandica, kao sto nemate ni osjecaj za protok vremena, progres pristupa znanstvenim problemima, te konacno suvisloj polemici.
realno se uporno osvrcete na nesto sto nisam "recenzirao", posebno ne zakljucio, dok preskacete predstavljene knjige. ali nema veze, nastavite, neobicno me zabavljate, zanimljiv je taj mentalni sklop. jest da uglavnom trolujete, ali znate kako kazu babe: u svakoj shali je pola istine. taj bizantizam zaseravanja oponenta je vrlo zanimljiv fenomen. jednom cu dokuciti kako ste zasrali panja do poludebilizma, kako to funkcionira u tom krdu koje cinite, kako ulazite u taj mehanizam.
Je li prezime Tuđman iranskog podrijetla?
"Na čuvenom Harvardu, navodi Franjo Tuđman, rekao mi je neki Židov (ime se ne spominje), za jednog međunarodnog skupa, kako je njegovo prezime iranskog podrijetla jer 'taj - man u vašem prezimenu nije ni njemačkog ni židovskog podrijetla'".
https://www.jutarnji.hr/naslovnica/cije-je-prezime-tudman-a-kakvog-podrijetla-krleza-3402575
Ljudi, svašta će biti!
hm, da probam:
ako mi kazete sta se sad ocekuje, mozda bi se mogli igrati. jel' se ja sad trebam identificirati sa tudjmanom, nekakve zabavljacke zutilo napise uzimati "zdravo za gotovo", zauzeti stav i krenuti u obranu? mislim, realno mi nije jasno sta se ocekuje. kako da vas usrecim? ja cu vam rado izaci u susret, a vi bar udahnite u medjuvremenu. :lol:
realno: sta ja sad trebam reci?
A mi bi trebalo da ti pronalazimo nekakve Dominik Mandić kvazi naučnike ili sličan nivo lupetala, što veći broj takvih fratara teologa, pa da zajednički zapevaju "Duše sveti" u nekakvom "Dan mladosti" nalik maksimirskom "duhovnom" spektaklu? Ma idi, to je stvarno nedostižno za nas. Krajnje smo svesni da takvog nekog kao što si ti ne možemo ni dotaći... džabe se nadaš...
sad bi babe rekle: zaboli me kurac. sve je vrlo jednostavno: imas li sto reci o dnevniku krajewske ili nemas?
Na tu temu citirao bih babe, isto...
no, postavio sam ti jednostavno pitanje: imas li sto reci o dnevniku krajewske ili si samo potpuni kreten?
Quote from: džin tonik on 11-05-2022, 23:02:45
zakljucujem da ti bato nisi ni cuo za mandica i referentno djelo koje je izaslo u 5 izdanja, sve u slobodnom svijetu bez ideoloskih pritisaka, pa citiras budalastine.
sta radis kad te zaboli glava? obratis se doktoru medicine, serioznom, ili kazes truki je rekao da je to normalno i znak da si spojen na kosmicke zrake? mislim, krleza je izjavio sta je izjavio, kao covjek od beletristike i kalkuliran, te otisao u svoj lijepi dodijeljeni narodni dom i ispio casicu francuskog sampanjca koji mu pusluzila guzata drugarica sluskinja.
dok je mandic cijeli zivot proveo na studijama i u arhivama.
zole, vrijeme je da pojedeš govna koja si izasrao
Quote from: džin tonik on 07-06-2022, 00:17:06
no, postavio sam ti jednostavno pitanje: imas li sto reci o dnevniku krajewske ili si samo potpuni kreten?
Samo da je Krajewska u svom dnevniku vrlo očigledno dobro procenila srbe kao izuzetno inteligentne, a hrvate samo kao prosečne.
oho! to je vec napredak, odlicno, spojio si se sa topikom. nastavi tako. (bato, ti gledaj sandmana i ponavljaj iste pokrete.)
jel uvijek kad se grdno osramotiš počneš se praviti kao da se ništa nije dogodilo? Jer vrijeme je da odrasteš :)
Quote from: 12 on 05-06-2022, 01:49:25
nema sta, stvarno smo izgleda orijent.
'Milici Zavetnici', srpskoj radikalki, zabranjen ulazak u Hrvatsku; evo što policija kaže za Narod.hr (https://narod.hr/hrvatska/milici-zavetnici-srpskoj-radikalki-zabranjen-ulazak-u-hrvatsku-evo-sto-policija-kaze-za-narod-hr)
SAD protiv prava Hrvata u BiH: Uvedene sankcije predsjedniku FBiH (HDZ) Čavari zbog 'etnonacionalizma' (https://narod.hr/hrvatska/sad-protiv-prava-hrvata-u-bih-uvedene-sankcije-predsjedniku-fbih-hdz-cavari-zbog-etnonacionalizma)
vidis, 12, koja je to napast. neovisno sad odbijanje "zavetnice", to je nebitno, vec prosto drndanje. ode zena na kavu s turki i imas nekoliko stoljeca napasti, sve se to razgrana kroz generacije, pa ti evo iz kuhinje potpirija, pa iz izvorne kuhinje, pa opet iz kuhinje potpirija, pa iz izvorne, pa sinkrono, pa formalno razlicito i tako se nize. vidis ti sta napravi luda zena? ajd nahvataj ti sad to, cijeli copor. :cry:
Graničari pobedili na tehnikaliju.
Prava srpska radikalka nema šta da traži u Hrvatskoj. Ako su je vratili. Sa Hrvatima ne treba imati ništa. Umesto granice - zid i žica sa strujom.
"Na prostorima biše Jugoslavije postoje samo tri etničke grupe naroda: istočni Srbi, zapadni Srbi i radikalni Srbi. Istočni Srbi žive na području Makedonije, Crne Gore i Srbije, zapadni Srbi su u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji, a radikalni Srbi su ustaše i četnici".
Džoni Štulić
Eto čoveka koji je znao pravo poreklo hrvata bolje od Dominika Mandića. Džoni. :|
Pored Dominika Mandića, ne zaboravimo i četničkog vojvodu Mandića. Obojica iz Irana.
:)
hm, da. vi ste u pravu.
naravno, ljudi ne razumiju, to granice i isto i sta ja znam, da, ma ljudi su glupi. glupi i zli! da, oci im treba iskopati kad ne razumiju!
dobro, nemojte se zivcirati.
i da, imate lijepe avatare. stvarno! cine vas tako elegantnima; ma niste punasni s njima, gluposti, kakvi punasni.
khm, odoh ja sad kratko zapaliti cigaretu, evo me za tren...
Pazi, Slobin moto je bio "svi srbi u jednoj državi, ili što više bratskih srpskih država". To što si srbin, ne čini te ništa manjim hrvatom ili irancem. Sve je to u suštini kako se osećaš. Ako se osećaš punačko kao na tom avataru, onda si punačak, jbga.
Što bi Krajewska rekla, ako se osećaš srbinom, onda si verovatno izuzetno inteligentan, ako se osećaš hrvatom, onda si sasvim prosečan. Šta se tu može? Gubitak je samo tvoj.
da ne bude da se šalimo oko Mandića iz Irana
https://en.wikipedia.org/wiki/Mandaeans
oprostite, oprostite, malo sam se zadrzao. ne! nisam bio na nekom drugom forumu! ma odoh tako zapaliti cigaretu kad slucajno tamo - neka knjiga! a znate da ne mogu odoliti, takav sam. da, nitko nije savrsen. ali ne, ne zelim s time reci da ste punasni! stvarno niste, ljudi su glupi i zli, posebno ti hrvati, jelte, pa tako kazu iz zavisti, a to ne odgovara cinjenicama. :)
nema veze, kad smo vec tu, pa da podijelimo i knjigu na koju slucajno naisao...
(https://bilderupload.org/image/fa1382620-001pms.jpg)
marilyn glenville - prirodno lijecenje pms-a
kako se zauvijek rijesiti premenstruacijskih tegoba
skorpion, zagreb, biblioteka znati vise, knjiga prva, 2005., 248 str., meki uvez sa klapnama
nevjerojatna stvar! veliko otkrice! ili kako uvod kaze:
nije to samo vasa masta! ili cinjenica sto je ponedjeljak ujutro. itd. itd.
ali: niste sami! itd.
znam, znam, vi bi to puno bolje napisali, takvu knjigu, ali mozda bi mogli zaviriti i u ovu, prosto da vidite kako je to lose napisano. mislim, kad je vec tu. :)
Opet, sve je verovatno lepše nego kad shvatiš da si upravo ono što najviše mrziš. Srbin. :(
Nego Zole, čisto radoznalosti radi: koje je ustaško objašnjenje o poreklu hrvata? Ako zanemarimo, naravno, hrvatske amebe i božji narod koga su stvorili anđeli, kako ste se stvorili na obali Jadrana, odakle ste doplivali tako savršeni kakvi svakako jeste? Da možda niste pali s Marsa, neka Alien genesis teorija? To bi svakako puno toga objasnilo...
Zole, trebaš napisat otprilike ovako: Alah i Hrvati od stoljeća sedmog
https://www.scribd.com/doc/103587289/Drevni-VEDE-i-porijeklo-Hrvata (https://www.scribd.com/doc/103587289/Drevni-VEDE-i-porijeklo-Hrvata)
https://zir.nsk.hr/islandora/object/hrstud:2491/datastream/PDF/view
Čitaj Bato. Poduči se.
U prevodu, hrvati su nastali od svakakvog belosvetskog šljama. Ni trunka noblesa. Plus se ukrštali sa slovenima, tj. srbima najstrašnije. Kuku. :( :cry:
Ovaj Domagoj Vugrinović piše meni tako razumljivim jezikom, da mora da nije pravi Hrvat...
A šta znači pravi hrvat? Vizigot? Persijanac? Stari sloven?
Potpuno mi je sumanuto što priznaju da su se doselili u sedmom veku, umesto da kažu da su od vajkada ovde, da su oni bili stari sloveni i da su srbi činili genocid na njima.
Ja sam imao utisak da su svi narodi ex yu, sem srba, bili ti tlačeni stari sloveni. A da su se jedino srbi doselili kasnije. Izazvavši darmar u Raju.
Ovaj je Hrbin nekakav... A za definiciju pravog Hrvata moraš da pratiš zoska. Neće ti ni on reći šta je to pravi Hrvat, nego ga samo prati.
Čist elitizam. Nije ni čudo što se Zole dovukao na Sagitu, leglo elitizma. :lol:
https://www.koreni.rs/drevni-srbi-poreklo-srba/
Budimo pošteni, jer smo Srbi.
Quote from: mac on 08-06-2022, 17:22:27
Ovaj Domagoj Vugrinović piše meni tako razumljivim jezikom, da mora da nije pravi Hrvat...
ovaj?
https://repozitorij.hrstud.unizg.hr/islandora/object/hrstud:2491
to je zato što si persijsko mače iz Irana!
https://www.youtube.com/watch?v=EE7gMhBz3N8
Kada bi se spojili svi najzvučniji istorijski mitovi iz današnjih balkanskih država,
sa izuzetkom Grčke, naša regija izgledala bi kao kolevka civilizacije. Tako bi
barem delovalo nekome ko bi poverovao da su Albanci direktni potomci Ilira,
da u Bosni postoje piramide, a da su Hrvati potomci drevnih Persijanaca, o čemu
postoje zapisi na klinastom pismu. (https://www.politika.rs/sr/clanak/335636/Albanci-misle-da-su-Iliri-a-Hrvati-poreklo-traze-u-Persiji)
dobro. dobro! ponavljam se: svi ste sve u pravu! hrvati i srbi, mislim, naravno, hm, srbi i srbi i tako.
i ne postoje debele zene! i da, trudna zena nije debela, mislim, onako. to nikad nitko nije stvarno rekao, a ako je slucajno i rekao, to je bilo tako, bez veze ili se nekom ucinilo. ne! to ne znaci da se nekom nesto pricinjava, to moze biti, pojma nemam, eho! iskrivljeni eho! :cry:
zasto se ne bavite necim drugim? kolaju neke glasine da ce biti nestasica kave, mislim, kafe, kafe! nece biti kafe! :)
eo i Miroljuba da se riješimo
https://www.youtube.com/watch?v=JtAYUTyCQxI
Ko sve danas neće dati dupe arapima, ovaj persijancima.
Ispade ovaj Zole najveći srbin, pošto se to njemu izgleda ne sviđa.
Zloćko, mi kao narod sa Nojeve barke, kao elita, pićemo čaj umesto kafe.
Nego, podseti me Zole, svojim stalnim insistiranjem da bi trebalo da čitamo, po mogućnosti trivijalne političke pamflete koje nam non-stop potura, na Šopenhauera i njegovu "O stilu i pisanju" koja zastupa potpuno suprotnu tezu, da čitanje mora biti odmereno, fokusirano isključivo na izuzetna i vredna dela:
QuoteStoga je, obzirom na našu lektiru, vrlo važna umetnost ne čitati. Ona se sastoji u tome da se ono čime se veća publika bavi u svoje vreme, upravo stoga ne uzima u ruke, kao politički i crkveni pamfleti, romani, pesme i slično, koje dižu buku samo radi što više izdanja u svojoj prvoj i poslednjoj godini života: bolje bi bilo da čovek u to vreme misli da će onaj koji piše za budale uvek naći veliku publiku, i svoje za čitanje uvek tačno odmereno, određeno vreme upotrebi isključivo za dela velikih duhova u svim vremenima i narodima koji nadmašuju ostalo čovečanstvo, a koje je kao takve označio glas slave. Samo oni stvarno obrazuju i poučavaju.
QuoteStoga je, obzirom na našu lektiru, vrlo važna umetnost ne čitati. Ona se sastoji u tome da se ono čime se veća publika bavi u svoje vreme, upravo stoga ne uzima u ruke, kao politički i crkveni pamfleti, romani, pesme i slično, koje dižu buku samo radi što više izdanja u svojoj prvoj i poslednjoj godini života: bolje bi bilo da čovek u to vreme misli da će onaj koji piše za budale uvek naći veliku publiku, i svoje za čitanje uvek tačno odmereno, određeno vreme upotrebi isključivo za dela velikih duhova u svim vremenima i narodima koji nadmašuju ostalo čovečanstvo, a koje je kao takve označio glas slave. Samo oni stvarno obrazuju i poučavaju.
Ali ono što Šopenhauer ne uzima u obzir je da su i neki od najvećih pisaca bili masovno popularni. A to je zato što su pravili višeslojna, ili da kažem višestrana, dela, pa svaka publika vidi onu stranu koja nju zanima.
Tačnije je ovo:
QuoteTo što svako sme naučiti da čita - na duži rok kvari ne samo pisanje, nego i mišljenje.
:lol:
Niče,
Also sprach Zarathustra
Da, i jedna i druga tvrdnja ispravno konstatuju izvesno zagađenje u lektiri. S tim što ga Šopenhauer i imenuje (politički, crkveno itd.) upravo ovo što na šta je Zole najpodložniji.
Naravno, svako pravilo ima svoje izuzetke, upravo kao što si i napisao "neki od najvećih pisaca", ali teško da svi. Za dobro pisanje se obično uvek vezuje izvesna doza hermetizma, dok masovnost obično pripisuje lakoj literaturi.
Quote from: ridiculus on 09-06-2022, 09:15:00
neki od najvećih pisaca bili masovno popularni
koji?
Quote from: ALEKSIJE D. on 08-06-2022, 21:59:54
Zloćko, mi kao narod sa Nojeve barke, kao elita, pićemo čaj umesto kafe.
to je dobro! caj ne deblja. ne! ne zelim reci da kava deblja! kava
ne deblja! to je normalno, mislim,
svi mogu biti
tako "punasni", naravno. ne! ne zelim reci da je netko punasan! to nikad nitko stvarno nije rekao. evo:
https://www.youtube.com/watch?v=sglMO4-paHE (https://www.youtube.com/watch?v=sglMO4-paHE)
eto, sve u redu, sve normalno! je li ken debeo? nije, stvarno nije. mislim, onako, razumijete.
usput, a koji caj? od lipe ili neki kineski? :)
Resetovali smo Zoleta na fabrička podešavanja!!! xrofl
Quote from: Labudan on 09-06-2022, 13:06:45
Quote from: ridiculus on 09-06-2022, 09:15:00
neki od najvećih pisaca bili masovno popularni
koji?
Ako moraš to uopšte da pitaš kao da zvuči neverovatno, možda si na pogrešnoj temi.
Mogao bih da nabrajam, ali jedan je dovoljan. Na primer, najveći od svih pisaca, za kojeg je Igo rekao da je stvorio najviše posle Boga.
Čaj od bunike, naravno. Podstiče kreativnost.
Nego, kako smo preko hrvatskih izvora dokazali da su Hrvati genetsi otpad drugih naroda, ima li Zloćko u tvojoj biblioteci neka knjiga tipa
"Kako sam radila u jaslicama u Jasenovcu" kakve časne sestre?
Naravno, ti kao katolik, za razliku od nas šizmatika, prihvataš teoriju Nojeve barke, jer je to u doktrini tvog viđenja krišćanstva.
Quote from: ridiculus on 09-06-2022, 13:27:36
Ako moraš to uopšte da pitaš kao da zvuči neverovatno, možda si na pogrešnoj temi.
Mogao bih da nabrajam, ali jedan je dovoljan. Na primer, najveći od svih pisaca, za kojeg je Igo rekao da je stvorio najviše posle Boga.
Pa ja eo pitam ponovo, pošto nisam dobio ime i prezime tog najvećeg pisca
ne kažem ni da ga nema, al da je lako naći crnu ovcu svako bi je imao
Quote from: džin tonik on 09-06-2022, 13:12:26
caj ne deblja. ne!
ne znam jesi li znao da je čaj nastao od kineske riječi cha i persijskog dodatka yi, što znači da je čaj iz Hrvatske
Quote from: ALEKSIJE D. on 09-06-2022, 13:51:25
Čaj od bunike, naravno. Podstiče kreativnost.
Nego, kako smo preko hrvatskih izvora dokazali da su Hrvati genetsi otpad drugih naroda, ima li Zloćko u tvojoj biblioteci neka knjiga tipa
"Kako sam radila u jaslicama u Jasenovcu" kakve časne sestre?
Naravno, ti kao katolik, za razliku od nas šizmatika, prihvataš teoriju Nojeve barke, jer je to u doktrini tvog viđenja krišćanstva.
a, imao sam ja puno takvih knjiga. ali to je vrlo obiman i tezak sadrzaj, da, milijuni zlocina na sve nacine, koji i pojavno mora doci do izrazaja: knjige su bile debele. pa je eto pukla polica i odu knjige. ne! ne zelim reci da je netko punasan! stvarno, nije. ili negirati velike, rekli bi, debele, hrvatske zlocine. hrvati, ti prokleti zlotvori. zli jezici! hm, da, hrvati su grozni! milijun srba u jasenovcu! djece, nejaci! a tek te casne sestre, uzas neopisivi. da. a realno i ne postoje! naravno da ste vi u pravu, nista drugo nije moguce. onako, razumijete. :)
Quote from: dark horse on 09-06-2022, 13:05:54
Naravno, svako pravilo ima svoje izuzetke, upravo kao što si i napisao "neki od najvećih pisaca", ali teško da svi. Za dobro pisanje se obično uvek vezuje izvesna doza hermetizma, dok masovnost obično pripisuje lakoj literaturi.
Pa naravno, daleko od toga da su svi dobri pisci popularni. Neki pišu vrlo maloj i odabranoj publici i izvan su dometa ostalih - da li zbog nedostatka potrebnog obrazovanja ili nedostatka potrebnog interesovanja, to je već drugo pitanje. Ali to ne remeti moj stav da pravila zapravo
nema. Zato što postoji nekoliko vrsta prihvatanja književnika u kanon.
Iz nekog razloga se često zaboravlja na slučaj kada književnik, pesnik, ili umetnik bilo koje vrste ne samo da nije popularan među širim slojevima nego nije priznat ni među užim, u svom vremenu. I tek negde posle smrti - možda odmah, a možda i vek ili dva kasnije - on postaje nezaobilazan deo tradicije, kanona, nazovimo to kako god hoćete.
Na primer, William Blake nije bio priznat ni među savremenicima , dok je Wordsworth bio jak kao zemlja u ono vreme. Danas je Blake verovatno cenjeniji pesnik, mada ni Wordsworth nije za zanemariti.
Zole, koliko vidim, za sada nije moguće da učiniš vrlo jednostavnu stvar: ne da priznaš da su Srbi za sve u pravu nego da je Dominik Mandić glupan. Ajd to priznaj bar.
Quote from: Labudan on 09-06-2022, 14:34:51
Pa ja eo pitam ponovo, pošto nisam dobio ime i prezime tog najvećeg pisca
Pa ako ne znaš ime koje nisam rekao ti upotrebi ono koje jesam, i sve će ti se kasti.
nači tebi je Igo jedan od najvećih pisaca?
https://theseaofbooks.com/2016/07/25/5-mega-bestsellers-from-the-19th-century-that-youve-probably-never-heard-of/
Quote from: Labudan on 09-06-2022, 15:53:46
nači tebi je Igo jedan od najvećih pisaca?
Meni? Ko sam ja u svemu tome? Kakav čekić? Lanaca broj? U kojoj pećnici bi mozak tvoj?
Nebitan sam JA u toj priči. Ono što je bitno je "kako se Igo uklapa u širu sliku književnosti, francuske i svetske". A za to nije dovoljno naći nekoliko iz dupeta izvučenih misli, nego to treba malo šire dokazivati. Što znači da je odgovor: da, na mnogim mestima - na većini mesta - ga smatraju jednim od nekoliko najvećih u francuskoj književnosti, koja je i sama jedna od najvećih tradicija.
Moraćeš da se potrudiš više od posezanja za člancima koje sam već čitao. Ali to i jeste jedan od najvećih dometa tvoje veštine... guglati, tražiti dokaze POSLE formiranja mišljenja (ne dao bog pre!) i birati ono šta ti odgovara.
Quote from: džin tonik on 09-06-2022, 14:47:41
a, imao sam ja puno takvih knjiga. ali to je vrlo obiman i tezak sadrzaj, da, milijuni zlocina na sve nacine, koji i pojavno mora doci do izrazaja: knjige su bile debele. pa je eto pukla polica i odu knjige. ne! ne zelim reci da je netko punasan! stvarno, nije. ili negirati velike, rekli bi, debele, hrvatske zlocine. hrvati, ti prokleti zlotvori. zli jezici! hm, da, hrvati su grozni! milijun srba u jasenovcu! djece, nejaci! a tek te casne sestre, uzas neopisivi. da. a realno i ne postoje! naravno da ste vi u pravu, nista drugo nije moguce. onako, razumijete. :)
Totalno si izresetovao. Ne znaš više u kojoj se dimenziji nalaziš.
Pre svega, nije toliko ni bitno što zli hrvati pobili srbe, vec obrnuto, što su zli srbi ubijali hrvate, bosance, slovence, crnogorce, ma sve koliko vas ima. I, pazi sad: što smo vas više ubijali, to su vaše teritorije postajale sve veće i veće, a naše manje i manje i prepune izbeglica. Kuziš nonsens glupe priče? E, ali to je sve ista kuhinja, ti persijanci što vole te debele žene o kojima pričaš, to su vaši pretci. I to nije nekakva četnička izmišljotina, već vaša istinita priča kako ste nastali. Znači, nema više Jugoslavije, nema više da izmišljate da sve što srbi kažu nije istina, već vi sad smišljate neke svoje bajke, da opravdate genocid i što ste proterali tolike srbe oglušujući se o sve zakone i sva zagarantovana ljudska prava, uz amin Evrope.
I ako vama toga nije muka, nema veze. Čisto da znaš, nama još uvek jeste.
hm, da! sve je to tako, naravno. ponavljam se: vi ste bas, bas u pravu. ono. :)
ne mogu potpisati tek jednu opasku: "te debele zene". khm, rekli smo: debele zene ne postoje! stvarno. (bato, prestani gledati u sandmana i ponavljati iste pokrete. kako se ono kaze, popikao se, spleo, to je lose.)
Debela žena je onaj jedan jadni ubijeni srbin u Jasenovcu. Pa naravno da on ne postoji, svašta. Mitsko stvorenje! Kad bi ste priznali jednog, pale bi sve vaše laži, tako najbolje ne priznati ništa, zatvarati oči i odbijati priču čim vam se ne sviđa. Misliš da radiš nešto novo?
Pa vi hrvati ste izmislili cancel kulturu.
Quote from: ridiculus on 09-06-2022, 16:23:26
Ali to i jeste jedan od najvećih dometa tvoje veštine... guglati, tražiti dokaze POSLE formiranja mišljenja (ne dao bog pre!) i birati ono šta ti odgovara.
ridikuli, da li sam ja ovdje tema? Možemo i o meni i da li ja guglam i da li sam botina i slično, nije problem, samo mojne baš da skrećemo sa teme da ti meni nisi odgovorio na pitanje.
Quote from: ridiculus on 09-06-2022, 09:15:00
neki od najvećih pisaca bili masovno popularni
dakle, od množine nekih od najvećih pisaca mi smo dobili Igoa, i to je otprilike to?
možda bi stvarno trebo da guglaš da mi nađeš te pisce koji su bili popularni
jer stvar zapravo nije u guglu: ili tvrdiš da tržište stvarno dobro prosuđuje što se tiče kvaliteta umjetnosti ili to prosto ne tvrdiš i budeš Bata, spamer, smarač, guglmasturbator štagod me već razni ridikuliji nazivaju
pošto u principu ti grdno griješiš to onda slijedi da ili nađi 10 vrhunskih pisaca ili brate to tvoje mišljenje zadrži za sebe
eo dajem ti fore da Igo bude u tih 10 (iako nije), aj sad nađi još 9
a eo za moj groš: neće ti pomoći ni gugl ni gul ni jevtropijevićka ni ko god je doktorirao književne nauke, zovi dr gugla i dr gula, svejedno, ali prosto tvoja teza je od početka pogrešna
Quote from: Labudan on 09-06-2022, 18:04:02
pošto u principu ti grdno griješiš to onda slijedi da ili nađi 10 vrhunskih pisaca ili brate to tvoje mišljenje zadrži za sebe
Ne uvažavam te dovoljno da bih ti odgovarao na svako cimanje. Čuj njega, "reci mi ili zadrži za sebe"! Kažeš da nisi tema, ali
nekako jesi jedini učesnik ovde, jedino merilo mišljenja? Moj odgovor je bio na poruku dark horse-a, jer sam se našao u tom trenutku na tom mestu, a imam neko mišljenje o toj temi, budući da sam u poslednjih xy godina pročitao mnogo rasprave o tome. Da si samo ti na ovom forumu sa svojim monolozima ne bih se sigurno javio, jer si poput dosadnog deteta koje samo nešto viče i smeta i tera svoju priču. Šta ako ne nađem 10, ako nađem 9? Jel onda ne važi misao da su "neki" vrhunski pisci bili široko popularni? Ako nađem 10, reći ćeš: "Ali taj i ta nisu veliki pisci, zato što [taj i taj] KAŽE da nisu". Ili ćeš reći "pa to baš i nije neka popularnost, onaj moj je prodao više!" I tako ćemo se ćerati do kraja istorije - a ne, ta je već mrtva, pardon. Početka nove, možda. Neka, hvala.
Kaže Lao Ce, "ko zna ne govori, ko govori ne zna", a njega cenim.
Ali ako me neko drugi upita isto to... ;)
Kad smo već kod Viktora Igoa, njegova biografija od Grahama Robba je vrlo interesantno štivo.
(https://i.imgur.com/RzfSc5A.jpg)
Protivnik revolucije i revolucionar, pesnik, slikar, vizionar, izgnanik, otac šizofrenične kćeri, izgnanik, prorok, totalni ludak. Ali njegov uticaj na francusku i evropsku književnost pa i društvo je ogroman. Pazim se da ne učitavam previše biografije u dela, ali Igoov život je bio zanimljiv sam po sebi, pa eto opravdanja za čitanje čak i ako vas istorija književnosti ne zanima posebno.
neviđeno brbljaš potpuno isprazne rečenice a tezu ne dokazuješ
i naravno, i ne moraš da je dokazuješ
al onda ostaje nedokazana iliti bezvrijedna besmislica
s druge strane, moja teza da ti to ne možeš da dokažeš time je dokazana
bok i cmok
Jes, vala, grok!
Ridikuli, hvala što se opet malo uključio u ove naše rasprave i uključuj se što češće. :|
A sad koji pisac velik, šta je pravilo, to stvarno možemo do božje kuće raspravljati da se ne složimo. Bog nije pisao matematičke forumule i izmišljao zakone fizike, sve je u sustini glupa ljudska apstrakcija. :lol:
Samo za Zloćka:
http://www.zlocininadsrbima.com/PDF/Magnum-Crimen-Viktor-Novak.pdf
hvala. pa rekoh, opet: ja to sve razumijem i potpisujem, naravno. to je vrlo pouzdana knjiga, tako ozbiljna i, khm, masivna. to je krupno djelo. :)
Eto, Zole polako počeo da uviđa kako je bilo nama godinama da ga trpimo. I konstantne budalaštine. Lepota.
Quote from: ridiculus on 09-06-2022, 18:42:49
Jes, vala, grok!
grok, tok, maspok!
a šta je ovo ovih dana, ne znaju ljudi ni pristojno se ponašat
maspok, hrvatsko proljece. eh, sad moram citati vrhunske novine koje proljece ispratile objektivno u realnom vremenu. tri broja koja cine odredjenu cjelinu. prvi o proljecu u poletu, drugi o slomu, a treci skuplja sav relevantni svjetski tisak, reakciju.
(https://bilderupload.org/image/53b305309-001novh.jpg)
kusanova (https://hr.wikipedia.org/wiki/Jak%C5%A1a_Ku%C5%A1an_(1931.)) "nova hrvatska" je prilicno tanka, nekih 20 stranica po broju, ali sadrzajno vrlo bogata. odlican primjer da kvalitetno stivo ili knjiga ne moraju nuzno biti, jelte, pozamasni. evo i prikaz za subjektivni dojam:
(https://bilderupload.org/image/161c05876-002novh.jpg)
ovo stvarno nije nekakva debela revija ili knjiga, ali je vrlo bogato i seriozno, lijepo se cita, vrlo ugodno.
pa da, hrvatsko proljeće, pa onda arapsko proljeće... zašto prosto ne kažu - persijsko proljeće?
Maspok je prošlost Hrvata, a budućnost je Persija, sad je to već sasvim izvesno:
Štambuk veruje da je Harahvatia u staroj Persiji hrvatska pradomovina (https://www.rtv.rs/sr_lat/region/stambuk-veruje-da-je-harahvatia-u-staroj-persiji-hrvatska-pradomovina_1126667.html)
Quote"Na temelju velikog broja odnedavno dostupnih izvora i činjenica, sklon sam verovanju da je u staroj Persiji bila hrvatska pradomovina. Zvala se Harahvatia (grcki Arachosia ili Bela Indija)", rekao je Štambuk u intervjuu za Večernji list.
Prema njegovim rečima, danas je u jugozapadnom Avganistanu geografski okružuju grad Kandahar, reka Helmand, i Hamunsko jezero smešteno na jugoistoku današnjeg Irana.
"Njome je za vreme zoroastranske ahemenidske dinastije kraljevao Vivana, saveznik Darija Velikoga, koji je pomogao persijskom vladaru da savlada protivnika Vaishpatu. U Apadani, velelepnoj dvorani sa stubovima u Persepolisu, nalaze se neizrecivo vredni kameni reljefi koji predstavljaju i Darijeve hrvatske saveznike, a u stenama Bistuna, blizu Kermanšaha, klinastim pismom na tri jezika - staropersijskom, elamitskom i akadijskom - ispod reljefnog prikaza Darija Velikoga urezan je tekst koji spominje Harahvatiju", naveo je ambasador.
I etnonim Hrvat je staroiranskog je porekla, dok je hrvatski naziv ban, za vladara, takođe iranska reč i označava čuvara, narodnog vođu, objašnjava Štambuk.
Dakle, čisti persijanci, tj. beli indusi. Čak im je utvrđena nova rasa! Bilo je krajnje vreme! :|
Zole, kako ide ono tvoje podsmevanje srbima zbog turaka i Turske, podseti me?
Quote from: dark horse on 09-06-2022, 18:53:06
Ridikuli, hvala što se opet malo uključio u ove naše rasprave i uključuj se što češće. :|
A sad koji pisac velik, šta je pravilo, to stvarno možemo do božje kuće raspravljati da se ne složimo. Bog nije pisao matematičke forumule i izmišljao zakone fizike, sve je u sustini glupa ljudska apstrakcija. :lol:
Što se tiče popularnosti određenih pisaca, možda bismo mogli da razradimo ovu temu malo dublje. Ne zato što Laprdava Bud'la sa praćkom preti planini nakrcanoj topovima: Izjasni se ili idi odavde! Neka se dete igra - najniži sloj topova se sprema da opali, ne zbog njega.
Često sam naletao na ljude koji omalovažavaju nešto samo zato što je popularno. Nisu čitali/slušali/gledali, ali
znaju da ne valja zato što mnogi to vole, zato što je
popularno.
Naravno da ja ne verujem javnom ukusu samom po sebi, ali ne verujem ni pojedinačnim ukusima. Ne potpuno. Ne postoji osoba za koju bih mogao da kažem da na osnovu njenog mišljenja o nečemu mogu da budem siguran šta ću ja misliti o tom nečem. Čak ni u - a pazite, ovo je vrlo bitno - suprotnom smislu, u smislu da ta osoba kaže "ova pesma je odlična" pa da ja automatski znam da nije. Čak i Laprdava Bud'la može imati savim dobre favorite, kad ih uporedim sa svojim. Ali izvan sfere ukusa postoji sfera argumentacije, i to je kritički bitnije mesto od ukusa.
I tako na kraju dođoh do saznanja da, kada neko čijem ukusu nimalo ne verujem voli iste stvari kao ja, često (mada ne uvek) ih volimo iz različitih razloga. I zato ideja da popularnost ima veze sa kvalitetom, makar i obrnuto proporcionalne, ne drži vodu. Jer se radi o drugim stvarima, drugim aspektima, drugim slojevima. Odnosno, može se raditi o njima, i to je dovoljno.
Ovde sam uzeo sopstveni ukus kao neko merilo stvari, ali slobodno ga zamenite svojim ili čijim god - to je nebitno, i samo je putokaz u kojem smeru ide ovo razmišljanje.
A onda pređimo na konkretne stvari, jer ovom forumu nedostaje konkretnost. Koje su teze spornog doktorata? Koji su dokazi piščeve veličine? (Da nije popularan, kaže L.B. ) Jednom sam pročitao nešto na ovu temu u knjizi profesora Northropa Frye-ja, ne sećam se kojoj. Pretpostavka bi bila The Educated Imagination -
možda? - ali nemojte me držati za reč. Davno je to bilo, a sad nije lako naći bez velike pretrage. Elem, tu sam naleteo na stav da popularnost nema nikakve veze sa vrednošću koja ostaje baštini čovečanstva. Ali baš nikakve. Neki pisci i umetnici jesu bili popularni, ali
ne zato što su bili vredni.
A onda možemo da bacimo pogled na istoriju umetnosti, književnosti, ili kulture uopšte. Dovoljno je reči da je Šekspir, "najveći od svih pisaca", na čijim plećima stoji moćan deo zapadne civilizacije (a zato i kažem "najveći"), bio popularan u svoje vreme. Ne među kritičarima - to je došlo kasnije (bitna i najbitnija stavka!) - već među pučanstvom.
Servantes je bio popularan u slično vreme. Ne zbog svojih drama, koje su neslavno ljosnule i umrle, već zbog Don Kihota. Ali, čekajte, kazaće neko, u ono vreme knjige su bile slabo čitane, jer ljudi uglavnom i nisu znali da čitaju; kako je onda nešto moglo biti široko popularno? E, upravo nam to govori da ti neki ne znaju o čemu se ovde priča. Trebamo li da damo definiciju popularnosti? Koliko ljudi poznaje ili voli delo, koliko ovo utiče na njihov život i kulturu generalno, jer se o tome
priča. Ne pričamo o "prodavanosti", koja je danas neko odokativno merilo popularnosti, ali u prošlosti je bila manje. U prošlosti je čitanje bilo više komunalno nego intimno iskustvo - ljudi su čitali naglas porodici ili prijateljima, ljudi su diskutovali, ljudi su poznavali likove i saosećali sa njima. Dakle, Servantes jeste bio široko popularan.
Kineski San u crvenom paviljonu spada ovde. Tristram Shandy, koji danas deluje kao eksperimentalni roman, možda spada ovde (a "ovde" znači:
u svoje vreme popularan, i proglašen umetnički značajnim i vrednim, tada ili kasnije.
Zapamtiti ovu definiciju da se ne bismo posle jurili u krug.)
A onda, Banjan i The Pilgrim's Progress - monstruozno popularan, toliko monstruozno da bi Lavkraft bio zapanjen tom monstruoznošću. (A nisam hteo da računam Bibliju, jer je zbirka svega i svačega, ali ima i umetnički odličnih delova.)
A onda, Semjuel Ričardson, koji se tačno nadovezuje na ovo što rekoh o Servantesu. (A ako neko ne zna ko je on, neka se samoubije ili neka ćuti. Ili neka se samubije ćuteći, prihvatam i to.)
Pa Gete, Volter Skot, Dikens, pa pomenuti Igo (Les Miserables, najkonkretnije), Mark Tven, Stajnbek, Markes, Umberto Eko... Ubiti pticu rugalicu Harper Li, koja nije napisala dovoljno da bi se dao neki širi sud o njenoj vrednosti, ali taj roman spada u umetnički značajnija ostvarenja sredine XX veka. Možda bismo mogli pričati o sestrama Bronte, možda o Lavu Tolstoju - nisu bili popularni kao neki pomenuti, ali bili su mnogo više od drugih.
Ovo je samo iz glave. Ima još mnogo toga; postoji dečja književnost koja ume da bude izuzetno popularna, ali takođe ima i razlika u kvalitetu, pa ne vidim zašto bismo je automatski izbacili iz ove rasprave.
Ako se čini da su danas stvari drugačije, dodaću dva razloga koji utiču na to "pričinjavanje":
1. danas mnogo ljudi piše, a kvalitet zaobilazi većinu, kao što se kaže u onim citatima (Šopenhauera i Ničea, napisanim još u XIX veku - a kako je tek
danas?) iz kojih je proistekla ova rasprava; dakle, daleko ređe ćete naći nešto što vredi među popularnim delima;
2. mi ne znamo šta će buduće generacije misliti o današnjim delima; nešto što se danas ne ceni jer nije po nekakvim pravilima dobrog ili kreativnog pisanja će možda biti vrlo cenjeno u budućnosti; istorija je puna takvih primera, a mi nismo pametni koliko mislimo da jesmo.
Naučno dokazano da je najčitaniji pisac na svetu Agata Kristi. Njena dela su najprodavanija posle Biblije. I tačka.
Pa jeste, ali kakve to veze ima? Jesi ti ovo shvatio kao "ako nije najčitaniji, nije dovoljno čitan"? Obrati se onom citatu Šopenhauera pa kreni odatle, jer je rasprava odatle počela. A Kristijeva se tada nije ni rodila.
Naravno, ljudi koji najmanje imaju da kažu su najspremniji da barataju tačkama.
oho, ridikuli, ajd popravljaš se malo, nisi skroz bezobrazan nego si se malo potrudio, svaka čast
naravno, bar ljudi vide šta si sad napisao, možda ti je trebala čitava noć i realno nisi ništa time dokazao, ali hajd dobre sam volje i reći ću - bravo!
e sad, čisto mala metodološka zamjerka: jesi ti tu nabrojao neke velike pisce, ali van konteksta
kakav bi to kontekst trebao biti, pa ima ih raznih, npr da u vrijeme Servantesa uopšte ne postoji neko čitalačko tržište i da čita 5% evropskog stanovništva, za razliku od vremena Viktora Igoa kad je to već 70+% pismenost
tako da Servantes i Šekspir prosto ne spadaju u popularne, pri čemu ne postoje ni nikakvi dokazi da je Šekspir bio popularan, šta kao išla raja da ga sluša na pozornici fazon, pa za Šekspira još nisu utvrdili jel on piso ili Frensis Bejkon ili neko treći objavljivao pod Šekspirovim imenom
paz to sam sad sigurno izguglo!
s druge strane, zapravo bitnije, da bi dokazao da je neko popularan prvo moraš dokazati da je taj pisac u vrhu po prodaji knjiga, ne da je eto na svijetu sa milijardama ljudi prodao koji milion kad je dobio Nobelovu nagradu
nego da lijepo dokažeš da je Markes prodo više od Hari Potera. Da je Gete procentualno prodo više nego Stiven King. Pa čak i da je Stajnbek prodo više od Koelja. Po čemu su oni popularni ako postoje stotine drugih popularnijih?
Mada misim Stajnbek... sve u svemu, da bi ova tvoja papazjanija imala smisla morao bi jasno da definišeš šta je to popularno i šta je to najveći pisac, a ti ne razumiješ ni jedan ni drugi termin
eo da ti bar nabrojim velike pisce, po meni, naravno: Dostojevski, Bulgakov, Kami, Žid, Balzak, Markes, Borhes, Hese, Hamsun, Kuci, Man, Andrić....
niđe popularnosti, prvo moraš umrijet pa postat Dostojevski fazon
i dalje ne kontaš princip, te neoliberalne priče da tržište čini popularnim nekog Dostojevskog, koji je skapao u nemaštini, to ti neće proći bez da te bar podsjetim da bljuješ gluposti :)
e da, i Niče i Šopenhauer su obične malograđanske prdnjave, to je čak ono obrnuti dokaz da ni oni za života nisu bili nešto popularni, mada opravdano, jer zašto bi tolike budaletine bile popularne, al eto Niče se poslije proslavio i kod nacista, svestran lik, čak i oni koji su spaljivali knjige su štampali njegove
Imao bih ja što šta reći, ali se ljudi ne mogu ubediti kada su doboko u rovovima svojih mišljenja, ma koliko ona bila pogrešna. Reci mi, po tebi, šta je merilo "dobrog pisca"? Ideje? Obrada? Za mene je najbolji Bulgakov. Ali to je SUBJEKTIVNA STVAR. Za drugog Mirjana Bobić. Bata obožava Momu Kapora. I šta će biti sada? Umalo da zaboravim, Zloćko se kune u roman "Lepa plavka" Ante Pavelića...
http://cro-eu.com/galerija-fotografija/albums/userpics/10001/Ante%20Paveli%C4%87%20Liepa%20plavka.pdf
u biti, povijest je pokazala da uglavnom prezivi pisac koji je, osim sto talentiran, maksimalno moguce spojen na stvarnost; sud vremena je neumoljiv. postoji tu i neka logika, pa cak i ako zadiremo u oblast (znanstvene) fantastike koja nuzno mora imati sustinski temelj na kojem bi prodirala u izmaglicu buducnosti.
Quote from: ALEKSIJE D. on 10-06-2022, 11:42:13
Imao bih ja što šta reći, ali se ljudi ne mogu ubediti kada su doboko u rovovima svojih mišljenja, ma koliko ona bila pogrešna. Reci mi, po tebi, šta je merilo "dobrog pisca"? Ideje? Obrada? Za mene je najbolji Bulgakov. Ali to je SUBJEKTIVNA STVAR. Za drugog Mirjana Bobić. Bata obožava Momu Kapora. I šta će biti sada?
Naravno, ali mi još nismo ni došli do mog mišljenja. Nebitno je ko voli koga, možeš jednostavno da ideš linijom najmanjeg otpora, pa da uzmeš "1000 najboljih pisaca", kako god to definisao. Teško? Uzmi 100. Uzmi 50. Nemoj jednog, dvoje, pet, jer to statistički ništa ne govori. Najbolje bi bilo da koristiš opšte ideje ko je priznat pisac. Ne slažeš se sa ovim ili onim izborom? Nebitno. biće dovoljno i onih drugih.
Isto kao što ovaj La'bud zamera kako nisam dao definiciju - a jesam nešto slično, sigurno više od njegovog - pa onda kao on daje svoju, koja uopšte nije definicija nego samo lista. Taj je velik jer mi se dopada. Ne, on (ili ona) je velik(a) jer je promenio/la paradigmu pisanja - na dobro ili zlo, ne može se ni Hitler zaobići u priči o istoriji. Neki kažu da je Džojs ubio roman - sve posle je drkanje prazne slame, stilska vežba, ili ideološko prenemaganje (koje, kad nam se sviđa, postaje "velika književnost").
Daklem, ja ne pričam o tome da li veliki pisci - "veliki" po definiciji kako kome dune - mogu da budu "popularni" - opet u shvatanju kako kome dune ("prodati više od Kinga") - već te reči koristim u najopštijem, najprihvatljivijem značenju. Jer je to ono što utiče na svet, što pokreće, na dobro ili zlo. Liberali su deo sveta i ako ih ne razumeš, nemoš se ni boriti protiv njih, kao što ovaj naš Labud ne ume, pa besni na Sagiti umesto tamo gde treba.
- "Meni oni nisu dobri pisci!", kaže Laprdava Bud'la
- "Ali mi ne pričamo O tebi, rekao si da ne želiš da budeš Tema, nigde nisam rekao da su Veliki pisci kako ih Ti shvataš bili popularni" - čuje se sa tvrđave. I dalje - "Mi smo upotrebili naše reči, valjda to svako treba da protumači tako. Tako funkcioniše svet."
- "Briga me za svet!", viče Bud'la, "sve budale!"
- "Svet smo i mi; ostalo je zaborav" - čuje se sa tvrđave.
Naravno, planina sa topovima koju sam pomenuo nisam ja, već su je sagradili mnogi, i sagrađeno je od znanja i truda mnogih. Ja sam samo u prolazu. Mora se znati SVE da bi se vršila dedukcija kada se radi o ljudskom duhu, jer ovaj nije uhvatljiv kao brojevi i geometrijske figure - ostalo je promašaj. Dobro, niko ne zna sve, ali neki su mnogo bliže tome od drugih.
A ako Laprdava Bud'la ne veruje meni, neka konsultuje Terry-ja Eagletona, koji je marksista i anti-liberal, jer ovo što rekoh nije došlo sinoć, već je kuvano godinama, i od mnogih.
ma subjektivna stvar je sad da umrsimo dodatno. Šta je npr objektivna stvar, objektivno je da je Stiven King popularan, najčitaniji ili među najčitanijima, snimili i buljuk filmova o njemu. I sad King je objektivna stvar a Bulgakov je subjektivna?
Uostalom, naša fraza ovdje je "neki od najvećih pisaca" pa samim tim valjda možemo duglavimo u tu grupu i neke koji nam lično ništa ne znače, ali oni ne mogu biti samo subjektivno neki od najvećih pisaca
ridikuli, ti i dalje pišeš plahte od teksta u kojima se ne nalazi ništa
ako ti nije jasno, rekao sam da Markes nije popularan pisac
ako tvrdiš da jeste - dokaži. Popularan u kom smislu? Popularan u odnosu na koga? Napravi listu tih 1000 pisaca i pokaži da je Markes popularniji od njih.
Prosto je nevjerovatno kolike gluposti bljuješ i ne prestaješ, ne razumiješ elementarne stvari oko analize, komparacije, klasifikacije, nije to viša matematika a ni to ne znaš. Jer ako ne kontaš da postoji 10.000 pisaca popularnijih od Markesa onda si brate tele, i nemoj da se vrijeđaš s tako telećom glavom, jer ne može teletu uvreda biti kad mu neko kaže da je tele.
jel moguće da paseš travu 2 dana, smrdiš s postovima naokolo i onda se jadan uvrijediš što ti neko spočita da je netačno to što tvrdiš, e teletino...
Zole, eo bez zezanja, glupo je da ti čitaš tamo nešto o Jasenovcu, velikosrpsku propagandu, ali ovo ne smiješ propustiti!
(https://antikvarijat-bono.com/wp-content/uploads/Image_20211026_0028-scaled.jpg)
Ova rasprava o tome ko je najbolji pisac me podseća malo na kinesku priču o tri brata doktora. Majmlađi brat ima znanje kako da spreči bolest da nastane, najstariji brat ima znanje kako da izleči bolest. Cela zemlja zna za najstarijeg brata, a za najmlađeg zna samo njegovo selo. Može da se desi da je najbolji pisac stvorio samo jedno delo, ali je to jedno delo imalo veliki uticaj na veliki broj drugih pisaca.
Quote from: mac on 10-06-2022, 12:27:29
Ova rasprava o tome ko je najbolji pisac me podseća malo na kinesku priču o tri brata doktora. Majmlađi brat ima znanje kako da spreči bolest da nastane, najstariji brat ima znanje kako da izleči bolest. Cela zemlja zna za najstarijeg brata, a za najmlađeg zna samo njegovo selo. Može da se desi da je najbolji pisac stvorio samo jedno delo, ali je to jedno delo imalo veliki uticaj na veliki broj drugih pisaca.
Ma ja uopšte nisam ni počeo priču o tome, to su počeli oni koji su hteli da dokažu da ideja da dobar pisac može da bude popularan u svoje vreme (kakvo tržište? nisam ni to pominjao) nije tačna, jer ih svrbi na pogrešnom mestu.
Zanimljivo bi bilo razmotriti koliko su sami pisci krivi za to, recimo, zbog ljubomore. Istorijski gledano. E, to bi bilo vredno rasprave. Ali ne sa ovakvim učesnicima. Neko pomenu jevtropijevićku...
jbt ako ne kontaš vezu između riječi popularan i tržište idi u klaonicu tele malo
Quote from: mac on 10-06-2022, 12:27:29
Ova rasprava o tome ko je najbolji pisac me podseća malo na kinesku priču o tri brata doktora. Majmlađi brat ima znanje kako da spreči bolest da nastane, najstariji brat ima znanje kako da izleči bolest. Cela zemlja zna za najstarijeg brata, a za najmlađeg zna samo njegovo selo. Može da se desi da je najbolji pisac stvorio samo jedno delo, ali je to jedno delo imalo veliki uticaj na veliki broj drugih pisaca.
pa ok, ali to nije uticaj u smislu popularnosti
Quote from: Labudan on 10-06-2022, 12:25:15
Zole, eo bez zezanja, glupo je da ti čitaš tamo nešto o Jasenovcu, velikosrpsku propagandu, ali ovo ne smiješ propustiti!
poslije, bato, poslije, danas je dan za matematiku, sinus, kosinus i tako te stvari. ali cijenim trud i dobru volju. :)
(https://bilderupload.org/image/4f7b53550-sinus-und-cosinus-am-einh.gif)
a treći brat?
Quote from: džin tonik on 10-06-2022, 12:36:24
poslije, bato, poslije, danas je dan za matematiku, sinus, kosinus i tako te stvari. ali cijenim trud i dobru volju. :)
da ti predložim onda jednog iranohrvatskog matematičara :)
https://en.wikipedia.org/wiki/Abu_al-Wafa%27_Buzjani
Quote from: Labudan on 10-06-2022, 12:32:43
jbt ako ne kontaš vezu između riječi popularan i tržište idi u klaonicu tele malo
Srećo moja mala, nije stvar u tome da ja "ne vidim vezu", nego da ti "ne vidiš razliku". Znaš koliko je potrebno dobre volje da bi se rastumačile ove tvoje svinjarije! Hoću da mi Boban da virtuelnu medalju za počasnog člana!
Quote from: ridiculus on 09-06-2022, 09:15:00
Ali ono što Šopenhauer ne uzima u obzir je da su i neki od najvećih pisaca bili masovno popularni.
ridikuli, objasni mi, jesi li teletina ili nisi?
Prvo medalja!
Quote from: ALEKSIJE D. on 10-06-2022, 12:36:39
a treći brat?
Srednji brat ume da detektuje i izleči bolest u ranoj fazi. Za njega znaju okolna sela.
Quote from: ridiculus on 10-06-2022, 12:48:55
Prvo medalja!
(https://i.ebayimg.com/images/g/l-MAAOSwM81eQuJI/s-l400.jpg)
Quote from: mac on 10-06-2022, 13:55:27
Quote from: ALEKSIJE D. on 10-06-2022, 12:36:39
a treći brat?
Srednji brat ume da detektuje i izleči bolest u ranoj fazi. Za njega znaju okolna sela.
Treći brat je ridikuli, duh!
(https://www.vojnaknjizara.com/wp-content/uploads/2019/08/draza-mihailovic-izmedju-britanaca-i-nemaca.jpg)ja sam ovo pokušao čitatiem nije završena em toliko akademski dobra da je nečitljiva za poluamateredošao sam negdje do 1942.
Draža ćorak... samo izbjegavao bitkekasnije nalupan
Quote from: Labudan on 10-06-2022, 14:27:39
Treći brat je ridikuli, duh!
Avaj, samo kada ga ne bi stalno citirali i spominjali i zapitkivali nešto i tražili odgovore na stvari već odgovorene... možda bi i bio duh
The only Ghost I ever sawWas dressed in Mechlin - so -...Our interview - was transient - Of me, himself was shy -
Kaki sad duh ba
Ridikuli telence jedno
A šta je onaj od koga tele zna više?
Kako se njegovo cenjeno ime piše?
Kad ga sretneš reći će ti kako se zove, mada kako je krenulo sumnjam da takav postoji.
Quote from: Black swan on 10-06-2022, 15:07:33
ja sam ovo pokušao čitati
prvo hvališ Vučića, onda čitaš o Draži, šta je sljedeće
Quote from: ridiculus on 10-06-2022, 12:13:27
Naravno, ali mi još nismo ni došli do mog mišljenja. Nebitno je ko voli koga, možeš jednostavno da ideš linijom najmanjeg otpora, pa da uzmeš "1000 najboljih pisaca", kako god to definisao. Teško? Uzmi 100. Uzmi 50. Nemoj jednog, dvoje, pet, jer to statistički ništa ne govori. Najbolje bi bilo da koristiš opšte ideje ko je priznat pisac. Ne slažeš se sa ovim ili onim izborom? Nebitno. biće dovoljno i onih drugih.
Prvo ste raspravljali otprilike na nivou čiji je mobilni bolji, vlasnik Ajfona ubeđen da je Ajfon, vlasnik Samsunga da je Samsung... a onda, kad ste shvatili da je sve individualno, krenuli ste na statistiku, da prebrojavate koliko ima vlasnika Ajfona, Samsunga...
Mislim, da se razumemo, ni ovi što prave svakakva istraživanja tipa koliki procenat ljudi je zdravo, i koliko udeo zdravih jede kokice, pa ako je udeo značajan izvlače zaključak da su kokice zdrave, leče rak i šta sve ne nisu puno bolji... :lol:
ma nemojte se bezveze svadjati, stvarno.
(https://bilderupload.org/image/ac4d75223-001cro.jpg)
pavao jesih - crvena ruza na oltaru
kanada, 1950/1., meki uvez, 336 str.
opet se lista romansirana biografija sv. alojzija stepinca. uzeo sam ovo izdanje uglavnom sto ima zanimljivu biljesku na naslovnoj: drugu jakovu blazevicu
elem, zanimljiv rad koji daje uvid u katolicku misao, u stanja i kretanja u drustvu odredjenog doba. vrlo simpatican pogled iz doticnog fokusa, pomalo blazen i naivan, vrlo dobrocudan, ali pronicljiv.
Teladi izgleda ima poprilično ovih dana, ali eo, nije zgoreg ponoviti: Gabrijel Garsija Markes nije masovno popularan pisac.
"Откако је први пут објављен у мају 1967. у Буенос Ајресу у издању Едиториал Судамерицана, Сто година самоће преведен је на 46 језика и продат у више од 50 милиона примерака"
Teletu kažeš da su vrata crna, on gleda u šarena vrata.
Da, ali to je kriterujum po kojem se gleda, i po kojem je naprimer i Eko bestseler pisac. Jedno masovno popularno delo je sasvim dovoljno da bude dokaz da se pisac približio masama, tj. mediokritetskoj publici, ili što bi Šopenhauer rekao pisanju za budale.
Ako hoćeš jači primer, eto ti Dikens. Ali, to ti je to prokletstvo, što je pisac više uspevao da se približi mediokritetima, to će se lakše osporiti da je bio veliki. Pogotovo što Dikens na našim prostorima nikad i nije bio toliko popularan, a svakako ne cenjen, kao na anglofonim.
Kod nas imaš ruse, Dostojevski, Tolstoj, Čehov. Eto ti Tolstoj kao alfa primer toga što ti tražiš, i velik i popularan. Gde ćeš popularnijeg od njega, kad Holivud i danas snima nove verzije Anu Karenjine.
Quote from: dark horse on 10-06-2022, 18:43:01
Quote from: ridiculus on 10-06-2022, 12:13:27
Naravno, ali mi još nismo ni došli do mog mišljenja. Nebitno je ko voli koga, možeš jednostavno da ideš linijom najmanjeg otpora, pa da uzmeš "1000 najboljih pisaca", kako god to definisao. Teško? Uzmi 100. Uzmi 50. Nemoj jednog, dvoje, pet, jer to statistički ništa ne govori. Najbolje bi bilo da koristiš opšte ideje ko je priznat pisac. Ne slažeš se sa ovim ili onim izborom? Nebitno. biće dovoljno i onih drugih.
Prvo ste raspravljali otprilike na nivou čiji je mobilni bolji, vlasnik Ajfona ubeđen da je Ajfon, vlasnik Samsunga da je Samsung... a onda, kad ste shvatili da je sve individualno, krenuli ste na statistiku, da prebrojavate koliko ima vlasnika Ajfona, Samsunga...
Pazi, propovedaš propovedniku. Nema većeg relativiste ovde od mene, ne na ovom forumu, ne da podigneš i sve mrtve i oterane i samoprognane koji su ikad ovde bili.
Ali ne sećam se da sam igde spominjao SVOJE favorite; to je razlika između mene i svih ostalih koji su pominjali imena. Nisam odbacio nikoga koga su pomenuli Labud ili Aleksije; ako su rovovi subjektivnosti iskopani - a jesu sigurno - moji su dovoljno dugački i široki da prime mnogo toga. Ja čak i ne volim Markesa - da li smatram da je dobar pisac? Nemam jasno definisano mišljenje o tome. Ali drugi ga vole, dobio je Nobelovu nagradu, pa eto nekog kredibiliteta. (Iako ne verujem ni u Nobelovu nagradu.)
Zapravo, jedino sam rekao da je Šekspir najveći pisac, ali to je najlakše dokazati, pa i nije za ovu temu.
Kada uzmeš imena Labudovih favorita, tačno vidiš gde i kada je rastao, što znači da je njegov kanon definisan time, a ne nekim naknadnim promišljanjem. Kod mene ne možeš da vidiš... Naravno, ni to ne znači da tako treba.
Reče Paskal - ajd pošto volite citate - da se čovek najbolje ubeđuje argumentima do kojih je sam došao; bolje nego onima koje je uzeo od drugih. A pošto čovek ne može da stigne sam da prouči sve te pisce - ma ni blizu - onda mora da se osloni na pojašnjenja i objašnjenja drugih... koji su vrlo često bili u krivu, pogotovo ako ste učili te stvari u Jugoslaviji pre 30, 40, 50 godina.
Zar ne bi bilo divno da raspravljamo Labud i ja, na primer, oko Borhesa, da li je velik i zašto? Ali ne ovde, gde nema smisla jer ionako samo kopira ono što ja kažem, samo malo izvrne (svinja - tele; popularnost - tržište; itd) već možemo fizički, javno, na nekoj tribini.
lijepo je što ste se smuvali, ali teleća ploča će morati bez klina
prosto osjećam transfer blama da vam bilo šta više napišem :)
Quote from: Labudan on 10-06-2022, 19:18:32
prosto osjećam transfer blama da vam bilo šta više napišem :)
Eto, pružam ti priliku da vratiš blam tamo gde misliš da mu je mesto, javno.
Quote from: dark horse on 10-06-2022, 19:10:05
Da, ali to je kriterujum po kojem se gleda, i po kojem je naprimer i Eko bestseler pisac. Jedno masovno popularno delo je sasvim dovoljno da bude dokaz da se pisac približio masama, tj. mediokritetskoj publici, ili što bi Šopenhauer rekao pisanju za budale.
Ako hoćeš jači primer, eto ti Dikens. Ali, to ti je to prokletstvo, što je pisac više uspevao da se približi mediokritetima, to će se lakše osporiti da je bio veliki. Pogotovo što Dikens na našim prostorima nikad i nije bio toliko popularan, a svakako ne cenjen, kao na anglofonim.
Kod nas imaš ruse, Dostojevski, Tolstoj, Čehov. Eto ti Tolstoj kao alfa primer toga što ti tražiš, i velik i popularan. Gde ćeš popularnijeg od njega, kad Holivud i danas snima nove verzije Anu Karenjine.
Sve tačno.
Meni Dikens spada u omiljene pisce, ali nisam hteo o njemu pošto mi je lako naći argumente protiv tradicionalnog domaćeg pogleda na njega, ali onda bismo tek išli okolo-naokolo...
Ne treba zanemariti ni generacijske razlike, što je verovatno i osnovni razlog što se Bata ovako ubedljivo ne slaže... ali dobro, na njemu svet ostaje... :)
Ne znam, ima i mlađih ljudi koje vole starije stvari, a ovo što je on stavio i nije toliko sveže. Čitaju ljudi i Margaret Atvud, i Džordža Sondersa, i Harukija Murakamija, i Pitera Kerija, i Dž.M. Kutsija, i svašta nešto napisano u poslednjih 30-40 godina. Da li je to dobro? Nešto od toga jeste, ali jako je teško objektivnije suditi o tekovinama našeg doba. Neka to ostane budućim generacijama.
A ove godine 100-godišnjica Prustove smrti, koji je bio, jelte, suprotno od "popularnog"! :)
Nisam ga mnogo čitao, ali razumem zašto ga mnogi cene; čuo sam dobre argumente, i ne mogu da ih zanemarim. Poznanik, koji je veliki fan Prustovog opusa, nikad nije uspeo da me ubedi da ga čitam dublje; smatrao sam da nemam vremena za to, jer imam i druge prioritete i druga interesovanja. Ali je uspeo da me ubedi da čitam Džejn Ostin. Rekao je samo "ako hoćeš zdrav pogled na jaz između muškaraca i žena..." i to mi je bilo dovoljno.
E sad, Ostin je primer za ovo o čemu pričamo, o "veličini". Prva je spojila radnju i (dublju) karakterizaciju u zapadnoj književnosti. Prva je uvela naratora koji vidi sve, a po potrebi ulazi u misli pojedinih likova, i onda izlazi iz njih. Tolstoj je to uzeo od nje; bez nje čitav realizam pada, jer su mnogi kopirali njen pristup. A i piše vrlo dobro. Da li će se nekome svideti tema, da li će mu biti dosadno, to je drugo pitanje, ali subjektivnije od svega što sam do sada pomenuo. Harold Bloom je stavio u "zapadni kanon", i sa razlogom - na stranu to što ni on sam nije mnogo verovao u nepromenljivost imena u njemu, i uradio je to na zahtev izdavača.
Ne znam, moguće da je Bata sada suviše mali da shvati da je i Dostojevski bio popularan pisac, koji je svoje romane prvo pisao u nastavcima, pa tek znatno kasnije objavljivao integralno. Verovatno od Dostojevskog ništa ne bi ni bilo, da nije oženio svoju stenografkinju koja mu je pomagala da svoje spise sastavi. Tad nije bio kompjutera, a Dojstojevski je pride bio i kompulsivno-opsesivni kockar, koji je svoje pisanije masno prodavao da bi imao pare za svoj porok.
To pisanje u nastavcima su praktikovali i Dikens i Stiven King, velike pare se tako oduvek uzimale. To ti je telenovela nivo serijalizovanog plasiranja sadržaja za mase.
I onda dođe mali Bata i napiše "niđe popularnosti". :(
(https://bilderupload.org/image/96e069098-001vjec.jpg)
vjenceslav cizek -
krvopisi predsvanuca
buenos aires, 1989., 62 str., meki uvez (2. izd. zg 1990.)
sok od kishe
naklada jurcic, zagreb, 2001., 96 str., meki uvez
cita se poezija, t.j., obnavlja cizek. vjenceslav cizek, vrlo neobican disident, zanimljiv covjek, pjesnik koji visestruko robijao, prvi put zbog pjesmice:
"svatko od nas glavu da ima, s kojim to pravom. priznajte sami sasvim je dosta, narod s jednom glavom."
amensti internesnl, zatvorenik savjesti, robije, logori, otmice, sve dok na kraju nije uvjetovan zapadnjacki kredit jugokomunistickoj diktaturi otpustanjem cizeka iz zatvora. no problem: hoce li cizek htjeti izaci iz logora ako ga "pomiluju"?
ako nekog zanima, postoji online vrlo zanimljiv intervju upravnika zenickog logora sa cizekom iz 1988.:
Vjenceslav Čižek - hrvatski Mandela (https://www.hkv.hr/hkvpedija/iseljenistvo/24943-vjenceslav-cizek-hrvatski-mandela.html)
svescice koje citam odlicne, u krvopisima i lijep osvrt malkice dugec na cizeka, a sok od kishe sadrzi i odlicnu bibliografiju, gdje izmedju ostalog i cizekova knjiga koja obradjuje zenicko zatocenistvo navedena pod izvornim naslovom: medju nakotom zloduha, dok je knjiga izasla kao u raljama zloduha (https://www.matica.hr/knjige/u-raljama-zloduha-410/).
(https://bilderupload.org/image/fd5a31445-001ss.jpg)
miloje s. aranicki - rastko nemanjic - der heilige sava
(rastko nemanjic - sveti sava)
düsseldorf, 1963., 48. str., brosura
nacela se brosura na njemackom iz 1963. o svetom savi. sinoc nisam bas pohvatao konce, presao tek uvodnike od kojih imamo cetiri. dva na srpskom, dva na njemackom. ovako nekako: predgovor na srpskom, pa predgovor izvornom izdanju iz 1940. na njemackom, pa predgovor drugom, skracenom izdanju na srpskom, pa konacno skraceni predgovor predgovora drugog skracenog izdanja na njemackom. dobro.
opcenito mi djeluje prilicno zanimljivo, autor ili autori, nebitno, odlicno barata(ju) njemackim, uz blage iznimke, nijanse koje unose mnogo ljepote u stivo.
da ne zaboravimo i da su Amerikanci i Njemci u toku Hladnog rata finansirali razne srpske i hrvatske dijaspore, ustaše i četnici su postali freedom fighteri, bukvalno im nije bilo bitno što finansiraju fašističke organizacije samo da su protiv komunizma
tu se negdje i zosko zapatio
(https://www.laguna.rs/_img/korice/4135/djavo_i_njegovi_andjeli-kurt_flas_v.jpg)
https://www.laguna.rs/n4135_knjiga_djavo_i_njegovi_andjeli_laguna.html
počeo i odlična stvar za sada
najzanimljivije što je iskopao je sukob Kanta i Getea oko Kantovog teksta o radikalnom zlu. Jedino što Flaš ne ide baš u detalje kako se Kant suprotstavlja Faustu, ali da je uopšte postojala ovakva debata mi je zapanjujuće, i intrigira me da kopam to sam kad nađem vremena
Odoleo vremenu nacista ali ne i savremenom dobu: Zabranjen indijanski junak Vinetu (https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2022&mm=09&dd=03&nav_id=2207428)
u skladu nedavne vijesti cita se djecja literatura, vinetu.
(https://bilderupload.org/image/931a38849-vin4ab50afd6dcc95fcb64638.jpg)
karl may - vinetu 1-4
haffmans, itd., 4 knjige u suberu plus
IV izvornik
za ljubitelje lijepe pisane rijeci, djecje literature na kojoj odrasli (ili manje odrasli), savrseno aktualno reizdanje vinetua u haffmansa, sve pri urednistvu vickastog urednika cvijeca zla.
moram nahvaliti izdanje iz nekoliko razloga:
prvo, vjerodostojni pretisak izvornih izdanja. tu su vinetu 1-3 bez intervencija koje krenule jos od 1920. pa se nizale.
drugo, broj cetiri (koji u izvorniku cini 33. i zadnji broj k.m. putopisa) vickasto zamijenjen "blagom u srebrnom jezeru".
trece, fantasticna prilika procitati zabavnu literaturu bez cenzure, koja je, primjerice u yu, sakatila price u vrlo znacajnom postotku, i do 50% obima, dok drugdje do 10-20%.
znaci, aktualno reizdanje konacno vjerno prati izvornik:
(https://bilderupload.org/image/0ae039827-vinetu.jpg)
a lako se cita, nije u frakturi. jest', kao zabranjuje se iz nekih mutnih razloga koje se bas i ne komunicira onako najjasnije, ali draz je utoliko veca, ili?
pa, dokucite razlog zasto se omiljena djecja literatura kao pokusava zabraniti... sve je to vrlo komplicirano...
Jaro ja digo frku jesi li ziv a ti tako bez objasnjenja
sta ces, zene, nesnosna stvorenja. bar da sam imao koronu, ali ne. :cry:
Ovaj čovek je neuništiv. :(
Avaj, da nije njega, paučina bi se ovde hvatala. Jeste da tamani paukove nuklearnim oružjem, ali moram vas malo animirati, o Sagitaši!
Ima knjiga kojima se stalno vraćam, iz različitih razloga. I ovih dana sam ponovo uzeo u ruke - nije da sam je mnogo ispuštao -
The Best Poems of the English Language, antologiju najboljeg i najreprezentativnijeg na engleskom jeziku, koju je uredio Harold Bloom. Ova ima podnaslov
From Chaucer through Robert Frost. I pre nego što kažem išta o tome, moram da naglasim, s obzirom da čak i obrazovani ljudi imaju problem sa percepcijom i pažnjom, da je takvo ograničenje ove knjige vrlo jasno nagovešteno od početka. Blooma ponekad optužuju da se izgubio u prošlosti i da ne ceni ništa savremeno, ali to jednostavno nije tačno. Mnogo puta je obznanio svoje divljenje prema Johnu Ashbury-ju, Ann Carson i Britancu Geofrey-ju Hillu. (Od njih troje sada je samo Carson živa i u igri za Nobelovu nagradu.) Ali ova antologija se završava sa pesnicima koji su rođeni tik pre 1900, i koji su bili aktivni u prvoj polovini XX veka.
Ali zašto uopšte poezija? Kome to treba? Blum je pisao knjige na tu temu, ali to su druge knjige. U ovoj je to datost. Evo šta njegov uzor, Doktor Samuel Johnson, kaže na tu temu, onako kako je to opisao James Boswell u svojoj knjizi The Life of Samuel Johnson, majci svih modernih biografija.
Quote
We talked of translation. I said, I could not define it, nor could I think of a similitude to illustrate it; but that it appeared to me the translation of poetry could be only imitation.
JOHNSON. 'You may translate books of science exactly. You may also translate history, in so far as it is not embellished with oratory, which is poetical. Poetry, indeed, cannot be translated; and, therefore, it is the poets that preserve languages; for we would not be at the trouble to learn a language, if we could have all that is written in it just as well in a translation. But as the beauties of poetry cannot be preserved in any language except that in which it was originally written, we learn the language.
Sama antologija počinje esejom koji se zove The Art of Reading Poetry, i u njemu Blum opisuje poeziju kao "figurativni jezik", što će reći, jezik koji ne koristi bukvalna, osnovna značenja. I koristi primer koji je Owen Barfield pokazao, o etimologiji reči
ruin. Ova je nastala iz latinskog glagola
ruo, preko francuskog jezika i Čosera. Elem, nama Srbima bi sada dobro došao jedan domaći Čoser, koji bi uzeo ovaj haos modernog govora i njime ojačao srpski jezik. Hrvatima isto. Onda su drugi pesnici kroz istoriju prilagođavali, menjali, i stvarali značenja. Na primer, Šekspir:
"The noble ruin of her magic, Antony."
Iz
Antonija i Kleopatre, jašta.
Ali ovo samo pokazujem zašto dajem značenje poeziji. Ukratko, to je esencija jezika. A sada ono o čemu sam hteo da pričam.
Ova antologija nije namenjena čitanju od prve do poslednje strane, već kako vas šta zainteresuje. Preko 100 pesnika, uz par anonimnih, složenih hronološki, sa uvodima i biografijama i izborom poezije. Preko 1000 stranica, uglavnom poezije. A Blumove komentare je uvek poučno čitati, a često i zabavno. A često su i kontroverzni, mada je meni iskustvo pokazalo da se u većem broju takvih slučajeva slažem sa njim, a ne sa protivnicima, jer Blum je samo ojačao instinkte koje sam već imao pre kontakta sa njegovom kritikom poezije.
Evo koja reč o Pou (Po, kao u Edgar Alan Po, ne Pu, kao u Vini Pu, da ne bude zabune):
QuotePoe is a bad poet, a poor critic and a dreadful prose stylist in his celebrated tales.
I šta ćemo sad?
Da je Po bio loš pesnik, to je jasno. Suviše slab rečnik, suviše ponavljanja, suviše imitiranja drugih. Prvo sam pomislio da me podseća na Kolridža, pa sam onda pomislio na Vordsvorta, ali Blum kaže da je u pitanju Bajron, a ja se sa Blumom, koji je imao fotografsko pamćenje i znao većinu ove poezije napamet, ne bih sporio oko toga.
Međutim, o Pou dalje kaže:
QuotePoe is also inescapable.
Pošto je Po loš stilista, prevodi njegovih dela mogu da budu bolji od originala. Ali otkud onda njegova popularnost? Bloom:
QuotePoe is not a parodox, but a tribute to the power of myth.
Sa ovim bi se složili neki antropolozi koji tvrde da mit ne zavisi od naracije, od načina pripovedanja. (Ne sećam se ko je to prvi rekao, ali kladim se na Malinowskog. Jeste videli? Spajam moderni oblik podizanja adrenalina sa Čistom akademijom!)
Poe je rođen 1809, a to je godina rođenja i pesnika zbog kojeg sam uzeo antologiju ponovo u ruke - iako sam mogao naći još 50 razloga da je uzmem. Konkretan povod je bio to što sam slušao recitovanje poezije Alfreda Tenisona (Alfred Tennyson).
Izgovaranje ili čitanje poezije naglas znatno doprinosi njenom razumevanju i daje joj na snazi, ali to je sad druga priča, koju neću ovde večeras pričati. A kada to radi profesionalni glumac - divota!
Ali pre Tenisona, bacio sam pogled na Kitsa (John Keats), jer je Tenison bio "kitsovski pesnik", a i povremeno čitam njegovu poeziju.
Kitsovu biografiju nije lako čitati, uvek me ražalosti. Jedna nesreća za drugom. Den Simons se bavio njegovim radom, to znate. Svi znaju Dena Simonsa. Ali napraviti izbor Kitsove poezije nije posebno teško, jer je on sve što vredi napisao u periodu od godinu dana, pre nego što ga je očaj suviše odvukao od vrela inspiracije. Dakle, ono što Blum ovde stavlja je uglavnom ono što svi pominju kao najbolje od pesnika.
Međutim, Blum za Kitsa kaže sledeće:
QuoteIt seems justified to observe that Keats has the most secure and uncontested reputation of any poet since the Renaissance, an astonishing eminence for a unique but flawed artist who did not live long enough to perfect more than a handful of works.
Tenison je bio spona između Kitsa i kasnijih Pre-Rafaelita i "estetičara" (tu spada i Oskar Vajld, ali on nije značajan kao pesnik), a odatle vodi puteljak ka Danseniju i Tolkinu. Čitati Kitsovu
La Belle Dame Sans Merci i Tenisonovu
The Lady of Shalott jednu za drugom je lekcija iz romantične poezije koja se ne zaboravlja lako. Pardon, nisam "čitao", pošto Blum nije uvrstio ovu potonju u antologiju. Slušao sam je, jer je uvrštena u audio-kolekciju Tenisonove poezije koju sam pomenuo. Ali mogao je i Blum da je uvrsti - to nije bilo toliko pitanje ukusa koliko prostora. Tenison je, kako Blum priznaje, imao izuzetan odnos kvaliteta i kvantiteta, mnogo bolji od većine pesnika. Njegova poezija je uvek elegična, a Toru Takemicu nas je učio da je tuga najjače osećanje (ne strah). Njegova melanholija nije osećanje buntovnog klinca koji je depresivan jer svet nije kakvim ga je zamišljao, već je to osećanje zrelog čoveka koji je izgubio nešto dragoceno.
Blumovi uvidi su jedan od razloga da se ovo čita - osim same poezije, naravno. Tenison je imao podeljenu prirodu; njegov moralni instinkt i njegovo srce su ga vodili u različitim pravcima. Hvalio je Vergilija; zvanično je bio neprijateljski nastrojen prema Lukreciju, ali potajno i nesvesno je kušao i njegovo vino.
QuoteA reader who knows no Latin and so cannot read Vergil has lost a great deal, but it is Tennyson's triumph that any such reader can remedy the loss by reading Tennyson, who richly sustains the comparison.
Iako ne volim takva poređenja, poput "američki Tolstoj", jer su uglavnom površna i prikazuju nam lenjost uma u svoj njenoj slavi, poređenje Tenisona sa Vergilijem nije nešto što se čuje svaki dan, ili čak svaki milenijum. Pa kako se ja nisam toga setio? Avaj, valjda zato što ne znam latinski... osim ovog: risus ante portas!
Ima još dosta toga o Tenisonu što Blum nije pomenuo, ali nije ni morao, niti mogao na tako malo prostora. Na primer, on je bio možda prvi koji je znao zvučnost, boju, i težinu svake reči u engleskom, i to ga je načinilo neprevaziđenim stilistom. Osim u slučaju reči
scissors, koja ga je zbunjivala, ne znam zašto.
Hoćemo i neki opis, analizu, interpretaciju, ili makar palamuđenje na temu uticaja ove pesničke struje na kasniji žanr fantazije (fantasy)! Dokle više samo horor, horor, horor...
Osim toga, voleo bih i druge slične antologije da vidim, opipam, pročitam; da vidim da su stvarne. O francuskoj poeziji, španskoj, srpskoj...
Ima jedna anegdota koju je Blum negde pomenuo. Poznato je da Blum smatra Igoa "najmoćnijim" francuskim pesnikom ikada, iznad Bodlera ili bilo koga drugog. (Da ne ulazimo sad u to šta "najmoćniji" znači.) Jedan njegov poznanik, u doba pričanja već mrtav - nije pomenuo njegovo ime, ali kladim se na Deridu - i on su pričali o poeziji, i Blum je rekao to za Igoa, na šta se njegov sagovornik nasmešio i rekao "Ali on jer za decu", možda u smislu da ovog uče deca u školi, dok je prava, ozbiljna poezija valjda za stariji uzrast.
Htedoh svojevremeno da Deridi napišem figurativno pismo sa jednom zagonetkom, ovde potpuno objašnjenom i prevedenom na srpski:
Šta je čovek sa 10 godina?
Dečak.
A šta je čovek sa 16 godina?
Budala.
Slično važi i za poeziju.
O neslaganju sa T.S.Eliotom drugi put.
Where youth grows pale, and spectre-thin, and dies;
where but to think is to be full of sorrow
and leaden-eyed despairs
(Keats,
Ode to a Nightingale)
Quote from: ridiculus on 03-10-2022, 00:47:44
Osim toga, voleo bih i druge slične antologije da vidim, opipam, pročitam; da vidim da su stvarne.
...
tebi sigurno ne treba hint, mozda si i citao, ali od domacih stvari lijepo ide uz prilog, neovisno poezije, prosto da se zaokruzi stvaralastvo: viktor zmegac (https://hr.wikipedia.org/wiki/Viktor_%C5%BDmega%C4%8D).
(https://bilderupload.org/image/a9cf48713-001zme.jpg)
u biti, tko nije iznimni talenat, jedan od milijun, malo nadahnut, u danasnje vrijeme ne bi trebao ni pomisljati na (ozbiljno) pisanje prije no upije ova dva rada. ako ne zeli proizvesti tek dio prolazne mode.
QuoteZa novo, treće izdanje knjige Povijesna poetika romana autor Viktor Žmegač rukopis je znatno proširio, osobito u poglavljima o 19. i 20. stoljeću. Autor je ugradio i kritičke osvrte na neke nove poetološke tekstove, a u knjigu je integrirao i nove spoznaje stečene prilikom pisanja njemačke verzije rukopisa Der europäische Roman. Geschichte seiner Poetik, 1990., koji je dosad objavljen u dva izdanja. To se izdanje, naravno, u pojedinim poglavljima uvelike razlikuje od hrvatskoga, jer je prije svega prilagođeno zahtjevima njemačkih čitatelja. Treće hrvatsko izdanje u mnogočemu se približilo knjizi napisanoj na njemačkome jeziku, i to znatno više negoli drugo zagrebačko izdanje iz godine 1991. Matičino izdanje sadrži i niz odlomaka, mahom o najnovijoj građi, koji se ne nalaze ni u njemačkoj publikaciji. Na adekvatan način dopunjena je i bibliografija.
QuoteStrast i konstruktivizam duha - Vrsno znanstveno i kulturološko djelo o temeljnim umjetničkim pokretima prošloga stoljeća i njihovim manifestacijama u književnosti, glazbi i slikarstvu, jasnim i preciznim analizama potkrepljuje polaznu autorovu tezu da se bez poznavanja prvih triju decenija 20. stoljeća ne može shvatiti današnja umjetnost. Deklarativno antimimetična i radikalno suprostavljena dotadašnjim tradicijama, nova je umjetnost prekinula kontinuitet »ulančavanja« i logična smjenjivanja stilskih pravaca po imanentnim zakonima umjetnosti, uvodeći kao temeljno estetsko načelo simultanizam ‒ »pluralizam koncepcija i modela koji supostoje na umjetničkoj sceni«.
Zahvaljujući Žmegačevoj erudiciji i intermedijalnim uvidima, čitatelj će lako uočiti mehanizme kojima su suvremeni umjetnici postmodernizma apsorbirali brojne elemente iz avangardnih pokreta s početka 20. stoljeća, oslanjajući se pritom na varijaciju, reciklažu, tautologiju i repeticiju kao jedine elemente umjetničkog izražavanja preostale nakon ekspresionističke, fovističke, futurističke, dadaističke i nadrealističke umjetničke prakse.
Žmegačeva knjiga pionirsko je djelo u komparativnome proučavanju djelomice i nepoznate ili manje poznate građe umjetničke avangarde u Hrvatskoj i Njemačkoj kao važnih sastavnica jednog od najvažnijih razdoblja u povijesti europske i svjetske kulture.
Quote from: ridiculus on 03-10-2022, 00:47:44
Avaj, da nije njega, paučina bi se ovde hvatala. Jeste da tamani paukove nuklearnim oružjem, ali moram vas malo animirati, o Sagitaši!
Hmm. Pa nije ovaj sajt mnogo manje mrtav od nekih drugih mesta. Npr. Komarčić. S jedvitom jadom odgledah tribinu o Sendmenu, većinom trajanja sam bio JEDINI online gledalac mučenja koje je trajalo skoro sat. Mada, istini za volju live jeste delovao trunčicu dinamičnije, otprilike tri čoveka, ako ne računamo ove što su vodili tribinu. Ali, opet, svodi se na koncept "dobri drugari razmenjuju utiske dok to ne prati niko osim njih".
Quote from: dark horse on 03-10-2022, 01:21:00
Quote from: ridiculus on 03-10-2022, 00:47:44
Avaj, da nije njega, paučina bi se ovde hvatala. Jeste da tamani paukove nuklearnim oružjem, ali moram vas malo animirati, o Sagitaši!
Hmm. Pa nije ovaj sajt mnogo manje mrtav od nekih drugih mesta.
Mislio sam konkretno na ovu temu.
Dobro, to da, mada je po mom mišljenju kvalitet puno opao ako se zadnjih desetak strana ovog topika uporede sa prvih desetak...
ti sandmane, da parafraziram mehana, zelis reci da je to nesto lose? ili nedostaje "dobri drugari razmenjuju utiske dok to ne prati niko osim njih"?
bolje priznaj da ne volis zabranjeno voce, vinetua...
Volem Vinetua, al ne volem politizovanje... sve ti se na temi vrti oko nacizma... :lol:
Quote from: džin tonik on 03-10-2022, 01:19:08
Quote from: ridiculus on 03-10-2022, 00:47:44
Osim toga, voleo bih i druge slične antologije da vidim, opipam, pročitam; da vidim da su stvarne.
...
tebi sigurno ne treba hint, mozda si i citao, ali od domacih stvari lijepo ide uz prilog, neovisno poezije, prosto da se zaokruzi stvaralastvo: viktor zmegac (https://hr.wikipedia.org/wiki/Viktor_%C5%BDmega%C4%8D).
u biti, tko nije iznimni talenat, jedan od milijun, malo nadahnut, u danasnje vrijeme ne bi trebao ni pomisljati na (ozbiljno) pisanje prije no upije ova dva rada. ako ne zeli proizvesti tek dio prolazne mode.
QuoteZa novo, treće izdanje knjige Povijesna poetika romana autor Viktor Žmegač rukopis je znatno proširio, osobito u poglavljima o 19. i 20. stoljeću. Autor je ugradio i kritičke osvrte na neke nove poetološke tekstove, a u knjigu je integrirao i nove spoznaje stečene prilikom pisanja njemačke verzije rukopisa Der europäische Roman. Geschichte seiner Poetik, 1990., koji je dosad objavljen u dva izdanja. To se izdanje, naravno, u pojedinim poglavljima uvelike razlikuje od hrvatskoga, jer je prije svega prilagođeno zahtjevima njemačkih čitatelja. Treće hrvatsko izdanje u mnogočemu se približilo knjizi napisanoj na njemačkome jeziku, i to znatno više negoli drugo zagrebačko izdanje iz godine 1991. Matičino izdanje sadrži i niz odlomaka, mahom o najnovijoj građi, koji se ne nalaze ni u njemačkoj publikaciji. Na adekvatan način dopunjena je i bibliografija.
QuoteStrast i konstruktivizam duha - Vrsno znanstveno i kulturološko djelo o temeljnim umjetničkim pokretima prošloga stoljeća i njihovim manifestacijama u književnosti, glazbi i slikarstvu, jasnim i preciznim analizama potkrepljuje polaznu autorovu tezu da se bez poznavanja prvih triju decenija 20. stoljeća ne može shvatiti današnja umjetnost. Deklarativno antimimetična i radikalno suprostavljena dotadašnjim tradicijama, nova je umjetnost prekinula kontinuitet »ulančavanja« i logična smjenjivanja stilskih pravaca po imanentnim zakonima umjetnosti, uvodeći kao temeljno estetsko načelo simultanizam ‒ »pluralizam koncepcija i modela koji supostoje na umjetničkoj sceni«.
Zahvaljujući Žmegačevoj erudiciji i intermedijalnim uvidima, čitatelj će lako uočiti mehanizme kojima su suvremeni umjetnici postmodernizma apsorbirali brojne elemente iz avangardnih pokreta s početka 20. stoljeća, oslanjajući se pritom na varijaciju, reciklažu, tautologiju i repeticiju kao jedine elemente umjetničkog izražavanja preostale nakon ekspresionističke, fovističke, futurističke, dadaističke i nadrealističke umjetničke prakse.
Žmegačeva knjiga pionirsko je djelo u komparativnome proučavanju djelomice i nepoznate ili manje poznate građe umjetničke avangarde u Hrvatskoj i Njemačkoj kao važnih sastavnica jednog od najvažnijih razdoblja u povijesti europske i svjetske kulture.
Nisam čitao, ali tematika ove druge knjige mi je zanimljiva i donekle poznata. Skoro je na drugom forumu bila rasprava o tome šta nam sledi (metamodernizam?), gde sam ja tvrdio da je postmodernizam u književnosti neumesna šala, produženje ili agonija modernizma, mada možda ne tim rečima i ne tim redosledom :lol: Ključ za sve to je u prvom delu XX veka.
I kad je već pomenut nemački (jezik i književnost), a ja sam prethodno pomenuo latinski, evo nečeg na šta možda naletiš, s obzirom da je originalno napisano na nemačkom:
(https://i.imgur.com/2kEM3kql.jpg) (https://i.imgur.com/YuM1rTfl.jpg)
Nisam čitao, ali sam uspeo da bacim pogled, i mnogi se klanjaju Curtiusu do zemlje na učenosti i temeljnosti. Mislim da bi Black Swan pao mrtav od depresije i iscrpljenosti pre nego što stigne da napiše koju lošu, u očajničkom pokušaju da dosegne tastaturu - toliko je ova knjiga nabijena informacijama koje prosečan svet ne zanimaju. Ali zapravo ukazuje na jedinstvo evropske književnosti.
Quote from: ridiculus on 03-10-2022, 11:55:32
Nisam čitao, ali tematika ove druge knjige mi je zanimljiva i donekle poznata. Skoro je na drugom forumu bila rasprava o tome šta nam sledi (metamodernizam?), gde sam ja tvrdio da je postmodernizam u književnosti neumesna šala, produženje ili agonija modernizma, mada možda ne tim rečima i ne tim redosledom :lol: Ključ za sve to je u prvom delu XX veka.
Koji je to forum na kom se raspravlja o takvim stvarima? :lol:
(može i u dm ako ne želiš javno reći)
Pa da, teško da ćeš takve rasprave naći na vidnim mestima na javnim forumima. Obično je gurnuto u neki podrumski deo.
Stripovi.com, sekcija Umetnost. Lako ćeš naći tamo.
http://www.znaksagite.com/arhiva/linkovi/donji.html (http://www.znaksagite.com/arhiva/linkovi/donji.html)
Ima par linkova ovde, mislio sam da se taj forum nalazi tu, ali zapravo nema stripovi.com. Treba osvežiti ovu stranicu, Bobane, reaguj!
Uzgred, kada klikneš na neki link brauzer kaže da si još uvek na sajtu Znaka Sagite. Vrlo sumnjivo ponašanje.
Još malo o poeziji.
Alfred, Lord Tennyson je bio istovremeno i VELIK i POPULARAN pesnik. Amen. Dobar deo XIX veka se može nazvati "dobom Tenisona". Popularnost nije došla odmah, ali je došla, i kažu da od pesnika niko osim Bajrona nije bio toliko čitan. 1850. postaje zvanični pesnik krune, pesnik-laureat, i time, kao što Blum kaže, institucija, što ostaje sve do smrti, 1892. Imam utisak da ga danas manje pominju upravo zbog toga, jer se priča odmah svede na kukanje o nepravdi britanskog imperijalizma, što je zapravo nepravda prema Tenisonu, koji je bio pametniji nego što takav odnos sugeriše.
(https://i.imgur.com/NLCzOvgm.jpg)
Doduše, nisam ni ja znao kako ću da reagujem na njegove pesme napisane u čast krune ili nacije - koje su manji deo njegovog opusa, potrebno je naglasiti, iako su možda najpristupačnije, budući pisane za mase. Ali Charge of the Light Brigade je vrlo svedena u tom pogledu, i imamo i ovakve stihove:
Theirs not to make reply,
Theirs not to reason why,
Theirs but to do and die.
Into the valley of Death
Rode the six hundred.
Ovde mi je bilo palo na pamet da nema šanse da Robert Howard nije čitao ovu pesmu i da nije uticala na njega.
Ali Tenison je u ranoj fazi, pre nego što je umro njegov blizak prijatelj Hallam, bio high romantic, i D.H.Lorens reče da te njegove rane pesme mora da je napisao neki daemon, čiji se tragovi neće izgubiti ni kasnije u Tenisonovoj karijeri.
U ranim kolekcijama njegove poezije ima dosta pesama naslovljenih ženskim imenima, i to mi je odmah prizvalo u misli Cocteau Twins. Blum u svojoj antologiji daje Marianu, jednu od najboljih, ali Tenison takođe ima i The Lotos-Eaters, koja svojom temom predviđa kasniju psihodeličnu muziku - gde, naravno, spadaju i pomenuti Cocteau Twins.
Death is the end of life; ah, why
Should life all labour be?
Let us alone. Time driveth onward fast,
And in a little while our lips are dumb.
Let us alone. What is it that will last?
All things are taken from us, and become
Portions and parcels of the dreadful past.
(Ove reči Tenison stavlja u usta jedačima lotusa, praočevima današnjih ljubitelja psihodeličnih supstanci.)
Čitajući delove The Idylls of the King, ciklusa pesama o kralju Arturu, - gde spada i Morte d'Arthur, koju Blum takođe daje u celosti - odmah je primetna sličnost, da ne kažem istovetnost, sa Boormanovim Excaliburom, ali to verovatno sledi iz zajedničkih izvora, tj. od Thomasa Malorija (kojeg nisam direktno čitao, već samo u prepričanoj formi). Ali Tennyson je vizuelno upečatljiviji od Boormana - koliko god se to činilo čudnim, s obzirom na razlike u mediju.
Scena iz filma kada Ekskalibur odlazi u jezero odakle je došao:
https://youtu.be/XwK90ecdrXg?t=38 (https://youtu.be/XwK90ecdrXg?t=38)
Ista scena iz pesme (koja je pisana bez rime):
So flashed and fell the brand Excalibur:
But ere he dipped the surface, rose an arm
Clothed in white samite, mystic, wonderful,
And caught him by the hilt, and brandished him
Three times, and drew him under in the mere.
Na Tenisonovoj verziji priče se napajao Howard Pyle, a na njegovoj verziji se napajao Harold Foster, tako da ste u Princu Valijantu čitali pomalo od Tenisona. Dosta od njegove slikovitosti i rečnika je nastavilo da živi u T.S.Eliotu, priznavao ovaj to ili ne.
Evo veze između Tenisona i Džona Kenedija:
https://www.youtube.com/watch?v=x6VVXCMzmNc (https://www.youtube.com/watch?v=x6VVXCMzmNc)
A evo i Stephena Colberta na istu temu:
https://youtu.be/aJb_zJbJ7FI (https://youtu.be/aJb_zJbJ7FI)
Blum u antologiji posle Tenisona predstavlja Edwarda Fitzgeralda, koji je ovome bio prijatelj, a poznat je kao prevodilac pesama Omara Hajama. Zapravo, dosta prostora u antologiji je uzeo The Rubaiyat of Omar Khayyam, neuobičajeno mnogo s obzirom da je u pitanju prevod. Ali Ficdžerald je bio pod velikim uticajem Tenisona, posebno In Memoriam, i Blum kaže da je prevod Rubaiyata najpopularnije pesničko delo na engleskom. Interesantno je znati da Hajam nije bio poznat u rodnoj Persiji kao pesnik, i da je taj krug zatvoren tek sa prevodom.
Još jedan značajan Tenisonov prijatelj je bio Edward Lear, pre svega slikar, ali i pesnik besmislenih stihova, koji će postati kamen-temeljac dečije poezije. Njegova fotografija pokazuje da je bio zakkov predak, ili, u fantastičnijoj varijanti, sam zakk koji je nekako našao načina da ode u prošlost:
(https://i.imgur.com/SyO5Ebum.jpg)
A onda su tu prerafaeliti, pre svega brat i sestra Rossetti. Christina Rossetti, koju Blum smatra jednom od najvećih britanskih pesnikinja ikad, mi je takođe u fokusu interesovanja, budući poseban spoj senzualnog i religioznog. Posebno njena fantastična i dugačka pesma Goblin Market, koja se lepo nadovezuje na radove Keatsa i Tennysona.
(https://bilderupload.org/image/cdd072153-001ip.jpg)
iljf / petrov - zlatno tele
sareni ducan, koprivnica, 2018., 360 str., tvrdi uvez, 99 kuna
prijevod: vladimir geric (https://hr.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Geri%C4%87)
rat u ukrajini prekinuo je citanje vinetua.
povukla me zelja vratiti se zlatnom teletu koje ispod naizgled trivijalne radnje u detalju nudi vrlo dubok uvid u elementarni mentalni sklop raznih aktera, sve jos i geografski ispravno. vrhunska karakterizacija pojedinih aktera, iako bi povremeno moglo djelovati naivno. ludilo, kalkulirano ludilo, ludilo izvan kontrole i ludilo iz raznih perspektiva, savrseno uhvaceno u rijec.
"klijenta treba moralno razoruzati, ugusiti u njemu reakcionarne vlasnicke instinkte."
jedan biser u nizu, haiku, svidja mi se posebno jer precizno obuhvaca temelj 99% kanalizacije koja se vise od stoljeca slijeva iz bg-a na susjede, nauceno u sovjetskoj moskvi, a u medjuvremenu je i ostali svijet sagledao prednosti; lgbtskj, zeleni aktivisti i sl.
vrhunsko stivo, vrhunski prijevod.
Jaoj to imam od 1995
Misteriozno se pojavila u kuci kad sam se vratio iz izbjeglistva
Valjda neko iz haustora kad je bjezao ostavio kod nas 50ak knjiga...samokovlija gogolj perl bak edgar alan po...sve kompleti te tartarinova trilogija zlatno tele i veegilijeva smrt
dobra stvar. mislim, kad covjek danas pogleda mnoge komentatore raznih vijesti, prosto se osjeti da nikad nisu upoznali velikog kombinatora, nista ne razumiju. kod mene sad repriza svojevrsnog nastavka zlatnog teleta:
ne radi hosting slike
hans peter rullmann - krisenherd balkan
(hans peter rullmann - krizno zariste balkan)
Facta, Hamburg, 1989., 596 str., tvrdi uvez sa zastitnim uvitkom
suvisle i objektivne knjige o "nasoj regiji" na stranim jezicima u pravilu se mogu traziti povecalom i izbrojiti na prste jedne ruke, et-a. ovo je jedna od njih.
rullmann, bivsi korespondent velikih njemackih casopisa u beogradu, vrlo solidan um, 1970. u yu biva uhicen i strpan u zatvor pod optuzbom spijunaze za - varsavski pakt. onako, uobicajena yukom-konstrukcija u stilu drzte lopova, da ne duljimo.
relativno brzo biva otpusten, te se vraca u njemacku i posto je neukusnu zezanciju shvatio vrlo osobno postaje zakleti i vrlo aktivni neprijatelj banditskih yukom-bitangi. objavljuje u svim relevantnim novinama i casopisima, pokrece specijalizirani list oko hrvatskih pitanja, radi i kao sudski tumac u pitanjima azila za politicke emigrante i sl.
vrhunac vrlo plodnog rada predstavlja doticna knjiga iz 1989. koja na citanju ili sazeto organizacijski po nekim poglavljima (formalni naslov - stvarni podnaslov u smislu velikog kombinatora):
- jugoslavensko samoupravljanje ili privreda kaosa
- ustav ili kult tita
- titov uspon ili pocetak kraja
- titov raskid s moskvom ili uspostava sovjetskog satelita
ili meni osobno najdrazi
- jugoslavija u europi ili kein reich, kein volk, kein führer :cry:
596 stranica najnevjerojatnijih ostapbenderovskih anegdota iz svih zamislivih oblasti samoupravnog cuda, svih razina. pravi je uzitak provjeravati pojedine navode, pri cemu nije nimalo jednostavno dokuciti koje je sve izvore taj covjek morao imati. tipujem i na neke akte bnd-a.
primjer zlatnog teleta iz oblasti izdavastva:
autor navodi razne gluposti poput titovih "biografija", vrlo detaljno, jako solidno crta koncept, i onda krece u sporedne primjere manjih ob-a:
dane sijan - moc titove rijeci: koherentnost revolucije
sezdesete godine, budalastina dovitljivog umirovljenika u mnogo izdanja (pa i inozemnih) u nakladi od preko 100.000, vrhunska srpdacina, zarada preko 300k dem. na kraju sud (zavist ili los dogovor) i zatvor.
veseljko vidovic - tito svjetionik mira
1982., pjesmice drugu faraonu, razina toliko surealna, da je probudila sumnju (ili zavist?) u kolege momcila popadica, koji podnijeo tuzbu protiv vidovica u smislu da su pjesme toliko izrazajne poput ismijavanja, znaci diverzija na lik i djelo najveceg ostapa!
pa sudija branko seric u strahu dotaci slican predmet moli da ga partije odbace, da nije dovoljno nepristran. a ovi odbijaju, pa konacno sam sebe proglasava pristranim i predmet prebacuje na drugog sudiju...
odlican nastavak zlatnog teleta. rekao bih da mu knjigu lijevo-liberalna struja koja ubrzo nakog yu-rasula preuzima kormilo na zapadu doticnu nije nikad oprostila. danas je potpuno marginalizirana, kao i autor, cancel kultura. prikazao je u istinskom svjetlu nikad prezaljeno socijalisticko samoupravno cudo, velikog ljubimca idiota sa zapada. tako du su mu pred kraj pripisali kao desnicarske tendencije (klijenta treba moralno razoruzati) i sl.
knjiga ih je toliko dotakla da nije pomoglo ni sto pokrenuo pederski casopis, povukao se i na kraju odselio u maroko. :cry:
(https://bilderupload.org/image/e21e30164-001rul.jpg)
proradio hosting slika. elem, u sklopu cancel kulture i moje tvrdnje da je rullmanovo djelo opus magnum i the referenca na stranim jezicima u pogledu samoupravne jugoslavije, neoptereceno raznim goldsteinima ili beogradskim ekvivalentima za fantastiku, znaci tek istina i istina, osvrnuo bih se i na izdavaca koji kratko bljesnuo i ekspresno ugasen:
facta oblita (= zaboravljene cinjenice ili bolje: presucena istina)
rullmann, znaci kao navodni desnicar kako bi to danas zeljeli razni veliki "antifasisti" i kultura brisanja, knjigu je izdao u facta oblite, sve na poziv vlasnika koji inace poticao nekolicinu serioznih autora sa dubokim integritetom da istraze i u njega objave dvadesetak naslova poput:
jakob kurz - pljacka umjetnina u europi 1938-45
anna schlotterbeck - zabranjena nada - iz zivota jedne komunistkinje
pa razna djela koja se osvrcu na k(lj)ucnu banku ss-a: dresdner bank, te primjerice i
johannes ludwig - bojkot, izvlastenje, ubojstvo - arizacija njemacke privrede
sazeto, izdavacka kuca koja kratko bljesnula i objavila dvadesetak naslova, medju njima i rullmanovu knjigu o jugoslaviji, nastala je iz kruga nekolicine visokostrucnih novinara koji su cijenili profesiju u tolikoj mjeri da su napustili visedecenijski rad u vodecim njemackim tjednicima poput spiegela ili sterna - od muke i nepristajanja na sve izrazenije posrnuce u manipulaciju i laz doticnih medija. pri radu nisu pravili razliku izmedju nacional-socijalista i "internacional"-socijalista, znaci raznih frakcija duhovno iste bande ostapbenderovaca, pa se tako u drustvu nasli i osvrti na komuniste i na naciste, dva sijamska blizanca.
kako svjedoci ludwig (bojkot, izvlastenje, ubojstvo), facta oblita je u biti bila svjesna zajamcenog neuspjeha, izdavala niske naklade u iscekivanju reakcije (i opstrukcije) raznih bandi poput dresdner banke koje su isto djelovale i za nacizma i za demokracije, znaci akteri samo promijenili kaput. no ostale su, iako pod kulturom brisanja, vrlo vrijedne knjige i svjedocanstva, pa tako i rullmannova.
ludwig inace bijese od mladje generacije, te se "jos drzi", t.j. objavljuje i danas poglavlja knjige koja rezultat istrage oko "arizacije" jedne od najvecih njemackih pivovara, sve uz poglavlje "sta bijese od kljucnih aktera". koji je postao ministar, koji cijenjeni privatnik, a koji odlikovan kakvim ordenom u novoj, novoj njemackoj:
nacisti, banka i pivo (https://www.anstageslicht.de/themen/history/ignatznacher/)
uglavnom, to je drustvo rullmanna "desnicara", koji je opjevao identicni "mehanizam poslovanja" poput nacistickog, tek u jugokomunista.
sad jos treba dodati cinjenicu da je rullmann poslije desetljeca vrlo predane borbe za demokratizaciju pri posjeti hrvatskoj poslije prvih slobodnih izbora od strane tudjmanove ekipe vec sa aerodroma ekspresno otpremljen kao persona non grata (!), te uvrijedjen vise nikad nije posjetio hr.
u obranu hrvatske frakcije jugokomunista mora se biljeziti da su se vrlo solidno kretali u politici moguceg, pri razlazu sa srpskom frakcijom bande nisu upali u zamku nemoguceg ili idealnog, pa je tako razumljiv i postupak spram rullmanna koji je predstavljao beskompromisnu istinu u svjetskom okviru lazi.
jedno je politika moguceg, drugo predanost istini u knjizi. meni kao konzumetnu dobrog stiva odgovara rullmann, jer ne volim citati eseje za idiote, goldsteina i slicne - vrijedjaju.
Ajmo još malo o poeziji.
Theodor Adorno reče jednom da je pisanje poezije posle Aušvica varvarska stvar, ali mislim da se on ohoho-žestoko zbunio, i stavio je "pisanje poezije" umesto "bavljenje politikom".
Što se tiče evropskih jezika, odavno imam utisak da engleski ima najbogatiju i najraznovrsniju poetsku tradiciju. Ne samo zbog Amerike (ili Kanade, Australije, i drugih bivših kolonija), već i na nivou Velike Britanije. Mislim, ruska književnost se zaista izdvaja tek sa Puškinom, a engleska sa Čoserom, 400 godina ranije. Harold Blum kaže u antologiji koju sam pomenuo,
The Best Poems of the English Language, da je njemu jedan od glavnih kriterijuma za izbor bila čudnovatost,
strangeness, a ja bih dodao i raznovrsnost kao bitan aspekt. Francuzi takođe imaju bogatu književnu tradiciju, ali u njoj je poezija najslabija karika, kako priznaje i Paul Valery u jednom od svojih tekstova ("La situation de Baudelaire", 1924), dok je kod Engleza (iliti Britanaca, jerbo ima i Iraca i Škota) najjača, rekao bih, uprkos monumentalnoj nadmoći Šekspira u svetu drame (ili možda upravo zbog toga).
U pomenutoj antologije, sledećim pesnicima je dato najviše prostora, datim redom: Tennyson i Shelley sa po skoro 50 stranica; Whitman, Milton, Coleridge, Spenser, Wordsworth, Browning, Keats, Lewis Carroll... Da, Carroll je tu sa svojom genijalnom pesmom
The Hunting of the Snark, najluđom ikad napisanom za decu, a možda i šire. Šekspir je tek jedanaesti, ali Blum nije hteo previše da se zadržava na njemu (ovaj put). Što znači da ni posvećeni prostor nije bio apsolutno merilo važnosti ili značaja (ili uticaja), a to nam takođe govori i situacija sa modernim pesnicima. Za njih Bloom kaže:
QuoteThe major poets of the twentieth century, in Britain and America... Thomas Hardy, W.B.Yeats, D.H.Lawrence, Robert Frost, T.S.Eliot, Wallace Stevens, and Hart Crane among them.
A za Yeatsa kaže:
QuoteThe Anglo-Irish poet W.B.Yeats probably was the major poet in English of the twentieth century, surpassing even [umetnite ovde ostale nabrojane u gornjem citatu]
a ipak on ne zauzima ni 10 stranica u ovoj knjizi. Hardy je dobio još i manje. Ali čitalac ne dobija utisak da su oni manje vredni, pod uslovom da pročita uvodne tekstove kod svakog imena. W.B.Yeats, Mistik; Thomas Hardy, Pesimista; T.S.Eliot, Vernik; Wallace Stevens, Filozof -
raznovrsnost na delu.
Vredan je pomena stav koji je Bloom eksplicitno bio stavio u The Western Canon (1994): kao što je Petrarka bio najvažniji lirski pesnik "aristokratskog doba", koje se završava sa Geteom, tako je William Wordsworth najvažniji lirski pesnik novog, "demokratskog" doba. A Wordsworth je imao, pa, problema psihološke prirode. Ali ne usuđujem se da kažem da su svi veliki pesnici bili ludi ili bar jako nesrećni, iako je T.S.Eliot napisao
The Waste Land posle nervnog sloma, i Keats je rođen u familiji koja je bolovala od tuberkuloze i umro je mlad (i ne iznenada, već je znao da umire), i Tennyson je iz velike porodice gde je svako bio problematičan (epilepsija, droga, alkoholizam), i Hugo je nadživeo svu svoju decu osim kćerke šizofreničarke, i Whitman se plašio ljudskog dodira... itd. Verujem da ima izuzetaka, a i o Čoseru i Šekspiru ne znamo dovoljno, a njihova poezija je paradigma vitalnosti (i ironijske distance).
Takođe, kada pričamo o američkoj kulturi, poezija joj je jaka strana, u skladu sa najvišim standardima drugih nacija. Walt Whitman i Emily Dickinson su nezaobilazne gromade u istoriji (i sadašnjosti) te umetnosti.
Postoji još takvih zbirki vrednih pomena, ali jedino bih izdvojio jednu koja popunjava prostor koji Bloom ostavlja praznim: vreme posle Drugog svetskog rata. Camille Paglia je 2005. objavila svoje tumačenje 43 pesme u zbirci
Break, Blow, Burn, čija polovina spada u pomenute, moderne okvire. Iako ona ima nešto drugačije poglede od Blooma u odnosu na neke kasnije pesnike (recimo, Sylviu Plath), kod klasika se uglavnom poklapaju, računajući i Wordswortha. Ima i nešto drugačije metode, jer je njena interpretacija zasnovana na "novoj kritici" (New Criticism = T.S.Eliot i mnooogi drugi) protiv koje se Bloom pobunio.
Stephen Fry ima dobar uvod u poeziju za početnike,
The Ode Less Travelled (2005... takođe), a on je Keatsov akolit, što je, na dobro ili zlo, uvek bolje nego da je neki psihomoderni anal-i-tičar.
Htedoh da završim ovu malu ekskurziju stihovima Thomasa Hardyja, jednog od mojih favorita, ali dobio bih pritužbe na pesimizam, a možda ČAK neko odgovori stihovima suprotnog senzibiliteta, a TO
nećemo neću dopustiti. Stoga evo Tennysona, s kojim smo počeli ovo pisanje, i jednog od vrhunaca poezije na bilo kom jeziku. Iz
In Memoriam:
I sometimes hold it half a sin
To put in words the grief I feel;
For words, like Nature, half reveal
And half conceal the Soul within.
Kažu da nova knjiga Cormaca McCarthy-ja, The Passenger, duboko zalazi u kvantnu mehaniku. McCarthy je dugi niz godina član Instituta u Santa Feu, gde se bavi problemima matematike, jezika, i svesti, ali do sada nije koristio to iskustvo u toliko eksplicitnom obliku kao što je izgleda uradio u ovoj knjizi. Izuzimajući, naravno, esej The Kekule Problem.
Još više me zanima njegova naredna knjiga, Stella Maris, koja za protagonistu ima genijalnu, šizofrenu matematičarku, i koja zvanično izlazi iduće sedmice.
Dakako, ovo su sve informisane glasine. Za moje lično mišljenje obratite mi se iduće godine. xjap
(https://bilderupload.org/image/f8ea56867-001jsn.jpg)
stipo pilic / blanka matkovic - jasenovac i poslijeratni jasenovacki logori
- geostrateska tocka velikosrpske politike i propagandni pokretac njezina shirenja prema zapadu -
hdp dr. rudolf horvat, zagreb, 2021, 640 str., tvrdi uvez
ide na citanje aktualno referentno znanstveno djelo oko jasenovackih logora.
pribiljezio sam se za posudbu u knjiznici instituta za slavistiku u hamburgu prije - 8 mjeseci. cesto kupim kakvu stariju knjigu, a novija izdanja posudim, sto je vrlo nekomplicirano, uglavnom. no moram primijetiti da je u ovom slucaju trebalo, ni vise, ni manje, no 8 mjeseci dok institut nije oslobodio jedan od dostupnih 15 primjeraka. pitam gospodju zasto se toliko oteglo: kaze studenti i struka imaju prednost, a knjiga je vrlo trazena u okviru tekucih istrazivanja i radova.
ovako u preletu obecavajuce.
veliki trud i rad, ali ne moze se reci da sam bas odusevljen.
pokusava biti sveobuhvatno, tu su povijest jasenovca i jasenovacke posavine, pa do ww1, pa da ww2, pa poslije ww2, pa kao zajednica u kontekstu garasanina, kao srpska agentura, sve i u strateskom smislu, sve uz osvrt na previranja ubosni, pa kuen-hedervari i srbi, pa uspon i pad obitelji bacic, veleizdajnicki proces, pa (formalne) promjene u srbiji kroz prostor i vrijeme, pa karadjoredjevici, pa obrenovici, pa istok i zapad...
pa opca povijest razvoja logora na svjetskoj razini, pa britanski, pa sovjetski, pa nacisticki, pa slicnosti i razlike, pa usporedba: a tu je definitvno neoprostivo poslije odlicnog prikaza razvoja zle brace staljinistickih i nacistickih logora auschwitz-birkenau (nepotrebno!) svesti "tek" na "logor za prisilni rad kroz koji je proslo vise od milijun logorasa". za malo pazljivije ovo je jasan signal da je rad, koliko god se trudio i koliko god bio ispravan u mnogim zakljuccima, podvala (svjesna ili nesvjesna).
kako god, dalje bi poslije tih 200 stranica svojevrsnog uvoda ocekivali da poglavlje naziva "jasenovacki logori u ww2" sadrzi vise od 20 stranica. plus, na ovom mjestu bi bilo umjesnije osvrnuti se na mrezu logora, kontekst, u nastavku uvodnog raspredanja o staljinistickim i nacistickim logorima. da ne duljim zasto.
u nijansama povremeno izvire i odredjena, rekli bi, ljutnja spram tretmana cjekupne tematike koja je jos uvijek ispolitizirana, te se "priznata" historiografija uglavnom oslanja na yukom-podvale, beogradske mitove i lazi, ali ovo nije put do istine. ne moze se stvarni znanstveni rad vezati uz relativizaciju pojma poput auschwitz-birkenau.
preostaje jos nekih 400 stranica, pri cemu autori predstavljaju visegodisnji istrazivacki rad po arhivama usmjeren na dokaz post-ww2 jasenovackih logora, pa imamo jasenovac u sluzbi velikosrpske propagande, itd. preko devedesetih do aktualnih dana. imamo, ali vise namamo volje za ozbiljnim citanjem. jebeno ne mozes rushiti yukom/bg-podvale i mitove ako uz to vezes relativizaciju stvarnog logora industrije smrti. sve nepotrebno, prosto da ispadnes budala, dok ga ne znas uvesti u kontekst predmeta koji razmatras.
ispod crte: ovako po osjecaju laickog konzumenta prica i pricica, te nekim nijansama koje proviru izmedju redova, ocijenio bih autore u pogledu istrazivackog rada i truda vrlo pozitivno, no svjesno ili nesvjesno zloupotrebljene, pomalo naivne. nijanse kojima nije mjesto u knjizi vrlo smrde na englesku skolu, a ne bi me cudilo ni da je aleksander korb malo pronjuskao oko autora; svi uz "korisne savjete" (kako uraditi glupost), onako prijateljski.
inace vrijedan rad, ako (prepoznamo i) zanemarimo te sitnice.
(https://bilderupload.org/image/e34716172-001wy.jpg)
zora marov - wandering years vlastita naklada, usa, 1984., 886 str., tvrdi uvez sa zastitnim omotom, engleski jezik
ovo sam vec jednom naceo, pa stao, prilika za nastavak. knjiga me prilicno fascinira, zasluzuje da se cita polako, sve uz produbljivanje navoda.
elem, pomalo neobicna prica: autorica pishe autobiografski roman koji obuhvaca razdoblje od 1941. do 1948., izvorno na hrvatskom, sto ne objavljuje, vec prevodi na engleski i tako 1984. izdaje u kaliforniji. sve u "tisini"; cak i jedan bogdan radica knjigu zapaza tek 1985. i posvecuje joj nakon dvije noci citanja recenziju u "novoj hrvatskoj" (u uvjerenju da se radi o pseudonimu).
fascinira sto se ne radi tek o "zaboravljenom" djelu, vec o iznimnom autobiografskom romanu koji zapravo nikad nije ni otkriven. vrlo su rijetka slicna djela, dok ovaj roman ima i fascinantnu komponentu po profilu autorice.
zora marov porijeklom je iz komize, sa otoka visa, kcerka uspjesnog poduzetnika, mlada djevojka, svjetska zena. tu su guvernanta, putovanja prvom klasom i glasoviri, pa:
radnja pocinje u zagrebu gdje se mlada protagonistica 03/1941 nalazi na skolovanju, razmislja o studiju, itd., te uskoro krecu prekretnice koje ju vode od 4 godine nezavisne drzave hrvatske u izbjeglistvo preko austrije i njemacke, venecuele i kanade, sve do kalifornije.
roman je vrlo izdasan, te pruza zanimljiv pogled na razne mikrokosmose iz specificnog ugla mlade djevojke vise srednje klase. primjerice uvodno u smjestaj u zg-u gdje srecemo staru madjarsku aristrokratkinju, te hrvatske, slovenske i bugarske studente. ili pri povrataku u komizu (03/1941), pri cemu prenosi priliku kad brod pristaje u visu, te se komizani sa barke i lokalci nadmecu:
(https://bilderupload.org/image/9afe17788-002wy.jpg)
pozadina sa wiki:
QuoteDoba Kraljevine SHS, odnosno kasnije Kraljevine Jugoslavije je razdoblje prve krize otoka, uzrokovane gubitkom velikog tržišta. Također dolazi do sukoba oko podjele kolonatskog zemljišta, što koriste tadašnji velikosrpski krugovi iz Beograda. Oni su obećali zemlju Višanima koji prijeđu na pravoslavnu vjeru, što je velika skupina težaka i učinila. Prema podatcima Hvarske biskupije, od 1925. – 1933. je na pravoslavlje prešlo 292 osobe i to jedino u mjestu Visu, od čega se tijekom vremena 58 osoba vratilo katoličanstvu, a do kraja Drugog svjetskog rata su ostale samo 3 osobe u pravoslavlju. U Visu je 1933. podignuta velika pravoslavna crkva (oštećena 1944. kad je Treći Reich bombardirao Vis, a srušena 1963.
roman vec u uvodnim poglavljima pruza uvid u vis koji je ozbiljno narusen prvom srpskom okupacijom, te posljedicnom propascu privrede i kolonizacijom preko srpske sekte, a skoro unisten drugom okupacijom od (zaokruzimo) 1945. kad vis pretvoren u zatvoreni otok. hrvati sa visa uglavnom su poslije iseljavanja ustalili najvecu us-industriju oko ribarstva, san pedro; autorica dolazi iz te sredine. bilo bi zanimljivo saznati je li sacuvan izvorni rukopis na hrvatskom, no to je vec pitanje za komizane ili ono sto je od njih ostalo.
evo i osvrta bogdana radice:
b. radica - nh12/85 (https://bilderupload.org/image/c44723172-003wy.jpg)
bio sam pomalo i skeptican, maltene 900 stranica, ali ovo je odlicno. ima i komedije i tragedije. ljepota je u tom uvidu u mikrokosmos koji historiografija ne biljezi, a sve postavljeno u shiri okvir, imamo kontekst. moram podijeliti jedan od bezbroj primjera:
znaci, autorica poslije bg-prevrata 03/1941 u zg-u prekida skolovanje i u iscekivanju raspada jugoslavije i kaosa sklanja se u komizu na otoku visu, roditeljsku kucu. tu izmedju ostalog pruza lokalni prikaz srpske okupacije do i u trenutku kad svi zandari iscekuju prekretnicu (biljeziti koronu):
(https://bilderupload.org/image/eae136677-004wy.jpg)
pa krece mobilizacija otocana u jugoslavensku vojsku, napustanje iste, bijeg centralne srpske vlade, hrvatski prevrat (kopneni dio):
(https://bilderupload.org/image/92a036851-005wy.jpg)
kopneni dio, ali mi se nalazimo na otoku! :cry:
tu je korona jos u sluzbi:
(https://bilderupload.org/image/5cce36915-006wy.jpg)
(https://bilderupload.org/image/8c7436932-007wy.jpg)
Evo dve knjige koje sam pročitao krajem prethodne godine. Zapravo, preslušao, jer sam uzeo audioknjige. To je specifičan način konzumacije, nalik na slušanje predavanja, možda, i verovatno sam manje toga zapamtio nego što bih u slučaju da sam zaista čitao. No, neke stvari sam već znao, a uvek mogu da slušam ponovo.
Prva je Extraordinary Popular Delusions and the Madness of Crowds od Škota Charlesa Mackaya, napisana sredinom XIX veka, ali danas još uvek jedan od najboljih izvora za proučavanje masovnih histerija do tog vremena. Knjiga je podeljena tematski, na primer, deo vezan za ekonomiju (koji bi mnogima bio najinteresantniji, pretpostavljam), pa za religiju i sujeverja, (pseudo)nauku, itd. Autorovo mišljenje nije posebno bitno; ono po čemu je ova knjiga izuzetna je bogatstvo opisa i detalja, posebno istraživanje koje je Mackay obavio povodom kompanije "Misisipi" (Mississippi Scheme), kada je jedan drugi Škot zamalo srušio francusku ekonomiju početkom XVIII veka. Pa pomama za lalama u Holandiji XVII veka (Tulipmania), kada je tada egzotični koren lale na tržištu dostizao cene veće od čitavih kuća. I slično.
U svakom slučaju, kada sam ovo preslušao, prva misao koja mi je došla u vidljivom obličju bila je kako bi bilo lepo kada bi neko napisao sličnu knjigu o dešavanjima od 1850. naovamo. Valjda se nešto izmenilo? Valjda smo napredovali?
ALI...
...ništa se nije izmenilo, ne u ovom smislu o kome pričamo.
Druga knjiga o kojoj pričam ovde se zove The Madness of Crowds i lepo se nadovezuje na prvu. Autor je Britanac Douglas Murray. Pretpostavljam da Murray poznaje ovu prethodnu knjigu sa kojom njegova deli naslov, jer je oksfordski obrazovan, ali nisam primetio da je igde pomenuo. Svejedno, tema je nešto drugačija, jer je podnaslov Gender, Race and Identity. Ono o čemu svi volimo da diskutujemo. :lol:
Zapravo, knjiga je podeljena na 4 glavna dela: (muška) homoseksualna populacija, žene (tj. moderni feminizam), rasa, i trans, sa nekoliko kraćih poglavlja između. U tim kraćim poglavljima leže i neke od najinteresantnijih stvari, na primer, marksističke osnove vokizma, uticaj tehnologije i društvenih mreža, i sl.
Lično me najviše zanima pitanje rase, možda zato što sam fizički najudaljeniji od takvih problema. Naravno, moderna critical race theory je jedna ideološka gnusoba, i to mi je bilo jasno od mog prvog susreta sa njom, s obzirom da sam ja multikulturalista praktično od detinjstva. Ali, baš zato ne priznajem ove druge takozvane multikulturaliste koji su samo multitrtmrt i pričaju mnogo i pričaju glasno i vrlo često pričaju nejasno, da bi se moglo zaključiti BILO ŠTA, tj. ono što im odgovara. I, naravno, ekonomski su privelegovani. Ostaje i ostaće, večno, jelte, pitanje zašto se najviše bune oni koji su najviše privilegovani, na primer, na američkim elitnim univerzitetima, gde se pronalazi rasizam na svakom ćošku, kao da oni žive na najgorem mestu u najgore vreme u istoriji najgore žive vrste u najgorem od svih kosmosa. I svi traže od univerziteta "bezbednu zonu"... Manastir, možda?
Pada mi na pamet da sve to ima veze sa odrastanjem i edukacijom (preuniverzitetskom) i da relativno blagostanje ume da izrodi debile ako su roditelji nepažljivi, kao što, često, jesu. Jelte. Ali to je za sada samo moje nagađanje, ne čak ni čvrsto mišljenje, a ako neko ima bolje objašnjenje, posvojiću ga u činu psihološke aproprijacije, i nećete mi moći ništa.
Sve će ovo, naravno, imati efekta, i ako se neko bude pitao zašto će u budućnosti biti više rasizma a ne manje, to je zato što če postojati reakcija. Ne reakcija rasista ili ultradesnice, nego reakcija neutralne sredine, kojoj će da se smuči cela priča i da je stalno optužuju za "grehe praotaca ljudi koji imaju istu boju kože" (još jedna biblijska analogija, nasledni greh, jelte) Dakle, što više guraš na silu, više ćeš biti gurnut nazad. I kako smo došli do toga da pokret za prava crnaca ima potpuno suprotnu viziju od one za koju je Martin Luther King dao život? Evo kako to kaže naš crni brat ovde:
https://youtu.be/m66rcHzWaPU
Da li su svi Marejevi primeri tačni ili dobro odmereni? Pretpostavljam da jesu, ali to nije ni posebno bitno za generalni zaključak. Senzibilitet je tu, moje iskustvo se slaže sa mnogim primerima (zlo)upotrebe moralnog argumenta koje on iznosi, tako da smo na istom putu, on i ja.
Naravno da će odbrana ludila stići u vidu napada na Mareja, kako je on ultradesničar i slično, ali reči koje izgovaraju ljudi, posebno moderna zapadna "levica" danas ne sadrže mnogo značenja, tako da nije ni bitno. To ima veze sa ovom knjigom koliko i to koji automobil Marej vozi. Priča koju je ispričao, na primer, o Sereni Vilijams, i njenoj kazni zbog nedozvoljenog ponašanja, i kasnijim rasističkim izrazima "antirasizma" povodom toga se mogu proveriti, i mogu da ih tumačim nezavisno od svog mišljenja o njemu.
Zanimljiviji je Marejev pronalazak korena vokizma u marksizmu. Konkretno, knjiga Hegemony and Socialist Strategy, Ernesto Laclau i Chantal Mouffe, 1985, koja je vrlo često citirana u akademskim krugovima, i gde se otvoreno kaže kako je radnička klasa izdala nas (!) (tj. marksizam, kao da realnost treba da odgovara marksizmu a ne obrnuto) i da treba pronaći druge snage, druge potlačene i ujediniti ih: druge rase, žene, homoseksualce. Da li Murray, kao liberal, pokušava da pronađe krivca na drugoj strani? Sve je moguće, ali kada sam čuo ime Antonia Gramscija bio sam prinuđen da se složim sa Murrayom. Pa naravno! Destabilizuj kapitalizam iznutra, žrtvuje celu generaciju ili dve, ko ih šljivi! Samo, iz pepela verovatno - ne, gotovo sigurno - ne bi niknuo komunizam, već nova teokratija, kao što smo rekli na drugoj temi (onoj o AI-ju).
To, naravno, ne znači da će svi marksisti biti u skladu sa ovim pokretima. Pogotovo oni starog kova neće, kao što pokazuju i mnogi primeri iz ove knjige. I iz života.
Osim toga, Murray na vrlo ubedlji način dokazuje u knjizi da su ciljevi mnogih od ovih grupa ne samo drugačiji, već dijametralno suprotni. Na primer, za homoseksualne aktiviste ranijih generacija bio je prioritet da dokažu da je homoseksualnost odlika od rođenja, prirodna stvar, ne nametnuta izborom ili kulturom, i tako opravdana. A zamislite sada kako trans zajednica dokazuje nešto sasvim suprotno... I kako se to slaže sa ženama? Mnogo kontradikcija, a kontradikcije stvaraju konflikt.
propo hosting slika koji sam dugo koristio. nikad nista od tih svaba. bah.
da isprobam alternativu, cita se
(https://i.ibb.co/qjc0LwG/001lkol.jpg)
leszek kolakowski - gespräche mit dem teufel
(leszek kolakowski - razgovori s vragom)
serie piper, biblioteka croatica #109, minhen, 1975., 134 stranice, kartonski uvez
edit: radi!
goran tribuson - siva zona
dobar krimić
(https://i.ibb.co/pXt8qrG/001drin.jpg)
(https://i.ibb.co/QvyjCY0/002drin.jpg)
drina, god. xvii, br. 1-2, hrvatska legija
ur. vjekoslav maks luburic, madrid, 1967., 343 stranice, kartonski uvez sa klapnama
cita se zanimljiv broj drine koji, izmedju ostalog, uglavnom obradjuje hrvatsku legiju raznih rodova za ww2. mnostvo autora, od poznatih poput ministra vrancica do generala dragojlova, sve do manje poznatih sudionika; mornari, zrakoplovci, pjesadija razna, divizije ove-one. puno slika, zgodno. tu su usput i mikac, pa i udbasijski agent dabo-peranic sa nekakvim kratkim prilogom, ali to je manje bitno, zanemarivo, zanimljivo tek kao folklor. pa sava stedimlija o pravoslavlju u hr, itd.
vrlo solidan broj drine.
(https://i.ibb.co/YjdSH6t/003drin.jpg)
(https://i.ibb.co/ySgytMf/004drin.jpg)
(https://i.ibb.co/72cTmcY/005drin.jpg)
nesto gledam te slike, pa reko, ovi uglavnom djeluju kao ljudi, izgledaju kao ljudi. ne kao razni nakot poput milke planinc, bakarica, sve do ovog danasnjeg aktualnog okota. kakva je to pasmina, taj jugokomunisticki nakot? ovi tu definitivno lice na ljude. bah.
(https://i.ibb.co/xz3SWJ6/001lubcl.jpg) (https://ibb.co/xz3SWJ6) (https://i.ibb.co/9wXRZLJ/002lubcl.jpg) (https://ibb.co/9wXRZLJ) (https://i.ibb.co/gvDSjKK/003lubcl.jpg) (https://ibb.co/gvDSjKK)
(https://i.ibb.co/KrLDgkz/004lubcl.jpg) (https://ibb.co/KrLDgkz) (https://i.ibb.co/nzP1TKT/005lubcl.jpg) (https://ibb.co/nzP1TKT) (https://i.ibb.co/JvXwWnS/006lubcl.jpg) (https://ibb.co/JvXwWnS)
(https://i.ibb.co/x5t0Yxg/007lubcl.jpg) (https://ibb.co/x5t0Yxg) (https://i.ibb.co/cYYYRKV/008lubcl.jpg) (https://ibb.co/cYYYRKV) (https://i.ibb.co/QnxK3Cg/009lubcl.jpg) (https://ibb.co/QnxK3Cg)
iako vise volim gledati slike, tekst je nezaobilazan, obilje je to slova u casopisu. taj luburic bijese neki skriboman. nije bas nesto pjesnicko, ali i ovo, kao i slike, djeluje vrlo ljudski. zgodan pogovor luburica na tu tematsku drinu. sve vise mi se namece pomisao da je jugokomunisticki ljudski otpad u prepjevima dehumanizirao ljude, a sebe i aktualno svoj iscaseni nakot postavio na mjesto ljudi. ali mozda se varam, procijenite sami koga zanima.
(https://i.ibb.co/zNt9H8s/001lua.jpg)
odusevljen sam koja je tu razina iskustva progovorila iz luburica, pokoj mu dushi i blagoslovljen bio, sve uz lijepo doziranu duhovitost.
ovo je predivna kritika materijalnih tendencija u onih koji se kunu u nesto drugo, sve kulminirajuci u zadnjoj recenici, gdje kao obicni covjek stepinca titulira svetim, a hebranga svjedokom pred vragom. fantasticna konstrukcija, onako, sere se stvarnost na vajne potpirije i vajne pape i trgovinu.
usput ne bi trebalo mijesati hrvatske komuniste i jugokomunisticki otpad.
svidja mi se i osvrt na srbokomuniste; to je predivan sazetak pojave koja sluzi tek kao rezervna opcija otvorenom imperijalizmu, vrlo ispravna dijagnoza.
lijepo je dijagnozu staviti i u kontekst drugosrbijanske linije proglasavanja oluje zlocinom, sto je vrlo maligno. bilo koji stvarni antifasista bi hrvatskoj vojsci zahvalio na oslobodjenju od beogradskog fasizma i humanom postupku. jer, srbija je otvorila rat, agresiju, te u raznim vukovarima postavila pravila kako se tretira porazena strana. sto hv nije preuzela, vec su se vajni agresori razbjezali kao stakori. ili zecevi, da citiramo milivoja.
Prosto predivan čovek. Nadzire se da je bio izuzetno ljudsko biće! A tek što je bio duhovit, ljubila ga majka!
Očigledno, Bog je blagoslovio i Iliju Stanića "Mungosa" i vodio njegovu pravedničku ruku koja nije zadrhtala! :|
mjok, ne bas, zar ne znas da bog ne podnosi idiote? dobro, postoji i ona da samo bog i budale nikad ne mijenjaju misljenje, ali to ne znaci da je bog budala. :cry:
stanic je bio idiot po nekoliko osnova: materijalista, a najgore: vjerovao je u srpske i jugokomunisticke bajke. mislim, stvarno moras biti potpuno tele vjerovati u srpske i jugokomunisticke bajke. to je razina ispod pod-debilizma. idiot je postao ubojica zbog malo materijalizma i puno srpskih bajki, ono, tele neopjevano, kukala mu majka retardirana, sta rodi, bolje da je konja zajasila.
nego, ako bas zelis: juga, drzava, moc, veze, uticaj, svasta. sta jednostavno nije izvela primjerice luburica pred kakav internacionalni sud?
Ma, Ilija Stanić "Mungos" je genije, kakav idiot. Ne samo što se infiltrirao u ustašku emigraciju i dobio priliku da Maksu Luburiću kuva kafe i na kraju ga otruje, što nije upalilo, pa je malo radio čekić po glavi, nego je pre rata devedesetih postao i ugledni član HDZ u Bosni, jedan od osnivača. Gde ćeš većeg genija, i ustaša i HDZ-ovac, plus je radio ono što oni najviše vole, rascopavao glave čekićem kao lubenice.
Lik je odavno zaslužio da se o njegovom ubistvu Luburića napiše knjiga, a ne bi bilo zgoreg ni snimiti film ili dva.
Evo da se malo podsetimo kako je to bilo, znam da voliš istoriju i nadam se da znaš ćirilicu:
Како сам убио усташког зликовца Макса Лубурића (https://srbin.info/pocetna/aktuelno/kako-sam-ubio-ustaskg-zlikovca-maksa-luburica-foto/)
QuoteДана шеснаестог април 1969. године, у Валенсији ми је поштар донео једно писмо на име Станко Илић. Удба ми пише да ми шаље курира у Шпанију специјално за мене. Он ми је донео прах за Макса. Дао ми је и две новчанице од по сто долара. Поручио ми је да чекам да ми неко дође из БиХ или Хрватске у помоћ. Рекао сам му да ми нико не треба. Нећу да чекам. Знао сам ја свој тренутак. У календару сам већ заокружио двадесети април. Рекао сам куриру да висе нећу да се јављам. Сви су гости из Максове куће отишли, ја сам био спреман. Донео сам у собу чекић и штанглу. Припремио сам документе за излазак из Шпаније. Ја сам код Макса био пријављен као лектор у листу ,,Дрина", а у Шпанској личној карти ми је писало да сам професор хрватске књижевности.
У Удби, међутим, нико ми није веровао да ћу средити Макса. Размишљао сам, ако то учиним у суботу, нећу имати довољно времена да побегнем. Недеља је била боља. Мали иде у цркву, Макс спава, а ја имам слободан дан, па ме нико неће одмах тражити. Двадесети април, дан после мог рођендана. Целе ноћи, у суботу на недељу нисам могао да заспим. Лежим у кревету и гледам на сат. Знојим се. Звоно на цркви звони сваких петнаест минута. Два, три, четири, пет. Устао сам, нисам више могао да лежим. Прегледао сам све ствари да нешто не заборавим. Опет се знојим. Живци ми раде. Сиђем доље, покуцам. Макс ми отвори: ,,Добро јутро генерале, како сте спавали?" ,,Добро, добро" каже он.
Десет и двадесет и пет. Син му Тончи Лубурић донео новине и оде у цркву. Макс ми тражи да му скувам кафу. Кафа готова за три минуте. Прах који сам добио био је лош. Растопио се у кесици коју сам држао за појасом. Морао сам прстом да га мажем на шољу. Руке сам прао пет пута. Узмем чекић, који сам донео из собе, ставим га за појас и однесем генералу кафу. Двадесет и пет до једанаест. Макс пије кафу. Ја држим чекић у панталонама. Пије. Ништа. Попи све и ништа. Однесем шољу у кухињу. Извадим чекић и ставим га на судоперу. Хтео сам да одем у собу по штанглу. Јебем ти прашак! Штангла је најбољи лек, као за Хрвоја Урсу у Франкфурту. У десет до једанаест Макс ме зове: ,,Илија, мени је зло!"
Видим поцрнео као земља. Диже се и повраћа. Поведем га у кухињу на чесму. Он повраћа у судоперу, а ја му руком пљускам воду по лицу. У трен узмем чекић и лупим га по челу: ,,Туп!" Макс паде као свећа. Мислио сам више се дићи неће. Кад ме он погледа као звер. Замахнем опет чекићем, а он диже руке да се заштити. Ја викнем: ,,Мајку ти јебем усташку. Овако си ти маљем убијао децу у Јасеновцу! Видиш што те чека!"
Погоди га чекић кроз прсте у чело. Пуче лубања. Извучем чекић из главе и окренем се. Одем до врата да проверим да ли сам их добро закључао. Кад се вратим у кухињу, Макс устао и дахће као животиња. Сто кила у њему. Узмем ону штанглу, па га распалим по челу. Пуче глава као лубеница. Крв се расу по кухињи. Макс тресну доле као да је пао са сто метара висине. Пукнем га још једном. Он се умири. Умотам га у деку. Макс отежао, једва га довучем под отоман. Фино сам га спаковао да га брзо не нађу. Да Шпанска полиција помисли да је отетет. Чекић и штанглу бацим у магацин. Пресвучем се брзо, изађем на улицу и узмем такси за Валенсију: Колико кошта до града питам " Тристо педесет песета" каже таксиста. ,,Ево ти пет стотина, ја частим!" У осам сати и пет минута навече са железничке станице послао сам телеграм ,,брату" у Коњиц: ,,М. никад више!"
opet si mene nasao smarati budalastinama, gdje ti je bato?
stanic, otpad, naravno da je luburic bio pod kontrolom udbe i cia, blabla, i da je to sve vodilo kud vec, da ne nabrajam, sve pishe u dijelu koji sam skenirao, luburicevim rijecima, tu pishe i zasto je ubijen. ako znas citati. a u vezi cirilice imam predrasude: obicno citati cirilicu znaci veslati kroz more budalastina da bi se nakon nekoliko kilometara mozda natipkala i kakva ocajno usamljena suvisla recenica. uglavnom nevrijedno truda, otpad, bizantsko-orijentalna fantastika.
dobro. jesi li inace citao casopis koji iznosim ili me opet zelis smarati srpskim i jugokomunistickim budalastinama?
Naravno da nisam čitao. Ne želim se kontaminirati toksičnim ustaškim besmislicama.
Inače, mogao bi otvoriti zaseban topik "Dosadna ustaška smaranja iz naftalina" umesto što postuješ na ovoj temi. Krajnje bi vreme bilo.
(https://i.ibb.co/7R2Gmz6/001legg.jpg)
bas zgodni broj drine, upravo vidim sadrzi i prikaz njemackog vojnog groblja u banja luci gdje je bilo sahranjeno i hrvatskih legionara.
uz ove lokacije se vezu mnoge legende koje ljudi i danas potezu nerado i ispod ruke, dosadjuju spc-popovima. pa nesto ih izgrebalo po noci, pa ih nesto gusi, tusi, pa svasta, kao da gledali previse poltergajsta. kao da je to bitno gdje zakopali svoje preminule ili gdje se naselili, je li tu nekad bilo necije groblje ili livada. zasto su mnogi srbi tako sujeverni?
groblja, uzas, kako lose stivo pred spavanje. to ne vrijedi citati bez glazbe...
https://www.youtube.com/watch?v=0YqVkpkCVTw&t=288s
(https://i.ibb.co/zxCQz3j/001mist.jpg)
milan stojadinovic, ni rat ni pakt
el economista, buenos aires, 1963., 764 str., tvrdi uzvez sa ovitkom
gledam slike iz doba progona hrvatskog ustaskog pokreta u rajha i internacije u ita, znaci za vrijeme prve jugoslavije, u kapitalnom djelu stojadinovica:
(https://i.ibb.co/cTzbLbf/002mist.jpg)
(https://i.ibb.co/qFGH2YB/003mist.jpg)
poslije musolinija i hitlera sa stojadinovicem, ova za sad vodi, hitler ispraca nekakvog pavla i olgu...
(https://i.ibb.co/pfK8KY0/004mist.jpg)
Čitam serijal knjiga Transurfinga Vadima Zelanda. Zanimljiv koncept i neke tehnike koje pokušavam da primenim. Rezultate očekujem, mada mislim da je bilo već nekih sitnih signala.
Jedna od knjiga koje slušam je The Coddling of the American Mind od Grega Lukianoffa i Jonathana Haidta. Haidt je psiholog, i bavi se CBT-om, što je akronim za cognitive behavioural therapy. On nam i čita ovu audioknjigu, što bi u teoriji trebalo da je dobro - ko zna sve suptilne nijanse značenja i namera autora bolje od autora? - ali Haidt čita glasom koji kao da se obraća deci, što bi nekome moglo da zasmeta.
Elem, u knjizi se govori o kulturi "bezbednizma" (safetyism) koja se javila u Americi u poslednjih 10 godina, pre svega na univerzitetima. Podnaslov je How good intentions and bad ideas are setting up a generation for failure. Ah, te "dobre namere"... Dokle ćemo to uzimati kao jedini kriterijum? Moguće da su ljudi koji su se busali njima učinili istorijski više zla (ili bar gluposti, tj. lošeg efekta) nego svi ljudi sa lošim namerama.
Polazi se od tri velike neistine, u koju moderni studenti uglavnom veruju:
1. što nas ne ubije, čini nas slabijima
2. emotivno "razmišljanje" (emotivna reakcija je uvek istinita)
3. polarizacija, Mi protiv Njih, učestvovanje u Velikoj borbi
Potom Lukianoff i Haidt daju gomilu primera, što znači, najpikantnija i najapsurdnija dešavanja na univerzitetima ili u medijima koja ilustruju početnu tezu. Jedan od njih je i događaj sa Bretom Weinsteinom na koledžu Evergreen, o kojem sam već slušao detaljno u knjizi Douglasa Murraya o ludilu identitetske politike.
A onda ide deo koji pokušava da objasni razloge za ovu pojavu. Ima ih šest, po autorima knjige, i nisu svi prisutni ili u jednakoj meri zastupljeni u svakom pojedinačnom slučaju.
Prvi je politička polarizacija u poslednje dve-tri decenije. U ovom trenutku nema veće podele u Americi (i na Zapadu) od te. Crnci koji ne pripadaju pravoj "strani" nisu "crnci", žene koje ne pripadaju pravoj strani nisu "žene" - to se često može čuti. Dakle, sve te priče o raznolikosti (diversity) su samo površinske prirode, mućenje vode, mlaćenje prazne slame. Tamo gde postoji NAJVEĆA raznolikost - u politici - ona je skroz nepoželjna, za mnoge nominalne zastupnike iste. Valja reći da autori ne zastupaju nijednu stranu, već daju primere koji su dovodili do histerije ili nerazumnog ponašanja sa oba politička pola.
Ali trenutno sam na trećem razlogu, koji me posebno zanima, a koji se zove: paranoid parenting.
Jedan od razloga zašto nove generacije prezaštićuju svoju decu je svakako u tome što je broj dece u porodici mali, gledano u istorijskom kontekstu. Jedno ili dvoje su norma na Zapadu, tamo gde je nekada bilo najmanje troje.
"Gde je... kako se ono zvaše... naše 46. dete, Džejmse?"
"Ne znam, Marta, bio je kod reke, mislim, možda ga je voda odnela."
"Ah, nezgodno."
Ono što je ređe više cenimo, to ima smisla. Međutim, to je daleko od jedinog razloga za uzgajanje potencijalnih socijalnih debila.
Lukianoff i Haidt pominju promenu paradigme početkom 80-ih, posle slučaja Adama Walsha, malog dečaka koji je nestao i čija je glava pronađena nešto kasnije, što je izazvalo talas panike u američkoj javnosti i posledice toga smo gledali u mnogim filmovima.
Jedan od bitnih modernih glasova ovde je Lenore Skenazy, "najgora američka mama" - kako su je mediji proglasili, ali ko još veruje medijima? A, da, izvinjavam se... ili još bolje - o, ne! U svakom slučaju, nije lako biti dobar roditelj i pustiti dete da se razvija, kada sused ili prolaznik mogu da vas prijave da ga zapostavljate ili čak ugrožavate a zakoni su na njihovoj strani. I onda mogu da vas pošalju na kurs roditeljskog ponašanja ili vam čak oduzmu to dete.
Tako da nije tačno ni da su "roditelji krivi za sve" ali mnogi, bogami, jesu. Sa najboljim namerama, naravno. Samo što prirodna kauzalnost još nije usvojila od ljudskog pravosuđa ideju da je namera bitna u realizaciji nekog (zlo)dela, pa ćemo se patiti sa visokoubeđenim ljudima još dugo, dugo vremena.
A moj savet zosku je da se mane ove literature koja vrti u krug jednu istu misao, gde se A poziva na B a B na A i tako grade čitav ciklus (cirkus?) koji navodno postoji i bez njih, i da posluša beskonačnu mudrost Williama Blakea, o tome gde se mudrost može naći:
Wisdom is sold in the desolate market where none come to buy
Ne, Bato, NE na akademiji. Ne, Meho, NE u medijima. Ne, mače, NE pred ekranom ili sa ChatGPT-om. Ne čak ni u učenjima Jordana Petersona. ;)
A trenutno čitam i pesmu Christine Rossetti, Passing Away. Ili, da parafraziram nekoga, ne čitam - to bi bio eufemizam - već učim napamet. Retke su ovakve pesme, bar u poslednjih 250 godina, gde svaki stih ima istu rimu, od početka do kraja pesme, što joj daje savršenu muzikalnost.
A ako ja sad počnem da čitam tu knjigu koju ti čitaš, ali pred EKRANOM, šta ćemo onda?
Opa, jesu li to pretnje samoubistvom? :roll:
Zapravo, odgovor je: ništa što do sada nismo radili.
Osim toga, na pogrešnu knjigu misliš. Retko kad si do sada uspevao da shvatiš o čemu ja uopšte pričam, a ja ne želim da se bavim pronalaženjem puta da objasnim to baš svakom pojedincu. Jednostavno, nemam vremena za to.
Šta sam ja sad skrivio s medijima???
Quote from: ridiculus on 21-03-2023, 13:34:54
beskonačnu mudrost Williama Blakea, o tome gde se mudrost može naći:
Wisdom is sold in the desolate market where none come to buy
Vaistinu beskonačna mudrost. Odmah sam je pinovao na svom fejsbuk profilu. :D
Inače, mac je jedan od tri učesnika koje si eksplicitno pomenuo, pa teško da posle samo par postova može biti "baš svako".
Ako si krenuo da nekom direktno pojašnjavaš, obraćajući mu se nickom, red je da mu pojasniš do kraja. Sam pao sam se spotakao! 8-)
Quote from: dark horse on 21-03-2023, 14:38:17
Inače, mac je jedan od tri učesnika koje si eksplicitno pomenuo, pa teško da posle samo par postova može biti "baš svako".
Ako si krenuo da nekom direktno pojašnjavaš, obraćajući mu se nickom, red je da mu pojasniš do kraja. Sam pao sam se spotakao! 8-)
Praktično sam potrošio kvotu za danas što se tiče foruma i društvenih mreža. A sa ovim tekućim postom jesam sigurno.
Osim toga, pomenuo sam 4 imena, i svako od njih će tražiti barem objašnjenje. Ta imena su tu samo zato što sam mogao da ih povežem sa ekstremnim poverenjem u oblast koja ne zaslužuje poverenje, dok su drugi ili oprezniji ili nemaju stav o tome. Ali ono što ti vidiš kao 3 ili 4 ja vidim kao 30 ili 40 u mojim svakodnevnim aktivnostima, koje su retko vezane za Znak Sagite, ili 300 ili 400 ako uračunamo sve prilike koje mi se ukažu za davanje objašnjenja.
Macov odgovor nema nikakve veze sa onim o čemu sam pisao, pa eto kamena spoticanja pride.
Ja ne znam kako je došlo do ove pojmovne zbrke, ali mislio sam da je jasno da u medijima tražimo informacije a ne mudrosti. Čak ne ni nužno istinite ili tačne ili potpune inmformacije već samo informacije.
Rekao si da se mudrost ne može naći na ekranu. Ne slažem se. Možda SVA mudrost ne može da se nađe, ali NEKA mudrost sigurno može. Uostalom, SVA mudrost sigurno ne može da se nađe na jednom mestu.
Neka mudrost možda stoji u knjizi sa kojom si počeo traktat. Ako pročitam tu knjigu u elektronskom obliku onda ću valjda biti u prilici da steknem tu neku mudrost iz te knjige. Dobar je ekran.
Quote from: ridiculus on 21-03-2023, 15:04:40
Macov odgovor nema nikakve veze sa onim o čemu sam pisao, pa eto kamena spoticanja pride.
Dobro, to je uobičajeno. Ako ne i konstanta. Ja sam fasciniran da si ti sve to znao, prozvao ga, a onda se povukao navodeći razloge koje si znao pre nego što si mu se uopšte i obratio.
Ali dobro, valjda si zato ridikuli. 8-)
Quote from: ridiculus on 21-03-2023, 15:04:40
Osim toga, pomenuo sam 4 imena, i svako od njih će tražiti barem objašnjenje. Ta imena su tu...
ne zelim te ispreskakati jer najcesce imas vrlo duboka i zanimljiva zapazanja gdje bi se mnogi odavno nasli u ocaju zbunjenosti, naslutis i nesto sto bi se tek naziralo u nijansama.
ali baviti se motivima ili "uzrocima" je zaludno i pogresno, kao sto je pogresno projicirati "30 ili 40", "300 ili 400" na bilo sta ili cijeniti upliv ili vaznost stiva kojeg god, kao i zastupanje stavova kakvih god.
u smislu igre mozes reci da se (egzemplaricno) sukobe apsolutni duh i apsolutni materijalizam, hrvati i srbi su tu prvaci (svijeta). neki su rekli da ce se na toj razini odvijati i ww3. :roll:
Odgovoriću sve... ovih dana kad ugrabim malo više vremena. Polako.
Čovek ničim izazvan prozvao 4 lika na nekom tamo forumu, pa otvorio godišnji odmor da im natenane odgovori.
a tek što sam ja skrivio u vezi ovoga haha
kriv sam što sam živ
jedino što moram da dodam da postoje pedagoške teorije stare par hiljada godina, a moderne bar 300 godina, tako da ničeg tu novog nema u odnosima roditelja i djece i kakva ona treba da budu ili ne
a ridikuli bi trebo malo jasnije da nam kaže šta je uopšte poenta te knjige, pošto ga ja slabo kontam
sem ako kritikuju univerzitet i ideju naučne istine i opšteg obrazovanja onda su neoliberali
Nebre, oni pre mogu kritikuju da se ideja naučne istine na američkim univerzitetima povukla pred kulturom političke korektnosti. Mislim, nisam čitao knjigu ali iz prikaza je to valjda vidljivo...
Ja sam provalio koja je to knjiga. To je ona na kojoj piše "ko pročita ovu knjigu postaje 50% mudar" pa je sad ridikuli čita po drugi put, da bi postao 100% mudar, tj. premudar i mogao natenane da vam odgovori. Zato ne stiže čovek.
Wisdom is sold in the desolate market where none come to buy
Ne, ridikuli, NE u knjigama. Samo na Sagiti. ;)
Quote from: dark horse on 22-03-2023, 15:28:03
Wisdom is sold in the desolate market where none come to buy
Ne, ridikuli, NE u knjigama. Samo na Sagiti. ;)
Da, prava šteta što je upravo to moja poenta, kako vi to volite da kažete ovde. Osim ovog o Sagiti. Za taj deo nisam siguran.
Ne znam za knjige, ali ljudi izgleda ne čitaju ni moje postove koje kritikuju...
ja sam zadivljen strategijom (ili taktikom? uvijek zaboravim koja je razlika.) kako se pokrenula rasprava oko knjige ili stiva. ubaciti u promisljanja nekoliko nikova. pomalo zavidim.
Quote from: Meho Krljic on 22-03-2023, 15:15:03
Nebre, oni pre mogu kritikuju da se ideja naučne istine na američkim univerzitetima povukla pred kulturom političke korektnosti. Mislim, nisam čitao knjigu ali iz prikaza je to valjda vidljivo...
spominjao je ridikuli i neki "paranoid parenting"...
naravno, i te PC nebuloze su neoliberalizam, gomila idiota koji se raspravljaju jel transžena isto što i žena, da sutra otkriju da Rokfeler ili Koh fondacija to finansira ne bi mi jedna trepavica zaigrala
satreš ideju da ćeš na univerzitetu ili školi uopšte da naučiš istinu i nešto progresivno, i onda lijepo središ homeschooling s roditeljima, da te uče kreacionizmu i Isusu, a na univerzitetima izbrišeš društvene nauke = neoliberalni raj
Quote from: ridiculus on 22-03-2023, 19:08:22
Quote from: dark horse on 22-03-2023, 15:28:03
Ne, ridikuli, NE u knjigama.
Da, prava šteta što je upravo to moja poenta, kako vi to volite da kažete ovde.
Jeste, samo što si fufnuo poentu, jer radiš sam što spočitavaš drugome (zosku) u postu u kome mu spočitavaš.
I nisi baš najbolje razumeo macovu ironiju, koji ti je odmah to i napisao, već tvrdio da to što je napisao nema nikakve veze sa onim što si ti napisao, a ima, baš naprotiv.
Ako smem da primetim, macova poenta je jača nego tvoja poenta. Ja sam samo ponovio tu macovu poentu.
ne mora da znaci da je poanta nuzno fufnuta onako uopceno, pa i kad se poziv na konkretno stivo rabi kao oslonac, uvod u misao.
dio fenomena koji ridiculus hvata cest je pjesnicki motiv; meni se konkretno svidja maruna u tom pogledu (vec smo imali, propo hosting), ovo je pravi biser u tom smislu, vrh:
(https://i.ibb.co/gwtWtGD/001mark.jpg)
(https://i.ibb.co/37hcQ60/002mark.jpg)
(https://i.ibb.co/t2Hm5J8/003mark.jpg)
ali to sve nema nikakve veze. mislim, ako vi raspravljate iz pojma materijalnog, a to je vasa pozicija, a ja iz duhovnog, a to je moja pozicija, onda meni nije moguce nista spocitavati uz oslonac na materijalni pojam "mudrosti". shvacanje nam se tu prilicno razlikuje, pa se tako ne osjecam ni prozvanim...
Meni je jasno o čemu ridiculus piše, a niti čitam, čak ni misli.
Meho je negde pravilno shvatio. Ne razumem čemu zbrka jagma i neverica :lol:
Ovo ne deluje kao nešto posebno radikalno.
Mogu okačiti jedan youtube video da bude jasnije, kasnije. Nešto kasnije.
Zbrka je nastala jer sam ja napisao dve poruke u jednoj, a onda su... neki... to shvatili kao neraskidivi kontinuitet ne samo misli već i istog argumenta pa su se okomili na zaključke iz druge primerima iz prve.
Neću sad da ispunim čitavo obećanje, jer je kasno a ja sam umoran i nisam siguran da u tim okolnostima mogu da postavim savršeno jasne argumente za neke ozbiljnije rasprave.
Ali odgovoriću sada na najgluplje primedbe, a to su, pre svega, ove od dark horse-a, a onda i od maca. Pošto smo sa dark horse-om došli do obračuna čiji je veći ili, u stvari, čijeg tate je veći.
Dva posta. D-V-A. Prvi je u obliku mojih zapažanja o jednoj konkretnoj knjizi, drugi je paušalna opaska o zoskovom zagušivanju ovog topika jednom te istom knjigom, praktično, i sve ostalo se nadovezalo na taj deo. Nigde nisam rekao da je mudrost "u knjigama". Blejk to nije rekao - rekao je sasvim suprotno. I ja sam rekao suprotno jer sam rekao da se mudrost ne može naći na akademiji, a knjige ja vezujem za tu ustanovu - a i drugi, koliko sam čuo. Otom potom. Niti je pominjanje Blejka ikakav "dokaz" da sam to hteo da kažem. To što su Blejkove misli slučajno u formi knjiga je nešto drugo. "Mudrost" u knjigama se može samo
prepoznati ako je već naslućujete od ranije - ne može se tim putem otkriti ili naučiti, jer onda to ne bi bila mudrost već samo vera ili čak slepo ponavljanje.
Ako nešto zameram Dybuk, to je da vidi maca kao neki svetionik razuma, dok ja takvo razmišljanje vidim samo kao uprošćenu logiku, na koju su navikli, recimo, programeri. U stvarnom svetu - pretpostavimo da postoji, i da postoje neke posledice ako se stvari ne sagledavaju pravilno - te iste stvari nisu tako jednostavne, i reči nisu jednoznačne i u kamen uklesane. Iliti, što zna i Bata, "pričamo o ljudima a ne o brojevima". Ako sam nešto naučio od aristotelovaca, to je da u raspravi prvo treba shvatiti
rečnik protivnika. Ako on ne koristi određene reči u istom smislu kao ja, onda nema smisla da mu to spočitavam pre nego što shvatim šta on priča ili hoće da kaže. Mac je praktično odgovorio na moj prvi post momentalno, pre nego što je mogao da ozbiljno pročita napisano... Naravno da nije shvatio da moj "ekran" i njegov "ekran" nisu ista reč. Jer moj "ekran" nije zamena za papir, podloga za slova - tu funkciju može da preuzme skoro BILO ŠTA dovoljno čvrsto. Kamen, drvo, ljudsko telo. Ako hoće da shvati šta znači moj "ekran", onda mora prvo da se zapita šta to ekran poseduje a druge stvari ne, ili, bolje rečeno, šta to ekran omogućava u onome koji ga posmatra. U strogom smislu, "ekran" je ovde metonim, kao kada bih rekao "bićeš glup do groba", a onda mac ili dark horse ili neko treći pomisli kako, eto, ja mu fizički premeravam rastojanje do određenog mesta. "Ekran" znači "uticaj preterane izloženosti ekranu na ljudski mozik i psihologiju, i, odatle, moral, a odatle logiku, a odatle viđenje sveta". Macovo viđenje sveta, možda?
E sad, što ja objašnjavam sve ovo je samo moja dobra volja. Ovakvih nerazumevanja je bilo i ranije i to dosta, ali sam ih prećutao, jer sam bio suviše umoran ili suviše nezainteresovam da dajem objašnjenja, posebno ako to nije bilo bitno za tekuću raspravu. Ali kada me čovek već vuče za jezik, evo primera.
Prva i poslednja digresija u ovoj poruci:
Quote from: ridiculus on 11-07-2022, 09:09:56
Međutim, što neko reče, postoji razlika između gluposti i metodične ignorancije. To što je neko glup, ne tiče me se, i nije ni ta osoba kriva. Ali na ignoranciji se mora raditi, mora se kultivisati.
Quote from: dark horse on 11-07-2022, 09:31:49
Pusti kultivisanje, to je nemoguće. Otpašće on sam...
Šta da pustim? Nisam rekao (ili hteo da kažem) da ću JA nekoga da kultivišem, već ignorantni ljudi sami sebe "kultivišu", tj. rade na tome da ostanu u neznanju.
I tako dalje, i tako bliže. Kada bih ispravljao sve ovakve greške u komunikaciji, utraćio bih život samo na ovom forumu.
A sve ovo gore rečeno (o ekranu) znam ne tako što (samo) gledam fenomen spolja - bez razumevanja novih generacija i tehnologije, može da pomisli neko - već zato što sam i sam bio u tome, bio sam zavisnik, čist duh, protraćeni subjekat, a onda... sam se izlečio, ili bar delimično izlečio. Ali morao sam prvo da pobesnim na samog sebe ili se to nikad ne bi dogodilo.
Eto šta znači da mac misli na pogrešnu knjigu: svaka knjiga je pogrešna knjiga u tom kontekstu jer nijedna knjiga nema veze sa negativnim posledicama gledanja u ekran u onom smislu o kome smo pričali.
Ali bar je zosko odgovorio šmekerski, i to poštujem. A ostalo, sledeći put.
Spoznaj svoju publiku, da ne bi objašnjavao vic. Ne bi valjalo da svako ima sopstveni rečnik, pa da jedna ista reč ima različita značenja. Ako kažeš ekran onda to treba da znači ekran, a ne zamena za nešto što nije ekran. Ako si hteo da kažeš da nećeš da nam kažeš gde je mudrost, jer ne bismo shvatili, onda brate kaži tako. Prenesena značenja i elegisanje opterećuju komunikaciju. Ne treba nam drugi scallop, jer i ovaj jedan je više nego dovoljan.
Brate moj, izdejstvuj tamo negde da donesu zakon da ne opterećujem komunikaciju više, pa ću se možda i povući.
Quote from: ridiculus on 23-03-2023, 01:49:46
bio sam zavisnik, čist duh, protraćeni subjekat, a onda... sam se izlečio, ili bar delimično izlečio.
duhova ima raznih! ponavljam se: to je duh svjetski.
a ja, jest da nije na cijeni, obozavam duh katolicke crkve. dobro, obozavam i psovati, ali to nema veze, zato postoji ispovijed (ili ispovjed? bah.).
Quote from: ridiculus on 23-03-2023, 01:49:46
Zbrka je nastala jer sam ja napisao dve poruke u jednoj, a onda su... neki... to shvatili kao neraskidivi kontinuitet
Dva posta. D-V-A.
Ha ha.
Quote from: ridiculus on 23-03-2023, 01:49:46
Niti je pominjanje Blejka ikakav "dokaz" da sam to hteo da kažem. To što su Blejkove misli slučajno u formi knjiga je nešto drugo.
Ha ha.
Quote from: ridiculus on 23-03-2023, 01:49:46
Prva i poslednja digresija u ovoj poruci:
Quote from: ridiculus on 11-07-2022, 09:09:56
Međutim, što neko reče, postoji razlika između gluposti i metodične ignorancije. To što je neko glup, ne tiče me se, i nije ni ta osoba kriva. Ali na ignoranciji se mora raditi, mora se kultivisati.
Quote from: dark horse on 11-07-2022, 09:31:49
Pusti kultivisanje, to je nemoguće. Otpašće on sam...
Šta da pustim? Nisam rekao (ili hteo da kažem) da ću JA nekoga da kultivišem, već ignorantni ljudi sami sebe "kultivišu", tj. rade na tome da ostanu u neznanju.
I tako dalje, i tako bliže. Kada bih ispravljao sve ovakve greške u komunikaciji, utraćio bih život samo na ovom forumu.
Znaš, kad se greška u komunikaciji desi, ona je obično obostrana. Evo, ja ni dalje ne razumem šta si hteo ovim da kažeš, ni sa tvojim dodatnim pojašnjenjima. Pogotovo jer se uopšte nisi nadovezao na ono što sam ja prethodno rekao, nego ignorisao, a pričaš nešto slično, samo u potpuno drugom smislu, koji je iz istipkanog nedokučiv, a čitanje misli još uvek nažalost nije moguće... a prepostavljati sve moguće opcije ni ne želim... ni ja nemam baš toliko vremena...
Uzmi godišnji...
Možda ipak ti da uradiš ono što ti je mac već predložio, da otipkaš ono što misliš, a ne da namerno ostaješ nedorečen, u nadi da ćemo shvatiti tvoje visokoumne aluzije. Nema nade, moraćeš da nam nacrtaš.
Sad, možda ti i na to odgovorim sa "Ha ha" pa potrudi se da se ne opravdavaš, tj. ne ukopavaš baš previše. Čitaj ono što sam ti napisao sa ciljem razumeš poentu napisanog, a ne sa ciljem da mi odgovoriš. Da ja stalno ponavljam u svom odgovoru ono što sam već napisao isto nema svrhu.
Previsoko ceniš sebe. Ja sam potpuno suprotan primer, ja ne cenim sebe dovoljno. E sad, što neki ljudi to umeju da pobrkaju je zato što ne mogu da shvate takav moj pristup, zato što... suviše visoko cene sebe!
Naravno, pretpostavka da su ljudi potpuno svesna i razumna bića je pogrešna u startu. Između čoveka i savršenog razuma je uvek gomila predrasuda. Imam ih ja, nije to nešto što se može izbeći. Što znači da uvek postoji šansa, koliko god ja odgovorio pažljivo i precizno, da me sagovornik neće razumeti, jer podsvesno ne želi da me razume već samo da dokaže da je on u pravu ili bar da nije bio u krivu. I zato se i ne patim sa tim, i neću pisati nešto analogno doktoratu ovde da biste ti ili neko drugi, rekli, možda, "a, naslućujem nešto". To je ono što je Burke nazvao terminističkim ekranom (iliti filterom) kroz koji ljudi komuniciraju sa "realnošću". Bolje da su ljudi čitali njega, Burke-a, nego što su gubili vreme na postmodernizam. Jezik je uglavnom u kontekstu i tako se i uči, i tako se i koristi. Ako nemaš kontekst koji ja imam kada kažem nešto, jako je teško išta preneti. To se samo mac zaluđuje - ozbiljno ili poluozbiljno, nije ni bitno - nekim "apsolutnim" značenjima u jeziku.
I, naravno, pažljivo sam pročitao šta si napisao - u relativnom smislu "pažljivo", koliko je to moguće u odnosu na poruku koja tvrdi da je neko u pravu jer je u pravu i to je to. Ti "moje" nedoslednosti nosiš sa sobom, poput modernih antirasista koji nalaze rasizam svugde. Dakle, ukloniš sebe - odsečeš sebi glavu ili nešto slično - i videćeš kako ih više nema. I onda više nečeš moći da mi zameriš dve kontradiktorne stvari:
- kako sam ignorisao deo onoga što si ti napisao
- i kako nisi razumeo, i pored objašnjenja, ono što sam ja napisao
Ako nisi razumeo, onda ne možeš ni znati da li sam opravdano ignorisao ono što nisam citirao ili nisam. Ali bitno da se nešto zameri.
To je to što se tiče mračnih konja. Ajmo na ozbiljnije igrače.
Eh, da, što reče pesnik:
All this he knows, but will not tell
To those who cannot question well
Napomena: jedna reč je izmenjena u odnosu na original ;)
Ma, ridikuli, za sve postoji objašnjenje, pa i za ovo što si ti napisao. Uopšte nije kontradiktorno. Ja sam ti savetovao da se maneš Bate, tj. lakonski mu pristupiš kao što on pristupa tebi i svima, ignorantski. Ti si se uhvatio za to "ignorantski", jednu jebenu reč iz šume kao što ti to redovno radiš, prenebregao moj savet, prenebregao ceo moj diskurs, uhvatio se za jednu reč, obrnuo je u smeru koji ja i dalje potpunosti ne shvatam.
Ok, tvoje pojašnjenje glasi ovako: ignoranti sami sebe kultivišu, tj. rade da ostanu u neznanju. I šta s tim? Šta je tvoja poenta, da ti ne želiš biti ignorant jer ne želiš da ostaneš u neznanju? Ok, ali što nisi napisao takvu rečenicu, već "na ignoranciji se mora raditi, mora se kultivisati". Zvuči potpuno suprotno.
Ako biti jači igrač znači nabacivati se formom bez značenja, ok, možemo se i tako igrati. Zapravo, izgleda mi da je upravo to tvoja igra. Zato ti i odgovaram sa "Ha ha", kao kad neko napravi lošu šalu. Izgleda mi kao da pokušavaš da se našališ, na svoj ridikuli način, ali promašiš, i ne bude smešno već tužno.
Kao ovo kad si napisao da tvoj jedan post nije jedan već dva. Šta je sledeće ridikuli, tvrdićeš nam da nisi jedna osoba, vec binarno podeljen. Kakve to veze ima? Ako si ti ti, ako je tvoj post tvoj post, ako stalno nalaziš mudrost u čitanju i knjigama, jer ti si ridikuli, kakve veze ima gde si ti to napisao i kada? Okej, ja sam napisao "u tom istom postu", ali opet si se uhvatio za nebitno, i onda to nebitno multiplicirao na ridikuli način, dok je suština priče zaobiđena. Moglo je biti i u svakom tvom drugom postu. Možda sam ja želeo da kažem da je mudrost iz knjige tvoj fetiš?
Poenta moje tvrdnje je bila da si ti isti tip ličnosti kao zosko, u smislu da vam je sva mudnost u knjigama, samo što čitate drugačije knjige. I to je sve što sam ja tvdio. To ti je mac rekao kada ti je bukvalno napisao "ej ridikuli, a šta bi bilo da ja čitam tvoje mudrijaške knjige sa ekrana, hoće li mi i onda mudrost biti nedostižna, jer ti tvdiš da ne dolazi sa ekrana". Tvoj odgovor na to je bilo da se prvo napraviš da to nema veze za tvojom tvrdnjom, a onda napišeš traktat o ekranima, sasvim promašujući poentu primedbe koju smo imali mac i ja.
Dalje, tvoja tvrdnja da je slučajno što je Blejkova mudrost u formi knjige i da je slučajno što si je ti ridikuli baš knjizi našao. Izvini, šta da pričamo posle ovog? Prozivaš ozbiljne igrače, a eto kod tebe je sve slučajno. Možda je slučajno i kod njih, jesi li razmišljao o tome? I opet, jedno "Haha", pokušaj ridikuli šale koji je završio tužno.
I rest my case...
Ja sam (naknadno) shvatio da on kaže da se mudrost ne nalazi ni u knjigama. Možda ako čitaš između redova, bemliga, neće da kaže.
Mnogo više slušam nego što čitam, a evo i obećanog videa.
Baš u vreme kad je ridiculus napisao sporni post, naletim na intervju sa Lionel Shriver (We Need to Talk about Kevin)
On se dosta oslanja na ridiculusov post i neke od tema koje je osvetlio, bar kako se meni čini. Moram reći da nisam 100% saglasna sa nekim njenim tvrdnjama, ali fantastično ju je slušati, britka, duhovita, ne podleže političkoj korektnosti. Jedan od boljih razgovora koje sam odslušala u poslednje vreme.
"Lionel Shriver: Insensitivity Reader - Live at the UnHerd Club"
https://www.youtube.com/watch?v=2Ag13p79f4A
Quote from: mac on 23-03-2023, 15:03:00
Ja sam (naknadno) shvatio da on kaže da se mudrost ne nalazi ni u knjigama. Možda ako čitaš između redova, bemliga, neće da kaže.
Još kad bi bilo bitno šta on kaže. Nije važno šta tvrdi, važno je šta radi.
Ja sam osoba koja vrlo malo obraća pažnju šta ljudi kažu, ali jako puno na šta rade, jer je to najčešće mesto iz kojeg nam dolaze svi paradoksi.
Ironično, ridikuli tvrdi jedno, a sasvim drugo radi. Slučajno my ass.
nikad nista od ove dibuk, pogledajte sta je prava feministica:
Sveta Rebeka – izmolila od Boga tjelesnu patnju (https://narod.hr/kultura/sveta-rebeka-izmolila-od-boga-tjelesnu-patnju)
Quote(...)
Dana 12. srpnja 1871.. Anissa je pristupila tome redu pod imenom Rafqa (Rebecca).
Visoko motivirana kao redovnica, te snažne duhovnosti, sestra Rebeka je smjesta krenula putem svetosti, stopama Kristovim kako bi Ga mogla nasljedovati do kraja. Na blagdan Gospe od Krunice god. 1885. zamolila je Boga za milost dioništva u Kristovim patnjama. Kao odgovor na njezinu molitvu, zdravlje joj se smjesta stalo pogoršavati, te je polako osljepljivala i na kraju bila osuđena na invalidska kolica. Ostatak je života provela u molitvi, ali je i dalje pridonosila obavljanju samostanskih poslova, koliko su joj to mogućnosti dopuštale.
(...)
to je bio feminizam, snaga volje, prava zena! nikakvo cudo da danas cak i transmuskarci izgurali ove njanjave zene iz feminizma...
https://youtu.be/WfrdtGkYTM0?t=33 (https://youtu.be/WfrdtGkYTM0?t=33)
Ooo gledaju se srpski filmovi, lepo lepo. 8-) I još se vadi relevantan klip, pohvaljujem!
Za razliku od Sv. Rebeke, ja ipak posedujem kritičko mišljenje, pa to nekako nadomešta nedostatak duhovnosti.
Inače
Quote from: ridiculusAko nešto zameram Dybuk, to je da vidi maca kao neki svetionik
I svetionik ima slepu tačku, pa bih se ovde usprotivila generalizaciji :lol:
Mene gotovo hvata strah kada bacam pogled na ovu temu, da li ću zateći nešto napisano. Ne zato što se plašim da ću naleteti na neki ozbiljni argument, koji će srušiti šta pričam - znam da neću, i svaki naredni "argument" je dokaz da argumenata nema čak ni kod onih koji ih traže po svaku cenu od drugih - već zato što ću naleteti na gomilu prozivki i onda ću morati da odgovorim jer je to prokletstvo komunikacije ovim putem i tako u beskraj.
Da je mudrost "u" knjigama, to nisam tvrdio ni sad ni ikada ranije. Trebalo bi da znam sopstveni stav i to još vrlo čvrst, jer ga se pridržavam već mnogo godina, al' eto, drugi valjda znaju bolje od mene u šta verujem. I kako onda išta da objašnjavam? Kako išta da dokazujem kad je sve objašnjeno unapred? Iako citiram Blejka, čija je poenta suprotna od toga, iz pesme koju znam u celosti? Ne citiram ga zato što se može čitati, jer je deo "prave knjige", već zato što je Blejk najlepše oblikovao u reči ono što već znamo. Pardon, što neki od nas znaju. Mac pešači putem od žute cigle, traži mozak i srce i dušu, sve zajedno, i meni jeste žao, al' ja mu ne mogu pomoći ako sam sebi ne pomogne.
Heh, on me je upozorio na Batu - ne bre mac nego ON, najveći od najvećih, kruna i krov svih stvari. Gde njega da ne poslušam! Tu sam dokazao da nisam mudar i zato je svaka dalja diskusija farsa. I onda bar tako i kaži, naš besni konjiću, pošto se odlučiš da li ja ne znam šta pričam, ne želim da kažem, ti ne razumeš, radim jedno a pričam drugo, ili sam prosto zao ili sve to zajedno. Jer za nekog ko uporno zahteva argumente, nisi dao ništa sem moralisanja, pretpostavki, i vrednovanja. I mrsomuđenja koje nije čak ni semantičke prirode nego samo mentalnozdravstvene. ("Gle, uhvatio se jedne reči koju nisam shvatio pored toliko reči koje sam shvatio...iako ga nisam razumeo.) Ajde da nije tako pa da te shvatim bar poluozbiljno.
A šta onda tražim u knjigama ako to nije mudrost? Šta onda radim na ovoj temi koja je, ovaj, o knjigama? Ovo prvo me niko nije pitao pa nisam na to ni odgovarao... Ali Meho se dotakao toga u svom pitanju, a da sam se rukovodio učtivošću, njemu je trebalo da odgovorim prvom.
E da, imam poruku za dark horse-a, od Konstantina Kisina:
https://youtu.be/BLXwl-KpuRc
Prva minuta.
Očekujem svakog časa i mejl Džordana Pitersona u kome mi proklinje sve redom i jadikuje kako nije očekivao od mene tako nizak udarac.
Jao jao jao. Red mrsomuđenja, red patetike, red polivanja hladnom vodom... sve to kad ubaci čovek u jedan tekst, ispadne ridikuli.
Meni je tebe čoveče žao, iskreno i ljudski, što si bio zavisnik, što si se delimično izlečio, što nedovoljno ceniš sebe i ostale ispovesti koje smo imali prilike da čujemo, sva sažaljenja koja si pokušao da izazoveš samo zato što neko ne smatra da si u pravu na nekom tamo topiku na Sagiti. Milion puta sam te pohvalio, milion puta rekao da si mi u suštini simpa, ali evo, neću više, izlečio sam se i ja od ridikuli zavisnosti, upravo jer dovoljno cenim sebe.
Moja zamerka je u suštini lakonska i trivijalna, i svodi se na primedbu licemerja, da kritikuješ druge za isto što i sam poseduješ u povelikoj meri. Okej, ti ne misliš tako, pa dobro, u redu. Polij se još malo hladnom vodom, proći će te. Svi smo ljudi, nesavršeni, imamo tu manu da stalno primećujemo kod drugih ono što sami imamo, pa eto, desilo i tebi, o veliki. Šta da ti radim. Ajde nastavi dokazivati samom sebi da to nije tako, jer meni nikako ne možeš. Pa Meho ti je od reči do reči pisao ovo što sad ti meni pišeš, da nije on to, da si se zbunio, pogrešno shvatio, ćorav si kod očiju itd. Sve to je ljudski, naravno. I poricanje, i lak sud o drugome, i da lakše vidimo trun u tuđem oku, nego balvan u svome. Oh, kako je to lepa iluzija, naravno.
Eto, desilo se i tebi, sledeći put će meni, a verovatno se nekad desilo i Džordanu Pitersonu. Inače, što ga toliko spominješ? Ne kapiram taj deo. Misliš da sam osetljiv što si mi takao Džordija Pitersona? Ma, dobro je sve dok mi nisi takao mog Murakamija. Marim ja, hajde de... nego, mnogo si se raspisao za nekog ko toliko nema vremena u životu za nas bedne... da li si dobro navio sat danas koliko smeš minuta da provedeš pišući na Sagiti?
Dakle, raskidanje začaranog kruga. Mehmet.
Quote from: Meho Krljic on 21-03-2023, 15:16:05
Ja ne znam kako je došlo do ove pojmovne zbrke, ali mislio sam da je jasno da u medijima tražimo informacije a ne mudrosti. Čak ne ni nužno istinite ili tačne ili potpune inmformacije već samo informacije.
E sad, ova poslednja rečenica mi nije baš jasna. Kako ne tražimo "nužno istinite" informacije, i šta bi to uopšte značilo u praksi?
Ali što se tiče prvog dela, moje pitanje bi bilo koji smo to pomenuti "mi"? Različiti ljudi mogu da traže različite stvari. Možda mogu da kažem, sa određenom tačnošću, da su ljudi nekad ranije tražili informacije u medijima, tamo u XIX veku pa sve do 1970-ih, recimo. A onda se desilo nešto drugo. Neil Postman je sredinom 80-ih objavio knjigu o tome, Amusing Ourselves to Death, za koju se ispostavilo da je proročanska knjiga. Političari postaju zabavljači. On je pisao o uticaju televizije, ali danas bismo mogli da zamenimo televiziju internetom i da većina primedbi i opservacija stoji i dalje. Informacija postaje gotovo bezvredna, postaje smeće, jer u obliku u kome se daje ne možeš ništa bitno da uradiš sa njom, nigde da je uklopiš, ništa da predvidiš... samo da reaguješ predvidljivo na način na koji onaj koji ti daje tu informaciju, taj fragmenat, želi da ti reaguješ.
Naravno, nije da nema korisnih informacija koje se danas mogu naći bilo gde: kako zasaditi cveće, kako opraviti nešto, saveti za fizičke vežbe, saveti za ovo ili ono... na tom nivou internet funkcioniše, i do rešanja se dolazi lako i brzo. Ali to su kanali koji nisu vezani za tradicionalne medije, dela zaluđenika koji se bave nekom oblašću koju vole. U velikim medijima informacija je danas mali deo ponude, a čak ni ona nije pouzdana. Pa ne sastoji se New York Times samo od pregleda sa berze, vremenske prognoze, i sportskih rezultata. To bi bile čiste informacije: tabele, grafikoni, brojevi... (a čak i to se može dizajnirati na specifičan način i time naglasiti ono što unapred želi da se dokaže). Ono čega ima više su kolumne i
opinion pieces.Evo i boljeg primera. Kako funkcioniše algoritam predloga na YouTube-u? Vezuje stvari koje imaju zajedničku crtu. Isti autor, govornik, ustanova, eventualno ista tema, i na kraju ista "strana"... ali to nije algoritam kojim ja u svom životu biram da gledam ili slušam nešto. Rezultat je da se meni u redu na Tvocevki pojavljuje hrpa videa koji me uopšte ne zanimaju. Na primer, kada sam tražio nešto od Douglasa Murray-a, nabacao mi je gomilu konzervativnih kanala. Što kažu, niđe veze, jer nisam se
zato interesovao za Murraya. A i on tvrdi u svojim knjigama (uz mnoge druge pisce i novinare u njihovim) kako je to razlog političke polarizacije, jer svako na YouTube-u naleće na mehur stvoren od istomišljenika i svako vidi samo svoju stranu priče.
Tako da, ne, informacije su postale sekundarne u medijima. Da ne pričam o tome što je u Americi, a i u drugim zapadnim zemljama, poverenje u te medije na istorijskom minimumu. Ima to svoj razlog, verovatno. Ko hoće informacije, neka čita Thomasa Sowella, a njega baš ne vole mediji danas... ne odgovaraju im njegovi zaključci. Mediji su danas uglavnom tu za blaćenje protivnika.
Eh da, treba učiti od najboljih:
Self-improvement is masturbation
Now, self-destruction...
Gle, i ovde ima reklama kao na YouTube-u, samo čekam da ih preskočim!
A sada, Bata.
Ali tu nemam bogzna šta da kažem. Bata zapravo reaguje najracionalnije ovde, ali ovi komentari nisu baš pitanja.
Quote from: Labudan on 22-03-2023, 15:09:08
a ridikuli bi trebo malo jasnije da nam kaže šta je uopšte poenta te knjige, pošto ga ja slabo kontam
sem ako kritikuju univerzitet i ideju naučne istine i opšteg obrazovanja onda su neoliberali
Ne mogu da tvrdim koja je "poenta" jer nisam skroz pročitao knjigu, ali napisao sam koja je tema, a i ono što ti je Meho odgovorio je tačno. Pišu o stanju na univerzitetima u Americi, gde je naučni metod pao u drugi plan, o vezi sa politikom, i daju svoj pogled na razloge zašto je tako i šta bi se moglo učiniti.
Mislim, nešto jeste neoliberalizam, ali nije sve što nije marksizam neoliberalizam. Nešto je samo glupost, ili oportunizam, ili strah.
Osim toga, sve što je desno od levog centra nalazi krivicu za ova dešavanja u marksizmu, ne u neoliberalizmu.
A sad, EPP:
ridikuli vs everyone else (https://www.youtube.com/watch?v=DuWEEKeJLMI)
Quote from: Dybuk on 23-03-2023, 15:15:05
"Lionel Shriver: Insensitivity Reader - Live at the UnHerd Club"
Ona uvek ima zanimljivih stvari za reći. Pogledaću video već sutra.
Quote from: ridiculus on 23-03-2023, 20:34:32
Dakle, raskidanje začaranog kruga. Mehmet.
Quote from: Meho Krljic on 21-03-2023, 15:16:05
Ja ne znam kako je došlo do ove pojmovne zbrke, ali mislio sam da je jasno da u medijima tražimo informacije a ne mudrosti. Čak ne ni nužno istinite ili tačne ili potpune inmformacije već samo informacije.
E sad, ova poslednja rečenica mi nije baš jasna. Kako ne tražimo "nužno istinite" informacije, i šta bi to uopšte značilo u praksi?
Pa sam si dalje opisivao kako mediji nemaju u prvom planu plasiranje informacije već, hade da kažemo, političke poruke. Dakle, informacija koju mediji nude može biti (i često jeste) zapravo o tome koja se politička poruka želi poslati.
Nego, ridikuli, pošto se očigledno ne razumemo hajde da stvar, tj. moju primedbu okrenemo drugačije.
Ok, zameraš celom forumu da kupe mudrosti sa trivijalnih mesta, dok ti genijalac, slušajući starog Vilijema Blejka, i njegovu mudrost koju si pokupio iz knjiga, to radiš pametnije, sa nekog drugog mesta koje Blejk opisuje kao praznu pijacu na koju niko ne može da dođe da kupi.
Hell man, šta to uopšte znači? Missim, lepo romantizovanje, ali šta je ta pijaca u praksi?
Ajde, otkrij nam bar to, o najveći.
Neki moji predlozi:
- Kao Supermen ultraviolentnim zracima usisavaš mudrost kao energiju direktno s Marsa, po tradicionalnom Teslinom receptu.
- Poslao si ženu na pijac da ti kupi kilo mudrosti. Rekao si: nemoj da bude previše zelena, a ni da joj listovi budu previše uvenuli i ona je otišla i donela ti tri kila. Dakle, ne metaforična već bukvalna pijaca.
- Našmrkao si se koke, guglao malo po internetu da poboljšaš svoj name dropping skill i saznao pet novih imena sa premudrostima koje sežu do osamdesetih, za koje do pre pet minuta nisi ni znao.
- Kupiš mudrost iz knjiga, iz akademskih izvora, iz medija, sa ekrana, baš kao svi ostali, samo si jebeni licemer, pa tvrdiš da ti to ne radiš. Tj, ono što ja sve vreme tvrdim da je jedina opcija, a ti sve vreme neuverljivo poričeš.
Eto, ne moraš mi objašnjavati da ti ne radiš nešto što radiš, ja ti to svakako ne verujem, pošto imam oči da vidim da je u praksi drugojačije, ali možeš mi objasniti šta je to što ti MISLIŠ da radiš, pošto sam u potpunom rebusu šta si zapravo sebi umislio i još krenuo oko toga da se nabeđeno objašnjavaš po internetu, pošto imaš veliki višak slobodnog vremena.
Eto, u nadi da ćemo izgladiti ovaj nesporazumčić,
Tvoj Crni Konj
Quote from: Meho Krljic on 24-03-2023, 07:28:40
Dakle, informacija koju mediji nude može biti (i često jeste) zapravo o tome koja se politička poruka želi poslati.
Pa dobro, ali originalne političke poruke su retke. Sve je već rečeno, i neću valjda da gledam emisiju za emisijom, elaboraciju za elaboracijom, prikaz za prikazom, itd, da bih ponavo čuo ono što već "znam", tj. u šta verujem? Da, mnogi to rade, ali to jeste problem, to jest, koren političkog haosa usled koga se sad nalazimo. "Mi" kao svet a ne "mi" kao Srbija ili Balkan.
Nije to ništa novo, naravno. Ljudi su oduvek bili takvi. Ali to bih ja zvao "informacijom" samo u nekom najširem, najmutnijem smislu informatičke nauke uopšte.
Mortimer Adler je dao tri razloga za čitanje knjiga:
- zabava
- informacije
- razumevanje (ili prosvetljenje, kao ekstreman slučaj)
Gle, nema mudrosti nigde! Mada bi neko mogao da poveže mudrost za razumevanje, ali ovaj drugi pojam je širi. I deca mogu da razumeju, ali ih retko povezujemo sa mudrošću.
Ja bih se na to nadovezao i rekao da mnogi ljudi od medija danas traže, ako izuzmemo uvek prisutnu
zabavu,
razumevanje, nešto što bi objasnilo haos u kojem živimo. A neki možda i
nadu, što je tradicionalna uloga religije, i Postman je već pisao o transformaciji iste pod uticajem medija, sve dok se nisu nekako spojili.
A ono što mediji zapravo nude je uglavnom
reklama.
Pa, ja to doživljavam kao metainformaciju, a koja jeste značajna. Ali naravno da neću da sedim i gledam sve televizijske kanale i čitam sve novine - ko za to ima vremena? To će AI da radi za nas :lol: :lol:
Da, značajna je za istraživačke novinare i analitičare, ali potpuno beznačajna za običnu publiku (u smislu informacije, tj. sticanja znanja). Za ove prve to jeste informacija, ali mediji za njih imaju funkciju ne prenosnika, već objekta proučavanja, a to je nešto drugo
Sve to mi zvuči kao kad bi neko rekao da je SVE informacija. Ili kao kad kažu da je sve politika. Igra reči, ništa više. Čim nešto konkretno postane "sve", postane ništa. Jedino SVET može da funkcioniše bez takve transformacije.
Tako bi mogao da kažeš i da je mudrost informacija ili metainformacija, jedna njena konkretna vrsta, i onda bismo mogli reći da nema protivrečnosti u tezi da mnogi u medijima traže mudrost.
Igra reči, ništa više.
ja vas ne bih ometao, ali onako: sta kazete da se jednostavno vratite, kako vi ono kazete, nekom ustaskom stivu? :roll:
(https://i.ibb.co/R4dcVxW/001ska.jpg)
skuhao sam i kavu silom prilika. plan bijese kupiti novine, sjesti u gradu na terasu kafica i naruciti kavu. :cry:
ali ljudi ocigledno misle da im ne radi terasa kad pada kisha. pa i kad se sjedne na nju i pokusa naruciti telefonski.
jos vas i ture koje se dogegalo drcno oslovi sa "sta ti zelis?", ajoj... onako, kao da pece ustipke u kabulu, pa strucnjak, pa umjetnik, pa zaboga, netko ga valjda nije ispostivao dovoljno, kad pada kisha. da ne duljimo, tu je i kava, nije sa terase, ali nema veze. ti kompicirani planovi ionako nikad ne valjaju. zato ima i pjesma:
https://www.youtube.com/watch?v=_zL8lTH4umI (https://www.youtube.com/watch?v=_zL8lTH4umI)
Quote from: ridiculus on 24-03-2023, 12:28:50
Da, značajna je za istraživačke novinare i analitičare, ali potpuno beznačajna za običnu publiku (u smislu informacije, tj. sticanja znanja). Za ove prve to jeste informacija, ali mediji za njih imaju funkciju ne prenosnika, već objekta proučavanja, a to je nešto drugo
Sve to mi zvuči kao kad bi neko rekao da je SVE informacija. Ili kao kad kažu da je sve politika. Igra reči, ništa više. Čim nešto konkretno postane "sve", postane ništa. Jedino SVET može da funkcioniše bez takve transformacije.
Tako bi mogao da kažeš i da je mudrost informacija ili metainformacija, jedna njena konkretna vrsta, i onda bismo mogli reći da nema protivrečnosti u tezi da mnogi u medijima traže mudrost.
Igra reči, ništa više.
Da ne teramo sve u apstrakciju, mislim da je legitimno, recimo da neko kaže da neće da čita Informer, Alo i Kurir jer smatra da imaju kvalitetan novinarski kadar koji vesti priprema prioritizujući verodostojnost i potpunost informacije, ali da hoće da ih čita da bi video koje su to teme koje Vučiću mnogo znače, koji ljudi mu trenutno smetaju itd. Time se ne dobija primarna informacija koju bi očekivao iz medija u njihovom knjiškom funkcionalnom olbiku, ali se nesumnjivo dobija informacija koju ne možeš da zaista dobiješ drugačije.
Možeš reći tako ako tako želiš, ali ja bih pre rekao da se time zaista bave samo oni kojima je to posao ili poziv (na primer, politički savetnici, ili protivnici koji traže dokaze ili omaške) ili neznamkakva opsesija, a oni su u manjini. Mnogi čitaju te novine, istina, ali rekao bih - da se ponovo podsetimo Postmana - da oni očekuju zabavu, senzacije, ili pikanterije. Razlika između ovih pojmova je u tome što ako napraviš informaciju dovoljno nezanimljivom, a onda se ispostavi da to više nikog ne zanima, onda niko ni pre toga nije čitao novine ZBOG informacija.
U suprotnom, mogli bismo da kažemo i da gledamo horor filmove "zbog informacija" - Ko će preživeti? Da li će ući u sobu? itd - ili da gomile histeričnih devojčica prate pop zvezde zbog informacija - Da li će okrenuti glavu ovamo i videti me? Kakvu seksi pozu će sad napraviti? Koju pesmu će otpevati? itd.
Hm, ne znam, dosta se tu hipoteza postavlja. No, moja poenta je da u medijima (ne moraju, jelte, biti novine) ne tražimo mudrost već razne vrste informacija, čini mi se ovde nije načeta...
Napala baba najozbiljnije igrače na Sagiti, pa zaboravila poentu priče. Čak štaviše, sama sebe matirala svojim kasnijim zaključcima suprotnim onima na početku priče.
Deco, recite drogama NE. 8-)
Nemojmo da sad eskaliramo bez razloga jednu uljudnu komunikaciju!!!!!!!!!!
Quote from: Meho Krljic on 24-03-2023, 19:40:02Hm, ne znam, dosta se tu hipoteza postavlja. No, moja poenta je da u medijima (ne moraju, jelte, biti novine) ne tražimo mudrost već razne vrste informacija, čini mi se ovde nije načeta...
Nije načeta, ali nije tačno ni to što kažeš jer:
- ne postojimo MI; na primer, ako si ti politički aktivista sa vrlo određenim ciljem, i ako te zanimaju određene stvari, teme, ili podaci, možda ne možeš ni da vidiš iz svoje pozicije zašto to većinu ne zanima;
- nadovezuje se na to prilično, rekao bih, jaka teza da većinu zanima pre svega ZABAVA ili senzacionalizam; dokazi za to su prebrojni.
E sad, nisam ni mislio bukvalno da ti u medijima tražiš "mudrost", kao ni Bata na akademiji (ili u knjigama), ili mac gdegod; to je delimično bila provokacija, a delimično podsećanje da suviše verujete onom što se kaže na nekim mestima i pod nekim uslovima (selektivno, ali svejedno); svakako nikakva moja radna "hipoteza".
Da li je Velsovo čitanje Rata svetova preko radija 1938. bila informacija ili nešto drugo?
Da li su silovanja po ženskim zatvorima od strane (nekadašnjih?) muškaraca informacija ili ...mit?
Quote from: ridiculus on 24-03-2023, 20:19:10
E sad, nisam ni mislio bukvalno da ti u medijima tražiš "mudrost", kao ni Bata na akademiji (ili u knjigama), ili mac gdegod; to je delimično bila provokacija, a delimično podsećanje da suviše verujete onom što se kaže na nekim mestima i pod nekim uslovima (selektivno, ali svejedno); svakako nikakva moja radna "hipoteza".
Ha ha.
Inače, nikako se ne bih složio da potcenjuješ sebe. Zapravo si brutalno realan lik. Sa dobrom dozom precenjivanja svojih mogućnosti.
Evo jednog podatka iz pomenute knjige (The Coddling of...)!
Više ima studenata na elitnim američkim univerzitetima iz najgornjeg 1 procenta porodica po veličini prihoda nego iz donjih 60%! Pa vi pričajte onda o privilegijama i afirmativnim akcijama i ostalim zaluđivanjima...
Quote from: ridiculus on 24-03-2023, 20:19:10
- ne postojimo MI;
ma, dobro "mi" je ovde skraćenica za "mi, ljudi sa previše slobodnog vremena koje trošimo raspravljajući o ovakvim stvarima na internetu"
mi i ridikuli, kome treba dodeliti nagradu Sagite za logoreju godine.
Quote from: Dybuk on 23-03-2023, 15:15:05
Baš u vreme kad je ridiculus napisao sporni post, naletim na intervju sa Lionel Shriver (We Need to Talk about Kevin)
On se dosta oslanja na ridiculusov post i neke od tema koje je osvetlio, bar kako se meni čini. Moram reći da nisam 100% saglasna sa nekim njenim tvrdnjama, ali fantastično ju je slušati, britka, duhovita, ne podleže političkoj korektnosti. Jedan od boljih razgovora koje sam odslušala u poslednje vreme.
"Lionel Shriver: Insensitivity Reader - Live at the UnHerd Club"
Odgledao sam ovo.
Nisam ništa čitao od Lionel Shriver, ali znam je od ranije, jer sam slušao nekoliko tribina/govora/diskusija na kojima je učestvovala.
Ovde jedan deo zaslužuje posebnu pažnju. Onaj o jeziku, njegovom namenskom menjanju (u službi a koga nego uvek prisutnog ali uvek hendikepiranog
morala), i cenzuri.
Ne utiče jezik na mišljenje koliko ljudi misle da utiče. Jezik je samo prečica, sakupljeno i sabijeno iskustvo u zvučnom (a i pisanom) obliku. Ne znam otkud tolika zabuna, ali za njenu rasprostanjenost krivim pustmodernizam(!) (i poststrukturalizam).
Na primer, kao što se potpuno slažem sa Shriver, ako izbacimo reč "debeo" i usvojimo, pod pretnjom zakonske tužbe i histeričnog urlanja u lice, reč "ogroman", uskoro će reč "ogroman" da nosi loše konotacije sa sobom. Ili, ako uzmemo reč koja nosi lošu vrednost u nekom društvu, na primer, đavo, i generacije koje se bune protiv tog istog društva, videćemo da će za njih đavo uskoro postati nešto dobro. Napisao sam u budućem vremenu, ali to se u stvari već desilo.
Isto važi za englesko "slut", i kako se neke žene ogrću tom reči. Ali, isto će da važi i za "bigot", i ta reč će postati ogrtač časti za one kojima je prvobitno bila namenjena kao žig sramote i kletva. To jest, ako taj proces već nije u toku...
Završio sam The Coddling of the American Mind, koja, iz nekog razloga :roll: , naslovom podseća na The Closing of the American Mind Allana Blooma. Sa nečim se slažem, sa nečim ne, a za ostalo se za sada odričem suda. Bilo je zabavnih momenata, saznao sam nove informacije, i neke stvari bolje razumem. Da li sam sad zbog toga mudriji? Naravno da ne. Kada bi se tako postajalo mudriji, gde bi nam bio kraj?
Mada sam Haidt tvrdi da su teme knjige obrazovanje i mudrost, iako više u smislu da tonemo u neobrazovanje i nemudrost, pod uticajem, valjda, akademije, medija, i društvenih mreža.
Evo jednog objašnjenja koje mi ne drži vodu: američki univerziteti su postali konformistički zbog komercijalne prirode modernog obrazovanja. Ljudi daju ogromne pare da bi njihova deca išla tamo i time postaju mušterije. A mušterije su uvek u pravu. I onda neko - zaboravio sam ko, ali Haidt ga citira - zaključuje da ako studenti, na primer, ne žele da neka kontroverzna ličnost održi govor iako ju je univerzitet pozvao, onda univerzitet može da otkaže događaj da bi izašao u susret željama "konzumenata". To bi mi bilo jasno i prihvatljivo da je u pitanju želja svih studenata, ali u praksi to su obično bučne manjine. I onaj koji je oštećen je drugi student koji je želeo da čuje govor, a ne može jer su ga njegovi vršnjaci sprečili. Dakle, oštećena je takođe mušterija. A trgovac koji zbog manjeg dela kupaca zanemaruje veći deo je loš trgovac.
Nego, sledeća knjiga je za zoska!
(https://i.ibb.co/HhbXcB4/001hrae.jpg)
najnovija reklama za novu knjigu u najnovijem izdanju najboljeg tjednika na nasim prostorima, hrvatskom tjedniku, ponukala me neki dan da mi interes i misli odlutaju u - stari egipat. konkretno u novo carstvo i 18. dinastiju.
i 19. i 20. pomalo i 21., ali to je vec neka druga prica.
pa se nabavila odgovarajuca literatura, referentna djela:
(https://i.ibb.co/6rXnZh7/001en.jpg)
manfred gutgesell - arbeiter und pharaonen
wirtschafts- und sozialgeschichte im alten ägypten
(radnici i faraoni - povijest ekonomije i drustvenog razvoja drevnog egipta)
gerstenberg, hildesheim, 1989., tvrdi uvez sa zastitnim omotom, 262 str.
michael e. habicht - nofretete und echnaton
das geheimnis der amarna-mumien
(nefertiti i ehnaton - tajna mlade damice i mumije iz kv55)
koehler u. amelang, leipzig, 2011, tvrdi uvez, 278 str.
ehnaton - sonnenhymnen
(ehnaton - himne suncu)
reclam, ditzingen, 2007, meki uvez, 126 str.
nije bilo nimalo jednostavno u moru literature o drevnom egiptu izdvojiti vrijedne knjige koje na srazmjerno humanom prostoru suvislo obradjuju sve relevantno; sve bez lutanja, ucitavanja i bujne maste znanstvenika. sad jos treba citati, pa da vidimo kako je to izgledalo, taj suzivot egipcana, zzidova i hrvata, izmedju ostalih, zutih desno, crnih dolje, itd...
(https://i.ibb.co/Qmkkt7d/FB-IMG-1680364730668.jpg)
dobro. biraj odgovor:
a) ti ne volis himne suncu?
b) to su samo dvije recenice. citas li i nesto ozbiljno?
c) nemojte se opet svadjati.
a, b ili c.
jedan odgovor te vodi dalje, iza dva je rupa...
Tri rupe. Hteo sam da postujem na "Suve genijalštine", naravno. A šta drugo?
Quote from: dark horse on 01-04-2023, 21:51:21
Tri rupe. Hteo sam da postujem na "Suve genijalštine", naravno. A šta drugo?
nema veze. sad smo tu, pa izaberi odgovor po osobnim preferencijama, onako iz zezancije, kad smo vec tu, slucajno. :roll:
Pa, ako već moram odabrati, onda svakako dva. Iako slučajnost, ove dve rečenice kao da sublimiraju čitav ovaj topik i sve njegove ucesnike.
Zašto bih morao čitati ozbiljnije štivo pored ovakvog moćnog koana?
Quote from: ridiculus on 29-03-2023, 14:02:56
Nego, sledeća knjiga je za zoska!
A i za Batu! Iz drugačijih razloga. Rasa vs. politika.
Pre nego što kažemo koja je to knjiga, poslovični "kratki uvod".
Jednom sam čuo Howarda Chaykina, jevrejsko-američkog stripaša, provakatora i inteligentnog sagovornika na širok raspon tema, kako hvali knjigu Toma Nicholsa,
The Death of Expertise. Chaykin je jadikovao nad stanjem u strip-fandomu, gde smo bili došli do situacije u kojoj tehnička veština generalno više nije cenjen element izrade stripa. (Naravno, zakonom ponude i potražnje, to se prenelo i na industriju, tako da izdavači isporučuju ono što strip-čitaoci žele.) Izgleda da se ta 'informacija' najslabije prenela do onih koji najviše priželjkuju informacije. Tako je to u životu. Elem,
The Death of Expertise se bavi istom temom u mnogo širem kontekstu. Ljudi su prestali da veruju stručnim licima u mnogim oblastima - da ne kažem svakoj - računajući i usko specijalizovane, koje zahtevaju mnogo uloženog rada i vremena, kao što je medicina. Nije to nešto neobično u oblastima koje nisu deo "teških nauka" - na primer, i Hilary Clinton je posle izbora 2016. bila veoma besna na svoje savetnike i sve "stručnjake" koji su joj prognozirali laku pobedu. Ali nisam čitao Nicholsovu knjigu, tako da ne mogu da je kritikujem.
Ovo je o drugoj knjizi, koja možda prividno ima sličnu temu, ali ide mnogo, mnogo dalje u prostoru i vremenu, i, posebno, dubini. Ona se zove
Intellectuals and Society i autor je Thomas Sowell.
Prvo, da kažemo da stručnjak i intelektualac nisu isto. Ovo drugo je samo jedan uzak i sitan podskup prvog. I zlatar može biti stručan za posao kojim se bavi. Intelektualac je onaj čiji su krajnji proizvod ideje - građevinski inženjer ili ekonomista, iako koristi znatan umni rad, bavi se
realizacijom ideja u praksi, i u tom smislu nije intelektualac. Dakle, u ovoj knjizi se ta reč koristi kao oznaka profesije, a ne značka društvenog ugleda.
Evo jednog događaja vezanog za ovu knjigu, koji će sigurno obradovati Mehu, budući sjajan svežanj infomacija, i doprinosi celovitosti pogleda na svet. Douglas Murray je pisao o tome u svojoj knjizi
The Madness of Crowds, i kasnije je navodio ovaj primer kao jedan od omiljenih među svim apsurdnostima pseudorasnih tenzija. Sowell je objavio knjigu 2009, a 2012. je LSE (London School of Economics) objavio prikaz te knjige od... Nekog Nekog (tj. drugog akademika)... u kome se kaže (u prevodu) "lako je Sowellu da to kaže kao bogati belac". Naravno, kasnije je to ispravljeno, i objavljeno je izvinjenje, ali ni to izgleda nije bilo dovoljno, jer izgled stranice na dan pisanje ove javne poruke je ovakav:
(https://i.imgur.com/4lCAD96.jpg)
Link (https://blogs.lse.ac.uk/lsereviewofbooks/2012/05/26/book-review-intellectuals-and-society-by-thomas-sowell/)
Aha, pogodili ste, čak i ako niste znali unapred: Thomas Sowell nije belac. I dolazi iz najsiromašnijih slojeva društva. Idealna preporuka za zoska, koji još samo treba da sluša šta se priča, a ne ko priča.
Glavna teza ove knjige je da intelektualci (u smislu gore objašnjenom) obično ne znaju o čemu pričaju. I kako vrlo često odabiraju neke podatke i oblikuju druge kako bi se ovi uklopili u viziju ili u (njihov) ideal, dok sama vizija ostaje van diskusije, naravno.
hm. da ne zelis diskretno reci da su, primjerice bato, meho i sandman, onako, intelektualci?
Mda. Ne znam za Batu i Mehu, ali u fusnotama ove knjige stoji da ta glavna teza ne važi za Sendmana. On uvek zna šta priča.
Thomas Sowell, valjda to svak zna, ikona libertarijanaca!
Ja nisam skapirao ni koju knjigu Ridiculus čita, pomenuo ih je nekoliko, ali sa tezom koju pominje nije nemoguće složiti se. Intelektualac i stručnjak svakako nisu isto, a u današnjem naučnom radu ume sve da se svede na dokazivanje teze svim sredstvima (jer si za to dobio finansijsku podršku) a ne na tražnje objektivnog, jelte, rezultata pošto od toga može da zavisi dalji nastavak finansiranja. naravno, ne kažem da je to u svom naučnom radu, ali ima primera koliko hoćete. A onda, ako rad intelektualca nije striktno naučni nego aktivistički, verovatno je još lakše da se krene tim putem... No, da budemo optimistični i da kažemo da to nije pravilo već samo nezanemarljivo česta pojava.
Quote from: Meho Krljic on 08-04-2023, 21:11:07
Ja nisam skapirao ni koju knjigu Ridiculus čita, pomenuo ih je nekoliko
Tu sam bio nejasan, priznajem. Možda zato što trenutno ne čitam nijednu od pomenutih. :lol:
Ali, svakako je
Intellectuals and Society knjiga zbog koje sam napisao post, i knjiga čije se ideje protežu kroz mnogo šta što pričam.
Na primer, još davno sam primetio da postoji određena nedoslednost i nedorečenost, pa čak i protivrečnost u tome šta se smatra političkom levicom, a šta desnicom. Značenje tih termina se možda promenilo i sa vremenom, ali osećao sam da tu ima nečeg više. I, naravno, Sowell nastupa sa najboljim objašnjenjem koje sam do sada čuo: ne postoji "politička desnica", postoji samo levica... i svi ostali. A možda čak ni ta levica, jer i tu ima znatnih odstupanja. Staljinov režim i Musolinijev su bili vrlo bliski po idejama, metodama, i načinu funkcionisanja. A onda ta levica sve svoje protivnike, koji često nemaju veze jedan s drugim, već su u konačnom zbiru gomila kontradiktornih i protivrečnih interesovanja i ideja, označava i imenuje, jer je levica ta koja ima binarnu viziju "mi" i "oni", "mi protiv njih", itd. U britanskoj politici je postojala podela na konzervativce i progresivce, koja se i danas sačuvala, ali reč "konzervativan" može da označava bilo šta, kako kome dune da nekog označi ili baci kletvu, jer svako želi da sačuva bar nešto. A onda isto važi i za "progresivan". I Alan Mur je konzervativan u nekom smislu, pošto je tehnofob i odupire se napretku u toj sferi, dok je u nekim drugim sferama vrlo progresivan, ili čak revolucionaran. (Ovo je moj dodatak, Sowell nije pominjao Mura.) Česterton je bio u jednom smislu vrlo konzervativan, ali ko njega čita najčešće to radi jer je bio i vrlo revolucionaran u nekom drugom smislu, daleko više od gotovo svih marksističkih pisaca. (Takođe moj dodatak.)
I tako, Sowell kaže da je u osnovi svega sukob dve različite ideje, dve vrlo različite vizije sveta: idealističke i tragične. Ova prva tvrdi da je čovek dobar, a društvo i kultura ga sputavaju, i treba da radimo na tome da dostignemo njegov pun potencijal; druga je o tome da nema savršenih rešenja, samo kompromisa, i da je društvo tu da osigura da najgori ljudski impulsi budu držani na distanci. Osnove za ovo je Sowell postavio još u knjizi
A Conflict of Visions od pre skoro 40 godina.
"Prva stvar koju će čovek da uradi za svoje ideale je da laže."
A ono što zaista čitam ovih dana je, između ostalog, nekoliko pesama Thomasa Hardyja, pre svega vrtoglavo-emotivnu Wessex Heights. Ali ta je predugačka za citiranje, pa evo jedne kratke, jer hoćemo da završimo post nečim lepim.
Two LipsI kissed them in fancy as I came
Away in the morning glow;
I kissed them through the glass of her picture-frame:
She did not know.
I kissed them in love, in troth, in laughter,
When she knew all; long so!
That I should kiss them in a shroud thereafter
She did not know.
A Hardi o čemu nego o ženama... a ne k'o što su tvrdili marksisti, o društvenim nepravdama. Nepravde, moja patka! Jes, ima i toga, ali ne "o tome", već je neizbežni deo društva u svetu koji Hardi pravi; samo sredstvo, ne cilj; da je živeo u drugačijem društvu, smislio bi drugi način da opiše isto: odnose muškarca i žene, i ruku sudbine od koje nema bekstva.
"Česterton je bio u jednom smislu vrlo konzervativan, ali ko njega čita najčešće to radi jer je bio i vrlo revolucionaran u nekom drugom smislu, daleko više od gotovo svih marksističkih pisaca. (Takođe moj dodatak.)"
Pa, ne. Njega danas čitaju ljudi ili ljudi koje nimalo ne interesuje njegova politika, dakle iz čisto književnih razloga; ili ga čitaju konzervativci (naročito tradicionalniji i pobožniji, a nešto manje ovi konzervativno-libertarijanskog tipa, što vole Sowella).
Vrlo je moguće da je bilo drugačije kad je Sowell pisao. :lol:
sjecam se, ridiculus, da si prije ca. godinu dana uputio neko zapazanje u smislu znaju li bato i zosko uopce sta je lijevo, desno ili tako nekako. ova knjiga tog covjeka cudnog imena je produzetak toga.
to je sve nebitno, covjek ima solidan osjecaj za stvarnost, opisuje pojave razne, ali nije elementaran.
elementarno ti pokusavas reci da bato nije svjestan posljedica sinistrizma ili sinisterizma ili kako se vec zove. pricas o sinistrizmu, odredjenom impulsu, koji je izvor svega opisanog.
sowell. zvuci kao neka spuzva, znate, sudoper, ono za sudje.
Sowell je plaćenik prvo pa tek onda možda tamo neki crnac ili šta već. Čoek radi za Hoover, ko tu instituciju nije plaćao od Rokfelera do braće Koh... Jel realno da se raspravlja o takvim likovima...
Misim "libertarijanci". Oćete legalizaciju droge, prostitucije i slamova? Samo izvolite.
https://en.wikipedia.org/wiki/Defending_the_Undefendable
(https://pbs.twimg.com/media/Cx9nSQ6WQAUWIpa.jpg:large)
da bato, revolucija ne smije stati!
D. Pešorda: Revolucija još uvijek teče (https://www.hkv.hr/izdvojeno/vai-prilozi/p-r/peorda-damir/41474-d-pesorda-revolucija-jos-uvijek-tece.html)
QuoteOvako s vremenske distance čini mi se da je je najgenijalniji potez stvarnih vođa svjetske revolucije bilo gašenje totalitarnih socijalističkih sustava u istočnoj Europi. Lijeve ideje - a one se uglavnom tiču promjene ljudske naravi u smislu modeliranja novog čovjeka – tek su tada mogle postati privlačne i probitačne kada su nestali sustavi koji su nominalno bili socijalistički, komunistički ili kakvim su se već ispraznim imenima kitili revolucije i revolucionari prve i druge generacije.
Jer tko je god imao prilike uživo se uvjeriti kako funkcioniraju ti nakaradni sustavi, nije ni na trenutak došao u iskušenje da teži životu u takvim sustavima. I uistinu nije trebalo proteći puno vremena da ljudima postanu privlačna ljevičarska buncanja...
(...)
Quote from: Father Jape on 09-04-2023, 10:12:07
"Česterton je bio u jednom smislu vrlo konzervativan, ali ko njega čita najčešće to radi jer je bio i vrlo revolucionaran u nekom drugom smislu, daleko više od gotovo svih marksističkih pisaca. (Takođe moj dodatak.)"
Pa, ne. Njega danas čitaju ljudi ili ljudi koje nimalo ne interesuje njegova politika, dakle iz čisto književnih razloga; ili ga čitaju konzervativci (naročito tradicionalniji i pobožniji, a nešto manje ovi konzervativno-libertarijanskog tipa, što vole Sowella).
Ti kažeš ne, pa onda (po)kažeš da :lol: . Nisam uopšte pričao o Čestertonovoj politici; on jeste bio konzervativan u tom pogledu (mada ni to nije dovoljno precizan opis, jer se nije slagao ni sa jednom partijom). Kada kažem revolucionaran, mislim na retoriku, pomalo na logiku, na čudnovatu upotrebu onoga što se zove dovitljivost (wit), što su lekcije koje može da koristi bilo koja "strana". Inače ga Gaiman nikad ne bi smatrao uzorom. Osim toga, bio je uzor i McLuhanu, i Michaelu Collinsu, i Gandiju, koji nemaju mnogo veze jedan sa drugim.
Quote from: Labudan on 09-04-2023, 11:32:06
Sowell je plaćenik prvo pa tek onda možda tamo neki crnac ili šta već.
Pa i da jeste to je nebitno. Može i plaćenik ubosti u centar, a ti dokaži da ne može. Mislim, mene niko ne plaća za to, pa sam došao do sličnih zaključaka. A osnovna razlika između mene i marksista je što ne priznajem kult ličnosti, ne postoji baš niko sa kim se slažem u svemu. Neke ljude ću ceniti ili poštovati ili citirati u nekim oblastima, ali u drugim neću.
E da, marksistički profesori (jer su marksisti obično profesori, guzonjini sinovi, jalovi "intelektualci") su obično i dobro plaćeni pa ajde da se na godinu dana zamenimo neko od njih i ja, pa da vidimo da li će se nečija vizija izmeniti.
a šta je Sowell ubo? :)
Musolinija je hvalio Čerčil lično, eksplicitno, a ne Staljin. Staljin je i švedske socijaldemokrate zvao socijal-fašistima. I onda dođe Sowell i kaže Staljin i Musolini su slični hahahahahhaha
Aj ono ridkuli objasni ovo
a) Ruzvelt i Čerčil sarađuju sa Staljinom da pobijede Hitlera. Svi zapadni intelektualci to podržavaju.
b) poslije WWII ti isti zapadni intelektualci tvrde da su Hitler i Staljin jedno te isto po "idejama, metodama i načinu funkcionisanja", da citiramo prepodobnog ridikulija
pa s kim su oni sarađivali bokte!
E sad, ko u glavi ne zna sabrat 2 i 2, i povezat a i b, taj će reći da je ovaj plaćenik nešto ubo. Ko s druge strane, umije sabirati a bogami i oduzimati, zna da je teorija totalitarizma psy-op obični napravljen da se diskredituje socijalizam nakon što je taj isti socijalizam iskorišten za pobjedu nad nacizmom iliti ekstremnom kapitalističkom desnicom.
I odjednom dođe Sowell i slični tupsoni i tvrde da nacizam i nije desnica. nacizam za Sowella i ine nije ni kapitalizam! U to može samo komplet retard povjerovati.
Marksisti žive i umiru u bijedi, počev od samog Marksa. gdje to oni žive u svili i kadifi? S druge strane, kad pričamo o neoliberalima, jel moguće da moram deseti put ovo da ponovim?
Fridrih FON Hajek
Ludvig FON Mizes
To ne da je privilegovano, nego se jebu sestre od tetke od Srednjeg vijeka na ovamo LOL
PRIJE 199 GODINA ROĐEN ČOVJEK ZBOG KOJEG SU POBIJENI MILIJUNI Mrzio je Hrvate i nazivao nas 'smećem' koje će nestati s povijesne pozornice (https://www.croexpress.eu/prije-199-godina-roden-covjek-zbog-kojeg-su-pobijeni-milijuni-mrzio-je-hrvate-i-nazivao-nas-smecem-koje-ce-nestati-s-povijesne-pozornice/)
QuotePrije točno 199 godina rođen je njemački filozof Karl Marx, utemeljitelj komunizma.
Karl Marx rodio se kao Karl Heinrich Marx 5. svibnja 1818. godine u mjestu Tier, malom gradiću smještenom u Kraljevini Pruskoj. Imao je privatno školovanje dok nije krenuo u srednju školu u Trieru. Iako je Karl Marx htio studirati filozofiju i književnost njegov ga je otac vidio kao pravnika, zbog čega se Marx nikad u potpunosti nije posvetio učenju koliko je mogao. Zbog loših ocjena morao se premjestiti na Sveučilište u Berlinu. Tamo je doktorirao, nakon čega se posvetio novinarstvu.
Marx je bio ksenofob i rasist
Marx nije ostavio iza sebe razvijene teorije nacije, što i ne začuđuje, uzme li se u obzir njegovo davanje apsolutnomu primatu klasnoga nad nacionalnim. Međutim, u dopisivanju s Friedrichom Engelsom i osobnim iskazima, nerijetko je izražavao prijezir prema – po njima – 'nepovijesnim narodima' (Česima, Hrvatima, Srbima, također neeuropskim narodima poput alžirskih Arapa ili Meksikanaca), za koje je držao da su po naravi društveno reakcionarni, nemaju revolucionarni potencijal (kao, npr. Mađari i Poljaci), te da će nestati s povijesne pozornice.
Postoje brojne znanstvene publikacije koje dokumentiraju rasizam Karla Marxa. Primjerice Nathaniel Weyl u dijelu 'Karl Marx, Racist' dolazi do zaključka da se i Hitlerov nacionalsocijalizam temelji na rasističkim tezama Marxa. Postoje izjave Marxa koje upućuju na njegovu netrepeljivost prema Slavenima te kroatofobiju koja seže još iz 1849., kad je nakon vojne pobjede bana Jelačića izjavio 'u Beču su Hrvati, Panduri, Česi, Serešanci i slično smeće ugušili germansku slobodu'. Marx navodi i da 'Slovenci i Hrvati odvajaju Njemačku i Mađarsku od Jadranskog mora; ni Njemačka ni Mađarska ne mogu dozvoliti da budu odvojene od Jadranskog mora iz 'zemljopisnih i komercijalnih nužnosti'.
Glavno Marxovo djelo je 'Kapital' u tri knjige, koje se bavi ekonomskom problematikom. Drugo njegovo djelo, važnije za filozofiju, su 'Ekonomsko-filozofski rukopisi'. Od djela koja je Marx napisao s Friedrichom Engelsom važnija su 'Njemačka ideologija' i 'Manifest Komunističke partije'.
U svojim razmišljanjima dotiče široku lepezu pitanja, no najpoznatiji je po svojoj analizi povijesti u terminima borbe klasa, sažetoj u poznatoj uvodnoj misli uvodnika u Komunistički manifest: 'Povijest svih do sada postojećih društava je povijest borbe klasa.' Njegov cilj je bio stvaranje besklasnog društva putem diktature proletarijata. Nažalost, u nekim zemljama, poput Sovjetskog Saveza, na temelju i Marxovih ideja, milijuni ljudi su pobijeni provođenjem 'diktature proletarijata'.
Marx je umro 14. ožujka 1883. godine u Londonu.
otpad. vi srbi ste uglavnom oportunisti, za malo obecanja nekakve velike srbije idete uz sve zamislive budalaste pojave, kao da vam netko moze dodijeliti nesto hrvatsko. :cry: no obecanje, radovanje, znaci jos donekle razumljivo da idete i uz otpad poput marksa. mislim, ja se bar nadam da tek glumite onako bizantski marksiste.
ali hrvati marksisti, to je prava patologija, zesci mentalni poremecaj, mjerna jedinica za idiota, na svjetskoj razini, din-en-iso, sve, apsolutni idiot.
Quote from: džin tonik on 09-04-2023, 22:21:59
Marx nije ostavio iza sebe razvijene teorije nacije, što i ne začuđuje, uzme li se u obzir njegovo davanje apsolutnomu primatu klasnoga nad nacionalnim. Međutim, u dopisivanju s Friedrichom Engelsom i osobnim iskazima, nerijetko je izražavao prijezir prema – po njima – 'nepovijesnim narodima' (Česima, Hrvatima, Srbima, također neeuropskim narodima poput alžirskih Arapa ili Meksikanaca), za koje je držao da su po naravi društveno reakcionarni, nemaju revolucionarni potencijal (kao, npr. Mađari i Poljaci), te da će nestati s povijesne pozornice.
Bukvalno sve tačno i upravo se to nestajanje sad dešava i Česima i Hrvatima i Srbima.
Geografski, možda će postojati neka Češka, neka Hrvatska i neka Srbija (prve dve verovatnije nego treća, ali u granicama EU), sa građanima koji će se naziva Česima, Hrvatima i Srbima, ali to je otprilike kao što se današnji Grci mogu smatrati potomcima starih Grka, a u suštini niđe veze... sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snegovi i šaš...
...ili egipcani koje zamijenili agresivni islamski arapi, ostalo samo ime.
ali ne, nisi u pravu. vidi, hrvati tako zive od kad postoje, stalno nestaju i uvijek im neki otpad kruzi oko glave, to je prirodno stanje, apsolutno normalno, uvijek je tako. :cry:
razmisli: stoljeca i tisucljeca nestajanja. stoljeca ratova protiv turaka, od toga 200 bas vrucih godina, ratovi uz i protiv svih postojecih naroda u i oko europe, pa obecanje papi da nece u agresije ili se ozbiljno braniti, pa se jos idioti od marksista nakalemili na hrvate kao na dezurnog neprijatelja, pa razne sekte, pa razni satanisti, svi koji bi u rim, islamisti, izmedju ostalih, pa oni koji bi sa zapada na istok, pa oni koji bi sa istoka na zapad, pa sjever-jug, pa madjarima, germanima, talijanima i srbima zinulo dupe, pa ih prodali englezi, pa ih izdao istok, pa ih prodao zapad, pa ih opet izdao zapad i prodao istok, izdao sjever, pa ih izdali komunisti, pa fasisti, nacisti, pa opet komunisti, pa su germani izgradili svoje nacije na pojmu groznih hrvata, pa kuga, pa opet kuga, pa spanjolska gripa, pa srpska kolonizacija za prve juge, pa bizantsko-revolucionarni genocid nad hrvatima i srpska kolonizacija za druge juge, pa razoruzanje pred agresiju devedesetih, pri cemu srbiji svijet dao fore da osvoji sa silom jna i raspjevanim pijandurama kvazi-razoruzane hrvate, pa uobicajeno konstantno popratno raseljavanje. i? jel vidis negdje veliku srbiju? osmanlije? germane? talijane? madjare? marsovce? marxa? dobro, aktualno ima nesto sarenih ludaka, ali i to je, kao i svi koji dodju, prolazno.
mislim, hrvati ce nestati jer se aktualno nakalemila dva pedera i tri trans-poremecena na sisi nekih ludaka, sve multikulti? :cry:
Ok, znači po tebi je Marks klasik koji je još pre 200 godina izveo dobar i ispravan zaključak. Dok drugi narodi imaju snagu za revolucionarne promene, neistorijski narodi evaporuraju stolećima do svog konačnog nestanka ono nekih trivijalnosti, tipa da li je dovoljno da nacionalne manjinje budu 0.5% ukupnog stanovništva ili ih treba svesti na 0.1%, ili ponovnog utvrđivanja granica, naprimer. Jednostavno, narodi bez ikakve snage za bilo šta, onim održavanja svog postojanja, na šta troše svu energiju i sve resurse.
A, pošto si spomeniuo neke istorijske činjenice, da zaključimo prigodnom meme-om.
(https://i.ibb.co/RPLK9yR/339465941-160275910301701-4520655778865751262-n.jpg)
covjece, bulancas, ne osvrce mi se na kvazi-duhovite budalastine, tako jeftine bizantizme. malo se potrudi.
elem, drugi je dan uskrsa, pa se prisjetih duhovne literature u hrvata koji imaju petnaestak cjelovitih prijevoda biblije, pa bezbroj psaltira, svega i svaceg, itd.
meni je uglavnom zanimljivo doba od stadlera, sto bi rekli ozbiljnih suvremenih prijevoda, stadlerovih prijevoda i tumacenja evandjelja novog zavjeta, primjerice po luki:
(https://i.ibb.co/JtCVyb8/001stal.jpg)
sveto evandjelje po luki, preveo i protumacio dr. josip stadler
kaptol vrhbosanski, sarajevo, 1899., tvrdi uvez, 820 str.
nevjerojatno opshirno tumacenje, vrlo zanimljivo iz raznih perspektiva, tu je i duh vremena i svasta.
(https://i.ibb.co/xm5p8j3/002stal.jpg)
niz se nastavlja prijevodom starog zavjeta dr. valentina cebusnika, koji ostao nedovrsen:
(https://i.ibb.co/PQZrjNr/001ceb.jpg)
sv. pismo staroga i novoga zavjeta, preveo dr. valentin cebusnik
zbor duhovne mladezi zagreba, sv. 1+2, 1911+1913, tvrdi uvez, itd.
usput, kad smo kod starog zavjeta i suvremenih prijevoda, tu je i djuro danicic nesto prevodio prije no potpuno potpao pod uticaj srpske sekte, notornog karadzica. realno nebitno izdanje, prosto da se spomene:
(https://i.ibb.co/6wqf31X/001dani.jpg)
dalje vrlo vrijedno spomena slijedi rad dr. franjo zagode, ciji prijevodi i tumacenja objavljena u nekoliko izdanja:
(https://i.ibb.co/S7d1wHt/001zagd.jpg)
na koja se nadovezuje dr. ivan ev. saric koji preveo stari i novi zavjet, ima i zanimljivih tumacenja, te ciji rad i danas uglavnom najrelevantniji:
(https://i.ibb.co/16DFwC2/001sar.jpg)
stari zavjet, preveo dr. ivan evandjelist saric
akademija regina apostolorum, sarajevo, 1942., sv. 1+2, itd.
(https://i.ibb.co/3v4dKbk/002sar.jpg)
novi zavjet, preveo dr. ivan evandjelist saric
akademija regina apostolorum, sarajevo, 1942., sv. 3, itd.
dr. ivan ev. saric - evandjelist
jeronimska knjiznica, zagreb, 1932.+, 3 sv. pri cemu treca sveska u nekim izdanjima podijeljena na dvije.
od, hm, recimo evandjelistara vrlo vrijedno spomena postoji i odlican, a vrlo zaboravljeni kuluncic, sto je velika sramota za red kojem pripadao, bas sramota:
(https://i.ibb.co/1LXXz9v/001kul.jpg)
matija kuluncic - zivot i nauka isusa krista iz cetiri evandjelja u razmatranjima
hrvatska knjizara, split, 1927. sv. 1-4
ima jos svasta, ali mi se vise ne da nabrajati, trebalo bi nesto i procitati.
ah da, danas je i obljetnica kad se hrvati otresli prve srpske okupacije, 10. travnja, iako uz pogresne "saveznike" i "ideologiju" koja im ne prilici, pa vrijedi malo prolistati i odlicnu knjigu jednog prezivjelog ministra, vrancica:
(https://i.ibb.co/k3Z706D/001vran.jpg)
vjekoslav vrancic - u sluzbi domovine
vlastita naklada, buenos aires, 1977., 356 str., kartonski uvez sa klapnama
prosto da se procita nesto vjerodostojno i oko ndh, ne jugokomunisticki otpad koji temelji na marksu i bizantizmu, pri cemu jos nisam odlucio sta je gore. mislim, isti su to temelji u marksizma i bizantizma, ali onako pojavno. uglavnom odvratne pojave.
Quote from: džin tonik on 10-04-2023, 14:15:03
covjece, bulancas, ne osvrce mi se na kvazi-duhovite budalastine, tako jeftine bizantizme. malo se potrudi.
Misliš, da pređem na kvazi-duhovne budalaštine, kao ti?
Previše truda... :( :cry:
ali zanimljivo je. stigoh do 12. stranice kuluncicevih razmatranja uskrsnog doba ili do trece tocke prvog razmatranja druge sveske. prica o poslenicima u vinogradu.
(https://i.ibb.co/d5WkXTQ/001kull.jpg)
nije lose, nije lose, tek postoji sitna zbrka oko nagrade. primjer kaze vinogradar pozvase u svoj vinograd radnike u razna doba, jutro, ca. podne, itd. a na kraju dana neovisno radnog vremena svi dobise istu placu, po jedan dinar (dinar? dobro, bah. mogao je i zlatnik ili srebrenjak.). pa zasto? pa kako?
tu se kuluncic poziva na sv. jeronima koji, valjda iz ekonomskog ugla, kaze nesto o efikasnosti rada. jedni su bili intenzivniji.
ljudi stvarno vole komplicirati. pa placa nije stvarno nekakav dinar koji se dijeli na pare, vec valjda u smislu anegdote vjecni zivot!
kako da vinogradar, znaci bog, podijeli vjecni zivot na manje vjecni i vise vjecni?! ili, ili. sta je vjecni zivot podijeljen na dva ili prepolovljen? isto, vjecni zivot. jest da je bog svemoguc, ali neke stvari prosto nemaju smisla.
ne znam, da ovima sto kasne, a ipak zasluze, kao kompenzaciju spram sitnicavih ranoranioca probije auspuh na zvjezdanim kocijama?! rastima harfu? o boze.
Quote from: džin tonik on 10-04-2023, 20:16:40
ljudi stvarno vole komplicirati. pa placa nije stvarno nekakav dinar koji se dijeli na pare, vec valjda u smislu anegdote vjecni zivot!
kako da vinogradar, znaci bog, podijeli vjecni zivot na manje vjecni i vise vjecni?! ili, ili. sta je vjecni zivot podijeljen na dva ili prepolovljen? isto, vjecni zivot. jest da je bog svemoguc, ali neke stvari prosto nemaju smisla.
ne znam, da ovima sto kasne, a ipak zasluze, kao kompenzaciju spram sitnicavih ranoranioca probije auspuh na zvjezdanim kocijama?! rastima harfu? o boze.
Neki zli jezici tvrde da mala deca shvate da Deda Mraz ne postoji između pete i desete godine.
Ova tvoja razmatranja su malko viši nivo, svakako, ali kako da ti kažemo, khm khm, da si ipak malko okasnio u shvatanju nekih stvari?
Quote from: džin tonik on 10-04-2023, 14:15:03
(https://i.ibb.co/k3Z706D/001vran.jpg)
vjekoslav vrancic - u sluzbi domovine
vlastita naklada, buenos aires, 1977., 356 str., kartonski uvez sa klapnama
prosto da se procita nesto vjerodostojno i oko ndh, ne jugokomunisticki otpad koji temelji na marksu i bizantizmu, pri cemu jos nisam odlucio sta je gore. mislim, isti su to temelji u marksizma i bizantizma, ali onako pojavno. uglavnom odvratne pojave.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a3/NezavisnaDrzavaHrvatskaDistricts.png/1200px-NezavisnaDrzavaHrvatskaDistricts.png)
Quote from: dark horse on 10-04-2023, 20:41:20
Neki zli jezici tvrde da mala deca shvate da Deda Mraz ne postoji između pete i desete godine.
Ova tvoja razmatranja su malko viši nivo, svakako, ali kako da ti kažemo, khm khm, da si ipak malko okasnio u shvatanju nekih stvari?
pravis se skroman, a srbi su zapravo veliki vjernici. razgledam ti ja tako te knjige, kuluncica, koje nisu bas za puk, to je vise za svecenstvo, a za koje se vjerovalo da uglavnom izgubljene, sto cetrdesetih, sto devedesetih, kad ono sve u beogradu. srbi sve spasili iz raznih crkvenih ili redovnickih knjiznica. i opljackane iz travnika i opljackane iz sarajeva i opljackane iz bijeljine.
(https://i.ibb.co/3fSXJrN/001pect.jpg)
morat cu preispitati svoje stavove. :roll:
Quote from: džin tonik on 10-04-2023, 23:22:26
morat cu preispitati svoje stavove. :roll:
interesantno... zvuči kao... da pobjedom protiv Fenera pomažeš Partizanu!
iskoristila se i prilika uskrsa da se sagleda i nesto nejasno oko evandjelistara sarica. zanimljivo kako je to izlazilo, pomalo zbunjujuce sa ove distance, pri cemu ni kgz nije bas od pomoci.
(https://i.ibb.co/L9dxrGr/001sare.jpg)
(https://i.ibb.co/ZH4cXX5/002sare.jpg)
saricev evandjelistar izlazio je u sklopu jeronimske knjiznice:
sveska
392 = sv. 1, bozicno doba
422 = sv. 2, uskrsno doba
447 = sv. 3, duhovsko doba
znaci po numeraciji jeronimske knjiznice tri sveske. dok se moze naici i na svesku broj 4.
uzrok se nalazi u raznim opremama: meki uvez na standardnom papiru, rekli bi pucki, nalazimo u 4 sveske, pri cemu 3. i 4. obe spadaju pod 447 jeronimske. znaci postoji 447-1 i 447-2 jeronimske, duhovsko doba podijeljeno na dvije sveske, iako to nije nigdje tako istaknuto, otisnuto.
ali postoji i izdanje u tri sveske, pri cemu sv. 3 nije podijeljena na 3. i 4. (tu naslovni list prikazuje i zbirni broj grafika), takodjer pod rednim brojem 447.
to bi bilo posebno izdanje tiskano na finom papiru raznim povodima jednom godisnje od 1932. do 1934., primjerice uoci sarajevskog euharistijskog kongresa.
plus, postoji sve to uvezano u jednu kjnigu, sto izvorno, sto privatno.
saricev evendjelistar obradjuje nedjelje i blagdane, dok kuluncic svaki dan, pri cemu crkvena godina u oba prolazi tri sveske, razdoblja. u kuluncica postoji i "prava" cetvrta knjiga koja dodatno obradjuje svetce (ili svece? bah.) i jos nekoliko prilika, dok je u sarica cetvrta sveska znaci nepostojeca u tom smislu, dio trece.
ne nalazi se cesto bas ni saricev evandjelistar, a sramotno je kako kuluncicev kliznuo u zaborav, posebno sramotno za isusovce.
Quote from: džin tonik on 09-04-2023, 10:28:49
sjecam se, ridiculus, da si prije ca. godinu dana uputio neko zapazanje u smislu znaju li bato i zosko uopce sta je lijevo, desno ili tako nekako. ova knjiga tog covjeka cudnog imena je produzetak toga.
Ja se ne sećam, ali moguće je.
No, ček da odgovorim Bati, bar delimično, jer presmešna je ova situacija; argumenti su mu poput mjehurova, idu naviše dok ne prsnu. Zar ne bi bilo lakše da čoek kome je ovo o čemu pišemo navodno struka, jednostavno uporedi strukturu vlasti ili pravo u Sovjetskom savezu i tadašnjoj Italiji i da kaže: "brate, ovo i ovo liči, al' kod ostalog, niđe veze, tako da grešiš!" nego iskopava sentimente, meri osećanja, poredi nagoveštaje, ko je kome bio simpatija, ko je kome u baštu pišao, sabira i oduzima dok mogućnost greške usled tolikog broja operacija ne postane beskonačna... Ajde, neka mi neko normalan* kaže, ne bi li to bilo i lakše i prirodnije? Ne bi li?
Zar nisu Hitler i Staljin bili sklopili neki pakt? Na čiju inicijativu? Gde se to sad izgubilo u aritmetičkoj pjesmi?
A šta bi bilo da Japan nije napao SAD nego SSSR sa istoka, kako bi se sve odvijalo? Ko to zna... Možda ovi koji znaju sve retroaktivno, osim što im ta veličanstvena i korisna sposobnost beži svaki put kada treba predvideti bilo šta.
*dakle, NE sa Sagite
Quote from: džin tonik on 10-04-2023, 23:22:26
Quote from: dark horse on 10-04-2023, 20:41:20
Neki zli jezici tvrde da mala deca shvate da Deda Mraz ne postoji između pete i desete godine.
Ova tvoja razmatranja su malko viši nivo, svakako, ali kako da ti kažemo, khm khm, da si ipak malko okasnio u shvatanju nekih stvari?
pravis se skroman, a srbi su zapravo veliki vjernici. razgledam ti ja tako te knjige, kuluncica, koje nisu bas za puk, to je vise za svecenstvo, a za koje se vjerovalo da uglavnom izgubljene, sto cetrdesetih, sto devedesetih, kad ono sve u beogradu. srbi sve spasili iz raznih crkvenih ili redovnickih knjiznica. i opljackane iz travnika i opljackane iz sarajeva i opljackane iz bijeljine.
(https://i.ibb.co/3fSXJrN/001pect.jpg)
morat cu preispitati svoje stavove. :roll:
Pa, eto, hepi end. Imate svoje šarene slikovnice sa verskim bulažnjenjima. Sreća da srbima ništa nije spaljeno u ratovima, ni spisi, ni crkve, ni kuće, da su svi živi zdravi tamo gde su živeli, nema proteranih, nema raseljenih.
Evo, da čujemo malo i Anu Brnabić po tim pitanjima, za koje znamo, tebe baš briga:
Srbijanska premijerka: Hrvati su etnički očistili državu, ne postoji čišća država u EU (https://www.vecernji.hr/vijesti/srbijanska-premijerka-hrvati-su-etnicki-ocistili-drzavu-ne-postoji-cisca-drzava-u-eu-1590694)
QuoteSrbijanska premijerka Ana Brnabić bila je gošća emisije Hit Tvit na televiziji Pink. Između ostalih tema dotakla se i nedavno podignute optužnice protiv hrvatskih pilota u Oluji. Optužnica je podignuta 27 godina nakon same Vojno-redarstvene operacije Oluja, no Brnabić u tome ne vidi problem.
- Pravda mora biti dostižna, posebno u ovakvim slučajevima. Ovo je, s ljudske strane, užasan zločin na više razina. To su bile uglavnom obitelji, žene s djecom, stariji ljudi, koji su otjerani, koji su pobjegli iz Hrvatske u tom etničkom čišćenju. Oni su već fizički napustili teritorij Hrvatske i netko je bio takav zločinac, takav monstrum i toliko zadojen mržnjom prema tim ljudima samo zato što su Srbi, da je poslao avione, MiG-ove na njih. Na izbjegličku kolonu koja je već napustila Hrvatsku. I granatirao ih da pobije te ljude, žene, djecu i starce - kazala je Brnabić u emisiji.
- Vi ste etnički očistili Hrvatsku, ne postoji etnički čišća država na teritoriju Europe od Hrvatske. Vi ste istjerali sve te ljude pa onda kažete - nisu morali bježati. Vidjeli smo kako nisu morali bježati budući da su oni koji su ostali uglavnom pobijeni - istaknula je Brnabić te dodala kako je "odgovor hrvatskog državnog rukovodstva na to da će, zauzvrat, optužiti predsjednika Srbije Aleksandra Vučića".
sveti petre, ova je potpuno poludila. ne da tek vise ne zna je li zensko ili musko, sad jos i opcenito ima ozbiljne halucinacije.
sve na tako odgovornoj poziciji.
imate srece da se dobri predsjednik vucic svakodnevno zrtvuje i bori, predano radi posao za trojicu 24/7. ova bi u tim halucinacijama opet pokrenula kakvu agresiju.
Zosko, koliko je srba ubijeno i proterano u 2 sv. ratu? Koliko je srba ubijeno i proterano u ratovima 90-tih? Koliko u Oluji?
Missim, mora biti da imaš neke predstave, pošto se uvek buniš kad se spomenu srpske žrtve.
Da nije, možda, NIKO? Ako je NIKO pa reci lepo NIKO, svi su živi i zdravi, pa nemoj nas doveka zajebavati... pa da proverimo. Možda su stvarno tu negde u Srbiji, kao što su bile te vaše zagubljene knjige...
Ne kaže on "niko", nego "nedovoljno".
Dobro, a koliko je onda dovoljno? Svi Srbi, pretpostavljam?
Verovatno postoje neki "dobri Srbi", ali ko će sad time da se bavi. Uostalom, srpsko pitanje je riješeno, to je poglavlje zatvoreno. Treba sad videti šta sa ovim jugokomunistima u hrvatskim redovima.
Quote from: ridiculus on 11-04-2023, 02:02:03
A šta bi bilo da Japan nije napao SAD nego SSSR sa istoka, kako bi se sve odvijalo?
upravo onako kako se i odvijalo
https://en.wikipedia.org/wiki/Battles_of_Khalkhin_Gol
ridikuli, nemam tri života da ovdje opisujem WWII
Hitler je pobio 20 miliona Sovjeta ali ti dođeš i pričaš da je Ribentrop-Molotov prijateljski sporazum
pa idi troši vrijeme nekom drugom
Elem, jel to Brnaba čita Sagitu i kopira moje teze o etnički najčistijoj zemlji u Evropi? :!:
Quote from: mac on 11-04-2023, 12:26:46
Verovatno postoje neki "dobri Srbi", ali ko će sad time da se bavi. Uostalom, srpsko pitanje je riješeno, to je poglavlje zatvoreno. Treba sad videti šta sa ovim jugokomunistima u hrvatskim redovima.
Uvek je kod njih problem neki "neprijatelj" u redovima.
To je zbog velikog siromaštva, kako materijalnog, tako i duhovnog. Imao je stari Raos odličnu alegoriju na tu temu, "Prosjaci i sinovi". Eto, predlog Zoletu za neki njegov budući "upravo čitam".
ne smarajte, jos sam na kuluncicu i raznim hrvatskim biblijama ili "hrvatskim". gledam gdje se sve nasrala ta vasa sekta u hrvatsku duhovnu literaturu, malo su mi sumnjivi ti zagrepcani.
i kakve su to gluposti oko siromastva? nista vas taj skot od lazljivog potpirija nije naucio osim debelo lagati i smarati. sto ne citate hrvate? evo kuluncica:
(https://i.ibb.co/HKmn9Cy/001fra.jpg)
razumijete? vase izjave prosto nemaju smisla. zelite me uvrijediti, a zapravo me hvalite. kako mene uvrijediti zakljuckom da sam siromasan duhom? ono. daj ukljucite mozak, malo smisla, bar malo suvislo, bar malo inteligentno.
Hvalimo te da si siromašan duhom iliti seoska luda? Luda Sagite čije je carstvo nebesko? :)
To sa siromaštvom duha je jedna od težih gluposti u Bibliji. Nije Isus rekao to nego da su blagosloveni najsiromašniji među siromašnima. Matija je to pogrešno protumačio.
Ali čak i da pokušamo da udahnemo malo smisla toj gluposti, sigurno ne bismo protumačili "siromašan duhom" kao neko ko je loš u praštanju (kao zosko), nego neko ko prosto nema kapacitet da bude egoističan, pa mu je lakše da prihvati Boga kao vrhovni autoritet.
Paradoksalno, ubacujući ovaj biblijski citat u priču, Zole je za sebe smislio goru uvredu nego što bi nama to ikada palo na pamet. :lol:
Quote from: džin tonik on 01-04-2023, 21:47:15
dobro. biraj odgovor:
a) ti ne volis himne suncu?
b) to su samo dvije recenice. citas li i nesto ozbiljno?
c) nemojte se opet svadjati.
a, b ili c.
jedan odgovor te vodi dalje, iza dva je rupa...
Ajmo sad nešto slično...
Kada će Hrvati rešiti sve svoje probleme?
a) Kad smanje postotak Srba u Hrvatskoj na 0%
b) Kad smanje postotak komunista u hrvatskom narodu na 0%
c) Kad smanje postotak Hrvata u svetskoj populaciji na 0%
Zole, samo jedan odgovor vodi tebe i Hrvate dalje, iza dva je rupa...
samo jedan? zasto biti skroman.
Quote from: mac on 11-04-2023, 19:05:48
To sa siromaštvom duha je jedna od težih gluposti u Bibliji. Nije Isus rekao to nego da su blagosloveni najsiromašniji među siromašnima. Matija je to pogrešno protumačio.
ma ne. ti polazis od toga da su ljudi nekad bili bas glupi, pa i matej. mislim, ne da nisu, posebno zene, ali, hm, ne na taj nacin. nebitno.
ovako: zamisli isusa na gori, ugleda hrpu ljudi, i sta prvo mora pomisliti, sta da kaze? blago budalama. naravno da ne. kaze se, politicki korektno, blazeni siromasni duhom. nije poludio da kaze blago budalama, da ga kamenuju prije reda. politicka korektnost. a i milosrdje, kultura, pa i briga.
i nije to duh u smislu svetog ili crnog, sarenog ili kojeg god, vec duh u smislu intelekta. znaci siromasni duhom, malo zakinuti. sto nije grijeh, to su ljudi za koje brinemo, koji ne mogu biti sustinski zli, vec stradaju u opakom svijetu i srbiji. opet milosrdje.
uglavnom, nije to nista uvredljivo. blazeni siromasni duhom. pa nastavlja, blazeni zalosni, ovi, oni. materijalisticko uglavnom dolazi na red tek poslije. ali vidim da i razni evandjelisti to povremeno brkaju, iako nije bez smisla i nesto drugo, ali to se odnosi na neke druge prilike.
naravno, postoji i mogucnost da netko nije siromasan duhom, ali trudi se na neki nacin to biti. meni vrlo laska.
primjerice i trukiju. ali truki je siromasna duha koji glumi siromasna duha, sto je opet nesto deseto.
Dalaj Lama poljubio dječaka u usta i tražio ga da mu 'posiše jezik': Javnost zgrožena (https://narod.hr/svijet/dalaj-lama-poljubio-djecaka-u-usta-i-trazio-ga-da-mu-posise-jezik-javnost-zgrozena)
truki reagiraj!
Javnost zgrožena koliko neki nemaju trunke blama kad ispadnu glupi u društvu, tj. bez mozga, bez smisla, bez suvislosti, bez inteligencije... :(
vratimo se biblijama u hrvatskom prijevodu: saric ostaje referentan. kompromitirana je zagrebacka i njezini derivati, izdanja krscanske sadasnjosti.
ne da su ljudi koji su radili na toj bibliji nuzno losi, ali biblija je kompromitirana, temelji velikim dijelom na za vrijeme prve juge odbacenom prijevodu. zgodna prica:
...stadler, cebusnik, zagoda, pa dvadesetih godina proslog stoljeca zagrebacki profesor starog zavjeta antun sovic krece u pripreme prijevoda i uredjivanja ultimativne biblije na hrvatskom jeziku.
a pripreme se sastojale od 3 godine boravka u sumadiji. da stekne osjecaj za jezik.
taj prijevod je kasnije odbacen od hrvatskih biskupa, te je sv. stepinac predlozio sarica, cija biblija i danas referentna.
tridesetih godina bunkerirani prijevod vajnog profesora jugokomunisti su izvukli sezdesetih, te onako u duhu novog, novog ekumenizma potakli obradu od strane strucne ekipe i izdali. to je zagrebacka biblija ili biblija krscanske sadasnjosti, najveceg hrvatskog crkvenog izdavaca. i najprodavanija, sto objasnjava sve i svasta. :roll: bas su telad.
ne da je nuzno losa ili da su ti ljudi nuzno losi, ali, ako cemo duhovno, to je duboko kompromitirano. ne mozes 3 godine provesti u sumadiji da bi stekao osjecaj za prijevod na hrvatski jezik. plus! morao bi biti ozbiljni svetac da ga spc ne obradi, a svetac nije. pogledajte samo vajnog aktualnog "papu" kako je pao pri dodiru, raspao se. idiot.
u sumadiji se stvari prevode na srpski. to je u redu, na hrvatski, ne. ja to ne bih stavio na policu kao hrvatsku bibliju ili uopce bibliju ili kao svetu knjigu.
(https://i.ibb.co/ryx6MV1/001sarc.jpg)
saric, kojeg, usput, neoboljseviki i vasi trabanti aktualno jopet najupornije pokusavaju kriminalizirati (i to je dijelom u kontekstu kanonizacije stepinca), u uvodu prvog izdanja nz-a ne spominje eksplicitno sv. stepinca, tek mnoge prijatelje. ali uglavnom sv. stepinac je to pokrenuo, taj cestit prijevod.
zadnje aktualizirano izdanje sariceve biblije negdje je iz 2016., inace je jos zanimljivo kako mu se pokusava ukinuti ulica u zg-u od strane neojugokomunistickog otpada. u biti je to sve uvijek ista kanalizacija, temelj zagrebacke biblije, mozemosi, idioti razni.
uglavnom ostaje referentno djelo, dok je kanalizacija prolazna.
Jadni su sve to prevodi Biblije, i naši i vaši (ustaški koje je odobrio Stepinac, kao i komunistički), ako ne prevode "ponizan pred Bogom" ili samo "ponizan", ako je to već smisao, umesto "siromašan duhom".
Ili, možda, da pretpostavimo da je Matej jednostavno bio malo nagluv, imao zvučne halucinacije, pa mu se učinilo da je Isus rekao "blaženi siromašni duhom", dok ga su Luka i Toma čuli mnogo bolje, valjda su sedeli bliže Hristu dok je palamudio, pa su obojica zapisala samo "blago siromašnima".
nema smisla raspravljati o bibliji u doba kad su mnoga izdanja biblije, kao i mnogo izrecenog, unakazili, vidis, ekumenzimi, navodna crkva spc (cast iznimkama pojednicima), ludak pernar, nekakav toboznji papa, zagrebacki farizeji svih boja, komunisti, razni manijaci i ostali slicni. cemu trositi rijeci? bitno je da ljudi imaju osjecaj sta je dobro, a sta zle majke i jos goreg oca, da se na policu ne stavlja, primjerice, ta zagrebacka biblija i njezini derivati "profesora" prevodioca.
naravno, ne stavljati na policu ako niste neki satanisti. nekima se i svidja ta podloga. to je individualno; sto ljudi, sto cudi.
uglavnom podloge nastale na sljedecim promisljanjima:
sa srpske strane podvaljivanjem u hrvatski prijevod, a sa druge strane prihvacanjem podvala u nadi da ce prihvacanjem uciniti izdanje prihvatljivo i srbima, te im PODVALITI katolicizam.
jebes mislionare koji moraju svoje ideje podvaljivati; bilo zemaljsko srpsko bujanje, bilo duhovno katolicko. :cry:
uglavnom, dr. ivan evandjelist saric preveo je i priredio ultimativno izdanje biblije na hrvatskom jeziku. drugo izdanje novog zavjeta je sam vrh krscanske literature u svjetskom okviru. sadrzi cak i slike u boji i reprodukcije nekih djela mestrovica, a slike su uvijek dobre za gledati. solidna su i novija izdanja sarica, sve do najaktualnijih prerada i obrada, referentna, ali ovo drugo je nenadmasivo. kliknite, povecajte, procitajte ili nemojte:
(https://i.ibb.co/BZgMtZd/001sar2.jpg) (https://ibb.co/BZgMtZd) (https://i.ibb.co/p4JT5j2/002sar2.jpg) (https://ibb.co/p4JT5j2)
(https://i.ibb.co/B39FnDy/003sar2.jpg)
(https://i.ibb.co/RBSCztv/004sar2.jpg) (https://ibb.co/RBSCztv) (https://i.ibb.co/MNhQN0h/005sar2.jpg) (https://ibb.co/MNhQN0h) (https://i.ibb.co/LQNFNDf/006sar2.jpg) (https://ibb.co/LQNFNDf)
Ma, ispuhala se ta priča sa Isusom. Posle njega je bilo hiljadu takvih sličnih hrišćanskih mučenika, deplasirana tema skroz.
Pretpostavljam da samo listaš i gledaš Meštrovićeve crteže, da nisi dovoljno lud da stvarno to čitaš.
Valja napisati novu Bibliju, možda Boban može da smisli nešto novo, u fazonu Nekronomikona. Što bi mi uvalili kao naš srpski proizvod.
Ali neka nova tema. Kakvo bre mučenje i stradanje. Neke bahanalije, sa golim ženama i kriminalcima, to je sad in.
Možda ih ipak na kraju sve pogubiti, pa uzeti neka dva-tri nepismena prolaznika sa strane da opisuju svoj doživljaj za generacije koje slede.
Ali obavezno da sve bude kontradiktorno, u fazonu Rašomona, kao da su pijani bili ili lažu, da ostane rebus za naredne milenijume.
naravno da ja ne citam, zaboga. sve je to dr. ivan evandjelista saric u najboljem izdanju svetog pisma na nashim prostorima (i shire) objasnio:
(https://i.ibb.co/wp4bCxV/001stim.jpg)
da, ja uglavnom gledam slike. a nije tek mestrovic, tu je i juraj julije klovic croata, znaci ima i zena sa zgodim ugodnim oblinama.
(https://i.ibb.co/RhHMTYM/001juklo.jpg)
(https://i.ibb.co/85wrxmM/002juklo.jpg)
Quote from: dark horse on 12-04-2023, 22:04:57
Ali obavezno da sve bude kontradiktorno, u fazonu Rašomona, kao da su pijani bili ili lažu, da ostane rebus za naredne milenijume.
ali to je uglavnom jer se komplicira, ljudi kompliciraju.
zaintrigirao me dr. ivan evandjelista saric da pogledam sta je pisano na temu usporedbe prave biblije, sariceve, i zagrebacke, one krscanske sadasnjosti koja kompromitirana, pa naidjoh na odlican primjer:
(https://i.ibb.co/q066sns/001otk.jpg)
(znanstveni rad, mato zovkic, sarajevo, koliko vidim iz ekipe oko novijih izdanja sarica)
paznju mi privukao dio o zeni obucenoj u sunce gdje navodi "jedno vrijeme i dva vremena i pola vremena", jer je to revidirao u odnosu na izvornog sarica koji prevodi kao "vrijeme i vremena i po vremena", dok zagrebacka na istom tragu, a i globalno je slicno: vrijeme i vremena i po ili vrijeme i dva i pola, neki cak prevode kao tri i pol godine, pa se tumaci kao tri godine po nekim prijasnjim navodima, prorocima, svacemu, itd.
vidjeh da je to zovkic blago revidirao, pa me zanimalo je li ponudio i kakvo objasnjenje zasto, ali nije, vjerojatno se je prosto oslonio na sto god, nebitno.
i sad bi ti rekao kao da je taj ivan bio pijan dok pisao, jer eto postoje urnebesna tumacenja i zavrzlame i lutanja. pa sta tu pishe? uzmimo "jedno vrijeme i dva vremena i pola vremena":
to ne moze suvislije, ali ocigledno tumaci tu imaju odredjenih nedoumica, prave probleme. kao i u vinogradu sa placom, nagradom, gdje pola vjecnosti jednostavno iznosi opet vjecnost. ne mozes vjecnost suvislo prepoloviti, nema smisla. slicno tu dolazi do izrazaja, plus, ne smije se izgubiti iz vida kontekst.
recimo ovako, pishe se o zastiti zene obucene u sunce, marije. kako bi danas nekom izrazili slicnu privrzenost? rekli bi: posalji mi poruku u svako doba, zovi me u pola noci, u pet ujutro, nema veze!
ali to ne mozes reci tek tako u kontekstu marije (jer i uzdignuta, a nije uvijek bilo ni smartfona). u svako doba bi se tumacilo tek u smislu jednog zemaljskog zivota, dok moras obuhvatiti sve (vrlo posebne) prilike.
zato kaze (jer zbrinuta je u svako doba u punom kontekstu) jedno vrijeme i dva vremena i pola vremena. to znaci za doba vjecnosti. vjecnosti prolazne zemlje gdje uzdignuta. dok je zemlje. jedno vrijeme i dva vremena i pola vremena je isto kao i vrijeme i vremena i po vremena, prosto vjecnost u kontekstu prolaznosti zemlje (gdje martija i uzdignuta). to znaci zbrinuta dok je zemlje i svijeta ili za vjecnosti prolazne zemlje.
drugi znacaj se nalazi u crkvenoj godini koja se dijeli na tri dijela, vremenski po trajanju razlicita (bozicno, urskrsno, duhovsko), a koji opet opisuje isto: od pocetka do kraja, znaci zbrinuta za vjecnosti prolazne zemlje; ciklus jedne crkvene godine opisuje put prolazne zemlje od pocetka do kraja.
pa treci u odnosu na marijin individualni razvoj, da ne nabrajam.
sazeto: tu najjednostavnije moguce pishe zbrinuta u svako doba.
usput mi je zanimljivo i to "krila orlujska" u zagrebacke biblije, krscanske sadasnjosti. krila orlujska! ili "rodi muskica". pa. :cry: koga ovi zajebavaju.
Quote from: Labudan on 11-04-2023, 12:29:34
Quote from: ridiculus on 11-04-2023, 02:02:03
A šta bi bilo da Japan nije napao SAD nego SSSR sa istoka, kako bi se sve odvijalo?
upravo onako kako se i odvijalo
https://en.wikipedia.org/wiki/Battles_of_Khalkhin_Gol (https://en.wikipedia.org/wiki/Battles_of_Khalkhin_Gol)
ridikuli, nemam tri života da ovdje opisujem WWII
Hitler je pobio 20 miliona Sovjeta ali ti dođeš i pričaš da je Ribentrop-Molotov prijateljski sporazum
pa idi troši vrijeme nekom drugom
Eto koji je problem sa marksizmom, i razlog zašto sam i započeo onu drugu temu. Opseg pažnje (nekih) njegovih branilaca je nalik na sladoled u Sahari, mašta nalik na televizijski prenos učenja sabiranja na digitronu.
Čas su namere bitne (kada idu u prilog teze ili ideologije), čas nisu (kad ne idu). Čas je glas većine bitan (kada ide u prilog teze), čas nije (kad ne ide). Čas je matematika bitna, čas nije. Čas se podsmeva suprotnom mišljenju ("ma kakav John Smith"), čas se potura mišljenje Johna Smitha Juniora kad može da posluži ("gledaj šta se kaže na ovom linku i ćuti"). I tako do beskonačnosti. Bato, pa nije argument proizvod zaključka, nego obrnuto; treba da dokažeš onima koji ne veruju (u Marksa ili Boga), a onima koji već veruju ne moraš da dokazuješ.
Srećom po tebe pa ne živiš u staljinističkom SSSR-u jer bismo te, posle ovakvih rasprava, našli zadavljenog sopstvenim crevima, pošto blamiraš Partiju. Naravno, javnost bi snosila informaciju da si se "ispovraćao, pa nesrećno sapleo" ili tako neka bistroća, i morala bi da veruje.
O marksizmu ćemo na drugoj temi, a ovde samo osnove matematike, pošto ne možeš da radiš računske operacije ako ne umeš da brojiš. A evo kako glase brojevi.
Iskoristiću ovo što je Jape napisao:
Quote from: Father Jape on 09-04-2023, 10:12:07
Njega [Čestertona] danas čitaju ljudi ili ljudi koje nimalo ne interesuje njegova politika, dakle iz čisto književnih razloga; ili ga čitaju konzervativci (naročito tradicionalniji i pobožniji...
Čestertona čitam pre svega, ne zato što je katolik, ne zato što je "konzervativac", ne zato što spada u ovu ili onu grupu, već zato što je Česterton. Tačka. Toliko je prosto da nije čudo što ljudi imaju problema sa prihvatanjem takve mogućnosti.
Isto kao kada me je Bata pitao "zašto čitam Eagletona, ako ne volim marksiste?" Zato što je Eagleton, pa onda književni kritičar, pa tek onda marksista. A, bogami, ima kod njega i drugih ideja.
Što znači da čitam Sowella zato što je Sowell, a generalizacije me ne zanimaju.
Quote from: Labudan on 09-04-2023, 17:50:29
Marksisti žive i umiru u bijedi, počev od samog Marksa. gdje to oni žive u svili i kadifi?
Evo, baš smo drobili kamenje na gradilištu, Žižek i ja. Deda mi je pričao kako je čuvao ovce sa Sartrom, a u leto po suncu kosio pšenicu sa Adornom. Odoh sad da popijem koje pivo ispred prodavnice sa Čomskim, baš se umorio od upravljanja presom.
Da, profesori univerziteta u građanskim društvima baš žive u bedi, kak da ne!
Naravno, ovo ne znači da ne mogu da čitam šta ovi pomenuti (ili drugi, nepomenuti) pričaju i da se složim. Kako rekoh, individualnost mi je bitnija. Na primer, William Empson je jedan od najvećih književnih kritičara ikad i bio je po političkom ubeđenju marksista, ali to nije uticalo na njegov kritički rad.
Dakle, šta je Sowell ubo?
Ubo je tebe, Bato.
Ubo je mnogo toga, ali većina tih stvari spada negde drugde, i nisam ih pominjao. Da li je tačna njegova teza da uplitanje države u tržište ima više negativnih posledica nego pozitivnih? Nemam pojma. Ne moram sa svim što kaže da se složim, ma ni sa većim delom. Ne moram o svemu da imam mišljenje, posebno ako nemam znanje. Ali ovde konkretno pričamo o ideološkoj dihotomiji, o podeli koja je korisnija i obuhvatnija nego ona standardno usvojena. Dakle:
1. ograničena (iliti tragična) vizija;
2. neograničena (zvaću je "idealistička" jer mi se sviđa, ali Sowell koristi izraz "vision of the anointed")
Ne dokazuje Sowell da je ta podela tačna. Bata je dokazuje svojim postupcima i načinima na kojima "argumentuje". Naravno, termin "tačno" ovde nije apsolutan, i više se odnosi na efekat, na praktičnost, na mogućnost upotrebe. I sve to čak bez ikakve vrednosne raspodele - ko je u pravu a ko nije - već čisto na nivou razumevanja određenih pojava.
Isto kao što se politička i društvena situacija u Americi danas može bolje sagledati kroz takvu teoriju.
Dakle, Bato, kada sam zamislio Japan kako napada SSSR, nisam mislio na jednu bitku već na koncentraciju svih snaga na jednom frontu (dok Nemci napadaju sa druge strane).
Dakle, Bato, kada sam pominjao pakt Hitlera i Staljina, ciljao sam na Staljinovu nameru, jer si ti već postavio nameru (i nešto nalik na simpatiju) kao bitan faktor kod Čerčila a i drugde. Šta je Hitler uradio POSLE nema veze sa tim.
Eeeej, pa nije mene Sowell otuđio od marksizma, niti je to učinio Česterton, niti Niče, niti bilo koji protivnik marksizma. Uradili su to najvatreniji marksisti.
ja bukvalno ono nemam oči da čitam šta ti brbljaš, kakav Sartr, kakvi bakrači, Peri Anderson napisao knjigu prije 50 godina o zapadnom marksizmu i u kom smislu je to jedno zasjenjivanje prostote i zastranjivanje od marksizma a ne ka marksizmu
Glavna odlika zapdnog marksizma je okretanje nemarksističkim iliti buržoaskim paradigmama, recimo Sartrovo okretanje Hajdegeru i koječemu. To što ti uopšte pada na pamet da Sartra ovdje prikazuješ kao reprezenta marksizma govori dovoljno.
Oni koje donekle poštujem, npr Delez, pa njega su bukvalno pitali kako se osjeća što se rodio u bogatoj četvrti Pariza a umire u siromašnoj četvrti jer je batalio buržoaski život svoje familije. Ali Sartr, pa daj molim te.
ovo bi islo u topik serbia today, no kad sam vec tu pisao o saricevim prijevodima svetog pisma...
Skandalozan tekst u Pupovčevim Novostima: 'Nadbiskup Šarić škropio je 'srbosjeke' i noževe za klanje djece' (https://narod.hr/hrvatska/skandalozan-tekst-u-pupovcevim-novostima-nadbiskup-saric-skropio-je-srbosjeke-i-nozeve-za-klanje-djece)
eto. vidite koja je to napast. jopet glasnik srpskog nacistickog vijeca, novosti, ne zna sta bi suvislo pisao, kako bi reklamirao srpsku zajednicu, predstavio istu u nekim pozitivnim segmentima, kulinarski, kulturoloski, kako god, vec u kolu sa hrvatskim jugokomunistima, orjunasima, farizejima i srpskom sektom naskakuje na stvarni prijevod biblije u hrvata. ja bih ocekivao da u glasniku srpske zajednice procitam clanak o srpskim prijevodima svetog pisma, da se malo upoznamo. ali mozda sam ja malo glup.
fenomenoloski je zanimljivo koliko se tu raznog otpada okupilo. farizeja unutar katolicke crkve, boljsevika, sektasa, beogradskih propagandista, huskaca, nista ne fali i svi se lijepo slazu.
eto. pa ljudi citaju glasnik srpskog nacistickog vijeca, pa sto na sisi satanista, sto u gluposti, osude pravu bibliju, pa onda kupe kompromitiranu zagrebacku bibliju u krscanske stvarnosti ili derivate iste, takodjer u krscanske stvarnosti, i stave na policu. pa razmisljaju slusati li pink floyd ili ne jer, zaboga, da pink floyd nema slucajno kakvu satanisticku pjesmu. kad stavis kompromitiranu obradu biblije na policu, mozes slusati i vilidz pipl, lepu brenu, sve istovremeno, naprijed, nazad, nebitno. mislim, mozes i ovako, koji idiot se boji "satanistickih pjesama". kakvi su to vjernici. :cry: i onda jos pojacaju orgulje.
ovo dobro ide u nastavku, kad smo vec na okupu:
Veliki petak i hrvatski mučenici: Ružica Markobašić, trudnica koja je nemilosrdno ubijena u 6. mjesecu trudnoće na Ovčari (https://narod.hr/hrvatska/veliki-petak-i-hrvatski-mucenici-ruzica-markobasic-trudnica-koja-je-nemilosrdno-ubijena-u-6-mjesecu-trudnoce-na-ovcari)
vidite, ista satanisticka propaganda poput aktualne u glasila srpskog nacistickog vijeca, novosti, dovela je do masakriranja zene u visokoj trudnoci na ovcari. tad su derivati srpske sekte pisali u duhu aktualnog clanka kako muz doticne "pravi ogrlice od prstica srpske djece" ili tako nekako, dok je covjek bio profesionalni vojnik. profesionalni vojnik znaci nema slicnih gluposti ni u primisli, neovisno sto za slicno moras imati i opicenu i vrlo bolesnu mastu, sektasku, poput autora huskanja.
pa su idioti nahuskani beogradskom satanistickom propagandom izmasakrirali zenu i nerodjeno dijete.
i tko je tu sad kriv? onako, kad bi morali suditi. idioti? ili satanisticki otpad pod krinkom crkve koji idiotima uporno podmece slicne huskacke budalastine, umjesto da ih u duhu evandjelja usmjerava u ljudskom pravcu.
Quote from: džin tonik on 14-04-2023, 12:12:17
eto. pa ljudi citaju glasnik srpskog nacistickog vijeca, pa sto na sisi satanista, sto u gluposti, osude pravu bibliju, pa onda kupe kompromitiranu zagrebacku bibliju u krscanske stvarnosti ili derivate iste, takodjer u krscanske stvarnosti, i stave na policu.
sranje, opet ti glupi nazivi bez smisla. dobro. nije krscanska stvarnost, vec krscanska sadasnjost. krscanska sadasnjost. s vama od 1968., kako se vec reklamiraju.
zasto jednostavno ne koristim skracenice? ks. tako moze znaciti i krscanski satanisti, to je zgodno, ima vise smisla, da.
Quote from: džin tonik on 13-04-2023, 20:43:53
Quote from: dark horse on 12-04-2023, 22:04:57
Ali obavezno da sve bude kontradiktorno, u fazonu Rašomona, kao da su pijani bili ili lažu, da ostane rebus za naredne milenijume.
ali to je uglavnom jer se komplicira, ljudi kompliciraju.
zaintrigirao me dr. ivan evandjelista saric da pogledam...
zaintrigiralo me jedno vrijeme i dva vremena i pola vremena da pogledam kako zagoda to preveo.
(https://i.ibb.co/09D00xN/001zagot.jpg)
vrijeme i vremena i polovicu vremena. znaci identicno kao saric i revidirani saric sa jedno vrijeme i dva vremena i pola vremena. to je isto.
ali sad mi upade u fokus zadnja recenica. opcenito negdje je ima, negdje nema, ocigledno tumaci nisu sigurni mora li "i stade na morskome plavom zalu" ili "i stadoh na morskome plavom zalu", pa neki izostave, neki izaberu po nekakvoj osobnoj preferenciji.
a za sta imamo filmografiju? sad, ako tumacenje ide prije filmografije, pa filmografija valjda ide po bibliji! dobro, bitno je da se napreduje.
https://www.youtube.com/watch?v=rrP6tKJOtE4 (https://www.youtube.com/watch?v=rrP6tKJOtE4)
sad ovaj uskrs, sad onaj, nikad kraja. jos malo pa se konacno mozemo jednostavno vratiti ustasama.
Sve bi ti to sa vremenom i polovinom vremena bilo jasno da si gledao True Detektiva. Sa Biblijom teško.
(https://i.ibb.co/8MRPpM4/341440555-258177403301318-8490601140823236655-n.jpg)
prvo kukas da nista ne razumijes, pa pijani autori, pa smotani, pa nepismeni, pa se pravis pameten kad ti objasnim...
ja bibliju u svako doba rastavim i sastavim!
(https://i.ibb.co/dGZpTZv/001bibz.jpg)
lakse rastavim no sastavim, ali polako.
Hmmm... moraćeš da se odlučiš da li kukam da ništa ne razumem ili se pravim pametan. Jeste slično, ali opet, nije identično.
Ja bih rekao da od početka ponavljam samo jedno, da je Biblija zastarela, i dajem argumente zašto verujem u to, koje i sam ponavljaš (smotani, pijani, nepismeni). A meni se čini da ovde samo ti od početka kukaš da ne razumeš ništa. Rastavljen si kao ta tvoja Biblija. :?:
sta sad, to je tvoje misljenje. a argumenti, to mene ne zanima, pogresna adresa. argumenti, to je glupost, to sa batom.
Otkad je Bato tvoj portparol? :roll:
proso uskrs, hristos ustase, vratimo se, kako vi ono zovete, ustasama.
(https://i.ibb.co/f86jH5S/001predv.jpg)
vinko nikolic - pred vratima domovine
susret s hrvatskom emigracijom 1965. - dojmovi i razgovori:
knjiga prva: venezuela, sad, kanada
khr, buenos aires, 1966., 416 str. + slike, kartonski uvez sa klapnama
knjiga druga: engleska, francuska, svicarska, njemacka, austrija, italija, spanjolska, povratak u argentinu
khr, pariz - münchen, 1967., 584 str., kartonski uvez sa klapnama
uvijek rado citam putopise, a ovaj nikolicev mi je jedan od najzanimljivijih, neiscrpan. inace nisam bas neki ljubitelj nikolicevog pisanja kad se dohvati pjesnistva, to je jezivo, mislim, nije, naravno, netko to voli, ali pri ovom putopisu pjesnicka linija se uspavala, pishe normalno. odlicno!
znaci imamo ca. 1000 stranica putopisa, dojmova i razgovora sa nikolicevog putovanja po americi i europi iz 1965., pri cemu je pokusavao posjetiti bas, bas sve i svakakve iz bilo kojeg tabora koji se i trunku bavili kakvim god javnim ili manje javnim radom.
od hrvata svih zamislivih struja, preko "hrvata", razne udbashije, pa crkve, klubova kojih god, itd., nalazimo sve od frkovica do kaleba, apsolutno nevjerojatnu galeriju likova. a posto je nikolic vrlo objektivan i sustavan, ne kalkulira bas previse, imamo bezbroj zanimljivih prica, svjedocanstava i anegdota. sve jos tiskano sitnim slovima; ovo je komotno moglo ici i na 2000 stranica. remek-djelo, neiscrpno. otvorite gdje god, procitate koju filmsku epizodu ili anegdotu, izuzetno. ima i kazalo imena.
Pusti ustaše. Ono sa Biblijom ti je zapravo bilo fenomenalno. :roll:
Problem je jedino što si omašio. Vas hrvate malo zanima hrišćanstvo, to je očigledno, jer Hristova doktrina nije za svakoga. Vi ste tu slični nama, hrišćanstvo je samo maska za pagansku suštinu, što je u slučaju Hrvata zapravo Zoroastrizam, originalna vera Persijanaca, pre nego što su stigli na ove prostore.
Sva ta vaša verovanja, dualnost, to je više Ahura Mazdu nego Jahve. Dualizam, dobro/zlo, ustaše/srbi, njihova večna borba, vera u večnost, besmrtnost. Sve paganske stvari Zoroastrizma, u Bibliji površno date kao deo univerzalnog.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Zoroastrizam
ma hrvate zanima uglavnom jedna stvar: da im se, izmedju ostalih, skinu s kurca srpska sekta i srbija. no to realno nije moguce kad stojis na morskome plavom zalu gdje drndaju razne zivotinje iz mora i iz zemlje; razne, a iste... tako da, sve normalno, sve uz pjesmu! nista ti ne brini.
https://www.youtube.com/watch?v=G8dtHMts-j8&t=422s (https://www.youtube.com/watch?v=G8dtHMts-j8&t=422s)
- Što na nebu sja visoko,
nije mjesec nego sokô!
Što u krilu zvijezda pada,
zvijezda to je moma mlada!
- Sađi s njome moj sokole,
sađi s njom na ravno dole,
pokraj bistre izvor vode
kraj kog vile kolo vode,
džbun i trava gdje miriše,
slavuj ptica gdje bigliše,
pa je grli, pa je voli
dok se sunce ne pomoli.
Skokni, daj!
Skokni, dragi, u kolu, haj!
Skokni, dragi, daj!
Veselo, haj!
Daj nemoj smarati. Sve to što pišeš je istorijski potpuno netačno. Kako da vam se mi skinemo s kurca, kad ste se vi nama nakačili, još u sedmom veku?
Jel vas je Papa Jovan Četvrti pokatoličio, silne novce tada opatu Martinu, sve da bi preko vas, u Hristu preobraćenih Zoroastrista, sprečio slovensku invaziju? Jeste.
Jel taj Martin što vas je pokrstio, posle i sam postao Papa, pun lepog novca koji je zaradio, pokrštavajući persijce, pardon, hrvate? Jeste.
Jel li taj isti Martin Prvi posle mučen do smrti u Carigradu, između ostalog jer je i druge azijate pokušavao dovući u Evropu, iz Rašidunskog kalifata, kao u Hristu preobraćene Muslimane, a tek nakon što je Muhamed sklopio oči? I tako ostao u istoriji upamćen kao poslednji Papa velikomučenik. Jeste, i to.
Dakle, vi ste samo i uvek bili, deo vatikanske azijatske invazije. Odlepršaj s milim Bogom nazad u svoju pustinju. Veselo, na nekoj kamili, nego kako! Hej haj i tebi! xyxy
ako ti se vec trabunja, budi bar aktualan: zapeo rusoturski svet negdje kod nadjatada, nikako docekati. pa kako sad ide uvlacenje u dupe nedavnom americkom seratoru, preustroj? hrvati jos uvijek realno nemaju ratno zrakoplovstvo...
a sta ako kad se uvucete u dupe nedavnom americkom seratoru opet rusoturski svet nenadano dozivi pomak? mora sekta to malo bolje rijesiti, jos ce stici i avioni u hr dok se ne pruzi prilika. pa sta onda? toliko drndanja ni za sta.
Šta tu ima da se komentariše? Naravno da tebe jede i boli što gledamo svoje interese, umesto da slepo potonemo uz ruse... jbga, ovaj put neće biti dve muve jednim udarcem...
Verujem da ti je teško, velika prilika propuštena! Nadam se da ćeš preživeti. Ne bi voleo da ti se nešto desi od tolike brige i nerviranja, oko stvari koje uopšte ne bi trebalo da te se tiču. :(
ti uopce ne razumijes o cemu pricas. :cry:
rekli smo ovako: hr je i jopet (bila), kao i uvijek pred srpsku agresiju, kvazi-razoruzana. sto po veleizdaji, sto po gluposti. da usput parafraziram pervana: i jedno i drugo je za strijeljanje. no svatko ima svoj kriz; hrvati izipanja, idiote.
sad, neovisno idiotima i razoruzavanju, ako zelis na morski plavi zal, prvo povuci paralelu sa izipanjom koji je vec pokusao nesto slicno (prosto da opcenito steknes osjecaj za okvir u kojem se kreces sa fenomenalnom idejom):
https://www.youtube.com/watch?v=ZVzeuxUl1k8 (https://www.youtube.com/watch?v=ZVzeuxUl1k8)
eto.
ali neovisno, pravimo se kao da je srpska bolest bujanja suvisla: ja te sad pitam, posto zapeo rusoturski svet, propo blickrig, propala merkel, propalo sve i svasta, pa se sad uvlacite novom, novom dupetu koje postalo izglednije za bujanje srpskog sveta, nedavnom americkom seratoru: sta ako se kolo srece opet okrene, pa rusoturski svet uznapreduje taman kad se uvucete u dupe nedavnom americkom seratoru? dok se vi tako uskladjuete, jos ce hrvati dobiti i avione, a onda je ionako sve propalo. koja ce budala na naoruzanog protivnika? srbi sigurno ne.
ne znam razumijes li. hrvati se osjecaju malo zapostavljenima, mogu komotno na put oko svijeta. jer vasa sekta se od silnog uskladjivanja, uvlacenja u najizglednije dupe uz promjene dupeta na dnevnoj razini, a koje bi joj otvorilo put do morskoga plavog zala, skroz pogubila. dok se uskladite, dok vam se konacno, konacno posloze zvijezde u toj nakaradnoj teoriji, stici ce i avioni u hr. pa koliko jos treba? jos 20 godina? sljedecih 20 godina su kljucne? a da odmah zaokruzimo na 2 stoljeca?
Quote from: džin tonik on 17-04-2023, 18:43:41
ti uopce ne razumijes o cemu pricas. :cry:
Jel ti to mene (a i sve nas na Sagiti) malo... prcaš?
Quote from: džin tonik on 17-04-2023, 12:58:26
hrvati jos uvijek realno nemaju ratno zrakoplovstvo...
Hello, već preko 20 godina ste u NATO? Kosovo nije bilo pa se cela NATO armada obrušila na nas i bombardovala nas dva meseca.
Vi ni ne morate da imate ratno vazduhoplovstvo. Mi moramo, jer smo nezavisni.
Quote from: džin tonik on 17-04-2023, 18:43:41
rekli smo ovako: hr je i jopet (bila), kao i uvijek pred srpsku agresiju, kvazi-razoruzana. sto po veleizdaji, sto po gluposti. da usput parafraziram pervana: i jedno i drugo je za strijeljanje.
Pervan je narcisoidna debičina koja samo loži idiote. To mu je u opisu posla.
Opet, vi ste u NATO. Koji moj vas brine što se mi naoružavamo? Ko ćeš nas braniti, da neće rusi? Nisu nas ni 90tih branili. Mi moramo da kupujemo, vi ne.
Quote from: džin tonik on 17-04-2023, 18:43:41
ne znam razumijes li. hrvati se osjecaju malo zapostavljenima, mogu komotno na put oko svijeta. jer vasa sekta se od silnog uskladjivanja, uvlacenja u najizglednije dupe uz promjene dupeta na dnevnoj razini, a koje bi joj otvorilo put do morskoga plavog zala, skroz pogubila. dok se uskladite, dok vam se konacno, konacno posloze zvijezde u toj nakaradnoj teoriji, stici ce i avioni u hr. pa koliko jos treba? jos 20 godina?
Šta će vam avioni? U EU ste. U NATO ste. Uopšte te ne razumem, u pravu si. Mislim da nas prcaš, kako i obično. Vi plaćate NATO-u svakog meseca, sa tom članarinom vi svakog meseca nabavljate ko za šta ko zna gde i popunjavate NATO kvote.
Tko je Siniša Vuković, autor članka punog kleveta i laži o nadbiskupu Šariću u Pupovčevim Novostima? (https://narod.hr/hrvatska/tko-je-sinisa-vukovic-autor-clanka-punog-kleveta-i-lazi-o-nadbiskupu-saricu-u-pupovcevim-novostima)
QuoteTko je autor morbidnog članka punog laži, kleveta i podmetanja o pokojnom nadbiskupu Šariću izašlog u Pupovčevim Novostima kojeg se ne bi postidio ni komunistički agitprop 1950-ih godina? Tko je čovjek koji je napisao da je vrhbosanski nadbiskup škropio blagoslovljenom vodom 'naoštrene noževe i izbrušene srbosjeke, uspomoć kojih su njegovi ustaški miljenici i blagoslovljenici klali ljude i kidali na komade dječja tjelesa'.
Zove se Siniša Vuković. Živi u Splitu, a odrastao je na otoku Braču, u Selcima.
(https://i.ibb.co/smkwxDx/001tur.jpg)
(...)
Eto, kratka biografija Siniše Vukovića za kraj:
Siniša Vuković (Cambridge, 1. studenog 1973.) hrvatski je pjesnik, esejist, putopisac, dijalektolog, jezikoslovac, književni i glazbeni kritičar, skladatelj, dirigent.
Odrastao je u Selcima na otoku Braču gdje se i školovao.
Studirao je hrvatski i talijanski jezik s književnostima na Filozofskom fakultetu u Splitu.
Tekstove je objavljivao u najuglednijim...
mogu i ja pogrijesiti. za ovog bih po izgledu rekao da je dijete turskih gastarbajtera, kad ono, kad se sagleda velecijenjeno skolovanje i rad, otvorena vrata svuda i svagdje po hr sto god od mentalnog proljeva proizveo, to ne moze bez predaka koji spadaju u bracu po krvi iz genocida nad narodom iz 1945.
eto. jest da se nakotio u kejmbridzu, znaci inozemstvu, ali ne vjerujem da je dijete klasicnih gastarbajtera, znaci postenih ljudi. :cry:
i tako, vi srbi imate glasilo novosti ne da napishete nesto o sebi, vec da provocirate narod sa ovim teletom. mislim, zar nemate kakvog srpskog autora koji bi uzeo novac da napishe nesto lijepo o srbima, primjerice kronologiju prijevoda sv. pisma na srpski, a ne ovo tele da pljuje po hrvatskom prijevodu biblije?
Imam utisak da su Dalmatinci i Istrani za tebe Hrvati. Možda oni to ne vide tako.
znam! ne mora znaciti da sam pogrijesio. ovako, postoji solidna mogucnost da je ipak dijete turskog gastarbajtera: pa roditelja u pravilu imamo dvoje! oca i majku.
znaci, ako je mati bila na kakvom skolovanju u kejmbridzu, sve kao napredna " antifasistkinja", zasluzna, mozda sa stipendijom za zasluzne, sve u to doba slobodne ljubavi, sedamdesetih, lako moguce da je zajasila i turcina pri svojim, nekad se reklo kurvarlucima, ali danas je to prevazidjeno.
plus! nije pobacila, sto dodatno ide u prilog turcina. to je ljubav...
Quote from: mac on 19-04-2023, 11:58:51
Imam utisak da su Dalmatinci i Istrani za tebe Hrvati. Možda oni to ne vide tako.
ma jok, ono, dalmacija, istra, ma srce srbije... nema vece srbije, osjetis na svakom koraku, sve ti govori ja sam srbija, ja sam srbija, kamen progovori ja sam srbija...
(https://i.ibb.co/fC4rMg8/001bspec.jpg)
bud spencer -
mein leben, meine filme (moj zivot, moji filmovi)
in achtzig jahren um die welt (u 80 dana oko svijeta)
ich esse, also bin ich (jedem, znaci jesam)
was ich euch noch sagen wollte... (sta sam vam jos zelio reci...)
schwarzkopf u. schwarzkopf, berlin, 2018., 4 toma, 1320 str., meki uvez u suberu, 60 eura
u pravilu nisam neki veliki ljubitelj pokretne slike, glumaca, filmova, vec vise pisane (i crtane) rijeci. nisam pogledao mnogo kultnih ostvarenja, sto pomalo nadoknadjujem.
prvi film spencera i hilla odgledao sam negdje kasnih osamdesetih, film oko crvenog bagija, pa jos dva ili tri kojima se sad ne mogu sjetiti imena devedesetih, sta vec zapelo na tv-u, nesto kaubojsko, pa uglavnom nista vise do prosle godine kad se kroz glazbu prisjetio doticnih naslova i izguglao ostale; tako da tu imamo ozbiljni deficit.
ponegdje malo smeta i uzasna (usiljena) njemacka sinkronizacija, kako god, simpaticni trash. sto me jos privuklo je odredjeni raskorak u prirode doticnih filmova i filmske glazbe (izmedju ostalog). uglavnom, jasno, malo kasnim sa gledanjem doticnih ostvarenja, ali realno nije do mene: pocetkom osamdesetih me nisu pustili u kino kad igrao serif u svemiru! dobro, preko puta su se u to doba davali i filmovi poput svedjanki u internatu i nevidljivih sila... pa, svemir je svemir, on je kazu vjecan, a sise su sise. :roll:
nema veze.
uglavnom zanimljiv serijal naivnih dobrocudnih filmova, sigurno veliki uzitak za svako dijete, i u biti ne bih nabavljao autobiografiju jednog protagoniste da nije iskocila po zgodnoj cijeni: nova novcata umjesto 60 eura - 10 eura.
pa, ako tko u orbiti doticnog shopa i zainteresiran: link (https://shop.ksta.de/de/wisl_s-cms/34/Buecher/11058/Buch__Bud_Spencer_4_teiliges_Bestseller_Set_im_Schuber_.html)
meni danas stigle, funkcionira. a inace nema tog subera sa 4 knjige ni polovnog ispod 50 eura, dok su nove apsolutno svugdje 60. bah.
prelistalo se stotinjak stranica prvog dijela: obecavajuce. vrlo zanimljiv zivotopis i jako opusteni, spontani narativ, sve uz mnostvo slika.
nije lose, nije lose.
(https://i.ibb.co/HtQCkP7/002bspec.jpg)
procitao se prvi tom, moj zivot, moji filmovi. sad, nema tu neke posebne literarne vrijednosti, ali je vrlo lijepo i autenticno. autenticno znaci: istinito, izmedju ostalog. covjek prosto prica, pa i luta, a nije snob. vise od pola knjige me je vezalo, dok su povremena lutanja oko kakvih prilika u filmadzija (specificno talijanska) iz mog ugla, pa, lutanja.
zgodna je i postavka, uvod, sam koncept autobiografije. krece od zanimljive epizode koja se, koliko vidim u drugom tomu koji upravo naceo, u nastavku stapa u jednu cjelinu. inace poglavlja prate zivotopis, ali digresija je ucestalija od pravolinijskog prepricavanja. odlicno.
postoje vrlo sujetne epizode, postoje vrlo zabavne, a ima i strave i uzasa.
u cetvrtom dijelu nalazi se odlicna karakterna studija (nestrpljivo cekam da i po stivu stignem do zadnjeg toma):
(https://i.ibb.co/fDfL1Yf/001winsw.jpg)
(https://i.ibb.co/Cb7VKxV/002winsw.jpg)
fantasticno djelo izuzetno talentirang covjeka koji nije postao prvak svijeta u plivanju, nije postao glumac (karakterne uloge), ni pjesnik, ni izumitelj, nije postao svasta; vrlo za preporuku. obozavam autenticne price. vec i uvod u drugi tom obiluje raznim ljepotama.
Vjekoslav klaic povijest hrvata tom 1 od 5
Doseljavanje hrvata na nasa podrucja u 7.st
Ste znali da se srebrenica zvala domavija za vrijeme rimljana
Jok, Srebrnica se za vreme rimljana zvala Argentaria. Argentum - srebro na latinskom.
Ali, postoji antički lokalitet zvani Domavija, u blizini manastira Sase.
Što s tim? Da to možda nisu antički domobrani sagradili? Ne bih se puno iznenadio. :roll:
Quote from: Petronije on 25-03-2018, 19:00:47
Jok. Zemlja čuda i smak sveta, 1Q84, Kafka na obali mora, i odustao, nije to za mene.
Meni je "Kafka na obali mora" bio odličan, možda najbolji Murakami. Odmah zatim "Južno od granice, zapadno od sunca", pa "Ubistvo Komtura", "Igraj, igraj, igraj", i na kraju, "Norveška šuma", koja mi je zasad najslabija.
Ostalo od pomenutog nisam čitao, ali naoštrio sam na "1Q84". Definitivno ostajem na Murakmiju još neko vreme, nije uspeo da me razočara.
aktualnim povodom, t.j. sukoba izraela sa satanistima na bliskom istoku, nabavio sam dvije vrijedne knjige koje mi pomazu da razumijem taj zamrseni sukob.
(https://i.ibb.co/svhVdF2/001isr.jpg)
paul lawrence - atlas biblijske povijesti
ks, zagreb, 2012., tvrdi uvez, 192 str.. format ogromni
atlas koji seze kroz bibliju, oba zavjeta, sve u skladu sa raznim znanostima i kritickim osvrtom, arheologijom, itd., predstavljanjem teza i hipoteza, nudi izuzetno strukturirani i pregledni uvid u mnostvo informacija.
kako kaze reklama: ilustriran sa 97 novih zemljovida, 7 panoramskih rekonstrukcija, 17 tlocrta i s vise od 150 fotografija.
nalazimo stabla praoca, putanje raznih aktera, nalazimo sve zamislive geografske podatke, lokacije, interakcije, itd.
blago je reci da sam odusevljen. ako odlucite samostalno izvuci ove informacije iz biblije, mozete tome posvetiti i 10 godina.
zanimljivost:
atlas izasao u hrvata 2012. po skromnoj cijeni od 24 eura, aktualno na popustu od 40%, t.j. za 14,40 eura, glanc novi.
naklada 2000.
Atlas biblijske povijesti (https://www.ks.hr/izvan-nizova/9102610-atlas-biblijske-povijesti.html)
njemacko izdanje istog je od doba anglosaksonskog izvornika objavljeno u dva nepromijenjena izdanja i (neovisno sto je aktualno jedan primjerak na amazonu u ponudi za 27 eura) odavno rasprodano, vrlo trazeno i u pravilu polovno kao najbolji biblijski atlas oko 100 eura.
Der große Atlas zur Welt der Bibel: "Länder, Völker, Kulturen" (https://www.amazon.de/gro%C3%9Fe-Atlas-zur-Welt-Bibel/dp/376555443X)
Der große Atlas zur Welt der Bibel: Länder - Völker - Kulturen (https://www.amazon.de/gro%C3%9Fe-Atlas-zur-Welt-Bibel/dp/3765554464/ref=sr_1_1?__mk_de_DE=%C3%85M%C3%85%C5%BD%C3%95%C3%91&crid=13ZC1S6F1EVIV&keywords=Der+gro%C3%9Fe+Atlas+zur+Welt+der+Bibel&qid=1698512798&s=books&sprefix=der+gro%C3%9Fe+atlas+zur+welt+der+bibel%2Cstripbooks%2C69&sr=1-1)
(https://i.ibb.co/q5sKTNj/002isr.jpg)
(https://i.ibb.co/Mg42mSV/003isr.jpg)
(https://i.ibb.co/HVQ8Vks/004isr.jpg)
(https://i.ibb.co/CmWpfBk/005isr.jpg)
(https://i.ibb.co/7Yv2brZ/006isr.jpg)
domace izdanje atlasa za 14 eura na popustu doslovno poklonjeno.
boris havel - arapsko-izraelski sukob
naklada ljevak, zagreb, 2013., 640 str., kartonski uvez sa klapnama
vrlo obimno izdanje, plod 15 godina strucnog istrazivanja. mnogo pisane rijeci od uvoda u problematiku sukoba do zakljucka, sve kroz prostor i vrijeme, tek koji rijetki graficki prikaz poput prikaza prve satanisticke ekspanzije:
(https://i.ibb.co/zh4RLqv/007isr.jpg)
ali za prikaze imamo spomenuti atlas. :lol:
preporuka.
Upravo čitam Estoril Dejana Tiaga-Stankovića. Lepo sastavljen i minuciozno ispleten roman o događajima u istoimenom primorskom mestu tokom WW2. Portugal je bio nezavisna država i utočište raznih svetskih faca. Radnja se većim delom dešava u elitnom hotelu. U principu, najviše se ističe Duško Popov, špijun kog upoznajemo kroz dva imena i dva toka radnje. Atmosfera u hotelu, ljudi i događaji daju kolažni dojam o ovom delu. Videćemo kakav će biti rasplet, da li će se sve završiti na epizodama ili će biti neke koherentnije radnje karakteristične za špijunska dela. Ovaj romen je postigao međunarodna priznanja a bilo bi lepo da se po njemu snimi i film.
Kad se malo klikbejtaški naslov stavi na stranu, tekst je zanimljiv pogled na fenomen da muškarci (u Americi, dakako, ali verujem da se može govoriti i o našim krajevima) čitaju veoma malo fikcije. Odnosno da ako čitaju, ne čitaju fikciju već knjige za koje veruju da će im pomoći da se "unaprede". Poplava self-help i "life hacking" literature sa jedne strane i "manfluencera" sa druge koji insistiraju da muškarac mora da se stalno "unapređuje" i da je njegovo vreme dragoceno, doprinose ovom trendu a koji, kako tekst objašnjava, zapravo ima korene još u devetnaestom veku:
https://www.dazeddigital.com/life-culture/article/63149/1/why-dont-straight-men-read-novels-fiction-masculinity-influencers-sigma
čitam Leonardo Scascia - The Day Of The Owl
autor vrlo koncizno i sažeto, pitkim jezikom predstavlja mehanizme delovanja mafije, spregu sa državom i zakon ćutanja
Bogorodičina crkva u Parizu, Viktor Igo
Jedan od najboljih proizvoda francuske književnosti 19. veka nudi nam priču o jednoj fizički i mentalno osakaćenoj osobi, odnosu plebsa prema njoj ali i nekoliko sporednih priča koje i te kako vrede i detaljno opisuju ljudsku prirodu. Ovo je i roman o Parizu, njegovim ulicama i delovima 15. veka, o tadašnjoj arhitekturi i stavovima autora o njoj. Nije lako napisati 550 stranica sa detaljnim opisima likova i građevina, današnji pisci su nemaju taj skil kako bi se moderno reklo.
čitao sam neki drugu Igoovu knjigu mislim da je Vandeja se budi 1793
nisam zadovoljan ali vidi se "utjecaj" Bogorodicne crkve
Quote from: Truba on 12-08-2024, 23:37:32
čitao sam neki drugu Igoovu knjigu mislim da je Vandeja se budi 1793
nisam zadovoljan ali vidi se "utjecaj" Bogorodicne crkve
Bogorodičina crkva
Jadnici
Čovek koji se smeje
to bi trebalo da su mu tri najbolja romana.
(https://i.ibb.co/54PNGjs/001bpu.jpg)
branimir petener - ustase - spomen i bastina
vlastita naklada, zagreb 1992., 286 str., meke korice
naceo sam a nisam dovrsio djelo politickog zatvorenika, covjeka koji je za juge bacao letke sa nekog zagrebackog nebodera i sl., robijao 6 godina, te u emigraciji 1976. napisao ovu knjigu o uznickim danima, zgodama i nezgodama. odlicno stivo.
zosko, zašto te toliko zanimaju knjige o hrvatskim pitanjima?
postavljas pitanja a nisi prilozio ni skromni znak paznje? biljege, zlato, kurve? ni sendvic? o boze.
sad imas tri pokusaja i tri dana da sam pogodis.
ljubitelj knjiga o hrvatskoj istoriji?
Ustaša?
Trolovanje?
Ja u svojoj kolekciji imam 0 knjiga hrvata o hvatskoj povijesti...sve su komunisticke ili cetnicke
Mozda je to zoskov razlog?
45 godina silovanja naseg uma u reziji beogradskih akademika
ja dajem na uvid stvari zbog kojih bi znanstvenici koji, primjerice, prate revizije biblija jamacno ponudili i sendvic (sa pravom sunkom), samo da zavire bar u proslove, izdanje koje je poznato tek iz starih recenzija, a sagita mi ucitava necasne namjere.
Quote from: džin tonik on 12-04-2023, 20:18:46uglavnom, dr. ivan evandjelist saric preveo je i priredio ultimativno izdanje biblije na hrvatskom jeziku. drugo izdanje novog zavjeta je sam vrh krscanske literature u svjetskom okviru. sadrzi cak i slike u boji i reprodukcije nekih djela mestrovica, a slike su uvijek dobre za gledati. solidna su i novija izdanja sarica, sve do najaktualnijih prerada i obrada, referentna, ali ovo drugo je nenadmasivo. kliknite, povecajte, procitajte ili nemojte:
(https://i.ibb.co/BZgMtZd/001sar2.jpg) (https://ibb.co/BZgMtZd) (https://i.ibb.co/p4JT5j2/002sar2.jpg) (https://ibb.co/p4JT5j2)
(https://i.ibb.co/B39FnDy/003sar2.jpg)
(https://i.ibb.co/RBSCztv/004sar2.jpg) (https://ibb.co/RBSCztv) (https://i.ibb.co/MNhQN0h/005sar2.jpg) (https://ibb.co/MNhQN0h) (https://i.ibb.co/LQNFNDf/006sar2.jpg) (https://ibb.co/LQNFNDf)
QuoteO revizijama Šarićevih biblijskih prijevoda
RUBEN KNEŽEVIĆ
Biblijsko društvo pri MCŽ, Rijeka
UDK 22:227.9
Izvorni znanstveni rad
U ovom se radu analiziraju revizije Šarićeva prijevoda Svetoga pisma, a povodom izdanja najnovije takve revizije u izdanju Hrvatskoga biblijskog društva.
(...)
(...)
Međutim, na primjerku Šarićeva popravljenog izdanja izdanog 1959. u jednom svesku, a koji se nalazi u vlasništvu autora, (41) na vanjskim tvrdim smeđim koricama ipak stoji zlatotiskom, uokvireno kvadratnim rubom: "Dr. IVAN EV. ŠARIĆ / SVETO PISMO".
(41) Ovo rariteno izdanje autor je uspio nabaviti u riječkom antikvarijatu "Ex libris" 2006. godine. Primjerak potječe iz biblioteke pok. mons. dr. Ivana Pavića (1898-1992), s nadnevkom nabave "1960".
(...)
(...)
Osim revizije prijevoda cijele Šarićeve Biblije iz 1959/60. postojao je i raniji prepravljeni prijevod samo Novoga zavjeta, objavljen 1953. Primjerak ovog izdanja objavljen je u tvrdom uvezu, a tiskano je najprije u Madridu u nakladi "Croatia Academica Catholica". (...) Taj Novi zavjet prevoditelj je posvetio kardinalu Stepincu, a jedan primjerak poslan je na poklon Papi Piju XII, o čemu postoji dokumentacija. To je izdanje, međutim, ostalo nepoznato široj javnosti, a informacije su dostupne uglavnom iz literature. (48)
(48) Vn. [VINKO NIKOLIĆ], "Sveto pismo. Novi zavjet...", Hrvatska revija, Buenos Aires, 4 (1954), str. 81-82. Priložena je i fotografija korica izdanja objavljenog u Madridu. Na vrhu korica stoji ime prevoditelja. (...) O Šarićevu Novom zavjetu iz 1953. usp. i: P. TIJAN. "Tradiciones biblicistas croatas con motivo de la edicion madrileña de la Sagrada Escritura en croata", Studia Croatica, Buenos Aires, vol 003-004, año 1961.
(https://i.ibb.co/Wtv2SjJ/001sarc.jpg)
(https://i.ibb.co/xqG85yh/002sarc.jpg)
ja imam njegovu popravljenu verziju
a čuo sam negdje ili pročitao da su katolici poslali nekog svecenika u ŠUMADIJU da nauči malo njihov jezik tamo za vrijeme kraljevine
onda mu dali da prevodi...
rezultat je toliko klatastrofican bio hahaha da su morali opet prevoditi dali saricu
mislim caK TO I UVODU pise
haha ko li se sjetio ideje da salje lika u srbiju kako bi bolje preveo na hrvatskom bibliju
:lol:
Quote from: džin tonik on 11-04-2023, 23:07:25
vratimo se biblijama u hrvatskom prijevodu: saric ostaje referentan. kompromitirana je zagrebacka i njezini derivati, izdanja krscanske sadasnjosti.
ne da su ljudi koji su radili na toj bibliji nuzno losi, ali biblija je kompromitirana, temelji velikim dijelom na za vrijeme prve juge odbacenom prijevodu. zgodna prica:
...stadler, cebusnik, zagoda, pa dvadesetih godina proslog stoljeca zagrebacki profesor starog zavjeta antun sovic krece u pripreme prijevoda i uredjivanja ultimativne biblije na hrvatskom jeziku.
a pripreme se sastojale od 3 godine boravka u sumadiji. da stekne osjecaj za jezik.
taj prijevod je kasnije odbacen od hrvatskih biskupa, te je sv. stepinac predlozio sarica, cija biblija i danas referentna.
tridesetih godina bunkerirani prijevod vajnog profesora jugokomunisti su izvukli sezdesetih, te onako u duhu novog, novog ekumenizma potakli obradu od strane strucne ekipe i izdali. to je zagrebacka biblija ili biblija krscanske sadasnjosti, najveceg hrvatskog crkvenog izdavaca. i najprodavanija, sto objasnjava sve i svasta. :roll: bas su telad.
ne da je nuzno losa ili da su ti ljudi nuzno losi, ali, ako cemo duhovno, to je duboko kompromitirano. ne mozes 3 godine provesti u sumadiji da bi stekao osjecaj za prijevod na hrvatski jezik. plus! morao bi biti ozbiljni svetac da ga spc ne obradi, a svetac nije. pogledajte samo vajnog aktualnog "papu" kako je pao pri dodiru, raspao se. idiot.
u sumadiji se stvari prevode na srpski. to je u redu, na hrvatski, ne. ja to ne bih stavio na policu kao hrvatsku bibliju ili uopce bibliju ili kao svetu knjigu.
dobro sam se sjetio
hahaha cuj slali lika u sumadiju hahaha
al koja je ovo razina komedije hahaha
i onda je kao "elitocid" imao neke ozbiljne posljedice. :cry:
stvarno su rekli da na tri godine ide u sumadiju da bi stekao osjecaj za jezik, onako pucki, i mogao sklepati nesto kao integralno hrvatsko pucko izdanje biblije, blisko narodu, nesto kao hrvatsku vulgatu; sve uz primisli da ce tako uz srbizme srbi pohrliti u katolicanstvo, dok su ovi vjerojatno umrli od smijeha. i jos se ni danas otresti izdanja koje je tu dobilo zacetak.
nevjerojatno koliko je saric bio ispred svog vremena sa prijevodom sa hebrejskog (i/ili) grckog, sve uz konkretne komentare u pogledu na vulgatu, lxx, danicic-karadzica, itd.
ti komentari u prvim izdanjima su vrh.
Zato je i zdusio kod Franka
Quote from: klem on 24-08-2024, 14:28:16
ljubitelj knjiga o hrvatskoj istoriji?
Ustaša?
Trolovanje?
isteklo ti je vrijeme, proso rok ili doso, tri dana vise-manje bah. ovo je tvoj konacni izbor nakon sto si dobro razmislio? na te opcije stavljas ulog? to se broji?
Krenuo sam sa čitanjem Šaptača, čuvenog trilera Donata Karizija. Nakon Kuće glasova imam ozbiljna očekivanja i ovaj triler počinje zanimljivo. Šest ruku šest devojčica pronašeno je u zemlji. Serijski ubica se igra sa policijom...
Čitam Lužinovu odbranu od Nabokova. Roman kao roman za sada me ne fascinira sa izuzetkom opisa okršaja na šahovskoj tabli. Rekao bih da je Nabokov voleo šah.
Sa otmenih desetak meseci zakašnjenja pročitao sam poslednji roman Pola Ostera, Baumgartner, izašao ni pola godine pre njegove smrti sa sedamdesetsedam godina, a što je pisca smestilo u, praktično u godinu isti uzrast kao i protagonistu knjige. Nimalo slučajno. Značajno više slučajno, ali, pokazaće se, i posle svega prilično adekvatno, roman sam pročitao u praktično jednom dahu tokom dugačkog dana provedenog u bolničkoj čekaonici ispunjenoj starijim osobama, mahom onkološkim pacijentima. Kako se Baumgartner bavi svojim velikim delom promišljanjem proteklog života iz perspektive starijeg muškarca, a koji i dalje ima ne samo planove već i želje pa i strasti za godine koje su još ispred njega, tako je nekako i bilo odgovarajuće gledati istovremeno oko sebe starije žene i muškarce koji su svi u nekom momentu dobili dijagnozu što je se ljudi najviše plaše, a koji se svi bore bez predaje – i protiv raka i protiv čudovišno osakaćenog sistema javnog zdravlja u Srbiji – i svaki naredni dan im je neka vrsta malog trijumfa.
(https://i.imgur.com/GgDCSnj.jpeg)
Baumgartner nije mračna knjiga, naprotiv. Ona je možda i iznenađujuće radosna, pogotovo što počinje možda najtežim danom koji je protagonista imao u nekoliko poslednjih godina, sa serijom incidenata koji se jedan za drugim nižu kao na traci i pretvaraju tek-još-jedno-jutro u životu penzionisanog univerzitetskog profesora sa već decenijom staža udovca (i bacanjem oka na simpatičnu kurirku koja mu isporučuje naručene knjige) u procesiju ozleda koje će mu usrati ne samo to jutro i taj dan već i sledećih nekoliko dana i sedmica. Ovo je jedno brzo, eksplozivno otvaranje sa autorom koji prestiže sam sebe u odvijanju radnje, stavljajući svog protagonistu ne samo u fizički nezavidan položaj već ga i suočavajući sa ljudima koje do tada nije poznavao i njihovim ličnim istorijama, sve u skokovima od jednog do drugog incidenta, dok ovaj istovremeno nikako ne uspeva da se javi svojoj sestri koja brine za njega i odjednom se zatiče i kao utešitelj koji uplakanu devojčicu preko telefona treba da ubed da će hirurzi u obližnjoj bolnici uspeti da njenom ocu prišiju dva prsta što ih je pre jedva sat vremena ovaj sebi na radnom mestu nesmotreno odsekao cirkularom.
Baumgartner na početku deluje kao roman koji bi zajednički napisali Kafka i Kortasar, razigrana kaskada događaja, od kojih je svaki baksuzniji od prethodnog, i ljudskih priroda koje se ogoljuju na pomalo i komične načine povodom ovih događa, narativ koji udara po gasu snažno i ne haje za kočnice, vozeći se na brzini, inerciji, energiji. No, zatim se prvi deo romana završi i u naredna tri dobijamo nešto primetno drugačije i sporije, samo da bi se roman završio još jednim incidentom i obećanjem da poslednje poglavlje u sagi o Baumgartnerovom životu ,,tek počinje".
Između ova dva, srazmerno više ,,akciona" poglavlja, smeštaju se tri dugačke celine koje su mnogo manje vezane za akciju, mnogo više za refleksiju. Baumgartner je, pokazuje se, prevashodno knjiga o intelektualcu u osmoj deceniji žvitoa, a čiji je život obeležila velika, četrdesetogodišnja ljubav sa ženom koja mu je bila više od proste partnerke, i koji, već deset godina bez nje, prolazi kroz spore, teške faze rada žalosti.
Baumgartner je jedan od najmanje ,,čudnih", najmanje dekonstruktivnih Osterovih radova koje ćete ikada biti u prilici da čitate. U ovoj knjizi nema dekonstrukcije žanra i halucinantnih disocijacija koje pamtite iz Njujorške trilogije, trija novela koje su osamdesetih godina prošlog veka stavile Ostera na mapu velikog broja čitalaca – i žanrovske i literature glavnog toka. Baumgartner je pisan skoro pa memoarski, sa dugačkim pasažima koji se bave prepričavanjima važnih događaja iz prošlosti glavnog junaka, njegovim odnosom sa preminulom suprugom, ali i sa ocem, a onda i prepričavanjima, njenim sopstvenim rečima, događaja iz života te preminule supruge. Ovo je, naravno sve fikcija – delom i metafikcija jer se ime Anna Blume već pojavljivalo u starim Osterovim radovima, notabilno u Country of Last Things iz 1987. godine – i ako želite da tražite postmoderne elemente u ovom romanu, naći ćete ih prevashodno u tome da značajne delove Baumgartnera čine tekstovi čiji su autori sami likovi iz ovog romana. Pesme, eseji i memoarski skice se ovde mešaju sa ,,običnim" pripovedanjem i svakako je jedna od definišućih karakteristika ovog romana da u njemu ima manje ,,dešavanja" a više refleksije. On je i lišen drame u tradicionalnom smislu i nakon tog prvog poglavlja u kome imamo protagonistu što mora da se izbori sa eskalirajućim izazovima, autor kao da gubi interesovanje za ovu vrstu pripovedanja i umesto toga se usredsređuje pre svega na kontempliranje o starosti, gubicima, žalostima ali i još uvek postojećim strastima, željama, žudnjama.
(https://i.imgur.com/EXdwbAy.jpeg)
Bilo bi i previše i netačno nazvati Baumgartner ispovednim štivom. Iako glavni junak u velikoj meri deli interesovanja, svetonazor, intelektualnu istoriju i godine sa autorom, Baumgartnerova biografija je dramatično različita od Osterove i teme gubitka koje se ovde obrađuju ne mogu se direktno prepisati iz Osterovog života.
Ali indirektno se može prepoznati da je Oster izgubio sina 2022. godine, koji je umro od prekomerne doze opioida a prethodno bio optužen za smrt sopstvenog deteta – bebe takođe umrle od opioidnog predoziranja – i ko god poželi može da Baumgartner čita kao aspirativni tekst, neku vrstu paralelne stvarnosti u kojoj gubici dolaze kao prirodan deo ravnoteže u životu između lepog i ružnog, ne kao besmislene, strahovite tragedije od kojih se nikada nećete oporaviti.
Kao meditacija o penzionerskom životu intelektualca, Baumgartner je vrlo prijatan, pošten, pa i potreban roman, sa svojim prikazom starije osobe ne kao idealizovanog ,,mudrog starca" već kao vreće nagona, želja, strahova i nedoumica, sklonu dugim periodima kontemplacije, ali i željnu JOŠ iskustava, JOŠ ljubavi, JOŠ seksa, još doživljaja koji život zapravo čine onim što su nam obećali da će biti. Baumgartnerova zaljubljivanja u druge žene paralelno sa dugim, predugim oproštajem od ljubavi svog života su prikazana spretno, ubedljivo i interesantno, a način na koji odnosi sa drugim osobama evoluiraju tokom njegovog života – i perioda od oko dve godine koji roman pokriva – su poučni i puni vrednih uvida.
No, Baumgartner je i pomalo dezorijentišuće štivo, više kao nekoliko novela spakovanih u jedan tom nego kao klasičan romaneskni narativ. Možda je, naravno, i poenta da ovde nema poente, i svakako se može reći da je Oster pisao sa jasnom idejom da su iskustva i refleksije ono što čini življenje i da život nema narativ sem kad mu ga čovek, u očajanju, nametne. Baumgartner, protagonist, je, ipak onda i sam postmodernista, izašao iz velikih narativa, usredsređen pre svega na napore da skupi još iskustava-koja-život-znače, ali i, notabilno, da se pozabavi tekstovima, koji su, vidimo, ono glavno što u Baumgartnerovom svetu (akademskom, spisateljskom, filozofskom...) ostaje iza osobe, kao spomenik i kao suština njenog bića koja nastavlja da oplemenjuje svet i posle njene smrti.
Ali fer je reći i da Oster veoma snažno meandrira kroz narativ. Naravno da se radi o piscu koji jezikom barata izvanredno – i čak i kada koristi izlizane fraze to bude šarmantno – i ovo je pitak, tanak roman koji se lako proguta, ali ono za šta u prvom trenutku pomislimo da su opširne digresije se na kraju pretvara u glavni obrok. Oster veoma detaljno ide u mladost glavnog junaka, ali i njegove supruge, pa onda i u porodična stabla, sa sve ničim izazvanom tangentom o poseti Ukrajini gde je glavni junak išao da traži nekakve pouzdanije informacije o svojim precima, a sve su to lepi momenti, ponovo, puni interesantnih opservacija ali naprosto ne deluju kao da su deo zajedničkog tkanja pripovesti koja se ovde priča. Možemo da jalovo nagađamo da li je Baumgartner u stvari nastao spajanjem više započetih tekstova koji jedan sa drugim nisu nužno imali veze u startu, ali fakat je da njegova podela na celine nema, sem tehnički, nekog velikog smisla i da je ovo mogao biti i kraći roman, usredsređen na ,,ovde i sada".
(https://i.imgur.com/XKGNM4v.jpeg)
Naravno, bila bi to sasvim druga knjiga, jer Baumgartner svakako insistira na toj reflektivnosti i protagonisti koji se priseća, misli, oseća. Ima nečeg jako časnog i dostojanstvenog u tome kako Oster prikazuje glavnog junaka bez patetike ali i bez nekakve kulturološke fetišizacije ,,starosti" kao doba neke mitske mudrosti, prikazujući da ovaj, iznenađujuće, i dalje ŽIVI a ne samo reciklira jedan isti dan i čeka da umre. Utoliko, kao hronika poznih godina u životu intelektualca-samca, Baumgartner je tekst koji uzdiže i hrabri – dok uzgred stiže i da opljune po MAGA cunamiju – i mada ne tvrdi da je NAJBOLJE uvek ispred nas, dovoljno je da podseća da nešto zanimljivo još uvek može i HOĆE da se desi.
Geopoetika srpski prevod romana ljubazno na prodaju nudi ovde (https://geopoetika.com/o-knjizi/1866/baumgartner).
Meho, hvala ti na lepom prikazu. Austera nisam još čitao što je pomalo sramota jer volim američku književnost.
A da napišem i šta sam čitam u ove kišne pariske dane.
For your eyes only, Ian Fleming.
Ovo je zbirka od pet priča i trenutno sam na drugoj. Nema mnogo prostora za taktiziranje, Bond je ovde prikazan kao surovi ubica i više nego u romanima. Javi se problem, MI6 ga pozove da se problem reši. Volim da čitam Fleminga na engleskom, daje mi priliku i da obogatim rečnik.
Dobro, američke književnosti ima tako mnogo da čak i Oster treba da dođe na red posle nekih važnijih autora, jelte.
Quote from: Meho Krljic on 25-09-2024, 15:39:40
Dobro, američke književnosti ima tako mnogo da čak i Oster treba da dođe na red posle nekih važnijih autora, jelte.
Prioritet bi trebalo da mi bude John Steinbeck pa onda Theodore Dreiser (ovaj drugi važi za klasik ali ne poznajem nikoga ko ga je čitao) ali kao što možeš videti iz gornjeg editovanog komentara uvek se nešto ispreči.
Ima vremena, stići će svi na red, a Fleming valjda dobro dođe da se čovek malo opusti.
Da, s vremena na vreme skinem neku njegovu knjigu na kindl i prepustim se avanturi. Slično i sa Konan romanima i pričama.
Hm, Konana i nema tako mnogo ako čitaš samo Hauarda. Tako da pretpostavljam da čitaš i L. Sprague de Campa koga ja nikad nisam čitao. Valjaju li?
Quote from: Meho Krljic on 25-09-2024, 17:50:07
Hm, Konana i nema tako mnogo ako čitaš samo Hauarda. Tako da pretpostavljam da čitaš i L. Sprague de Campa koga ja nikad nisam čitao. Valjaju li?
Ima raznih autora serijala o Konanu. Otvorio sam i temu o tome svojevremeno pa možeš da vidiš. Što se tiče de Campa preporučujem da se prvo pročita Conan of Venarium. Valja.
Hahah, ok, JEDNOG DANA!!!!!!!!!
Drugi roman Nine Savčić, U lancima, izašao, kao i njen debi (https://cvecezla.wordpress.com/2024/09/18/knjiga-vlasnik-svega-naseg-nina-savcic-2019/), za beogradski Ahipelag 2021. godine je knjiga od koje se bukvalno prepadnete iako istovremeno ne možete da je ispustite iz ruku. A i jedno i drugo su posledice senzacije da dok čitate ovu knjigu sve vreme imate utisak da i ona čita vas. I mada to može da deluje kao izlizana fraza koju wannabe marketinški magovi i internet influenseri žele da prikače svakoj knjizi u kojoj ima makar truka introspekcije, U lancima je fenomen za sebe, rastrzanje čoveka iznutra, na najsitnije komadiće njegove ličnosti i sopstva, detoniranje njegovog samosažaljenja i naučene, ,,samoodbranaške" pasivnosti, ubacivanje u mašinu za mlevenje mesa katarze i rekonstrukcije čovečnosti dok taj čovek ne počne da pravi razliku između narcizma i samopoštovanja i napravi prve, nesigurne, možda i besciljne, ali nepobitne korake ka sazrevanju u STVARNU formu čoveka, napuštajući ugodni zatvor i prijatne lance stadijuma dečaka za koji je mislo da želi da potraje večno.
Ima očiglednih sličnosti između ovog romana – koji je bio i u užoj konkurenciji za Ninovu nagradu – i prvenca Savčićeve, Vlasnik svega našeg, a koji se zakitio nagradom Isidora Sekulić. Obe knjige su u formalnom smislu bliske romanu toka svesti i obe se odriču formalnog zapleta i puštaju dramu (i to DRAMU dramu) da ispliva iz ličnosti glavnih junaka koji su hiperosetljive ali, važnije, HIPERREFLEKTIVNE osobe za koje svet i njegovi fenomeni nisu samo pozadinski šum preko kojeg otmeno jedri nedodirljivi ljudski um što se zaputio ka jasno zacrtanoj sudbini, nego urlajući cunami buke, boja, bljeskova i borbe da se makar integritet uma sačuva u svom tom pandemonijumu senzacija. Velika razlika je svakako ta da je protagonist muškarac i da se, ako smo u slučaju Vlasnika svega našeg mogli (ili makar smeli da se usudimo) da protagonistkinju u nekoj meri poistovetimo sa autorkom i pretpostavimo da je deo dešavanja i refleksija na koje smo nailazili u tekstu došao direktno iz života, sa U lancima nemamo ovu vrstu luksuza.
(Ovde ponovo sledi napomena da sam roman na čitanje dobio od autorke koju poznajem lično.)
Opet, i U lancima baštini identičnu kombinaciju hiper-realnog i halucinantnog koja je nosila Vlasnika svega našeg. I ovde je glavni junak Beograđanin, sa radnjom koja se velikim delom odvija na potezu Dorćol-Slavija, sa radnim mestom protagoniste koje se poklapa sa jednim od radnih mesta autorke, i ma koliko da roman duboko odlazi u bespuća misli i emocija glavnog junaka, on je fascinantno MATERIJALAN u tome kako oslikava Beograd i njegove delove – uključujući Senjak – u kojima se dešavaju pojedinačne scene. Teško je pronaći tačniji izraz od toga da Savčićeva mapira grad u čitaočevoj glavi, ne nekakvim ,,tehničkim" – i dosadnim – insistiranjem na deskripciji fasada, navođenju distanci između tačaka i objašnjavanjem svih skretanja kojima se stiže sa jednog na drugo mesto, već jednim spretnijim – i zanimljivijim – prikazivanjem da je kretanje po gradu za glavnog junaka uvek neka vrsta pustolovine, izlaska iz domena poznatog (a što su njegov stan i kancelarija u kojoj radi) i silazak u svet za koji ne možemo biti sigurni da nije mutirao od prošlog izlaska.
Ovaj intenzitet deskripcije i najbanalnijih radnji kao što je kretanje ulicama grada snažno u čitaoca upisuje mapu tih kretanja dok sebe ne uhvati da zna i može da nabroji sve situacije u romanu kada je glavni junak izašao iz stana ili kancelarije, kuda je išao i koliko je to trajalo. Za Vlasnika svega našeg je Savčićeva ovu vrstu intimizacije čitaoca sa glavnim likom izvela koristeći vremenske mere, strpljivo ponavljajući iste radnje u tekstu dok čitalac nije ušao jednoličan u ritam zajedno sa protagonistkinjom a onda zajedno sa protagonistkinjom svaku varijaciju i odstupanje od ritma proživaljavao kao strašnu, uznemirujuću, DRAMATIČNU anomaliju. Za U lancima je koristila prostor, distance i grad kao, rekosmo, materijalni fenomen koji je istovremeno i prepreka što se iznova mora savladavati ali i jedna od retkih stvari koje protagonistu drže zapravo uzemljenim i ne daju mu da nestane u crnoj rupi svojih misli.
,,Intruzivne misli" kao psihološki i psihijatrijski fenomen su u domaći vokabular – izvan uskostručnih tekstova – ušle srazmerno nedavno kao još jedan od onih podsetnika da naš um nije nužno domaće, toplo, bezbedno i podržavajuće mesto i da se ,,u lancima" može biti i kada ste nominalno potpuno slobodni, na ime pretrpljene traume, šoka, netretirane mentalne bolesti ili kobinacije sva tri. Ovo nije jedina niti glavna tema romana, ali jeste njegova tema, sa glavnim junakom koji ne uspeva da se odbrani od loših navika u različitm značenjima, od klasične hemijske adikcije, pa do opsedanja ženskom osobom prema kojoj od prvog trenutka kada je vidi oseća strahovitu žudnju što se samo delimično može opisati kao seksualna.
(https://i.imgur.com/I4wYBWJ.jpeg)
Glavni junak romana je adikt, ali ovo nije roman o adikciji onako kako se inače pišu romani o adikciji. Štaviše, njegova kombinacija ksanaksa, kanabisa i kamparija je verovatno odabrana ne samo zato što ovako naređani tvore simpatičnu aliteraciju već i jer su po sredi srazmerno ,,slabi" stimulansi, u najboljem slučaju tek ,,gateway" verzije koje adikte-početnike tek potencijalno mogu da odvedu putem razorne, socijalno i zdravstveno fatalne adikcije. Jer ovaj adikt, ma koliko njegova adikcija bila važan, temeljan deo njegove karakterizacije, nije stereotipni adikt iz literature čija je materijalna baza presudno ugrožena ekonomijom pothranjivanja adikcije, niti se on kreće u stereotipnom društvu drugih adikta, dilera, seksualnih radnica (i radnika), policije i službi za podršku onima koji boluju od adikcije.
Štaviše, hemijska adikcija koja JESTE važan deo ličnosti glavnog junaka – i on HOĆE imati susrete sa dilerima i HOĆE imati dramatične ispade i scene sa isprepadanim drugim likovima koji ne znaju kako da se ponašaju kada se suoče sa adikcijom koja progovara iz usta živog čoveka – je ovde spretno iskorišćena da otvori put za dublje analiziranje njegovog karaktera i, do kraja romana se pokazuje pre svega kao simptom a ne bolest po sebi.
Naravno, ne simptom socijalne izopštenosti ili ekonomske deprivacije, U lancima je pre svega roman nerazrešenih porodičnih odnosa i ovo je veoma primetno kod praktično svih likova koji imaju ,,govorne" delove u tekstu. Teza da porodica presudno formira naše ličnosti je u centru radnje i promišljanja ovog teksta, ali sa velikim naporom da se proradi i to da porodica ne prestaje da nas presudno formira i deformiše daleko posle Frojdovih ključnih prvih pet godina života, pa onda daleko i preko granice formalnog punoletstva. Štaviše, protagonist ovog romana ima izvanredno polomljen odnos sa svojom porodicom i njegovi otac i majka se nikada u njemu ne pojavljuju ni u istoj državi sa glavnim likom a da su opet, pogotovo majka, fatalno prisutni u svemu što on radi ili, čak, misli, ili ČAK, oseća.
(https://i.imgur.com/LGICeDA.jpeg)
Drugi likovi u romanu imaju partnere i supružnike kojih se plaše ili koje preziru ili za koje ništa konkretno ne može da se sazna jer deluje kao da su izmišljotina kako bi laž o koliko-toliko normalnom životu koju svi želimo da projektujemo prema svetu, bila malo uverljivija. Jedan od likova, a koji je zapravo i sam samo iz druge ruke prisutan u tekstu, ima još mračniju, polomljeniju porodičnu priču. Ako odaberemo da u nju poverujemo.
U lancima je, dobrim delom kao i prethodni roman autorke, opsednut logosom, tekstom, hvatanjem amorfne materijalne ,,stvarnosti" u nešto apstraktno ali probavljivo, shvatljivo, klasifikabilno i uredno. Dok je u Vlasniku svega našeg biblioteka bila svetilište logosa, mirno, spokojno, bezbedno i blagorodno, U lancima ulazi u vrelinu čina kreacije i bavi se pisanjem kao, kako to obično kažemo, laži koja treba da kaže istinu. Glavni junak je tako, pored svog skoro kafkijanski besmislenog posla u državnoj administraciji, nadareni sklapalac telgrama saučešća ali i pogrebnih govora za rastuću populaciju zadovoljnih klijenata koji žele da se izraze ali ne umeju. Ovo nije pisano u osuđujućem ključu i protagonist je, pored svih sopstvenih ciničnih opservacija, tretiran kao od proviđenja privilegovani pojedinac kome je mašina za proizvođenje logosa data na poklon na rođenju a to da je on koristi prevashodno u ovakve svrhe je samo refleksija njegove generalne lenjosti i neverovanja u sopstvenu vrednost.
(https://i.imgur.com/O6i1OIk.jpeg)
Najbliže što roman prilazi zapletu onda bude kada mlada, lepa žena od glavnog junaka traži da – za vrlo solidnu sumu novca – napiše roman po narudžbini. I mada je ghostwriting niti nov niti originalan ,,trilerski" zametak zapleta, Savčićeva ga tretira u sasvim osobenom ključu, provlačeći ne samo protagonistu kroz strahovita iskušenja koja idu i uz najspontanije činove kreacije, već i druge likove o kojima glavni junak stvari saznaje samo delimično, posredno, često i dalje kroz tekst ili prepričavanje od strane naratora za koje nemamo razloga da mislimo da su pouzdani, uvlačeći i njih u dramu koja, kao i u prethodnom romanu iste autorke MOŽDA postoji samo u glavi glavnog lika.
Ali taj ulazak u glavu i jeste ono što čoveka prepadne jer je U lancima možda do sada najbolji argument za teoriju da neki ljudi mogu da nam čitaju misli. Šta je Savčićeva sve u svom životu doživela da bi napisala ovaj roman je manje zanimljivo pitanje od pitanja kako je sa ljudima sa kojima je to doživela uspostavila odnos tolike bliskosti da se OVOLIKO ogole pred njom i na kraju završe kao delići ličnosti glavnog junaka romana U lancima, sukobljeni parčići ida i superega koji se jure po ruševinama njegovog uma, žudnje, strahovi, frustracije, ispadi besa i samosažaljenja, snažne, nepodnošljive želje, stida, koji svi kaskadno jure jedni za drugima u toku svesti koji SVI imamo ali skoro niko među nama neće, sem kada ga priteraju uza zid na terapijskoj sesiji za koju ga uveravaju da je potpuno poverljiva, ni za živu glavu priznati pred drugim ljudima. U lancima time postaje ne samo roman toka svesti nego roman tokova u slojevima svesti, od onih najgorih, primalnih reakcija koje smo se naučili i od samih sebe da krijemo i da tvrdimo da smo ih prerasli sa godinama i sazrevanjem, preko opsesivnih ,,overthinkovanja" svakog detaljčića odnosa sa drugom osobom koji bi posmatraču sa strane morali delovati kao potpuno trivijalni i nevredni ikakve pažnje (samo kad taj posmatrač ne bi i sam mogao da se priseti istih takvih sopstvenih agoničnih opsedanja svakom rečju, pogledom, intonacijom, izborom reči u rečenici ili emođija u tekstualnoj poruci koji su ga poslali u čistilište samoispitivanja i pakao samooptuživanja), pa do konstrukcija čitavih scenarija žudnje realizovanih u scenama infantilne ispunjenosti i zadovoljstva koje nekako sebi predstavljamo kao zreo, poželjan jedini ispravan konačni ishod beskrajno komplikovanih dijalektičkih odnosa što ih imamo sa predmetom svoje želje koji, prokletnik, nikako da se svede na tu jednu prostu stvar – predmet.
U lancima je na jednom nivou manje kompleksan roman od Vlasnika svega našeg, prevashodno jer on nema tu sve izraženiju međuigru halucinacije i ,,stvarnosti" koja čitaoca stalno drži u stanju zapitanosti ŠTA se dešava i kako treba da tumači scene koje se odvijaju pred njima (odgovor je ,,pažljivo", uzgred), i nema taj vidljivi, odnosno čujni ritam koji se ubrzava onako kako se roman bliži kraju. Ali U lancima ima žive dijaloge i odlično iskorišćen žargon, a onda, rekosmo, ritam zamenjuje mapom a to da se praktično čitav kondenzuje u nekih par nedelja života protagoniste sa samo jednim skokom unapred gde se deo radnje desi u elipsi ga čini još intenzivnijim čitalačkim iskustvom.
(https://i.imgur.com/efYM61G.jpeg)
Dalje, iako ni Vlasnik svega našeg nije radnju delio na poglavlja, U lancima se još žustrije drži etosa romana toka svesti, ne dopuštajući čitaocu da kao u prethodnom romanu oseti prirodne celine nakon čijih okončanja može da stane sa čitanjem i nastavi sutra. Ovde je sav dijalog spakovan u pasuse zajedno sa unutarnjim monologom protagoniste i deskripcijama radnji i misli koje sustižu jedna druge u istim rečenicama i istim pasusima, sa vrlo retkim, skoro nevoljnim separacijama pripovedanja na odeljke. U više momenata Savčićeva majstorski sažima čitavu tranziciju između dve scene koje se dešavaju na različitim mestima i između njih protiče nezanemarljiv broj sati unutar jedne iste neprekinute rečenice poigravajući se i sa tekstom kao svojom materijalnom građom ali i sa percepcijom vremena u glavi čitaoca, okidajući i u njegovom mozgu emisiju istih hormona koji natapaju i glavnog junaka, terajući ga da se oseti jednako zbunjeno, ranjivo, pa i uplašeno kao i ovaj.
I onda, kada na kraju glavni junak, skoro potpuno poražen, demontiran na proste činioce, dekonstruisan na skup od roditelja nasleđenih trauma i nikada prevaziđenih infantilnih žudnji, pronađe način da posegne rukom u sebe i, kroz vatru logosa izvuče iz sebe BOLJEG i – neironično – STARIJEG sebe, ovo je veličanstven zaključak jedne paklene vožnje kroz ljudsku, velikim delom mušku psihu, ranjivu, prljavu ali na kraju svega i sposobnu za božanske činove kreacije nečega iz ničega. Roman možete sebi priuštiti putem neke od domačih knjižara, fizički ili onlajn (na primer ovde (https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/104809-u-lancima)).
Meho, da se našalim rekao bih na osnovu vizualizovanog prikaza da književni talenat nije jedini koji ceniš kod autorke. Hvala na lepom prikazu svakako.
Čitam Vreme za ubijanje Džona Grišama. Jedan od najslavnijih romana ovog autora nije baš o prijatnoj tematici. Recimo samo da je autor inspiraciju našao u slučaju kome je sam svedočio u sudnici. Roman do detalja secira američki pravni sistem, posebno na jugu, kao i sve ono što ga prati. Negde sam na pola, jako zanimljivo.
Quote from: Truman on 23-10-2024, 16:46:45
Meho, da se našalim rekao bih na osnovu vizualizovanog prikaza da književni talenat nije jedini koji ceniš kod autorke. Hvala na lepom prikazu svakako.
Daleko od toga da je jedini, ona je žena prepuna kvaliteta, završila dva fakulteta, ima magisterijum i dva mastera, doktorat i sada će da upiše drugi, ekstremno obrazovana i svestrana osoba kakvih je u našoj sredini, jelte, uvek premalo a danas i EKSTREMNO premalo. Tako da je i privilegija biti u prilici da se od nekog pametnog i obrazovanog povremeno nešto čuje itd. Za "vizualizovani prikaz" ne preuzimam odgovornost pošto je sama birala slike a i urađene su kao promo slike povodom izlaska prvog romana. Ne bih ja ni stavljao slike al onda niko ne bi ništa komentarisao :( :(
Ok. Nepopravljivo si p.c.
Koja joj je bila tema doktorata? Need more details...
Evo detalji:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%87%D0%B8%D1%9B (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%87%D0%B8%D1%9B)
Edit:
Quote from: Truman on 23-10-2024, 18:46:44
Nepopravljivo si p.c.
Ti to sad kažeš ko da je to nešto loše!!!!!!!!!!!!
Misliti brzo i sporo, Danijel Kaneman
Jako zanimljivo štivo, bavi se različitim načinima razmišljanja i zamkama koje proizvode. Mešavina psihologije i ekonomije, bavi se teorijom odlučivanja. Kaneman je inače nobelovac, psiholog koji je dobio nagradu iz ekonomije. Knjiga je relativno obimna i treba imati strpljenja ali je pitko napisana. Ko voli da čita o procesu zaključivanja i ne plaši se statistike ovo je štivo za njega.
Pošto ne znam gde je ovde slikarstvo, evo ovde klip o Gistavu Morou, a možda i nisam strašno omašio pošto pominjem poprilično Uismansa i njegovu stajliš dekadent knjigu "Nasuprot". Uglavnom, tema su simbolisti i dekadenti iz druge polovine devetnaestog veka: https://youtu.be/ua8oIAXqcro
Respekt za Uismansa, a slikare smo uglavnom ovde obrađivali:
https://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=10747.0
Hvala za uput, sa zadovoljstvom ću sve da pročitam, a i korisno je da znam ubuduće ako budem obrađivao još kojeg od slikarskih ljubimaca..
Quote from: Meho Krljic on 01-05-2025, 21:53:53Respekt za Uismansa, a slikare smo uglavnom ovde obrađivali:
https://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=10747.0
Opa, nisam ni znao da ovo postoje. Hvala Meho!
(https://i.ibb.co/PzWkTBLf/001fvv.jpg)
(https://i.ibb.co/ZzTSPkcH/002fvv.jpg)
dr. vasilj fra vendelin - komunizam i vjera
croatian franciscan press, chicago, 1950., 302 str., meki uvez
juhu! nije tek legenda, knjiga postoji!
Pročitao sam PANČATANTRU, delo rane indijske književnosti pisano na sanskritu. Srpsko izdanje je od engleskog prevoda.
Kroz pričice o životinjama daju se lekcije o životu, prijateljstvu, neprijateljstvu, izdaji, nepoverenju...zabavno i prijatno za čitanje.
Krenuo sam konačno da čitam AUTOBIOGRAFIJU JEDNOG JOGIJA od slavnog gurua Jogonande. Prvo poglavlje o njegovoj porodici je zanimljivo, opisuje recimo materijalizaciju na distanci jednog duhovnog učitelja koji je uticao na njegovog oca. Da li verovati da su ovakva čuda moguća ili je autor možda izmislio...to nikada nećemo saznati.
Čitam autobiografiju špijuna iz WW2 Duška Popova i zaista uživam. Na našem Tricikl, na engleskom Spy/Counterspy. Duško opisuje svoju uspon, od studenta nemačkog unvirziteta preko vrbovanja za naciste do rada za britansku službu. Ima tu detalja iz njegovog porodičnog života kao i prvo ubistvo koje organizovao (ili bio primoran da organizuje). Stigao sam do dela kada prelazi u SAD. Popov piše jednostavno ali uz dobro probrane detalje i opise tako da nam se lako pred očima prikazuju njegovi doživljaji. Ima tu i doze humora i seksualnih aluzija taman koliko treba. Kritičari i poznavaoci prilika iz tog vremena rekli su da je većina stvari opisanih u njegovoj autobiografiji tačna, možda sa izuzetkom fizičkog okršaja sa nekim nacistima (još nisam stigao do tog dela). Duško Popov odaje utisak pametnog, hladnokrvnog, samouverenog i energičnog neprijatelja nacizma koji je igrao uzbudljivu igru dvostrukog špijuna. Prava je šteta što do sada nije snimljen film o njegovom životu, ranije sam načuo da se porodica protivi. Kad ovo dovršim u nekoj bližoj budućnosti planiram pročitati i njegovu biografiju da uporedim.
Mejrinkov Golem čituckam, još na prvoj polovini romana, i moram da priznam da još ništa ne kontam, niti sam utvrdio je li ovo kompletna nebuloza ili suva genijalština....
Trebalo mi je malo vremena i introspektivne speleologije da shvatim zašto ne reagujem na roman Dan američkog pisca Majkla Kaningema onako kako su, čini se, reagovali svi domaći i strani prikazivači koje sam metodom slučajnog uzorka konsultovao. Napisan u ranim postpandemijskim danima i objavljen u originalu 2023. godine (kod nas ga je publikovala Laguna polovinom Novembra 2024. godine), on je uglavnom dobio vrlo pozitivne reakcije. Ističući minuciozan rad sa likovima ,,koji su svi ranjivi" i besprekorno hvatanje pred- i post-pandemijske razlike u ,,ljudskom stanju", autori prikaza su se uglavnom složili da se radi o Kaningemovom povratku u formu, gde ga je ponovna prilika da piše o epidemiji – kao u vreme dok je zaraza HIV-om značila smrtnu presudu za jedan vrlo partikularan, već marginalizovan deo stanovništva – revitalizovala i dala njegovom izrazu novi fokus.
(https://i.imgur.com/V3el7DU.png)
Dan je osmi roman veoma cenjenog romanopisca, dobitnika Pulicerove nagrade i mnogih drugih priznaja u SAD, profesora kreativnog pisanja na Jejlu, te čoveka koga rutinski navode kao jednog od najvažnijih živih američkih pisaca u ovom momentu. On je strukturalno dovitljiv, tematski savremen – i na nivou glavne teme romana, ali i unutar individualnih tokova pripovedanja – i pokazuje strahovitu empatiju za sve svoje likove koji su, svi do jednoga zaista polomljeni i ranjivi na upravo one načine koje svaki od čitalaca intimno poznaje. A ovo nije zato što ih je čitalac već viđao u literaturi, nego zato što Kaningem upravo beži od readymade arhetipova i pravi vidan napor da prikaže ,,prave" ljude, komplikovane, nedosledne sebi, suštinski nesaznatljive a svakako izvan moći proznog teksta da obuhvati svu njihovu dubinu.
Dan je napisan kao hronika jedne bruklinske porodice razbijena na tri dela, koji se događaju ujutro, sredinom dana i uveče, 5. aprila tri konsekutivne godine: 2019, 2020. i 2021. Likovi su isti, datum je isti, doba dana se razlikuju i naravno čitav svet se razlikuje jer se u okviru ove dve godine desila globalna COVID-19 pandemija sa svim svojim strahovitim efektima po demografiju, ali i još primetnijim efektima koje je imala na ljudsko ponašanje, navike, mentalno zdravlje.
Kaningem je izuzetno elegantan u svom izrazu, ulivajući sve svoje decenije iskustva u tekst koji ni najmanje ne poklekne pred teretom globalne drame što mu služi kao fon na kome će biti ispisan. Možda i svestan da je prerano da se ispiše ,,pravi" pandemijski roman, onaj koji će svetsku promenu paradigme umeti da sažme u ispisanu reč i ostavi nešto za naraštaje, da ga čitaju i analiziraju, autor ovde pandemiju ne pominje, nikada ne imenuje virus ili oboljenje koje on izaziva. U romanu se nikada ne pominje ,,lokdaun", nema ni jedne jedine reference na Svetsku zdravstvenu organizaciju, vakcine ili infodemiju koja je pratila propagaciju i mutacije samog koronavirusa.
Umesto toga, pandemijska pozornica se gradi ,,iznutra" iz likova, kroz promene njihovih misli i izražavanja. Čitalac koji će ovo čitati dvadeset godina od sada, možda i sam u svojim dvadesetim godinama će morati da se posluži futurističkom verzijom Wikipedije da bi shvatio šta se to zaboga desilo izmđu prvog i drugog velikog segmenta romana, pa da su likovi svi odjednom anksiozni a njihova melanholična kontemplacija dobija preliv solipističke tuge.
(https://i.imgur.com/G54KBkW.jpeg)
Elegancija izraza jeste nešto što se gradi i Kaningem ovim romanom nudi i neku vrstu pokazne vežbe, ako hoćete i nastavnog sredstva za to kako se oslikavaju likovi i njihovo okruženje. Za nekoga, kao što sam ja, možda i fetišistički naklonjenog suvom, spartanskom pismu američkih autora kao što su Hemingvej ili Makarti, Kaningem ovde nudi i previše oslikavanja, opisujući scene na momente sa velikim nivoom detalja i dajući svojim likovima opširne reflektivne kontemplacije, samoispitivanja i introspekcije.
No, ovo jeste donekle ,,poenta" romana, to davanje likovima prostora da osete a zatim sa samim sobom diskutuju o onome što im nedostaje. U neku ruku, ovo čini Dan ultimativnim ,,first world problems" romanom, jer on govori o porodici koja pripada srednjoj klasi, ekonomski fražilnoj ali ne i socijalno ugroženoj, čiji svi članovi proživaljavaju krizu svrhovitosti. Ponovo, autor se ovde ne bavi arhetipovima, ali ima tipske zametke likova kojima onda dopušta zanimljive evolucije. Den je, recimo, otac porodice koji nikada nije nadrastao svoju mladalačku fiksaciju na to da bude rok-muzičar, iako nikada nije imao stvarnog uspeha u ovom ,,poslu", pa je, po dolasku dva deteta na svet usvojio ,,prirodnu" ulogu domaćice u kući, dok je njegova supruga Izabel, ona koja je ,,breadwinner" jer svakog dana ide na posao i donosi hranu na sto.
Ali i Izabel radi u magazinu koji se bavi modom i svesna je da sedi u poslednjem vozu vagona umiruće industrije koji se ponosno, malo i prkosno vozi u provaliju ekonomske zastarelosti. Njen brat je mogao da bude lekar, čak je i dobio mogućnost da studira medicinu ali je u nekom momentu rešio da to nije za njega i sada predaje Engleski osnovnoškolcima i smaraju ga njihovi nezreli stavovi. Denov brat, decenijama neprepoznati i posledično nekomercijalni njujorški vizuelni umetnik, od one sorte koja se ušvercuje na otvaranje tuđe izložbe da bi galeristima, novinarima i kritičarima pričala o svojim radovima je učinio uslugu lezbijskoj prijateljici i bio joj donator sperme za dete prema kome je posle toga – potpuno neočekivano za oboje – razvio snažna očinska osećanja i sada niko od njih dvoje ne zna šta sa tim da radi.
Itakodalje. Ovo su, dakle, likovi koji imaju neuspešne ili nezadovoljavajuće karijerne putanje, te konfuzne i postiđujuće nefunkcionalne emotivne živote. A svi su već u srednjem dobu i osećaju da ovo nije onaj život koji su im obećali kad su uplatili aranžman. I ne znaju šta da rade. Sem da jedni s drugima vode beskrajne trivijalne razgovore u kojima će samo na parče puštati da se primete frustracije i melanholija, ali će na kraju uvek okrenuti na šalu i, zbog silnog uvažavanja sagovornika obezbediti da se ni jedna tema ne obradi do kraja.
Ovo je, da se razumemo, vrlo ,,životno" u smislu da prikazuje likove kakvi ljudi u stvarnom životu jesu a ne onakve kakve smo navikli da čitamo u literaturi, dakle, ,,zaoštrene" do aerodinamične forme arhetipa (ili stereotipa ako ste slabiji pisac), opterećene dramskom ulogom i sudbinskom svrhom. Kaningemovi likovi su u ovom romanu anti-arhetipovi, zbunjena, nesazrela ljudska bića koja na momente eksplicitno pokazuju (makar čitaocu) da nemaju nameru da igraju ulogu koju im društvo dodeljuje (ili nameće) samo zato što su tako radili njihovi roditelji i generacije pre njih. Ovo su individue koje plutaju u moru istih takvih individua, kojima dramatično nedostaje svrha u koju će verovati, i to ih lomi.
(https://i.imgur.com/2wnTb0G.jpeg)
Ima i nečeg disonantnog u tome kako Kaningem ovde prikazuje praktičnu primenu Hemingvejeve teorije ledenog brega, one koja tvrdi da je narativ ojačan ako autor iz njega izbaci ključni deo koji bi ,,objasnio" njegovo značenje, a koje će čitalac dosegnuti kroz refleksiju na postojeći tekst. U ovom slučaju, Kaningem ni jednom rečju ne pominje pandemiju i to je njegov ,,iceberg theory" u praksi, ali moj utisak je da on time promašuje da ne pomene, ali da u podtekst romana ugradi jednu interesantniju ideju, tu da je upravo ta individualna samobitnost, samorealizacija, koju likovi traže i nikada je ne nalaze, sloboda koju su njihovi roditelji izborili za njih – a sebi je nisu dopustili – da biraju sve dok ne izaberu ono što im ,,savršeno" odgovara, da je to korozivni, toksični mem u centru kulture u kojoj svi ovi likovi žive, i da ih on čini nesrećnim.
Možda Kaningem toga nije svestan – on sam na kraju krajeva živi u toj kulturi i profitirao je, makar koliko možemo da kažemo gledajući spolja, od dosledne vernosti ideji da će on svoju slobodu tražiti dok je ne nađe – ali njegovi likovi su sputani upravo fantomom slobode, FOMO panikom koja je proširena na čitave njihove živote, koje oni, umesto da žive, provode u stalnoj refleksiji na to jesu li možda promašili svoj životni put. A pošto se toga stide, onda grade persone koje pokazuju spoljnjem svetu ne bi li sakrili izvorni stid, ali se onda tih persona TAKOĐE stide – jer to nisu autentično ,,oni" – što pojačava osećaj krivice, promašenosti, pogrešne investicije vremena i resursa na planu čitavih svojih života.
Što, trezveno gledano, deluje kao zanimljiva literarna teza, ali je u praksi ona dala roman u kome ima vrlo malo dramske energije – na kraju krajeva likovi nemaju prave konflikte, razlike između sebe rešavaju ispraznim, formalnim razgovorima, emocije ne pokazuju – a što je, koliko god na formalnom planu bilo smelo, njegov nedostatak. U najprimitivnijim mogućim terminima rečeno: čitanje Dana je slično doomscrollovanju niz lajnu na twitteru i čitanje mikroispovesti ljudi koji u prazninu ispaljuju svoje nesigurnosti, nerazumevanja sopstvenog života, anksiozne epizode kada se suoče sa njegovim apsurdima, depresivna posrtanja koja se samo izuzetno retko transformišu u stvarne pozive za pomoć. Jer, da se razumemo, stid je moćan korektiv čak i u trenucima kada ste svetu – koji uglavnom ćuti dok vas gleda – ogolili 99% sebe. Onaj jedan procenat će skoro uvek sačuvati rezerve energije da napravi šalu, završi iskaz duhovitim pančlajnom, podseti sve da je ovo samo roleplaying igra u kojoj vam ostali igrači dodeljuju numerički skor jer bi i njih bilo sramota da se verbalno angažuju oko vaših tlapnji koje su istog ovog popodneva videli već deset puta u različitim varijacijama.
Na tviteru ,,pobeđuje" onaj koji ima najzabavniju personu, onu za koju je statistički najverovatnije da će drugi palcem udariti po malom nacrtanom srcu kada na nju nalete, ma koliko da se iza maske klovna Paljacija krije depresivni, od životne radosti ispražnjeni dosta-mu-je-svega Paljaci. A Kaningemov roman onda prikazuje grupu ljudi kojoj nije dopušteno da prepozna da u stvarnom životu ne postoji agregatni skor, da se ,,lajkovi" za kvalitet ,,persone" koju projektujemo broje individualno, od trenutka do trenutka i da ljudi sa dobrim personama nisu životom zadovoljni jer su u njemu ,,pobedili" u nekom objektivnom smislu već jer igraju uloge koje im se dopadaju, Paljacije koji možda nisu smešni svuda, svakome i na svakom mestu, ali su smešni danas, pa možda sutra ili prekosutra, pa onda tri puta u toku istog dana i to im donosi pravu nepatvorenu radost ma koliko persona njihovih Paljacija bila isfabrikovana i ,,neautentična".
(https://i.imgur.com/ffEnkGk.png)
Ovo je možda nešto što ni Kaningem ne vidi. Čak i deca u ovom romanu su prikazana kao likovi koji svoje ,,uloge" dece igraju sa melanholijom, resantimanom i stidom iako ona najmanje od svih imaju čega da se stide. Opširne digresije u romanu koje se tiču izmišljene osobe čiji život na Instagramu fejkuje jedan od likova u zamenu za lajkove koji stižu od pratilaca što nikada ništa ne komentarišu deluju kao autorov – neosuđujući ali snažan – komentar na to da su persone nešto lažno, nešto čijeg rada produkt može biti samo jednako lažan, isprazan, neispunjavajući, i da je nemogućnost dosezanja svoje ,,prave" autentičnosti, svoje ,,stvarne" životne svrhe i čistog ,,sopstva" tragedija koju ovaj roman ne imenuje ali na nju ukazuje.
Ali ovo je pesimističan, u melanholiju bestidno uvaljan zaključak, ma koliko da ga Kaningem nudi suptilno, uz mnogo respekta za svoje likove, ili makar uz mnogo neosuđivanja. Na kraju, ovo je roman koji kao da ne veruje da njegovi likovi mogu da budu zabavniji, jači, ,,realizovaniji" nego što jesu, jer je vreme teško a svet je protiv njih. Ali vreme, zapravo, nikada nije bilo lakše – i samo nam deluje da je teško jer sada imamo panoptikumski uvid u ,,stanje" planete – a osoba, individua, ljudsko biće, pogotovo u ,,prvom svetu", sa svim njegovim objektivno polomljenim elementima prekarnog rada, opadajuće privatnosti, silne socioekonomske nesigurnosti, nikada nisu imali više mogućnosti da nađu svoje uloge koje će voleti, ma koliko da ih za života promene. Dan nam prikazuje ljude koji uloge traže, menjaju, odbacuju i stide ih se, uvek nezadovoljni i terminalno melanholični, i, mada ne mogu da pisca zbog toga mnogo JAKO osuđujem, sasvim ignorišu optimističnu, kreativnu dimenziju igranja uloga. A na kojem je, tom igranju uloga a NE na radikalnoj autentičnosti, da ne zaboravimo mudre poduke Helmuta Plesnera, izgrađena zajednica pa onda i ljudsko društvo.
Dan se od Lagune može kupiti ovde (https://laguna.rs/n6606_knjiga_dan_laguna.html).
(https://i.imgur.com/wW1tZPy.jpeg)
Meho, za svaku pohvalu je što čitaš savremenu američku književnost. :|
Uzeo sam iz biblioteke raskupusanu Istoriju lepote Umberta Eka. Ovo je vizuelno privlačno delo, za sadržinu još uvek nisam siguran. Potrebno je barem da pređem polovinu da bih stekao jasniji utisak. Ova knjiga nije samo pregled lepote kroz istoriju već i njenog kontrasta i ima širi društveni i umetnički kontekst. Takođe, ne vrti se samo oko žena iako mi je to bila prva pomisao dok sam je uzimao. Kada je završim kogao bih preći na Istoriju ružnoće. Kažu da mu je ta stvar i bolja.
Eh, dobio za rođendan, pročito...
Pročito sam "Kanon potištenog uma" filozofa Filipa Grbića, nedavnog gosta Ljiljane Smajlović u emisiji "Relativizacija", koji je imao vrlo radikalan pogled na današnjicu: na ulici je rulja i moraće intervenisati kompletan monopol sile. Dakle, vanredno stanje bez spominjanja vanrednog stanja.
Naravno, koristio je, što me zaintrigiralo, ne neka pojašnjenja iz antičke filozofije, na koju se s vremena na vrijeme pozivao u intervjuu, već ideje novog lidera američkog polisa Donalda Trampa, pa rulja na ulici nije ona klasična ohlokratija iz stare Atine (što u stvari jeste, al to je posebna priča), već "ultralevičarska sekta", kako kaže Grbić i poziva na sveukupnu intervenciju silom, pošto je nedavno dao otkaz kao profesor filozofije u jednoj beogradskoj gimnaziji.
Elem, bacim ja pogled na jedinu njegovu knjigu koju nađoh u biblioteci, isprva sam mislio da se zove "Kanon poništenog uma", što je zvučalo super, dok ovaj "potišteni um" me malo razočarao i kao naslov, svakako kao knjiga, nisam pao u nesvijest, iako je Grbić dobijao silne nagrade.
Neću da kažem da je loš pisac, ja to prosto nikad nisam ni procjenjivao, ni film kao tek neki zanatski uradak pa ni književnost, ali mnogo je započeo a nisam siguran da je išta završio. Po meni, to je neki pokušaj da se bude Džon Kuci Balkana, mada ne baš Balkana nego samo Beograda, i tu tumara par likova koji su dekadentna slika kruga dvojke, sa ekstravagantnim idejama o svojim životnim projektima, od biznis investicija nalik Bg na vodi do restauracije starog Rimskog carstva jer sve poslije toga su bile obične orijentalne despotije (svidža mi se ta misao).
Moguće da griješim skroz, ali meni su likovi toliko nerealni, kao izmišljeni iz nekog drugog prostora i vremena, jer prosto ne doživljavam dekadentne intelektualce u Srbiji na ovaj način. Možda griješim, ali misim eklektičar arheolog koji pati od gihta, dobije psa na poklon i nazove ga Tristicija, a pritom sretne i depresivnu ribu koja godinama ide na psihoterapije, a tu se uvali i neki Tabasko Pit, samo ninđe nema, ja bih reko da to nije Beograd, čak ni glupi krug dvojke, čak ni glupi desničari... ali sve zavisi, možda je Beograd stvarno tolko propo.
Za kraj, ipak je interesantno da pisac toliko namrači egzistenciju ljudi u ovoj zemlji, čak i koruptivne dijelove i intelektualnu propast, ali da u TV emisiji smatra da iz takvog beznađa ne proizlazi Fight Club. Ali proizlazi, u tome je kvaka. Rimsko carstvo bi svakako ovo riješilo na neki drugi način, pisac nije objasnio koji.
jesam se raspiso...
Alhemijske studije, Jung
Nije ovo moja šoljica kafe, trebalo bi da se fokusiram da Jungove radove s malo drugačijom tematikom. Eseji o paracelzusu i alhemičarima me ne zanimaju preterano, to je za mene prevaziđena priča. Potražiću u gradskoj biblioteci nešto psihološkije i savremenije od njega (mada se on sa ovim pojmom sigurno ne bi složio da čita šta pišem).
Trumane, čitaš Junga, koji ne samo da je inspiracija Džordanu Pitersonu, već je njegova psihoanalitička škola jedina slobodna šetala i držala predavanja po Trećem Rajhu, jer se svidjelo Hitleru? :evil:
Zvono ne zvoni ni za kim
Čarls Bukovski
Bukovski je genije. Pokvaren, lenj, eksplicitan, hrabar, zao.
da bih čitao nekoga mora izgledati ko ljudsko biće najprije
onda se tako ponašati
tek onda mu teme moraju biti ljudske
meni ste ga ogadili nisam nijedni knjigu procitao
Quote from: sodomizer on 16-10-2025, 09:32:25Zvono ne zvoni ni za kim
Čarls Bukovski
Bukovski je genije. Pokvaren, lenj, eksplicitan, hrabar, zao.
Zanimljivo. Ovaj naslov sam preskočio, čak nisam ni čuo za njega.
Nastavio sam sa Jungom, San i tumačenje snova. Ovo deluje kombinuje teorijsko upoznavanje sa snovima kao i tumačenje konkretnih snova. Ipak, neke sekvence tumačenja su mi previše apstraktne i fokusirane na zajedničke simbole i arhetipove. Kada tumačim san preferiram konkretniju i užu analizu.
Pobunjeni Atlas Ajn Rend
Ovo sam pročitao u inat svemu. Knjiga od preko 1000 stranica je napisana jednostavnim jezikom, i predstavlja jedan spev kapitalizmu, a istovremeno jedan pobunjenički roman. Ovo nije stilski vrhunski roman, all je stvorio svoju bazu fanova među ljubiteljima klasične književnosti.
Čitam Švarcenegerov naslov BUDI KORISTAN. Ranije sam video neke pozitivne napise pa kad sam ugledao knjigu na Sajmu knjiga nisam se dvoumio. Švarceneger daje poruke opisujući kako je napornim radom postigao sve u životu. Pritom, hvali svoje političko delovanje kao guvernera. Da li mu je tu verovati ili ne pitanje je.
Stil mi se dopada; direktan, jezgrovit i uz malo vulgarnosti. Liči mi na njega. Videćemo dalje kakve poruke još šalje, za sada je utisak pozitivan ali i tipično američki ('dream big').
Kao i svaki muškarac koji svoju dokolicu troši na ojačavanje teorijskog utemeljenja svoje nepokolebljive, neupitne i impresivne muškosti, pročitao sam studiju Istorija muškosti u Evropi (1450-2000) koju je potpisao Wolfgang Schmale, profesor Savremene istorije na odseku za Istoriju Univerziteta Beč. Ova studija objavljena je 2003. godine u originalu, kao Geschichte der Männlichkeit (1450–2000) a na našem jeziku (u prevodu Vladimira Babića) publikovao ju je Clio 2011. godine. Naravno, u pitanju je i interesantno, pa na neki način i kapitalno delo koje se bavi pitanjem što je u međuvremenu možda još više dobilo na značaju.
(https://i.imgur.com/4BTjTHI.jpeg)
Zapravo toliko, da je u refleksiji na ovu studiju teško nemati barem dve reakcije:
- Šteta je što ova knjiga nije objavljena barem dvadeset godina kasnije, ne zato što ,,pristrasnost nedavnosti" daje nesrazmerno veliku vrednost aktuelnim ,,kulturnim ratovima" koji se vode oko koncepata roda, pola, identiteta i pravde, već iz čisto utilitarnih razloga. Ovakva kakva je, Schmaleova knjiga do čitaoca u 2025. godini stiže sa zaključkom koji je optimističan u pogledu ,,polimorfnog muškog identiteta" i, u kontekstu onog što vidimo oko sebe deluje kao sasvim ,,out of touch" sa onim kako muškarci sebe vide u ovom momentu naše povijesne zbiljnosti, onim kako ih vide drugi, onim kako im se kaže da muškarci treba da se vide, onim kako oni reaguju na ,,krizu muškosti" koju je Schmale na poslednjim stranicama ove knjige otpisao kao prevaziđenu i nebitnu.
- Šteta je takođe da ovu knjigu pored istoričara, kao što je Schmale, nije pisao ili makar recenzirao i neko ko se bavi rodom, neko ko se bavi sociologijom, neko ko se bavi antropologijom. Naravno, njen naslov je ,,Istorija muškosti u Evropi (1450-2000)" ali onako kako i autor u uvodnom poglavlju pojašnjava da je ovde već sam koncept ,,Evrope" relativno fluidan (na primer, uključuje severnoameričke koncepcije muškosti iz dvadesetog veka a ne uključuje praktično ništa iz istočne Evrope sve do poznog dvadesetog veka), tako je i ovaj istoricistički zahvat na materijalu verovatno mogao a možda i morao da profitira od multidisciplinarnog pogleda na fenomen kojim se bavi.
Relativno je nefer knjigu osuđivati za nešto što ona nije, pogotovo ako znamo da ju je pisao istoričar i da ona samim naslovom saopštava da se radi o istoriji a ne o (multidisciplinarnoj) analizi fenomena muškosti, ali ovo jeste jedna vrsta propuštene šanse. Posmatrati muškost kao fenomen a nemati makar nekakav ,,ženski" pogled na nju, više ili manje feministiki takođe deluje kao propust iz neke zdravorazumske perspektive.
Činjenica da je Schmale radio sa materijalima koje su uglavnom proizvodili muškarci, baveći se sobom i namenjene drugim muškarcima jeste neka vrsta datosti u istorijskom periodu u kome je pismenost često bila privilegija kojoj pristup nisu imale (mnoge) žene, ali sa druge strane, notabilno je da u periodu u kome smo IMALI značajnu populaciju pismenih žena koje su čitale i pisale i čiji su nam materijali danas dostupni, Schmale i dalje ostaje veran gotovo isključivo ,,muškim" istorijskim izvorima. Vreme sredine devetnaestog veka, ono u kome je stvarala – i bila EKSTREMNO popularna – francuska spisateljica Amantine Lucile Aurore Dupin de Francueil, a koju su njeni čitaoci znali pod muškim pseudonimom George Sand je bilo vreme u kome je pismenost među ženama bila znatna pa čak i vreme u kome je postojalo i mišljenje da je pismenost – sada dostupna ,,manje važnim" društvenim slojevima – i sama manje važna u smislu socijalne promocije. Imajući u vidu koliko su romani Georgea Sanda bili popularni i uticajni među frankofonom publikom ali i da su prevođeni na Engleski, Italijanski, Nemački, Španski, pa i Ruski, ne čini se nerazumnim pitanje da li je za svoju studiju Schmale mogao da proširi pregled materijala tako da dobije rodno izbalansiranu formulu.
Ovo je zato što se čini da autor ovde radi sa pretpostavkom da je muškost samorazumljiva i ma koliko da njegov tekst nije usmeren na ,,slavljenje" pa čak ni ,,spasavanje" muškosti od istorijske nepravde, on često poistovećuje muškost sa društvenim, ili u najmanju ruku, kada analizira umetnost, književnost ili memoarske zapise (muškraca) iz vremena koja posmatra, filtrira druge perspektive i elemente koji bi mogli ponuditi možda ne objektivniji ali alternativni pogled na fenomen muškosti. Samosvedočenje muškaraca o svojim životima – kroz memoarske spise – a koje čini veliki deo prvog dela knjige on koristi kao praktično najvažniji materijal sa kojim radi i subjektivne napise muškaraca o sebi, svojim životima i okolini tretira eksplicitno kao reprezentativne za generalni pogled koji su muškarci imali na sebe (mada uglavnom na svoju klasu), što možemo da prihvatimo kao pouzdano jer je pretpostavka da je autor prostudirao mnogo sličnog materijala koji se pominje u bibliografiji, ali onda implicitno, kao maltene jedini važan izvor informacija relevantan za temu.
(https://i.imgur.com/1C7fmXb.jpeg)
Schmale naravno nije nikakav početnik u ovom poslu – štaviše 2021. godine se zvanično penzionisao u smislu držanja nastave na univerzitetu – i veliki deo njegovih radova od osamdesetih godina prošlog veka naovamo odnosio se na istoriju ljudskih prava i kulturne raznolikosti sa naglaskom na evropskom prostoru. U tom smislu on jeste neko za koga se pisanje o istoriji muškosti može prepoznati kao prirodna naredna tema i zapravo to da je njegov rad kulminirao ovom studijom znatno pre nego što smo ušli u savremenu epohu ,,kulturnih ratova" i preispitivanja rodnih identiteta jeste svedočanstvo o tome koliko je on držao prst na kulturnom pulsu ne samo Evrope već zapadnog sveta uopšte i podario mu jednu dobru početnu poziciju da se upusti u dalje analiziranje muškosti, kao jedne od komponenti ljudskog identiteta/ ljudskih identiteta.
Ovo je svakako i zanimljiva i informativna knjiga sa jasnim – možda arbitrarnim ali svakako korisnim – podelama između epoha u kojima Schmale argumentuje da postoje različiti modeli muškosti koji se mogu nazvati vladajućim. U intervjuu koji je dao podgoričkom T Magazinu (odnosno Vijestima) pre nekih jedanaest godina (https://www.vijesti.me/zabava/234876/smale-u-modernom-drustvu-postoji-mnogo-nacina-da-se-bude-muskarac) on u jednom odgovoru sažima ono što je i nekakav zaključak čitave ove knjige: ,,Ono što u medijima nazivaju kriza muškosti je ono što se oduvijek dešava: promjena muškosti. Ova promjena može da izazove na individualnom nivou osjećaj krize, nesigurnost u pogledu društvenih i seksualnih uloga... Ali društvo koje je otvoreno u stanju je da se prilagodi svojim konceptima za muškarce i žene u svijetu koji se mijenja."
U okviru ovakvog mišljenja je i interesantno gledati kako se razvija model muškosti počev od renesanse preko doba prosvetiteljstva pa do modernog i postmodernog doba u prostoru koji je – uglavnom – zapadnoevropski ali koji, da budemo fer, i diktira jako veliki deo onog što se smatra ,,evropskom" kulturom poslednjih nekoliko decenija. Naravno, to da ,,zapadnoevropski" model nije nužno ni najbolji ni podrazumevan za sve druge Evropljane jeste nešto na šta moramo da se podsećamo kako ne bismo upali u istu zamku u koju je deo sveta uhvatio Francis Fukuyama pre tri i po decenije svojim traktatom o kraju istorije i poslednjem čoveku, ali svakako jeste zanimljivo gledati kako je uz renesansu uspostavljen model ,,novog Adama" kao aspirativnog modela za muškarca – koji je tada već živeo u gradu, imao razvijen socio-kulturni život, komunicirao kroz umetnost, poeziju, dramu, pisao memoare itd. – kako su antički modeli reaproprirani u novom evropskom kulturnom diskursu, kombinovani sa biblijskim i hrišćanskim motivima, učenjima i etikama i služili kao predložak na koji su se ugledali muškarci. Jako je zanimljivo videti kako su se prirodno dopunjavali strogo povinovanje hrišćanskim verskim načelima i paralelno verovanje u ,,fortunu" kao objektivnu silu koja upravlja ljudskim životima, ali i koncept ,,muškarca kao maga" koji je poopštavan na sve muškarce, ili makar na one koji su učestvovali u tadašnjem kulturnom životu na iole značajan način.
Drugi interesantan aspekt iz renesansne faze se tiče biologije i medicine i filozofskog nerazlikovanja muškog i ženskog tela, ondosno rada pod pretpostavkom da su muški i ženski organizam identični i da je mehanička razlika u organima – pre svega polnim – samo rezultat njihovog drugačijeg razvoja. Ovo je na zanimljiv način u neobičnom skladu sa savremenim tendencijama u razdvajanju roda od pola i kreiranjem sintagmi od kojih se mnogima diže kosa na glavi (,,osobe koje menstruiraju" n'est-ce pas?) a koje imaju makar dobru nameru demokratizacije i egalitarizacije koja je – vidimo – u doba renesanse postojala po definiciji.
U skladu sa modernim razmišjanjima o rodnim identitetima i seksualnim praksama – i njima odnosnim kolektivnm identitetima – Schmale, koga ova tema naglašeno interesuje jer je, uostalom, tesno vezana za koncept ljudskih prava, dosta prostora posvećuje istraživanju seksualne prakse muškaraca i tome kako je ona percipirana u društvu. Naravno, tvrdi zaključak je da je ,,pederski" identitet kao kolektivni (i, kad je sve dobro, osnažujući) označitelj star jedva nešto više od stotinu godina i da datira praktično od početka dvadesetog veka je jasno potkrepljen dostupnom dokumentacijom što onda stavlja homoseksualne prakse muškaraca u prethodnim stolećima u interesantne perspektive.
Na primerima samosvedočenja iz renesansnog perioda Schmale demonstrira da je homoseksualna praksa bila ne samo srazmerno raširena među evropskim muškarcima već i da je stigma vezana za nju bila ponovo srazmerno niska. U smeni kulturnih epoha se da videti da dok je era prosvetiteljstva počela da donosi i muške prostore namenjene upravo upražnjavanju homoseksualne prakse, ona je i uvećala stigmu vezanu za njih. Schmale navodi da su zakoni kojima se sodomija kriminalizovala bili rašireni po (zapadnoj) Evropi te epohe, ali da se ,,nisu tako često primenjivali", citirajući da su sudije često umesto izricanja smrtne kazne puštale optužene da se izvuku samo sa novčanom kaznom ili bez kazne, sa značajnim brojem onih koji nisu ni smatrali da su počinili ikakav prekršaj. Sa druge strane, onda, kaže da su nekada kazne i bile izricane i navodi primer presude u selu u okolini nizozemskog grada Groningena gde je više od dvadeset muškaraca živo spaljeno zbog sodomije u okviru jednog velikog procesa.
Epoha koji nazivamo provetiteljskom jeste karakteristična po tom zaoštravanju primene religijske dogme, naročito na području koje je pripadalo Svetom Rimskom carstvu* i onda je postepeno iz njega – posredstvom ,,novog muškarca" nakon francuske građanske revolucije izraslo ono što Schmale naziva hegemonim modelom muškarca.
*progoni veštica i spaljivanje žena nisu bili sprovođeni metodično i sistemski u prethodnim periodima uprkos tome što je katolička crkva najmanje od desetog stoleća imala jasan i zvaničan stav o zabrani veštičarenja i postali su uobičajeni tek u šesnaestom veku, decenijama nakon što je Heinrich Kramer napisao Malleus Maleficarum a koji su njemu savremeni teolozi i pripadnici inkvizicije smatrali neusklađenim sa postojećm dogmama i, generalno, štivom koje je predlagalo nedopuštene metode.
(https://i.imgur.com/WUVSASu.jpeg)
Današnji zagovornici ,,muških prava" ili samo ,,tradicionalnih vrednosti" misle da je ovo ,,prirodni" model muškarca, utemeljen u njegovoj političkoj i ekonomskoj dominaciji u društvu a koja se formirala velikim delom sa Napoleonovim osvajanjima i generalnom militarizacijom tadašnjih evropskih država, odnosno potonjim uvođenjem vojne obaveze. Ovde ima jako mnogo toga da se raspakuje i Schmale nudi pre svega smernice i teme za dalje istraživanje a koje bi obuhvatilo dalji razvoj kulture građanskog društva, ekonomije država ranog kapitalizma – i nacionalnih društava u savremenom smislu – i socio-antropološke dimenzije perioda koji će uslediti. Njegov pregled dvadesetog veka je srazmerno skromniji, velikim delom svakako i zato što je dostupna dokumentacija mnogo veća i odvajanje bitnog od nebitnog bi zahtevalo ogroman posao, pogotovo u svetlu prepoznavanja pomenute pristrasnosti nedavnosti. On u ovom periodu notira izvesne umetničke trendove, izvesne trendove u muškoj socijabilnosti, postepeno nestajanje hegemonog modela muškarca i njegovu zamenu polimorfnim modelom za koji smatra da je i u trenutku pisanja studije relevantan.
Schmale ne stiže da se bavi modom, filmom, organizovanim sportom i subkulturama koje su se rodile unutar ovog polimorfnog modela – ili koje su ga porodile – niti ima prostora da diskutuje o usponu feminizma i tome da muškost poslednjih pola veka ima kontekst u kome se ženski identitet stalno propituje, a što se nesumnjivo reflektuje i na muški identitet.
A što jeste značajno za naš današnji trenutak. Svedoci smo nekoliko veoma značajnih fenomena, od toga da se u nekim društvima smatralo neophodnim da se donese ,,zvanična", pravna definicija žene (ali ne i muškarca), kao na primer u Ujedinjenom kraljevstvu ranije ove godine (https://www.bbc.com/news/articles/cn7x66jvd34o), beskrajne rasprave o potrebi da društvo reaguje na ,,epidemiju muške usamljenosti" iako statistika ne pokazuje značajne rodne razlike u domenu usamljenosti (https://www.psychologytoday.com/us/blog/the-kaleidescope/202507/is-male-loneliness-a-new-epidemic-or-an-age-old-struggle), pa do čitavog kulturnog rata koji predvode konzervativne sile u globalnom (ne samo zapadnom) društvu a koje svoju neophodnost da se dela pravdaju (izmišljenim) ugrožavanjem društva od strane ,,woke" ideologije, pervertiranja ,,tradicionalnih" ili ,,prirodnih" rodnih uloga i strukture porodice, te hiperboličnim diskursom da je samo čovečanstvo ugroženo onda kada je ugrožen, zaista, pre svega (neo-)hegemoni model muškarca.
U tom smislu je Schmaleova knjiga, koliko god da možemo da kažemo kako joj neke stvari nedostaju, ipak veoma značajna jer jasno i bez dileme predstavlja hegemoni model muškarca kao istorijsku činjenicu ali nedvosmisleno prevaziđen, za tadašnje okolnosti vezan model, skopčan sa procesima kao što su bili veliki ratovi u Evropi, akumulacija kapitala i klasna razdvajanja u kojima su žene (ali i muškarci koji se nisu uklapali u hegemoni model) gubile – siimboličke, ali i konkretne – pozicije koje su im u nekim prethodnim vremenima podrazumevano pripadale. Epoha patrijarhata, kao ,,default" modela društva je, u Schmaleovom tekstu se to jasno vidi iako on to ne govori eksplicitno, više simulakrum nego stvarna društvena okolnost i njena najjača realizacija u poslednjih pola milenijuma se zapravo dešavala u kontekstu ratnih osvajanja i klasnog razdvajanja. A što je važna polazna tačka u razmišljanju o muškosti, iz ma kog dela Evrope – ili isveta – da dolazite. Clio knjigu na prodaju ima ovde (https://clio.rs/proizvodi/polis/istorija-muskosti-u-evropi-14502000_1971).
(https://i.imgur.com/NfbkH0E.jpeg)
Nacija okupana krvlju je pretposlednja objavljena knjiga Paula Austera, izašla iste godine kada i njegov poslednji roman, Baumgartner (https://cvecezla.wordpress.com/2024/09/25/knjiga-baumgartner-pol-oster-2023/). Auster je, to znamo, preminuo manje od pola godine kasnije nakon što je svet dobio priliku da pročita optimističko, otvoreno finale Baumgartnera koje je obećavalo još mnogo pustolovina i nesaznatljivih peripetija. Nacija okupana krvlju – u originalu Bloodbath Nation – je mnogo manje optimističan narativ i kao poslednji veliki esej koji je Auster objavio oslikava jednu turobnu sliku ,,američke izuzetnosti" i pronalazi način da problem razloži na mnogo komponenti. Ono što ne pronalazi je rešenje. No, dobro je pročitati ovako energičnu i strastvenu analizu koja nema pretenzije na naučnu objektivnost i, čak i kada se ne slažete sa nekim Austerovim supozicijama i zaključcima, ne možete a da ne pozdravite rad koji je on obavio na skretanju pažnje na problem i povezivanja mnogih fenomena u američkom društvu koji ovaj problem podupiru i sprečavaju njegovo rešenje.
(https://i.imgur.com/HXg5bGT.jpeg)
Ako to iz naslova nije bilo jasno, problem o kome Nacija okupana krvlju govori je ,,gun violence" odnosno nasilje počinjeno vatrenim oružjem u SAD. Ni po čemu ekskluzivan fenomen za ovu državu, rekli bi odmah neki, ukazujući da se nasilje počinjeno vatrenim oružjem dešava svuda po svetu i da ima mnogo država u kojima je verovatnoća da ćete poginuti od metka viša nego u SAD.
Osim što su naravno, SAD apsolutna statistička anomalija kada je u pitanju oružano nasilje. Auster u ovoj knjizi iznosi neke probrane brojke čisto da bi uokvirio svoj narativ i jedna od njih je, mislim, dovoljno ilustrativna: verovatnoća da će Amerikanac biti pogođen metkom tokom svog životnog veka je dvadesetpet PUTA veća nego za prosečnog stanovnika one grupe država koje se nazivaju razvijenim. Istovremeno, iako ukupna populacija SAD iznosi manje od polovine populacije tih razvijenih svetskih društava, četiri petine svih smrti od vatrenog oružja se dešavaju baš u SAD.
Paul Auster je najpoznatiji po svojim romanima, intrigantnoj mešavini žanrovskog pisanja i eksplorativne, umetničke proze ispunjene metatekstualnim eksperimentima, no Paul Auster je pisao i mnogo toga drugog. Objavljivao je poeziju duže od četiri decenije. Napisao je nekoliko uspešnih filmskih scenarija (i režirao dva od njih, takođe sa solidnim uspehom). No, dve forme pisanja su mu bile, čini se, jednako važne kao i njegovi romani: memoarski radovi i esejistika. I jedno i drugo je radio paralelno sa svojim ,,pravim" spisateljskim dužnostima i i jedno i drugo su često prodirali i u njegovu proznu građu, dajući joj neretko dokumentarističku dimenziju koje će je još više oneobičiti.
Nacija okupana krvlju je onda kombinacija upravo ove dve omiljene Austerove spisateljske discipline. Ovo je dugački esej, podeljen u nekoliko celina, a koji se bavi istorijatom i efektima kulture nošenja oružja u SAD i istraživanjem njenih spona sa mentalitetskim, ekonomskim, političkim i drugim fenomenima tokom decenija u kojima će nasilje počinjeno vatrenim oružjem postati neka vrsta javnozdravstvenog problema u SAD epidemijskih razmera. Istovremeno, ovo nije naučna studija koja pretenduje na gorepomenutu bezinteresnu objektivnost i Auster koristi neke veoma lične epizode da ilustruje pre svega svoj stav ka nošenju ličnog naoružanja u SAD a onda i mentalitetske i druge elemente američke kulture koji čitav ovaj problem kao da čine nerešivim.
(https://i.imgur.com/YgkYONA.jpeg)
Pored Austerovog teksta, Nacija okupana krvlju ima i mnogo fotografija koje je napravio Spencer Ostrander, njujorški fotograf (i Austerov zet) koji kaže da je, kada je napunio dvadesetjednu godinu, nekoliko ljudi iz njegove okoline umrlo te da ga je to podstaklo da se bavi fotografijom, kako bi ubuduće imao opipljive slike ljudi i mesta što želi da ih pamti. No, fotografije u ovoj knjizi su programski urađene bez ljudi na njima jer su u pitanju mesta na kojima su se desili incidenti sa vatrenim oružjem u kojima je bilo mnogo žrtava. Naređani između Austerovih tekstualnih celina, ovi pusti memorijali – škole, tržni centri, koledži, barovi, čak i jedno groblje – svojim ćutanjem – ali i svojom nepodnošljivom brojnošću – jasno ilustruju poente Austerovog teksta.
Auster tekst počinje objašnjenjem da nikada nije posedovao pištolj – a što je za Amerikanca već pa skoro kontroverzna izjava – ali onda govori o tome da je kao dete išao unaokolo sa revolverom-igračkom i smatrao da su kauboji najkulji ljudi na svetu. Ovaj kontrast je važan jer iako popularna kultura koja glorifikuje simboliku oružja (i nasilnog rešavanja problema) nije beznačajan element u izgradnji stava prema oružju, postoji veoma jasna razlika između država koje i same imaju nasilne filmove, video igre, stripove i pištolje-igračke sa jedne i SAD sa druge strane. Auster se trudi da pronađe dublje kulturološko i mentalitetsko korenje, priča o svojoj mladosti kada je radio kao mornar na brodu i kada se družio sa jednostavnim ljudima iz radničke klase a od kojih je jedan, koji je njemu kroz rad postao srazmerno blizak, uzgredno u razgovoru otkrio svoju sasvim patološku stranu vezanu ne samo za stav prema pokretu za ljudska prava i Martinu Lutheru Kingu Junioru, već i za povremene epizode odlazaka na brdo iznad druma blizu njegove seoske kuće i pucanje na prolazeće automobile iz puke dokolice.
Auster govori i o jednoj epizodi kojoj nije prisustvovao i za koju je zapravo i saznao tek mnogo decenija kasnije ali koja je presudno obeležila i njegovo detinjstvo, pa onda i ostatak života i objašnjava zašto ni njegov otac nije imao oružje u kući. Ova epizoda, vezana za njegovog pokojnog dedu – za koga bi mu otac uvek kada bi pitao ispričao drugačiju priču o tome kako je umro – pomaže Austeru da ilustruje koliko su posledice nasilja počinjenog vatrenim oružjem dalekosežne i ekstremno traumatične, pogađajući ne samo neposredno umešane individue već njihove porodice i zajednice pa onda, agregatno i čitavo društvo.
Naravno, vredi imati na umu i ovo: incidenti nasilja počinjenog vatrenim oružjem su, uprkos tome da Auster posvećuje značajan deo teksta epohi kolonizacije severnoameričkog kontinenta kada su muškarci bili automatski smatrani za vojnike i imali ne samo pravo već i obavezu da budu naoružani, zapravo sasvim nov fenomen. Auster pravi dobrodošao napor da, recimo, pokaže da je ,,divlji zapad" prikazivan u filmovima i popularnoj literaturi bio mnogo više fikcija nego realnost, da je nošenje oružja u gradovima poput Tumstona, Dedvuda ili Dodž Sitija – a koji su svi mitologizovani u popularnoj kulturi kao poprišta legendarnih vatrenih obračuna – bilo strogo zabranjeno, te da statistika pokazuje kako je broj ubistava u ovim gradovima na godišnjem nivou bio isključivo u jednocifrenim vrednostima.
(https://i.imgur.com/D1f33dE.png)
Kontrast tome je naravno ono što imamo danas. Kucam ovaj tekst 18. Novembra 2025. godine i jedan izvor na internetu pokazuje da se u SAD samo od prvog Januara desio 141 incident korišćenja vatrenog oružja SAMO U ŠKOLAMA, sa 44 smrtna ishoda i 129 povređenih (https://everytownresearch.org/maps/gunfire-on-school-grounds/). Drugi interesantan izvor je CNN koji daje niže brojeve (https://edition.cnn.com/us/school-shootings-fast-facts-dg) (68 pucnjava u školama) ali i pokazuje kako ova statistika generalno raste iz godine u godinu sa povremenim padovima ali sa onda velikim skokovima, tako da je od 2008. godine sa osamnaest ovakvih incidenata do 2024. broj stigao na 83.
Ovo se dešava u kontekstu neprestanog, postojanog pada svih drugih formi nasilnog kriminala u SAD a koji se odvija od početka devedesetih. Mnogo je hipoteza postavljeno za to zašto su razbojništva, pljačke, napadi, čak i silovanja, generalno u stalnom opadanju* tridesetpet godina unazad, od toga da je ekonomski rast proizveo pozitivne socijalne efekte, preko toga da se roditelji više bave svojom decom, ali da i deca i mladi generalno više vole sada dostupnije virtuelne i kućne zabave od ,,ulice" pa čak i kada se okrenu zločinu to budu prevare sa kreditnim karticama i phishingom, sve do toga da je prestanak korišćenja olova u benzinu uticao na bolje mentalno zdravlje nacije, no ostaje činjenica da incidenti počinjeni vatrenim oružjem odolevaju ovom trendu i kreću se na suprotnu stranu.
*skokovi se mogu primetiti u momentima velike traume, na primer u početku pandemije COVID-19 a i Auster i za incidente sa vatrenim oružjem podvlači da su jako eksalirali u ovom periodu
Auster se, rekosmo, bavi kulturom nošenja oružja i njenom kodifikacijom u američkom ustavu, infamoznim drugim amandmanom i korišćenjem zareza koji i danas zbunjuje tumače. Ova priča je ispričana mnogo puta, ali i Auster smatra da vredi još jednom ukazati da zakonska osnova koja garantuje nošenje oružja kao osnovno građansko pravo već izvestan broj decenija biva verovatno i svesno zloupotrebljavana od strane lobista industrije oružja i njihovih konzervativnih prijatelja među političarima jer se previđa da je zakonodavac ovo govorio u kontekstu ,,dobro regulisane milicije" a koja bi sprečila kolonijalnu invaziju na tada još uvek sveže nezavisnu ,,Ameriku".
Auster takođe vrlo jasno pokazuje tu sponu između industrije oružja, velike lobističke organizacije kao što je ,,Nacionalno streljačko udruženje" (NRA), i konzervativnih političkih sila koje zajednički održavaju status kvo tako da je oružje Amerikancima lako dostupno i da su administrativne prepreke minimalne. Broj od preko 390 miliona komada vatrenog oružja u naciji koja ima oko 300 miliona stanovnika bi trebalo da svakog zabrine, čak i ako sebe ubraja u konzervativnu društvenu grupaciju, a ako ne to, onda bi to morao biti podatak o 40.000 osoba koje godišnje u SAD poginu od metka (u ubistvima i samoubistvima) a što je broj ekvivalentan broju poginulih u saobraćajnim nesrećama.
(https://i.imgur.com/ZCojKvq.png)
Naravno, automobil ima mnoge dobre i tu jednu vrlo lošu stranu, dok pištolj ili poluatomatska puška imaju, čini se, samo one loše jer su napravljeni da ubijaju. Auster je svestan da je neophodno da se ovde nađu nijanse pa direktno adresira parolu da je ,,jedino što može zaustaviti lošeg momka sa pištoljem – dobar momak sa pištoljem", a koja potiče od, nećemo se iznenaditi, čoveka koji je bio direktor i izvršni potpredsednik NRA u periodu duže od trideset godina. Auster potanko opisuje jedan incident u kome je, zaista, dobar, požrtvovan čovek uzeo pištolj i došao na poprište u tom trenutku već tekućeg masakra u crvki i svojim delanjem sprečio dalje žrtve. On dalje govori o traumi koju je ovaj dobri čovek iskusio i daje jaku ilustraciju za to šta znači kada osoba koja nema psihopatsku crtu ličnosti uzme vatreno oružje i puca u drugu osobu.
No, ovo je i mesto na kome vredi primetiti da Austerov duboko lični pristup problemu, ma koliko da daje na intenzitetu teksta, hoće malo i da zamagli poente koje se same nameću. U naporu da bude ,,non-partisan" u svom izlaganju i da izbegne da se u tekstu primeti nekakva liberalna predrasuda, Auster produžuje pravo u smeru standardne liberalne klopke upadanja u ,,bothsidesism", odnosno svesnog, gotovo isforsiranog pronalaženja veštačkog balansa i krivaca na obe strane.
I svakako treba ceniti trud da se iznese nekakav izbalansiran pogled u zaključcima, no, ovo agregatno slabi argumentaciju koju je Nacija okupana krvlju do tada dosledno iznosila i koja pokazuje nesrazmerno veću ,,zaslugu" konzervativne strane za to da se SAD decenijama ne miču u pravom smeru, naprotiv, da je decenijama ovo problem koji eskalira (https://www.pewresearch.org/short-reads/2025/03/05/what-the-data-says-about-gun-deaths-in-the-us/sr_25-03-05_gun-deaths_2/). Auster i statistički ali i anegdotalno pokazuje jednu jasnu sliku u kojoj je za problem u presudnoj meri kriva konzervativna politička struja trudeći se da ne propusti da sasvim opravdano ošine po neoliberalima i Trampu, ali onda staje da nađe i neke suprotne primere i hvata se za Crne pantere i njihov protest u Sakramentuu 1967. godine kada su naoružani pripadnici ove afroameričke aktivističke organizacije izneli javno mišljenje da su pokušaji ,,kontrole naoružanja" među civilima zapravo napor da se ugnjetena manjina razoruža kako bi lakše mogla da se suzbije represivnim sredstvima. Iako odmah zatim piše da su Crni panteri bili razoružani donošenjem novih zakona kasnije te i naredne godine i obrazlaže da je NRA od do tada apolitične organizacije postala lobistička sila koja se zalaže za što manju kontrolu naoružanja, Auster uspeva da napravi – neuverljiv – argument da su, eto, Crni panteri nekako ,,zaslužni" što sad postoji ceo taj lobistički napor koji sprečava iole racionalnu diskusiju u američkom društvu o kontroli nošenja i posedovanja ličnog naoružanja. Ideja da bi sve bilo drugačije da oni nisu čačkali mečku deluje apsolutno sumanuto kada se gleda bilo koji duži vremenski period pre ili posle 1967. godine i statitsike koje pokazuju postojan rast naoružavanja Amerikanaca (https://www.vitalcitynyc.org/articles/unraveling-the-threads-of-americas-gun-culture). U najblagonaklonijem čitanju može da se kaže da su Crni panteri dali dobar izgovor lobistima industrije oružja da urade nešto za šta su već decenijama hvatali zalet.
(https://i.imgur.com/mzuBd6U.png)
Fer je nemati odgovor na teška pitanja, naravno, ali Auster – koji eksplicitno kaže da nema odgovor – kao da onda ide i nekoliko ekstra koraka dalje i trudi se da obrazloži da on i ne vidi kako bi odgovor uopšte mogao da se nađe, prikazujući američko društvo kao strašno polarizovano a zakonom propisanu kontrolu naoružanja kao nesprovodivu ideju koja bi dala otprilike iste onakve rezultate kao što je to dala zabrana prodavanja alkoholnih pića pre sto godina.
A što je podsećanje da su čak i tako izuzetni Amerikanci kao što je bio Paul Auster na kraju dana ipak – Amerikanci. Jer naravno da priča o polarizaciji i na pola presečenom američkom nacionu nije baš tako komplikovana i da je u pitanju neki fenomen od boga, i svako ko hoće da gleda statistike može da vidi koliko su incidenti nasilja vatrenim oružjem frekventniji u ,,crvenim državama" SAD (https://publichealth.jhu.edu/center-for-gun-violence-solutions/research-reports/gun-violence-in-the-united-states#the-geography-of-gun-violence), dakle onim koje tradicionalno glasaju za konzervativniju Republikansku stranku. Auster i sam anegdotalno navodi napade vatrenim oružjem koje izvode politički ekstremisti u SAD i među njima, naravno, nema levičarskih primera, a statistika nam i pokazuje da su incidenti političkog nasilja desnice i češći i nasilniji nego oni koje izvodi ta mitska ,,radikalna levica" u SAD. I to ne češći i nasilniji par procenata: levičarski incidenti čine svega 10 do 15% svih incidenata političkog nasilja i odgovorni su za svega 5% žrtava (https://theconversation.com/right-wing-extremist-violence-is-more-frequent-and-more-deadly-than-left-wing-violence-what-the-data-shows-265367).
Utoliko, Auster piše jedan odličan tekst, daje mu idealan odnos ličnog, anegdotalnog, statističkog i filozofskog, politički je dosledan i jasan 90% vremena, ali onda pred money shot kao da mora da povuče ručnu, te se završava jedni pesimističnim, očajnim hvatanjem za glavu, zaključkom da nije jasno šta može da se uradi ali da se nada da će bar o tome da se razgovara.
Što je fer, ali razgovori između onih koji imaju moć i novac i onih koji je nemaju verovatno neće doneti nikakav opipljiv rezultat. U svakom slučaju, Nacija okupana krvlju jeste važan tekst, sa puno dobrih uvida i argumenata ali koji posrće kada naleti na onaj tako američki paradoks koji satirični The Onion istera na svoj sajt kadgod se desi neki veći incident sa pucanjem i mnogo žrtava: ,,'No Way to Prevent This,' Says Only Nation Where This Regularly Happens (https://en.wikipedia.org/wiki/%27No_Way_to_Prevent_This,%27_Says_Only_Nation_Where_This_Regularly_Happens)". Kao i u mnogo drugih situacija, zgodno je uvek pogledati ima li neko ko profitira od labave zakonske kontrole naoružanja a evo malo i da pomognemo: ne profitiraju levičarske aktivističke grupe ili woke lobisti nego industrija oružja i njihovi politički saveznici.
Srbija je, naravno, imala svoja dva incidenta sa masovnim žrtvama pre dve i po godine i iz prve ruke iskusila ovu traumu ali i okusila šta znači kada u društvu gde je nošenje oružja zakonski jako regulisano, sprovođenje te regulative nije dosledno ni disciplinovano. Austerova knjiga, objavljena ove godine na Srpskom od strane Geopoetike, je važan tekst da se ima na umu, čita VRLO kritički i razume. A i lep je. Izvolite:
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1892/nacija-okupana-krvlju
(https://i.imgur.com/0HfzrFu.jpeg)
https://delfi.rs/knjige/38427-hiramov-kljuc-faraoni-slobodni-zidari-i-otkrice-isusovih-tajnih-svitaka-knjiga-delfi-knjizare.html
Ovo je jedna od boljih knjiga o masoneriji objavljena kod nas.
Quote from: sodomizer on 24-12-2025, 13:02:55https://delfi.rs/knjige/38427-hiramov-kljuc-faraoni-slobodni-zidari-i-otkrice-isusovih-tajnih-svitaka-knjiga-delfi-knjizare.html
Ovo je jedna od boljih knjiga o masoneriji objavljena kod nas.
Hiramov ključ sam čitao kao klinac i bio oduševljen. Kasnije sam video kritike da je reč o običnoj fantaziji. I sto kao i Sveta Krv, Sveti gral.
(https://i.ibb.co/bjxcrNDj/20251224-142710.jpg)
procitao se odgovarajuci saricev evandjelistar, te malo marksove biografije (sa mnogo slika), dobro, gledalo slike. da se ne kaze da sam pristran ili ohol pred najveci blagdan poniznosti.
zato cu se suzdrzati i od komentiranja marksa!
bozic, svi sretni, sloboda!
Stara vjera srba i hrvata Natka Nodila
Jedna od retkih primera staroslovenske paganštine
Dosta informacija o usmenoj tradiciji slovena
Treći roman Nine Savčić, Istina o Mariji, izašao krajem prošle godine, je vrlo moguće i njena najbolja knjiga do sada ili, u najmanju ruku, roman za koji je najplauzibilnije da bi mogao da pronađe širu publiku i izraste u svojevrsni kultni tekst*. Svojim spretnim preplitanjem opštenarodne, svima dobro poznate muke i vrlo partikularne, vrlo lične priče on uspeva da bude i neka vrsta odmerenog, distanciranog komentara na srpsku sadašnjicu, korodiralu od korupcije i rastrzanu ratovima unutar malih zajednica u kojima se zbog komadića moći i autoriteta oštre sečiva i ciljaju leđa bližnjih, ali i, po prvi put u njenom opusu, i nešto što podseća na žanrovski, trilerski format koji čitaoca tera napred kako bi video ne samo KAKO nego i ŠTA će se do kraja dogoditi.
*u trenutku dok kucam ove redove, on je uvršćen u uži izbor za NIN-ovu nagradu, što je i neka vrsta ,,objektivnog" prepoznavanja njegovog kvaliteta i relevantnosti
(https://i.imgur.com/Er5PbAH.jpeg)
Ovde, po običaju, vredi napomenuti da autorku poznajem lično i da sam roman na čitanje dobio od nje, a što je u redu imati na umu u kontekstu daljeg konzumiranja ovog prikaza. Dodajmo i dva možda manje bitna podatka: jedan je da sam na pitanje da li želim da čitam radnu verziju romana i, eventualno, komentarima i sugestijama utičem na njegovo konačno ovaploćenje odgovorio negativno, poučen time da autorka ima izuzetno osoben i izuzetno intenzivan rukopis i da bi kvaziurednički napori sa moje strane bili verovatno neumesni i nekorisni a meni bi pokvarili zadovoljstvo čitanja finalnog teksta; drugi je da sam sugerisao kako bi za nekakav marketinški uspeh romana bilo zgodno da se na naslovnoj strani napravi mala sintaktička greška i da on u knjižare dospe sa naslovom Istina o Mafiji. Iz nekog razloga ovaj moj razumni i, mnogi bi rekli dalekovidi predlog nije bio prihvaćen.
No, možda i jeste bitno da na ovom mestu napomenemo kako je naslov ovog romana možda i njegova najslabija tačka. Iako u potpunosti opravdan na poslednjim stranama, spretno izvrćući fokus naracije sa glavnog junaka i u jednoj duhovito metanarativnoj pirueti kroz ,,istinu o Mariji" sugerišući čitaocu nekoliko slojeva istine o njemu samom, dakle, tom glavnom junaku, on je, naravno i prva stvar koja će uticati na percepciju potencijalnog čitaoca kada je u pitanju ovaj tekst. Složićemo se da je ,,Istina o Mariji" naslov koji neizmerno asocira na nekakvu mirjamovsku telenovelu-u-zametku i mada strogi, formalni dizajn korica karakterističan za izdavača (Arhipelag), sa crtežom Saše Pančića koji nudi apstraktni crni tuš na belom hameru kao halucinantnu predstavu gravitacije ne sugeriše tekst ovog tipa, ,,Istina o Mariji" svejedno snažno odskače od naslova prva dva romana autorke (Vlasnik svega našeg (https://cvecezla.wordpress.com/2024/09/18/knjiga-vlasnik-svega-naseg-nina-savcic-2019/), U lancima (https://cvecezla.wordpress.com/2024/10/23/knjiga-u-lancima-nina-savcic-2021/)) koji su već tim prvim utiskom snažno signalizirali opresivne, halucinantne prostore koje će čitalac između korica zateći i pomalo panično u njima pokušavati da pronađe neki svoj put i susret sa transcendentnim.
Ovo napominjemo jer je Istina o Mariji u punoj meri roman Nine Savčić na istoj liniji i zadatku kao i prva dva, samo još izbrušeniji u egzekuciji, još nemilosrdniji u dubokoj, ledeno-satiričnoj opservaciji vremena i mesta na kome živimo, halucinantan i košmaran kao i prve dve knjige, samo sa spretnijim, svakog eksperimentalnog sala lišenim vođenjem naracije tako da se čitalac stalno drži u gardu i garancijom da će svakog momenta kada pokuša da proviri iznad rukavica popiti kazneni kroše u oko. Istina o Mariji nije stvarno triler, ali on izuzetno graciozno vozi u trilerskoj traci, krećući in medias res i pametno razmotavajući priču unapred i unatrag tako da čitalac ima utisak da od grozničavih fragmenata naratorovog bulažnjenja sklapa sliku o tome šta se desilo dok istovremeno strepi od toga šta će se desiti.
Prethodni romani Savčićeve nisu zaista imali zaplet ili, makar, taj zaplet nije imao klasičnu dramsku srž. Većina drame u njima dešavala se u umovima i endokrinim sistemima protagonista koji su od trivijalnih, svakodnevnih situacija pravili (sebi) teške momente straha, panike, zapitanosti, borili se za odlučnost i svađali se sa duhovima nedonesenih odluka kako bi se mrdnuli iz skoro katatonične zamrznutosti u kojoj sebe ubeđuju da su bezbedni iako je, svima je bilo jasno, upravo lavirint njihovih misli i afekata bio najopasnije mesto za oboje. Savčićeva u svoje omiljene autore ubraja Bernharda i Handkea pa su ova dva romana na neki način i operisala u tom prostoru stvaranja drame i naracije gotovo ni iz čega, ex nihilo u kome je to ,,nihilo" predstavljalo zrno ljudske ranjivosti (i potencijalne plemenitosti) koje u nama stoji pre svih reči koje smo naučili i svakog društveno uslovljenog ponašanja koje smo se navikli da ponavljamo.
Zato je kontrast koji nudi Istina o Mariji tako zanimljiv i efektan: protagonist ovog romana ne može da se ponaša, niti je u stanju da izgovori i jednu jedinu reč, ali je on, za razliku od svoje dvoje prethodnika, zbilja u centru jedne stvarne drame koja podrazumeva merljive, objektivne opasnosti i, na strani čitaoca, prirodan strah i znatiželju da vidi šta će biti sa njim, odnosno, u skladu sa pomenutim trilerskim žanrovskim pravilom: da li će preživeti.
(https://i.imgur.com/VBQaDtN.jpeg)
U svojoj opasci pre početka teksta, autorka veli da je roman posvećen žrtvama korupcije, ali Istina o Mariji ne ulazi u direktan dijalog sa Vučićem i metastazom kriminalnog režima u sva tkiva društva, odlučujući se, dovitljivo, za indirektniju opservaciju ,,srpskog stanja", sa glavnim junakom koji ne može da dela, ne može da govori, ne može ni da se pomera i najveći deo romana provodi samo slušajući. Ono što do njega dolazi nisu politički pamfleti niti uredna svedočenja koja bi sažvakala sociološke i antropološke komponente aktuelne srpske farsične tragedije već, naprotiv, sirovi materijal koji prosto ispada iz nezadovoljnih, nesrećnih ljudi koji nisu brehtovska eksploatisana sirotinja niti Zolina potlačena radnička klasa uterana u životinjske navike. Ljudi koji se roje oko glavnog junaka – imobilisanog, jedva postojećeg, desubjektivizovanog u toj meri da niko pred njim ne čuva ni svoju intimu niti politički identitet – su, naprotiv, deo nekakve građanske, srednje klase, obdareni strukom i eksplicitno delatni. Oni donose odluke i od njih zavise ishodi i onda ,,politički" sloj ovog teksta nije samo u tome da prikazuje opšti raspad vrednosti, opštu krađu resursa i divljačku akumulaciju kapitala tako što se on otima od slabih i ,,prirodno" pripisuje jakima. Ovo bi, uostalom, bili motivi karakteristični za tekstove iz devedesetih. Savčićeva taj element korupcije i propadanja drži u pozadini a u prvi plan gura ,,male", prljave, do apsurda lokalizovane politike zatvorenih kolektiva u kojima se borba za vlast i komadić moći vodi bespoštedno, pretnjama, ucenama, ogovaranjem, spletkama, prevarama i ogoljenim prezirom koji šiklja iz građana što bi trebalo da umeju da se ponašaju bolje, plemenitije, da se sete kako uspeh i prosperitet kolektiva i njima treba da garantuje uspeh, prosperitet, zaštitu...
Glavni junak romana je muškarac, beogradski reditelj – uglavnom reklama i malih dokumentarnih filmova za koje mora da konstantno prolazi kroz zamorna moljakanja nadležnih institucija za finansijsku podršku – koji leži u bolnici, u komi. Iz njegove konfuzne, grozničave naracije na prvim stranama romana zaključujemo da on misli kako ga je pogodio metak u stomak, na ulici, potpuno nenadano, i da je u jednoj od beogradskih zdravstvenih ustanova priključen na aparate koji ga održavaju u životu. Protagonist, čije ime nikada nećemo saznati, ne može da se pomeri, ne može da govori niti da na bilo koji način signalizira da čuje i razume ljude oko sebe, uglavnom lekare i medicinske sestre koji, ignorišući ljudskost glavnog junaka i njegovih sapatnika u sobi, takođe prikačenih na veštačka pluća i intubiranih svom silom cevi koje treba da im obezbede vegetativnu egzistenciju dok nauka ne odradi svoju čaroliju, tokom svog radnih vremena imaju žustre, često posramljujuće neprijatne razgovore koji razotkrivaju svu banalnost smrti što se u svakom praktičnom smislu desila sem što je mašine još uvek ne priznaju, ali i života koji se vrte oko otuđivanja opreme, borbi za mesto načelnika institucije, grčevitih, posramljujućih erotskih epizoda na radnom mestu, poveravanja svoje intime ljudima kojima ne verujete ali su vam bliži od ljudi sa kojima živite...
Narativ o čoveku-zarobljenom-u-sopstvenom-telu je već napisan, više no jednom, a Trumbov Roman Johnny Got His Gun iz 1939. godine je referentni tekst koji je uspostavio mnoge filozofske elemente ovakvog pogleda na ljudsku egzistenciju i užasa koje taj pogled otkriva. Nina Savčić je toga više nego svesna i Istina o Mariji sebe izmešta korak ili dva ulevo, pletući mrežu mračne satire o ljudima koji egzistiraju tik uz ambis egzistencije što ga simbolizuje čovek koji može samo da čuje i samo da misli, pasiviziran do mere koja ga izdiže iznad uobičajenih ljudskih percepcija ispravnog i pogrešnog, trenutnog i večnog, ljudskog i animalnog, duhovnog i materijalnog.
Ono što Istina o Mariji, dakle, radi je da, pružajući svom protagonisti priliku i prostor za beskonačnu refleksiju, ali i komadić nade da će možda ipak uspeti da se probudi iz kome i transformiše iz organskog objekta u osobu sa sopstvom i delatnom suverenošću, dešavanja oko njega ne svede na puku pulpu ljudskog-odveć-ljudskog jebanja, svađanja, plakanja i recikliranja svakog dana iz početka, već ih transformiše u dramu u kojoj se stvari ZAISTA dešavaju, u kojoj se statusi likova apdejtuju a njihovi odnosi evoluiraju. Ili makar glavni junak evoluira svoje shvatanje ovih odnosa, ali i reevaluira sopstveni život.
Istina o Mariji utoliko ima više sličnosti sa onim čime se autorka bavila u U lancima nego sa njenim prvim romanom koji je bio pre svega smešten u interfejs osobe sa logosom i, mada prepun emocija i afekata, nije imao stvarni ljudski reflektor da se o njega te emocije i afekti odbiju i do čitaoca dođu u pročišćenoj, kristalizovanoj formi. U lancima je onda izveo trik kreiranja osobe koja će predstavljati opsesiju, praktično fetiš za glavnog junaka i mada on do kraja neće ništa URADITI, dovoljno je što će baciti senku na taj svoj objekt želje i u toj senci prepoznati sebe u meri dovoljnoj da se trgne.
Istina o Mariji, međutim, ide nekoliko koraka dalje, uzimajući egoističnog, na sebe usmerenog protagonistu ali ga spuštajući u trajan, formalizovan odnos sa titularnom Marijom a onda ga ostavljajući u sasvim pasiviziranom stanju tako da po prvi put dobije dovoljno vremena da o tom odnosu razmišlja, da na njegov dalji razvoj ne može da reaguje, da ne može da se odbrani naučenim kontranapadima, verbalnim pariranjima, pasivno-agresivnim epizodama povređenog (muškog) ega. I tu se onda dešava nešto neobično, čak i nešto plemenito.
I, dobro, dešava se sva sila malih, ljudskih epizoda, očajničkih edipovskih vapaja, seksualnih fetiša kojima nije vreme i mesto ali kojima, uostalom, nikada nije vreme i mesto a oni se nekako uvek tu zateknu, smešnih i tragičnih minijatura.
(https://i.imgur.com/flicEBW.png)
Neće ovaj glavni junak do kraja romana imati prostora za puno iskupljenje, čak možda ni za nekakav simbolički početak istog ali ovaj tekst je briljantan literarni alat koji čitaoca stavlja u istu poziciju sa glavnim junakom da se, teturajući se između halucinacija, komadića dijaloga koji se moraju tumačiti jer se ne mogu sasvim razumeti, samoispitivanja i samooptuživanja koji neumitno slede kada ste zatvoreni u ovakvom lavirintu, zapita je li kasno i ako nije, šta treba učiniti sledeće. Naravno, odgovori su individualni i možda su i svi pogrešni ali svaki odgovor je bolji od neodgovora, kao što je svaka preuzeta odgovornost bolja od neodgovornosti.
Istina o Mariji je istovremeno i pitak, tečan tekst i neprobojni zid slova koji će čitaoca malo uplašiti. Uterana od strane izdavača u ,,kompromis" da makar na svakoj strani ima barem po jedan odvojeni pasus, autorka je svejedno manifestno unutar svog omiljenog formata, pišući tekst koji hvata i ne pušta, koji nema poglavlja niti uredno odvojene celine, koji skokove u vremenu ne signalizira formatom nego košmarnom halucinacijom reči i slika, a promene prostora traumatičnim salatama boja i zvukova. Likovi imaju imena ili izmišljena imena onako kako im ih protagonist koji ih ne vidi i samo donekle čuje dodeljuje, i govore u rečenicama zaheftanim u same pasuse, samo uz dodatak imena govornika na kraju, presecanim refleksijama i opservacijama naratora.
Ovo, naravno, zahteva od čitaoca poseban napor i izvesnu meru odlučnosti da se probije kroz guste redove slova na svakoj stranici, grupisanih kao vojne formacije rešene da neprijatelju ne prepuste ni delić teritorije bez krvave borbe, ali Nina Savčić, kao i u prethodnim romanima, jezikom vlada poput nekakvog vrhunskog žonglera, pazeći da vas u svakom trenutku drži prilepljene za stranicu prikazom izbrušene veštine i zapanjene rizicima koje će prihvatati, da se njima igra i do kraja kreira nešto veličanstveno.
Istina o Mariji nije roman o korupciji društva koliko o korupciji pojedinca koja je gradivna ćelija korupcije društva. Opet, on nije ni roman o tome kako da ispravimo društvo koje se iskrivilo, deformisalo i odavno ne radi po fabričkim podešavanjima, ali ni roman o tome kako da (lako) ispravimo sebe. On je pre svega roman prepoznavanja tog ljudskog-odveć-ljudskog u ljudima oko nas, o spuštanju garda, puštanju ega da splasne, razumevanju da empatija, humanost, nesebičnost, borba za bližnje nisu karakteristika samo nekakvih mitskih ,,dobih osoba" već doslovno svakog od nas i da smo svi u ovome, voleli mi to ili ne, zajedno. I dobri i loši. Istovremeno.
Arhipelag će vam knjigu rado prodati na ovom mestu (https://www.arhipelag.rs/knjige/istina-o-mariji/) a promocija je predviđena za Mart.
(https://i.imgur.com/I5I6MJN.png)
Čitam 48 zakona moći izvesnog Greena. Razni komentatori pišu da je reč o psihopatskom delu, i doista ima tu elemenata zla i psihopatije. No sa druge strane, može pomoći u odbrani od manipulatora, a ponekad ako ste inače previše mekane duše nije loše poslušati koji zakon i drugačije se postaviti. Knjiga obiluje citatima i istorijskim pričama i rekao bih da je vredno (ne)delo.
Zapravo sam upravo pročitala ''Čudo u Poskokovoj Dragi'' Ante Tomića. Simpatična porodična komedija, ništa posebno niti naročito novo, mada relaksira. Četiri brata i tata udovac žive u vukojebini iznad Splita kao hajduci, uživaju u momačkom neredu sve dok im jednoga dana (uz malo sufliranje od strane svećenika) ne sine da je možda lepše sa ženama...
Ono što me je zaprepasilo je sveprisutno potenciranje mržnje prema Srbima i to kao društvena dogma, ne kao afinitet samog autora. :?
Krenuh da čitam Orkanske visove (imam neko staro izdanje, iz 70-ih) i zanimljivo već na prvoj stranici nisam iz prve uspeo da skontam dijalog (koji se vodi između novog stanara i vlasnika kuće). Reč je naime o tome da nisam dugo čitao klasike, odvikao sam se od zahtevnije vođenih dijaloga, što će reći - zaglupeo sam. Tužno i žalosno za nekoga ko od 7-e godine čita književnost.
Pročitao sam zbirku Savremena iranska kratka priča a koju je prošle godine izdala beogradska Geopoetika, potvrđujući još jednom da se nalazi na krvarećoj oštrici domaćeg izdavaštva sa spremnošću da skoči i zaroni u vode koje drugi verovatno s (komercijalnim) razlogom pažljivo zaobilaze. Pod uredničkom direkcijom Vladislava Bajca ovu je kolekciju priredio Aleksandar Dragović, prevodilac i urednik izdavaštva u Iranskom kulturnom centru u Beogradu, a prevode su, pored Dragovića radili Petar Janačković, Miloš Delić i Elvir Musić.
(https://i.imgur.com/OMoDcZs.jpeg)
Iranski kulturni centar radi u Srbiji od početka devedesetih, sa konstantnim prisustvom časopisa Nur (odnosno Svetlost) na našoj kulturnoj sceni. No, onako kako je Iran posložio svoje prioritete u komunikaciji sa svetom tako je i ovaj časopis sastavljen od različitih umetničkih, književnih, verskih, filozofskih i društvenih tema. Notabilno je da je tek 2018. godine jedan broj bio posvećen savremenoj iranskoj književnosti, a kao plod rada i zalaganja danas pokojnog Mohsana Solejmanija koji je od 2016. godine bio direktor Iranskog kulturnog centra. Ovo je išlo u korak sa trudom da Iran uveća svoju meku moć u svetu, kroz promociju njegove savremene kulture, a u kontrastu sa dotadašnjom praksom da je maltene jedina međunarodno poznata forma iranske književnosti bila didaktička poezija, u rasponu od srednjevekovnih radova pa do kraja devetnaestog veka.
U svom predgovoru za zbirku, Dragović i naglašava da je praktično do polovine devetnaestog veka u iranskoj književnosti dominirala tradicionalna forma: narodne skaske, didaktičke priče, bajke i istorijske sage o herojima. Kontrolisana od strane dvora i korišćena prevashodno kao amplifikator tradicionalnog identiteta ona je i, konsekventno, bila prilično razdvojena od onog što je bio svakodnevni život stanovništva u Iranu, kako tematski, tako i jezički.
Ustavna revolucija koje je u Iranu započela 1905. godine je bila veliki preokret ne samo za persijsko društvo već za praktično čitav islamski svet, sa suštinski prvim razlazom između društva i starog, feudalnog poretka što se desio nekoliko godina pre mladoturske reforme započete 1908. Ova društvena promena uvela je u Iran parlamentarizam, slobodu štampe i političke debate ali i uspostavila novi, moderniji nacionalni identitet, partikularno kao odgovor na eksploataciju i stalne pretnje od strane evropskih država koje su i bile jedan od glavnih uzročnika prevrata.
Paralelno sa tim je onda počela da se formira i nova iranska književnost, posebno kada je krenuo talas povratnika koji su studirali na evropskim univerzitetima i doneli persijskom društvu dah i energiju modernog života u kome su ekspresija i samoaktuelizacija doživljavani sve više kao pravo (pa i obaveza). ,,Zvanični" početak savremene iranske književnosti se može računati od 1922. godine kada je Mohamed Ali Džamalzade objavio zbirku šest kratkih priča pod naslovom Bilo jednom, gde je umesto tradicionalnog, kitnjastog, artificijelnog spisateljskog glasa on pisao modernim jezikom, a tematski se usredsredio na savremene teme pisane u realističkom maniru. Kontrast sa tradicionalnim pismom koje se još uvek bavilo mističnim bićima i bajkovitim parabolama bio je snažan i Džamalzadeova proza, duhovita, satirična, bez straha usredsređena na savremena društvena i politička pitanja pokrenuće prvi talas iranske savremene proze.
(https://i.imgur.com/4AwaR1y.jpeg)
Ova kolekcija se bavi trima velikim celinama u savremenom iranskom književnom korpusu, gde je prvi taj formativni period dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka sa piscima koji će pronalaziti novi jezik i starinske forme dekonstruisati i mutirati da ih prilagode modernom izrazu i interesovanjima. Drugi se tiče posleratnog perioda uobličavanja; Iran je, naravno, imao i prozni talas vezan za period proze pisane pod okupacijom između 1941. i 1953. godine kada je slabljenje centralne persijske vlasti značilo i procvat književne publicistike sa pet stotina časopisa koji su bili pokrenuti u ovom periodu i književnošću koja je bila naglašeno aktivistička, ali i sve više informisana o modernim trendovima u svetu, sa uticajem pisaca kao što su Hemingvej, Stajnbek ili Fokner, ali ovaj je književni korpus u zbirci zastupljen sa srazmerno malo građe. No, period uobličavanja koji je trajao od kraja okupacije i državnog udara kojim je dinastija Pahlavi došla na vlast 1953. godine, pa do islamske revolucije 1979. je značajno bogatije prezentiran i kako pričamo o vremenu u kome je šah imao mnoge poluge moći da ih koristi u učvršćivanju svoje vlasti – da ne pominjemo snažnu podršku velikih sila poput SAD i Ujedinjenog kraljevstva – ovo je bio i period u kome je iranska književnost morala da se prilagodi, tematski i izražajno, realnostima državne cenzure i političkog nadzora, pa je često nalazila ishodište u alegorijskom izražavanju, fokusiranju na lokalne, seoske teme i psihološkom portretisanju likova.
Naravno, poslednja velika celina je proza nastajala u periodu nakon islamske revolucije kojom je šah Mohamed Reza Pahlavi svrgnut a monarhistički režim zamenjen republikanskim uređenjem koje je, kao što znamo, i samo vrlo brzo postalo vrlo autoritarno i, sa protokom vremena i rastom iranskih regionalnih ambicija, te ratovanjima na bliskom istoku (uključujući iransko-irački rat iz osamdesetih, ekspanziju Islamske države itd.) skokovito doseglo pa verovatno i odavno prestiglo nivo represije što je karakterisao šahovu vladavinu i sedamdesetih godina prošlog veka podstakao persijski narod na pobunu. Notabilno, priče iz ovog perioda, svakako ne one zastupljene u ovoj zbirci, ne hvataju se u koštac sa pitanjem odnarođenog režima i rastuće islamističke represije, mada to ne znači da su u potpunosti lišene političke tematike. Opet, može se primetiti da savremena iranska priča u celini, dakle, kroz čitav period koji predstavlja ova knjiga – a koji zahvata gotovo stotinu godina – ima snažan alegorijski impuls i da su i u periodima kada je realističko pripovedanje najizraženije jednako prisutni i radovi u kojima je neizrečeno jednako važno kao i izrečeno – neretko i važnije – a čitalac treba da pogledom prolazi između i iza redova da bi obuhvatio sve slojeve značenja i pronađe ,,stvarne" poruke teksta.
Važnost ove zbirke je, čini mi se, neupitna; iranska književnost naprosto nije dostupna našem čitaocu u bilo kojoj značajnoj meri* i tek je poslednjih godina – notabilno nakon što je Iran bio počasni gost na beogradskom Sajmu knjiga 2016. godine – počelo sporadično objavljivanje savremenih iranskih radova kroz aktivnost Iranskog kulturnog centra. No, čak i letimičan pogled na sajt Centra pokazaće da se u dobroj meri radi o delima koja imaju propagandni karakter, sa slavljenjem islamske revolucije i njenih vođa ili prenošenjem mišljenja duhovnih uglednika savremenog Irana o nekim savremenim temama. Između njih se da naći i roman kao što je Farangis, Mahnaza Fatahija, a koji se bavi životom Farangis Hejdarpur, heroinom iranskih Kurda, mada se i njemu može pripisati ,,režimski" diskurs, imajući u vidu da slavi ulogu ove žene u ,,nametnutom" iransko-iračkom ratu.
Utoliko, Savremena iranska kratka priča je retka prilika da na Srpskom jeziku dobijemo priliku da čitamo prozu koju nije izabrao državni nameštenik – mada je verovatno Dragović, kao priređivač, morao da dobije zeleno svetlo za svoj izbor od strane nekog iznad njega u ,,strukturi" – i kod koje su estetska i čisto književna dimenzija značajno izraženije od ideološke.
*ako definiciju ,,našeg" čitaoca proširimo i na stanovnike Bosne i Hercegovine, onda je ona ipak dostupnija, sa češćim publikovanjem savremenih iranskih autora u prevodima u ovoj državi. I, radi pune informacije, vredi da dodamo da Geopoetika ima i objavljenih nekoliko romana iranskih pisaca.
(https://i.imgur.com/8tEbk4y.jpeg)
Takođe, mislim da je veoma značajno da se ukaže da je ovo izbor napravljen mukotrpnim radom, ručno i putem prolaska kroz obimnu građu, dakle, da u pitanju nije naprosto prevod već postojeće zbirke koja je urađena u Iranu. Ove priče uglavnom jesu već bile objavljene na našem jeziku, u pomenutom časopisu Nur: broj 74-75 iz 2017. godine (https://www.iran.rs/wp-content/uploads/2025/08/NUR-74-75-savremena-iranska-kratka-prica.pdf) je tematski bio posvećen upravo savremenoj iranskoj kratkoj priči, a broj 76 iz 2018. (https://www.iran.rs/wp-content/uploads/2025/08/21-pages-from-nur-76.pdf) se bavio satirom u savremenoj iranskoj priči, no već to da je trebalo sedam i osam godina da ovo dobije ,,pravo" književno izdanje svedoči koliko je moderna iranska književnost nepoznanica za domaćeg čitaoca i time i rizičan poslovni projekat na srpskom tržištu. A što je možda i neobično imajući u vidu da je iranski film srazmerno dobro poznat domaćim filmofilima i da su autori poput Kjarostamija, Madžidija i Panahija decenijama u redovnoj rotaciji (pokojnog) beogradskog festivala FEST, sa povremenim prodorom i u ,,pravi" bioskop.
Ono što karakteriše gotovo sve priče u ovoj zbirci je – bez obzira na period u kojem su pisane – je konciznost izraza i maltene univerzalno korišćeni ja-govor. Iranski autori u ovoj knjizi se, dakle, veoma verno drže nekakve klasične forme ,,pripovetke" u kojoj je centralni motiv jasan i izbačen u prvi plan, često već u samom naslovu priče i tekst služi tome da se on istraži kroz, čini se, minimalno neophodan broj reči. Ovo je, da za trenutak emitujem vrlo subjektivnu reakciju, strašno osvežavajuće za nekoga ko, kao ja, čita mnogo (apsolutno previše) savremenog žanrovskog štiva čiji autori dolaze iz drugačijih filozofskih perspektiva (i sa kurseva kreativnog pisanja) i kojima su ,,world building" i opširne karakterizacije ugrađene u stil i bez njih ne mogu da zamisle pisanje.
U kontrastu sa tim, većina autora u ovoj zbirci likove slika samo osnovnim, energičnim potezima, vezujući njihov karakter za temu priče i dopuštajući mu da evoluira samo u odnosu sa njom, dok su opisi ,,sveta" svedeni i efikasni, često vezani samo za evokativne motive i slike kao što su delovi odeće, karakteristična obuća, nabrajanja jela, mirisa itd. Dalje, značajan broj priča se ovde dešava u ,,realnom" vremenu, dakle, opisuju događaje unutar jedne fiksirane vremenske sekcije, bez temporalnih skokova ili nehronološke naracije, gde se psihološko stanje naratora i njegov odnos sa svetom onda ispituju unutar strogo omeđenog konteksta. Paradigmatičan primer za ovo je svakako Ja sam pogrešio Džafara Modaresa Sadekija, koja se cela dešava u grozničavim mislima konobara-novajlije koji tokom svog prvog radnog dana pokušava da pronađe način da bude uspešan u poslu i ostavi dobar utisak na goste. Vredi pomenuti i Potpis, priču Sejida Mehdija Šodžajija, dramaturga, novinara, pisca kratkih priča i romana poznatog po osobenom satiričnom izrazu a koji ovde, naprotiv, piše dugački monolog srednjoškolke čiji je otac poginuo u ratu i svrstan je u mučenike i koja, kroz retraumatizaciju kada joj nastavnica u školi traži očev potpis na svedočanstvu ima praktično mističnu viziju oca koji joj se obraća sa one strane granice između života i smrti.
(https://i.imgur.com/drbl9uP.jpeg)
No, čak i priče koje tretiraju periode od nekoliko dana, pa i nekoliko godina su pisane ekstremno ekonomičnim stilom gde je, na primer, Bandar Azali, priča Mustafe Mastura jedan zanimljivo modernistički koloplet tri narativa o tri različita života povezana naizgled slučajnim događajem, ali pre svega emocijama i njihovim sazrevanjima preko godina u kojima tri opisana para evoluiraju svoje odnose.
Mnoge od priča su naglašeno satirične: Primamo aktivne članove Sejeda Mira Fataha je sprdnja sa konceptom višestranačja koji je šah fingirao tokom pedesetih i šezdesetih pre nego što će u sedamdesetima i ozvaničiti jednopartijski sistem; Džamalzadeova Pečena guska, pak, kao najranija priča u zbirci, napisana pre stotinak godina, je tek prva koja se na satiričan način bavi specifičnim, ali sasvim prepoznatljivim i nama familijarnim, formama iranske malograđanštine. Lastiš, samo lastiš za pidžamu Farhada Hasanzadea je, recimo savremeniji pogled na ovu temu sa ocem koji vodi sina u supermarket prepun robe presrećan što ne mora da brine o kešu jer je konačno dobio platnu karticu a koja se onda na gotovo poetski, a svakako zanosom obeležen način opisuje kao životni apgrejd dostojan modernog čoveka što s pravom upućuje prezirne poglede nezapranim masama koje i dalje tegle novčanike sa gotovinom.
Duh koji luta gradom Aržanga Hatamija je, kao verovatno najnovija priča u zbirci* vragolasta satira koja nominalno priča vic o zagrobnom životu u kome duhovi preminulih gledaju televiziju i igraj se na Xbox-u, ali suštinski tretira teme koje su, čini se, univerzalne za savremenu srednju klasu u Iranu, u Srbiji, u SAD i tiču se finansijske impotentnosti, erodirajućeg vlasništva nad stambenim jedinicama, nemogućnosti pretakanja stečenog obrazovanja u posao koji će kroz prihode obezbediti egzistenciju, zasnivanje porodice, nekakav minimalan prosperitet koji su prethodne generacije s pravom uzimale zdravo za gotovo.
*nažalost, pored vrlo informativnog Dragovićevog predgovora i kvalitetnih beleški o piscima na kraju zbirke, moram da kritikujem za moje shvatanje neoprostiv previd da nigde u knjizi ne postoji informacija o tome kada je (i, evo, gde) koja priča prvi put publikovana
(https://i.imgur.com/NbYKFN8.jpeg)
Pominjanje američke konzole Xbox nije jedini momenat u kome se vidi da savremena iranska pripovetka ne reciklira nužno režimski narativ o Americi kao ,,velikom Satani" pa se u Tata će postati Jul Briner, recimo, kreira osnažujući, topli narativ o starijoj osobi koja zbog karcinoma prolazi nekoliko ciklusa hemoterapije, gde se američki glumac postavlja kao ideal džentlmenstva i šarma. Ovu priču je, da bude jasno, napisao Reza Saki, autor rođen godinu dana nakon islamske revolucije u Iranu.
Neke priče satiru kanališu kroz apsurdistički humor koji odustaje od ,,realističnog" diskursa, ali ih karakteriše disciplinovan pristup tekstu i rad unutar jasno postavljenih pravila. Bračni uslovi Kijumarsa Saberija je, recimo, hladno pripovedana humoreska o čoveku kome porodica žene sa kojom bi da stupi u brak ispostavlja veliki spisak uslova koje prvo mora da ispuni, samo da bi, kako prolaze godine, taj spisak postajao sve skromniji. No, ovo nije samo zluradi narativ o proizvodnji babadevojke već spretno korišćenje apsurda da se postignu komički efekti.
Još efektnije je Nerazmrsivo klupko Bahrama Sadekija u kome se čovek koji je fotografu platio da mu uradi nekoliko slika za dokumente suočava sa disocijacijom identiteta kada mu fotograf ponudi nekoliko slika drugih ljudi i insistira da on sam ne ume da razabere koja je on od svih tih osoba na slikama. Mojim fantastičkim senzibilitetima je takođe prijala Afrički papagaji Adnana Gurejfija koja kreira nešto između kafkijanske teskobne satire i modernog horora narativom gde sin bračnog para što čuva tuđe papagaje ptice počinje da hrani nestandardnom hranom, uključujući meso. Ovde je međugeneracijska tenzija i osećaj otuđenosti između roditelja i deteta, naravno, ,,pravi" sadržaj narativa, ali je i onaj površinski, o pticama koje mutiraju na patološke načine snažan i upečatljiv. Konačno, imamo i jednu satiričnu priču vezanu za duhovne i religijske autoritete, mada je Gde su mi cipele? Muhameda Reze Zaerija prevashodno podsmeh verskim vođama koje svoj aktivizam posmatraju kroz oportunističku koliko-sam-ja-tu-dobar prizmu. Naravno, Zaeri je čovek sa dubokim tragom u iranskoj kulturi i publicistici (bio je urednik i osnivač više uticajnih dnevnih listova, recimo) ali i aktivan učesnik verskog života poznat između ostalog i po tome da je pre nešto više od deset godina podigao dosta prašine svojim stavom da je teranje žena da nose hidžab pogrešno, kontraproduktivno i da nema utemeljenje u Kuranu, te da bi žene trebalo da hidžab nose voljno i ponosno, a ne da im se on nameće i da ih sila otuđuje od islama. U tom ključu treba posmatrati i ovu priču u kojoj vajni hadžija ispoljava samo narcističke i oportunističke impulse dok sprema svoj veliki govor pred publikom.
(https://i.imgur.com/ECpm5Kh.jpeg)
Surovo realistički diskurs je možda nešto što po definiciji očekujete od književnosti države koja je na filmu ovakav izraz prilično snažno učinila delom svog identiteta, i Savremena iranska kratka priča ne razočarava. Možda je samo u pitanju moja preferenca, ali smatram da su dve realističke, nesatiričke priče u ovoj zbirci, a koje su i među najdužima, i njeni vrhunci. Pre njih vredi pomenuti Ja sam ti ubio sina Ahmada Dehkana kao oporu, kajanjem i krivicom prožetu refleksiju na ratnu epizodu u kojoj iranski vojnik piše ocu mučenika što je sa njim bio u istoj jedinici tokom rata sa Irakom da mu saopšti istinu o tome kako je ovaj poginuo. Ova priča je nekakav logični nastavak hemingvejevsko-remarkovske (anti)ratne proze iz prve polovine prošlog veka, iznikao na specifičnom bliskoistočnom tlu.
No, Gospođa Nar i njeni sinovi, jedina priča koju je napisala žena u ovoj zbirci je, onda, metodičan, izvanredno detaljan a i dalje spretno kondenzovan narativ o iranskoj emigraciji, životu u dijaspori, susretu još uvek palanačkim neznanjem i sujeverjem ophrvane persijske provincije sa proverbijalnim belim svetom. Autorka Zohre Taraki Mokadam, mnogo poznatija pod spisateljskim pseudonimom Goli Taraki je rođena 1939. godine i obrazovana na zapadu i ona piše jednim zrelim, savremenim stilom vršeći nemilosrdnu ali nikako empatije lišenu disekciju iranskog nacionalnog identiteta, iranskog odnosa sa zapadom, iranskog ponosa u susretu sa nepoznatim.
Druga najbolja priča je za mene Kljuse, autora Hušanga Moradija Hermanija – jedina koja nije prethodno objavljena u časopisu Nur na srpskom jeziku – briljantni prikaz provincijske muke mladih muškaraca koji pokušavaju da pokrenu sopstveni biznis sa prodajom sveže izvorske vode. Pripovedana iz vizure mlađeg od njih ona je srceparajuć ali i vatrometno živ prikaz naivnosti dvojice dečaka, njihovih sukoba sa lokalnim siledžijama koji već drže ovo tržište, pa onda i patnji kroz koje prolazi stari konj pomenut u naslovu priče. Kako je meni književni ukus u dosta presudnoj meri formiran čitanjem Laze Lazarevića u osetljivom dobu, Kljuse mi je izazvalo strahovite emotivne i somatske reakcije i ostaće mi u sećanju dugo godina.
Savremena iranska kratka priča je, dakle nesumnjivo esencijalno štivo kao prvi, veoma važni korak u otvaranju korpusa savremene iranske književnosti široj čitalačkoj publici u Srbiji koja će, nadamo se, u neko dogledno vreme imati priliku da vidi i stvaralaštvo mlađih i marginalizovanijih iranskih autorki i autora. Uz dobar prevod i pristojnu opremu ovo je knjiga koja će, nadamo se, pomoći u razumevanju jedne velike kulture koju ovde, nažalost, dugo i predugo posmatramo kroz vrlo rigidne filtere ideologije (zapadnjačke i istočnjačke) i retko i razumemo njenu posebnost u odnosu na bliskoistočno okruženje, ali i njeno mesto u tapiseriji savremene svetske kulture. Dobar prvi korak za svakog ko želi da ga napravi, a knjigu direktno od Geopoetike možete naručiti ovde (https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1898/savremena-iranska-kratka-prica).
(https://i.imgur.com/bn6hrKw.jpeg)
Meho, lepo što daješ prikaz manje poznate književnosti.
Kad smo kod političke satire da prijavim da sam pročitao Lisica u kokošinjcu velikog Efraima Kišona. Ovde imamo klasičnog narcisoidnog političara koji odlazi u neko selo na periferiji Izraela na odmor. I đavo mu naravno ne da mira, pa krene da se meša u seoske odnose, odnosno da unosi zlu krv među meštane. Podseća malo na balkanske prilike i pisce koji su se bavili satirom.
Sada čitam Balzakovo delo "Priča o trinaestorici" (Histoire des Treize). Kao i većina ostalog što je pisao deo je ciklusa Ljudske komedije i opisuje odnose u Parizu - mladi plemić, zaljubljeni muž, neverna žena i krimos. Voleo bih sistematičnije da se posvetim "Ljudskoj komediji" ali se bojim da onda neću imati vremena za druge stvari. No, potražiću prvom prilikom u biblioteci još neko od njegovih poznatijih dela. Ovu knjižicu sam "maznuo" kada je mladi komšija izbacivao stare knjige. :evil: Izdanje je iz 50-ih ili 60-ih.
Reprizirao sam čuveni roman IDIOT Dostojevskog koga čitah još kao mladac, i sada tek vidim koliko tu ima nenamerne ekscentričnosti, pa i polu-imbecilnosti gotovo svih likova, te iskrivljene perspektive na realizam (ovo je blistav potpražni ekspresionizam) a povodom toga snimio sam osvrt pod imenom "Da li je Dostojevski loš pisac sapunica ili veliki umetnik" ne misleći da su sapunice same po sebi loše, nego da ih Dostojevski loše piše, ali paradoksalno iz takvog naboja nehotično dobija nešto veoma bizarnog kvaliteta
https://youtu.be/r5jGKNWFIyI
Ha, pa ti si baš na, ono, pravoj lektiri. Odlični izbori :| :| :|