ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Slobodno se kuražite i dalje, Mojtevideo je ipak sakato đubre. Priuštio sam sebi jutros Žikinu Šarenicu. Omamljen vozdizanjem iz kreveta (a kako inače drugačije) baš reko, da vidim šta to alkoholno podbuli Bjelja i kokainsko prosvetljeni Sergej imaju na ponudi. Žika šaren, Bjelja otečen, Sergej stoka kakva je oduvek i bila. A onda su počeli da me šamaraju insertima. Majko moja! Laka ti crna zemlja pa nećeš morati da se patiš još i u sledećih godinu dana sa ovakvom onanijom kad god uključiš TV. Gluma nisko prosečna, režija blatnjavo zamaskirana očitim arčenjem para poreskih obveznika kran švenkovima, da sve zaliči na 'svetski'. Muka, muka jedna. Bojao sam se da neću  po pitanju izrečenog a bez gledanja ni sekunde filma, morati sebi turiti taban u usta, ali sad mi je lakše. Ovde je ipak sve na svom mestu i baš kao što je očekivano. Odbojno drkeljisanje jednog još odbojnijeg lika. Fuj, fuj, fuj i pi u vodu, ovo je konačna smrt filma u Srbiji. Jeste. Bez gledanja i samo na osnovu nešto filmskih inserata. Odavno sam shvatio razliku između amaterizma i profanog diletantizma, neka hvala na pitanju, sit sam.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 25-12-2010, 16:41:51
režija blatnjavo zamaskirana očitim arčenjem para poreskih obveznika kran švenkovima

To će biti u drugom delu koji se tek snima.

Ali, pretpostavljam da je to neizostavni deo. Ovo je deo koji govori o nastanku tima sve do polaska u Urugvaj.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 25-12-2010, 16:41:51
Slobodno se kuražite i dalje, Mojtevideo je ipak sakato đubre. Priuštio sam sebi jutros Žikinu Šarenicu. Omamljen vozdizanjem iz kreveta (a kako inače drugačije) baš reko, da vidim šta to alkoholno podbuli Bjelja i kokainsko prosvetljeni Sergej imaju na ponudi. Žika šaren, Bjelja otečen, Sergej stoka kakva je oduvek i bila. A onda su počeli da me šamaraju insertima. Majko moja! Laka ti crna zemlja pa nećeš morati da se patiš još i u sledećih godinu dana sa ovakvom onanijom kad god uključiš TV. Gluma nisko prosečna, režija blatnjavo zamaskirana očitim arčenjem para poreskih obveznika kran švenkovima, da sve zaliči na 'svetski'. Muka, muka jedna. Bojao sam se da neću  po pitanju izrečenog a bez gledanja ni sekunde filma, morati sebi turiti taban u usta, ali sad mi je lakše. Ovde je ipak sve na svom mestu i baš kao što je očekivano. Odbojno drkeljisanje jednog još odbojnijeg lika. Fuj, fuj, fuj i pi u vodu, ovo je konačna smrt filma u Srbiji. Jeste. Bez gledanja i samo na osnovu nešto filmskih inserata. Odavno sam shvatio razliku između amaterizma i profanog diletantizma, neka hvala na pitanju, sit sam.

dovoljni su inserti da bi se videlo kakvo je djubre ovo sto zovu film veka i prekretnicu u srpskoj kinematografiji...

Montevideo ili Beli Beli Svet, pitanje je sad. Kom se carstu prikloniti...

@Госн Стево,
Није све у парама, има нечег и у идеји, осјећању дужности и још неким старомодним стварима. Па пошто сте одабрали слику Фелдмаршала за аватар, предлажем да се негдје домогнете филма "La Battaglia di El Alamein" Ђорђа Феронија.

Quote from: djvaso on 26-12-2010, 02:12:57
Није све у парама, има нечег и у идеји, осјећању дужности и још неким старомодним стварима.

Di se denuše šunke!? Mrsko mi da se kačim u posno prazno...grrr...

Prihvatam Bjeline intervencije

Vladimir Stanković, autor knjige po kojoj je snimljen film, kaže da mu je najupečatljiviji doživljaj s premijere onaj kada je Tirnanićeva ćerka Milošu Bikoviću, koji glumi njenog oca, dobacila: Ćao, ćale!


,,Montevideo" za pravu sliku o Srbiji: Vlada Stanković Foto ,,Intermedijanetvork"

Kad se film zavrti oko ,,najvažnije sporedne stvari na svetu", onda je to priča s velikim izgledima za uspeh. Svakako, kao i u fudbalu, mnogo šta zavisi od selektora, trenera, kapitena i vodećih igrača, a sudeći po ovacijama na premijeri filma ,,Montevideo, bog te video", rediteljski prvenac Dragana Bjelogrlića puniće bioskope širom Srbije, možda i šire.

Promocija filma o odlasku naše reprezentacije na Prvo svetsko prvenstvo u Montevideu 1930. povod je da razgovaramo s Vladimirom Stankovićem, autorom istoimene knjige po kojoj je snimljen film. Stanković, koga je direktor ovog projekta Zvonimir Šimunec nazvao ,,najboljim sportskim novinarom u Evropi", na ovaj način vratio je ,,dug" svojoj ,,prvoj ljubavi" (mada važi za ,,čoveka košarke", fudbal ga je oduvek najviše intrigirao).

– Posle onakve premijere u ,,Sava centru" srce mi je puno, a u moru lepih događaja koji su se zbili te večeri izdvojio bih jedan. Tirketova ćerka Gordana je usred gužve, pozdravljajući se sa glumcem Milošem Bikovićem, rekla: ,,Ćao, ćale!" Kad je ona uspela da se identifikuje sa glumcem koji glumi njenog oca (Aleksandar Tirnanić, jedan od naših najboljih predratnih fudbalera – prim. aut.), to svedoči koliko je film uspeo – kaže Vladimir Stanković, svedok desetine svetskih i evropskih šampionata u fudbalu i košarci, kao i nekoliko olimpijskih igara.

Stanković priznaje da je malo bio skeptičan kako će filmski umetnici da se odnose prema faktografiji, ali je na kraju s oduševljenjem prihvatio sve njihove ,,intervencije":

– U početku sam mislio da će umetnička sloboda ugroziti faktografiju, ali je sve ispalo izvanredno. To da li je Tirke debitovao u ovom ili onom mesecu za BSK i reprezentaciju Jugoslavije u krajnjem slučaju i nije bitno za poruku koju šalje ovaj film. Kad 4.000 ljudi onako pozdravi ekipu filma, onda niko nema pravo da bude sitničav.

Stanković podseća da se ideja o ovom projektu (pored knjige i dva filma, emitovaće se i serija od barem 15 epizoda) rodila u njegovoj glavi početkom 2007, kada ju je u Atini, na jednom ručku, izneo svom prijatelju, takođe poznatom novinaru Zvonimiru Šimunecu čiji je komentar bio kratak i nedvosmislen: ,,Smislio si genijalnu stvar". Ideja je zaokružena onog trenutka kada im se priključio direktor ,,Intermedijanetvorka" Dejan Petrović.

– Moram da naglasim da su neki i prepoznali i pomogli ovu ideju, a neki nisu. Posebno mi je drago kad čujem komentare, koji dominiraju, da ,,Montevideo" vraća veru u srpski film i da će vratiti publiku u bioskope. Svakako, ogromne zasluge za to pripadaju reditelju Draganu Bjelogrliću i svima koji su radili na filmu, od glumačkih bardova do debitanata o kojima će se tek pričati.

Krajem februara ekipa filma odlazi u Montevideo (Urugvaj) da bi nastavila snimanje drugog dela filma. Kompletan prvi deo odigrava se u Beogradu, a nastavak prati put Moše, Tirketa i drugova (tri dana vozom do Marseja i 18 brodom do Montevidea) na prvi mundijal i učešće na tom šampionatu na kome su zauzeli treće mesto.

Aleksandar Miletić

------------------------------------------------

Neobičan buket prva nagrada

Autori filma ,,Montevideo, bog te video" posle svog truda koji su uložili verovatno se nadaju i nagradama. Jedna je već stigla u prostorije ,,Intermedijanetvorka". U pitanju je neobičan buket ruža, bez potpisa. Neko je na originalan način rekao šta misli o filmu.


Politika

Svečano otvaranje bioskopa "Arena cineplex" u Novom Sadu, biće održano u sredu, 29. decembra, u 20h, kada će premijerno biti prikazan film "Montevideo, Bog te video".

Autori i članovi glumačke postave će se predstaviti novosadskoj publici nakon premijere.

MONTEVIDEO za sada ima 27 381 gledaoca. Ako imamo u vidu teškoće sa donošenjem kopija i sl. nije loše. Videćemo da liće do kraja godine uspeti da svrgne ŠIŠANJE sa mesta najgledanijeg srpskog filma u 2010. Čak i ako u tome uspe neće mu oduzeti titulu najgledanijeg antisrpskog filma.

Budalaština. Šišanje je ništa više do naličje vaše medalje. Ili, možda je obratno?! Cvrc.

Quote from: crippled_avenger on 27-12-2010, 19:56:36
MONTEVIDEO za sada ima 27 381 gledaoca. Ako imamo u vidu teškoće sa donošenjem kopija i sl. nije loše. Videćemo da liće do kraja godine uspeti da svrgne ŠIŠANJE sa mesta najgledanijeg srpskog filma u 2010. Čak i ako u tome uspe neće mu oduzeti titulu najgledanijeg antisrpskog filma.

socijala je nepobediva,ona se proteze izvan pojma,montevideo je verovatno gora socijala od zone zamfirove i slicnih tuga

 

Tamara Dragičević, Nina Janković i Danina Jeftić:
Slatki ukus devojačkih kolača
Mlade glumice koje su filmski debi ostvarile u aktuelnom hitu 'Montevideo, Bog te video', uverene su kako se prava gozba ne može zamisliti bez mašte, kvalitetnog vina ili rakije i deserta koji obroku daje završni šmek



Tri mlade glumice, debitantkinje u filmu "Montevideo, Bog te video", osim velike posvećenosti poslu, povezuje još jedna stvar - ljubav prema hrani. Danina Jeftić (24), Tamara Dragičević (21) i Nina Janković (22) priznaju da su zaista veliki gurmani i da pored raznih internacionalnih specijaliteta ipak najviše vole neprevaziđenu srpsku kuhinju.

- Najviše volim podvarak, kiseli kupus, sarme, pečenje, jagnjetinu pod sačem, dakle, jako tešku, pravu zimsku hranu - započinje Tamara sa nabrajanjem specijaliteta koje obožava.

Nina i Danina takođe vole sve te đakonije, ali u njihovim jelovnicima ipak ima i hrane koja nije baš tipično srpska.

- Volim kinesku kuhinju, piletinu i povrće, a iznad svega maminu domaću supu - otkriva Danina, dok su na Nininom jelovniku najčešće cezar salata, škampi i italijanski specijaliteti poput pice i makarona.

- Najviše volim da izmišljam recepte, te tako mogu da kažem kako umem da napravim makarone na sto načina - objašnjava Nina. - U stvari, to su makaroni sa najrazličitijim mogućim dodacima, poput pavlake ili ajvara. Tri izuzetno raspoložene mlade dame zaista imaju vrlo sličan ukus kada je u pitanju hrana, pa su se složile i u tome da sve uživaju u jako začinjenim obrocima.

http://www.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fwww.gloriamagazin.com%2FArticle.aspx%3FArticleID%3D537&h=88ab1

Ume Bjela da odabere...

Quote from: stakmen on 28-12-2010, 10:16:52

Quote from: crippled_avenger on 27-12-2010, 19:56:36
MONTEVIDEO za sada ima 27 381 gledaoca. Ako imamo u vidu teškoće sa donošenjem kopija i sl. nije loše. Videćemo da liće do kraja godine uspeti da svrgne ŠIŠANJE sa mesta najgledanijeg srpskog filma u 2010. Čak i ako u tome uspe neće mu oduzeti titulu najgledanijeg antisrpskog filma.

socijala je nepobediva,ona se proteze izvan pojma,montevideo je verovatno gora socijala od zone zamfirove i slicnih tuga

za nijansu bolja, imali su vise para da se cimaju oko scenografije...

MONTEVIDEO je mnogo bolji od Šotre, uzima ono što je kod Šotre dobro a eliminiše ono što nije. Uostalom, Šotra je bio odličan u VIŠE OD IGRE.

Šotra i Bjela imaju sličan cilj ali Bjela ipak to radi ubedljivije. Novac je do odgovora, dakako. Rekreacija epohe u Montevideu je bolja od onoga što je Šotra ponudio u Ranjenom orlu. Već to je veliki plus. Montevideo je izbrušeniji, zategnutiji, dorađeniji. Ali, Bjela ide i korak dalje. Bjelu pored ljubavnog zapleta interesuje još ponešto. Pre svega, postoji ta želja da film podiđe gledaočevom nacionalnom biću - ali na jedan fin način. Ovo je izrazito prosrpski filma ali nikada ne postaje pamflet.

Montevideo" se ,,širi" Srbijom
R. R. | 26. decembar 2010. 20:49 | Komentara: 0
Prvi rediteljski film Dragana Bjelogrlića počeo da se prikazuje u bioskopima širom Srbije. Romantični vremeplov o fudbalu na kartu više



POSLE glamurozne premijere u Sava centru i nezapamćenog oduševljenja publike, film "Montevideo, Bog te video", u režiji Dragana Bjelogrlića, po scenariju Srđana Dragojevića (uz asistenciju Ranka Božića, po motivima istoimene knjige sportskog novinara Vladimira Stankovića, i u produkciji kuće "Intermedija netvork"), započeo je bioskopski život i u gradovima Srbije, gde je njegovo prikazivanje dobilo razmere "epidemije".

Dan posle dve beogradske projekcije, ovaj romantični vremeplov u Srbiju pravih građanskih vrednosti, koja je zaista postojala između dva svetska rata, priči o fantastičnom dobu koje je imalo izuzetne fudbalere i ljude neverovatnih biografija, o podvigu naše reprezentacije na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine, prikazan je premijerno u hali "Čair" u Nišu, gde je film videlo 1.600 ljudi.



"ZAVEJANE" KOPIJE
ZBOG velikog nevremena u Evropi i usporenog avionskog saobraćaja, tokom proteklog vikenda iz Londona nisu stigle kopije filma, pa je "Montevideo, Bog te video" prikazivan u manjem broju bioskopskih sala u Srbiji, nego što je planirano. Kako "Novosti" saznaju od producentske kuće "Intermedija netvork", kopije bi trebalo da stignu u ponedeljak u Beograd.Naime, u saradnji sa lokalnim vlastima u Nišu, ali i u drugim gradovima u Srbiji, gde trenutno nema bioskopskih sala ili su male da prime sve zainteresovane gledaoce, producenti kuće "Intermedija netvork" postigli su dogovor da se film premijerno prikazuje u halama u kojima su tehnički uslovi zadovoljavajući. Tako su i Kragujevčani "Montevideo, Bog te video" gledali u hali "Šumadija sajam", mada tamo postoji bioskop, a film je do sada prikazan i u Sportskoj hali u Vranju, u bioskopu Doma kulture u Pirotu, dok će u Paraćinu (koji kao i Vranje nema bioskop), gledaoci ovu melodramu moći da vide večeras, u SRC "7. jul". U SRC ("Dubočica"), film će gledati i Leskovčani.




Zanimljivo je da će svečanom premijerom priče o legendarnim srpskim fudbalerima - Aleksandru Tirnaniću Tirketu, Blagoju Moši Marjanoviću, dr Milutinu Ivkoviću Milutincu...u sredu, 29. decembra, u Novom Sadu biti otvoren novi, najveći i najsavremeniji bioskop, "Arena cinepledž".




Distributer filma je "Sinestar", a glavne junake vremena kada se od fudbala nije živelo, ali se živelo za fudbal, igraju mladi glumci Petar Strugar, Miloš Biković, Viktor Savić, a tu su i Andrija Kuzmanović, Aleksandar Radojičić, Uroš Jovčić, Nenad Heraković, Ivan Zekić, Bojan Krivokapić, Rade Ćosić, Milan Nikitović, Aleksandar Filimonović. Glavnim ženskim likovima takođe se predstavlja nova generacija glumica - Nina Janković, Danina Jeftić i Tamara Dragićević, a tu je i narator priče, trinaestogodišnji Petar Vasić, koji igra ulogu malog Stanoja.

U glumačkoj ekipi koja ovih dana dobija nezapamćene ovacije i kritike, glavne likove igraju Sergej Trifunović, Vojin Ćetković, Nikola Đuričko, Anita Mančić, Nebojša Ilić, Branimir Brstina, Srđan Todorović, Slobodan - Boda Ninković, Marko Nikolić...


Novosti

Cinepledž Zakletva novom bioskopskom filmu

Pa da, to bi trebalo da se uradi. Da se grupa autora zakune da neće odroditi srpski film od srpske publike. Pošto je sada upravo tendencija da se napravi upravo to. Da se snimaju filmovi kojima zapravo nije cilj da se prikazuju u bioskopima.

Ne znam šta mi je? Složio sam se. Daj bože da su naše filmadžije shvatile da ne mogu da zarade na pljuvanju Srbije. Ameri to rade bolje. Sinoć sam gledao epizodu "Bones". Moj ljubimac Boroneaz se ispoveda kako je na Kosovu snajperovao srpskog generala Radića, zlotvora koji se bavio etničkim čišćenjem i ubio 232 nevine osobe! IZBRISAĆU GA SA SPISKA!

Quote from: crippled_avenger on 28-12-2010, 14:24:27
Pa da, to bi trebalo da se uradi. Da se grupa autora zakune da neće odroditi srpski film od srpske publike. Pošto je sada upravo tendencija da se napravi upravo to. Da se snimaju filmovi kojima zapravo nije cilj da se prikazuju u bioskopima.

čekaj malo
ovo je diskrepancija
pa zar nisi potpuno predano hvalio upravo te filmove?

Teško da iko može čiste savesti da hvali Miloša Brankovića. A taj je još i dobro postavljen. Ima ih hrpa koji su dobili pare a nisu isporučili ništa vredno gledanja, a kamo li kritikovanja. Zapravo, zakletvu bioskopskom filmu moraju prvo da polože direktori filmskih fondova. Bez para teško da će to ići.

Pingvine, to što se ja lično zalažem za film koji komunicira sa publikom ne znači da ne mogu da vidim vrednost u filmovima koji nisu za široku distribuciju. Ja sam naime spreman da prepoznam kvalitet i značaj i u onome što ne volim ili u čemu ne vidim sličnosti sa vlastitom poetikom.

Ali, što se mog rada tiče, ponosim se time da je praktično jedina vrlina mojih scenarističkih angažmana to što je u oba slučaja reč o masovno gledanim filmovima.

Quote from: scallop on 28-12-2010, 14:32:13
Ne znam šta mi je? Složio sam se. Daj bože da su naše filmadžije shvatile da ne mogu da zarade na pljuvanju Srbije. Ameri to rade bolje. Sinoć sam gledao epizodu "Bones". Moj ljubimac Boroneaz se ispoveda kako je na Kosovu snajperovao srpskog generala Radića, zlotvora koji se bavio etničkim čišćenjem i ubio 232 nevine osobe! IZBRISAĆU GA SA SPISKA!

Problem naših filmadžija je u tome što se oni ne samo nadaju da će zaraditi pljuvanjem Srbije nego pljuju svoju zemlju mnogo predanije od stranaca. Ako tome dodamo da pojedini srpski negativci u Holivudu imaju neku vrstu nesporne harizme, i to uporedimo sa mahom užasnim glumačkim kreacijama kod nas, sposobnost holivudskih glumaca da brane svoje likove čini te Srbe čak i pozitivnijim od onoga kako izgledaju u našem filmu.

U nekim slučajevima, Srbi čak bivaju i precenjeni, setimo se porodice Drazen u seriji 24.

Nisam baš sve razumeo, ali se meni da oprostiti. I ta porodica Drazen mi deluje više kao Zoskopatija. To što su naši spremni da iskrčme leš sopstvene keve podseća me na tragediju na Andima, ali imam utisak da bi oni tamo jeli radije nešto drugo da su samo mogli. Naši nemaju to opravdanje, pa ni da je vrhunska umetnost u pitanju.

u redu criple, možda je baš dobro biti tako 'objektivan', ali za sad mi se to čini nepotrebna gnjavaža, uskakanje u shizofrenu poziciju. po tom pitanju, ja sam staromodan: ono što ne volim niti mi je etički ili estetski blisko, znači ujedno da tom sadržaju odričem kvalitetu.

ps - uvjeren sam da je npr. film Šišanje daleko kvalitetniji od Brankovića ili SF. a to ću i provjeriti, čim se pojavi rip;)

Quote from: PingvinPatuljak on 28-12-2010, 15:14:39
ps - uvjeren sam da je npr. film Šišanje daleko kvalitetniji od Brankovića ili SF. a to ću i provjeriti, čim se pojavi rip;)

Daleko kvalitetnije od nule? Valjda.

Inače, u vezi diskusije sa prethodne strane, za mene je film umetnost čak i kad nema umetničku vrednost, a zabava je kad se jede, pije, pleše, šutira lopta, ide u aqua park...

a šta ako umetnik šutira loptu u aqua parku, recimo?

Onda je akvaler. Ili fudpolistga. Biraj!

Pingvine, problem je upravo u tome da kada se sagledava totalitet jedne kinematografije ključna je stvar prevazići pitanje šta voliš a šta ne.

Mi se ne nalazimo u poziciji da govorimo o kinematografiji nesagledivo velike produkcije i da smo samim tim osuđeni na to da u potpunosti možemo da mislimo samo jedan žanr. Mi imamo u ponudi deset filmova godišnje tako da srpsku kinematografiju svako ko se njome iole bavi prosto mora da pogleda u celosti tokom godine čak iako nema razvijene gledalačke navike.

Isto tako, mora da misli na koji način ta kinematografija u tih deset ostvarenja može da na najbolji način reprezentuje sve ono što postoji u njoj u autorskom, društvenom i svakom drugom smislu.

osnovni problem naših komisija koje odlučuju o finansiranju filmova nije u tome što su korumpirane već što ih ne čine ljudi koji su u stanju da pojme složenost zadatka koji je postavljen pred njih a to je da u šest filmova pomognutih na republici i tri pomognuta na gradu skupe sve ono što srpska kinematografija treba u jednoj godini da izbaci, dakle da ima i debitante, i stare autore, i nešto što je popularno i nešto što je artizam, i nešto što je angažovano i nešto što je eskapizam, i nešto globalno i nešto lokalno itd.

Tu je zapravo jako teško uopšte dokučiti kako to treba da se uradi i tu ukus zapravo čini manji deo posla. Međutim, kod nas, niko ko odlučuje o tim stvarima nažalost ni ne razmišlja o ozbiljnosti zadatka pred koji je postavljen. Otud se ne zna šta je gore, da li kad su potplaćeni, ili kad se vode svojim ukusom...

Izvinjavam se, ali koliko ja znam "Montevideo" je potpuno privatno finansiran film. Država ni dinara nije dala. Ako je već tako, neka ljudi snimaju šta hoće i kako hoće. Ja inače gotovo da ne gledam domaće filmove i serije, pa skoro sasvim sigurno neću ni ovaj, uzevši u obzir da se bavi fudbalom, koji me još manje zanima od domaće kinematografije, te nisam ni pobornik ni protivnik rečenog filma - ali veoma mi se dopada to što je reč o potpuno privatnom projektu koji izlazi pred publiku na potpuno komercijalnim osnovama. Rekao bih da je svakoj, pa i našoj kinematografiji potrebno malo više komercijale, a malo mahom neuspelih pokušaja snimanja velikih umetničkih dela.

Da, MONTEVIDEO nije finansirala država, barem ne u okviru ovih konkursa, ali nemojmo se zavaravati za film takvog obima potrebna je pomoć države, ako ne u formi dotacije Ministarstva a ono kroz činjenicu da će RTS recimo biti emiter serije i sl. Dakle, kod nas nema kinematografije bez državnih para izuzev izuzetaka koji potvrđuju pravilo kao što je SRPSKI FILM.

Prosto, mi se moramo pomiriti sa tim da srpske kinematografije nema bez pomoći države i svih teškoća koje borba za ta sredstva nosi.

Quote from: crippled_avenger on 28-12-2010, 20:25:35
Da, MONTEVIDEO nije finansirala država, barem ne u okviru ovih konkursa, ali nemojmo se zavaravati za film takvog obima potrebna je pomoć države, ako ne u formi dotacije Ministarstva a ono kroz činjenicu da će RTS recimo biti emiter serije i sl. Dakle, kod nas nema kinematografije bez državnih para izuzev izuzetaka koji potvrđuju pravilo kao što je SRPSKI FILM.

Prosto, mi se moramo pomiriti sa tim da srpske kinematografije nema bez pomoći države i svih teškoća koje borba za ta sredstva nosi.

Nisam siguran da sam saglasan sa tobom. Da, RTS hoće emitovati taj film u vidu serije, ali neće RTS to da radi zbog Tijanićevog milog i dobrog srca, nego zbog toga što će zaraditi pare na reklamama i privući gledanost. Ne vidim tu ama baš nikakvu pomoć. Po meni, pomoć je kada ti neko pomogne da nešto napraviš, a ne da ti posle toga omogući distribuciju. Dobar proizvod nađe svoje kupce. Hajde mi da vidimo kako će ići naplata para od RTSa a konto te serije, pa ćemo onda da pričamo o "pomoći" države. Moje iskustvo sa Ministarstvom kulture i trenutačnim ministrom jeste da većeg zlikovca i/ili nesposobnjakovića od Bradića nije bilo u istoriji srpske kulture, uključujući i Sinan-pašu - a to je već postignuće.

razumijem te ja, criple, ali ima tu jedna začkoljica.
naime, ja te ne promatram kao filmskog insajdera, kao čovjeka-koji-se-bavi-filmom, već kao meni dragog forumaša. e sad, to što si ti razapet između privatnog i javnog, zapravo te, kroz moju optiku gledano, dovodi u jednu shizofrenu poziciju. imaš taj balast gdje si javno, 'objektivno' određen ne kao osoba nego čak više institucija koja treba apstrahirati od svog cogita i djelovati u pravcu promocije srpske kinematografije itd. kao da simbolička mreža od tebe očekuje, ne da pričaš kao osoba cripl, nego institucija cripl. a ti si uvučen u tu međuigru i prihvaćaš je. recimo da ti godi i takav identitet, ta ti situacija laska: od tebe se očekuje...

s druge strane, ako uzmemo mene; od mene se ne očekuje ništa, ali zato imam komociju da vrednujem stvari potpuno iz pozicije 'ja'. i to potpuno volim, skroz sam nesuvremen. lacan kaže da sam lud, jer se neposredno identificiram sam sa sobom, onkraj simboličke mreže. fak lacan, kažem.

i to je ta začkoljica; ja te želim poštovati kao čovjeka, tvoj samobitak, a ti (s legitimnim pravom) mi često ponudiš svoju poziciju u mreži odnosa, tvoj identitet koji ti diktira društvo i onda iz takvog-tebe dolaze potpuno oprečni sudovi, kao što je gornja sporna izjava u kojoj ti takoreći negiraš onog-cripla-sa-topica-SF. kažem, razumijem to, ali kada bi bilo do mene da biram - onda bih htio cripla koji nije politički korektan, koji ne prevladava samog sebe, koji čekićari.

ali kako nije do mene da uređujem svijet, onda te prihvaćam kakav jesi, jer si mi još uvijek drag;)

Uspešan derbi istorijske angažovanosti i filmske šećerleme
Autor: Dragan Jovićević

Kakvo iznenađenje! Nesumnjivo su mnogi isto pomislili zatečeni postignutim rezultatom, ne slučajno sportskom terminologijom rečeno, prvog rediteljskog driblinga jednog od najpoznatijih glumaca srpskog filma, čija se karijera ravnomernim tempom proteže kroz čak četiri decenije, tokom kojih je ostavio značajan pečat na domaćoj filmskoj sceni, kako god on bio tumačen i doživljavan. Sada, na pragu pete decenije svog neumornog rada, Dragan Bjelogrlić isporučuje 140-minutni film ,,Montevideo, bog te video", u osnovi vrlo zanimljivu i dosad neiskorišćenu a laganu i lagodnu priču iz istorije stare Jugoslavije, prve polovine prošlog veka. Da budemo precizniji, priču o istoriji i začetku istorije fudbala u Srba, baš uoči čuvenog prvog Mundijala u Montevideu u Urugvaju 1930. godine, na kome se predstavila prva, vrlo zanimljiva generacija domaćih fudbalera.

Priča u osnovi nudi već dovoljno materijala za rad i razradu i nije čudo što je se latio upravo Dragan Bjelogrlić, nakon tolikog iskustva kako na filmu, tako i na televiziji i u pozorištu. Naime, poznajući njegov rad, interesovanja i htenja, Bjelogrlić je nesumnjivo zastupnik ideje i pokretač struje koja teži da u Srbiju ili srpski film svejedno dovede Holivud, u pravom smislu njegovog značenja. Prenošenje nikada ranije ispričane priče iz epohe, a opet dovoljno angažovane i melodramski zašećerene, pa poentirane da se pojavi baš u datom trenutku (Holivud bi na primer, priče sličnog sadržaja isporučio uoči katoličkog Božića na primer, dok se Bjelogrlić opredelio da svojim filmom obeleži 80-godišnjicu nastupa na Montevideu), ispostavilo se kao zicer za tako naizgled skup i ambiciozan film, kome ovi epiteti, u ovom slučaju, idu samo u korist.

A film koji smo dobili zapravo je uvod u priču o prvenstvu na kome je prvi put nastupila naša zemlja, među svega četiri ekipe sa Starog kontinenta, što tek treba da vidimo u godini pred nama, kada stiže nastavak filma. Uz podršku istorijske građe, te literarnog predloška Vladimira Stankovića i vrlo zanimljivog scenarija Srđana Dragojevića, Bjelogrlić koristi priču kako bi pre svega predstavio jedan mondenski Beograd iz tridesetih godina prošlog veka, zadivljujući u svojim čarima, koji je bio zaista značajna evropska prestonica tih godina, uoči najvećeg rata 20. veka. Tim Beogradom, tako magičnim i intrigantnim, u kome je čini se klupski život bio znatno interesantniji nego što je danas, šetala je impresivna galerija pojavno i društveno živopisnih likova. Tu činjenicu Bjelogrlić koristi kako bi stvorio visoku stilizaciju, u čemu je imao značajnu podršku direktora fotografije (Goran Volarević), scenografa (Nemanja Petrović) i kostimografa (Dragica Laušević). U njegovoj viziji, srpska prestonica je izgledala bolje nego Čikago tih godina, što nam je Holivud nebrojeno puta servirao. U to doba, muškarci su bili žestoki ili konzervativni, žene su bile lake ili potpuno neutralne, fudbaleri su bili mangupi ali i gospoda. Film za divno čudo ne podilazi potencijalnoj publici (što je čest manir komercijalnih filmova) već povlači paralele između onog vremena i današnjice, postavljajući se jasno kako u socijalnoj tako i u političkoj kritici, čime pokušava da ukaže na duboke korene svega onoga što nam se poslednjih godina dešavalo i što se dešava još uvek. Upravo su to i najinteresantniji dometi scenarija, rađenog inicijalno za televizijski serijal, zbog čega je povremeno dramaturški neujednačen, a povremeno razuđen sa dosta ponavljanja i povremenih propusta, što u drugoj polovini na momente ozbiljno koči priču tako dinamičnog ritma.

S druge strane, koliko god da je tehnička ekipa uradila svoj deo posla po najvišim standardima, film ipak ogromnim delom pripada izvođačkoj ekipi, tim mladim i neafirmisanim glumcima sa očitim potencijalima, koji su odlično uradili svoj deo posla. Iako bi bilo nepravedno izdvojiti tek par imena iz te velike podele koja je u dobroj meri podržana velikim imenima domaćeg glumišta, stiče se utisak da je Bjelogrlić, na sebi znalački način, uspeo da sa Milošem Bikovićem i Petrom Strugarom, tumačima likova Tirketa i Moše dvojice čuvenih srpskih fudbalskih asova, proizvede dosledne naslednike tandema kojeg je on činio svojevremeno sa Nikolom Kojom, samo ovoga puta za nove naraštaje. Ali ,,Montevideo" ipak nije ,,Zaboravljeni" za današnju dezorijentisanu generaciju. ,,Montevideo" je žanrovski jasno profilisan sportski film, sasvim dovoljno melodramski uokviren, društveno angažovan, biografski romansiran, istorijski potkovan i nacionalno prigodno (na granici prihvatljivog) obojen. Dakle, ovakve filmove jesmo gledali mnogo puta, ali ovog puta smo zaista zadovoljni što jedan takav pripada baš našoj kinematografiji.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/uspesan_derbi_istorijske_angazovanosti_i_filmske_secerleme.11.html?news_id=206409

Evo jedne procene štete nastale postojanjem srpske kinematografije u 2010. godini. Pošto je MONTEVIDEO centerpiece članka, mislim da je ovo prigodan topik

http://dobanevinosti.blogspot.com/2010/12/srpski-film-u-2010-inception-legacy.html

Montevideo" u sportskim halama Srbije
Pošto bioskopi ne rade, organizovane projekcije omogućene su
uz projektor visoke rezolucije, platno veličine 10x6 metara,
stereo zvuk i ozvučenje jačine dva kilovata



Novi domaći film ,,Montevideo, bog te video" Dragana Bjelogrlića
počeo je bioskopski život u Srbiji, a u onim gradovima
u kojima bioskopi ne rade, prikazuje se u sportskim halama.
U saradnji sa lokalnim vlastima pojedinih gradova u Srbiji
i producenata filma ,,Intermedija netvork", film će biti prikazivan
u halama u kojima su tehnički uslovi zadovoljavajući.

Prva projekcija van Beograda održana je u hali sportskog centra
,,Čair" u Nišu gde je film prikazan pred oko 1.600 posetilaca,
preksinoć je pred oko hiljadu gledalaca film prikazan na sajmu ,,Šumadija"
u Kragujevcu, a sutra uveče videće ga vranjanska publika i to
u lokalnoj sportskoj hali, jer bioskop u Vranju ne radi.

Bjelogrlićev film biće prikazan u Domu kulture u Pirotu (26. 12),
sportsko-rekreativnom centru ,,7. jul" u Paraćinu (27. 12),
SRC ,,Dubočica" u Leskovcu (28. 12),
a novosadska premijera filma biće održana 29. decembra
na otvaranju sinepleksa ,,Arena".

Organizovane projekcije po sportskim halama realizuju se
uz HD projektor visoke rezolucije, er-skrin, platno veličine 10x6 metara,
stereo zvuk i ozvučenje jačine dva kilovata, ističe za ,,Politiku"
Miroslav Mogorović, menadžer kampanje ,,Montevideo po Srbiji".
Mogorović dodaje da u ovoj organizovanoj kampanji
prikazivanja ,,Montevidea" po Srbiji radi petoro ljudi,
a da iznajmljivanje kompletne opreme po projekciji košta
oko 1.500 evra.

Želja producenata ,,Intermedija netvork" jeste da film vidi
što više gledalaca, pogotovu u gradovima u kojima su
filmske projekcije u mraku bioskope dvorane postale
mit prošlog vremena.
Prema podacima domaćih distributera, u Srbiji trenutno rade
74 bioskopa sa ukupno 114 ekrana. Dok Novosađani očekuju
prvi sinepleks sa šest sala, filmove trenutno gledaju
u bioskopu ,,Jadran" i sali na SRC ,,Spens", u Subotici rade dva bioskopa
od kojih jedan nosi ime Aleksandra Lifke –
pionira prikazivačke delatnosti na Balkanu,
a bioskopi ne rade u Zrenjaninu, Kikindi i Vršcu.

U centralnoj Srbiji, bioskopi ne rade u Kragujevcu, Požarevcu
i Gornjem Milanovcu, bioskop ,,Central" u Valjevu radi sporadično,
dok građani Kraljeva imaju moderno opremljen ,,Kvart", Užičani
imaju dva bioskopa, a u Čačku radi stari bioskop ,,Sutjeska".
Otvorenim bioskopskim salama mogu da se pohvale građani Jagodine,
Smedereva, Kruševca, pa čak i ekonomski urušenog Trstenika,
a za projekcije na velikom platnu uskraćeni su Požarevljani,
dok je bioskop ,,Zvezda" u Boru obnovljen i ponovo pušten
u rad srpskom premijerom filma ,,Beli beli svet".

Bioskopi ne rade u Novom Pazaru, Kuršumliji, i Nišu,
sem retkih projekcija u Domu vojske u gradu na Nišavi,
a ne predaju se sale u Pirotu i Leskovcu.

Prema sadašnjim procenama, bioskopska poseta u 2010.
iznosiće dva miliona gledalaca, što će biti za 17 odsto više nego 2009. godine.

I. Aranđelović

Miloš Biković o ulozi u filmu ,,Montevideo"

Zbog filma sam i fudbal naučio da igram 



Premijera domaćeg ostvarenja "Montevideo, Bog te video" je zakazana za 20. decembar u "Sava centru". Film koji govori o fudbalskim junacima iz 1930. godine je sniman u produkciji kuće "Intermedia Network", dok je režija poverena Draganu Bjelogrliću. Jednu od glavnih uloga tumači mladi glumac Miloš Biković u liku legendarnog fudbalera i selektora Aleksandra Tirnanića Tirketa.

Da li ste pogledali film i kakvi su vaši prvi utisci?
- Jesam i u početku sam bio u šoku. Bjela me je pitao o utiscima, a ja sam pričao toliko nepovezano da sam morao sutra da ga pozovem i sa sređenim utiscima kažem šta mislim. Malo sam čudan u tom pogledu - bavim se nekim stvarima koje drugi ljudi ne primećuju, a ne obraćam pažnju na neka evidentna pitanja. Trudim se da svoje mišljenje "odmerim" jer mi je ovo prvi film i zaista ne mogu da napravim distancu niti samokritiku. Jedino što mogu da kažem je da sam, iako znam priču, bio na ivici suza skoro ceo film.


Trenutno snimate drugi film "Montevideo, Bog te video". Da li odlazite u Urugvaj, gde se planira nastavak snimanja?
- Tu informaciju ne mogu da dam precizno, ali lično verujem da ćemo putovati, i to na proleće.



Po čemu ćete pamtiti prvu filmsku rolu?
- Po majstoru šminke Halidu koji, iako je radio sa najvećim filmskim figurama sveta, toliko ceni glumca, da meni koji sam niko i ništa, i mogu unuk da mu budem, donosi kafu (iako to nije njegov posao). Ja to, naravno, ne dozvoljavam, ali u tim njegovim pokušajima učim nešto što prevazilazi sve granice kolegijalnih odnosa. Pamtiću i po Bjeli, uz koga se osećate sigurno kao uz kapetana koji zna svaki talas preko koga prevodi brod. Naravno, i po svim tim divnim ljudima koji sa mnom tkaju dve godine svog života u taj projekat.


Pre početka snimanja filma ste trenirali fudbal. Ko vas je tada podučavao?
- Aleksandar Popović, Aleksandar Milenović i Dragan Daković. Ne samo da su kosu "izgubili" oko nas par "levonogih", nego su se trudili i da naprave timsku atmosferu. Naravno da i sada volimo da igramo samo što se retko uskladimo van snimanja. Među nama ima i poluprofesionalaca kao sto su Viktor, Aca, Andrija... A ja sam na proveri sposobnosti precrtan, i to crvenom olovkom.


Da li će ovaj film privući i one koji nisu ljubitelji "najvažnije sporedne stvari na svetu"?
- Nadam se. Ovo je pre svega priča o odrastanju, ljubavi, prijateljstvu, rivalstvu, izgubljenim vrednostima i fudbalu.


Koji savet profesora Dragana Petrovića Peleta ćete uvek pamtiti?
- Mnoge! Upisao bih FDU ponovo kod njega kada bih mogao. A da nisam lud (po tom pitanju) govori činjenica da bi cela moja klasa uradila to isto. Možda smo svi ludi? Ali žao nam je što se rastajemo. Jednom je rekao nekome sa klase: "Imate krizu identiteta? Ne, vi nemate krizu identiteta, jer nemate identitet. Morate prvo da ga steknete da bi ste mogli da imate krizu." Često nas savetuje da gradimo sebe i da mislimo o sebi, a ne na sebe.

  Neponovljivi
Aleksandar Tirnanić Tirke (15. 7. 1910, Krnjevo - 13. 12. 1992, Beograd), iako je bio najmlađi u timu (dan posle pobede nad Brazilom napunio je 19 godina), bio je jedan od najboljih na Svetskom prvenstvu u Montevideu. Za reprezentaciju je odigrao 50 utakmica i dao 12 golova. 



  Snimanje i intervjui
Da li vam je teže da snimate film ili da dajete svakodnevne intervjue?
- Uživam i u jednom i u drugom, samo uvek dolazi do zamora, pa makar radili i najdivniju stvar na svetu. U toku snimanja glumac troši svoje umne i duhovne resurse, tako isto i u intervjuima. Potreban mi je odmor, koji ću iskoristiti takođe u radu. Čitaću, gledaću filmove... i tako se "dopunit" da posle opet imam šta da ponudim.



 

 

Unuk slavnog fudbalera za ,,Blic"

Tirke je bio gospodin i lafčina


 

Unuk Aleksandra Tirnanića Tirketa, Uglješa Radosavljević, kaže da jedva čeka da pogleda priču o svom dedi.

- Osećaj je izvrstan... pun ponosa. Stalno sam, gledajući stare fotografije, slušajući dedina sećanja, zamišljao kako je sve to izgledalo tada, u predratnom Beogradu, na i Svetskom prvenstvu - priča Uglješa i dodaje:


- Najviše se sećam dedinih priča o pripremama na prekookeanskom brodu i njegovih utisaka o tada grandioznom stadionu u urugvajskoj prestonici... kao i onoj priči o policajcu koji je dodao loptu iz gol-auta (ali iz ,,prve ruke").


Tirketov unuk tvrdi da mu je deda živeo onako kako je i igrao fudbal - brzo, sa puno duha i šale, sa puno ljubavi prema svojoj porodici i drugarima.


- Svi koji su ga poznavali bar malo, od starih drugara do prodavaca sa "Kalenića", kad hoće nešto da mi kažu o njemu, uglavnom ne mogu a da ne kažu "...baš je bio gospodin i lafčina".


Inače, Uglješa otkriva da je kao dečak i sam trenirao fudbal.


- Jedanput, kad je video moje kopačke i fudbalsku loptu koju sam spremao za trening rekao je: "E moj ti, da sam ja u svoje vreme imao ovakve cipele i loptu..." Moj brat i ja smo uvek osećali neku privlačnu silu prema fudbalu i dan-danas redovno rekreativno ga igramo. D. D.

Nina Janković: Za sada sam sama sebi najbolji kreator

Lepa glumica otkrila nam je koji su njeni favoriti kada je reč o knjigama, filmovima, garederobi, kozmetici...





Naj knjiga
Moja preporuka je remek delo Oskara Vajlda ,,Slika Dorijana Greja", koje poručuje da čovek ne može promeniti svoju prošlost, a da mora platiti za svoja nedela.



Naj film
,,Dobro da bolje ne može biti", zbog fenomenalne glume Džeka Nikolsona, koji je 1997. godine za tu ulogu dobio nagradu Osakar, u kategoriji najbolji glavni glumac.



Naj muzika
Volim da slušam domaći rok, a da se opuštam uz ,,Nouvelle Vague".



Naj restoran
Omiljeni mi je svaki restoran koji nudi dobru Cesar salatu.

Naj dokoličarenje
Slobodno vreme najradije provodima sa mojim prijateljicama Miom i Oljom, uz dobru kafu i trač partiju.



Naj putovanje
Moja preporuka je Turska, pre svega Istanbul. To je predivan grad specifičan po spoju dve civilizacije i kulture, u kojem se na svakom koraku može videti neverovatno mnogo kontrasta.



Naj garderoba
Pri izboru garderobe, najvažnije mi je da se u tome dobro osećam. Najčešće nosim haljine kojih - samim tim - ima najviše u mom ormaru.



Naj asesoar
Ono bez čega ne mogu da zamislim izlazak su torbe svih boja i oblika, kao i zanimljiv i neobičan sat oko vrata ili na ruci.



Naj nakit
Volim unikatni nakit, a najradije biram upečatljive minđuše.



Naj frajer
Moj izbor je glumac Hayden Christensen, jer me podseća na princa iz bajke, kakvog sam zamišljala kao mala.



Naj kreator
Za sada sam sama sebi najbolji kreator. (smeh)



Naj parfem
Moj omiljeni parfem je ,,Euphoria", Calvin Klein.


Eva Čubrović

A za sitne duše koje prozivaju Bjelu
da su mu građani Srbije finansirali film
preko državne kase,evo najboljeg demantija:


BJELOGRLIĆ DUGUJE ZA GREJANJE POLA MILIONA DINARA

Popularni glumac i producent samo za grejanje duguje više od 446.000 dinara, računi za struju polako se gomilaju

BEOGRAD - Bjelini računi su odavno u crvenom!
Od 5,2 milijarde dinara duga za grejanje, koliko potražuju Beogradske elektrane od potrošača u glavnom gradu, čak 446.000 dinara otpada na - Dragana Bjelogrlića!

Prema podacima do kojih je Kurir došao, poznati glumac i producent, koji završava snimanje filma i serije ,,Montevideo, bog te video", za grejanje u stanovima u centru Beograda duguje više od 4.000 evra.

Osim računa za grejanje, koji Bjelogrlić već dugo nije platio, polako mu se sabiraju i dugovanja za električnu energiju! Sitni, doduše: poznati glumac u ovom trenutku duguje oko 20.000 dinara za ,,svetlo". Pri tom, za televizijsku pretplatu duguje 3.000 dinara!
Milica Paunović, osoba zadužena za odnose s javnošću u ,,Infostanu", nije mogla da potvrdi informaciju Kurira:

- Najveći dug za grejanje biće poznat tek naredne nedelje, s obzirom na to da je analiza podataka u toku. Međutim, čak i da su vaši navodi o dugovanju gospodina Bjelogrlića tačni, ja vam to, prema zakonu o zaštiti podataka ličnosti, ne mogu reći. Kad naša analiza bude gotova, mi ćemo samo saopštiti iznos koji najveći dužnik ima, ali nećemo dati privatne podatke - ime, prezime i opštinu u kojoj dužnik živi.

Ekipa Kurira

Dugovanja za grejanje

Dug za stambeni prostor         3,8 milijardi
Dug za poslovni prostor         1,4 milijarde
Dug republičkih ustanova         više od 200 miliona
Dug objekata Vlade         oko 60 miliona
Dug Dragana Bjelogrlića         446.158 dinara
Stopa naplate od građana         80 odsto


Dugovanja za struju

Dugovanja po domaćinstvima    6 milijardi
Dugovanja po privredi         8 milijardi
Dug Dragana Bjelogrlića         19.447,7 dinara
Utuženo         20.000 korisnika
Pred isključenjem         30.000 korisnika
Nalozi za isključenje         5.000

SMS Kurira

Bjelogrlića smo tokom jučerašnjeg dana više puta zvali kako bi nam potvrdio ili demantovao podatke do kojih smo došli. Nije se javljao. Poslali smo mu i poruku. Nije odgovorio.

Samo mi nije jasno, ako drzava nije dala ni dinara, u sta nikako ne mogu da poverujem, kako onda se se baneri raznih ministarstava, medju kojima je i kulture, vrte na naslovnici sajta filma?

Quote from: namsey on 29-12-2010, 23:29:40
Samo mi nije jasno, ako drzava nije dala ni dinara, u sta nikako ne mogu da poverujem, kako onda se se baneri raznih ministarstava, medju kojima je i kulture, vrte na naslovnici sajta filma?

To već ne znam, ali sasvim sigurno znam da pare nisu dali.

Quote from: Nightflier on 30-12-2010, 00:04:30

Quote from: namsey on 29-12-2010, 23:29:40
Samo mi nije jasno, ako drzava nije dala ni dinara, u sta nikako ne mogu da poverujem, kako onda se se baneri raznih ministarstava, medju kojima je i kulture, vrte na naslovnici sajta filma?

To već ne znam, ali sasvim sigurno znam da pare nisu dali.

dosta kontradiktornosti oko finansiranja filma...

Quote from: namsey on 30-12-2010, 00:17:32

Quote from: Nightflier on 30-12-2010, 00:04:30

Quote from: namsey on 29-12-2010, 23:29:40
Samo mi nije jasno, ako drzava nije dala ni dinara, u sta nikako ne mogu da poverujem, kako onda se se baneri raznih ministarstava, medju kojima je i kulture, vrte na naslovnici sajta filma?

To već ne znam, ali sasvim sigurno znam da pare nisu dali.

dosta kontradiktornosti oko finansiranja filma...

Pa dobro, nek ti bude. Ja ih ne vidim. Kao što rekoh, onoliko me zabole i za film i kako će proći da li ga država plaća ili ne plaća i, budući da je domaći, za mene je po difoltu dosadan itd. Kažem ono što sam čuo još malo pa konju iz usta, što bi rekli braća Anglosaksonci.

Quote from: Nightflier on 30-12-2010, 00:04:30

Quote from: namsey on 29-12-2010, 23:29:40
Samo mi nije jasno, ako drzava nije dala ni dinara, u sta nikako ne mogu da poverujem, kako onda se se baneri raznih ministarstava, medju kojima je i kulture, vrte na naslovnici sajta filma?

To već ne znam, ali sasvim sigurno znam da pare nisu dali.

Mda... A nas resto je sisalo tatu.

Quote from: Nightflier on 30-12-2010, 00:24:04

Quote from: namsey on 30-12-2010, 00:17:32

Quote from: Nightflier on 30-12-2010, 00:04:30

Quote from: namsey on 29-12-2010, 23:29:40
Samo mi nije jasno, ako drzava nije dala ni dinara, u sta nikako ne mogu da poverujem, kako onda se se baneri raznih ministarstava, medju kojima je i kulture, vrte na naslovnici sajta filma?

To već ne znam, ali sasvim sigurno znam da pare nisu dali.

dosta kontradiktornosti oko finansiranja filma...

Pa dobro, nek ti bude. Ja ih ne vidim. Kao što rekoh, onoliko me zabole i za film i kako će proći da li ga država plaća ili ne plaća i, budući da je domaći, za mene je po difoltu dosadan itd. Kažem ono što sam čuo još malo pa konju iz usta, što bi rekli braća Anglosaksonci.

Rotirajuci baneri su u pitanju.

eo slichica

Pa čekaj, a šta fali ako je Ministarstvo dalo pare? Mislim, daju i davaće za razne gluposti. Ako je ova država finansirala Olega vala preživećemo kad plati i jedan lep film.

Simke tebra, procitaj Ghoulov tekst...

http://ljudska_splacina.com/2010/12/montevideo-bog-te-video-2010.html

He,he,dobar je dobar,mislio sam da će mu dati peticu,al se na pola teksta predomislio.