ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nešto nisam siguran da su u Elvisovo vreme Elvisa crnci smatrali mesijom na način na koji ga je bela srednja klasa videla. Uvažavam ja tvoju ljubav ka ikonama ali nije možda dobro da zato što si ti voleo ono o čemu su svi pričali smatraš da je to tada nužno bilo najbolje a da posle nije postojalo ništa dobro...

Ne kažem da danas ne postoji dobra muzika, samo gde je?
Za razliku od onda, danas neko drugi određuje kad će gde i kome da se servira.
Ono što je bilo karakteristično za to doba je činjenica da se očekivalo i dobijalo čudo, a danas se to ne dešava na tako otvoren način.

Kad dans ideš na neki "veliki" koncert, tačno znaš šta ti sleduje. Bio sam i video i više nikad nisam išao, jer su mi oni na bini, od kojih sam očekivao ludu svirku, stalno sugerisali sranje tipa "We are having fun, are we having fun, yes we are having fun" i tako u beskraj. Osećao sam se kao vuk među ovcama - svi su se ludo zabavljali a ja sam se iznervirao i pokupio se ko pokiso...

Ama, zar ti ne razumeš da je problem u tome što si trideset godina stariji?? Čuda se i danas događaju samo mi ili nismo tu da ih vidimo, ili kad ih vidimo ne razumemo ih ili ako i razumemo, ne osećamo se isto kao kad smo čuda viđali po prvi put... Simpl ez.

Zapa je bio taj koji je mnogo eksperimentisao. Nekad je to bilo izuzetno, nekad kao muzika za crtaće
Muzičari su bili toliko dobri da su bili svak za sebe, žanr za sebe.
To danas nije moguće...
Danas nema Velikih Umetnika.


Frank Zappa - Muffin Man

Quote from: Lord Kufer on 18-01-2011, 12:29:56
Moram da ti kažem da me ovo (Guns of Navarone) ni izbliza ne dodiruje kao No Woman No Cry...

Quote from: Lord KuferOno što sam naučio da cenim je sklonjeno, šutnuto ustranu.

Ali onda ovde pričamo o "sviđalizmu". Tako mogu da kažem, daj mi bilo koju pesmu UK Subsa, čak i najgoru, pre bilo koje pesme Emersona, Lejka i Palmera koji su mi neopisivi smarači. Stiff Little Fingers pre The Cream. Uvek. Rani Discharge pre svega odsviranog od '65 do '75. Itd.

S druge strane, moguće je reći da je Guns of Navarone svetska kulturna baština, muzička tema koja je izašla iz okvira filma i postala hit, više puta obrađivan na razne načine, gde je to što tebe više dodiruje No Woman No Cry od manjeg značaja. Eto, ako već raspravljamo o tome šta se kome sviđa, meni ta pesma ne bi bila u prvih deset Marlijevih. Odokativno, nisam pravio listu, pa da budem siguran.

Quote from: Meho Krljic on 18-01-2011, 12:49:43
Ama, zar ti ne razumeš da je problem u tome što si trideset godina stariji?? Čuda se i danas događaju samo mi ili nismo tu da ih vidimo, ili kad ih vidimo ne razumemo ih ili ako i razumemo, ne osećamo se isto kao kad smo čuda viđali po prvi put... Simpl ez.

Ćisto bi volo da mi objasniš kako ti dopireš do čuda? Gde ih nalaziš?
Ja ih nešto ne vidim i pokušavam da saznam kojim sad kanalima treba da se šunjam pa da nađem nešto što prevazilazi ono što sam već video.
Nije normalno da se ostane na onome od pre 40 godina, treba da se stvar razvija. Samo - gde?
Jer ovo što viđam na ovom forumu i drugde, ta nova produkcija s beskrajne produkcione trake nema blage veze s mozgom. Dakle, gde, uputi me molim te.

No Woman no Cry je pesma o kontekstu, koji je o beznadežnom sukobu sistema i ličnosti. To je on uradio kako valja.
Topovi s Navarona su potpuno druga stvar i nemaju taj lični odnos. Ne kažem da to ne može da se sluša, ali neće te stegnuti u duši...

Nema veze s tvojim mozgom, ne znaci da nema s necijim drugim, je ono sto ce ti sad Meho po n-ti pu ponoviti verovatno.

Džone Rejnoldse, kada govorimo o sviđalizmu, tu se radi o postavljanju filtera, koji neke delove spektra izbacuje iz percepcije.

Ono što mene zanima je kada posmatram, ili slušam bez filtera - tada otpada sve ono što je definisano kategorijama, čitav sistem kategorija otpada. Ostaje čista energija.

Ono što ima energije u sebi obavezno mi se sviđa, bez obzira na to da li se radi o Pergoleziju, Wagneru ili Kick Ass Rokenrolu ili čak Popu, pošto i tu ponekad ima energetskih protuberanci.

Guns of Navarone su dopadljivi, ali nisu energični. Tu im je veliki minus, a No Woman no Cry je čista energija, kao i druge Marlijeve stvari, kao Egzidos ili Bafalo Soldier i još druge.

Cenjeni Meho, Cenjeni Rejnoldse & Cenjeni Jape, zaista bi trebalo da pročitate neke od mnogih objavljenih knjiga iz pera Lorda Kufera, pogotovo kolekcije njegovih kritičkih eseja o književnosti u doba globalnog konzumerizma.

Iskreno me boli što ste tako beznadežno van sinka sa hipsterskom produkcijom domaće fantastike i filozofije uopšte.

Pa, sistem nije hteo ni Nikolu Teslu da primi kako treba jer nije mogao da postavi merač i naplaćivač energije. Radi se o istom principu. Svako ko unese previše energije mora biti uništen na bilo koji način: drogama, opsesivnošću, grubom silom (Elvis, Majkl Džekson su ti dobri primeri za to). Čim je Elvis postao politički angažovan, počeo s pesmicama o Getu i nepravdi, sjeban je. Gledaj samo šta su uradili od Džeksona, kako je jadno završio... I on i Elvis su nadrljali od "lekova"...

Kuferu, mozes ti do sutra, ali ja tvog ljubljenog Bob Marleya ne bih ni stapom, a kamoli cd - playerom.

...izvin'te na trolovanju, nejake mi Njujerz Rezolušns...  

Naravno, neki traže utočište od oluje

Bob Marley - Stir it up

A da probas s Wolfmotherom? Oni su, skup s tobom, zapali u 60&70-ima.

Woman - Wolfmother

Ja se, naravno, slazem s Mikeom:

Mike Patton Puts Wolfmother In Their Place

Anti heroes - Fuck hollywood

Quote from: Lord Kufer on 18-01-2011, 12:53:32

Quote from: Meho Krljic on 18-01-2011, 12:49:43
Ama, zar ti ne razumeš da je problem u tome što si trideset godina stariji?? Čuda se i danas događaju samo mi ili nismo tu da ih vidimo, ili kad ih vidimo ne razumemo ih ili ako i razumemo, ne osećamo se isto kao kad smo čuda viđali po prvi put... Simpl ez.

Ćisto bi volo da mi objasniš kako ti dopireš do čuda? Gde ih nalaziš?

Uglavnom nalaze ona mene. Imaš milijardu blogova na Internetu koji se bave muzikom, od kojih se mnogi bave "čudnijom" muzikom ako ti je ona zanimljiva. Imaš last.fm koji ti pomaže da saznaš o stvarima i čuješ ih brže nego bilo koji radio. Imaš usred Beograda dva festivala koji svake godine dovode krem "drugačije" muzike. Imaš novine (The Wire, na primer). Imaš JuTjub. Imaš Fejsbuk imaš MajSpejs. Ono što možda nemaš je vremena i volje, što svima u našim godinama postaje problem.

Ovo je mnogo bolje od Navarona.... a ima i crnce koji pevaju

Ry Cooder - Jesus On The Mainline

Quote from: Meho Krljic on 18-01-2011, 13:18:58

Quote from: Lord Kufer on 18-01-2011, 12:53:32

Quote from: Meho Krljic on 18-01-2011, 12:49:43
Ama, zar ti ne razumeš da je problem u tome što si trideset godina stariji?? Čuda se i danas događaju samo mi ili nismo tu da ih vidimo, ili kad ih vidimo ne razumemo ih ili ako i razumemo, ne osećamo se isto kao kad smo čuda viđali po prvi put... Simpl ez.

Ćisto bi volo da mi objasniš kako ti dopireš do čuda? Gde ih nalaziš?

Uglavnom nalaze ona mene. Imaš milijardu blogova na Internetu koji se bave muzikom, od kojih se mnogi bave "čudnijom" muzikom ako ti je ona zanimljiva. Imaš last.fm koji ti pomaže da saznaš o stvarima i čuješ ih brže nego bilo koji radio. Imaš usred Beograda dva festivala koji svake godine dovode krem "drugačije" muzike. Imaš novine (The Wire, na primer). Imaš JuTjub. Imaš Fejsbuk imaš MajSpejs. Ono što možda nemaš je vremena i volje, što svima u našim godinama postaje problem.

Pa to i kažem, čoveče. U jednom trenutku je čudo samo probilo kroz sistem i nisi morao da tražiš po budžacima i da gubiš vreme.

Danas ti serviraju svakakva sranja, a prave bisere mora da kopaš u rudnicima.

Zar ne vidiš razliku?

Anti-Flag, "School of Assassins"

Sirotinja ide u vojsku...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 18-01-2011, 13:17:28
Anti heroes - Fuck hollywood

Ovo mu dođe ko 3 minuta mržnje.
Više sam sklon Pankrtima ili Nini Hagen, naročito njojzi

Opet Kinezi hakuju...

A Billy, fuckin', Idolu? 

Quote from: Lord Kufer on 18-01-2011, 13:21:00

Quote from: Meho Krljic on 18-01-2011, 13:18:58

Quote from: Lord Kufer on 18-01-2011, 12:53:32

Quote from: Meho Krljic on 18-01-2011, 12:49:43
Ama, zar ti ne razumeš da je problem u tome što si trideset godina stariji?? Čuda se i danas događaju samo mi ili nismo tu da ih vidimo, ili kad ih vidimo ne razumemo ih ili ako i razumemo, ne osećamo se isto kao kad smo čuda viđali po prvi put... Simpl ez.

Ćisto bi volo da mi objasniš kako ti dopireš do čuda? Gde ih nalaziš?

Uglavnom nalaze ona mene. Imaš milijardu blogova na Internetu koji se bave muzikom, od kojih se mnogi bave "čudnijom" muzikom ako ti je ona zanimljiva. Imaš last.fm koji ti pomaže da saznaš o stvarima i čuješ ih brže nego bilo koji radio. Imaš usred Beograda dva festivala koji svake godine dovode krem "drugačije" muzike. Imaš novine (The Wire, na primer). Imaš JuTjub. Imaš Fejsbuk imaš MajSpejs. Ono što možda nemaš je vremena i volje, što svima u našim godinama postaje problem.

Pa to i kažem, čoveče. U jednom trenutku je čudo samo probilo kroz sistem i nisi morao da tražiš po budžacima i da gubiš vreme.

Danas ti serviraju svakakva sranja, a prave bisere mora da kopaš u rudnicima.

Zar ne vidiš razliku?

Pa, ne, nego pokušavam da naglasim da je razlika u tome da si TI za Elvisa čuo BAŠ posredstvom tog istog sistema i pošto si bio mlad i lako te je bilo zavjesti sada on ima posebno mesto u tvom srcu. Da si pre Elvisa kroz taj isti sistem imao prlike da čuješ za Hanka Williamsa ili Willieja Dixona ili Blind Lemon Jeffersona ili Grama Parsonsa ili Captaina Beefhearta danas bi pričao o njima sa sjajem u očima. Ali nisi. Jer nisu bili u sistemu na isti način.

NOFX - Franco Un-American

Quote from: Meho Krljic on 18-01-2011, 13:36:45
Hanka Williamsa

Protopankera. 

Deda je bio igrač.

Za Elvisa sam čuo kad sam imao 6 godina ,)
U Jugoslaviji je bio veoma gust filter, morali smo da se davijamo, nabavljamo ploče iz Švajcarske ili drugih zemalja, znali smo šta se događa, ali nije se moglo dobaviti. Na FEST-u je prikazan WoodstockŠto se mene tiče, osetan je pad kvalitetne produkcije već krajem sedamdesetih. Taj talas se istutnjao, krenuli su video-spotovi, rokenrol je potisnut sa glavnih scena. Rokenrol je otvorio silne mogućnosti, ali je bio suviše izvan kontrole i ciljna grupa suviše mala. Eto to je sistemski tako rešeno. Bilo je tu i dosta grubosti...

Sada, putem Interneta, mogu da otkrivam one koji su tada bili aktivni ali meni nepoznati. Naravno, čineći to - kršim zakone kopirajta i slična sranja. Stvar će ići u tom pravcu, tu će sistem da krpi dupe i da traži načine da posisa još malo krvi.

Pa, eto, dakle, mogao si da vidiš samo ono što ti je posredovano kroz institucije sistema. QED.

Rokenrol je možda potisnut sa glavnih scena, ali srećom, stigao nam je hip-hop da popuni prazninu. 

Quote from: Meho Krljic on 18-01-2011, 13:47:49

... stigao nam je hip-hop da popuni prazninu. 

E, jupi!

Mc5 - Ramblin Rose

Tako treba!
Napalm u ranu zoru


Jimi Hendrix - Maui - Voodoo Child + Drum Solo + Fire

Death - Rock-N-Roll Victim

Dead Kennedys-Holiday In Cambodia

Virtual Zeppelin... izvanredno
Ovaj tip ima dosta priloga, čak postoji grupa koja veoma dobro svira na način Led Zeppelina...
Hoću reći - energično.

Communication Breakdown

Husker Du-It's Not Funny Anymore

 

Screeching Weasel - I Hate Led Zeppelin

(Iako ja zapravo volim LZ)

Što kažu reperi, čovek je OBJASNIO:

Jello Biafra & DOA LIVE - Full Metal Jackoff

Konspiratolog, vesnik apokalipse i što je najvažnije, sumraka Zapadnog sveta. Nije mi krivo što ga nisam gledao u Beogradu, pošto mislim da posle ove saradnje i pesme koja zatvara jedan od najboljih HC albuma ikad snimljenih može samo da (se) ponavlja i zeza se.

Da, dobar je džrkof. S druge strane, na kraju albuma sa Gvantanamo Medicinskom Školom, kao i na kraju koncerta imaš sičnu (mada kraću) pesmu koja na neki način izlazi iz okvira "poezije" i predstavlja neku vrstu manifesta. Dok se Džrkof više bavi sociopolitičkom analizom, u I won't Give Up fokus je na samom Biafri i obrazložeju zašto i dalje radi to što radi i dokle misli. Ima tu neke ljepote.

Inače, te manifestne pesme je započeo sa Stars & Stripes of Corruption i meni je ta pesma bila dosta draga u svoje vreme.  Mislim, u njoj se traži i legalizacija heroina, pa kako da je ne volim...

Sad bi trebalo kao Kufer da kukas kako godinu dana nakon sto je drugi Bush seo u Belu kucu nije bilo ovakvih baja, pesama i muzike koji bi ovako kritikovali establishment. Krajem osamdesetih je sve to bilo bolje, ponoviti se nece...

EDIT: Upade Meho.

Ma, gde bre, kritika je bilo ONOLIKO. Neke od njih su čak bile i vredne slušanja. Retke, ali našlo se. A imo si i druge, poput Radioheada na primer 

Ne znam, meni se I Won't Give Up čini kao nešto fejk, kao pokušaj koraka unazad ne bi li potom hodao stazama koje je sam utabao.

S druge strane, potpuno si u pravu da Stars and Stripes of Corruption treba posmatrati kao Full Metal Jackoff part 1, ali je ova druga došla kasnije i muzički je efektnija, s ahtepiskom slikom urbanog pakla (I go in the black van with no windows and a chimney puffing smoke) sjajno uklopljenom u opis mraka američke politike. Dovoljno da je čini superiornijom.

To kritikovanje establišmenta na ovakav način, kao i Moorovo, ne vredi pet para. To su adolescentske fore.

Jedino što stvarno može da se uradi je da se ode što dalje od njih - daleko im lepa kuća. Koliko god je moguće.

Quote from: John Reynolds on 18-01-2011, 16:31:18
Ne znam, meni se I Won't Give Up čini kao nešto fejk, kao pokušaj koraka unazad ne bi li potom hodao stazama koje je sam utabao.

Poštujem.

Quote from: Lord Kufer on 18-01-2011, 16:34:43
To kritikovanje establišmenta na ovakav način, kao i Moorovo, ne vredi pet para. To su adolescentske fore.

Jedino što stvarno može da se uradi je da se ode što dalje od njih - daleko im lepa kuća. Koliko god je moguće.

Ali to su sasvim odvojene stvari. Kritikovanje je jedno. Odlazak daleko je nešto potpuno drugo. U jednom slučaju u teoriji pokušavaš da iniciraš socijalnu promenu, u drugom odustaješ od socijalnog sasvim. Mislim, ne vidim zašto porediti takve dve aktivnosti.

Socijalnih promena je puna istorija...

Neučestvovanje je pravo rešenje. Naravno, to nije istorijsko rešenje već lično.

... ali najgore je silno učestvovati a ništa pametno ne doprineti...

Ja sam tu najboljiji primer. 

Naravno, naravno...
(eh, da mi je imati 10% tvojih karma poena...  )

Kažem, zaređalo. Ko voli ili bar može da podnese Majretov vokal, evo noviteta, Roger Miret & The Disasters - Gotta Get Up Now:

http://www.mediafire.com/?gm6bb16r5t22jpt

Na tragu onoga što rade Dvejn Piters i Majk Nes, ono nešto od Amerike što još uvek može da prođe kao simpatično, s korenima u vremenima pre nego što je potpuno prigrlila svoj imidž Imperije Zla. Muzički, u pitanju je nerazblaženi američki stritpank, tako da ste upozoreni.