ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa hajde. Ali od početka. Dakle, mislim da smo se dogovorili da prvo probamo na zadatu temu. Libeat, ovde ima smao dve stvari od onih koje sam zadao. Nema serijskog ubice, a to mi je osnova. Oni zadacu nisu bili da odabereš JEDNOG OD NJIH, nego da u priču uklopiš SVE što sam zadao.

I nema oralnog seksa, osim ako ne računaš ono sa decom. Dakle, da podsetim - oralni seks je ona vrsta odnosa u kojoj jedna osoba zadovoljava drugu tako što koristi usta i usnu duplju za stimulisanje genitalija osobe sa kojom ima seks. Dakle, može li iko od vaših likova staviti taj kurac u usta ili staviti jezik na pičku? Ne mora opis, ne mora vulgarno, ali da znamo da se desilo ili da se dešava.

Okej, hajmo sada ovako, natrpano i bez reda.

Libeat, ja nisam kockar, to je mislim jedan od retkih poroka koji me je zaobišao i malo sam šta razumeo. Lepo je imati detalje, ali moraš imati na umu da će priču čitati i ljudi kojima kazino nije blizak i koji ne kapiraju rulet (ako je to to) i onda bi neko ibjašnjenje uz detalje dobro došlo.

Detalji kockanja jesu lepa stvar, ali ovde nekako stoje sami po sebi, a mislim da si više pažnje posvetila njima nego detaljima glavnog junaka. Mi o njegovom unutrašnjem stanju znamo samo na osnovu opisa "tečnog zlata" i "motornog ulja". Dobro, ja jesam glup, ali nisam skapirao, osim što sam pretpostavio da je zlato gušće i da sporije teče, a mogla si tako nešto da pomeneš, tipa "krv mu je tekla sporo kao rastopljeno zlato".

Čini mi se da je, medjutim, glavni problem sama kompozicija priče. Imaš nejasan uvod, koji hvata čitaoca nepripremljenog i tera ga posle da se sam "snalazi", što ne mora biti loše, ali ovde se dešava da se snalazi po tehnikalijama koje ne bi trebalo da skreću pažnju na sebe. Ne osećamo jasno krivu Djordjeve drame. Meni i sada nije jasno (velika je verovatnoća da je to zato što sam ja glup, bez zezanja) kakav je to čovek u pitanju. Samim tim što malo znamo o njegovom unutrašnjem stanju, teško možemo da osetimo koliko je težak njegov pad na kraju. "On stalno stavlja na devet, sada nije i izgubio je sve" treba da bude samo sredstvo kojim ćeš izazvati reakciju ili katarzu junaka, a ne da bude detalj koji će ostati praktično bez bilo kakve reakcije.

Vidim da nisi odustala od mučenja, ali ovde se to slabo oseća.

Osim toga, stil mi se malo ne svidja, ali to nije ništa strašno, kao ni lektura koja treba da se obavi.

Kad mi padne još nešto napamet, zapisaću.

Drfe, evo opet sam pročitao priču i sada moram da kažem da mi nije jasno šta se desilo na kraju. A bogami, ni šta ni kako se desilo. Da li je zver odvojeni entitet od pandura, kao i brat? Evo, prve dve konkretne stvari koje bih voleo da se promene su - da ne bude samo jedan narator i da se vremenski jasnije raščlani priča. Ne znam da li se sve dešava u roku od sat vremena ili nekoliko dana. Ako bi postojao neki neutralni narator u trećem licu, naprimer, jasnije bi nam bilo šta se dešava i kako se dešava. Osim ako ti nije namera bila da se igraš čitaocima, ali u tom slučaju čitaoci ne ostaju u zbunu zbog samih dešavanja, već zbog nejasnoće pripovedanja. To jest, ne čitaoci, ja, pošto je to možda samo moj problem.

I voleo bih kada bi poizbacivao dobar deo reči, to jest bar za jedan deo izbacio gomilu opisa i vizuelnih sintagmi koje mene ovde opterećuju. Možda je moj problem što ja od tebe očekujem nešto bliže klasičnom horor/trileru.

Od konkretnih predloga osim gornjih, pre lika počni sa nekim bekgraundom da mi znamo da postoji serijski ubica i pre njegove rečenice u kojoj nije jasno sasvim da li je serijski ili masovni i koliko često ubija. Jasno definiši mistični element - da li je zver prava zver i ubija zato što je demonsko biće ili je zver samo percepcija junaka. Ako je to neznanje sastavni deo priče, onda malo rastereti ostatak priče od stila bremenitog živopisnim opisima.

A. Biće još, ali me zanima šta za sad imaš da kažeš.

Quotesada moram da kažem da mi nije jasno šta se desilo na kraju

Posto je zver zamishljen kao nejak i umishljen, kao slugicica zla s omedjenim  atributima, pandur je ukapirao da je dovoljan shamar i magicni smej.

Vaistinu se mora pojasniti zver; za kratez od price cinilo se da je puna kapa.

QuoteDa li je zver odvojeni entitet od pandura, kao i brat

brat je odvojen samo senkom, dimenzijom. E, to nije opisano. Mota mi se po ludari da pojacam bolji zivotni izbor sladoledzije, i blagu zavist junakovu.

Ako cemo shiriti, a morace izgleda, zver jeste poseban entitet. Stvorena/rodjena da potvrdjuje zlo koje bi se i tako desilo.

Ako hocu da razradim njeno beslovesno kretanje senkama i zamrzavanje vremena, onda joj moram dopisati istoriju.

Ako mu ga dam po zveri, Bobi i ribicica moraju dobiti prostor.

Cini mi se da bi i tajno drustvo PGC (narocita panduracija) i odnos sa regularnim snagama valjalo definisati. Eto slatke teorije zavere iz momenta.

Sto se jezika tice, probaj/te.

Predlozicu sinopsis. Sacekacu josh primedbi i zelja.

Odlično! Odlično, svidja mi se! Tako možeš i odraditi zver, koja tripuje da je veliko zlo i da radi zli posao i teroriše smrtnike, a pandur shvati da je ono jedno ništa u tom trenutku. Lepo, skroz.

Pandur možda ne mora da bude iz posebnog odeljenja, može samo da saradjuje sa njima. Može, dakle, da bude neki luzer/loner, ako ćemo po kanonima. Ako hoćeš više prostora za Bobija, onda neće biti samo detalj. A trebalo bi razjasniti i zašto junak šutira Bobija.

Što se tiče jezika, gde su ti medje? voleo bih da vidim kako izgleda kostur price samo sa neophodnim recima, da vidim strukturu, pa onda da predlažem stil.

(Moram priznati da ovo sve što radimo mi deluje blesavo suludo i da sam potpuno oduševljen i da blago ne verujem gde smo i kako smo!)

Quote from: "Lurd"Što se tiče jezika, gde su ti medje? voleo bih da vidim kako izgleda kostur price samo sa neophodnim recima, da vidim strukturu, pa onda da predlažem stil.

(Moram priznati da ovo sve što radimo mi deluje blesavo suludo i da sam potpuno oduševljen i da blago ne verujem gde smo i kako smo!)

Samo mirno, kao da nikom nista ne dugujes.
Tako ce i biti: slozicu sinopsis i ponuditi sedam stilova. Ovo nije kurcenje, hocu da se igram a ne da se zanosim ko muda u kosca.

Quote from: "Lurd"Pa hajde. Ali od početka. Dakle, mislim da smo se dogovorili da prvo probamo na zadatu temu. Libeat, ovde ima smao dve stvari od onih koje sam zadao. Nema serijskog ubice, a to mi je osnova. Oni zadacu nisu bili da odabereš JEDNOG OD NJIH, nego da u priču uklopiš SVE što sam zadao.  

a ko je ovo rekao??

QuoteOkej, drf. Evo nekoliko zelja, pa ti vidi kako i sta moze.

- urbana sredina
- serijski ubica
- osecaj jeze, paranoje i visceralnog uzasa
- oralni seks
- poremecaj percepcije realnosti

Ako nesto moze, ja bih voleo, ako ne, spreman sa za svaku vrstu dogovora.

KO JE OVO REK'O, PITAM????

Okej.
Razmisliću.
(Al' ne verujem da će moći.    )

Ja reko! Ali sam posle i porekao. Zato se i ne ljutim i ne gadjam te lubenicama i paprikama. Samo sam naglasio.  

Nego, šta kažeš za ovo ostalo?

Pa, ostalo ima smisla.

a i  opako je.

Mislim, stvarno je challenge sve to što predlažeš.

brate mili, možeš li ti zamisliš ovog mog sirotog đorđa pri felaciju? Bah!

To znači da bi trebalo neko drugi da se oralno ovajdi.

Ali ko?

Pit-bos, inspektor...

Ne mora felacio, može i kunilignus. A možda nije loše kao jedna epizoda koja bi još bolje pokazala njegov karakter.

Quote from: "Lurd"Ne mora felacio, može i kunilignus. A možda nije loše kao jedna epizoda koja bi još bolje pokazala njegov karakter.

Naravno, naravno...baš nešto razmišljam kako je upravo oralni seks žešća karakterna prizma.  

A šta? Kao nije? Naročito ako lik pruža "uslugu"? Samo malo definišeš odnos sa primaocem i eto ti karakterizacije odmah.

Ne vredi, Li, jedno od nas dvoje ce morati da mu udovolji.
Ajde da malo privodimo kraju sugestije, pa da srocim sinopsis.
Sutra cu, ako Bog i Mladjen daju, na Rzav (RS), jednu od Konjskih reka.
Znaci, mogao bih prekosutra da to napravim.
Ima li jos zelja? Lurd jeste dobinik, ali ostali nisu gubitnici.

E ne može to tek tako, ja još uvek razmišljam o Lurdovim zahtevima. čekam da se konsolidujem sa svim ovim seksualnim prohtevima, pa ću tek onda da se bacim na tebe, Fipo.  

OK, Li. Sacekacu tvoj iznenadni napad. Onda, u subotu cu malo da te deljem i, ako stignem, pozabavim se sa ove dve price izvan teme.

Okej.
ti sutra dobro opali po pecaroškom zen-budizmu pa da vidimo šta sve od ovog može da ispadne.

Evo malo, Li:

*svidja mi se hodajuće pripovedanje, i sve to dobro ide do kraja prve runde, uspešne;

*čini mi se nužnom scena sa luzerom, poniženim do beskraja, od kog Pit Bos i Kockarnica ništa više ne mogu izvući. Đorđe, naravno, sve to već zna; u spidu ne registruje šta se sa nesrećom događa. Možda pre rečenice "Đorđe prezire to praznoverje..."?

*dok čeka da mu se duh vrati i obznani, neko razmišljanje, sećanje; ako hoćeš da udovoljiš Lurdu, nek mašta/evocira Irenino kuraženje ustima;

*ovo geografsko poimanje brojeva mi je novo i zgodno je;

*napisao sam ono o kockanju s nebom (geografskom) jer nisam ukačio iz momenta da nema šta da kaže drugom sebi; opet, ne mogu da izbacim iz ludare tu scenu;

A ti mi odgovori. Šta. Misliš.

I još:
imala si ynimljivih misli upakovanih lepo. Ova mi je srce pričeČ

QuoteNa debelom tepihu Salon Privea još uvek drhture molitve upućene nekom odsutnom, bespomoćnom bogu - molitve isuviše lagane da potonu u magmu zemlje, isuviše teške da se ikad vinu u nebesa.

Jako me podsetilo na "nadamnom se nebo zatvorilo, ne prima mi plača ni molitve..." ali to neću reći - Vladika nije podoban ovih dana.

To bo bilo, sem privatnih osećanja, i stanje tog Đorđevog duha: o nebu i ne mašta, oni odozdo ga samo gledaju...

Najvažnije: dobra je to priča. U jednom dahu, pravo iz stomaka.Pročitao sam previše tesanih priča koje zveče prazninom. Tebi je stalo.

godclone - ponedeljak noć. Armagedda sledeći.
Nisam vas zaboravio, jedostavno, iz mog ugla ima više rada oko vaših priča. (Nije to ništa strašno, nemoj da se prepadate. Uzzdobru volju, mogu se dognati)

Uzela me je pod ruku, okokoćenog, i u pet koraka sprovela do auta parkiranog tu mesecima. Veoma tamnih stakala. Piše: Škoda Felacio. Da ne veruješ. Bipnula je alarmom, otvorila i smandrljala na zadnje sedište.
Pitao sam se o senkama, o Bobiju, o njoj i pandurskoj etici.
Pitao sam se o bednoj Zveri kadroj da hodi kroz svetove, gasi svetla i zamrzava kadar.
Zaplesala tamno bojenim noktima po preponama, pa niže, pa više; kad je stigla do dela otkrivenog sunećenjem, ništa se više nisam pitao. Noktima je sipala male gromove.
Mora da sam je stenjanjem navodio u pravi smer, u pravi ritam. Jer, kako bi znala?
Dugmad su se otkopčala, gaće same spale. Možda i preko glave.
U svetlu munja, videla ga je u prepunoj meri i svideo joj se, mnogo više od Rumenka. U očima sjaj različit od hemijskog, usne nekako punije, ruka užurbanija.
Poljubila je sam vrh, s poštovanjem a vrelo, i umalo... Uuuh, umalo... Zastala je, obuhvatila glavić ovlaš, tek da me udar prodje. Da sam hteo, mali pokret je bio dovoljan da se prospem po presvlakama boje tudjinske krvi.
Kad se uverila da sam dva cm od ekstaze, kružno je zaplesala jezikom, pa poče!
Je li to tehnika gutača mačeva, Dubokog grla ili neka treća, ne znam. I za sebe nisam znao. Kako bih onda primetio da se prepletene senke preslažu, da se sve vraća u neki red?
Kliza, oblizuje, noktima grebucka; ubrzava kako se to mora da bih arlauknuo kada kucne čas; kliza, a brat moj blizanac, jedinac inače, već prodaje sladoled u drugačijem okružju; obliz-dva uz malo zubića - Bobi laje gde mu se sviđa; kliz i nokti i ja krenuh u urlanje, u vrtlog koji me baci u moj svet.
Kako li će kući sva isprskana?

Mato Bubanj, zaista!!!!
C,c,c...e pa, kod mene neće biti poetike. Ni malo. Biće vulgarno i brutalno, samo da ti napravim kontrast.

Quote from: "drf"I još:
Ova mi je srce pričeČ

QuoteNa debelom tepihu Salon Privea još uvek drhture molitve upućene nekom odsutnom, bespomoćnom bogu - molitve isuviše lagane da potonu u magmu zemlje, isuviše teške da se ikad vinu u nebesa.

Jako me podsetilo na "nadamnom se nebo zatvorilo, ne prima mi plača ni molitve..." ali to neću reći - Vladika nije podoban ovih dana.

To bo bilo, sem privatnih osećanja, i stanje tog Đorđevog duha: o nebu i ne mašta, oni odozdo ga samo gledaju...

Eh, ne kažu uzalud da se upravo ateistima Bog najlakše uvuče u metafore. Ali ta misao u celosti zvuči ovako:

Na debelom tepihu Salon Privea još uvek drhture molitve upućene nekom odsutnom, bespomoćnom bogu - molitve isuviše lagane da potonu u magmu zemlje, isuviše teške da se ikad vinu u nebesa.
Đorđe ih gazi.

Nakon toga, ja zaista nemam više šta da kažem o njegovom unutrašnjem stanju, Fipo. Niti želim niti umem. Ako ovo samo po sebi nije dosta, jebiga, sve ostalo što skrpim biće antiklimaks, to garantujem.

Na ostalim predlozima ima da poradim večeras.

Sad malo o tvojoj priči.

Dakle ovako; pored i povrh onoga što je Lurd kazao, ja imam samo jedan mali zahtev.

Da scena u podzemlju Strelišta bude centar priče i da se razradi sa svim političkim konotacijama.  Kaži sve što imaš i nemoj da mi cvikaš.

E da, bez obzira kako razradiš sinopsis, gledaj da mi ostaviš zadnju rečenicu kakva jeste.

Ono "daj šta imaš" je opasnije no što misliš.

Odlično, Drfe! Ako bi mene neko pitao za cepidlačenje, izbacio bih rečenicu "Možda i preko glave" i promenio bih malo poslednji pasus koji opet vuče na asocijacije.

No, prvi deo priče napisan je stilom koji mi se svidja. Generalno, više volim da horori i trileri zrače sadržajem, a to se lakše postiže ako glupi čitaoci kao što sam ja ne moraju da dešifruju značenje ili da se hipnotički prepuste ritmu i melodiji reči ne razumevajući zaista njihovo značenje.

I sad jedva čekam libeatin visceralni oralni seks.

Quote from: "Lurd"
I sad jedva čekam libeatin visceralni oralni seks.

Ovo je tako suptilno u svojoj dvosmislenosti da nimalo ne žalim što mi fronclaš priču.  

Enivej, ovo je zdravo van konteksta, ne znam tačno gde će (i kako će) da fituje ali se bar donekle oslanja na proviziju ostavljenu u  pasusu: U tapaciranim kožnim foteljama Salon Privea sede ljudi zbog čijih aviona kazino poseduje pistu, toranj, parking i 24-časovnu opslugu dečački sitnih Taj-devojaka.

Zbog te insinuacije, zakrpa može da se prikrpi i ovako:

Nasuprot vratnica od slonovače je tunel koji vodi u prive garderobu sa od stropa do poda ogledalima, tuševima, saunom i terapeutskom masažom aromatičnim uljima pod veštim rukama neke dečački sitne Taj-devojke.

Placidne Taj-devojke, krhkih zglobova, srnećih pogleda, skladnih pokreta i neprikosnovene veštine da svoju cenu odrade u besprekornom felaciju. Bezimene, lomljive kreatura dečačkih kukova i kučećih sisa, bespolne i prepubescentne u urođenoj krotkosti kojom čitaju signale u zacakljenjim očima klijentele.


I dok je u spoljašnjem svetu klijentovo ime trivijalno, u akvarijumu porcelanskih zidova i rimskog bazena on je gospodar; on gnječi i grize njene kučeće sise na način sasvim nepoznat i zasigurno istinski odbojan njegovoj letargičnoj supruzi koja u glavnom pitu sitnišem hrani nezasite džekpot mašine.

Znojav od saune i sjajan od sandalovog ulja on kukovima gnevno drobi njena krhka Taj rebra o hladni porcelain rimskog mozaika sirena i trozubaca.

Dahtav i raspamećen, dlanom je pritiska ka tlu.

Ona poslušno klizi leđima niz vlažan porcelan zida.

Oči su joj nagrižene znojem njegovog stomaka. Lice joj je udavljeno mesištem njegovih dlakavih prepona.  Noge su joj skupljene u čučanj kakvim je ne tako davno rasađivala pirinčano busenje u močvarnom blatu bezvredne zemlje u još bezvrednijem kutku sveta.
Usta su joj natrpana njegovim mesom, do tada napola skrivenim u dlakavim naborima opuštenog sala.

Dok potiljkom neravnomerno dobuje njegove nasrtaje o porcelan vlažnih pločica, grlo joj se groteskno širi da prihvati modričastu nabreklost debljine njenog ručnog zgloba.


Njena krotkost ustupa mesto panici; dok se bori za dah nokti joj bespomoćno grebu po njegovim palcima kojima joj rastvara vilice do slamanja.

Njeno koprcanje posustaje.

Njen otpor naizgled biva usisan u muškarčeve nasrtaje kojima žustro potiskuje njenu mučninu i raspaljuje sopstveni klimaks.  Udarci njenog potiljka razmazuju znoj i masnu sandalovinu u apstraktnu šaru ružičaste dijagonale pada na tlo.



Kasnije, dok roleksom plaća čistača da odnese i baci telo u arteški bunar na rubu savane, on zamišljeno gleda u sitne otiske devojčinih kutnjaka na zglobovima palčeva.

Ova je smogla daleko manje otpora od prethodne tri.  Daleko manje.    


A možda će danas upravo četvorka biti njegov srećan broj. Možda će onaj jedan jedini uspešan spin na ruletu isplatiti sva četiri roleksa i sve poluzaceljene ugrize na palčevima.

LM, Monsinjore, sad imaš i urbanu sredini i serijskog ubicu i osećaj jeze, paranoje i visceralnog užasa, imaš oralni seks i gaddem poremećaj percepcije realnosti.

Jel' ti sad okej?

Nisam ja ni rekao da nisam zadovoljan. Sve je tu, je l' možemo sada da predjemo na detalje?

Super.
A dotle će valjda i Fipa da batali pecanje.

Nije baš najjasnije u kojoj pozi se sve to radi. Morao sam tri puta da pročitam i jurim reč po reč da bih shvatio. Možda ubaciš rečenicu kako dolaze, pa ona čučne, a on je opkorači itd. Mislim, nema prelaza od griženja sisa do felacija, ili ga ja ne vidim. Plaćanje Roleksom mi je malko besmisleno, bar ovako napisano. Možda negde da se vidi da on ima nekoliko satova za potkupljivanje ili da plaća kešom ili nekim obećanjem čistaču.

I vilični zubi su jači od prstiju, samo mali tač realnosti. On, naime, ne bi mogao da joj razvaljuje vilicu ako bi joj nabio palčeve do kutnjaka. A i kolika to ona usta ima ako joj stane cela kita i još trpa prste?

Neviđeno, majke mi!

Vuci joj jednim palcem gornju vilicu naviše a drugim palcem guraj donju naniže i ako uspe da te ujede, javi mi se slobodno za odštetu.

A javi mi se i ako ti ne ostane dovoljno mesta da joj se uguraš.

E, imam osećaj da je u prethodnom postu trebalo lupiti i neki emotikon ali stvarno ne mogu da odlučim koji. Totalno sam autistična po pitanju smajlija.

Quote from: "libeat"Vuci joj jednim palcem gornju vilicu naviše a drugim palcem guraj donju naniže i ako uspe da te ujede, javi mi se slobodno za odštetu.

Da, ovo je tačno, izgleda da imaš iskustva. Najbolja odbrana od ljudskog ugriza je da gurneš što dublje u usta, ali ni tada nemaš snage da razvališ vilicu. Probo ja.

A za ovo drugo sam se malo zaneo. Naravno da ima mesta, ali tu onda već prestaje pušenje, a ja sam kapirao da je to bilo spontano i da ona nije primetila dok nije bilo kasno, ali sad vidim da sam se istripovao.

Ma, zadovoljan sam jako. Naravno da će ženski mozak da osmisli serijskog ubicu koji ubija felaciom i carski tik da joj razglavi vilicu!

Nemam ni ja smajlije, ali sam oduševljen!

šta se ovo ovde radi a ja ne znam?
Leabet, spustila si dobru kajlu Lurdu.
Što de pecanja tiče, već je kraj moje sezone, ali svaki ovaj dan je zlatan.
Krajem nedelje, ka dođe to zahlađenje, palićete krpe da me oterate.
Do tad, samo poneki zvoc.

Quote from: "Lurd"

Quote from: "libeat"Vuci joj jednim palcem gornju vilicu naviše a drugim palcem guraj donju naniže i ako uspe da te ujede, javi mi se slobodno za odštetu.

Da, ovo je tačno, izgleda da imaš iskustva.

QuoteNajbolja odbrana od ljudskog ugriza je da gurneš što dublje u usta, ali ni tada nemaš snage da razvališ vilicu. Probo ja.

E, nije joj razvalio vilicu. Razbio joj je glavu o zid. Nisam dobro objasnila. ali ovo je ionako samo skica, treba da se obradi kasnije, kad se negde ufituje.

QuoteNaravno da će ženski mozak da osmisli serijskog ubicu koji ubija felaciom i carski tik da joj razglavi vilicu!

Samo ti mene zajebavaj. Da si mi na vreme rekao da treba obavezno svih pet stavki, bilo bi drugačije. Ovako, nemam mesta niti za ubicu niti za oralni seks. I Dražin predlog sam morala da odbacim jer ti ljudi naprosto ne reaguju na mehaničke stimulanse, pa čak ni pušenje. Hemija, dragi moj Lurd, samo hemija brda pomera.

PS. Fipa je jedini provalio kraj, ako smem da primetim, ovako javno. Niko drugi, niko.

Evo, Godclone:

Mali je razlog ženino čantranje za stvaranje demona. Povod možda. I predug je.
Na kraju je ispalo da demon čuči i u Milanu...
I da ima pleme koje valja buditi.

To moraš dobro osmisliti i razjasniti.
Ili je ugrađen u sve od rođenja (ili pre?), ili ima jak razlog za njegovo razvijanje.

Milan, kao važna figura u novom pokretu, mora imati neke simptome ranije.



Predložio bih ti da izmeniš neke izraze:

Kazaljke su se upravo sporile oko prava na cifru 12.

Kad se uverio da je program uvredljiv za inteligentna bića...

Nekoliko preostalih uličnih svetiljki (od čega preostalih?)

Dragan Preović nije verovao u iste,

...bezbroj prilika da se uveri u tu pretpostavki.

...materici suspregnutog gneva.

...dok mu je njena dojka u potpunosti ispunjavala usnu duplju...

...ponosan na činjenicu da mu je telo još uvek izgledalo mišićavo...

...o kvalitetu pojedinih proizvođača mobilnih telefona...

Poleteli su jedno drugom u zagrljaj u najboljoj tradiciji romantičnih filmova.

U svojoj infantilnosti pomislio je da ona sigurno zna gde se nalayi Onaj-koji-deli-imena i počelo je da je sledi.

Ako je potrebno, obrazložiću.

Ako rešiš osnovnu postavku (možda i ja predložim, ali ne ovih dana), može se isbrusiti.

najzad nađoh vremena da pročitam drf-ovu priču.

slažem se sa skoro svim što je lurd zamerao-pitao, ali evo, mojim rečima:

kod drf-a meni uvek, pa i ovde, smeta natrpanost živopisnim metaforama, poređenjima i neočekivanim rečima/izrazima/slikama. sa naglaskom ne na 'šta će ti to?' nego na 'mnoogo je, brate'. meni, barem, takvo pričanje ubija ritam čitanja, svaku rečenicu moram da prevrćem nekoliko puta da vidim šta je tu zapravo rečeno, pa onda kakav smisao ima u kontextu, itd. drugim rečima, narator, i idiosinkrazije njegovog govora toliko su sveprisutni u textu da je text maltene samo izgovor za njihovo ispoljavanje. ne mogu da čitam priču ako imam utisak da je autor svaku rečenicu morao da natrpa fazonima kakve niko još nije načinio, i poređenjima koja su toliko preterana da obesmišljavaju ono što, kao, opisuju (npr. zašto iskusni prodavac sladoleda, kome to nije ni prvi, a ni drugi dan na poslu ' Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida'? itd. itsl.), pa još filovano narodskim, starostavnim, lokalnim i drugim neuobičajenim rečima i izrazima koji, posmatrani IZOLOVANO jesu super –zabavni, duhoviti i sve to- ali u priči češće nemaju razloga za svoje postojanje nego što ga imaju. ako se na sve to doda (namerno) zamumuljeno opisivanje dešavanja, onda je krajnji rezultat manja ili veća konfuzija po pitanju toga šta se tu zapravo desilo.

Pozdrav. drago mi je da si ovde.

To oko jezika ide odavno. Prosto, raduje me. Shvatam da ne paše svima, shvatam i da nije uvek prilagođen priči, i tu si  u pravu: priča je ta koja se ima prilagoditi.
Svestan sam da to nije uvek fer prema čitaocu. I priči. Ne silim se, to mi je prirođeni način. Podsećam na onu radost pisanja.
Obrati još jednom pažnju na citat:

Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida, i zvera uokolo kao da }e no}as Ljuta Rada iz Tr`i{ne da ga cvelja; odmotava, a kao da u hiljadu velova tmine omotava na{ rodni grad.
Onaj jo{ jedan, najmra~niji, sam je do{ao.

Čitalac ne zna da je prodavac pandur u drugoj, prepletenoj, senci; kako bi, kad ja nisam?

Ali:
užas od nadolazećeg
*mehanički ritual, makar nesvesan: zver nabacuje velove, Nenad pokušava da ih razgrne
*pojava konačne tmine, mimo zvera.

To se može u par pasusa lepo razjasniti, detaljno opisati. Možda i mora. Opet, meni dovoljno.

Za ovu priču važi obećanje: kad se primedbe skupe, ponudiću sedam načina njenog pripovedanja.

Ovih dana ću postaviti usaglašeni sinopsis i okačiti sedam početaka.

Što se tiče smandrljanog kraja, nije namerno nejasan: hteo sam da napišem za sat aktivnog pisanja i to je to.

Svaka tvoja primedba i želja su dobrodošle.

Armagedda, samo što nisam okačio vidjenje tvoje priče.

meni i mom smorenom mozgu baš prija drfov način izražavanja. izaziva. živahan je. podstiče. raduje me. ne mislim da je kriptičan. te silne aluzije koje mogu da tumačim jedino po zvučnosti, te silne neočekivane upotrebe reči, ma jednom rečju *gode*.

Tsk. Čovek tvojih godina pa već sa smorenim mozgom.

To mnogo šta objašnjava.  

Ghoul is the man with the plan, I see; evil angel of my nature is smitten with anticipation.  

da se razumemo, ako je zabava jedini cilj i poenta, onda priznajem da me više zabavlja (i raduje) čak i ovakva drf-ova 'priča' nego neka narativno korektnija i doslednija, ali bezlična (poput nekih zelićevih ili jorovih, npr.). štaviše, radije ću (iz istog razloga) PONOVO da pročitam njegovu, nego neku od ovih potonjih.
   ipak, često mi se čini da se ispod svih tih drf-ovih bells & whistles (& firecrackers & bombs) krije priča koja prosto sahranjena ispod svih tih napadnih fazona i in-your-face naracije u kojoj nijednog trenutka ne možeš da zaboraviš prisustvo naratora. a priča, ta sahranjena, je veoma zabavna po sebi, i zaslužuje da se malo očisti od svih tih razbarušenosti i ispriča sa minimumom 'konvencionalnosti'.
    tim pre što toliko preterivanja ubrzo dosadi i više nije ni zabavno: ako list padne s drveta, to se čuje kao cepanje šifonskih gaća; ako neko prdne, to se poredi sa Big Bengom, itsl. prosto – zamorno je kad u jednoj rečenici, ili u dve uporedne imaš bar 3 poređenja ili metafore, sve koja od koje luđa. i onda cela priča tako.
   možda je i lurd 'kriv' što je od drf-a tražio motiv 'poremećene percepcije realnosti' jer kod drf-a i inače (kad ga niko ne tera) čovek često nije načisto šta se tu zapravo izdešavalo, a kamoli (kao ovde) koji su likovi, koliko ih je, u kakvoj su vezi (ako su uopšte odvojeni) i šta/kako/zašto baš tako biva s njim(a) na kraju...

znam da drf neće zameriti ovo što kazujem – štaviše, cenim što se uopšte spustio ovde među nas, decu, da se poigra i sasluša naše komentare – a da ne ispadnem beznogi čovek koji podučava trčanje, popodne ću okačiti jedno moje sočinjenije, pa nek neko drugi naoštri pero i kaže šta mu fali...

Kao što već zapretih, evo i ja da skinem gaće do članaka: kačim jednu minijaturu od pre 3 godine, koja se sasvim slučajno poklapa sa nekim od prvopostavljenih zahteva na ovom topiku (osnovna tema: 'serijski' ubica...). Nisam imao srca da išta u njoj naknadno menjam i na silu ubacujem, sem ako me neko ne ubedi da ima mesta/smisla, i da bi time bila bolja.

Odmah da se ogradim da ovo nije toliko priča zapleta ('plota') koliko emocije koju sam pokušavao da uhvatim, pa stoga i klimax nije u vidu narativnog, već pre emocionalnog panč-lajna. Bar se meni tako čini. Vi recite.



                                                     MASTILO


Duboko u sebi, M. je bio tek još jedna osetljiva, poetska duša koja, kao i svi mi, samo žudi za malo ljubavi i topline. Ovaj aspekt svoje ličnosti on je skrivao iza dugo i pažljivo građene persone psihopatskog ubice i seksualnog manijaka. Kako bi ovu personu učinio uverljivom morao je s vremena na vreme da iskasapi poneku neopreznu devojčicu, a ponekad čak i da je siluje. Primer njegovih roditelja doživotno mu je ogadio seks kao metod produžetka vrste; ne želeći da makar i teoretski priđe blizu tome da na svet dovede još jednog bednika poput sebe, M. je svoj seksualni život već odavno sveo isključivo na post-mortem odnose sa naivnim devojčicama koje je pecao na udicu svoje poetske duše.
   Nekada davno, kada su hormoni počeli da divljaju u njegovom telu, on se branio pisanjem poezije. Dok su njegovi drugovi (bolje reći vršnjaci, jer pravih drugova nije imao), upicanjeni u odeću starije braće i kose do bola zalizane gelom, hitali u 'muvanje ženskih' on je sedeo u svojoj sobi i pisao ode noći, mesecu, vukovima, itsl. Uobičajene stvari. Nešto od toga je i pokazivao svojim drugaricama. Kao i da nije. Teško je reći da li je stvar bila u preteranoj avangardnosti njegove versifikacije ili u velu koji je stajao između osetljive duše i reči koje su postajale banalne i pre no što bi se trag penkala osušio na papiru. Potom se neko vreme pritajio, i samo posmatrao taj sve misteriozniji ženski rod oko sebe. Gledao ih je kako iz časopisa za tinejdžerke vade i na zidove svojih soba kače postere slatkolikih, medenih dečaka sa glatkim, zategnutim torzoima i snenim očima što zaljubljeno gledaju u daljinu. Gledao ih je, potom, kako (te iste, sa posterima) za svoje odabranike uzimaju pretežno momke debelih mišica i pivskih stomaka, u čijim pogledima nije bilo ni traga poezije.
    Nakon nekoliko razočarenja, suviše bolnih da bi se ovde navodila, došao je do uverenja da put do ženskog srca vodi preko stomaka. Imao je jedva osamnaest godina kada se prvi put uverio u istinost ove slutnje. Krem-pita koju joj je malo pre toga kupio u poslastičari ispala je, polusvarena, iz njenog rasporenog želuca, pomešana sa pasuljem koji joj nije on  kupio, i sa krvlju – obilnom, mladom, devojačkom. Kopao je dublje po njenoj utrobi u mračnom sokaku iza bioskopa i napokon došao do nečeg što je oblikom podsećalo na srce. Bilo je žilavo, ali uz malo cimanja uspeo je da ga iščupa iz ležišta. A samo je hteo da je uhvati za ruku. Ništa više. Zar je to preterana cena nakon sat i po srceparajuće drame koju je, samo zbog nje, izdržao dosađujući se u tmini bioskopa? Melodrama, sa jednim od onih manekena u glavnoj ulozi. Uzdisala je, zbog njega – zbog te senke na prljavom i iskrpljenom bioskopskom platnu - dok je M. sedeo kraj nje, i nadao se da će se bar osloniti na njegovo rame kad na kraju brizne u plač (bile su to suze radosnice, jer je film, naravno, imao hepi-end). Nije to učinila. Samo je izduvala sline u maramicu i zamišljeno zurila u platno čak i dok je išla odjavna špica. Na svu sreću, kinooperater je prekinuo projekciju skoro istog časa kada su krenula prva slova.
   ''Nemoj,'' rekla je. ''Pa mi smo samo drugovi.''
   Nije mu bilo prvi put da to čuje.
   ''Drugovi,'' je li? ''Samo,'' je li? Crveno mastilo u njemu je proključalo. Njegova poezija je u poslednje vreme postajala sve gorča, sve kiselija. Dugo vremena ništa nije mogao da napiše. Onda je shvatio da se oštrica pera može i drugačije upotrebiti.
   Drugovi, je li? E pa, dosadilo mi je više da glumim druga bilo kome. Nemam ja drugova.
   ''Sačekaj onda,'' kazao je, ''da ti pročitam jednu pesmu koju sam nedavno napisao.'' U džepu je, naravno, bilo samo prazno parče papira, ali ona to nije mogla znati. ''Jao, baš si sad našao,'' bunila se ona. ''Ako baš moraš, čitaj to kad izađemo iz ovog mraka.''
    ''Ne, ne moram,'' kazao je. ''Ne moram nikad više.''
    I izvukao je, iz džepa svog pomalo staromodnog sakoa, penkalo.
    No, to je bilo samo tada, prvi put. Tada je improvizovao. Za one docnije, za njih je bio spreman. Unutrašnji džep njegovog sakoa mogao je da primi i krupnije stvari od penkala.
   Već posle druge devojke ponovo su ga pohodile muze. Staro penkalo je, naravno, bilo neupotrebljivo, ali je i hemijska dobro poslužila. Pisao je kao sumanut. I bez ikakve nade da išta od toga bude objavljeno za života. No dobro, odavno se pomirio sa sudbinom neshvaćenog genija. Pokoljenja koja dolaze, ako uopšte dolaze, biće mu zahvalna što tu hrpu papira čuva na dnu fijoke. Nikada nije bio sebičan. Podeliće svoja osećanja sa drugima; nekada, čak i kad njega više ne bude bilo, ostaće trag. Za sada, uživao je u anonimnoj slavi koju su donosile dnevne i nedeljne novine. ''Niški koljač'' – tako su ga zvali. Žudeo je za nečim originalnijim, nije hteo da bude upamćen pod tako banalnim nadimkom. To ga je i navelo da ''Narodnim novinama'' pošalje opširno pismo, potpisano sa ''Noćni slavuj''. Objavili su pismo starca koji se žalio na glasnu muziku sustanara, tetke koja je ukazivala na neredovno odnošenje smeća u svojoj ulici, čak i pismo nekog učitelja koji je podržavao uvođenje veronauke u škole – ali M-ovo pismo nikada nije objavljeno.
    Dobro, mislio je. Znači takvu igru želite.
    Njegovo sledeće ubistvo bilo je najgnusnije do tada. Izboo joj je torzo i međunožje preko pedeset puta (teško je bilo tačno izbrojati: patolozi su se kasnije kladili među sobom, ali definitivnog suda nije bilo), odsekao obe dojke i povadio većinu iznutrica pre nego što joj je odsekao glavu i bacio je u kontejner dve ulice dalje. Mačke su je pronašle pre policije.
    Ta teorija o sublimaciji frustracija kroz pisanje je čisto sranje, shvatio je posle petog ubistva. Ništa ne leči osećaj sjebanosti bolje od prolivanja tuđe krvi. Ništa. A naročito ne pisanje. S druge strane, posle svakog klanja osećao se pročišćenijim, i pisao, pisao sve više, i bolje. Ili se bar njemu tako činilo, jer naravno nije bilo nikog drugog ko bi se u genijalnost njegovih stihova uverio. Iako je napisao nekoliko oda usamljenosti, u dubini duše –u onoj dubini koja, uprkos svemu, ipak teži samo da voli i bude voljena- počinjao je lagano da pati zbog toga. Pomišljao je da jedan manji izbor iz svojih dela anonimno pošalje ''Gradini'', ali je nakon privira u najnoviji broj, posvećen savremenoj turkmenstanskoj poeziji, odustao.
    Jedine osobe koje je podvrgavao svojim najtananijim osećanjima bile su one koje nikada i nikome više neće moći da o tome pričaju (i smeju se, svakako). Shvatio je da je tako najbolje. Čitao im je svoje pesme u trenucima koji su za njih (mada one to nisu znale) bili odlučujući -jer, ponekad se zamajavao maštanjima o tome da će jednom - - - neka od njih - - - odreagovati na pravi način - - - prepoznati lepotu tih redova i poetskih slika i zaslužiti sebi doživotno uživanje u njima. Možda ga čak i navesti da prestane sa klanjem. Čak, možda, odvesti ga tako daleko da stane i pred oltar. Srećom, pretnja da ponovi grešku svojih roditelja bila je nerealna. Uniformna reakcija M-ovih književnih kritičarki vodila je uniformnoj njihovoj sudbini. Posle nekog vremena on je shvatio uzaludnost svojih nadanja, pa se više time nije ni zanosio.

''Život je sranje,'' glasili su završni stihovi jedne njegove pesme:
''Ali kad je ništavilo jedina alternativa, čemu onda žurba?
Zgrabi dan, ili noć, ili već šta uhvatiš.
Ionako ne biraš ti.
Svi izbori davno su načinjeni,
a onaj jedini koji je na tebi,
ah – za njega uvek ima vremena.
Uživaj.''

Mali osvrt na Armagedda priču

Ideja nije nova, o povezanosti dva bića, od kojih je jedno monstrum. Nije to ništa loše - nove ideje su retke. Lični pečat pravi razliku.

Lik gluvog brata mi se dopada. Verovatno nisam osoba koja to treba da kaže: daj ga malo više. Daj priču iz sveta bez zvukova i dramu štelovanja mozga na ludačke talase.

Stilski, ima da se dosta interveniše. Pazi (ovo vredi i za ostale): svaka priča ima svoju publiku ako se obradi primereno. Zanatski upegla. Svojevremeno sam zbunio ljude u LK kad sam rekao da ima bar deset ljudi koji mogu prodati priču u USA bolje i češće od mene. Uzmi negde Writers Market i kladim se da ćeš naći kupca.  Tu ulaziš u problem: kod nas se priče mere po najboljim svetskim ostvarenjima, što nije loše; s blagim prezirom gleda se na one koje to nisu, nemaju taj neki meta nivo, što je bar pogrešno.

Uz dorade, tvoja (i ostale) priče nadilaze prosek objavljenih u, recimo, USA.

Šta valja preraditi?

Strutura u osnovi nije loša. Ako imaš ozbiljne namere valjalo bi blokove učiniti kristalno jasnim. I za idiota.

Dijalozi su neprirodni. Daj im soka; čuješ bolje svakodnevno.

Neke "stručne" izraze promeni.
u naletu primordijalnog ponašanja
ovog blasfemičnog čina, taj klimaks je nestao
Kada će tvoj prenatalni mozak da shvati

Ili: šta misliš da to oko šaltanja u glavi opišeš STVARNO stručnim izrazima? Tehničkim. To bi dalo jednu vrlo uvrnutu S komponentu. Čirpovi i kliksi, feding, šort pas...
Imaš i fraza koje valja izbegavati. Ne boj se, imaju ih i vrlo objavljivani.
fokusirajući svoju pažnju na nebitne elemente svog trenutnog okruženja


Naslov promeni. Nije dobar. Ako budeš išao u pravcu rečnika radio komunikacije, pa još prevedeš priču, imam nekoliko na engleskom. Zasad je nemoj omenovati.

Nadam se da ti je ovo od pomoći.

Privatno pitanje na koje ne moraš da odgovoriš: jesi li uniformisan?

CITAT:
Primer njegovih roditelja doživotno mu je ogadio seks kao metod produžetka vrste; ne želeći da makar i teoretski priđe blizu tome da na svet dovede još jednog bednika poput sebe, M. je svoj seksualni život već odavno sveo isključivo na post-mortem odnose sa naivnim devojčicama koje je pecao na udicu svoje poetske duše.

Ovde izgleda kao da je roditeljski primer glavni pokretač, ali posle si to razvio. Odbijanja razna.
Kao razrada lika, pije vode. Za priču (kakve ja volim) nedostaje razvoj; ovde postoji osećajni i usavršavanje M.-ovog zanata. Doduše, za "glavni tok" je i previše priča, ali previše i morbidna.
Dao si ime mastilo. Ako u pravcu horora krenemo, nekako mi se nameće upotreba krvi žrtava za pisanje. Omogućava ti i ironičnu igru: prema tipu usmrćene devojke i poezija dobija obrise; a nekad se iznenadi, jer iz krvavih redova sazna o žrtvi stvari koje nije naslutio dok je živa bila.

Ako se odlučiš da  je izmeniš a da ostane kratka forma, razreši je spektakularno, možda i u pesmi najavljenim izborom.
Natresuma:
-M. uništava svoja dela (što ide uz stanje), ali pošto se nađu na stoju glavnog urednika glavne izdavačke kuće. Za vreme savetovanja glavnih i glavnijih o buduđnosti poezije. (To stavlja u ravnopravan položaj obe grupe odbijača/ca. Vatra, ekplozija pa novi umetnički koncept.
-M. odluči da okonča svoj napaćeni život, i kao tanana dušica razume da se(prerano) na onu stranu  ne ide solo. E, širok ti izbor ko bi mu društvo pravio.

I dalje ne volim rečenice ovog tipa:

Ovaj aspekt svoje ličnosti on je skrivao iza dugo i pažljivo građene persone psihopatskog ubice i seksualnog manijaka.

Opet, neko voli.

Ovo je lični pogled. Verujem da bi se, uz malo cenzurisanja, mogla objaviti u nekom od elitnih književnih magazina. Zar to ne bi bio preveliki pad?