ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hiddene, ako misliš na mene, neću ti objašnjavati jer si u pravu. Napisao sam "delimično"
Staviću to pod "neuverljivost karaktera", ništa što dobar majstor sa brusilicom ne može da ispravi.

Quote from: scallop on 08-10-2016, 12:30:25
Doživela je sudar sa svojim uverenjem i apsolutno ne možemo da pretpostavimo da li će da kupi burek ili zbriše glavom bez obzira. I mislim da je ta priča apsolutno nevažna za dalje komentare.

Ček ček...neće da može. Sudar sa kojim uverenjem? Ti to pretpostavljaš da je imala uverenje. Ok, ja ću da pretpostavim da ju je pozvao momak, dok su se ono dvoje svađali...

Nema metamorfoze. Autor je samo pojačao osvetljenje. Kao kad uopznaš čoveka koji ti je, na primer, na prvi pogled neupadljiv i ne naročito interesantan, a onda zapodenete razgovor, pa ga pažljivije pogledaš.
Što se svadljivog para tiče, često sam u životu slušala ljude koji se raspravljaju na sličan način. Samo su malo karikirani.

Quote from: Džek on 08-10-2016, 12:31:27
Hiddene, ako misliš na mene, neću ti objašnjavati jer si u pravu. Napisao sam "delimično"
Staviću to pod "neuverljivost karaktera", ništa što dobar majstor sa brusilicom ne može da ispravi.

Mislio sam na sve koji su se doatakli teme

Quote from: hidden on 08-10-2016, 12:33:44

Quote from: scallop on 08-10-2016, 12:30:25
Doživela je sudar sa svojim uverenjem i apsolutno ne možemo da pretpostavimo da li će da kupi burek ili zbriše glavom bez obzira. I mislim da je ta priča apsolutno nevažna za dalje komentare.

Ček ček...neće da može. Sudar sa kojim uverenjem? Ti to pretpostavljaš da je imala uverenje. Ok, ja ću da pretpostavim da ju je pozvao momak, dok su se ono dvoje svađali...

Kad insistiraš, a ne znam da je neko odustao kad sam mu savetovao da odustane.
Da li ju je pitao veruje li u priče o NLO? Jeste. Da li je nedvosmisleno odgovorila da ne? Jeste. Da li ju je zvao momak? Nije. Da li je otišla po burek nakon jasnog i nedvosmislenog viđenja da njen budući poslodavac demantuje njeno uverenje? Valjda jeste, ako nije zbrisala glavom bez obzira.

Quote from: scallop on 08-10-2016, 12:45:05

Quote from: hidden on 08-10-2016, 12:33:44

Quote from: scallop on 08-10-2016, 12:30:25
Doživela je sudar sa svojim uverenjem i apsolutno ne možemo da pretpostavimo da li će da kupi burek ili zbriše glavom bez obzira. I mislim da je ta priča apsolutno nevažna za dalje komentare.

Ček ček...neće da može. Sudar sa kojim uverenjem? Ti to pretpostavljaš da je imala uverenje. Ok, ja ću da pretpostavim da ju je pozvao momak, dok su se ono dvoje svađali...

Kad insistiraš, a ne znam da je neko odustao kad sam mu savetovao da odustane.
Da li ju je pitao veruje li u priče o NLO? Jeste. Da li je nedvosmisleno odgovorila da ne? Jeste. Da li ju je zvao momak? Nije. Da li je otišla po burek nakon jasnog i nedvosmislenog viđenja da njen budući poslodavac demantuje njeno uverenje? Valjda jeste, ako nije zbrisala glavom bez obzira.

Nije nedvosmisleno odgovorila da ne veruje. na konkretno potpitanje je slegla ramenima.


"Veruješ li u vanzemaljce?" stiže je sledeće pitanje.
Devojka nije znala da li treba da kaže veruje li ili ne veruje. Znala je samo da joj je posao bio neophodan, pa reče: "Da su zaista ovde, bilo bi u Dnevniku?"
"Misliš? Nije ti palo na pamet da postoji neka veća permutacija oko svega toga."
Devojka slegnu ramenima.

Za autora ''Rudija'':  mačke ne reže. I ne možeš reći:''vrtio glavom''. Potonje je možda greška u kucanju, ali mene, eto, nervira. Ne može ni ''snažnih psećih zubi.''
Uopšte uzev, simpatična priča. Svidelo mi se nemašanje ljudi u svemirska događanja i ono ''svemirski  lutalica''. Zamalo da dam bod.
Nisam zato što ostaje nejasno (neobjašnjeno) kako to da Rudi ima više uspeha kao predvodnik i savetodavac kod vanzemaljskih bića nego kod stanovnika svoje planete? Ako zanemarimo poslovičnu mržnju između psa i mačke, pamet jedne guske  i činjenicu da nema velike razlike između muve  i muve bez glave, možemo se do sutra pitati šta je pisac hteo da kaže i zašto je uopšte pisao ovu basnu?

Quote from: hidden on 08-10-2016, 12:57:26

Devojka nije znala da li treba da kaže veruje li ili ne veruje. Znala je samo da joj je posao bio neophodan

Autor će ti lako objasniti da to znači da ne veruje. Pitanja su uvek lakša od odgovora.


I neka ti bude: autor je otaljao priču i skoncentrisao se samo na efektni endline.

dobro, zaustavljam se...

Mogao si i mene da čukaš. Ja to bolje podnosim.

Na početku da kažem par reči o mojim kriterijumima, ili kako se to već zove. Boban je prilično jasno definisao zadatak. E sad, pošto su ovo (bar mislim) ponajviše priče mladih autora, treba biti i malo blaži u ocenjivanju... ali to ne znači da treba da žmurimo na besmislice.
A nisam baš presrećan rezultatom, da citiram Skalopa.
Ako imate godina kao ja i solidnu količinu pročitanih SF naslova iza sebe, postanete oštriji, možda i malo sitničaviji. Ali kad pročitam kratku priču – gledam šta mi je ponudila, da je zapamtim.
Ne mora ništa epohalno, nikakva velika ideja, ne!  Ali nešto -  neki fazon, vic, pančlajn, neki đavo po kome ću priču pamtiti, identifikovati, izdvojiti u moru. Jebeš priču od koje se posle sedam dana ne sećaš ničeg osim naslova.
Naravno, nemojte biti originalni po svaku cenu (svojevremeno, čitao sam urednikovo odbijanje neke priče u kojoj, u toku bitke na Neretvi, sleće leteći tanjir da vanzemaljci pokupe kalcijum iz kostiju izginulih partizana i Nemaca... Aman, i ja bih ispsovao autora!)
Posle toga šta mi  priča nudi,  ocenjujem pismenost  itd.  Pa tako:

01.    PRVI  KONTAKT
Kosmički brod sa socijalističke Zemlje nalazi planetu i na njoj potomke Engleza iz XIX. veka..  Jezik namerno parodira neke tekstove iz vremena SSSR, prosečno je pismeno... Ali malo usiljeno. Kao satira, jako okasnilo. Bez pravog fazona, na nivou blede dosetke.  Prosečno.

02.    SAN
Marku je umro otac, sam je, onda nalazi vanzemaljca koji je isto tako sam, pa mu i taj umre... Da li je samoća – usud svih bića u svemiru?  Ovo bi bila fina ideja, oseća se trud, ali i nedostatak iskustva autora.

03.    RUDI
Životinje su posada svemirskog broda, priču priča pas... Pada mi na pamet Zelaznijeva  Noć u samotnom oktobru, gde priču pričaju životinje – kućni ljubimci čarobnjaka i veštica...  Zelaznijeve životinje su zabavnije. Hoću da kažem, ova priča je pitko pisana, ima potencijal da bude duhovita – ali joj nadostaje još neka fora, da stvarno bude i duhovita. Ako autor još malo poradi pa nasmeje čitaoca - bila bi super.

04.    KA DRUGOM SUSRETU
Zašto imam utisak da sam ovo negde već čitao? Nije bitno. Vrlo pismeno napisano, rekao bih da govori o očekivanom drugom dolasku nekog poput Isusa, nisam baš sve detalje razumeo, ali ne smeta mi.  Ima solidan potencijal za doradu, pripada onim pričama gde čitalac treba da domisli neke stvari. Ako ima šta da se domisli, a ovde ima.
Potpuno nepotrebno menjanje ugla pripovedanja – čas je to u JA fazonu, čas u fazonu pripovedača sa strane.

05.    PULS
Priča vanzemaljac. Pripada rasi kojoj je važan zvuk, dospeva  (verovatno) na Zemlju, i tu završi raščerečen i montiran na neke gajde... Dosetka, bledunjava. Svojevremeno, načitali smo se toga u SIRIUSU. Stil možda malo rasteretiti.

06.    UJEDINJENJE
Slabo, biće zaboravljeno trećeg dana. Nemam za šta da se uhvatim. Autor treba da poradi na upotrebi velikih slova. Smisliti zaplet  ne može se na silu.

07.    MASLAČAK
Povređenog kosmonauta mali vanzemaljci donose do izvora, voda mu je neophodna, ali svestan je da će zagaditi njihov svet...  Bledunjavo. Pisano čitko, OK.

08.    BROD OD STAKLA
Momka muče košmari u zimsko jutro, dolaze vanzemalci, on im da KLIKERE, oni srećni odlaze... Sva sreća, brat mu rekao da nosi klikere sa sobom.   Ma, hajde!

09.    PAMTIMO IH
Ljudi sa drugih planeta žele da pronađu legendarnu matičnu Zemlju... Mnooogo staromodno, pozdravio te Hugo Gernsbek.  Slaba dosetka.

10.    OPUS 64
Devojčica svira protiv vanzemaljca... Dopada mi se što vanzemaljac svira tehnički savršeno – ali če izgubiti, jer svira bez strasti...  Ovo je lepa ideja. Priču treba rasteretiti od suvišnost  (ne mora Niš, ne mora pominjanje Oluje, može sasvim apstraktno, neki rat...) Oseća se početnik, ali po meni ovo treba samo malo doraditi i objavljivo je.

11.    NAJLEPŠA BIĆA SVETA
Ova je na mene ostavila najbolji utisak. Usput, uspela je da me uvuće sa onim povratkom u skrovište kroz opasnu noć, a tako brzo mene uvući u nečiji svet nije baš lako.
Iznenadila me. Ponudila nešto neočekivano. (Pade mi na pamet pričica Čarobni brojač, koju takođe pričaju bića iz bajki. )
Ima stilskih figura koje bih korigovao. I najinteresantnije, ova priča funkcioniše i ako iz nje izbacimo vanzemaljce.

12.    BUBA-MARIĆ
Oseća se početnik, stil malo rasteretiti. Na nivou dosetke – ali pade mi na pamet, ovo bi moglo fino da prođe kao dečija priča!

13.    ODABRANA
Vidim da se ova priča mnogima dopala, meni nije. Moguće da grešim. Ali osim malo feminizma, viška gorčine i ideje koja mene ostavlja hladnim – nisam video ništa više. Dešava se.
A i gorčina je bazirana na opštim mestima, bar za nas koji smo u četvrtoj četvrtini utakmice. Jako dobar momenat je kad junakinji lekar saopštava da je više puta rađala, o čemu ona nema pojma...Možda taj momenat uzeti i njime početi priču. Ali neku hororičnost ja tu nisam osetio.

14.    PERIPETIJE OKO SMRTI
Nekoliko dobrih rečenica o smrti i umiranju, i to je sve. Ostalo je staromodna dosetka.

15.    TISUĆITA GRANICA
Ova priča definitivno ima veći potencijal, od onoga što je ponudila, mada to  znači da treba priču produžiti...  Ovako, imamo vrlo dobru scenu na graničnoj rampi, i to je sve. Možda... bataliti razmišljanja o sudbini Zemlje, i umesto toga dati rečenice – putokaze prema tom autorovom svemiru. Da naslutimo šta se tamo još dešava. Nedorečene putokaze, koji mogu da vode u mnogo dužu priču...

16.    FRKI
Sportista ima vanzemaljca – anđela čuvara...  Ovo ću zaboraviti brzo.

17.    ALT-CTRL-DI-DIT
S detetom na krilu, programer ostvari prvi kontakt sa vanzemaljcima, preko računara...Ovo je simpatično, pitko, možda samo malo rasteretiti rečenice – i evo  lepe dečije priče.  Nisam je bodovao, ali kad sad razmislim – ovo može i u ZABAVNIK.

18.    FREJA
Jeste dosetka  ali novija, simpatično, dopalo mi se. Malo rasteretiti rečenice, opustiti ih... I može u ZABAVNIK.

19.    PROBNI RAD
Dosetka, skoro da sam rekao već viđeno, ali nisam. Malo bih skratio, da pojačam efekat. Pitko pisano, može  u ZABAVNIK.

20.    KORENI
Malo bih smanjio prostor posvećen vozu, a povećao prostor posvećen transformaciji – korenu. Jer ovo nije priča o železnici nego o transformaciji, o svojevoljnom pristanku na prelazak na novi nivo bitisanja...Nisam bodovao, dvoumio sam se. Svakako doraditi, može da bude fina setna priča... Ako se pogodi ta atmosfera.

21.    SARDONSKI  SMEH
Dosetka. Podsetila me na priče Henri Katnera u SIRIUSU, a ni njih nisam puno voleo

22.    SEDMI OBLAK
E, ovo mi se dopalo. Ovo ima smisla, fina fantazija o istini i mašti. Zašto je mašta čoveku važnija od istine, i zašto vanzemaljac to ne razume, a on govori samo istinu... Malo stilskog brušenja, i po meni može u ZABAVNIK.

23.    SVI NA IZBORE, REČE...
Ako je pokušaj političke satire, nije ništa naročito. Biće brzo zaboravljeno.

I ''Opus'' je kompletna priča. Uz to je korektno napisana, pa ostaje još samo da kažem zašto joj nisam dala glas.
Zasmetao mi je opis vanzemaljca - najgrđi stereotip! Moglo je bez njega, kad već sama priča nije posebno originalna.
Veći gaf mi je pominjanje izbeglica i ''Oluje'', čemu to?
Za priču uopšte nije od značaja kada i gde se odigrala.
Pominjanje nekog uznemiravajućeg momenta iz bliske istorije liči na senzacionalizam, ovde sasvim suvišan.
Ako sam pogrešno shvatila ili mi je što promaklo, molim autora da me prosvetli.

Da se i ja malo pomerim.


Sve do MASLAČKA priče su ili slabe ili nedovršene.


PULS je priča za koju je moj najkraći komentar: Ne. Ne razumem. Čestitam onima koji su razumeli. Ovde ću istaći samo jednu kilometarsku rečenicu:


Da, zaista na ovoj planeti postoje izuzetna mesta, savršena za rezonantne kutije, samim tim i teleportaciju ostatka Armade, ima dobru atmosferu u kojoj nećemo biti zauvek ućutkani – onako kako su neki moji srodnici skončali na gluvim, pustm objektima bez atmosfere, na koje ih je kvantni teleport nasumično poslao – pre no što je usavršen i naučen da bira lokacije.


Nemojte pisati kilometarske rečenice. Osim ako je tempo priče u pitanju. U ovakvim rečenicama uvek pšostoji zapeta koja se može zameniti tačkom.

U jebote! Početnik?

Prc Milojko!!!

E, da, Prc Milojko. Gde su tvoji komentari?

Quote from: scallop on 07-10-2016, 23:29:42
A, đe si glasao?

Moram priznati da sam zaintrigiran ovom paranoidnom epizodom...

Ka drugom susretu je priča koja me kupila na prvo čitanje. Stil, pripovedanje, pismena (zakeralica u meni je našla samo jedno t koje bi trebalo da ostane d -  u reči potsmeh), izuzetno lepe rečenice, nema standardnih grešaka u vidu suvišnih zamenica, prideva, predloga. Priča klizi.

Ipak, najmilije mi je što je ostavila i prostor za imaginaciju, tako da vidim život u zatvorenom, tiranskom svetu, koji je postao takav nakon stvari koje su se desile u dalekoj prošlosti. Pozivanje na Karađoza mi je hint na Prokletu avliju i kompleksnu dualnu prirodu glavne ličnosti tog romana, i uspostavljanje bliže karakterizacije lika satrapa Hamasina, za kog mislim da čeka povratak vanzemaljske inteligencije svestan da je to jedini način za poboljšanje postojećeg sveta, a za to mu je Numer neophodan.

Meni je ovo priča no.1 ove radionice.

Elem, dosta je priča u krugu, pa je, logično, i dosta nepismenoće i frljanja, ali i dosta sasvim solidnih priča, tako da ima svega. što se tiče Zabavnika, tu ga nisam nešto koristio kao reper za određivanje kriterijuma, s obzirom da se ne osećam upućeno u dovoljnoj meri da određujem šta je za šta. Priče, s toga, pročitah kao na radionici.

Uglavnom, da ne duljim, četiri priče su mi bile sigurica za glasanje, i zamerke su minorne, ako ih i ima. Druga mi je kategorija priča koje su mi zbog nečega baš dobre, zbog stila, ideje, atmosfere, ali i koje su mi imale neku falinku, neđe su se frljnule, i onda sam za peti glas birao jednu od njih po sistemu - eci peci pec. Treća kategorija su mi "đeca u zbegu", ima i toga dosta. Četvrta kategorija - kad ih budem komentarisao, praću klonju (hehe, zezam se, naravno, svi smo ovde da učimo, pa treba skrenuti pažnju na određene stvari, gramatiku, pravopis i tako to). Peta kategorija je bitanga, sa pričom "San", ako se ne varam, i tu već skidam kapu, pomak je u pitanju - konačno da i Pušinski malo odmori od felacija (vazda me nervirala ta smrdljiva pandurčina, uvek navijam za  nesrećnice da one njega naguze)
Dakle.

Rudi - najviše mi se dojmila. Ironično, ja ne volim te "priče za decu", bajke, basne, pa još i kada progovre mačećim i kučećim jezikom, uglavnom bacim knjigu u čošak, psujem, vrtim se po kući i psujem komšije, ali ipak, ova me je priča kupila solidnim humorom (glasno sam se smejao u busu dok sam je čitao), zapravo, odličnim homorom, od muve i njenog viđenja stvari (podseća me na one karikature Garija Larsona kada dve matore muve pričaju: eee, u naše vreme su muve bile muve, sunce je bilo sunce, a ne ovo, ovako, crveno i nisko. Nekada je bilo visoko i belo!), pa do guske koja vrišti "pušćaj, pušćaj", mačke, Rudija, ma odlično je. Ne bih ja insistirao na nekoj preteranoj logici tu, akcenat je drugde, na emociji, priča razgali sErce, pa i nema veze što se smer svemirskog broda okreće na ručicu a vakuum je poput jačeg vetra. Zaista, nije ni bitno - smešno je, duhovito, toplo, i ima valjanu poentu na kraju: i vanzemaljci moraju imati svoje Lajke, zar ne?

Maslačak - pre svega, vrlo pismeno, što se, suočen sa silnim nepismenoćama, ističe kao sjajan kvalitet. Stil mi je isto odličan, bez rogobatnosti i gubljenja, isporučuje priču, koja je, ohoho, dosta zajebana, u dobrom smislu. Pre svega, bavi se temom o kojoj se retko razmišlja, a verovatno će biti primarna kada se konačno susretnemo sa vanzemaljcima - a to je kako da se međusobno ne potamanimo virusima i bacilima. Ako su braća Indijanci onako reagovali, a oni su bili samo sa drugog kontinenta, kako će tek braća vanzemaljci... Takođe, dobro je postavljen lik i njegova dilema, da li biti čojstven ili biti živ, večito pitanje, i to sa očekivanim krajem: što cenim, jer nema lažnog moralisanja. U čelo, baš kako treba, i zato glasah.

Tisućita granica - naslov mi je užasan, bez uvrede autoru. Stvarno nemam ništa protiv plemenitog zapadnog srpskog dijalekta (ha, nešto sam vrcav od jutros), ali izraz tisućit mi zvuči kao ono kada imaš teglu turšije, pa ti u onom zelenkastom čorbuljku ostane poslednji kiseli krastavčić, smežuran i bedan, e on mi je nekako "tisućit". Ali, osim toga, priča sasvim po mom ukusu - i dobar primer stvaranja sveta u šest soma kraktera, koji nije napadan i nije pretrpan i zgusnut, nego onako, taman, daju se sočne asocijacije koje, onako, otškrinu vrata, ali ti ne pokažu sve. Dobra doza, što svako nije lako izvesti. ne znam ko je to još spomenuo., mrzi me da skrolujem, ali se slažem da su sva tri lika odlično prikazana, taman, i da je fantastična i donekle čemerna atmosfera lepo preneta. Posebnu čar daje činjenica da je glavni lik sa Zemlje, i onako, odlična mi je priča, a vidim da je u glasanju to i prepoznato.

Koren - ko to reče, varvarin, čini mi se, da je fokus bio više na železnici nego na tom svetu i šta se dešava sa njim, što se u neku ruku slažem, jer je scena postavljena sa tim kolodvorom, a posle se ništa ne uradi s tim. Meni je ona puška na zidu izašla već na uši, ali ne mogu da se ne složim da je u kratkoj priči daleko elegantnije kada su svi elementi inkorprorirani u fabulu, zaokruženi, poklopljeni, zapakovani. U taj nefokusirani deo mi spada i ona trubadura o tradiciji - nema tu mesta da se premisa razvije u šta zanimljivo, da se ta tema dublje prokopa, pa očeve tvrdnje nekako ostaju na nivou opšteg mesta. Ipak, priča ima jako lep stil, prenosi atmosferu, i fabula je odlično osmišljena, dakle, efektan završetak na kraju koji se pamti, a to mu dođe dosta bitno u crtici. U svakom slučaju, osim ovog mog usputnog mrmljanja, stvarno odlična priča i zasluženo nagrađena poenima, što pozdravljam!

Prvi kontakt - e, ovo mi je priča koja spada u onu drugu kategoriju "dobre, ali nešto fali", pa je nekako upala na glasanje, pre svega zato što je vrlo pismena, a to se treba nagraditi, ali i zato što baštini tu neku vrstu prikrivenog, pomalo ciničnog, pomalo ironičnog, humora koji se meni jako dopada. Čitajući je, uživao sam, jer nekako glatk oteče, kao da ploviš mirnom rekom. Neke priče su mi kao da porineš kanu u reku, pa je negde duboko i plovno, negde plitko, negde su virovi, a negde te krokodil pojede - u svakom slučaju, truckavu vožnju pružaju, a "Prvi kontakt" vozi lepo i sigurno i lagano, i ja prosto poverujem autoru da zna šta radi.
Međutim, kraj mi je promašaj, jer sve je tu, postavljeno, čekamo razrešenje, neki "vau" momenat, a onda ništa - samo krknu nuklearku, okrenu se i odu. I ajde, ne mora sada plastično da se objašnjava ko je tu ljude izložio i zašto, ali bih ipak očekivao neku moralnu pouku iza svega toga, nešto, neki stav, ideju, neki zaključak. Ovako, prosto su konstatovali da je neko napravio zabavni park sa ljudima, sve spalili i otišli. A ako je iza svega toga neka namera da se kritički osvrnemo na sisteme komunizma i kapitalizma, pa, ko što varvarin reče, autor je zakasnio nekih tridesetak godina, i nekako mi sovjetski kosmonauti prosto nisu relevantna tema više. Ali, bar je lijepo napisano

Redosled poteza je sledeći: odabraćemo neku količinu priča koje će ići sve u jednom broju Znaka sagite, recimo, broj 24.
Priče će biti sređivane i doterivane pre objavljivanja, nege glancane, neke možda skraćene, neke zasigurno produžene jer im je 6000 karaktera bilo tesno.
Onda će odštampani broj ZS da ode na sto urednika u zabavniku koji će iz svega toga da odabere da li će i koliko priča uzeti za Zabavnik.
U međuvremenu Radmilo treba da zada novu temu, ali je izgleda zaboravio na to.

Korenu sam dala poen premda imam suštinski problem s konceptom fatalističkog roditeljskog odlučivanja o sudbini sopstvene dece. Potpuno sumanuto, al čitajući priču na um mi padala Magda G. i njeno šestoro dece u berlinskom bunkeru. Al da stanem s tripovima.

Priča ima lep, premda malo sveden stil (što joj nije mana i uklapa se u kompoziciju), pismena je, ne pati od standardnih boljki.

Problem mi je patetika. Pretpostavljam da je i majka nekad davno otišla da se "ukoreni", al bih umesto priča iz voza više volela da čujem zašto je ona otišla  tada, a otac sada pa plus sada (a ne tada) s detetom.
U svakom slučaju, ovo bih, uz doradu, volela da pročitam u papirnoj formi.

QuoteKa drugom susretu je priča koja me kupila na prvo čitanje. Stil, pripovedanje, pismena (zakeralica u meni je našla samo jedno t koje bi trebalo da ostane d -  u reči potsmeh), izuzetno lepe rečenice, nema standardnih grešaka u vidu suvišnih zamenica, prideva, predloga. Priča klizi.Ipak, najmilije mi je što je ostavila i prostor za imaginaciju, tako da vidim život u zatvorenom, tiranskom svetu, koji je postao takav nakon stvari koje su se desile u dalekoj prošlosti. Pozivanje na Karađoza mi je hint na Prokletu avliju i kompleksnu dualnu prirodu glavne ličnosti tog romana, i uspostavljanje bliže karakterizacije lika satrapa Hamasina, za kog mislim da čeka povratak vanzemaljske inteligencije svestan da je to jedini način za poboljšanje postojećeg sveta, a za to mu je Numer neophodan.

Sad ćemo da polemišemo, sestro slatka.
Kod kratke priče, a pogotovu kod kratke priče koja pretenduje da bude pretenciozna, svaka reč mora biti na svom mestu da bi ugođaj bio potpun.

A evo šta ona priča nudi već na samom početku.

QuoteDvestadvadeset i sedam generacija Spora proteklo je do trenutka kada je ponovo počelo da se šuška o njemu.

Šta ova rečenica znači? Da je ,,Spor" nešto što ima 27 generacija, a da je i nešto o čemu se ponovo šuška. Da li je to pisac hteo da kaže? Ili je hteo da kaže da je od ,,Spora" prošlo 27 generacija. Sledeće rečenice ukazuju na to da je ovo što u stvari ne piše tačno. A pisac ga namerno, da bi se pravio mističan i da ostavi utisak na čitaoca, pušta da živi u neznanju.
Ali ako je to slučaj u pripovedanju u prvom licu, kako je priča započeta, nema nikakvog razloga da tako ostane u pripovedanju u trećem licu u nastavku priče. Međutim, sveznajući pripovedač nas i dalje drži u neznanju i čak doliva ulje na vatru pominjući Karađoza, lika iz neke druge kulture, meni nepovezane sa onom ,,satrapa". Ako bi se moglo i oprostiti piscu to mešanje različitih kultura, ako u toj hipotetičnoj budućnosti može doći do toga da pripovedač u prvom licu meša kulture, to sveznajući pripovedač nema opravdanja da čini i samo me, kao čitaoca, dodatno nervira, zbunjuje, ruši mi onu famoznu mogućnost da ,,suspendujem nevericu".
Eto zašto ta priča nije dobila bodove, a sasvim se slažem da ima i lepih momenata i lepih rečenica i zanimljivu ideju. Naprosto, tokom čitanja priče, ma koliko se udubljivao u nju, imao sam osećaj da me pisac neopravdano maltretira. Što, bar po meni, nije u redu.
Pri čemu ne osporavam ni na koji način talenat pisca. Moglo bi se od ovoga napraviti vrlo dobro ostvarenje.

samo da ne krenemo da se bijemo.
uopšte ne mislim da je priča pretenciozna, a tek ne mislim da je mistična, sve je tamo gde treba da bude.
u mom univerzumu , 227 generacija spora je prošlo pre nego je počelo da se šuška o povrratku vanzemaljske inteligencije, tj. "o njemu".

razumem da si imao problem sa suspenzijom neverice, mozda bih i ja da mi lik latifage nije jedan od omiljenijih, pa sam prosto ekstrapolisala i dodala dodatni lejer na satrapov lik.
moguće da je to razlog za ovaj subjektivni otklon?

Peripetije oko smrti je dobila glas iz dva razloga:
1) meni ovo priča baš za Zabavnik
2) autor ima sposobnost filmovanog pripovedanja, sve slike sam imala jasno u glavi, dok...dok ne dođemo do upravnog govora i dijaloga s mačketinom.
Moralo bi da se poradi na dijalozima, da postanu malo prirodniji.
Solidno pismeno al prisutne typo greške, zarezi, etc - al ništa što nije lako rešiti.

A šta ćemo sa ovom rečenicom?

QuoteKao i kod svih drugih dugih tradicija i u pripovedanju o Sporu

Šta ti je ovde "Spor"?

Ma i Karađoz i Latif-aga... Živeli! 


Đe me nađe!


https://www.youtube.com/watch?v=lF5Shr1aUaQ

Quote from: Mica Milovanovic on 08-10-2016, 16:39:35
A šta ćemo sa ovom rečenicom?

QuoteKao i kod svih drugih dugih tradicija i u pripovedanju o Sporu

Šta ti je ovde "Spor"?

al ne možeš da vadiš pasus iz konteksta

QuoteDvestadvadeset i sedam generacija Spora proteklo je do trenutka kada je pono­vo počelo da se šuška o njemu.
Računali smo pomno koliko je to u godinama. Izgleda da su samo Numerima bile važne vrednosti koje može da potvrdi Sunce. Ostali su odbacili sećanje na trenutak kada je legenda zamenila istoriju. Kao i kod svih drugih dugih tradicija i u pripovedanju o Sporu bilo je toliko neslaganja da je većina naroda odbacila naše računice i zaplela se u granicama svojih ograničenja.

spor je shit koji se desio pre mnogo godina, a sve tradicije su  sklone ulepšavanju/poružnjavanju nečega što se tako davno desilo. i konačno: različiti narodi krenuli različito da tumače.

Quote from: Mica Milovanovic on 08-10-2016, 16:42:46
Ma i Karađoz i Latif-aga... Živeli! 

Đe me nađe!

https://www.youtube.com/watch?v=lF5Shr1aUaQ

ovo ćemo da shazamujemo kod mesara milana, stavi na listu!

Odabrana mi je ekstremno simpatična priča, kakav Lavkraft kakvi bakrači, ovo je pjur ril lajf razmišljanje prave žene. A ako je priču napisao muškarac iz ženskog lica, dodatni komplimenti.
Premda, sigurna sam da je žena.
Pismeno je, lepo teče, nema previše prostora za moje imaginacije i učitavanja , al ovde sam nekako fajn s tim.
Meni ovo priča za Zabavnik, uz vrlo malu doradu.

 Kontakt
I radnja i likovi u ovoj priči su vrlo plošni, što priču ne čini dovoljno dobrom ni dovoljno privlačnom, ne nagoni čitača da u nju zaroni, ne navodi da se o njoj razmišlja ni na trenutak više nego onoliko koliko je potrebno da se preko nje pređe očima. Suhoparni izvještaji iz svemirskog dnevnika, mogli su biti nadomješteni lucidnim i luckastim mislima onoga koji izvještava. Pomahnitao izvještavalac s mjesta događaja? E to bi već bila neka sasvim druga priča. Ovako se sve svodi na gotovo novinarsko izvješće. To nije i ne može biti zanimljivo. Priča ima i gramatičkih grešaka, mada mi se čini da su prije učinjene omaškom nego li neznanjem.

Tisućita granica je peta priča za koju sam glasala i za nju imam ambivalentne osećaje.
Izuzetno je lepo napisana, stil, pravopis, karakterizacija tri lika prilično solidna za ovako mali prostor, tehnički odlična.

Međutim, ostavila  me bez emocije (na način na koji me ZŽ ostavi bez emocije) i želje da dalje čitam o likovima.
Fali mi životnost.

Naslov ne bi bilo loše promeniti, nekako mi rogobatan.

Quotespor je shit koji se desio pre mnogo godina

OK. Imamo u dve rečenice da je spor šit koji se desio pre mnogo godina, a takođe je spor nešto što ima 227 generacija.


Odluči se šta je po tebi spor. Ja pojma nemam, jer mi pisac u dve rečenice govori dve različite stvari. I još se pravi tajanstven.

Al to je isto!
Spor se desio pre mnogo godina i otad je proteklo 227 generacija. Ista stvar, samo drugačije napisana.
U svakom slučaju, pojma nemam da li je autor imao neku drugu ideju na umu, al ovo je svet koji sam ja dobila / učitala? nakon čitanja.

 San
Da se razumijemo, ova je priča jako loše napisana, na svim mogućim nivoima, naročito stilski. Ali, da me pisac ne bi shvatio pogrešno, prvi se mačići ionako u vodu bacaju. To jest, bacaju se i oni drugi i treći i...
Kao prvo smeta korištenje imena Marko i to u priči u kojoj imamo samo jedan lik, i taj isti lik ni sa kim ne komunicira, i nitko ga do kraja priče ne pozove imenom. Čemu onda ime? Čemu pedeset puta ponoviti; Marko je rekao, Marko je pomislio, Marko je izašao... Korištenjem glagola ili zamjenice, rješava se problem s ponavljajućim riječima. A moglo se pisati i iz prvog lica što mislim da bi možda donekle popravilo situaciju. Dalje, o rečenicama... Kad se piše, one nisu konstanta, neki zakon koji se ne da promijeniti. Dapače, izvrtanje i obrtanje je zakon u pisanju sve dok se ne postigne da zvuče dobro. Ili makar bolje od prethodnog puta. Na jednom mjestu, rečenica do rečenice se počinje s istom imenicom; biće je imalo – biće je izgledalo. Loše. U 6000 karaktera nema mjesta za omaške. Sve se vidi, svako je slovo ogoljeno do svoje srži.
"Na horizontu svanjivao je novi dan"
Na horizontu sviće novi dan.

To si ti tako pročitala, to i ja mislim, ali pisac to nije napisao. Napisao je da je prošlo 227 generacija Spora. Nije napisao da je prošlo 227 generacija "od" Spora. Jer ako napiše da je prošlo 227 generacija "Spora", a ne napiše šta je to "Spor", ja počinjem da učitavam nešto čega nema. I kvari mi ugođaj. Nervira me. To je loše. Zato nije dobio bodove.

E, da ste malo ručkali i da ste malo pajkili sad biste bili orni kao ja. Jedva iščitah Saturnicin napor da počne i Scordiskov napor da završi, kad otpoče frtutma oko priče koju sam ja svrstao u nepismene i nedovršene. Ako nije dovršena za 227x32=7264 godine, ne može ni na tri i po strane.


Ja bih o Bobanovim planovima. Da sam Politikin Zabavnik svakako ne bih objavljivao priče objavljene u Znaku Sagite 24. Izbor će morati da sočini na neki drugi način. A što se tiče nove teme, Boban samo treba da kaže "Hop!" A još nismo završili sa komentarima pre, a još manje posle identifikacije dičnih spisatelja. Mene posebno zanima onaj koga sam stavio na prvo mesto. Da ne pominjem da na tom "prvom" mestu ima čak tri priče.

Quote from: scallop on 08-10-2016, 17:52:49
E, da ste malo ručkali i da ste malo pajkili sad biste bili orni kao ja. Jedva iščitah Saturnicin napor da počne i Scordiskov napor da završi, kad otpoče frtutma oko priče koju sam ja svrstao u nepismene i nedovršene. Ako nije dovršena za 227x32=7264 godine, ne može ni na tri i po strane.


Ja bih o Bobanovim planovima. Da sam Politikin Zabavnik svakako ne bih objavljivao priče objavljene u Znaku Sagite 24. Izbor će morati da sočini na neki drugi način. A što se tiče nove teme, Boban samo treba da kaže "Hop!" A još nismo završili sa komentarima pre, a još manje posle identifikacije dičnih spisatelja. Mene posebno zanima onaj koga sam stavio na prvo mesto. Da ne pominjem da na tom "prvom" mestu ima čak tri priče.

nema veze što nismo završili, samo vi zadajte, bolje da imamo vremena na pretek, nego da nam je knap.

Rudi
Ne znam kako komentirati ovu basnu. Možda ima neku skrivenu poruku u sebi, ali je ja nisam pohvatala. Izmiče mi njena duhovita komponenta.

Da se vratim na ODABRANU, koja je, po meni, najbolja priča ove radionice... Par komentara osporava link sa Lavkraftom. Pa kako kad autor daje deci imena kakva bi im dao Lavkraft. Zar je to slučajno? Pa pominjanje hobotnica bez očiju? Zar time pisac ne sugeriše postojanje sila sličnih onima koja postoje kod Lavkrafta. U priči od 6000 karaktera svaka reč se važi. U prozi, a posebno u žanrovskoj fantastičnoj prozi ne može se zanemariti nasleđe žanra.
Ja ne osporavam da priča ima par slojeva, da je ono što lilit kaže veoma bitno, možda i najbitnije - zato sam joj i dao ovako visoko mesto - ali do tih slojeva, ona dolazi vezujući se na tradiciju žanra, na tradiciju lavkraftovske proze, na ono što je neko ovde prokomentarisao kao "kosmička strava".

Ka drugom susretu
Jako lijepo napisana priča, vidi se da je u pitanju spisateljski maher, ali mi se jednako tako čini da bi priča, makar meni, bila razumljivija da je dulja. Da mi autor nema potrebu u kurzivu tumačiti što je bilo prije, što između. Jer me kurziv u ovako kratkoj formi iritira. Dakle, ja je vidim izvrsnom jedino ako će biti proširena na novelu. A potencijala svakako ima. Možda te nesretne spore, oko koji se sporimo, budu bolje razjašnjene. 

@mićo,

parodiranje lavkrafta ili vid satire, da.
ono što sam mislila je da mi atmosfera nije lavkraftovska. ovo je jedna skoro pa vesela priča, uz svu muku i strahove koje divno opisuje.

"Odabrana" je sjajna priča. Po meni daleko najjača u ovom krugu.

Ima izvanredan obrt, za mene totalno neočekivan.
Pomislio sam čak i da me autor zajebava u vezi zadate teme...

Sve dok nisam odmakao dalje od polovine.

.. I da...

Veze s Lavkraftom nema...

Ako je ovo vesela priča, onda je to najbolji dokaz da smo, u stvari, dve rase koje sasvim slučajno naseljavaju istu planetu.
Ni "s" od satire ja ovde video nisam.

Ja plakao pola sata.
Stjuardese dolazile da pitaju da li mi trebaju maramice... 

to ti pričam godinama al ti mi ne veruješ!
 

ček da vidimo šta će autor da nam saopšti na kraju, al meni je super što, uz sve razlike u doživljaju, oboje ovde vidimo sjajnu priču.

Mićo, pitaćemo autoricu ODABRANE, ali ja ti tvrdim da jednostavno nije znala koja imena da nadene. Iz istih razloga nije ni satira.

Mučim se da završim, nego šta, život je muka i borba neprestana

Nego, da pređemo na zabavniju kategoriju: "zamalo da glasam, ali"

Puls - nisam glasao jer mi je bio bed: em sam je čitao u svojstvu beta čitaoca, em sam bio jako loš beta čitalac, s obzirom da tek sada dajem svoje viđenje priče (izvinjavam se, mnogo se izvinjavam, al' sam bio natovaren obavezama).

Prvo, ovo su najinventivniji vanzemaljci u krugu - zašto stalno da budu zeleni ljudi i bube, neka budu zvuk! Odlična ideja, i dobro uklopljena, sa obiljem lepih detalja: trebaju im prirodne rezonantne kutije da bi se teleportovali, i ne mogu opstajati u vakuumu, gde zvuka nema- odlično!

Ne bih rekao da je nepismena, ko što se spočitava, čak naprotiv - rečenica jeste duga i preduga, ali se ne gubi ni u jednom trenutku, ima početak i kraj, glavu i rep, i Kurtu i Murtu, i autor lepo plete svoju priču na sebi svojstven način, ima neki ritam, flow, tok koji jeste specifičan, ali meni prija,  dobro me voza.

Međutim: pred kraj priče, u poslednjoj trećini, otprilike, kad počne pičvajz sa ljudima, priča se preterano zaplete, kako u pojmove nepoznate izvanzemaljcima (što ostavlja čitaoca da sam nasluti o čemu je reč), ali i u previše objašnjavanja i prepričavanja, što postane naporno za čitanje, a i za razumevanje (cevčice, cevčice, cevčice - a meni je to neodgovarajući izraz za ruke, jer cevi su mi nekako uvek šuplje). Ne kažem, ideja je dobra, i poslednja rečenica je efektna tačka na priču, i prijatno sam iznenađen samokontrolom autora (nije natrpao sve što mu padne na pamet, a zvuči dobro, nego je ono - s merom), ali taj poslednji deo bih ja skratio, i očerupao, i učinio malo razumljivijim.

Problem razumljivosti je, između ostalog, i u tom razrešenju. Igrom slučaja sam jutros, onako krmeljav, saznao koji je to misteriozni objekat sa šipkama u pitanju, i iskreno, nikako mi to ne bi bila prva asocijacija. Ni druga, ma, nikako se ne bih setio šta je autor hteo da kaže. Neću reći šta je u pitanju, zanima me kako su drugi shvatili ovu priču. Mićina ideja o koncertu je dobra, a ja sam zaključio da je u pitanju elektrana koja je generisala frekvenciju koja je postala samosvesna - ili tako nešto. Omaših, treba li da dodam.

Kalašnjikov, kalašnjikov - bambi za ludilo. Pa da li tebi, autore, ovo liči na¸"toplu, humanu" priču? Dosledan bol u kurcu, i odlična priča! Takvi nam ljudi trebaju. Samo, pisana je izuzetno vrljavo, degutantno je raskupusana, nije ni jednom pregledana pre slanja, verovatno si je poslao dan posle roka, i zato nisam ni bodovao.

Al ipak - sviđa mi priča, kao da se voziš na brzacima, kajaking, smrdi na napalm i gerilu, i izuzetno je zabavna, i ima neke i slikovite i duhovite opise. Ni poenta, u suštini, nije loša, možda je čak i dobra metafora trenutnog stanja u svetu kada možeš birati samo između dva zla, samo, ja tu već vidim i nastavak - udruže se zemljani sa vanzemaljskom matičnom planetom, ne bi li skinuli ove druge, vanzemaljske dahije. Prvi srpski ustanak!

Simbol anakonde mi, doduše, nije bio jasan.

Odabrana - slažem se sa cenjenim publikumom, ovo je takođe sasvim solidna priča sa efektnim krajem koji šalje jezu niz kičmu i od koje će mala deca pišati u krevet. I mene je podsetila na Lavkrafta, jer hobotnice, jebiga.

Lomio sam se da li da bodujem, pa na kraju nisam, jer mi je ovaj ljudski šljam u priči potpuno antipatičan. Ni naratorka mi nije jasna - neće da si komplikuje život muškarcem, pa se uhvati za ovog imbecila? Ne kažem - ima i takvih, to mu dođe kao socijalna kritika, presek društvenog stanja, ali i dalje, da su mi ti ljudi što učestvuju u priči nekako bliskiji, razumljiviji, sigurno bi mi i fabula, inače odlična, bila bolja.

Peripetije oko smrti - zašto mačak priča hrvatski, niko se ne pita, a meni nije jasno. Ali, zato mi je urnebesno, daje neku alanfordštinu celoj priči. Dobro je napisana, i duhovita, al' se kraj vidi iz aviona, i nekako ima mlak utisak. Baš je bilo jasno šta će da se desi, eto, to mi je jedini razlog zašto nisam glasao, a verovatno i bih, da je moglo za više od pet priča.

Pamtimo ih - e, ovo je priča sa odličnom poentom, samo je nekako nesrećno sročena, na brzinu, onako, sprinterski, bez ovog ili onog lika da se za njega uhvatim, da me vodi kroz fabulu. Da su ljudi otišli tako daleko od Zemlje, a da su nju naselili roboti koji su umislili da su ljudi? Odlično! Da oni umesto metalnih materijala koriste meso? Još bolje! Samo, čitav se intergalaktički rat dogodio u šest hiljada karaktera, i još su oni zapetljani zakoni relativnosti vremena pri putovanju brzine svetlosti apsolutno izignorisani (ne volim kada se u SF ratuje i putuje kao da idu od grada do grada, bez nekog kreativnog opravdanja za to), a i poenta je nekako sročena na brzinu, kao da smo žurili na autobus, a autor ti mora još na brzinu ispričati kraj, dok te čepa za rukav.

Ja bih, iskreno, voleo ovu priču da vidim prepravljenu, ali tako da se možda ubaci neki lik koji bi, nad umirućom Zemljom robota, kontemplirao o svemu što se do tada dogodilo, i preslušavao poslednju poruku zemljana.

Vidim da je Boban napisao da nisam postavio novu temu. Čim otvori novi topik, zada rokove i najavi da ću zadati novu temu - eve me.

Auh, vidim da žurimo.

Dakle: ono za šta u principu nisam planirao da glasam, i zašto nisam:

Alt - ctrl - delete - ovo je dobro napisano, nema šta, i prenosi tu toplu atmosferu porodičnog doma, otac i sin, dva junaka u avanturi, dva spadala, Lolek i Bolek, i meni je sve to u suštini onako toplo, lepo i simpatično. To je vrlina ove priče, prenosi tu ugodnu, kućnu atmosferu, ćapila me je na emocije. Za autora "Kalaša": to je topla, humana priča. Međutim, osim što udara u tanke žice, sam zaplet oko sretanja vanzemaljaca i greške na tastaturi, negde mi je na nivou onog filma kada munja udari toster, pa ovaj postane mašina za putovanje kroz vreme - potpuno besmisleno.

Probni rad - bez uvrede, a i nisam ja neki arbitar za to, ali meni je ovo nevešto sročena priča, sa poentom koja bi možda i bila bolja, samo da je drugačije ispričana.

U stilu nema nekog poigravanja, zezanja, menjanja tempa ili potrebe da se zabavi čitalac - sve je samo prepričano. Autor ti pokaže - "To je prostorija četiri sa četiri metara, sto tu, stolica tamo", kao u priručniku. Zarezi se maše povremeno ili ih samo nema, al to treba da pogleda neko ko je umešniji sa tim. I reči i izrazi se ponavljaju, da ne jurim, evo prvi pasus: "Devojka zastaje na samom ulazu, osvrće se da vidi da li je neko posmatra, dvoumi se neko vreme, a onda ulazi unutra." Ravno je, neinventivno i dosadnjikavo.

Priča je dosledno zbrčkana, a kako glavni lik krio vanzemaljce, a sekretarica ga za pet minuta provali, to mi nije jasno. I poenta je nekako napisana ogromnim, crvenim slovima - OVAJ ČOVEK KRIJE VANZEMALJCE! Više volim kada u priči sam naslutim šta je pisac hteo da kaže, putem nekih usputnih natuknica (ovde bi se to moglo bez problema izvesti, mislim), nego baš da mi za kraj crta poentu.

Frki - da li je ovo neki priručnik za samoispomoć?

Mislim, u redu je priča, ali me nešto nije sve to skupa dotaklo. Jeste, treba sebe naterati na pomake u životu, svakome treba neki Frki, namera iza pisanije je plemenita, ali na kraju krajeva, nije mi ovo nešto što bi se zadržalo u pamćenju, niti mi je kraj bogzna kako upečatljiv.

Sedmi oblak - nemam ništa protiv, u smislu, autor je pismen, ima sasvim pitak i fin stil, i zanatski je odradio priču za koju je procenio da se može objaviti u Zabavniku, što je lepo za videti. Malo istorije, malo plemenitih moralnih primera, prave vrednosti, baš kako treba, samo, mene sve to skupa nije dotaklo. Možda sam prećerano ciničan, il' samo volim prljave priče, al ovo nije moja šolja čaja, što bi rekli braća Englezi.

Najlepša bića sveta - nekako, kao da je napisana u grču. Kao da se autor stis'o da sve to zvuči lepo i knjiški, sve sa poetičnim obrtanjem reda reči u rečenici, arhaičnim vremenima (što priči daje donekle melodramatičan ton, a ne treba joj), ali je moj utisak da sve to skupa ne zvuči prirodno, lagano i opušteno, već kao da se priča sili ka književnom izrazu, a ona bi negde drugde. Ima, između ostalog, i dosta opisa koji su neka opšta mesta: zaparao je tišinu, ili misli što mu zuje ko pčele oko glave, ili tako nešto. To oduzima na doživljaju, ne da su izrazi loši, ali su izlizani, pa ne ostavljaju željeni efekat. Uz sve to, opet kažem, nisam neki primer pismenosti, ali i dalje zapažam dosta pravopisnih grešaka, i kao da se ne zna šta i kuda sa zarezima. Evo, u prvom pasusu odma':

"Na ravnom krovu najveće zgrade okupljaju se bića (zarez) kao što to čine poslednjih godina"

I isto:
"Beskrajno strpljenje koja bića poseduju, ju je izdalo." - ne može ovde "ju je" posle zareza, jer zarez polovi dve celine u rečenici, ne mogu se rečenice tako šjeći napola

Fabula - ok, nije loša, vanzemaljci će nas podsetiti na ono što zaista treba da negujemo, dete u sebi, s tim što je meni to odveć ušećereno, mislim, razumem zbog teme kruga, samo nije neka frekvencija koja me je potakla na razmišljanje, ili rastužila, ili razveselila, ili ostavila neki dublji utisak.

Scordisk, ja sam samo vojnik Radionice. Čak i ako otvorimo temu za sledeći mesec, protekli ni izdaleka nije gotov. Mislim da se bar polovina učesnika švercuje sa komentarima, a to je jedino što smo ponudili autorima. Kako stoje stvari, nigde drugde ih neće dobiti. Nisu otvorena ni imena autora da vidimo kome smo šta sasuli u oči. I da komentarišemo komentare. Recimo, iako si bio najiscrpniji, nisi mnogo pomogao. Više si demonstrirao svoje stavove, a priznaj da je jedan čitalac tek crtu više od ništa. Moguće je da pojedinci koji nisu dobili nijedan komentar požele neki ili nečiji. Ako bude otvoren novi zadatak imaćemo dosta vremena i za jedno i za drugo.

Pa dobro, ko što reče Štulić, ne mogu pomoći nikome od nas. Komentar i jeste demonstriranje stava, odnosno, demonstriranje stava prema priči, pa što više komentara bude, to će autori moći da sebi naprave neki presek stavova, i da apstrahuju neku objektivnu istinu o sebi i svojoj priči (al sam ga zavijo), te neka s tim sami sebi pomažu. Znam da ja 'oću.