Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[lilit]

Ajde, Lilit!

opet ti špijuniraš?

[Mme Chauchat]

Ovde, vazda.
EDIT: a jel moralo baš nešto o bečkoj šnicli? Sad sam opet gladna.

[lilit]

becka, selbstverständlich (ja udjoh u farmerke 29, pa ti vidi )

nego, nije valjda da moram jos jedan pasus da kuckam?

[Alexdelarge]

da nije nešto od de sada?

[lilit]

nein.

Motrio je tupo kako slijeću s neba rijetke pahuljice snijega: nestaju prije nego i dodirnu zemlju. Kratkotrajni život pahuljice. Prhne i ugine. A kako joj se možda čini dugim to trajanje! Jedan život nestvarne lakoće, lebdenje, bijeli san na putu od neba do zemlje...A na zemlji je kraj tom majstorskom djelu, paloj zvijezdi od čipkastih kristala.
Gledao je to sitno savršenstvo na svom rukavu. Malo šestokrako čudo! (Sve su sniježne zvjezdice šestokrake...to je propisano, valjda, nekim kanonom kozmičke ljepote.) Sja bijela zvijezda na mračnom nebu nedostojnog sukna. Ističe neko mirno, umno, krotko dostojanstvo svoje sređene bjeline u ovom svijetu crnih, nesređenih, podivljalih stvari. Polifem-kiklop gad sad po zemlji kroči. Osjeća se njegov kužni dah...Ugasila se mala bijela zvijezda, rastopila se u kapljicu rose.

[Dacko]

Kiklop, Ranko Marinković.


Pošto sam je prelistala i uverila se da je to zbilja jedna ono malo knjiga koje bih umela da pogodim na osnovu odlomčića, evo novog pasusa za pogađanje:

Dragi Frenkline,
Izvini što sam te ostavila u neizvesnosti, ali od onog se dana užasavam da ti objasnim. Zapravo, dok sam se jutros vozila na posao, prisetila sam se još jednog događaja sa suđenja. Formalno sam počinila krivokletstvo. Jednostavno nisam smatrala da onoj sudiji okruglastih očiju (urođena mana kakvu ranije nisam viđala, izuzetno male zenice koje su joj davale ošamućeni, tupi pogled crtanog junaka koga su upravo udarili tiganjem po glavi) dugujem objašnjenje koje sam deset godina krila od svog rođenog muža.

,,Gospođo Hačadurjan, jeste li vi ili vaš suprug ikada tukli svog sina?" Merin se advokat preteći nagnuo ka klupi za svedoke.
,,Nasilje uči dete jedino tome da je fizička sila prihvatljiv metod da se istera svoja volja", izrecitovala sam ja.

 

[angel011]

Ovo je lako izguglati.


Lajonel Šrajver, Moramo da razgovaramo o Kevinu.

[Dacko]

Na srpskom? A ja kao uzela odlomak iz dela knjige koji se ne moze naci na netu...
Pa dobro, izguglaj i pogodi, kad vec niko nije citao moju omiljenu savremenu knjigu. 

[lilit]

hm, ovim gore ne impliciraš da nisi pročitala nijednu od knjiga koje nisi uspela da pogodiš?

[Dacko]

Ne, ne, nikakve zadnje namere nisam imala i ništa ne impliciram nikom drugom (a za mene bi se stvarno ozbiljno posumnjalo jesam li išta u životu procitala ako bi uslov bio da pogodim na osnovu jednog pasusa), nego ovde se u odlomku pominju imena glavnih likova, pa sam zato pomislila da je lako za pogadjanje ukoliko je neko citao. A naravno da je moguce i da jeste, samo da knjiga nije ostavila na njega neki narocit utisak kao na mene. 

[lilit]

ma šali se teta lilit.

[Alexdelarge]

vesele žene sagitaške, koja od vas postavlja sledeći zadatak?

[lilit]

angel valjda.

[Dacko]

Ja nisam ni videla da je Angel i napisala ime knjige onako sakriveno. Od mene ga je vala dobro sakrila. 
Dakle, u pitanju je Moramo da razgovaramo o Kevinu, divna knjiga koja je mnogo manje o onome što joj piše na koricama tj. o decaku koji je pocinio masovno ubistvo u školi, a mnogo više o iskrenom preispitivanju roditeljske ljubavi i mitova o njoj. Utisak posle citanja najbliži je onom posle Zapisa iz podzemlja, tako ovo obicno preporucujem kao modernu (i žensku  ) verziju Dostojevskog. 
Angel, daj jedan neizgugljiv citat!

[lilit]

dacko,
ispunila si misiju za danas, upravo kupih kindle izdanje te knjige za 6.71 evra.

[angel011]

Na srpskom? A ja kao uzela odlomak iz dela knjige koji se ne moze naci na netu...
Pa dobro, izguglaj i pogodi, kad vec niko nije citao moju omiljenu savremenu knjigu. 

Može se naći na netu da ima prepiska koja počinje sa Dragi Frenkline, plus ime Hačadurjan. 


Elem, evo nečeg što ostaje u pamćenju ako ste pročitali knjigu:


I dalje im ne odgovaram. Razmišljam da li da uzmem jednu od kesa iz MGA ili Kemp Beverli Hilsa ili kutiju cipela iz Privilidža i da je bacim kroz prozor.


"Mama, reci mu da mi odgovori. Zašto zaključavaš vrata, Kleje?"


Okrećem se. "Jer ste, kad sam poslednji put ostavio otvorena vrata, maznule pola grama kokaina. Eto zašto."


Moje sestre ćute. Teenage Enema Nurses in Bondage grupe Kiler Pusi je na radiju; majka pita da li baš to moramo da slušamo, a moje sestre joj kažu da pojača, zatim ćutimo do kraja pesme. Kada smo došli kući, mlađa sestra mi kaže pored bazena: "Sereš. Mogu sama sebi da nađem kokain."

[Milosh]

Less Than Zero?

[angel011]

Naravno. 

[Milosh]

"Žena - i žensko uopšte - spušta muškarca na njegove antimuške osećaje. Mogu vam nabrojati čitav niz najistaknutijih muškaraca koje su njihove žene upropastile. i to ličnosti ogromne darovitosti i veličine. Žensko je već po prirodi izdajničko. Ono potkopava i minira. ono je otrov za muški duh, uopšte za duh, za muško. Kad treba muškarca rastaviti na njegove sastavne delove, tako da se nikada ne sastavi... Naučno posmatrano, žena predstavlja karikaturu muškarca... one su krvni neprijatelji svake misli... One svojim muževima zabranjuju čak i čitanje novina... Da, njen hranitelj nikako ne sme da misli... Njen posao je rastavljanje i za prijateljstvo nije sposobna... Te stvoriteljke braka i dece ne lažu samo u trenutku porađanja... Žene su samo za krevet. Žena ne shvata nikakvu igru. Ona je đavolovo oruđe i kriva je za tragediju ljudskog roda."

[lilit]

meni prva asocijacija jovan ducic.

[Milosh]

 

Nije Dučić...

[Mme Chauchat]

Fama o biciklistima, možda?

[Milosh]

Jok.

[lilit]

gul ili boban?

[Milosh]

 

[Milosh]

Elem, roman je remek-delo, što se mene tiče, a iz njega sve vreme isijava ogromna količina apsolutne i povremeno izuzetno poetične mizantropije, dakle, ne nalaze se tu samo žene na udaru, već sve živo i neživo.

Sad ću da postujem još jedan citat, ako neko na osnovu ovih nagoveštaja ne pogodi pre toga...

[Milosh]

Elem, roman je remek-delo, što se mene tiče, a iz njega sve vreme isijava ogromna količina apsolutne ali povremeno i izuzetno poetične mizantropije, dakle, ne nalaze se tu samo žene na udaru, već sve živo i neživo.

Sad ću da postujem još jedan citat, ako neko na osnovu ovih nagoveštaja ne pogodi pre toga...

[Milosh]

"Svi žive životom mrtvačkih maski. Svaki, koji je zaista živeo, morao ju je jednom skinuti s lica, ali ljudi ne žive, to je samo život mrtvačke maske, kao što rekoh. Danas više ne postoje stvarni ljudi već samo mrtvačke maske stvarnih ljudi. Sve je to tako jezivo zato što je u pitanju jedno užasno svesno osakaćenje koje se sa nas preko mozga prenosi na sledeća pokoljenja. To je samo prividan život koji više nije sposoban ni za kakv pravi život. Gradovi koji su već odavno mrtvi i planine koje su već odavno mrtve, stoka, živina, čak i voda i živa bića u njoj. Odblesci naših mrtvačkih maski. Pravi mrtvački maskenbal."

[Milosh]

Nad nekim žitnim poljem dižu se jutra. Nad jezerom. Nad rekom. Nad šumom. Iznad brdašca. U svežem vetru ptičiji glasovi. Večeri koje zalaze u rečnu trsku i ćutanje u koje on izgovara svoje prve molitve. Pomrčinu cepa njištanje konja. Plaši se pijanica, kočijaša, slepih miševa. Na ulici tri mrtva školska druga. Jedan prevrnut čamac koji davljenik više nije mogao da dohvati. Uzvici za pomoć. Ogromni sirevi koji ga svojom težinom mogu pregnjaviti. Strahuje sakriven u jednom pivskom podrumu. Između nadgrobnih spomenika igraju neku igru u kojoj jedan drugom dovikuju brojeve. Mrtvačke lobanje se svetlucaju na suncu. Otvaraju se i zatvaraju vrata. U parohijskim kućama se jede. Po kuhinjama se kuva. U klanicama se kolje. U pekarama peče. U obućarnicama se krpi obuća. U školama se uči. Pri otvorenim prozorima, tako da čovek oseća strah i zebnju. Selidbe pokazuju svoja šarena lica. Deca na krštenju gledaju maloumno. Nekom biskupu svi viču živeo. Na jednom peronu su železničari zamenili zamenili kape, što kod ljudi, koji na sebi imaju samo radničke čakšire i ništa više, izaziva smeh. Vozovi. Svetlosti od vozova. Crvi i bube.

[Milosh]

Oduvek se trudio da ostane u blizini nečega što je mrzeo, "da kao pas cunjam između nogu ljudi, predajući se sasvim besmisleno svojim utiscima." I tada bi ga uvek neko kao psa i zgazio. "Tako je to", kaže on. "Uvek potonuti među ljude, ali ne i propasti. Osećam nasladu kad sam među ljudima!" Stalno je sebi govorio: "Uvek izbegavati premlaćivanja, ubistva i samoubistva. Da ne bih poludeo." Kad radnici kašikama srču čorbu, to je za njega, "daleka, prigušena i besmislena zvonjava zvona." Kad uđe u gostionicu, oseća odvratnost. Ali onda digne glavu, visoko iznad sebe, da bi, "kao kakav prekookeanski brod zaplovio kroz ljudsku pustoš. Ja kao kakav sportista ukazujem sam sebi na svoje greške", rekao je. "Uvlačim se među njih kao između zidove od mesa koji me greju."

[Alexdelarge]

putovanje nakraj noći?

[Milosh]

Nije.

[Alexdelarge]

ma čitao sam, al ne mogu da se setim. da nije mučnina?

[Milosh]

Verovatno jesi. Nije mučnina.

"Strahovit mraz. To se poznaje po drveću, po kamenju. To se oseća po rikanju stoke. I jednog dana će se sve smrznuti i biti mrtvo. Ceo svet, onakav kakav se bude nalazio u tom trenutku. Čak će se i vazduh smrznuti, pa i pahuljice snega u vazduhu."

[Alexdelarge]

pa nije valjda da mraz nisam prepoznao?

[Milosh]

Evo, sad si ga konačno prepoznao. 

[Alexdelarge]

3. januar 1938. ti si ljudožder, govorila mi je ponekad rahela. ljudožder? to će reći neman iz bajke koja izranja iz pranoći vremena? istina je da verujem u svoju vilinsku prirodu, hoću reći u tajni dosluh koji duboko upliće moju ličnu pustolovinu u opšti tok zbivanja i koji ga čak  usmerava u svom pravcu.

takođe, verujem da potičem iz pranoći vremena. oduvek me je sablažnjavala lakomislenost ljudi koji strastveno razmišljaju šta ih očekuje posle smrti, a brinu se kao o lanjskom snegu o tome šta su bili pre rođenja. prethodni svet vredi bar koliko i zagrobni, tim pre što se u njemu verovatno nalazi ključ...

[jokavata]

misel furnije, kralj vilovnjak

[Alexdelarge]

misel furnije, kralj vilovnjak

jeste. teraj dalje.

[lilit]

misel furnije, kralj vilovnjak

willkommen!

[jokavata]

Ovamo dole, svi dolaze sa vrećom, nalik na one u kojima su nekada držali vetrove, ali svaka od tih vreća puna je reči- reči koje ste izgovorili, reči koje ste čuli, reči koje su izrekli o vama. Neke vreće su veoma male, druge su velike; moja je srednje veličine, mada se mnoge reči u njoj tiču mog uglednog muža. Kakvu je budalu napravio od mene, kažu neki. Bila je to jedna od njegovih specijalnosti: da od drugih pravi budale. Nisu ga kaznili, bez obzira na sve što je učinio, što mu je bila još jedna specijalnost: da se izvuče bez kazne.

bas se slaze sa topikom o neravnopravnosti!
fala, draga!

[Perin]

Aj kad se svi prave fini....Atvudova.

[jokavata]

penelopijada, nogekako!

[Perin]

Tako, dakle, Oksfordska ulico, maćeho srca kamenoga, ti što slušaš uzdahe siročadi i piješ dječje suze, ja se napokon oslobodih tebe: vrijeme je naposljetku bilo došlo da više ne moram koračati u tjeskobi tvojim beskrajnim pločnicima, da se više ne moram buditi i sanjati u sužanjstvu bolova gladi.

[Mme Chauchat]

De Kvinsi?

[Perin]

Aham.

[Mme Chauchat]

Ali njegov sustanar ne pokazuje oduševljenje i on sumnjičavo zastaje.
,,Ej", kaže, ,,da vi niste počeli?... Da vi niste počeli među se?..." Odjednom zasija se od zadovoljstva. ,,Ej, pa vi ste to počeli među se da se 'apsite! Ej, pa vi ste gotovi!" Hvatao se za čelo od sreće. ,,Gotovo je to! Nema više! Čim ste vi počeli između sebe!..."
S onim lancima na nogama, počne da skače po ćeliji kao majmun.
,,Čim ste vi među sebe počeli da se 'apsite, vi ste gotovi! Sad ćete vi sami da se poubivate! Pretek'o sam!" Udarao je negvama o vrata, ceo zatvor od njih zveči. ,,Ljudi", viče kroz špijunku, koju je odgurnuo, ,,pretek'o sam! Ljudi! Vlasta je pretek'o! A oni su gotovi! Ot'oše kumunjare u pičku majčinu!"

Najbolji živi stilista živog govora. Najbolji.

[sandjama]

dragoslav mihailovic... mozda?

[Mme Chauchat]

Ko bi drugi bio?    Lov na stenice.

[sandjama]

iskreno, nisam ga bas nesto mnogo citao, ali hint je bio velikodusno precizan .

evo citata:

Nekad su ljudi zrtvovali zivot u Indiji ili na oba americka kontinenta da bi doneli robu koja nam danas izgleda smesna: drvo za ugalj (bois de braise), po kojem je Brazil dobio ime, crveni pigment ili biber, za kojim je, u doba Anrija IV, dvor toliko ludovao da su se njegova zrna grickala cak i u bombonama. Ti podsticaji za cula vida i mirisa, ta vesela toplina za oci, to izvrsno peckanje na jeziku pridodati su novom registru culne klavijature jedne civilizacije koja nije ni slutila koliko je bljutava.