Dejan Stojiljković - "Duge noći i crne zastave", Laguna, 2012

[Lord Kufer]

Mogli su to oni i skuplje da prodaju. Mislim, bilo bi fer. Treća knjiga će da košta 300 dindži, šta li?

[Ghoul]

A Raskršće si, koliko se sećam, pohvalio i ti (u smislu sasvim ok pitke knjige za plažu)? 

tad sam poslednji put u životu izeo gomna da hvalim nešto po principu 'rodilo se, valja ga ljuljati, jedan je od naših, hvalimo ga za viši cilj odbrane žanra' i slična sranja.
odnosno, poslednji put da sam nešto, što sam intimno smatrao osrednjim at best, pohvalio malo jače nego što smatram da vredi - 'zbog žanra'.
budući da sam bio među prvim čitaocima i reaktorima, nisam tada ni slutio da će to da izraste u toliki hit među ruljom, i da mu moja pohvala uopšte ne treba. da sam znao, ne bih ni to gomno izeo, ali eto, anđelija, priznajem da jesam, iz najbolje namere.

a kada je dexa razotkrio svoje pravo prostačko lice, pokajao sam se i definitivno odbacio tu - među sagitašima tako rasprostranjenu - strategiju 'pohvali po svaku cenu zato što je on NAŠ, pa makar i ne bio naročito dobar - idući će, možda, biti bolji', koju sam ionako u životu primenio možda još samo 3-4 puta do tada.

ako sam od tog RASKRŠĆA ljući i stroži čak i prema nekima koji su (za razliku od ovog kafedžije) suštinski good guys - npr. tuševljaković, ili nešić-lazović - znajte da je to zbog dexe.
da se više ne ponovi!
da nikad više ne budem bolećiv i blagonaklon prema nekome samo zato što je iz 'našeg' žanra!
ako je nešto osrednje, ili ako ne valja, od dexe pa nadalje i ubuduće, ghoul will tell it like it IS, i bez uvijanja u polurespektabilne celofane 'pulpa', 'knjige za plažu', 'brzo se čita' i sličnih sranja iza kojih se - da se ne lažemo - krije prostodušno, jednodimenzionalno, plitkoumno, isprazno štivo za utucavanje vremena onima koji ga imaju za bacanje.

[Tex Murphy]

Свашта с тобом, па ја сам Зискиндов ПАРФЕМ прочитао на плажи у Турској. И јако брзо се чита.

[Kunac]

Završio sam sa čitanjem DUGIH NOĆI I CRNIH ZASTAVA.

Naravno, poređenje sa KONSTANTINOVIM RASKRŠĆEM se nameće kao neminovno. KR je bio monster hit u srpskim književnim okvirima, pa se od sledećeg romana očekivalo da ponovi taj uspeh. Stojiljković je oslučio da ne eksperimentiše previše, tako da nije mnogo odlutao do formule koja je KR učinila tako popularnim. Ponovo imamo pseudo-istorijski roman sa elementima fantastike. Ono što je dobro, jeste da je novi roman napredak u odnosu na prethodni. Znači, ples na poznatu melodiju, ali uigranijih pokreta, opušteniji i usresređeniji.

Umesto Drugog svetskog rata, Stojiljkovićovoga puta  poseže sa još daljom prošlošću, te smešta radnju svog novog romana u 1386; tri godine pre prelomnog i za srpsku istoriju ključnog Kosovskog boja. Ne treba se zavaravati, ambicija pisca nije bila da stvori istorijski što egzaktniji romana. On prilagođava i dopunjuje istorijske fakte, stavlja ih u službu priče. A priča je ovog puta dobrim delom ustrojena po pravilima epske fantastike. Bliži Martinu nego Tolkinu, Stojiljković koristi kosovski mitos kako bi pronašao okvir za svoju priču. Fantastički elementi su diskretni, čak manje uočljiviji nego kod Martina - možda zato što je priča zasnovana na stvarnom istorijskom okviru, u Igri prestola kompletna postavka je plod mašte pisca pa je sloboda bila neograničena. Posegnuti za XIV vekom je veoma mudra odluka, mislim da će ona doprineti popularnosti romana. Takođe, veliki adut DNiCZ je stil. Možete ga voleti ili ne, ali neosporno je da je novi roman je izuzetno pregledan i brzog tempa. Poglavlja su kratka (od 2 do, najviše, 6 stranica), čitaju se u dahu i podsećaju na filmske scene. Zapravo, čitava postavka je izuzetno filmična. Sa izuzetkom retardacija  u kojima figuriraju Murat i Lazar, ostatak  je akciono orjentisan. Tri glavna junaka (Toplica, Kosančić i Obilić) se non-stop makljau sa Turcima i svim ostalim koji ima se nađu na putu, sve do finala koje obuhvata opsadu Pirota.

Već negde oko polovine, ako ne i pre, postaje jasno da se DNiCR zastave koncipirane kao segment veće celine. Negde sam pročitao da D.S. planira da napiše trilogiju, pa je dosta narativnih niti ostavljeno nedovršeno. Ako posmatrate roman kao stand alone, to može predstavljati manji problem; nedostaje zaokruženost koju ova fora podrazumeva. Mada, kapiram ako vam se prvi deo nije dopao - nastavke nećete ni čitati; a ako vas je pisac pridobio, nabavićete i naredne knjige.

Ako neko ima neko pitanje u vezi sa romanom, nešto čega se nisam dotakao ili nešto što nisam dovoljno jasno objasnio, stojim vam na raspolaganju.

[Alex]

Ako neko ima neko pitanje u vezi sa romanom, nešto čega se nisam dotakao ili nešto što nisam dovoljno jasno objasnio, stojim vam na raspolaganju.

Pređi na najbitnije - jel HC ili SC, kakav je papir, jel cb ili kolor? Koji je ritam izlaženja nastavaka? 

[Kunac]

SC, klasičan papir, cb ilustracije (vinjete) + mapa na početku.

Što se nastavaka tiče, ne znam za ritam; ali sam izgulovao ovaj izvod iz intervjua koji je Stojiljković dao za Press:

Na nastavku ovog romana sam već počeo da radim i radni naslov te knjige je ,,Olujni bedem". Radnja prati dešavanja vezana za pad Niša i veliki turski poraz na Pločniku, s druge stane, imamo paralelni tok koji se tiče princa Bajazita. Kosovska bitka bi trebalo da bude opisana u poslednjoj knjizi čiji bi naslov bio ,,Carstvo nebesko". Između ove dve knjige ugnezdila bi se ,,Učitelj mačevanja", koji se bavi kratkim periodom mira 1387-1388 i gde bih obradio svoju staru ideju o tome kako Ivan Kosančić dolazi na kruševački dvor da bude učitelj kneževiću Stefanu i uputi ga u tajne viteškog Reda Zmaja. Ako se odlučim da napišem i petu knjigu, ona bi se bavila despotom Stefanom Lazarevićem i zvala bi se ,,Poslednji Nemanjić".

Znači, petoknjižje:

1. Duge noći i crne zastave
2. Olujni bedem
3. Učitelj mačevanja
4. Carsko nebesko
5. Poslednji Nemanjić

[SIMERIJANAC]

Simerijanac: tih romana što Archeon želi ima, bilo i biće. E sad to što on ne zna ili nije mogao da nađe, to je druga pesma. Ja čitao tri-četiri u srednjoj, te Dušan, te Lazar... Žao mi je što nisam zapamtio ko je pisao :/

Данашњим клинцима су Лагуна и Чаробна књига оно што су нама у тим годинама биле Плава птица и Кадок,а књиге Владана Ђорђевића,Настасијевића или Баранина могу да се нађу једино у антикварницама. Па ако наше водеће издавачке куће деци нуде искључиво англоамеричке фентези и историјске романе,(при чему су чак и руски и пољски аутори изузетак),није ни чудо што наши омладинци  нису чули ни за Кордића или Ненадића. Али као што рекох,то се срећом мења,јер су се многа од те деце управо захваљујући Косингасу или Црном цвету заинтересовала да открију ове наше легендарне писце који су у својим делима обрађивали српску средњовековну историју.

[scallop]

Auh! Mi krijemo od Bobana da je Crni cvet istorijski roman.

[Boban]

Rasturio sam vam ovaj topik na tri dela... "Đubrolizacija" sa prepucavanjem na Odlutale diskusije, a Najtflajerova trilema na "Teoriju i praksu".

[angel011]

Pročitala. Stvarno se lako čita - može i kad ste na Brufenu, a u očima su vam popucali kapilari.


Likovi stripovski. Negativci su zloće, a pozitivci... Od tri glavna, Kosančić im dođe kao nekakav predvodnik, lep, pametan, poštuje Bajazita kao protivnika (na jednom mestu izjavi da Bajazit to-i-to ne bi uradio jer je princ i vitez, a ne drumski razbojnik), vitez Reda Zmaja, dobar (manje-više to što povremeno izvrši veći pokolj nad Turcima nego Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić nad nemačkim okupatorima, to sve spada u takvu karakterizaciju). Toplica je od trojice glavnih najneupadljiviji, neviđeno vešt i sa sekirom i sa lukom i strelom (i dwarf i elf?  ), al' ne baš tako fin kao Kosančić, za turskog protivnika će reći "seci psa". Obilić je od njih trojice najmlađi, najneiskusniji, najnižeg porekla, plahovit, i prostak - kad vidi desetogodišnju devojčicu u nevolji, skočiće da je spasava ne mareći koliko time ugrožava misiju na kojoj je, a kad vidi ono za šta pomisli da je sama devojka u šumi, kreće sa prostaklukom. Ne znam da li je Obilić trebalo da nam bude simpatičan, meni nije.


Lazar se premišlja zbog greha iz prošlosti, Murat se premišlja zbog greha iz prošlosti, Murata savetuje demon/đavo/štagod, Lazara savetuje nešto za šta na kraju ispadne da je ipak uzvišenije, premda je meni do tada ličilo na demona (izvin'te na omanjem spojleru).


Radnja romana: tri junaka (treći treba da se dokaže kao vitez, moguće i da izraste kao ličnost, mada u ovom romanu nikakvog rasta nema) kreću u quest da povrate važan magic item. I priča ide dalje kako već takve priče idu. Sa sve vrlim junacima koji tu i tamo izvrše potpuno opravdani pokolj.


Na kraju knjige mi je falila tabla sa natpisom "Nastaviće se", ovo je, krajnje očigledno, tek početak.


Tu i tamo sam imala utisak "kad porastem, biću Aleksandar Tešić", mada sumnjam da je to Stojiljkoviću zaista ambicija, jeste da tu ima i Reda Zmaja i vila (ili šta su već ove koje se pojavljuju) i vremenski period je tu negde, ali su i razlike drastične.


Sve u svemu, laganica koja me je lepo zabavila. Može da posluži i kao nauk piscima u pokušaju koliko je istraživačkog rada neophodno uložiti u fantastiku čak i kad se piše krajnja laganica - Stojiljković se ovde definitivno jeste potrudio.

[Nightflier]

Dobro, s tim da je Red zmaja osnovan 1408. godine. I da se nije tako zvao. Ali 'ajde. Dozvoljena pesnička sloboda.

[Josephine]

Stvarno se lako čita

Kao i učenički sastavi. Ono što očekujem od kritike je da mi objasni zašto se i kako ovo "lako čitanje" razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer.

[Alex]

Stvarno se lako čita

Kao i učenički sastavi. Ono što očekujem od kritike je da mi objasni zašto se i kako ovo "lako čitanje" razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer.

Lako čitanje je lako, bez obzira da li si u školi, na fakultetu, u penziji, u autobusu.

Mislim da "recezenti" izbegavaju da kažu neke (po logici pozitivne) stvari o kvalitetu zapleta, veštini pripovedanja, dinamici priče, baratanju dijalozima, upečatljivim scenama i detaljima...

[Josephine]

Mislim da "recezenti" izbegavaju da kažu neke (po logici pozitivne) stvari o kvalitetu zapleta, veštini pripovedanja, dinamici priče, baratanju dijalozima, upečatljivim scenama i detaljima...

Što samo kompromituje "recezente".

[angel011]

Stvarno se lako čita

Kao i učenički sastavi. Ono što očekujem od kritike je da mi objasni zašto se i kako ovo "lako čitanje" razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer.

Da li si svesna da "Ono što očekujem od kritike je da mi objasni zašto se i kako ovo 'lako čitanje' razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer" može da se shvati kao omalovažavanje?


Dok, recimo, "Šta misliš time da se ovo delo lako čita? Zašto se i kako razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer?" deluje kao sasvim normalno pitanje i onome ko pita pruža znatno veću šansu da dobije odgovor?


Pitam da li si svesna, ne tvrdim da namerno omalovažavaš. 

[Albedo 0]

angel, odakle ti znaš u koju OŠ je D. išla, možda u neku specijalnu...

[scallop]

Ne, nego je Angel samo istakla da postoji i fino omalovažavanje.

[Albedo 0]

naravno, pa šta je fino omalovažavanje do ukazivanje na specijalno obrazovanje naše D?

[Josephine]

Ne, nego je Angel samo istakla da postoji i fino omalovažavanje.

Tačno, Anđela to odavno ističe. I ističući radi drugima. Što sam ja sad gora? 

[Josephine]

Eh, da - ne mislim da omalovažavam zato što mislim da svaki "recezent" zna koji mu je zadatak, šta treba da napiše i kako. Ako to ne uradi, jasno je da je to svesno izbegao. Ja sam samo direktna i nemam zašto da molim, ja očekujem od onih od kojih i treba da očekujem.

[Джон Рейнольдс]

Није ми јасно зашто се Д. потреса око рецензија и због чега било шта очекује од рецензената, кад је на основу насловне стране закључила (да не кажем... одлучила  ) све што јој је потребно.

[Josephine]

кад је на основу насловне стране закључила (да не кажем... одлучила  ) све што јој је потребно.

Od lakog štiva i ne bih očekivala više, nego da sve odmah zaključim. Inače nije lako štivo.

[angel011]

Eh, da - ne mislim da omalovažavam zato što mislim da svaki "recezent" zna koji mu je zadatak, šta treba da napiše i kako. Ako to ne uradi, jasno je da je to svesno izbegao. Ja sam samo direktna i nemam zašto da molim, ja očekujem od onih od kojih i treba da očekujem.

Ja se ne bavim književnom kritikom, nikad to i nisam radila (nemo' da slušaš glasine, u životu ni jednu književnu kritiku nisam napisala  ). Tako da, ako iznosiš šta očekuješ od kritike, što se mene tiče možeš da nastaviš da očekuješ, dok neko kritiku ne napiše. 


Nisam ni tražila da moliš. Što se mene tiče, samo napred, budi direktna i direktno pitaj šta te zanima. 

[Alex]

BTW, učenički sastavi se lako čitaju zato jer su dugi stranicu-dve. Kad bi roman od 400 str. bio napisan "kvalitetno" kao prosečan učenički sastav, već posle 20-ak strana bi čitanje bilo teško podnošljivo, a samo teški mazohisti bi "doživeli stotu".

[Josephine]

Pa ovde niko ne govori o "kvalitetu", već o "lakoći". Šta, sad ti je krivo što si meni dao šlagvort? Budi muško.

[Alex]

Pa ovde niko ne govori o "kvalitetu", već o "lakoći". Šta, sad ti je krivo što si meni dao šlagvort? Budi muško.

Lakoća čitanja romana je suštinski drugačija od lakoće čitanja uputstva za pripremu instant kafe npr.

D. - svaka rasprava sa mnom je uzaludna. Druga strana nikad nije u pravu.

[Nocnoi_Dozor]

Danas sam počeo sa čitanjem ove knjige i za početak mi deluje interesantno. Deo kada ih Lazar šalje u misiju me podseća na potragu za prstenom u LoTR. Na drugu stranu je interesantan i opis protagonista. Kosančić lako, poput Stivena Sigala, izlazi na kraj sa Turcima (kada ih kasapi kod zapaljenog manastira), Toplica rukovodi sa lukom i strelom sa takvom preciznošću na kojoj bi i sam Legolas pozavideo, dok je Obilić mlad i zelen junak željan dokazivanja. Sviđa mi se i to što daje jasan opis događaja koji su doveli do Kosovske bitke, ali ću konačni utisak o knjizi izneti kada je pročitam.

[angel011]

Kasnije ćeš Toplicu videti kako rukuje sekirom tako da bi mu i Gimli pozavideo. 

[angel011]

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/313635/Srpski-vitezovi-kao-strip-heroji

[Usul]

da li to onda implicira postojanje scene gde knez lazar kaze drekavcu na mostu - Dalje neces moci!

[angel011]

Jedino ako te scene bude u nekom od nastavaka.

[Boban]

ajde nek neko postira prikaz ovog romana iz jučerašnje "Pravde"...

[Josephine]

ajde nek neko postira prikaz ovog romana iz jučerašnje "Pravde"...

Pa postuj ti?

[Boban]

Mislili bi ljudi da sam napravio fotomontažu... tj. tekstomontažu.

[Josephine]

Ja neću da mislim. Postuj.

[Usul]

Ja neću da mislim.

Zhiva istina 

[Josephine]

Ju, ko bi rekao da je toliko ljudi ovde zaljubljeno u mene?? Koji si sad pa ti?

[Stipan]

Jbt. ovo se malo pomalo pretvara u orgiju...

[Hiperhik]

Dok se čeka Pravda, evo malo Pressa (bajatog, doduše).

I da, biće i nastavak(a).

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Dnevni_magazin/story/208808/Srbiji+treba+novi+Ivan+Kosan%C4%8Di%C4%87.html

[Boban]

Зашто ли се само новине на П баве овом књигом?
http://www.pecat.co.rs/2012/03/o-kosovu-s-ljubavlju-na-americki-nacin/

[TheLajavac]

Vec su pocele da kruze price da su "Duge noci...." samo prvi deo od 5 knjiga...

Uzgred, ako vec pominjemo LOtR ima scena u knjizi gde Kosancic braneci odstupnicu u borbi za Lazarevu relikviju izgovara--Bezite budale--sto je mene podsetilo na Gandalfa i gamozno--RUN YOU FOOLES-- na mostu kazad duma---s razlikom sto se u sledecem poglavlju, za razliku od onog sto sam ocekivao Kosancic pojavljuje neogreban

I jos jedna simpacitna scena--Stanoje Glavoseca (Glavas??) paleci tvrdjavu izgovara--Telo i dusa, jedno ce izgoreti--Joy division-Heart and soul, one will burn!!

Ja se iskreno nadam da ovo nije kraj knjige, jer ima previse nerazjasnjenih stvari koje je pokrenuo u romanu.A ako jeste...bas je shit!

[Nightflier]

Heh, ta knjiga mi zvuči kao dobar melanž svega i svačega. Ne verujem da je te stvari radio slučajno. Mora da se dobro zajebavao dok je pisao.

[Ghoul]

melanž svega i svačega

zvuči kao vrlo precizan opis dexine anything goes 'poetike'.

[scallop]

Kod nas su i komplimenti omalovažavajući.

[crippled_avenger]

Pročitao sam roman i vrlo sam zadovoljan.

dexa je definitivno pročistio stil. Nema pretenzije, nema lutanja i što je najvažnije vešto je izbegnuto sve ono što je bilo slaba tačka (mada i skriveno komercijalno oružje) KONSTANTINOVOG RASKRŠĆA.

Ovde nema koketiranja sa mejnstrimom - zaplet je jasan, žanrovski, događaji su izloženi koncizno, više je zabavno nego uzbudljivo sa jasnom strukturom. Pretenzija i selenićevski zaokreti su koštali RASKRŠĆE puno, ne samo zbog nezrelosti određenih političkih viđenja već i zbog toga što su transformisali žanrovsku strukturu. Ja moram priznati da spadam među one koji iz pozicije žanra osporavaju da je RASKRŠĆE uopšte žanrovski roman i o tome sam imao nekoliko rasprava. Naravno, ne osporavam da u tom romanu ima dosta žanrovskih postavki a i sam autor ga tako definiše pa samim tim moramo ga sagledavati it tog ugla...

U DUGIM NOĆIMA I CRNIM ZASTAVAMA nema dileme - ovo je ISKLJUČIVO žanrovska literatura, efekti koje dexa pokušava da postigne su jasni, i u principu ih postiže, priča je jasna i izlaže se na način koji odgopvara savrmenoj "medijskoj inteligenciji" čitaoca.

Uprkos tome što zastupnici teze da je RASKRŠĆE žanrovski roman kao dokaz za to uzimaju stripovsku strukturu poglavlja u toj knjizi kao svoj glavni argument, ta knjiga ipak nije žanrovska na nivou strukture kao celina, a DUGE NOĆI I CRNE ZASTAVE to jesu.

Kraj romana besramno najavljuje nastavak, ali isto tako ova knjiga stoji kao celina. Voleo bih da pročitam celu trilogiju (ili šta je već planirano), ali isto tako ne bih se osećao prevarenim ako se ne pojave ostale knjige jer ovo jeste celina.

Roman je kratak. Moglo bi se reći da je na nivou samog zapleta dosta jednostavan, da ne kažem, skoro pa oskudan, i u tom pogledu, mnogo više podseća na strip ili film. Junaci imaju konkretan zadatak i osobine koje se opišu i potom stavljaju u funkciju priče. Da ne znam dexu, rekao bih da ovaj roman dosta liči na dela koja pišu dramaturzi koji ne mogu da se otmu od postulata svoje struke i formi u kojima se izražavaju.

[Ghoul]

Pretenzija i selenićevski zaokreti su koštali RASKRŠĆE puno

aha, koštali ga nagrade 'miloš crnjanski'...

[Lord Kufer]

Oćeš, molim te, Kriple, da objasniš neukima šta je to "medijska inteligencija"?

[crippled_avenger]

Neukima ne treba objašnjavati - treba ih poučiti.

[Alex]

Oćeš, molim te, Kriple, da objasniš neukima šta je to "medijska inteligencija"?

Savremeni mediji razvili su kod konzumenata odgovarajuću sposobnost percepcije brzih, kratkih, efektnih (često površnih) sadržaja i određenih obrazaca koje koriste.

[Lord Kufer]

Znači, programiranje uslovnog refleksa se sada zove "inteligencija"...