ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jape je way off target. Melkor je na čudan način blizu.

Evo još malo:

QuoteDavid se namršti:

- Neprekidno govorite tako čudno. Mislite li, možda, da nešto može živjeti a da ipak istinski ne živi? Da li je tako? Lutka ili plišani medvjed ne žive istinski. Ali žive kao igračke kad se s njima igramo...

- Izvanredno! Vi ste neobično pametni, kolega - oduševljavao se doktor. - Proglasiću vas svojim učenikom kad već ovdje nema detektiva. Uostalom: moja saradnja s detektivom u prošlim slučajevima bila je upravo te vrste, kako ste to sada objasnili. Razmišljao sam o sudijinom govoru, koji ste mi dopodne prepričavali. Taj sudija bio je veoma pametan gospodin ako sam shvatio šta je mislio. Likovi koje je stvorio umjetnik žive svojim posebnim životom. A mnogi žive čak i mnogo duže od nas samih, od onih koji su ih stvorili! Stvorila ih je mašta umjetnika i oni žive tako dugo dok na svijetu ima ljudi koji se za njih zanimaju. Shvatate li? Tako živi detektiv, nježna Djevojka i Jasna, jer ih je vaša majka naslikala. Ali oni žive u drugom svijetu. A Inka? Ona sada živi između dva svijeta ili čak u trećem svijetu pošto je vaša majka nije naslikala. Živi jedino u našoj mašti, iako je obojica vidimo svojim očima. Uh, ala je to zapetljano!

Knjiga je mešavina fantastike i misterije, prilagođena dečijem uzrastu.

Nemam pojma šta je ovo, ali tipujem da je izašlo u biblioteci Vjeverica.

Ja sam, kad sam ovo postavljao računao da ćeš najpre ti pogoditi.

Pošto sada ne mogu da postavljam još citata (na poslu sam), reći ću da mislim da nije Vjeverica nego, mislim Mladost. Ali sad da me ubiješ ne mogu da se setim, nekako mi je Vjeverica čini mi se imala veći format.

U svakom slučaju, evo male pomoći: knjiga je indeed za decu, a Melkor je bio blizu sa svojim pominjanjem Poljske, Češke i SFRJ pošto je sve to tačno. Takođe, Japan.

Vidim da je ovo tvrd orah... Dobro, evo još jednog citata:

QuoteO situaciji dvojice nebeskih brodolomaca počela je, međutim, da razmišlja i Djevojka sa smeđom kosom. Izgledala je u tom trenutku kao Mikelanđelo. Iznenada uzviknu:

- Sjetila sam se! Oko za oko!

- Šta? Oko za oko?

- Svakako, oko za oko, zub za zub! Zar se tako ne kaže?

Jasna je bila zbunjena:

- Kaže, ali kakve veze imaju zubi sa detektivom?

Djevojka je, međutim nepokolebljivo nastavljala:

- Zub za zub, automobil-balon za automobil-balon... Jasno? I mi moramo lansirati automobil-balon.

- Gdje ćemo ga naći? - reče Jasna i pogleda je začuđeno.

Proverio sam izdavača i u pitanju je Biblioteka Pingvin u kojoj su izlazili i takvi klasici kao što je Veselinovićev Hajduk Stanko, Gilbertov Robin Hud, Beljajevljeva Amfibija, Dikensov Oliver Tvist, Gogoljev Taras Buljba, čak i Kako se kalio čelik Ostrovskog...  Ovaj roman nije takav klasik ali je zanimljiv po tome što ga je napisalo deset pisaca iz deset različitih zemalja, svaki od njih po jedno poglavlje. Da bude veselije, ne radi se samo o istočnom bloku, evo spiska zemalja: Čehoslovačka, Japan, Francuska, SSSR, Italija, Danska, SFRJ, Engleska, DR nemačka, Poljska. Autor iz Jugoslavije bio je pokojni Ahmet Hromadžić. Ali na wikipediji se ne pominje njegov doprinos ovom romanu.  

A da ga dodas u bibliografiju posto ga tamo, izgleda, nema? 

Tajna narandžaste mačke. Čini mi se da sam ovo čitao nekad davno, kao klinja, mada nisam 100% siguran.

Quote from: Ygg on 08-09-2011, 21:57:38
Tajna narandžaste mačke. Čini mi se da sam ovo čitao nekad davno, kao klinja, mada nisam 100% siguran.

Tačnije Tajna narančaste mačke. Iz delova koje sam prekucao vidi se da je stil decidno dečiji ali ima tu razigranosti i mašte a zaplet je actually prilično napredan, sa sve nekakvim paralelnim realnostima itd.

Quote- A šta je s igrom nagađanja? - upita div.

Pitanje je bilo suvišno. Div je igrao samo tu igru - igru nagađanja. Glupi kompjuter. U memoriji mu se nalazilo milion mogućih scenarija, a on igra jednu jedinu glupu igru.

Div je, kao i uvek, postavio dve ogromne čaše. Bile su, kao  i obično, ispunjene različitim tečnostima. Kompjuter je bio tako dobar da se tečnosti nikad nisu ponavljale. Ovog puta se u jednoj čaši nalazila gusta tečnost nalik kremu. Druga je šištala i penila se.

- Jedno je otrov, a drugo nije - reče div. - Ako pogodiš ispravnu, odneću te u Zemlju bajki.

Pogađati ispravnu tečnost značilo je gurnuti glavu u jednu od čaša i piti. Nikad nije pogodio. Ponekad bi mu se glava rastopila. Ponekad bi se zapalila. Ponekad bi upao u čašu i potonuo. Ponekad bi ispao, pozelenio i zarđao. Uvek je bilo grozno. Div se uvek smejao.

Ovo bi brzo. Jeste!

Kompjuter, igra... a onda brza provera, strana 65 Ubrzo ce citat, posle vecere 

"U početku ne beše Reč."
Krezubi starac u prljavom mantilu neodređene boje kezio mi se iz senke liverpulskog doka; samo trenutak ili dva pre ove neobične tvrdnje, prebrojao je svežanj funti koji sam mu pružio, da bi ga potom na volšeban način smestio negde u džepove.

He, he... rock'n'roll...

Sad bi mogao da podeliš svoje znanje i sa ostalima i da postaviš novi zadatak 

Onda bi svi znali da redovno čitam tog pisca.

Mislim da svi to već znaju. Doduše, uvek možeš da se vadiš na krizu, sankcije...

To je jedna Skrobonjina priča koja mi se mnogo dopala. Rubber soul je čak imao i pesmu nu stilu Bitlsa.

Telo u sanduku je mlado, lepo razvijeno... i takono mrtvo. Telo koje bi trebalo da je na nekoj plaži, ili u krevetu sa zgodnom ženskom, ili da trči za loptom - sada je zauvek nepokretno. Nema vidljivih rana, skoro nikakvog unakaženja, samo nekoliko masnica, nekoliko podliva na sasvim golom belom telu. Bela, neljudski bleda pod tom sijalicom istačkanom izmetom muva - mrtva koža sablasno sjaji. Baš kao svinja, pomišljam gorko, u panici koja raste sa približavanjem tom telu: baš kao zaklana, obrijana svinja bačena u limeno korito.

Sinoć je bilo kasno da prekucavam. Sorry.

Quote from: Ygg on 08-09-2011, 21:57:38
Tajna narandžaste mačke. Čini mi se da sam ovo čitao nekad davno, kao klinja, mada nisam 100% siguran.

Ahh... prvi put čujem za ovo, videću ima li negde da se iskopa!

Hm... ne pamtim da sam je ikada video u ponudi antikvarnih knjiga. Verovatno nije imala više izdanja... Dobro, uvek mogu da je zajmim ako ustreba...

Izgleda da nećete da se igrate sa mnom, pa da vam dodam još malo:

Na ulici ispred pijace Cigani prodaju strane čokolade i cigarete, ljudi i žene se vrzmaju oko njih sa torbicama i kesama paradajza i paprike, iz okolo parkiranih kamiona, auta i prikolica dozivaju se prodavci bostana na muzičkoj podlozi od mudžahedin-folka, njihovo polugolo i raspojasano potomstvo trči okolo i psuje na sva usta, muve nadleću odbačene kore od lubenica i čitave komade, rascvetane na asfaltu kraj izgaženih prezrelih patlidžana...

Naživo? 

Kao glavni fan još stavljaš znak pitanja? Bože me sakloni takvih fanova.

Čudno mi bilo da ga ti stavljaš. Znak pitanja znači više kao - pa zar ti, Skalope, da kačiš odlomke iz "Naživog"?  Učinilo mi se i posle onog prvog, ali sam pomislio - ma jok, ovo kači Skalop. Posle sam razmišljao da li je ono iz neke Skrobonjine priče, znao sam da je nešto domaće... 

Šta je tu čudno? Ako postoji dobar citat, onda je pisac dovoljno OK da ga se turi na post. Štos je u tome da delo bude poznato, a da se ne da guglati. Kad god vidiš da postavljač kopipejstuje, onda cima citat sa gugla. To je kao "pozovi prijatelja" i onda je lako biti "milioner". Samo na ovom sajtu ima sto strana o romanu "Naživo", a veliki čitači - ništa. I, nisam birao citate sa imenima, sa Niš i Prishtin.

Važno je da citat bude takav da se iz njega može zaključiti o čemu se u delu radi, pa da i to pripomogne. Na primer:

QuotePosao je obavio spretno i brzo; rasporio je devojku gotovo na isti način kao i Kejt Edouvs: grkljan presečen od uha-do-uha, trup rasporen od grudi do vagine, utroba izvučena i prebačena preko desnog ramena, a jedno parče creva izdvojeno i smešteno između leve ruke i tela. Jetra probušena vrhom noža, uz vertikalni rez preko levog režnja. Bio je iznenađen činjenicom da na jetri nema znakova ciroze koja tako snažno buja u spajtlfildskim uličarkama što se nalivaju bez prestanka u jadnom pokušaju da se oslobode bremena dosadnog življenja i sumornog života kroz koji se naprosto vuku, groteskno. Ova drolja, uistinu, nimalo nije ličila na ostale, premda je, uvodeći ga u seksualnu igru bila bestidnija od svih njih. I taj nož ispod jastuka na njenom krevetu... Pošto je presekao vena cava, usredsredio se na lice.

Ovaj Džek Trbosek je sveopšta inspiracija.

Još kad bi pogodila odakle je citat...

Da nije ona Elisonova priča čiji sam naslov tradicionalno zaboravila?

Jeste. Da otkrijem naslov ili bi se zabavljala traženjem?

Ma neću se ni setiti, otkrij ga bolje,  al to je ono kad ga razvlače u futurističkom ambijentu, bilo je u jednoj od onih antologija najbolje priče 1984, 1985... matora sam 
Ako se ovako računa za postavljanje, to ću nešto kasnije moći.

Neko se šunja u gradu na rubu sveta. Sjajna priča!

Ma važno je da delo bude prepoznato.   "Neko se šunja u gradu na rubu sveta", Najbolje svetske SF priče 1986.

Teraj dalje.

Edit: Jevtropijevićka, kasniš Ygg.

Quote from: John Reynolds on 10-09-2011, 11:52:03
Još kad bi pogodila odakle je citat...

Ne igram se ja ovde. Samo posmatram.

Jedan klasik:

Quote- Kad već govorimo o Malin, možda vas interesuje da je i ona razbijala posuđe. Pa, mislim da bi se i moglo tako nešto reći. Obično je rezervisala poseban dan u nedelji za razbijanje. Baba kaže da je to činila utornikom. Već ujutro u pet sati toga dana moglo se čuti kako se ta sjajna devojka kreće po kuhinji i lupa tanjire. Obično bi počela sa šoljicama za kafu, čašama i drugim staklom, a nastavila s dubokim tanjirima, pa s plitkim, da bi završila sa činijama. U kuhinji bi celo prepodne bio rusvaj tako da je bilo pravo zadovoljstvo videti to, pričala je moja baba. A ako bi Malin preostalo i nešto vremena za posle podne, onda bi sa jednim malim čekićem otišla u salon i razbijala antičke i istočnoindijske tanjire.

A pošto ne znam hoću li biti uopšte onlajn u sledeća dva dana, šaljem rešenje Rejnoldsu pa nek on potvrdi pogađaču; trebalo bi da bude lako.

Edit: I unapred, hint: jedan od retkih slučajeva kada je TV adaptacija pošteno odradila književni predložak, odnosno, nezamislivo je odvajanje lika od glumice iz te verzije.

Dalje:

Ono što je najviše privlačilo pažnju Tomija i Anike bio je majmun koji je sedeo na ramenu riđokose devojčice.

Ah, Pipi Duga Čarapa?

Jeste, cak sam i ja provalio, ali nisam hteo da kazem jer nemam sta da ponudim in terms of zagonetnog citata. -_-

EDIT: Zasto ova igra napreduje iz dana u dan, a onaj Gulov film ostaje nepogodjen?! 

Pošto se ni Jevtropijevićka ni John ne javljaju da potvrde da sam pogodio, odaberimo da verujemo FatheruJapeu pošto je on ipak završio školu i tako to. A da ne bismo mnogo kočili igru, evo mog zadatka:

QuoteMornar uze vranu na ruke i pogladi njeno crno raščupano perje.

- Mudrica si ti! A ja, stara sušena haringa, još sam se ljutio što si odletela. Još kad bi nas naučila kako da izađemo na kraj s to začaranom silom kamena, rekao bih da si najpametnija ptica na svetu!

Umesto odgovora vrana kljucnu zrno grožđa i lukavo iskosi na mornara crne oči.

"Ona pokazuje na grožđe", pomisli Čarli. "Ali kako nam ono može pomoći? Samo će produžiti naše muke pored ovog prokletog kamena..."

Vrana poče da skakuće po pesku, gledajući neprestano Čarlija, kao da ga zove da pođe za njom.

Mornar ustade i krenu brzo prema planinama. I, čudo jedno! Pojeo je malo grožđa, a noge su mu koračale lako i slobodno kao da nije gladovao celu nedelju, kao da nije nemoćan ležao na pesku.

- Vetrovi i talasi! - mrmljao je mornar. - Ovo je veća lukavština od svih koje sam video. Hajde de, videćemo...

Džon se ne javlja jer nije bio kod kuće. Jeste, Pipi je. Ako je potvrda uopšte potrebna. 

Možda nije potrebna, ali je dobrodošla!!!!!!!!1111111111111!!

Dobro, oće neko da proba da pogađa ovo moje? Očigledno je u pitanju ponovo knjiga za decu, ali ovog puta zajevani kultni klasik!!!

Ovoga odlomka se uopšte ne sećam ali je možda Sudbina jednog Čarlija?

Ili Čarli i fabrika čokolade...

Moguće, ali ne deluje mi kao prevod, čisto zato. Čarli plus mornari plus domaće jednako Aleksandar Popović... možda.

Sinoć mi je Melkor prebacio što nisam ostavio još neki citat   A ja sam mu rekao da je knjiga prilično poznata.

I, ne, nije ni Sudbina jednog Čarlija, ni Čarli i fabrika čokolade niti ima Čarlija u naslovu niti je čarli actually glavni junak (ali kada bih napisao ime glavnog junaka odmah biste pogodili... čak i ime glavnog negativca bi bilo dovoljno   ). Nije ni A. Popović. Nije uopšte domaće, naprotiv, prevod je, ali ne sa jezika koji tebi pada na pamet prvi.

QuoteMornar izvadi iz ruksaka platno i ovlaš ga naduva. Zatim ga rasprostre pored puta, potraži u jednoj od brojnih pregrada ruksaka, izvuče otuda bočicu sa bojom i četkicu i prionu na posao.

On nacrta na platnu strašnu zverinju njušku s ogromnom grivom, ogromnim očima i ogromnim razjapljenim čeljustima iz kojih su virili ogromni oštri zubi...

Kada se crtež osušio, Čarli okrenu platno i to isto nacrta i na drugoj strani. Njegova mašta se beše razigrala, i on doda zveri ogromne savijene rogove.

Zatim Čarli odseče dva tanka drveta, očisti ih od grana i između njih priveza platno tako da se moglo nositi ako se i drže za motke.

Donje krajeve štapova mornar zašilji. Kada ih je zario u meku zemlju pored puta, s visoko podignutog platna pogleda strašnu zver. Platno nije bilo zategnuto čvrsto, vetar ga je njihao i izgledalo je da čudovište žmirka očima i ceri zube...

Dobro, vidim da je ovo potvrd orah. Evo umesto citata malo nepoštene pomoći:

U pitanju je nastavak kultne dečije (i ne samo dečije knjige) koja je pak neka vrsta poluautorizovanog i vrlo slobodnog prevoda još kultnije dečije (i ne samo dečije) knjige. Zapravo u "prevodu" je prevodilac potpisan kao autor, imena pravog autora nema, mnoge scene iz originala su promenjene ili izbačene a dodate su nove i čak su i imena protagonista drugačija. Vlasnici prava na original nikada nisu dobili ni tantijeme od ovoga. Pošto je prva knjiga bila popularna, prevodilac/ autor je napisao još nekoliko nastavaka u ovom univerzumu koji nisu bili oslonjeni na nastavke originala. Ovo je prvi od njih. Oddly enough, meni su derivativni radovi bolji od originala koji je poslužio kao predložak.

Uh... jedino što mi pada na pamet uz ovakav opis jeste onaj ruski poluplagirani Čarobnjak iz Oza, mislim da se zvao Smaragdni grad? Ali nije mi poznato da je to kod nas prevođeno.
Meho, ubi me ovim knjigama za decu. Priznaj da su kod tebe sve one stvari koje su proglašene za minus u fondu Narodne biblioteke.

Dovoljno blizu  

Dakle, da, Rus Aleksandar Volkov je napisao svoju verziju Čarobnjaka iz Oza - Čarobnjak iz Smaragdnog grada. To je trebalo da bude prevod, ali na kraju je završilo kao derivativno delo (da ne kažem, er, plagijat). Wikipedia navodi razlike:

QuoteNotable differences between "The Wizard of the Emerald City" and the original book "The Wonderful Wizard of Oz"In the original book, Winkies' favorite color is yellow. In Volkov's version, it's purple.
In the original book, the characters at one point have to run away from beasts called Kalidahs. In Volkov's version, Kalidahs are replaced with saber-toothed tigers.
The Fighting Trees and the China Country are omitted in Volkov's version. Instead, the main characters have to cross another river by making another raft, and things go awry when a storm begins.
In Volkov's version, just before meeting the Cowardly Lion, Ellie gets kidnapped by an ogre, and Scarecrow and the Woodman save her.
In Volkov's version, Munchkins, Winkies and Quadlings (renamed as Chatters, Russian: Болтуны) have different tics involving their people's names: Munchkins constantly move their jaws as if they were chewing, Winkies blink a lot and Chatters can't stop talking.
The armless Hammer-Heads with stretching necks were replaced in Volkov's version with an anatomically correct and physically strong nation of Leapers.
In Volkov's version, as soon as Ellie and Toto arrive in Magic Land, Toto gains the ability to speak, which he retains until they leave. In Baum's version, this is not the case, and Toto behaves exactly like a normal dog.
In Baum's version, Dorothy is an orphan and lives with her uncle Henry and her aunt Em. In Volkov's version, Ellie lives with both of her parents, John and Ann.
In the original version, the Good Witch of the North kisses Dorothy on her forehead, blessing her, and the Wicked Witch of the West doesn't dare hit her because of the blessing. In Volkov's version, Villina doesn't kiss Ellie, and Bastinda is afraid of hitting Ellie because she wears the silver shoes.
In the original version, Dorothy was unaware of the Wicked Witch of the West's aquaphobia until the latter melted. In Volkov's version, Ellie knew Bastinda was afraid of water, and often left the kitchen floor wet to annoy the witch.
An additional subplot in Volkov's version during Ellie's imprisonment in Bastinda's castle involves Ellie and the cook Fregoza motivating other Winkies to prepare a coup against Bastinda.
The prologue in Baum's book tells the story solely from Dorothy's point of view. The prologue in Volkov's book tells the story first from Ellie's prospective, then switches to Gingema then back to Ellie who is running away from the cylone.
In Baum's book, Kansas is presented as a gray, dull place as opposed to the Land of Oz. In Volkov's book, the contrast isn't shown, which lets the reader guess Kansas is not a bad place for Ellie to live.

Volkov je posle napisao još nekoliko knjiga iz istog univerzuma, ne naslanjajući se na Baumove nastavke.

Citati koje sam naveo gore su iz knjige Urfin Džus, koja je nastavak Čarobnjaka iz Smaragdnog grada, koja je sjajna, više nema veze sa Baumovim radovima i koju sam pomenuo pre neki dan kada je Melkor postavio citate iz Beskrajne priče.

Postavljaj, Jevtropijevićka!!! I, ne, ove knjige su meni kupovali roditelji. Ovaj Urfin Džus je izdanje Mladog pokolenja, biblioteka Dečji svet. Čarobnjak iz Smaragdnog grada nema pred sobom (i nemam pojma ni gde mi je) ali jeste izašao kod nas, preveden i sjajan je.

O brale, umori me. Evo nešto on-forumsko.

QuoteJoš kad bi mali inspektor znao da ne treba da se zahvalim samo zecu, nego i dedi koji je doneo to prokleto seme lubenica-vampira. I onom dragom farmeru-komšiji koji ih nije ubrao na vreme. Meni je barem ovaj deo zagonetke jasan. Jadan zec je iz tiganja skočio u vatru. Bežao pred lubenicama i završio u stotinama komada. No, dobro. Barem se naplatio lubenicama koje su ga htele lišiti krvi.

Meni ovo liči na Malteškog Šišmiša.

Izvinite što ovako upadam.