ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 Puls
Nisam je bodovala iz razloga jer cijela od početka do kraja prepričana. Lijepo to teče, ali tok zvukova i rezonantnih kutija, priličio bi u ovom slučaju nekoj dužoj formi, kao uvod u nešto veće.... Ovdje po meni nisu zadovoljeni osnovni uvijeti koje zahtijeva forma od 6000 karaktera.

 Ujedinjenje
Meni uvijek bude žao kad priča ostane bez ijednog boda. I bez komentara. Kao siroče. Pa evo, biti ću kratka.
Predugački opisi Marine. I ne samo dugački već i patetični. Ljubav opisana kao u najljućim ljubićima. To je nepotreban kič. A i nije zanimljivo. Tražimo nesavršene junake. Tražimo slabosti u junacima. Pišemo o ljubavi, ali tako da ne tučemo njome u sva zvona. Nikoga ne zanima povijest Marininog života do trećeg koljena. Nije u funkciji priče. Priča se trebala zadržati na nekoj sceni iz života ovih golubića. I tu scenu se trebalo razraditi. Boga iz priče izbaciti. Vratiti naslov kakav je bio na početku, onu klupicu, onu sjenu, onu potragu za suncem, to mi je bilo dobro. Da ne kažem odlično. I napisati solidan sf još jednom ispočetka. Nadam se da nisam bila prestroga. 

Evo ja ću da budem stroga: kod ''Ujedinjenja'' mi je najveći problem izvesna banalnost i praznina u nastojanju da se predstave ljubavna osećanja. Priča sama po sebi može da se istrpi. Nije posebno interesantna i ne kažem da ja volim takve stvari, ali priča ipak postoji. Time se ne mogu uvek pohvaliti neki koji lepše pišu, tako da autor sigurno nije beznandežan slučaj.
Kad kažem banalnost, mislim otprilike na ovo:

''Upoznali smo se na nekom simpoziju naučnika već u zrelijim godinama. No ljubav je procvetala u nekom drugom sastanku.''


Brate ili sestro, ovo ti zvuči kao ogovaranje, a ne kao da čovek priča o rađanju životne ljubavi.

Quote from: Kimura on 08-10-2016, 22:43:43
Evo ja ću da budem stroga: kod ''Ujedinjenja'' mi je najveći problem izvesna banalnost i praznina u nastojanju da se predstave ljubavna osećanja. Priča sama po sebi može da se istrpi. Nije posebno interesantna i ne kažem da ja volim takve stvari, ali priča ipak postoji. Time se ne mogu uvek pohvaliti neki koji lepše pišu, tako da autor sigurno nije beznandežan slučaj.
Kad kažem banalnost, mislim otprilike na ovo:

''Upoznali smo se na nekom simpoziju naučnika već u zrelijim godinama. No ljubav je procvetala u nekom drugom sastanku.''
[/size] Brate ili sestro, ovo ti zvuči kao ogovaranje, a ne kao da čovek priča o rađanju svoje životne ljubavi.
[/size][size=78%] [/size]

kimura, mislim da je u pitanju početnik. pa rekoh, polako...

Saturnice, naterala si me da još jednom pročitam priču UJEDINJENJE. Ne mora dalje da komentarišeš ovo kolo Radionice. Ego te absolvo!

''Buba-marić'' je mnogo manje ''kriv''. Uz izvesne ispravke bi to mogla biti dobra priča za decu. Missim, ko će igračku ulovljenu na mestu gde se odlaže po život opasan otpad dati vlastitom detetu?

Quote from: scallop on 08-10-2016, 22:47:29
Saturnice, naterala si me da još jednom pročitam priču UJEDINJENJE. Ne mora dalje da komentarišeš ovo kolo Radionice. Ego te absolvo!

hvala...

Vas dve se takmičite ko će slabiju priču da komentariše?

Ne. Saturnica me je navela da se osetim krivom zato što ne pominjem priče koje nisu dobile bodove - kao siročići.
U pravu je. Kad već nema glasova, ne treba im uskratiti svaku pažnju.

Inače, meni su najslabije ''Prvi kontakt'' i ''Svi na izbore''. Ovu drugu sam jedva pročitala kako mi je nezanimljiva bila, a obe sam gotovo zaboravila.

Ne sećam se da si komentarisala moju priču.

Zato sam jedina glasala za ''Sardonski smeh''.    Možda glupo sa moje strane.
Svesna sam da priča  ima ozbiljan nedostatak, ali me je pridobio uvod koji je bio tako uvreljiv i životan. Jednostavno sam videla Milana i tobožnjeg profesora pred sobom. Do sunovrata dolazi kad se vanzemaljci pojave. Šteta.

Quote from: scallop on 08-10-2016, 23:19:43
Ne sećam se da si komentarisala moju priču.

Jesam, ali odavno.
Sad mogu dodati da mi je žao što je od prvobitne zamisli ispala samo kratka priča, mada može i tako. 

SARDONSKI SMEH, veliš da bi bio bolji da nije arčio slovne znake i naterao 7176 slovnih znakova. Ponekad je malo mnogo, a mnogo ispadne malo.

Liči mi kao da čovek nije smislio priču, već se domišljao u toku pisanja. Nekad može da uspe, ali uglavnom nije za preporučiti.

Quote from: Kimura on 08-10-2016, 23:26:19

Jesam, ali odavno.
Sad mogu dodati da mi je žao što je od prvobitne zamisli ispala samo kratka priča, mada može i tako. 

Biće da je izgubljena u prenosu, što bi rekla Skarlet Johanson.

Quote from: Kimura on 08-10-2016, 23:26:19

Quote from: scallop on 08-10-2016, 23:19:43
Ne sećam se da si komentarisala moju priču.

Jesam, ali odavno.
Sad mogu dodati da mi je žao što je od prvobitne zamisli ispala samo kratka priča, mada može i tako. 

Najveća mana te priče je što ima postavku novele... ali hajde da sačekamo ponedeljak i objavljivanje imena, pa da se onda blatimo na svim nivoima.

Koje priče?

Freja – I njoj sam dao svoj glasić. Ova priča me je kupila golim sf suraundom. Retko se vidi na radionici. Moglo je i bez toga, ali ne bi imala šmek. Veoma širok uvod i dobro doziran šeretluk, u vidu slanja monopola i ostalih igara preko bezdana svetlosnih godina, što me je i navelo, uz spomenuti uvod, da nam se sprema neki vic. Ipak, kraj nije vic nego lepo iznenađenje. Hint je bio tu, ali eto, meni je promaklo. Autor nam je to iznenađenje vešto skrivao do samog kraja i izvedba toga me je dojmila.
Od kozmetike, izbrisao bih ono ,,gmizao"; kako nešto može da gmiza što piči brzinom svetlosti? Mene je to baš namrštilo. Stil mi je klimav, ali nemam prava da to zameram. To je autor i ende.

Rudi – I on je pokupio moj glas. Sasvim lepo postavljena tabla sa igračima. Vrcavost na sve strane, i ne mislim da ima neku poentu. Možda grešim. A i šta će joj poenta? Neambiciozna priča, kako sam je doživeo, da zabavi. Ako je to bio cilj, kod mene je prošla. Nasmešio sam se nekoliko puta a teško me je nasmejati.

Koren – takođe dobio glas. Slažem se sa kolegama da je železnica bespotrebna, kao i smeće koje se njom prevozi. No, ima veze sa tradicijom, autoru je izgleda baš ta tradicija bila na umu. Nazirem tu nit ali je ne prepoznajem, ipak, priča me je dojmila na samom kraju. Nadam se da će tu nit autor rasvetliti, živo me interesuje. 

Ka drugom susretu – Ovde prepoznajem lako i vešto vođeno pero. Jeste, kao da je otrgnuto iz veće celine, ali to uopšte ne umanjuje zadovoljstvo čitanja. Rečenice lepo klize, imaju, 'ajd da se tako izrazim, dušu i čine lepu kompoziciju.  Spor oko spora je zanemarljiv, malo kozmetičara i svi će biti hepi. Nemam šta da dodam sem – bravo. Po meni, naj priča, upravo zbog samog pripovedanja.

Toliko. Iskomentarisao sam sve priče kojima sam dao glas. Ostaje mi još kusur koji ću polako i natenane, nakon ponovnog čitanja. Smiksalo mi se u glavi, moram tako.

No, dobro, ajde još par pre spavanja, kad sutra objavljujemo imena, pa da završavam.

Đeca u zbegu!

Ovde mi nekako stoje Opus, Buba-Marić i Najlepša bića, mada se ova poslednja ipak razlikuje svojom tematikom i atmosferom, i ne utapa se toliko. Jebiga, dvadeset je i tri priče, a prve dve su mi se stopile nekako, i ostale van fokusa, ali ne zato što su nužno loše priče. Ipak, stvarno smo za antropološku studiju - i meni je neka asocijacija na detinjstvo sedenje u skloništu

Opus 64 - dakle, ovo je sasvim solidna priča. Sve po pravilima, pravopis, gramatika,, ni Stefanović Karadžić ni Ljudevit Gaj (ne smemo njega zaboraviti!) se ne okreću u grobu, već mirno večeras spavaju, i to treba ceniti. I vidi se da je pisao neko kome ovo nije prvi put, i zna da napiše prokletu priču, i da zna šta hoće da kaže.

Zašto mi je promakla prilikom bodovanja? Pa, s jedne strane je taj apsekat "đece u zbegu" pa mi se priča izgubila iz vida, a s druge strane je to što  kaže kimura, vanzemaljac uopšte ne uzbuđuje, niti je interesantan, kao da se maskirao, a alufolija kao modni detalj mu nikako nije pomogla. Pored toga, to deus ex machina rešenje mi je uvek nekako delovalo neelegantno, to, kao, mašina sve popravi i ćao. Ne da je greška, samo ja s takvom pričom imam utisak kao da se autor lako izvukao iz čorbe koju je sam zapržio

Priča bi mi bila odlična sa nekim drugačijim rešenjem, jer je ovako kao vanzemaljac sa violinom iz priče: tehnička uvežbanost je tu, ali fali ono nešto specijalno, što se ne meri ni jednim kantarom. Ipak, Halejeva kometa je lepa ideja za matični brod.

Buba - Marić - ova je priča u redu, ali autor je ostao dužan nekih objašnjenja, pre nego što se vrati u klupu: ako su ljudi kolonizovali zemlju, odakle su došli, kada, kako, zašto, gde su ti brodovi sada i kako smo se tehnološki tolio srozali, da jedva možemo i do Marsa da prdnemo?

Osim tih detaljčića, ideja je solidno osmišljena, i poruka je fina, dobrota ipak pobeđuje, i mada jeste nelogično da brižni roditelj poklanja svom detetu igračke sa radioaktivnog otpada, hajde da zažmurim na oko i kažem da mi je zbog simetrije priče, to i u redu: neka ostane gospođa Buba- Marić kod klinke, kao zalog neke lepše budućnosti. Šmrc.

Ipak, priča me nije čačnula, biće da je do prilično plastičnih dijaloga: i otac i majka i Zira i naučnici, svi kao da su trećerazredni glumci koji sede prekovremeno u nekom zadimljenom studiju i preko volje i preko pljuge, bezvoljno izgovaraju tekst sa scenarija koji nisu čak ni naučili. Bolji dijalozi bi malo mrdnuli atmosferu, garantujem.

Ka drugom susretu - karakterističan spis, poznati autor. Hm. Treba biti taktičan. Ipak, mislim da sam svojevremeno dao neke pare za užinu za te šarene knjige, pa mogu sebi dati za pravo da kažem koju.

Prilično ambivalentan odnos koji imam prema autorovom opusu, ali i ovom konkretnom delu, potiče od toga što mi se u njegovim pričama uglavnom više dojmilo to ŠTA je autor hteo reći, nego KAKO je to rekao. A i ovo šta je rekao je uglavnom toliko zabarušeno, i otvoreno za svakakva učitavanja. Ja, naprimer, u ovoj priči sam shvatio to da se razdvojeni krakovi ljudske civilizacije, koji su se nešto sporečkali, možda kad se jednog dana sretnu - a 'oće - neće videti jedni u drugima braću, već tuđine. I to ispričano kroz likove gospodara i pripadnika sekte istoričara i brojača vremena i možda zvezdočataca. E, sad, od onih radioničara koji su o poenti raspravljali, vidim da je svako imao svoje tumačenje. Meni se ovo moje, uglavnom, dopada, i ne mislim da bi trebalo biti duže, jer, jebiga, ipak je zanatski lepo kompresovano i fino zapakovano i priča je tu, kompljet.

Ipak, stil mi teško pada, a i padao mi je i ranije, jer su rečenice izvujane, spiralne, kao da kriju pravo značenje, a to mi uglavnom deluje kao da me neko munta, i što reče Mića, muti vodu i mističari. Baca prašinu u oči. Konfuznom ispisu doprinosi i činjenica da sam od samog početka bio zasut morem nepoznatih pojmova tog fantazijskog sveta, ali to nije onako elegantno kao u tisućutisćuću ... granici, gde kao čitalac mogu da progvirim u svet, nazrem da se još mnogo toga šarenog i začudnog krije iza otškrinutih vrata, i da se zainteresujem, već mi je ovde doziranje informacija kao ono kada se zajebem pa krenem da u paprikaš trpam šta god stignem - a Karađoz mi je ekvivalent "a da dodam, možda, i sušene grožđice?". Nije dobra ideja.

Quote from: saturnica on 08-10-2016, 22:45:43
kimura, mislim da je u pitanju početnik. pa rekoh, polako...

Pošto Bobanovom greškom znam ko je autor priče "Ujedinjenje", moram napomenuti da se ne radi o početniku, nego o vrlo tvrdoglavoj osobi koja oduvek piše ovako uprkos svim naporima da se malo adaptira i prilagodi.

Što se same priče tiče, to je vrlo prostodušna i "ravničarska" priča. Patetika je ravničarima genetski imputirana i tu ni bog ne može pomoći.

Što reče Saturnica, priča je pisana kao ljubić. Ne mogu a da se ne složim s ovom konstatacijom.

Kako god ti tu osobu nazvao, i koliko god me uvjeravao u duljinu njenog spisateljskog staža, svatko će ti potvrditi kakav je nivo njenog pisanja. Nije ti palo na pamet da dama možda ne može bolje? Da ljudi koji ne mogu bolje i više u principu tvrde da neće? I da je možda ovo njen vrh? Jer, inteligentna osoba ne odbija biti bolja, ako je za to sposobna. Zato ti teorija o tvrdoglavosti u pisanju pada u vodu.

Drugo, da se razumijemo, nemam ja ništa protiv ljudi koji se bave pisanjem šund literature. Oni imaju također krug svojih čitatelja, samo mi nije jasno iz kojih pobuda je završila na sagiti, i jesi li ti za to kriv? Nije fer od tebe ako si je dovukao ovdje, a sve si znao unaprijed.
Kažeš, priča je prostodušna. Kakav je to termin da se opiše jedna priča? Kako priča može biti prostodušna? Samo čovjek posjeduje tu osobinu ili ima neku od nijansi spomenute dobrote. Valjda si htio reći da je dama prostodušna. To je već onda drugi par opanaka i u tu raspravu ne bih ulazila.

Ja sam na Sagitu doveo i neke druge damice, koliko me pamćenje služi....

''Koren'' mi je ostavio utisak. Premišljala sam se da li da dam bod. Nisam zato što je, bez obzira na odličnu ideju, sama priča loše postavljena. Varvarin reče, a ostali su se služili, da je mnogo prostora dato zbivanjima u vozu. To je tačno, ali meni je taj deo u vozu odličan. Gradi atmosferu bez koje bi priča bila neupečatljiva. Ne bih ga brisala, već bih od ovoga napravila znatno dužu priču. Ustvari, ''Koren'' već ima dve priče u sebi. Nezgodno na malom prostoru.

''Frki'' me je nasmejao, ali ne zato što je priča duhvoita , već zato što opisana situacija liči na viceve o plavušama i fudbalerima: opametio se, mora da ima gosta u glavi.
Promašaj je što priča počinje i završava se time. Kad bi ispričano bila pretpostavka data u nekoliko uvodnih rečenica, možda bi se moglo razviti u priču.

Prvi kontakt - Očigledna parodija na Zvezdane staze koja je odlična na idejnom nivou, ali na izvedbi pada. Naime, autor se odlučio za epistolarno pripovedanje (isečci dokumenata) gde je ta parodija isuviše naglašena. Mera u parodiranju je ono što me kupuje. Konstantno naglašavanje kontra – ST superdemokratije (komunizam) je takođe deo te prenaglašenosti. Dovoljno je jednom da se spomene, naročito u 6 K karaktera. Kraj je u takvom okruženju bio rado očekivan. Umesto da istražuju i glume moralne heroje, oni bombarduju i rešavaju stvar. Ipak, kao što sam spomenuo, ideja je super, samo da se izvela sa merom i taktom.

San – Marko pa Marko. Meni to mnogo smeta. Priče koje imaju jedan karakter, nemaju potrebu da me svaki tren podseća kako se taj karakter zove. Dodao bih da nisam još uvek senilan, ali reskirao bih da autor pomisli da mu se rugam što je daleko od istine. Uz to, ne bih je slao kod kozmetičara, nema svrhe. Nisam našao u njoj baš ništa, ni poruku ni poentu ni wow obrt. Makar originalnost, ali ni to. Možda mi je nešto promaklo, uvek sumnjam u svoje čitanje pa čitam ponovo i samo se nerviram zbog izgubljenog vremena.

Puls – Prepoznajem iskustvo u pisanju, sve je (skoro) kako treba da bude ali priča mi jednostavno nije ,,legla". Žao mi je, ali nemamo svi isti ukus. Ipak, moram da spomenem da cenim pristup temi, imaginaciju i originalnost.

Quote from: Džek on 09-10-2016, 12:11:57
San – Marko pa Marko. Meni to mnogo smeta. Priče koje imaju jedan karakter, nemaju potrebu da me svaki tren podseća kako se taj karakter zove.

Ja sam napisao ceo roman u kome je ime glavnog junaka Marko a to se nigde, niti jedan jedini put ne pominje.

Elem, nema ovde savršenih priča, svakoj se mogu naći ozbiljne zamerke, pa se većina primedbi svodi na lični utisak, mada ima i onih koji napadaju direktno autora iz ko zna kakvih prastarih razloga. Nije lako pohvaliti priču nekoga ko ti inače kudi pisanje... nažalost broj glasača i komentatora na priče je premali da bi se dobio objektivniji presek. Ali radićemo sa ovim što imamo. Sve priče koje su dobile bar glasove trećine mogu se smatrati solidnim i upotrebljivim. Ove ispod imaju mnogo više problema, ove na dnu imaju dosta problema mada neke od njih sa jačim intervencijama mogu da se preobraze.
Treba znati da se priča može promeniti sa nekoliko pravih rečenica na pravom mestu, da su pojedinci zbog ograničavajućih 6k svesno morali da žrtvuju bitne delove strukture i da će urednički rad mnogima dobro doći. Osim tvrdoglavima. Njima može pomoći samo genijalnost, ako je imaju.

To je u redu, ali ja bih ipak volela da pročitam komentar na svoju priču koja nije sjajno prošla na glasanju.
Za sad ima samo dva komentara, jedan pozitivan i jedan negativan, a oba se zasnivaju na dopadanju.
Možda ćete reći da je ćutanje neodobravanje, ali ovo je radionica, tako da...

Mali broj priča u sebi nosi originalnost. Ako nje nema, moraju biti bolje. To se teško prevazilazi uredničkim intervencijama. Uostalom, ko želi da bude objavljen u "Politikinom zabavniku"? Ako sam prešao tu trećinu, slobodno me isključi. Ambicija mi je dostignuta ispunjenjem obećanja da ću dati priču.


Što se tiče ad hoc i ad skok kuđenja, raspravljaćemo se od sutra. nadam se da će argumenti vredeti, mada, ko jebe argumente ako postoji uverenje?

@Kimura
U pravu si. Bilo bi lepo da  bude još komentara...

Dobra okolnost je da identifikacija pisca pomaže za dobar savet. Loša, da razjašnjava lične stavove, a sve vreme smo želeli da Radionica bude prostor ličnog usavršavanja. Ako nekog učinimo manjim, sebe ne učinimo većim.

Evo, ja ću izvršiti dužnost do kraja. Mislim da je bolje danas nego sutra.


''Maslačak'' - ugodno za čitanje, lepo i jasno. Međutim, za mene ovde nema prave priče. Tačnije, ima priče, ali mi nije dovoljno uverljiva, uzbudljiva, štagod... Moralna dilema: naneti zlo svom nedužnom dobrotvoru ili umreti sasvim je prihvatljivo kao tema, pali od antičkih dana do danas, ali mi je u ovom slučaju bleda realizacija. Ostala sam mrtva ladna. Niti sam osuđivala žednog astronauta niti mi je bilo previše žao njegovih malih spasitelja. Možda zato što nema nekih bližih odrednica za vanzemaljska bića, nečega što bi mi omogućilo da se vežem i da ih požalim malo na pravi način, ne samo teoretski. 

Quote from: scallop on 09-10-2016, 13:21:55
Dobra okolnost je da identifikacija pisca pomaže za dobar savet. Loša, da razjašnjava lične stavove, a sve vreme smo želeli da Radionica bude prostor ličnog usavršavanja. Ako nekog učinimo manjim, sebe ne učinimo većim.

Zato je dobro imati komentare i pre i posle otkrivanja ko je šta pisao.

još nisi postavio novi zadatak? blasfemija!

Puls je priča koja lepo teče, sviđaju mi se (i) duge rečenice, nema viškova, pismeno (uz nekoliko sitnjarija koje ću odbiti na typos ). Stil mi je ličio na onaj koji koristite kad pišete scientific paper, precizno al rigidno i na tome bi se dalo poraditi. Nedostaje opuštenosti.
Plus, nekako se rešiti prepričavanja.

Ideja mi je jedna od boljih na ovoj radionici, a cela priča mi funkcioniše u 6k, ne mislim da joj je potreban veći prostor. Uz dobru uredničku ruku, ovo bi moglo u Zabavnik.

''Peripetije oko smrti''
Uživala sam u čitanju dok mačka nije progovorila. Ne zato što je imam nešto protiv životinja koje govore, nego zato što mi se priča koja je do tog trenutka obećavala (umiranje usamljenog nesretnika mi je bilo dirljivo, primedba o ćerki ukazuje na potencijalno dobrog pisca) pretvorila u nešto dosadno, izanđalo, milion puta viđeno u boljem izdanju. Završnica je bila sasvim očekivana.
Predlažem da se secne taj deo i smisli nešto bolje.
Inače, meni se učinilo da slišamo crnogorsku, a ne hrvatsku mačku.

O tome bismo mogli do bestragije. Hajde da pretpostavimo da neke učesnike Radionice susrećemo prvi put. Jedan kriterijum. Neke druge smo već upoznali. Ponavljaju li se? Jesu li se pomerili? Drugi kriterijum. Pojavi se neko sasvim izvan viđenog. Naravno, ne iz prve grupe, nego neko ko nas potakne da ga gurnemo dalje. Treći kriterijum. Komentari služe da prepoznamo one koji svoje mišljenje cene više nego tuđe. I one koji bi zaista da se pomere kao pisci. Možda izgleda slođeno, ali je ZS jedino mesto na kome to možete da dobijete.

Da se razumemo, ne znam ko su autori priča (za neke samo slutim) a i da znam, objektivnost u mojoj subjektivnosti je na prvom mestu. Nikakve vendete ili čačkanja neće biti od mene u komentarima. Time bih više napisao o sebi nego o pokušaju.

Opus 64 je priča za Zabavnik i možda bih i glasala za nju da nije krenula da koketira sa događajima iz bliske prošlosti. Aj min, wtf, devojčica, vanzemaljac, la kampanela, ispunjenje naj želje i onda hladan tuš u vidu Oluje.

Čini mi se da kad bi Oluja otišla napolje i priča se malo više fokusirala na karakterizaciju devojčicine želje, odnosno tuge u njoj koju smenjuje ultimativna sreća (zlatna ribica-lajk ), ovo bi moglo lepo da izgleda na papiru.

Probni rad je tehnički savršena priča uz malo nategnute dijaloge između devojke i vlasnika agencije, al zato, za razliku od Hiddena, nemam problem sa dijalozima bračnog para. Zvuče mi nekako poznato

Zašto joj nisam dala glas: iz potpuno subjektivnih razloga - zato što mi je prelinearna za onog ko ju je napisao (ili bar tripujem da je taj autor). Mislim da bi bila bolja da je utrošio više od pola sata (max) za pisanje. Imam high expectations!

Quote from: lilit on 09-10-2016, 14:24:33
Probni rad je tehnički savršena priča uz malo nategnute dijaloge između devojke i vlasnika agencije, al zato, za razliku od Hiddena, nemam problem sa dijalozima bračnog para. Zvuče mi nekako poznato [emoji38]

Zašto joj nisam dala glas: iz potpuno subjektivnih razloga - zato što mi je prelinearna za onog ko ju je napisao (ili bar tripujem da je taj autor). Mislim da bi bila bolja da je utrošio više od pola sata (max) za pisanje. Imam high expectations!

Malo me je poneo žar, pa sam opleo i po bračnom paru. Priznajem da sam tu pogrešio, jednostavno sam propustio da ih vidim kao malograđane...

Ujedinjenje – Cenim što se autor skroz uneo u nju, pisao je iz neke svoje dubine, poriva, pobuda, potrebe, ili sl. Nađe krpa zakrpu, često to sam radim, pa sam prepoznao. No, to nije dovoljno. Na stranu uporni (tip)feleri, naučili smo da pegla sve opegla, ali priča nema šta da ponudi sem sentimentalnosti. Neću da rabim termin patetika, ipak nije toliko otišlo a i sam termin je relativan.

Maslačak – Uprkos što je priča lepo i tečno napisana nije me dojmila. Svakako je zaslužila sve te glasove, možda sam je neopravdano preskočio, ali jednostavno, kao sa Pulsom, nije mi ,,legla". Po meni, razvučena agonija junaka o kojoj premalo znam. Nije do autora nego je do ograničenja od 6k karaktera. Ostala mi je gorčina umotana u dosta neodgovorenih pitanja na koja i nemam prava da saznam odgovore, to je autorov seting u koji je smeštena drama, a baš ta drama, tj, bespomoćnost junaka mi nije legla, a prati me i osećaj ,,već viđenog".
 
Brod od stakla – Ni ova priča nema šta da ponudi, ali ima sijaset loše odabranih poređenja i donekle lošeg naratora. Reč ,,strefi"  mi ne ide uz njega. Ide ako se sleng propoveda od početka do kraja, ali to je opet klizav teren. Predugačak i bespotrebno rastegnut uvod zahteva jak obrt ili wow momenat kojeg nema.

Pamtimo ih – Mnogo toga je rečeno u ovo malo karaktera tako da je ishod, po meni, prepričavanje. Glamurozna i epska dešavanja se ne mogu strpati u 6k karaktera. Da mogu, romani bi izgubili svoju svrhu.

Opus 64 – Ne poznajem dovoljno klasičnu muziku da bih se mogao identifikovati sa protagonistom, pa me to u startu nažuljalo. Bitno mi je identifikacija i pogled kroz oči (i uši) protagoniste. Neuverljiva mi je percepcija i ponašanje junakinje nakon pogibije roditelja i tu mi sve pada. Doduše, meni je neuverljivo.

Najlepša bića sveta – Ovo mešanje postapokaliptičkih žaba i bajkovitih baba je lep sport, ali je trebalo to mnogo bolje napisati. Autoru je, cenim, nedostajalo hiljada do dve karaktera više da bi to uradio valjano. Premalo je informacija o odgoju dece i motivu protagoniste da to ispravi. Situacija je da su i starac, kontam vođa skloništa, i sakupljač, u pravu.

Quote from: hidden on 09-10-2016, 14:39:55

Quote from: lilit on 09-10-2016, 14:24:33
Probni rad je tehnički savršena priča uz malo nategnute dijaloge između devojke i vlasnika agencije, al zato, za razliku od Hiddena, nemam problem sa dijalozima bračnog para. Zvuče mi nekako poznato [emoji38]

Zašto joj nisam dala glas: iz potpuno subjektivnih razloga - zato što mi je prelinearna za onog ko ju je napisao (ili bar tripujem da je taj autor). Mislim da bi bila bolja da je utrošio više od pola sata (max) za pisanje. Imam high expectations!

Malo me je poneo žar, pa sam opleo i po bračnom paru. Priznajem da sam tu pogrešio, jednostavno sam propustio da ih vidim kao malograđane...

Hahaha...

Quote from: hidden on 09-10-2016, 14:39:55
Malo me je poneo žar, pa sam opleo i po bračnom paru. Priznajem da sam tu pogrešio, jednostavno sam propustio da ih vidim kao malograđane...

ma ne bih išla tako daleko, autor ih je vrlo živo opisao: ljudi s kojima se susrećemo svakog dana, sa svim svojim vrlinama i manama.
#ubila_je_prejaka_empatija

03 — RUDI - ima neceg vrcavog, satiricnog, ali i nedoradjenog i nedovrsenog
10 — OPUS 64 - ne znam sto je svima problem da se fantastika poveaze sa nekim istorijskim dogadjajima, sta sad, treba da kao nojevi guramo glavu u nekakav SF eskepizam? Ali svakako jos par hiljada karaktera je bilo potrebno da ovakva ideja
profunkcionise.
13 — Odabrana - najbolja prica, kao sto rekoh, a to sto je lavkraftijanska samo joj dodaje, a ne oduzima... da sam ja urednik u P. Zabavniku, stampao bih ovu prica sa dodatnim referancama o Lavkraftu, da eto, deca otkriju malo i kosmicke strave.
17 — Alt Ctrl Di-dit - lep i tecan stil, iskusan, zato je i dobila moj glas, ali ideja mi je besmislena iskreno, bar sa ovom temom, mozda kada bi se doradila i prebacila u Matrix okruzenje.
18 — FREJA - dvoumio sam se izmedju ove price i Korena... nisam siguran sto sam izabrao ovu, Koren mi je bila simpaticna, iz nekog razloga podsetila me je na Mijazakiove crtane flmove, ali mi se u nekom trenutku ucinila pateticno, pretpostavljam da sam Freju izabrao zbog meni dragog spoja distopije, kosmosa i usamljenosti.

Hm, žao mi je ako su moji komentari protumačeni kao napad na nekoga. Probao sam da dam svoje subjektivno viđenje ovih priča (drugo nemam), da ljubazno istaknem šta mi se svidelo a šta ne, uz ogradu, naravno, da i nisam neki arbitar za ta pitanja. Ako sam konstatovao očigledno prisustvo autora, to je zato što sam pomislio da bi bilo interesantno dodati i tu dimenziju u komentar, jer, jeb'ga, i ja sam dugogodišnji čitalac, a valjda ljude interesuje šta ko misli o njihovom pisanju. Ili možda ne, al na radionici ionako svako skine gaće, jel Sem toga, ni ja ne bih skucao celu subotu popodne samo da nekoga provociram, nisam toliko zaludan.

Ujedinjenje - prva rečenica je vrlo intrigantan početak priče, ima tu i pokoj lep opis (ulica prošarana senkom platana), ali mislim da su mi tri stvari bile problematične:

Fabula mi je bez nekog značajnog okreta koji bi bio dovoljno upečatljiv, ali mi je takođe i prilično brzinski prepričana, od njihovog upoznavanja do njihovog kraja, bez nekog sočnog, specifičnog detalja koji bi vezao pažnju i od koje bi priča malo živnula. Priča o ljubavi ume da udavi, pa treba biti umešan pri opisivanju spokoja dva golupčića tako da to bude i čitaocu interesantno, a sam razdor  među supružnicima je malo plastično opisan, pomalo klišeiziran. Kao da se i sam autor nije prećerano uznemirio što mu žena naglo okrenula veri. Tu već spada i sam problem što su i likovi nedovoljno životni, znamo kako izgledaju i šta rade, ali ne deluju kao da su od krvi i mesa.

Treći problem je što je ovo degutantno loše formatirano, bez uvrede, ali kada bi ovaj dokument postojao u fizičkom svetu, bio bi onaj sažvakani paket povezan smeđim selotejpom, sa raskupusanim listovima, s prevrnutim ušima, uflekan od kafe i aleve paprike. Frljanje sa zarezima, veliko I, zvezdice umesto navodnika, ne da zameram autoru nešto, nego čisto prijateljski konstatujem da je i taj deo bitan prilikom pisanja, jer se ni na razgovor na posao ne ide razdrljan, u papučama, da se čačka nos i lepe sline ispod stola

Sardonski smeh - priča je odlično počela, junak je nekako živahan i upečatljiv, čak je i meni palo na pamet da je u pitanju jedan prosečan lik, komšija, "so zemlje" kako to vole da kažu, a to se ispostavilo i kao poenta priče. Dakle, autor je ubo pravu frekvenciju lika, ali i profesora, a dijalozi su živahni i vrcavi, bar dok se vanzemaljci ne pojave.

Kada sardinijanci dođu, e, tu počinje predugačko objašnjavanje, a i nije samo to, nego mi je zaista promaklo to što autor hoće da kaže: vanzemaljci koji istražuju zemljane, samo da ih ne bi upoznali, to mi je ok i duhovito, ali šta su oni to konkretno postigli time što su otkrili "zlatnu sredinu" čitavog čovečanstva, ostalo je nejasno.

Takođe je i nejasno to šta su uradili glavnom liku?  I zašo se toliko uznemirio susretom sa vanzemaljcima, pa je odmah isekao vene? Moja teorija je da su ga sačuvali za vjeki vjekova, podarili mu večni život, i to mu nije bilo drago, ali bih ja očekivao barem od oca dvoje dece da sačeka unuke pre nego što odluči da se capne, a ne već isto veče.