Pravopis i gramatika

[Plut]

@ lilit, možeš li ti velikog J vratiti ovde? Vrlo, vrlo lep i pametan tekst. Svaka čast.

[mac]

Kako se došlo do ovog grjadij, od čega je to? Ja sam za to da vratimo čitave oblike koje je Vuk ukinuo.

[SuperSynthetic]

 KAKO?

1. Ovo je deo njene životne priče koju je pričala ujutru kada se probudi.

2. Ovo je deo njene životne priče koju je pričala ujutru kada bi se probudila.

3. Ovo je deo njene životne priče koju bi pričala ujutru kada se probudi.

4. Ovo je deo njene životne priče koju bi pričala ujutru kada bi se probudila.

[scallop]

Ja sam rekla!! I opet ću, s obzirom da mi je tako lepše!

S obzirom na... i budući da.

[Plut]

Ko od vas ispravno upotrebljava deminutiv reči "grlo"?

[Alex]

U stvari, može ovde ko god hoće da se drži za uši

U stvari, mislim da se ustvari, kao i uostalom i uopšte piše spojeno, ali ja uvek pišem odvojeno, jer mi je besmisleno sastavljeno.

[Plut]

Ne, "u stvari" se piše odvojeno.

[Alex]

Ne, "u stvari" se piše odvojeno.

Ja pišem tako, a ko kaže da je to pravilno?

Pravilno je u stvari odvajkada. Postoje neka lomljenja kopalja da se to izmeni u sledećem izdanju Pravopisa (koje se najavljuje već nekoliko godina), ali zasad je ovako

[Plut]

E to je poenta. Sešće neka ekipa pa će se malo razgovarati, nadmudrivati i, opalac, eto nama novog pravila. A što sad baš tako, a ne ovako? Epa zato što su oni tako rekli. Treba malo zaći u istoriju jezika, mnoga pravila se mogu lepo objasniti. Ako već menjaš pravilo, onda objasni zašto je to neophodno. Daj da svet razume.

[Alex]

Glagol trebati - već je bilo reči o ovome; ali valja ponoviti - Ovaj glagol je bezličan (ne menja se po licima) - Trebam(/Trebaš/Trebamo/Trebate/Trebaju) da odem na čaj. Treba da odem na čaj. Treba da odeš na čaj. Treba da odemo na čaj...
Glagol trebati se koristi i u drugoj funkiji - kad nam je određeni objekat potreban. Npr. Trebao mi je čaj; trebala mu je milost, trebaće mi suncokret.

Preciznije - ne menja se samo kad je ispred glagola, u svim drugim situacijama se menja.

[Alex]

E to je poenta. Sešće neka ekipa pa će se malo razgovarati, nadmudrivati i, opalac, eto nama novog pravila. A što sad baš tako, a ne ovako? Epa zato što su oni tako rekli. Treba malo zaći u istoriju jezika, mnoga pravila se mogu lepo objasniti. Ako već menjaš pravilo, onda objasni zašto je to neophodno. Daj da svet razume.

Pa ti već primenjuješ, jer sada važi "u stvari".

[angel011]

Ponekad se ne zna šta je gore, doduše:

Otišao sam bez da sam jeo

ili

Otišao sam bez jedenja

ili

Otišao sam ne jedavši????

Kao i na prethodnom primeru, ako nešto zvuči rogobatno, može se zameniti lepšim, ali ne baš tim rečima. Npr, mislim da bi bilo najbolje "otišao sam,a nisam jeo" ili - "otišao sam gladan", "otišao sam ne ručavši"...

Otiš'o sam, sarmu prob'o nisam.

[Stipan]

Auh... A ja kao nešto piskaram...
Braćo, ja sam sve ovo pažljivo pročitao i mnogo mi učeno zvuči.  

[Savajat Erp]

Алекс, у ствари се пише у ствари...не звучи логично, али изгледа да је тако правилно.

Мимс је у ствари отворила овај топик да би замлаћивала могућу кконкуренцију на априлској радиоци. Како то нисте већ сконтали?

[Plut]

E to je poenta. Sešće neka ekipa pa će se malo razgovarati, nadmudrivati i, opalac, eto nama novog pravila. A što sad baš tako, a ne ovako? Epa zato što su oni tako rekli. Treba malo zaći u istoriju jezika, mnoga pravila se mogu lepo objasniti. Ako već menjaš pravilo, onda objasni zašto je to neophodno. Daj da svet razume.

Pa ti već primenjuješ, jer sada važi "u stvari".

Pa da, ja pokupim šta mi odgovara.

[Alex]

Svojevremeno je Cornelius rekao Ghoulu:

Ti bi trebao sa njim na Enterprajz

a Ghoul odgovorio

a ti bi 'trebao' sa tvojim sobnim piscem da te nauči upotrebu glagola 'trebati'.

opravdana primedba? ne vidim glagol iza trebao.

[Alex]

Алекс, у ствари се пише у ствари...не звучи логично, али изгледа да је тако правилно.

Savajate, ja sam mislio isto, meni je bilo logično, ali sam našao dokaze za suprotno. Nađi ti da je "u stvari" pravilno, meni odgovara.

Možda sam dezinformisan.

[Savajat Erp]

Зашто бих ја обављао твој dirty work? 

[Alex]

Зашто бих ја обављао твој dirty work? 

Kucaj "ustvari" u search na ZS.

[Savajat Erp]

Куц`о већ у Гуглу...невазано за ову причу, пошто већ имам забрињавајуће честе граматичке недоумице.

[Alex]

U            stvari, od gugla samo možeš da oguglaš na sve to, a ne bi trebao (kraj rečenice, nema glagola, pa ne mora trebalo?).

[Savajat Erp]

Престани! Ум већ почиње да се поиграва са мном...

Geto Boys - Mind Playing Tricks On Me

[Alex]

Kako da prestanem, kad Mims prvo kaže

infinitiv - u srpskom jeziku se češće koristi konstrukcija da + prezent. Dakle - Idemo popiti čaj Idemo da popijemo čaj.

a posle

Primer - Idemo popit(i) kafu. U srpskom ova konstrukcija nije ispravna, već se kaže - Idemo da popijemo kafu/da pijemo kafu i sl.

Dakle - ispravno je ali se ređe koristi - ili nije ispravno?? Ne može oba.

[Plut]

Куц`о већ у Гуглу...невазано за ову причу, пошто већ имам забрињавајуће честе граматичке недоумице.

Ti i treba da ih imaš. "Ima se pozvati na sledeće ročište" je samo jedan od primera koji koristite vi pravnici. Doduše, ovo je mila majka, kako inače pišete te stvari. Ali dobro, tu su pravila takva. Samo što počinje da utiče na tvoj život... i onda zaglaviš hopčinu.

[Mims]

Kako da prestanem, kad Mims prvo kaže

infinitiv - u srpskom jeziku se češće koristi konstrukcija da + prezent. Dakle - Idemo popiti čaj Idemo da popijemo čaj.

a posle

Primer - Idemo popit(i) kafu. U srpskom ova konstrukcija nije ispravna, već se kaže - Idemo da popijemo kafu/da pijemo kafu i sl.

Dakle - ispravno je ali se ređe koristi - ili nije ispravno?? Ne može oba.

Izgleda da je ispravno, damn!

[Savajat Erp]

Куц`о већ у Гуглу...невазано за ову причу, пошто већ имам забрињавајуће честе граматичке недоумице.

Ti i treba da ih imaš. "Ima se pozvati na sledeće ročište" je samo jedan od primera koji koristite vi pravnici. Doduše, ovo je mila majka, kako inače pišete te stvari. Ali dobro, tu su pravila takva. Samo što počinje da utiče na tvoj život... i onda zaglaviš hopčinu.

Грешиш, драга моја...не користимо пример који си навела, али си и делимично у праву, у струци се појављују многе чудне реченичне конструкције које људима ван тог миљеа могу звучати смешно...hell, најчешће и мени звуче смешно.

А хопчину сам запатио, да си ти мени жива и з(ла)драва, још у време кад сам се триповао да ћу бити ветеринар...дакле, у основној школи, и то сам од себе, без спољних утицаја, па ти сад види!

[Stipan]

Hmmm... Meni uopšte ne zvuče smešno pozivi na sud i poreska rešenja.

[Alex]

Savajate, meni niko ne veruje da u našem jeziku postoji reč sokrovište. Pomagaj.

[Savajat Erp]

Hmmm... Meni uopšte ne zvuče smešno pozivi na sud i poreska rešenja.

Каква сад пореска решења? То нам не можеш прикачити!

Savajate, meni niko ne veruje da u našem jeziku postoji reč sokrovište. Pomagaj.

Како кад ти ни ја не верујем? Али звучи нашки...као архаични облик речи скровиште.

[Jake Chambers]

@ lilit, možeš li ti velikog J vratiti ovde? Vrlo, vrlo lep i pametan tekst. Svaka čast.

Evo, vratila me je, bar na kratko (sad sam zaista u potpuno drugoj sferi postojanja i prezauzet sam  )...
No, zamoli me lilit da ja dođem lično i okačim odluku Odbora za standardizaciju srpskog jezika o pitanju da-konstrukcije i infinitiva, koju htedoh da pošaljem njoj da okači... tako da, evo:

http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka024.html

ODBOR ZA STANDARDIZACIJU
SRPSKOG JEZIKA

Komisija za sintaksu i Komisija za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja

Kom. br. 5 i Kom. br. 7, 10. april 2002. g.

Odluka br. 24

Beograd, Đure Jakšića 9

Telefoni: 183-175, 181-383, 635-590

Telefaksi: 183-175, 182-825


O odnosu između da-konstrukcije i infinitiva u srpskom jeziku

Sredinom marta 2002. godine Odboru za standardizaciju srpskog jezika obratio se Dragoslav Graočankić, diplomirani pravnik iz Beograda, dopisom sledeće sadržine:

Nedavno je (u «Slovu o srpskom jeziku», «Politika», 9. 2. 2002, Subotnji dodatak, II) Egon Fekete objavio tekst Jezička ekonomija i «dakanje», sa razvijenim podnaslovom: «U srpskom jeziku konstrukcija 'da plus prezent' više je u upotrebi nego u zapadnim govorima, mada je infinitiv ekonomičniji, što nije bez značaja u jezičkoj komunikaciji.»

Valja se složiti s gledištem dr Feketea da je infinitiv ekonomičniji i dodati da, po mome saznanju, ima više načelnih prednosti nego njegov konkurent (veznik da s prezentom). Obe kategorije pažljivo su razmotrene u Jezičkom priručniku RTB (Beograd, 1991, str. 21, 30, 32, 125–131), s tim što je infinitiv propraćen nesumnjivim standardološkim i sociolingvističkim preporukama.

Ako su infinitiv i veznik da s prezentom potpuno istoznačne kategorije, a jesu, jedna od njih, po mome mišljenju, mora imati načelnu prednost, naročito (neutralno)sintaksičku, «bezbojnoprosečnu», kako bi rekla Milka Ivić. To znači da drugoj kategorija preostaje uloga «stilske rezerve». Prebacivanje veznika da s prezentom u stilsku rezervu ne isključuje ga iz standardnog jezika, jer on zadržava slobodno zračenje u razgovornom i književnoumetničkom (funkcionalnom) stilu. U sintaksički neobeleženom standardnom jeziku pak veznik da s prezentom može poslužiti drugoj svrsi: da se izbegnu uzastopni infinitivi u istoj rečenici (npr. Nadam se da ću moći nastaviti baviti se onim što volim).

Standardni jezik je, po definiciji, naddijalekatska i nadzavičajna kategorija, osamostaljena u odnosu na svaki dijalekat, poddijalekat i govor, pa i na novoštokavski dijalekat i njegove govore, kako one istočnohercegovačke, raširene po zapadnoj Crnoj Gori, zapadnoj Srbiji i svim srpskim regijama zapadno od Drine, sa ijekavskim izgovorom, tako i na one u znatnim delovima Šumadije i Vojvodine, sa ekavskim izgovorom. Ta kategorija izdignuta je iznad svakog «prirodnog» govora. Standardni jezik je «sistem za sebe», podvrgnut manje ili više svesnim i organizovanim naporima elitnih slojeva govorne zajednice da ga urede i vrednosno odrede, da ga normiraju i standardizuju u punom skladu s potrebama celokupnog javnog života.

Vreme je da se srpski standardni jezik oslobodi psihološkog tereta kojim ga je pritiskao hrvatski jezički standard, u kome se s infinitivom i nekim drugim sintaksičko-
-stilskim kategorijama tendenciozno preterivalo. Nijednom pa ni srpskom jezičkom standardu ne treba preterivanje, nego mu je nužno valjano korišćenje probranih jezičkih sredstava – po ugledu na razvijene slovenske jezike (istočne i zapadne), pa i na druge evropske jezike. Vreme je, isto tako, da se srpski jezik, čija je novoštokavska osnovica njegova neupitna konstanta, vrednosno stabilizuje i u svoj svojoj punoći odredi prema najboljim vlastitim tradicijama. To znači da ga treba rasteretiti nekih obeležja stranih njegovoj novoštokavskoj osnovici.

Ako nije vreme da se obnovi «beogradski stil», koji je odnegovao mnoga svojstva reprezentativne novoštokavštine, jeste vreme da se izgradi opšteprihvatljivo standardnojezičko postrojenje, sposobno da se valjano odredi i prema dvema istojezičkim varijantama, hrvatskoj i bošnjačkoj, koje se uspostavljaju kao zasebni jezički standardi, sa sklonostima nesaglasnim s našim sveukupnim sociolingvističkim pristupom istojezičkom «pluralizmu» i imenovanju starih varijanata i «novih» jezika. Na te sklonosti ukazivao je i Odbor za standardizaciju srpskog jezika dovodeći, na primer, u pitanje naziv «bosanski jezik», neusklađen s nazivom treće nacionalne zajednice u istom standardnojezičkom sistemu (etnonim Bošnjak/Bošnjaci može proizvesti samo atribut bošnjački).

Molio bih Odbor za standardizaciju srpskog jezika da se svojom odlukom što razgovetnije i preciznije izjasni o infinitivu kao značajnoj gramatičkoj, odnosno sintaksičko-
-stilskoj konstrukciji, pošto njegove morfološke karakteristike nikad nisu bile sporne, niti je sporno rečničko predstavljanje glagola prvenstveno njihovim neodređenim oblikom. Verujem da bi to imalo pozitivnog uticaja na javnu upotrebu standardnog jezika u svim funkcionalnim stilovima.

* * *

U vezi s dopisom g. Dragana Graočankića, diplomiranog pravnika iz Beograda, u Odborovoj Komisiji za sintaksu pripremljen je odgovor koji sledi.

Odnos između da-konstrukcija i infinitiva više puta bio je predmet pažnje u srpskoj lingvistici, a sudovi o tom pitanju koji su naučnoj javnosti najpoznatiji u osnovi su podudarni, npr. "istočno područje standardnog jezika [...] paušalno [je] proglašavano `dakavskim`: na njemu je, istina, upotreba dopunske rečenice s veznikom da šira nego na zapadu, ali to nipošto ne znači isključivanje infinitiva" (M. Ivić); "Kao dopuna drugih glagola, u srpskohrvatskom se u mnogim slučajevima naporedo i uglavnom istoznačno javljaju infinitiv i sintagma da + sadašnje vreme. Infinitiv je osetno češći u zapadnoj varijanti" (I. Klajn); "U srpskom jeziku konstrukcija `da plus prezent` više je u upotrebi nego u zapadnim govorima, mada je infinitiv ekonomičniji, što nije bez značaja u jezičkoj komunikaciji" (E. Fekete).

U jednim slučajevima u savremenom srpskom književnom jeziku da-
-konstrukcija ne može biti zamenjena infinitivom (npr. Hajde da zapevamo) niti infinitiv da-konstrukcijom (npr. Razumeti znači oprostiti), što se naziva odnosom dopunske distribucije. U drugim slučajevima takva zamena je moguća, pri čemu rečenica sa da-konstrukcijom ili infinitivom ostaje pravilna i ne menja značenje (npr. Možete da uđete // Možete ući), što se naziva odnosom fakultativne distribucije. U ovoj drugoj grupi slučajeva nekada je češći infinitiv, a nekada da-konstrukcija, s mogućim razlikama u njihovoj stilskoj vrednosti. I odnos dopunske distribucije između da-konstrukcija i infinitiva i odnos fakultativne distribucije među njima obuhvata više posebnih grupa slučajeva, čiji iscrpan pregled može biti dat samo u obliku razvijenijeg sintaksičkog opisa, ali ne i kao kratak odgovor na pitanje postavljeno Odboru za standardizaciju srpskog jezika.

Raznovrsnost užih slučajeva upotrebe da-konstrukcije ili infinitiva, određenih posebnim pravilima, može se ilustrovati na nekoliko primera. Tako, na primer, dopunska distribucija između da-konstrukcija i infinitiva postoji i onda kada alternativno mogu biti upotrebljena oba oblika, ali s različitim značenjima, npr. Neću da dođem (voljna konstrukcija) i Neću doći (negirani futur); bezlične konstrukcije koje u predikatskom delu imaju lekseme šteta, muka, lako, korisno i sl. obično dolaze sa infinitivom (npr. Šteta je propustiti tu priliku), ili dolaze isključivo sa infinitivom (npr. Lako je biti naknadno pametan); infinitiv je čest i u konstrukcijama s modalno upotrebljenim glagolima imati ili nemati (npr. Nema se čega bojati onaj ko radi pošteno, Naređenje se ima odmah izvršiti); infinitiv je obavezan u gnomskoj modalnoj upotrebi kao u primeru Koga je moliti nije ga ljutiti; u konstrukciji sa bezlično upotrebljenim glagolom trebati infinitiv obezbeđuje uopšteno-lično značenje, up. Treba živeti u miru sa susedima prema Treba da živimo u miru sa susedima, Treba da živite u miru sa susedima itd.

Načelno se svakako može reći da treba izbegavati nagomilavanje više da-konstrukcija ili više infinitiva u istoj rečenici, zbog čega treba izbegavati rečenice tipa Zna da treba da odluči da nastavi da se bavi onim čime najbolje može da im pomogne, ili Zna da će moći nastaviti baviti se onim što voli. To ipak nije čvrsto i bezizuzetno pravilo jer normativna prihvatljivost takvih rečenica zavisi i od broja ponovljenih konstrukcija i od niza drugih činilaca, koji se ovde ne mogu razmotriti. Preporuka da treba izbegavati nagomilavanje konstrukcija sa istim oblicima ne znači da njihova upotreba u istoj rečenici nikada nije dopuštena, što može zavisiti i od funkcionalnog stila kojem takva rečenica pripada (npr. u lepoj književnosti ili u razgovornom stilu rečenice kao što je Rečeno im je da mogu da dođu ne mogu se smatrati nenormativnim). U principu srpski jezik više dopušta nagomilavanje da-konstrukcija nego nagomilavanje infinitiva, ali opšta normativna preporuka ipak bi bila da se iz stilskih razloga takva nagomilavanja izbegavaju.

Ne bi se moglo tvrditi da je u savremenom srpskom književnom, odnosno standardnom jeziku jedna od te dve mogućnosti (da-konstrukcija ili infinitiv) nedvosmisleno rezervna.

Kao što je svojevremeno istaknuto u Jezičkom priručniku (Beograd, RTB, 1991), glavna merila jezičke pravilnosti jesu bogatstvo jezika, jasnost, ekonomičnost, lepota, kontinuitet, realizam, čistota, autoritet institucija, jezikoslovaca i uglednih pisaca.

Ako se zadržimo samo na onim od navedenih merila koja su za ovu priliku posebno važna, moramo pre svega konstatovati da se bogatstvo jezika u velikoj meri ogleda u razvijenosti njegovih sinonimskih mogućnosti, što podrazumeva i pomenute slučajeve fakultativne distribucije da-konstrukcije i infinitiva.

Infinitiv povremeno omogućuje veću ekonomičnost izražavanja, odnosno uštedu jednog sloga (up. Može da uđe prema Može ući), ili dva sloga (npr. Možete da uđete prema Možete ući) iako ima mnogo primera u kojima, ako zanemarimo beline u pismenom iskazu, upotreba infinitiva ne donosi uštedu sloga, up. Može da pročita prema Može pročitati. Takva ušteda u nekim slučajevima može biti bitna (npr. u telegrafiji), ali ekonomičnost izlaganja nije ni jedini ni prvi princip jezičke komunikacije. Raznovrsni oblici narativnosti i u umetnosti i izvan nje po pravilu nisu organizovani tako da budu pre svega ekonomični. Lepota izražavanja zaista se često ogleda u jezgrovitoj kratkoći, ali ekonomičnost nije sinonim za lepotu izražavanja, što potvrđuju ne samo primeri prijateljske epistolarne komunikacije u poređenju sa telegrafskom komunikacijom nego i epska poezija, romaneskna, biografska i putopisna proza i sl. Ekonomičnost izražavanja u sprezi s tendencijom da iskaz bude što manje ličan posebno je važna u administrativnom i u naučnom stilu, gde su stoga uslovi za upotrebu infinitiva načelno povoljniji (npr. Zakon se ima poštovati u svakoj prilici) iako se ni u tim stilovima da-konstrukcija ne može smatrati isključivo rezervnim oblikom.

Razlog da se neguje upotreba i infinitiva i da-konstrukcije jeste i u činjenici da postoji neprekinuta tradicija upotrebe oba ta oblika na čitavom novoštokavskom prostoru, s tim što postoje regionalne ili individualne razlike u učestalosti upotrebe jednog ili drugog oblika. Učestalost upotrebe infinitiva raste idući od istočnog ka zapadnom delu govornog prostora srpskog jezika, ali se dosta lepih primera upotrebe infinitiva može naći kod najboljih predstavnika međuratnog beogradskog stila, pa i kasnije (npr. u delima Slobodana Jovanovića, Miloša Đurića, Radovana Samardžića i niza drugih pisaca i naučnika). Ipak, sasvim pouzdana slika o učestalosti i funkcionalnoj distribuciji da-konstrukcija i infinitiva u prošlosti i danas moći će se dobiti tek kada to bude podrobno proučeno na reprezentativnom jezičkom korpusu.

Pored toga, stvar je individualnog stila kad će jedan od dva data oblika biti zamenjen drugim, jer su oba u okvirima jezičkog standarda. To omogućuje da govorni predstavnici sa dijalekatskih područja gde preovladavaju bilo da-konstrukcije bilo infinitivi nešto češće koriste oblike koji su im bliži, naravno onoliko koliko to dopušta elastična stabilnost jezičkog standarda, jer se npr. u futuru podrazumeva izričita prednost infinitiva.

Najzad, treba imati u vidu da je u govornom uzusu odnos između jezičkih jedinica u jednim slučajevima relativno stabilan, i tada je lakše odlučiti šta bi za jezički standard trebalo da bude primarno, a šta sekundarno, dok su u drugim slučajevima izraženija individualna, regionalna i druga kolebanja, zbog kojih i odgovarajuće normativne preporuke moraju biti elastičnije. Normativne preporuke uvek imaju utoliko više izgleda na uspeh ukoliko se manje razilaze s postojećim tendencijama u govoru, odnosno kada kodifikuju ono što je preovlađujuće ili što pokazuje jaku težnju da bude preovlađujuće u govoru većine obrazovanih ljudi u većini stilova i žanrovskih oblika. Rešenja koja nisu dovoljno čvrsto oslonjena na takvu govornu realnost, i pismenu i usmenu, po pravilu ne bivaju u praksi prihvaćena, a lako postanu i izvor nepotrebnih polemika. Zato ni preporuka o upotrebi da-konstrukcija ili infinitiva, zadržavajući načelnu jasnost, ne sme biti u raskoraku sa savremenom srpskom govornom realnošću.

[pokojni Steva]

Smrt fašizmu sloboda narodu

[Mims]

The other project was, a scheme for entirely abolishing all words whatsoever; and this was urged as a great advantage in point of health, as well as brevity.  For it is plain, that every word we speak is, in some degree, a diminution of our lunge by corrosion, and, consequently, contributes to the shortening of our lives.  An expedient was therefore offered, "that since words are only names for things, it would be more convenient for all men to carry about them such things as were necessary to express a particular business they are to discourse on."  And this invention would certainly have taken place, to the great ease as well as health of the subject, if the women, in conjunction with the vulgar and illiterate, had not threatened to raise a rebellion unless they might be allowed the liberty to speak with their tongues, after the manner of their
forefathers; such constant irreconcilable enemies to science are the common people.  However, many of the most learned and wise adhere to the new scheme of expressing themselves by things; which has only this inconvenience attending it, that if a man's business be very great, and of various kinds, he must be obliged, in proportion, to carry a greater bundle of things upon his back, unless he can afford one or two strong servants to attend him.  I have often beheld two of those sages almost sinking under the weight of their packs, like pedlars among us, who, when they met in the street, would lay down their loads, open their sacks, and hold conversation for an hour together; then put up their implements, help each other to resume their burdens, and take their leave.

Svift, Guliverova putovanja

[lilit]

Džejk!!!!!

Bilo bi lepo da si sad ovde. Ćejfim kahvu u kaVani i pokušavam da se oporavim od zla zvanog shopping. Pada kiša, sa Sagitom se lakše diše.
Hvala.  

[Jake Chambers]

Džejk!!!!!

Bilo bi lepo da si sad ovde. Ćejfim kahvu u kaVani i pokušavam da se oporavim od zla zvanog shopping. Pada kiša, sa Sagitom se lakše diše.
Hvala. 

Lako je tebi... ti u šopingu, a ja na poslu... 

[Plut]

Džejk, hvala na ovom tekstu.
Uživala sam čitajući ga. Kako pametni ljudi umeju lepo i jasno sve da objasne.

[Jake Chambers]

Nema na čemu - misliš li na moj tekst koji je citirala lilit ili na ovaj  Odbora za standardizaciju?

Ako je za moj - neka, hvala, nemoj da me hvališ.

[Tex Murphy]

Hvala, Džejkiću!

[Plut]

Pa... ovaj... kako bih rekla... mislila sam na ovaj iz Odbora.

E da, ali zbog tvog sam joj rekla da te zove!   Huh. Je l' dobro?

[Jake Chambers]

Ok je za ovaj iz odbora.

@Harvi: nema na čemu

[Mme Chauchat]

Hvala na odborskom tekstu o infinitivu, uštedeo mi je muke i nerviranja 
Sad još samo da neko lepo objasni kako aorist, imperfekat i pluskvamperfekat nisu ilegalni, ali ih treba pravilno upotrebljavati, i milina, rešićemo najburnije probleme radioničara.
I još: od jesenas je prema pravopisu  Matice srpske ispravno jel', ali meni je je l' i dalje logičnije pa ću videti može li dubletski oblik da se održi.

[Mme Chauchat]

E da: evo jednog polušaljivog linka u grupi sa drugim polušaljivim ali manje-više tačnim tekstovima o srpskoj gramatici; ja bih samo izuzela prezrivi tekst o aoristu. Volim aorist.
http://www.cincplug.com/grozdje/gramatika/imperfekat.php

[boki77]

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/115536/Srpski+osnovci+nepismeni.html

[Plut]

@Jevtro, ja sam bas volela aorist i ostale oblike koje si navela, i jos ih volim, ali sam ovde ubijena u pojam njegovom upotrebom, pa sad kako ga vidim pocnem da se nerviram.

[Mme Chauchat]

Plut, na to samo mogu da citiram jedan omraženi mi film:
"Uh, kako sam voleo tu pesmu..."
"Ja je i dalje volim!"
odnosno, ja aorist volim i uredno koristim i njega i pluskvamperfekat, pa me onda lektori ćutke ispravljaju krsteći se uzgred levom rukom.

I da, nisam ti odgovorila jer je zakrčen radionički topik potpuno pa mi se ne mili da se probijam kroz njega: ali ona rečenica o neprepoznavanju stila borbe bi mi skroz izvadila stvar  a sem toga, na kraju krajeva, ubijanje pogrešne i neprepoznate osobe stalni je motiv još od Grka naovamo, nemam ja mnogo prostora da se bunim. Dakle, sad samo čekamo tvoje dalje radove.

[Mims]

Mislim da je glavna greška što ti oblici (sem aorista) malo rogobatno zvuče u kombinaciji sa prezentom, a često se koriste u takvoj nekoj kombinaciji.

[Savajat Erp]

Plut, na to samo mogu da citiram jedan omraženi mi film:
"Uh, kako sam voleo tu pesmu..."
"Ja je i dalje volim!"
odnosno, ja aorist volim

А ја, нпр., волим нетачне цитате!

Извињавам се на упаду, слободни сте да наставите...

[Mme Chauchat]

Dobro, ti si pravnik, tvoje je da me loviš u lažima i greškama kao svedoka odbrane; nego, kaži, koji je tačan citat?

[mac]

lepa sela lepo gore

[Mme Chauchat]

 
Eto, bejah prinuđena iznova odgledati dva minuta omraženog mi filma, no saznadoh kako zgreših! Mišljah da je to sasvim dovoljna kazna za jednu jadnu parafrazu...

[pokojni Steva]

Bježmo, infinitni Havajci nadiru po svim frontovima