Pravopis i gramatika

[Midoto]

Zakk: Ako sam dobro shvatila: dvadesettrogodišnji mladić, pedesetpetogodišnjak (objašnjenje: imenice i pridevi nastali od višečlanih brojeva pišu se zajedno).

Mićo: Znam da sam beogratski nalazila u pričama Đ. Jakšića, ali ovog trenutka ne mogu da pronađem.

Scallop: Izgleda da se vrlo slažemo kada je jezik u pitanju.

Dacko: Sve se nadam da će se baš ti mladi, veoma stručni ljudi pobuniti protiv nekih pravila. Samo te gledam...

[scallop]

Midoto, već sam napisao kako izbegavam glupo ispisivanje brojeva. To možda važi za ono: 553 (i slovima - petstopedesetitri) dinara, ali, u knjigu ne turaj ni za živu glavu.

[Dacko]

Zakk: Ako sam dobro shvatila: dvadesettrogodišnji mladić, pedesetpetogodišnjak (objašnjenje: imenice i pridevi nastali od višečlanih brojeva pišu se zajedno).

Mićo: Znam da sam beogratski nalazila u pričama Đ. Jakšića, ali ovog trenutka ne mogu da pronađem.

Scallop: Izgleda da se vrlo slažemo kada je jezik u pitanju.

Dacko: Sve se nadam da će se baš ti mladi, veoma stručni ljudi pobuniti protiv nekih pravila. Samo te gledam...

Ali dvadeset prvi, što si bila pogrešno napisala spojeno a to nije ni po kojem pravopisnom pravilu, nije ni imenica ni pridev nastao od broja, nego baš redni broj. I vidiš sad protiv kojih problema se zapravo bunim - o jeziku polemišu svi, a malo ko priznaje da tu prvo treba ponešto i naučiti.
Ljudi se protiv besmislenih pravila i bune - na odgovarajućim mestima, pa i na forumima, ali dopusti da ono što je besmisleno tebi ima nekog smisla za ljude iz struke. Izvini ako delujem ljutito, to je zato što me zaista ljuti kad neko 'ladno napiše kako po novom treba pisati 'dvadesetprvom' ili 'precednik', pa makar i u šali, jer me to podseća na one kompjuterske programere koji laicima iz štosa kažu kako je rešenje za svaki problem: format/c pa neko i nasedne na foru, a  možda i ovo neko čita da bi nešto naučio i nema smisla da nauči pogrešno, makar se za dvadeset godina i nešto drugo smatralo ispravnim.
I naravno, slovima se broj 553 piše kao petsto pedeset tri (možete umetnuti i 'i' ako želite).

[Midoto]

Tačno, redni broj, ali listam knjige stare i nove, tražeći potkrepljenje u starim pravopisima. Nego - kako ti sad kažeš: zarez ili zapeta?

[Dacko]

Kakve veze ima kad me ionako ne slušate? Kažem zarez ali ispravno je i zapeta.

[Midoto]

Ako nisam dobila pogrešnu informaciju, po novom može samo: zapeta. Ukoliko je to tačno, hoćeš li početi da govoriš kako si naučila, ili ćeš promenti po onome što je propisano?

[scallop]

Midoto, nismo kao neki, molim te. Sevap je dobiti u raspravu nekog ko nije duduk za pravopis. Sve što dobijemo, dobro je.

[Midoto]

Dodatak: slušam te pažljivo, valjda si primetila. Niko drugi me ne bi nagovorio da pišem one čin-dodatke.

[Dacko]

Ako nisam dobila pogrešnu informaciju, po novom može samo: zapeta. Ukoliko je to tačno, hoćeš li početi da govoriš kako si naučila, ili ćeš promenti po onome što je propisano?

Dobila si pogrešnu informaciju.

Uzmimo drugi primer: ispravno je vaza, vazna nije, i navikla sam da pišem i govorim vaza. To se jednog dana može promeniti, ali uvek ću koristiti oblik koji je ispravan po važećoj normi, jer se jezik menja, neke reči srastaju, neke tek ulaze u jezik, neke nepravilne postanu pravilne naprosto zato što ih svi uporno koriste. Ali dok to ne postanu, pisaću kako treba.
Pravopis ti ne propisuje kako ćeš govoriti, nego kako ćeš pisati, dakle ako izađe Pravopis u kome stoji da će se Srbija pisati Serbia - da, pisaću tako, jednako kao što se vezujem u kolima ili poštujem ograničenje brzine i na auto-putu. Ili kao što pišem sleva nadesno jer se tako kod nas piše, dok bih pisala drugačije da sam učila arapski, pa se sad možemo nadmudrivati i tražiti u tome logiku i viši smisao, a možemo i prosto prihvatiti da neka pravila postoje, a da je ceo naš izbor u tome hoćemo li ih se pridržavati ili ne. A da, možemo dospeti i do položaja u kome ćemo ih mi propisivati, no moje ambicije nisu tolike. I pošto se već pomalo osećam kao prodavac kompjutera koji objašnjava kupcu koji će mu đavo taj RAM kad on zna da je hard-disk najbitniji, tj. malo me to sve uzrujava, evo ovako:
Obavezno čitajte knjige koje je napisala Midoto, ali joj ništa ne verujte kad je reč o jezičkim pravilima.


Kad sam napisala da me ne slušate, više sam mislila na ono kako ja hoću da me slušate, tj. kao što ja slušam Pravopis, nego znam ja da to na Sagiti ne biva pa se i ne sekiram previše. 

[Midoto]

Nisam kriva, NIN je kriv za sve:

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=58013

Tu, u poslednjem pasustu kažu: Dacko, od sada moraš da pišeš, a valjalo bi i da govoriš - zapeta!

[Dacko]

Izvini što necu poverovati u ono što je novinar preprièao nego sama proveriti u knjizi: pravopisci su odabrali termin zapeta, ali nigde nisu zabranili rec zarez.
Edit: Pogrešila sam, nije novinar prepricao, nego recenzent kazao, samo što je to u samu knjigu zaboravio da unese, tj. da iz nje protera zarez. 

[Plut]

Eto kad verujete novinarima. I Mića veruje.

[Mica Milovanovic]

Mića ni sebi ne veruje... 

[Mme Chauchat]

Ne znam jesam li pravilno povezala da je Jape vrlo upoznat i sa engleskom književnošću. Jevtropijevićka može da nam kaže kako stoji stvar sa nemačkom, a sigurno ovde ima stručnjaka za francusku, rusku, kinesku... Gde to ima da nekome u dvadesetprvom (pišem spojeno, po Pravopisu ) veku padne na pamet kako treba menjati broj šest(st)o? Ne mora taj primer, jasno.

Ja jesam nailazila na: beogratski, istoriski, persiski... Razumem i da povremeno treba usaglasiti pravila - ali sa govornim jezikom. Nikako ne - obrnuto.

Ima, ima. Nemci su 1996. sproveli - do danas osporavanu i omraženu - reformu pravopisa kako bi ga pojednostavili, a onda su ga menjali i dopunjavali još dvaput (2004. i 2006, sad sam proverila na Vikipediji ). I danas deca uče novi pravopis u školi, lektori ga primenjuju na rukopise, a ljudi se vajkaju kako je stari bio bolji i poštuju novi.
Ali, Nemac je to, oni su to uradili možda nakaradno, ali detaljno i pedantno, i rezultate okačili na vidna mesta i šire da ih svi vide i nauče. Sad odranije pismeni ljudi plaču što krevetski čaršav treba da pišu sa tri t (Betttuch), ali znaju da treba, mogu da provere očas posla i - pravilo se poštuje.
Što se ostalog tiče - nekad poželim da napišem roman samo da bih mogla da ga dam Dacku na lektorisanje.

[Dacko]

Bože zdravlja, samo ga ti napiši, a za lekturu ćemo lako, neće tu ni biti posla.

Drugo je pitanje što te je teško nagovoriti da napišeš i sve ono što u postovima nagovestiš da bi umela (da, još me zanima ono o Kingu kao zabludelom piscu za decu) a kamoli roman, što bi stvarno bila poslastica, ili što navlačiš ljude na vrlo čudne filmove (uredno sam skinula Cria Cuervos posle tvoje preporuke).

[lilit]

Ima, ima. Nemci su 1996. sproveli - do danas osporavanu i omraženu - reformu pravopisa kako bi ga pojednostavili, a onda su ga menjali i dopunjavali još dvaput (2004. i 2006, sad sam proverila na Vikipediji ). I danas deca uče novi pravopis u školi, lektori ga primenjuju na rukopise, a ljudi se vajkaju kako je stari bio bolji i poštuju novi.
Ali, Nemac je to, oni su to uradili možda nakaradno, ali detaljno i pedantno, i rezultate okačili na vidna mesta i šire da ih svi vide i nauče. Sad odranije pismeni ljudi plaču što krevetski čaršav treba da pišu sa tri t (Betttuch), ali znaju da treba, mogu da provere očas posla i - pravilo se poštuje.
Što se ostalog tiče - nekad poželim da napišem roman samo da bih mogla da ga dam Dacku na lektorisanje.

A tek problemi sa ß i ss. Iako je samo pravilo odlično formulisano, ima ljudi koji odbijaju da ga koriste. Posebno kod muss i dass.
Btw, kako ti gledaš na fakt da je su Švajcarci zvanično ukinuli "šarfes es" i da ih Nemci nisu sprečili?

A tek agonija u vidu:
nominativ
akuzativ
genitiv
dativ
Jbt, nema više gramatike u kojoj padeži nisu nakaradno poređani (bez obzira na sve prednosti takvog nizanja).

[zakk]

Gde to ima da nekome u dvadesetprvom (pišem spojeno, po Pravopisu ) veku padne na pamet kako treba menjati broj šest(st)o? Ne mora taj primer, jasno.

Novi pravopis:

t.114  spojeno se pišu brojevi od 200 do 900
t.115  Odvojeno se pišu višečlani brojevi (osnovni, redni i zbirni) i zbirne brojne imenice:


dvadeset (i) jedan, sto trideset (i) sedam...

[scallop]

Više ne upotrebljavam brojeve u pisanju. Sad samo na tuce, pregršt, naramak i tako to.

[Dacko]

Samo da napomenem, kao primer za te brojeve od 200 do 900 navedeni su:

dvesta, trista, četiristo, šeststo i devetsto,

dakle misli se samo na brojeve koji označavaju stotine.

Neverovatno je glupo sročeno pravilo i bez primera će ljudi pomisliti da sve brojeve od dvesta do devetsto (recimo 318) treba pisati spojeno, što nije tačno. I inače je problem s tom knjigom što je konfuzna i što nije napisana tako da je i laici mogu koristiti, iako bi to trebalo da joj bude namena.
A možda se previše toga u Pravopisu srpskoga jezika podrazumeva i zato što su tu date samo smernice kako šta treba pisati, on je tek nadogradnja svega naučenog iz gramatike srpskog jezika, koja se u našim školama radi veoma površno. I naravno, zato što je urađen ofrlje i na brzinu, bez kvalitetne recenzije (što ga svejedno ne čini manje obavezujućim, da predupredim komentare koji bi me opet terali da budem advokat knjige koja me nervira).

[scallop]

Misli se? Podrazumeva se?

[Dacko]

Dopunila sam post. Ne kažem da će sad biti jasnije, samo da sam ja dala sve od sebe da odbranim zločinca za koga znam da je kriv, radi poštovanja zakona samog. 

[scallop]

Sad, ako poslušam tebe, a uhapse me jer sam mislio, podrazumevao... Mogu li da te pozovem na sud kao svedoka?

[Dacko]

Zapravo ti lektorski potpis na knjizi garantuje da je usklađena sa jezičkim propisima, i lektor upravo i preuzima na sebe tumačenje svega što se tamo misli i podrazumeva jer mu to i jeste struka i ima odgovarajuće predznanje. Inače bi svi bili savršeno pismeni čim završe osnovnu školu samim tim što su u stanju da pročitaju Pravopis ili Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica, što bi stvarno bilo idealno (makar ja i ostala bez posla), ali malo verovatno.

[Plut]

Kako možete da poredite pravopis sa zakonom?! Ali ako ćemo i tako (ne bih sad da budem 'vaka i 'naka), bože me sakloni ko sve piše zakone, a trebalo bi da su učene persone.
Ko mi kriv kad kad se ovih dana bavim kojekakvim zakonim pa me glava uveliko boli, ali ako pravilo nije precizno napisano (često i dobro objašnjeno) nastaju različita tumačenja gde se nešto podrazumeva ili misli na to i to. Naravno, odmah ide i druga struja koja to ne vidi tako već, u njemu, nešto sasvim drugo.

Zakoni i pravila bi, uglavnom, trebalo da služe pojednostavljenju upotrebe nečega, pomoći, ponašanju itd itd... Dobro, nećemo sada o krivičnim zakonicima i tsl. Poštujem pravila, trudim se da ih se i pridržavam, ali ako se već insistira na njima, dajte pojasnite zbog čega se menjaju i čime će to da nam poprave bar kvalitet života, napisanog, pročitanog, razumevanog... I jeste, neka se to obelodani na način da se do istog lako dođe.

Više ne upotrebljavam brojeve u pisanju. Sad samo na tuce, pregršt, naramak i tako to.

Aha! A kad se popunjavaju uplatnice i ugovori, čik onda da te vidim! 1.356,10 din. (slovima: hiljadutristotinepedesetšestdinara i 10/100)

[scallop]

Baš si naivna.   To ne ide na lekturu kod Dacko i bezbedan sam!

[Plut]

Ni ja nikada nisam pomislila da ću raditi ti što radim. Eeehhhh

[Midoto]

Nešto mi je govorilo da ne treba pozivati Jevtropijevićku kao svedoka kada je reč o kršenju pravila. Za Dacka već znam - ti matematičari su opaki protivnici.
Nego - dopalo mi se ono: iako su odabrali jedan termin, nisu izričito zabranili neki drugi. Valjda je to: kad bog (Pravopis) zatvori vrata, ostavi otvoren prozor.

[scallop]

Ono drugo je u pitanju: Kad ih ne možeš pobediti, ne izlazi im na oči.

[Midoto]

 

[Mme Chauchat]

Bože, ljudi, pa ne borimo se mi valjda jedni protiv drugih, ovo je naš zajednički rat za srpski jezik i pravopis!!1!

@Dacko: ali ja sam talentovana samo za krajnje nenadahnutu i dosadnu prozu; ovog o Kingu se uopšte ne sećam mada zvuči zanimljivo; Cria Cuervos je tako divan i božanstven (!!!1) i nadam se da ti se dopao iako je neobičan.

@Lilit: pa razumem ja Švajcarce što su to hteli da preseku jednom zanavek i da se ne gnjave više sa podešavanjem tastatura i sms-a. Oni bi ionako mogli da proglase švajcarski za jezik bez mnogo problema, ja ih bar ništa ne razumem ( Ali priznaću ovako u četiri oka (i sve internetske oči) da zavidim Elfridi Jelinek, ne što je zatakla u džepić Bihnerovu i Nobelovu nagradu, nego što joj to omogućuje da insistira na starom pravopisu u svojim knjigama. Jednom da ona i ja u nečemu budemo istog (konzervativnog) mišljenja.
@Plut: koliko ja to shvatam, pravopis se menja upravo da bi se ljudima olakšao život i primenjivala što jednostavnija i doslednija pravila. To, naravno, naprotiv zagorčava život onima koji su poznavali stara pravila i navikli se na njih. A obrazloženja (kad ih ima) ne piju uvek vodu jer je pravopis često stvar konvencije a manje logike pa svaka varijanta može da se pravda do sutra, kao što smo i na forumu videli. Ne bih ja to poredila sa zakonom o npr. krivičnom delu nego više sa propisima u stilu da je PDV danas 20% a sutra će biti 15% a prekosutra 25%, i bilo koje objašnjenje će biti odokativno i ne sasvim uverljivo - ali dok je takav, toliko ćemo ga plaćati i gotovo.

[Midoto]

Bože, ljudi, pa ne borimo se mi valjda jedni protiv drugih, ovo je naš zajednički rat za srpski jezik i pravopis!!1!

Ovo bi i veće majstore kamuflaže nateralo da se razotkriju

[scallop]

Vi ženske raspravite, a ja odo' da se žalim na nadležno mesto.

[Nightflier]

Što se mene tiče, još nisam potpuno usvojio novi Pravopis i (paradoksalno) sada se češće konsultujem sa knjigom, pošto nisam siguran da li je nešto što je ranije bilo neispravno sada ispravno, da li je obratno, ili je reč o dualu. Ne znam koliko se to vidi u mojim prevodima post-novog Pravopisa, ali trudim se da se Pravopisa držim više nego svih zakona u Srbiji.

Naravno, neizmerno sam zahvalan lektorima - pre svega lektorkama - sa kojima sam imao čast da radim. Naravno, pošto mahom prevodim fantastiku, ponekad se podžapamo oko prestrogog pridržavanja pravila pre svega oblikovanih za neku drugu vrstu književnosti, koja su često neprimenljiva na fantastiku, ili se dobijaju skaredni rezultati kada se primene, ali u najvećem broju slučajeva lektor popravi moje brljotine, ako ih bude, često mi da vredne predloge i skrene pažnju na propuste. Što se mene tiče, to je rovovski, nezahvalan i naporan posao.

[Dzimi Gitara]

Znaš kako se snalazim sa šeststo? Napišem šest stotina i niko mi ništa ne može.

Scallope, pošto ovde kao rešenje nudite da pisac menja svoj način izražavanja, da bi zaobišao revnosnog lektora, interesuje me sledeće. Da li pisac ima mogućnost da nakon lektorisanja iščita opet tekst i proveri ispravke, pa onda vrati ovakve slučajeve u stanje pre lekture? Mislim, pretpostavljam da sve zavisi od slučaja do slučaja, ali da li je moguće da se u praksi to dozvoli piscu i šta biva ako lektor (zbog svoje reputacije) ne prihvati takvu vrstu izmene koja je neispravna po "novom" pravopisu.

Šta ako recimo pisac namerno pripoveda nepravilno, kako bi stvorio utisak nepismenog naratora u prvom licu, tj. kao sredstvo oslikavanja njegovog karaktera. Kako bi lektor to mogao da ispravlja?

[scallop]

Nisam ja najbolji sagovorik po tom pitanju, jer sam u stalnoj pobuni. Mogu samo da napišem kako ja zamišljam odnos lektor/pisac, a to nije od velike pomoći. Ubeđen sam da je lektor prvi prijatelj pisca na putu do dobre knjige. Međutim, iskustva su, najblaže rečeno - šarena. I u ovoj raspravi je vidljivo da se Midoto i meni, ako smo mi pisci, drži vakela od strane Dacko, pa i Jevtropijevićke, ako su one lektori. Lektura prevoda je tu sasvim druga stavka.

Ali, da pokušam. U načelu, trebalo bi da proces lekture teče u najtešnjoj saradnji lektora i pisca. Znači, koordinisano, ali to nikad nisam doživeo. I lektori su ljudi, nisu ni plaćeni tako da bi mogli da troše vreme na saradnju, pa se, u najboljem slučaju, dogodi par sastanaka, obično samo jedan, pa to ne bude ni previše srećan susret. Ako se ni ovde nismo dogovorili, a ni razumeli, šta reći o takvom susretu? Bude lako tamo gde se slažemo, malo teže gde se može naći rešenje, a nikako tamo gde pisac ima osećaj da mu se ugrožava knjiga. Evo, i Nightflier ima rezerve kao prevodilac, kakve li su rezerve pisca. Džimi, zamisli kako izgleda neslaganje tamo gde su obe strane pisci (lektor jeste pisac po vokaciji), a ona angažovana od strane izdavača uverena da je u dominantnoj poziciji. Pisac ne mora da prihvati nijednu primedbu, a lektor ne mora da se beskrajno davi sa tvrdoglavim piscem. Odbije da mu se stavi ime u impresum i kvit. Onda sve zavisi od izdavača, a izdavač ne voli da bira između knjige i lektora.

U stvarnom životu obično nije ovako kako sam napisao. Pisac je srećan da vidi svoju knjigu, pa mu se desi da mnogo toga ne prepozna ili tek u štampanoj knjizi otkrije gomilu svojih propusta, pa psuje lektora koga je bilo ili nije bilo (i to se dešava). Sve zajedno, nešto nije sasvim u redu u braku lektor/pisac, a dal' će biti bolje, ne znamo.

Posebno bih se osvrnuo na nešto što ima veze sa tvojim pitanjem, a nema sa temom. Sloboda koja se osvaja narativom u prvom licu je, dugoročno, loš pazar. Najpre, tu slobodu mogu da osvoje samo izuzetno talentovani pisci i kad izdavači dođu u posed takvog dragulja, onda on dobije tim lektora koji mu stoje na usluzi. Budući da ovde govorimo o običnim piscima, takvi mogu da se ubrišu. Ima da se sudaraju sa lektorima, a trajno pisanje u prvom licu nije "zdravo", jer je pisac uskraćen za sve ono što bi se moglo napisati, a da središnji lik nije prisutan.

Izvinjavam se ako je ponešto konfuzno, još pijem jutarnju kafu, a ni moj lektor nije tu da sve ispravi.

[Midoto]

Moje iskustvo: lektor je dragocen ako uz odlično poznavanje pravopisa, poseduje isti takav osećaj za jezik.

Mislim da nema valjanog lektora koji bi stavio svoj potpis na roman u kome nisu poštovana pravopisna pravila, ali mi se čini da je taj deo sa ispravljanjem pravopisnih grešaka tek manji deo njihovog posla na rukopisu. U ovom drugom delu može da dođe do razmimoilaženja, zato je stvarno važno da knjigu lektoriše neko ko je neće doživljavati kao proizvod.

[Midoto]

Uvek moram sebe da dopunjujem: Scallop jeste pisac, ja još nisam, jer čovek od jedne knjige i jedne drame ne može tako da se nazove. Ali sam pratila druge i znam sa čime se suočavaju pisci kada im se rukopisa dočepa neko ko bi sve usrednjio i samo što ne lupi starinsku etiketu: po JUS-u.

[scallop]

Zato sam ja pisao duže.

ed. Prethodni post.

[Father Jape]

ponekad se podžapamo oko prestrogog pridržavanja pravila pre svega oblikovanih za neku drugu vrstu književnosti, koja su često neprimenljiva na fantastiku, ili se dobijaju skaredni rezultati kada se primene

'Ajde der navedi koji primer za ovo.

[Dacko]

Desi se da dođe do sukoba između pisaca i lektora, ali nema razloga da ih sami ne izglade ako su razumni i pristojni ljudi. A ako nekad baš dođe do toga čija je zadnja, eh, lektorska nije. Što reče Skalop, možemo samo da se ne potpišemo posle nečije bruke i gotovo. Drugi je problem što ima i pisaca i lektora koji su zapravo zalutali u posao, niti želim da branim pojedine kolege koji ne ,,osećaju" knjigu i njen stil pa su im zalud sva pravila, niti da dajem za pravo piscima koji insistiraju na obliku ,,fijoka" makar im dela bila genijalna. Pošteno govoreći, neće ni svaka knjiga inspirisati lektora da pruži svoj maksimum - na nekoj će uraditi samo usaglašavanje s normom i gotovo, a na nekima će zaginuti da ih usavrši jer veruje da to zaslužuju, a na piscu je da to prihvati ili da ostane pri svojim rešenjima.

[Dzimi Gitara]

Nisam ja najbolji sagovorik po tom pitanju, jer sam u stalnoj pobuni. Mogu samo da napišem kako ja zamišljam odnos lektor/pisac, a to nije od velike pomoći. Ubeđen sam da je lektor prvi prijatelj pisca na putu do dobre knjige. Međutim, iskustva su, najblaže rečeno - šarena. I u ovoj raspravi je vidljivo da se Midoto i meni, ako smo mi pisci, drži vakela od strane Dacko, pa i Jevtropijevićke, ako su one lektori. Lektura prevoda je tu sasvim druga stavka.

Ali, da pokušam. U načelu, trebalo bi da proces lekture teče u najtešnjoj saradnji lektora i pisca. Znači, koordinisano, ali to nikad nisam doživeo. I lektori su ljudi, nisu ni plaćeni tako da bi mogli da troše vreme na saradnju, pa se, u najboljem slučaju, dogodi par sastanaka, obično samo jedan, pa to ne bude ni previše srećan susret. Ako se ni ovde nismo dogovorili, a ni razumeli, šta reći o takvom susretu? Bude lako tamo gde se slažemo, malo teže gde se može naći rešenje, a nikako tamo gde pisac ima osećaj da mu se ugrožava knjiga. Evo, i Nightflier ima rezerve kao prevodilac, kakve li su rezerve pisca. Džimi, zamisli kako izgleda neslaganje tamo gde su obe strane pisci (lektor jeste pisac po vokaciji), a ona angažovana od strane izdavača uverena da je u dominantnoj poziciji. Pisac ne mora da prihvati nijednu primedbu, a lektor ne mora da se beskrajno davi sa tvrdoglavim piscem. Odbije da mu se stavi ime u impresum i kvit. Onda sve zavisi od izdavača, a izdavač ne voli da bira između knjige i lektora.

U stvarnom životu obično nije ovako kako sam napisao. Pisac je srećan da vidi svoju knjigu, pa mu se desi da mnogo toga ne prepozna ili tek u štampanoj knjizi otkrije gomilu svojih propusta, pa psuje lektora koga je bilo ili nije bilo (i to se dešava). Sve zajedno, nešto nije sasvim u redu u braku lektor/pisac, a dal' će biti bolje, ne znamo.

Posebno bih se osvrnuo na nešto što ima veze sa tvojim pitanjem, a nema sa temom. Sloboda koja se osvaja narativom u prvom licu je, dugoročno, loš pazar. Najpre, tu slobodu mogu da osvoje samo izuzetno talentovani pisci i kad izdavači dođu u posed takvog dragulja, onda on dobije tim lektora koji mu stoje na usluzi. Budući da ovde govorimo o običnim piscima, takvi mogu da se ubrišu. Ima da se sudaraju sa lektorima, a trajno pisanje u prvom licu nije "zdravo", jer je pisac uskraćen za sve ono što bi se moglo napisati, a da središnji lik nije prisutan.

Izvinjavam se ako je ponešto konfuzno, još pijem jutarnju kafu, a ni moj lektor nije tu da sve ispravi.

Ne, nije konfuzno. Držim da je vrlo korisno. Pogotovo što sam i ja sa zbirkom poezije imao negativno iskustvo. Jeste lekturisano, ali ofrlje (kao da je čitana svaka treća strana), tako da sam posle lekture ja ispravljao greške koje lektor nije primetio. Pa opet, ostale su neke sitnice koje ni ja nisam primetio. A reč je o zbirci pesama na 60 str. Pitam se, šta li se dešava sa romanima. I sada bih ja trebao da se stidim tih grešaka, iako lektorovo ime već stoji u impresumu.

Koliko vidim iz vašeg posta i lektori su samo ljudi, dakle sujetni ljudi.

Što se tiče naracije i vašeg saveta, primetio sam da postoje pisci koji izgleda ne umeju da pišu ako ne pišu o sebi. Što samo po sebi nije problem, ako je pisac sposoban da se makar povremeno premesti iz prvog lica.

[scallop]

Koliko vidim iz vašeg posta i lektori su samo ljudi, dakle sujetni ljudi.

Što se tiče naracije i vašeg saveta, primetio sam da postoje pisci koji izgleda ne umeju da pišu ako ne pišu o sebi. Što samo po sebi nije problem, ako je pisac sposoban da se makar povremeno premesti iz prvog lica.

Sujeta je opravdana ako je argumentovana.

Oko naracije se ili nismo razumeli ili se nećemo složiti. Pitao si da li pisac svoj jezik može braniti narativom u prvom licu jednine i na to sam odgovorio.

[Dzimi Gitara]

Sujeta je opravdana ako je argumentovana.

Oko naracije se ili nismo razumeli ili se nećemo složiti. Pitao si da li pisac svoj jezik može braniti narativom u prvom licu jednine i na to sam odgovorio.

Razumeo sam vaš savet u vezi pisanja u prvom licu. Moje pitanje je više bilo upućeno lektorima, a to je do koje mere bi dobar lektor prihvatio da potpiše knjigu u kojoj pisac teži da naratora prikaže kao polupismenog? Recimo ja znam da je po novom pravopisu "šeststo Dobričinih bleskova", ali ja želim da pripovedaču dam karakter nekoga ko govori pogrešno ili po starijim pravopisima "šesto Dobricinih bljeskova". Gde stoji granica koju bi prihvatili da potpišete? Lovac u raži recimo, nije mi baš sveže sećanje, ali pamtim da Holden Kolfild često ispretura rečeničnu konstrukciju. Kroz roman saznamo, poredeći sa drugim likovima, da je to samo njemu svojstveno i to je jasno. Šta biva, međutim, ako je to grešenje u manjoj meri zastupljeno ili nedoslednije (ljudi koji ne znaju ispravno da govore, u dva slučaja različito kažu istu reč)?

[Boban]

šeststo je po pravopisu iz 1968. godine, dakle, nije novo.

[Dzimi Gitara]

Beogratski pretsednik voli futbal. Evo, naleteh na ovo na Limundu, pa reko' da okačim ovde u skladu sa temom:

[Mme Chauchat]

Da se podsetimo da postoji i ovaj topik...

U međuvremenu, primetila bih i da u poslednje vreme ljudi iz nepoznatih razloga mrze zapete, odnosno zareze, i izostavljaju ih gde god stignu - o, vokative, na tebe mislim! I pola priča u jednom krugu deluje zadihano, nesređeno, stumbano, čak i više nego što bi inače.

A, da. Ja sam gnjavila jednog člana radionice što piše "ciganka" ali to nadoknađuje sa "Srpski" a u ovom krugu vidim da se to ponavlja sa drugim autorom (bar sam ja uverena da je drugi autor u pitanju). I to na samom početku teksta. Kako da vam kažem, meni je to dovoljno da skinem jednu ocenu, u startu.

[Stipan]

Šta bi mi bez naše Jevtre. Nego, hoćeš li komentarisati ovaj krug?

[Mme Chauchat]

Teško...

[Father Jape]

Ne znam da li sam spomenuo, ali prilično me nervira kad u domaćoj štampi odluče da nešto ostave u engleskom originalu, ali pri tom koriste naša pravila kapitalizacije, da ne kažem pisanja velikih slova. Pa tako dobijemo Sex pistols ili Vanilla sky.

Naravno, u neformalnom pisanju, dakle po forumima itd. čećše je videti suprotno, da se srpski nazivi pišu sa svim početnim slovima velikim kao u engleskom, ali to već svi komentarišu, pa ne moram i ja...

[lilit]

hahahah. jevtra zna kad da rezurektuje topik.
ja vasceli dan dokono razmišljam da li da kažem koleginici, pravoj maloj srpknjinjici (i ona koristi "veliko S" al samo kad je određeni Pridev u pitanju), da me vanredno nervira spojena negacija glagola, kao i to što će da "kaže nešto Jadranci i Dušanci".
možda ipak bolje da ćutim da ne pokvarim dobroljudskeodnose.