Pravopis i gramatika

[Plut]

upravo čuh s TV-a: laborAtorija, elEmentima. Ne znam da li pre da ili da

[Savajat Erp]

Како ја тако нешто никад нисам приметио? Можда зато што скоро уопште више не гледам ТВ, а можда тако и сам говорим, а нисам ни свестан? У сваком случају боље је  , ојачава лубању.

[Plut]

Ma da, čuješ, čuješ al' ne registruješ. E da mi je da ti čujem izgovor.
Al' opet, to što meni para uši ne znači da treba i tebi. Tako reagujem samo tamo gde smatram da to ne bi trebalo da čujem.

[Savajat Erp]

Изговор? Па...рецимо да мало отежем, као и већина код мене...иначе, занимљиво је (или ипак није) да у Западној Србији сваки град, градић и варошица упорно тврди да говори најправлиније и са јединим правим нагласком. Битно је да ниси у  фазону, јер "тежа ми је суза твоја, него црна земља мојааа"

[Plut]

Moj je praviji od tvog bilo kog.
Ma, skroz je ok dijalektalizam, ali je tzv knjilevni jezik, ipak, nešto drugo. Bome i naci frekvencija.

[Savajat Erp]

Moj je praviji od tvog bilo kog.

То исто тврде и сви.

Ma, skroz je ok dijalektalizam, ali je tzv knjilevni jezik, ipak, nešto drugo. Bome i naci frekvencija.

Па, питала си се око изговора...(иначе, ја лично сам најчешће падао на изговарању ових речи - тииијана, пииирати, тужилааштво, помало се контролишем сад )...на РТС1 се само сећам оне из слагалице када је рекла нешто као - министарство вера, с тим што је "вера" тако дебилно нагласила, не бих знао да словно то интрепетирам.

[Plut]

Eto, skoro se završi i ovaj Dan pismenosti...

Skoro 800 miliona nepismenih u svetu

Prema podacima Instituta UNESKO za statistiku, u svetu su nepismena 793 miliona odraslih - većinom žena. Još 67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta nije u školi, a 72 miliona adolescenata nižeg srednjoškolskog uzrasta takodje ne moze da ostvari svoje pravo na obrazovanje. Više od polovine odraslih u sledećih 11 zemalja je nepismeno: Benin, Burkina Faso, Čad, Etiopija, Gambija, Gvineja, Haiti, Mali, Niger, Senegal i Sijera Leone. Više od polovine (51,8 odsto) odraslih nepismenih u svetu živi na jugu i zapadu Azije, a slede Podsaharska Afrika (21,4 odsto), Istočna Azija i Pacifik (12,8odsto), arapske zemlje (7,6odsto), Latinska Amerika i Karibi (4,6 odsto), Severna Amerika, Evropa i Centralna Azija (2 odsto).

[Mme Chauchat]

Zanima me da li još nekom osim mene izuzetno smeta sažimanje koje je u srpski ušlo sasvim sigurno u poslednjih 10-15 godina i to neposredno iz engleskog:
u sobi pored ili u stanu iznad umesto u sobi pored moje, ili u susednoj sobi, u stanu iznad našeg itd.
Uporedivo sa tim je (iako je drugi sklop u pitanju) najveća nagradna igra ikada umesto najveća nagradna igra ikad održana ili najbolji film ikad umesto najbolji film ikada snimljen.
Ova sažimanja - posebno ovo sa "ikad" najpre su bila mnogo češća u reklamama, zbog uštede prostora, pa su se prirodno preselila u novine i sad ih već susrećem u svakodnevnom govoru a i u književnim tekstovima i samo je pitanje dana kad će definitivno preći u knj. normu (ako već i nisu). A mene i dalje užasno iritiraju jer nisu u duhu jezika i još uvek na mene ostavljaju utisak nedorečenosti i nepreciznosti (u sobi pored... moje? tvoje? Stankove? Milevine?)

[scallop]

Za sve je krivo - ever. Ima i goreg od toga (da ne sažimam).

[Plut]

Meni ne smeta, ali je bitan i kontekst, zar ne? Ne mora se naglasiti baš uvek pored čije sobe je ili iznad čijeg stana je, ako se iz konteksta to podrazumeva.
Mada, i primeri najveća nagradna igra ikada umesto najveća nagradna igra ikad održana mi, takođe, ne smeta. Nekako se podrazumeva da je održana, organizovana i tsl.

[Mme Chauchat]

Ne mora, ali je onda poželjno upotrebiti, recimo, "u susednoj sobi"; eto, smeta mi to što se regularna konstrukcija "susedna soba" izbacuje iz upotrebe praktično samo zato jer ne postoji engleska konstrukcija koja bi se bukvalno tako prevodila. Kao što su npr. ljudi počeli da govore "vrh/gornji deo glave" i "stražnji deo glave" umesto teme, potiljak, zatiljak, za šta krivim isključivo doslovne prevode sa engleskog.

[scallop]

Plut, nešto se zove i jezik. Kad počneš da ignorišeš i podrazumevaš, onda sakatiš jezik. Pokušaj da u engleskom jeziku upotrebiš dvostruku negaciju (ili obratno?). Jezik nije u zoni tolerancije i tu ćeš uvek naleteti na zid. Dok ne pobedite. Ili, dok ne nastane još pet-šest varijanti srpskog jezika.

[Midoto]

A ko ovde zna da je pravilno pisati (onda bi trebalo i - reći): četiristo i šeststo?
To sam saznala pre neki dan i stekla utisak da se ljudi koji smišljaju pravopisna pravila istovremeno odlično zabavljaju.

[lilit]

kako bi drugačije pisali te brojeve? mislim, nije da ne kratim kad izgovaram, al kratim i kad kažem "ljuCki" no ipak pišem "ljudski".
btw, jevtru zeza poznavanje nemačkog, a od njega preciznijeg nema.

[scallop]

Midoto, pravopis to nije ako vuče u nakaradne konstrukcije. Srpski jezik je jezik izgovora, a ne pravila. Upravo zbog Vukovog jezičkog koncepta. Kad izgovaramo četiri-i-sto čuje se četrsto. Pravilo ne sme da bude iznad principa. Inače bismo se očas vratili u staroslovenski, mada bi za neke reči to bilo jako zgodno. Stalno imam problem sa lektorima oko par reči i reč - bl(j)esak je jedna od njih. Da ne postoji latentno j ne bi u jekavskom ili ijekavskom bilo - blijesak ili bljesak. Meni blesak deluje mnogo blesavo. Naravno, ja nisam Klajn, a ni ne želim da budem.


Lillit, ne zajebavaj. Ja uvek izgovorim ljudski.

[Midoto]

kako bi drugačije pisali te brojeve? mislim, nije da ne kratim kad izgovaram, al kratim i kad kažem "ljuCki" no ipak pišem "ljudski".

Ja oduvek govorila: četristo, šesto, ljudski... Čak je bilo i pravilno. Pa i četrnaest, ali čekam kada će postati: četirinaest.

A za blesak i bleštav - potpuno se slažem.

[pokojni Steva]

A ko ovde zna da je pravilno pisati (onda bi trebalo i - reći): četiristo i šeststo?
To sam saznala pre neki dan i stekla utisak da se ljudi koji smišljaju pravopisna pravila istovremeno odlično zabavljaju.

Na komunalnoj radio Kikindi je doskoro radila izvesna ženska osoba, pride i novotalasna Bosanka, koja je uredno baš tako izgovarala cifre. Čak je i mog oca, kojem je do jezika stalo koliko i do seckanja nožnih noktiju, nervirala dovoljno da je primeti. Batica uzvraća udarac, prvi deo  [size=78%] [/size]

[scallop]

Ima još par stvari gde sam u disharmoniji sa pravopisateljima. Interpunkcija postoji radi čitanja. Tek u malom procentu ima veze sa gramatikom. Red reči u rečenici, takođe. Važnije mi je da čitalac dobro pročita, nego da lektor bude happy.

[Dacko]

Šeststo se uopšte i ne treba da izgovara, nikad to niko nije ni predlagao - tako se samo piše zato da bi se razlikovalo od rednog broja šesto. Četiristo izgovaraju ljudi kad paze kako govore, isto kao što će reći i petnaest a ne petnest, ili jedan a ne je'n, ili četiri a ne četri. Mada je verovatno da će mnogi u brzini brojati ,,jen, dva, tri, četri... dvanest... dvaespet", sigurno je da neće napisati da su pročitali ,,dvaesdve" knjige ili ,,četristo" stripova. Baš kao što nije moguće izgovoriti drugačije no ,,precednik" pa se opet, s razlogom, piše predsednik. Pravilo ,,piši kao što govoriš" ne poštuje se niti se može poštovati dosledno ni u jednom jeziku, a ma koliko pravopisna pravila ponekad živcirala, svako ko želi da ga smatraju pismenim, trebalo bi da ih usvoji, kao što se drži i zakona (državnih i moralnih) ako želi da ga smatraju poštenim itd. A iščuđavanje nad tim pravilima neće ih promeniti, tim pre što svako po želji može pisati i bljesak i četristo i šesto hiljada, sem što će taj tekst neko morati da lektoriše ako ga treba uskladiti s jezičkom normom, i što će, ako se objavi neusklađen, izazvati drugačiju reakciju čitalaca nego kad je sve pravilno.

Ovo što piše Jevtropijevićka u vezi sa ,,pored" koje visi u vazduhu neverovatno je slično sadržaju pisma koje sam pre koju godinu uputila koleginici lektorki, koja je odgovorila pominjući ono što nju najviše nervira a to je upravo ono ,,ikad" na kraju izraza, i zaključismo samo da ćemo uzalud to čistiti iz raznih knjiga dok se javlja u svakoj drugoj televizijskoj emisiji, tako da ćemo za dvadesetak godina verovatno to smatrati sasvim normalnim.

[Boban]

A mene i dalje užasno iritiraju jer nisu u duhu jezika i još uvek na mene ostavljaju utisak nedorečenosti i nepreciznosti (u sobi pored... moje? tvoje? Stankove? Milevine?)

Srpski jezik ima podrazumevani subjekat ili predikat u rečenici. Naime, ako nema subjekta u jednoj rečenici smatra se da je isti kao u prethodnoj. U mnogim drugim jezicima takve konstrukcije su jednostavno nemoguće.
Drugim rečima, te izraze "u sobi pored" ako posmatramo tako izdvojene; onda jesu nedorečene sigurno, ali ako su deo jedne veće priče i ako nije upotrebljen prisvojni oblik onda se podrazumeva da je ili onog koji priča ili one prostorije u kojoj su se zatekli. Npr. "Ušli su u prostoriju koja je bila neokrečena. Iz sobe pored čulo se..."

Za neke druge stvari (vrh glave - teme) slažem se da su prevodi krivi i da je tu naš jezik mnogo izražajniji.

IKAD na kraju rečenice, kao dodatno pojačavanje ima smisla u upravnom govoru i mislim da je pogrešno izbacivati jer prave zamene u jednoj reči nema. "Bila je to najveća žurka ikad!"

Neke stvari obogaćuju naš jezik, neke osiromašuju... pravila su tu da ih se uglavnom držimo. Donekle.
Blesak gubi bitku sa bljeskom jer nikoga nigde nisam čuo da izgovara blesak, bleskajući, bleskavo ikad.

[Skalar]

Још док сам, некад давно, пре 35-40 година, ишао у основну школу, добра, стара, нажалост сада покојна Вука нас је учила да је:

НЕПРАВИЛНО             ПРАВИЛНО

шестсто                        шесто
четристо                      четирсто
песто                            петсто
блесак                          бљесак
петнест                        петнаест
четирнаест                  четрнаест
прецедник                   председник
љуцки                           људски

[Boban]

ti si očigledno išao u neku odokativnu školu gde su pravila plod slučajnog odabira...

[Skalar]

ti si očigledno išao u neku odokativnu školu gde su pravila plod slučajnog odabira...

Шта то није правилно у овоме што су ме научили да је правилно?

[scallop]

Šta hoćeš? Ima samo jednu grešku, a i ta (četirsto) je možda zbog kucanja.

[Skalar]

Нисам рекао да ја тврдим да је правилно то што сам навео као правилно, него да ме је тако научила наставница предмета који се тада називао српско-хрватски језик. И нисам погрешио при куцању, учила нас је да пишемо и говоримо четирсто. А тих неколико речи, које сам навео, нису плод случајног одабира, него сам их навео зато што су исте у оптицају у постовима на овом топику, па к'о велим, 'ајде да кажем шта су мене некад учили да је правилно. Што не значи да је данас то правило од пре четири деценије важеће 

[Midoto]

Šeststo se uopšte i ne treba da izgovara, nikad to niko nije ni predlagao - tako se samo piše zato da bi se razlikovalo od rednog broja šesto.

Dacko, s tobom je vrlo nezahvalno uhvatiti se u klinč oko ispravnosti nekog pravila , ali ja ne mogu da prihvatim: na jedan način govorimo, na drugi pišemo (?). Juče sam na nekoj proslavi anketirala ljude – svi su se listom iznenadili da je ispravno: šeststo. Gde to ima u srpskom jeziku: st-st? Rogobatno je, zaista niko tako ne govori, a pravilo je uvodeno iz potpuno besmislenih razloga. Problem je što to niko neće ni poštovati, jer ružne konstukcije ne mogu da opstanu. Volela bih, najiskrenije, da vidim imena ljudi koji su reč šeststo proglasili ispravnom, baš kao što volim da znam ime arhitekte koji je napravio ruglo od zgrade.

[scallop]

Ne daj se, Midoto. Ja zbog takvih zadrtosti jezikoslovaca (lektori su samo izvođači radova) zazirem od lektorskog rada, iako ga smatram izuzetno korisnim. Znaš kako se snalazim sa šeststo? Napišem šest stotina i niko mi ništa ne može.

[Dacko]

Problem je što to niko neće ni poštovati, jer ružne konstukcije ne mogu da opstanu. Volela bih, najiskrenije, da vidim imena ljudi koji su reč šeststo proglasili ispravnom, baš kao što volim da znam ime arhitekte koji je napravio ruglo od zgrade.

Već napisah: niko tako ne govori, tako se samo piše, a imena ljudi koji su to smislili stoje ispod naziva Pravopis srpskoga jezika na pomenutoj knjizi, koju bi svako ko se bavi pisanjem trebalo ne samo da pročita nego i da poseduje, baš kao što direktori škola moraju znati zakon po kome se školom rukovodi a trgovci moraju voditi knjige po pravilima ili naći nekog da im to uradi. O nasumičnim anketama nema smisla govoriti u ovom kontekstu: i ja sam do srednje škole mislila da treba govoriti ,,u vezi nečega" jer su svi u mom okruženju to činili, onda sam naučila da to nije baš tako i prihvatila da ta okolina možda i ne govori najpravilnije na svetu, ma koliko je inače cenila i poštovala.  A generalizacije već znamo da nisu dobre: ,,niko to neće poštovati" zapravo bi značilo ,,ja to neću poštovati", dok će ljudi koji načelno poštuju pravopisna pravila poštovati i ovo, kao i dosad. Ili se snaći kao Skalop pa pisati malo drugačije a svejedno pravilno, što upravo i lektori rade kad ih neko pravilo mnogo nervira.
I još, jezik se inače razvija tako da bude što funkcionalniji i ekonomičniji, normativci se trude da taj razvoj isprate ali uvek okasne, a nešto što je bilo ružno pre dvadeset godina sada je sasvim normalno i dopušteno. Govoriti o jezičkim pravilima na osnovu subjektivnog doživljaja njihove lepote sasvim je bespredmetno, kao ono je li lepše Dobricin ili Dobričin, da ne ponavljamo sad tu raspravu u kojoj nijedna strana nije promenila mišljenje, a nije ni bitno šta je lepše s obzirom na to da je pravilno samo jedno, pa se sve svodi na to hoćemo li se držati pravila ili pisati po želji, znajući da norma ne postoji samo zbog pisaca nego i zbog čitalaca. 

[Midoto]

Dacko, kad kažem - niko neće poštovati, mislim na većinu vrlo obrazovanih ljudi. Pravopis imam, poslednji koji posedujem je iz 2005. godine i tu se ne pominju ovi brojevi. Jezik se menja, ali nikako nasilno. A što se poštovanja zakona tiče, ni tu nisam uverena da si u pravu. Postoje rđavi zakoni koji se moraju menjati. Gledam kod Klajna - neke stvari se već vraćaju na staro: više nije ispravno reći spašen, već treba spasen; zadnji može da se koristi i u značenju poslednji... Kod nas se pravila prečesto i neutemeljeno menjaju. Imam divno izdanje poslovica i sećam se kada se žena čije je ime na koricama pravdala da su joj promenili: Strpljen - spasen u tada važeće - spašen. Knjigu će čitati i moja deca i kako da im objasnim: govorilo se na jedan način, pa su uveli drugi zakon, pa su rekli - e ne važi, vraćamo se na staro? Razumem evoluciju jezika, ali ovo je lomljenje, pa lepljenje.

[scallop]

koju bi svako ko se bavi pisanjem trebalo ne samo da pročita nego i da poseduje, baš kao što direktori škola moraju znati zakon po kome se školom rukovodi a trgovci moraju voditi knjige po pravilima ili naći nekog da im to uradi.

Sad mi je jasno šta mene nervira u celoj priči. Nervira me upravo deo rečenice koji sam izdvojio. Kad pišem nisam ni direktor škole, ni trgovac. I kad sam bio "direktor škole" ratovao sam sa mojom Upravom ABHO koja me je terala da zaštitnu masku nazivam maskom zaštitnom, jer se "tako vodi po njihovoj nomenklaturi". Taj rat sam dobio jer sam branio jezik, a nekako sam uveren da isti rat vodim i kad pišem. Nemam ja mnogo problema sa lektorima, osim što postoji latentan napor da red reči u rečenici bude saobražen sa pravilima, a ja ga, ponekad, žestoko izpremeštam samo zbog ritma čitanja koji želim da postignem.


Ako se već bavimo pravopisom koji je neko potpisao, da li bih mogao da dobijem razloge zbog kojih moja omiljena reč bljesak mora da bude blesak, ako već pljeskavica nije pleskavica. Ja sam ubeđen da je nekad u toj reči postojalo neko tanušno "jer" koje joj je određivalo snagu značenja, a koju bi trebalo da izgubim. Unapred zahvalan.

[pokojni Steva]

... niko tako ne govori, tako se samo piše...

Ovo ću da o'štampam i nalepim sebi na čelo 

[scallop]

Odgrađujem se od Luštikin pravopis, pa i da se potpiše.

[Dacko]

Ako se već bavimo pravopisom koji je neko potpisao, da li bih mogao da dobijem razloge zbog kojih moja omiljena reč bljesak mora da bude blesak, ako već pljeskavica nije pleskavica. Ja sam ubeđen da je nekad u toj reči postojalo neko tanušno "jer" koje joj je određivalo snagu značenja, a koju bi trebalo da izgubim. Unapred zahvalan.

Apsolutno nije postojalo 'jer', nego 'jat' koje je kasnije prešlo u 'e' u ekavskom govoru. Meni je potpuno svejedno hoće li neko tu reč pisati pravilno ili nepravilno sve dok ja nisam potpisana kao lektorka na knjizi, ali nema sad potrebe izmišljati alternativnu istoriju jezika kako bi se sopstveni ukus opravdao, kad je tu već stari dobri Bobanov argument ,,svi koje ja znam misle ili govore ovako". 

[Stipan]

Mog'o bi Luštikin sas svoj pravopis da malo opljune po pričama iz revolver kruga, ako mu ne predstavlja preveliki napor, jel'...

[Dacko]

Dacko, kad kažem - niko neće poštovati, mislim na većinu vrlo obrazovanih ljudi. Pravopis imam, poslednji koji posedujem je iz 2005. godine i tu se ne pominju ovi brojevi. Jezik se menja, ali nikako nasilno. A što se poštovanja zakona tiče, ni tu nisam uverena da si u pravu. Postoje rđavi zakoni koji se moraju menjati. Gledam kod Klajna - neke stvari se već vraćaju na staro: više nije ispravno reći spašen, već treba spasen; zadnji može da se koristi i u značenju poslednji... Kod nas se pravila prečesto i neutemeljeno menjaju. Imam divno izdanje poslovica i sećam se kada se žena čije je ime na koricama pravdala da su joj promenili: Strpljen - spasen u tada važeće - spašen. Knjigu će čitati i moja deca i kako da im objasnim: govorilo se na jedan način, pa su uveli drugi zakon, pa su rekli - e ne važi, vraćamo se na staro? Razumem evoluciju jezika, ali ovo je lomljenje, pa lepljenje.

Pravopis koji imaš više ne važi. Važeći je iz 2010. Daleko je od idealnog, niko to ne zna bolje od nas koji smo morali da ga detaljno izučimo. I zakoni su daleko od idealnih, naravno, ali sad zamisli klinca kako ti kaže: Znam da nije dobro obijati trafike, ali ako je već nečuvana, i ako me niko neće videti, i ako celo moje društvo to čini... što da ne prekršim zakon? Naravno da se jezička ogrešenja ne mogu uporediti s kriminalom, govorim tek o principu: ili hoćeš da objaviš knjigu koja je u skladu sa važečim normama književnog jezika, ili ćeš raditi kako se tebi ćefne, ali onda nema potrebe raspravljati o tome – ako jezička pravila nisu nimalo važna, zašto to isticati, zašto objašnjavati drugima da je bljesak lepše od blesak, zašto ne pisati ,,neznam" ovako kad će svi svejedno shvatiti o čemu je reč, zašto se baktati padežima? Lični je izbor svakog pisca, forumaša, čak i učenika hoće li pisati književnim jezikom ili neće, ne razumem samo odakle potreba da se to nepoštovanje norme uzdigne na nivo nove norme, kojoj će posle opet neko nalaziti manu i tako ukrug. Kao što ni zakon nije jednak ni podesan za sve, nisu ni jezička pravila - dosta je da se neko rodi u Pirotu pa da mu bude teže da nauči standardni akcenat nego čoveku iz Šumadije - ali je bolje da postoje ma kakva pravila nego da svako piše i govori kako poželi na uštrb razumevanja i jasnoće teksta.
A to nema nikakve veze sa piščevim odabirom redosleda reči u rečenici, koji je u srpskom prilično slobodan, ne znam kakve je Skalop imao probleme s tim.

[Midoto]

Ha, tu sam te čekala! A zamisli klinca koji kaže: "Neću da razgovaram sa crncima, jer je to protiv zakona." A zaista je i bilo, samo su pametni ljudi docnije promenili zakon.
Iznenadila sam se, međutim, da se i ranije pisalo i govorilo - blesak. Sada sam tražila u knjigama pisanim uzornim jezikom (celokupni Šekspir, Dučićeve priče, Homer) i stvarno je - blesnuti! Istovremeno je: , nit', nek' i k'o.
Sad ti meni kaži: ko bi van profesije mogao da isprati sve te promene, vraćanja na staro, pa opet na novo...

[scallop]

Homer je imao lektora.


Ma, Dacko, sve se to da preživeti, ali godinama mi se uvuklo u mozak da lektori nisu na mojoj strani, a po logici stvari moralo bi da bude obrnuto. I sada se postavljaš iza štita Pravopisa umesto da sa Midoto i sa mnom raspravljaš kao saborcima na istom zadatku.

[Father Jape]

Samo da podržim Dacko: izgovor je jedno; pravopis, speling, ortografija, kako god ga nazvali je drugo. U svim jezicima, pa i u srpskom. Ne dajte da vas zavara činjenica da je naš pravopis u dobroj meri fonemski, jer je mlad.

I ta dva nisu nužno i u kakvoj korelaciji. Pre rata se pisalo beogratski, ali se taj pridev izgovarao identično kao danas, itd.

[scallop]

Pre kog rata? Nikad nisam živeo u zemlji gde se pisalo - beogratski.

[Dacko]

Ha, tu sam te čekala! A zamisli klinca koji kaže: "Neću da razgovaram sa crncima, jer je to protiv zakona." A zaista je i bilo, samo su pametni ljudi docnije promenili zakon.
Iznenadila sam se, međutim, da se i ranije pisalo i govorilo - blesak. Sada sam tražila u knjigama pisanim uzornim jezikom (celokupni Šekspir, Dučićeve priče, Homer) i stvarno je - blesnuti! Istovremeno je: , nit', nek' i k'o.
Sad ti meni kaži: ko bi van profesije mogao da isprati sve te promene, vraćanja na staro, pa opet na novo...

Svako ko ume da sa jednog operativnog sistema predje na drugi kad Bil Gejts reši da je vreme za to, na primer.

I ne menjaju se pravila tako često, nego ljudi izgleda doveka ostanu na onim koje su naučili kod učiteljice, što je i sasvim validno ako nemaju nameru da se bave pisanjem ili da pretenduju na osporavanje ili popravljanje norme.
Ponavljam: važio je jedan skup pravila od šezdeset i neke pa do devedeset treće, onda drugi do dve hiljade desete i sad važi ovaj, dokle - ne znamo. Zakoni su se menjali neuporedivo češće, kao i školski programi, a mnogo toga se izmenilo i u načinu života, zar ne? Pa kako smo svi naučili da se služimo kompjuterom, možemo valjda i to malo jezičkih pravila. Ako nas se tiču i ako to želimo i ako ima šanse da će nam zatrebati zato što... šta ja znam, hoćemo da napišemo knjigu ili da kuckamo po forumu a da to bude pravilno. A možemo i da pravdamo neznanje time što ta pravila ne vredi ni znati ili da su loša i ovakva i onakva, pomalo kao onaj tata iz vica sa izjavom ,,što gu dade dvojku iz srpski na moju ćerku kad mi svi u kuću samo srpski pričamo".
Dragi Skalope, ja još kako pomažem piscima kad smo na istom zadatku tj. kad im doterujem knjigu, to mi je posao, ali zna se ko se kome u šta ne meša. 
I hvala kolegi na podršci - pogiboh ovde da objasnim ono što je Jape lepo sažeo.

[Father Jape]

Pre kog rata? Nikad nisam živeo u zemlji gde se pisalo - beogratski.

Drugog svetskog. Imam neke brojeve časopisa Naš jezik iz tridesetih, svuda piše tako.   

Takođe, na sajtu Narodne biblioteke je okačeno nešto skeniranih novina i časopisa objavljenih na srpskom u poslednjih 150 godina, pa možete listati i videti kakvi su pravopisni trendovi kad bili u modi. 

EDIT: http://scc.digital.nb.rs/zbirka/novina/

[Mica Milovanovic]

Pre II svetskog se pisalo uglavnom isto kao i danas. Ja sam puno čitao stare tekstove, ali
na "beogratski" ne sećam se da sam ikada naišao... Uzmi bilo koju Politiku iz 1930-ih i videćeš da se pisalo "beogradski".

[Father Jape]

Hm, biće onda da su pisali oboje...

EDIT: Evo, otvorim naslovnu stranu Politike iz 1930. sa gornjeg linka, prvi stubac piše pretsednik. 

A vidim i da pišu s oba velika slova mnoge stvari koje bi se danas pisale samo sa velikim slovom samo u prvoj reči.

EDIT2: Prestavlja podpuno i sintetično rešenje...

[scallop]

Pretsednik je moguće, jer zato danas pišete - precednik.

[zakk]

precednik

Ko je l' ja?

[Midoto]

Ne znam jesam li pravilno povezala da je Jape vrlo upoznat i sa engleskom književnošću. Jevtropijevićka može da nam kaže kako stoji stvar sa nemačkom, a sigurno ovde ima stručnjaka za francusku, rusku, kinesku... Gde to ima da nekome u dvadesetprvom (pišem spojeno, po Pravopisu ) veku padne na pamet kako treba menjati broj šest(st)o? Ne mora taj primer, jasno.

Ja jesam nailazila na: beogratski, istoriski, persiski... Razumem i da povremeno treba usaglasiti pravila - ali sa govornim jezikom. Nikako ne - obrnuto.

[Mica Milovanovic]

Ja sam takođe nailazio na pretsednik, ali ne i na beogratski. Mada, naravno, ne isključujem tu mogućnost...


PS: da ilustrujem rečeno: Politika iz 1939

[zakk]

(pišem spojeno, po Pravopisu )

Ček, to je po Novom™?

[scallop]

Razumem i da povremeno treba usaglasiti pravila - ali sa govornim jezikom. Nikako ne - obrnuto.

To i jeste poenta. U američkom engleskom je pisanje gomile reči usklađeno sa govornim jezikom, kod nas je omekšavanje teorisko sa teorijski ili persiski sa persijski blisko uhu, ali kod nas, ponekad, propisano nema prirodan ukus.

[Mica Milovanovic]

PS: Nije loše povremeno konzumirati Franc-Josefovu gorku vodu...