Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[angel011]

Tužni tropi.

[Perin]

I ja mislim da jesu

[sandjama]

jesu , teraj dalje.

[angel011]

Nešto zabavno i lagano:

Hajdeger je još i danas najdraži filozof u svetu nemačkih žena. Filozof za žene, eto šta je Hajdeger, filozof za ručak koji naročito prija nemačkom filozofskom apetitu i dolazi pravo iz učenjačke peći. Kad dođete u neko malograđansko ili čak aristokratsko-malograđansko društvo, često vam Hajdegera serviraju već kao predjelo, niste stigli još ni mantil da skinete, a već vas uslužuju komadom Hajdegera, niste još ni seli, a domaćica vam je već prinela srebrni poslužavnik sa šerijem Hajdeger.

[Milosh]

Bernhard, Stari majstori?

[angel011]

Jeste, teraj dalje! 

[Milosh]

"Voliš neku osobu, a ona ode. Jednog dana dođe kući i počne da pakuje svoje stvari a ti kažeš 'Šta se događa?' a ona kaže 'Imam bolju ponudu na drugom mestu' i samo tako ode, iz tvog života, zauvek, i od tada pa sve dok ne budeš mrtav, nosiš sa sobom tu ogromnu grudvu ljubavi koju nemaš kome dati. A ako i nađeš nekog i daš je, desi se isto, iz početka. Ili ih pozoveš jednog dana telefonom i kažeš 'Ovde Džejson' a odgovor glasi 'Ko?' i onda znaš da si iskliznuo. Jer ona ne zna ni ko si kog vraga. Što znači, valjda, da nikad nije ni znala; nikad nije ni bila tvoja."

[Irena Adler]

Dik?

[Milosh]

Dik, Tecite suze moje...

[Irena Adler]

Išla je sama tom bezvremenom stazom kroz džunglu koja se delimično sastojala od iluzija. Bela tigrica lovi usamljeno. Možda se ponekad neko našao na njenoj stazi, ali se odmah pokaže da ne želi njeno društvo.
Onda je, kao i toliko puta ranije, podigla pogled prema glatkoj, sivoj školjki neba i prema zvezdama koje su tamo blistale kao krhotine leda. Njene polumesečaste oči se raširiše; zaustavila se, sela na svoje sapi, zurila u visine.
Šta je to lovila?

[PTY]

gospodar svetlosti

[Irena Adler]

Naravno.

[PTY]

Dobro si odabrala pasus. 

Kada je navršio trinaest godina, Peščani Hodač bio je visok gotovo kao odrastao čovek. Godine u njegovom svetu, gde brodovi okreću natrag, bile su duge; njegove kosti se izdužiše, a ruke postadoše krupne i jake. Na njemu ne beše sala (doduše, niko u zemlji klizećeg kamenja nije imao sala na sebi) i obavljao je dužnost nabavljača hrane, iako je sanjao čudne snove. Kada je njegova trinaesta godina skoro istekla, njegova majka, vremešni Krvavi Prst i Leteća noga odlučiše da ga pošalju svešteniku, i tako on sam krenu u široke i visoke predele, gde su se litice uzdizale poput bedema tamnih oblaka, a sva živa bića bila nevažna naspram vetra, sunca, prašine i stenja.

[Irena Adler]

 

[Mica Milovanovic]

Gle, gle... Vuk Perišić na delu...

[PTY]

Jeeeeeeeeeeej!!!!! 


... a baš sam se na drugom topiku glasno pitala kud si denuo cvikere.... 


Da, to je bila Peta Glava Kerbera.
Teraj dalje.

[Mica Milovanovic]

Papagaj posmatra mladu ženu, u majici do pola butina i zarozanim sportskim čarapama, kako se tegli pored kreveta. Kosa joj je duga, kovrdžava i u ovom trenutku sva raščupana. Recimo da izgleda seksi, tako sanjiva, a prošlo je podne.
"Šta me gledaš? Mogao si bar kafu da  mi skuvaš, ne znam zašto te držim."
"Bež'te kurve, racija!" krešti papagaj, što je, istini za volju, jedino što ume da kaže.
"Jebo te bivši gazda!" to je već uobičajeni uzvratni pozdrav, pre namenjen bivšem momku, od koga joj je ostao jedino papagaj, nego samoj  ptici.

[Meho Krljic]

Mirjana Đurđević, Jacuzzi u liftu?

[Mica Milovanovic]

Priznaćemo. Ubistvo u Akademiji nauka.

[Meho Krljic]

Ugh....

Dobro.

Evo jedan klasik:

- Ih, dođavola! - uzviknu on. - Kakva je ovo bedna paščad? Neki savijeni kao luk, drugi tanki kao koplje. Prijatelji, vi ćete jahati u prvoj liniji; mogu biti i bez vas, prijatelji moji. Pogledajte ovu staru nakazu na šarcu! Dvogodišnji ovan koji bi jahao na svinji više bi ličio na vojnika! A-ha! Klipzbi! Jesi li i ti ovde, stari pacove? Ti si čovek koga bih mogao izgubiti radosna srca; ti ćeš ići ispred svih, sa naslikanim okom bika na grudnjaku, da bi bio bolji nišan za strelce. Klipzbi, ti ćeš nam pokazati put.

Izdanje je iz 1951. godine pa otud prevod poput "oko bika" 

[Mme Chauchat]

Crna strela, Stivenson.

[Meho Krljic]

Naravno. 

[Mme Chauchat]

Zašto ja pogađam uvek kad je neka matora knjiga za decu a nikad nešto aktuelno i moderno? Evo onda jedne kraaajnje moderne knjige:

- Исписаћу те с веронауке! – наставља мама са ,,никад више" и ,,даћу све играчке сиромашнима".
- Онда ћу да идем на грађанско, па ћу, кад порастем, да се удам за девојку! Џони каже да им је наставница грађанског рекла да то може...

[Mme Chauchat]

Ovo je očito previše moderno?

Писац ове књиге је женско. Али у време кад је настала реч писац, жене се нису тиме бавиле, па не постоји стара реч за жену која пише. Отприлике исто као што за реч која означава особу која иде у школу – ђак – не постоји стара реч која би означавала женског ђака, јер девојчице у та стара времена, напросто, нису ишле у школе. Нова реч ,,списатељица" звучи отприлике исто као што би звучало ,,ђакиња"! али, нема ту помоћи – морамо да се навикнемо да користимо оно што имамо. Дакле, идемо из почетка!

Knjiga je ozbiljno nagrađivana, a bogami i ekranizovana... ali bi prilikom ozbiljnije ideološke analize prošla gore neg' Ursula na onom topiku...

[scallop]

 

[Mme Chauchat]

Па зато што се жена толико бави лагањем мужа, а некад и лагањем љубавника, да више не зна коме је шта рекла и онда мора само о томе да мисли, па заборави да нахрани дете, заборaви да га топло обуче, заборави га, нпр. насред пута где иду аутомобили, и – ето!

[PTY]

Paske? 

[lilit]

jedina osoba koja bi gore prosla od ursule, a da je domaceg porekla je biljana srbljanovic.

[PTY]

 Eh, eto ti sad...     a gde su Biljani ekranizacije??

[PTY]

    sad izguglah otvorena vrata...
dobro onda, fituje u opis bolje nego Paske... 

[Mme Chauchat]

Ne znam šta (ko) je Paske, ali nije ni to ni Biljana.
Knjiga za decu, ekranizovana, domaća; imate samo dve opcije u poslednjih nekoliko godina, a ovde je i podatak da je autor žensko... ne može da se omaši. E, da je Žika Kišobranac ovde, on bi odmah znao, od prvog citata koji ga je i prilikom gledanja filma zgrozio.

[Father Jape]

Poslednje domaće za decu što znam je Sekino seoce.   

[PTY]

Paske je Zoran Spasojevic, to pomenut dok sam verovala da je citat iz nekog parodicno/satiricno/zajebantskog naslova...   jaojao, ako je ovo iz knjige za decu, onda najzad u potpunosti shvatam svu dubinu one "moje sunce" scene iz Ursulinog coveka praznih saka...

[Mme Chauchat]

E, da... to je stvarno jedna od najbolje napisanih domaćih knjiga za decu poslednjih godina, pa je po tome lako odrediti kakav je tek prosek.

Ostaviću onda ovo dok ne zaluta neko od filmofila na topik

A inače, "Sekino seoce" meni je među slabijim knjigama Mirjane Stefanović ali je "Šta da radi ova fota" čudo neviđeno. Bolje da sam to citirala, našao bi se neko od zrelijih forumaša...

[lilit]

ako ne pogađamo, možemo bar da probamo žikivoja da dovučemo?

živo me zanima o kojoj knjizi se radi. poslednje što je moje najstarije dete čitalo s radošću bile su knjige ane đokić-pongrašić koje su se i meni dopale čisto zbog slenga koji hvataš čitajući ih.

[Melkor]

Hmm, Agi i Ema?

[lilit]

spisateljica, melkore, spisateljica se traži.

[Melkor]

Senilim, kazem ja

[Mme Chauchat]

Nije Agi i Ema, ali se pojavljuju i Agi i Ema i Igor Kolarov, kao pozajmljeni likovi.

[Milosh]

Pozajmljeni likovi... Zar nije "Princ od papira" direktno pisan kao scenario, sad sam skroz zbunjen...

[Mme Chauchat]

Jeste, to je!
Koliko znam, prvo je napisan scenario, pa roman, ali je film snimljen tek posle oba teksta; zato nije trebalo da ga nazovem ekranizacijom  . U svakom slučaju, roman je na višem literarnom nivou od standardne novelizacije. To što je o devojčici koja spasava roditeljski brak, a bogme i očevu udbašku kožu, uz pomoć ikone Bogorodice, to ćemo ovog puta da preskočimo.

Nego postavi ti sad nešto za odrasle!

[lilit]

sad će libe da te potkači i ja ću se saglasiti s njom!

kako za nešto možeš da kažeš: "jedna od najbolje napisanih domaćih knjiga za decu poslednjih godina", odnosno kako možemo da preskočimo: "To što je o devojčici koja spasava roditeljski brak, a bogme i očevu udbašku kožu, uz pomoć ikone Bogorodice"?

[Mme Chauchat]

Šta da kažem osim da se vratim na ono o estetici bez ideologije i problematičnim domaćim romanima za decu?
Evo, idem da otvorim takav nekakav topik, da ne gušim ovde Miloša i kviz.

[Milosh]

O Isuse i Bogorodico sa ikone... Mislim da je meni više nego dovoljno u životu što poznajem i autorku i reditelja, te da ću da odlažem gledanje tog filma do daljnjeg. 

Elem...

Nije voleo čak ni da otvara vrata kako bi upalio svetlo zato što je uvek pomišljao - ovo je bilo toliko izvanredno glupo da se nije usuđivao nikome da ispriča - da će mu se, dok bude pipao tražeći prekidač za svetlo, neka užasna šapa sa kandžama lagano spustiti na ručni zglob... a onda ga povući dole u mrak koji zaudara na zemlju i mokro, nerazaznatljivo trulo povrće.

[Father Jape]

Kad neko pogodi, ajde napiši i ko je to prevodio. 

[Dacko]

Je l' ti znaš ko je prevodio pa samim tim i o kojoj se knjizi radi? Ako znaš, hajde napiši, ceo dan me kopka jer znam da sam to citala, a nema šanse da se setim. Ili ti se samo dopada prevod?

[Father Jape]

Ma nemam pojma, samo nekako imam jak utisak da nije pisano u srpskom u originalu. Tj. utisak prevoda. A to onda valjda znači da prevod nije najsrećniji.
Mada, mislim ne bi bilo nikakvo čudo da sam potpuno u krivu. 

[Dacko]

Da, izrazi ,,povući dole" i ,,ručni zglob" stvarno potvrđuju to što kažeš, ali tako je malo zaista srećnih prevoda otkako nema finih državnih izdavačkih kuća koje će vas čekati godinicu-dve dok ne ulickate tekst kako zaslužuje, nego samo rokovi, brojanje šlajfni i pretvaranje pređenog teksta u toliko i toliko hrane ili cigareta ili za šta već sve ko radi.

[zakk]

Šta fali "povući dole"? "Povući" ne daje pravac.

[Milosh]

Meni je ovo odličan prevod u tom smislu da kad sam čitao knjige dotičnog autora u prevodu pa kasnije prešao na original uopšte nisam osetio taj prelaz, doduše, na nivou pojedinih detalja i finesa moguće da tu ima nekih rešenja koja nisu najsrećnija (davno sam ja to čitao), ali duh dotičnog pisca tj. njegovog pisanja je sačuvan u prevodu; sad ću da potražim još neki citat, ako neko ne pogodi u međuvremenu...