Tema za septembar - rok 1. septembar

[Josephine]

Čovek, da bi bio pisac, prethodno mora nešto i da pročita. Zabrinjava 10 glasova za Mesec. Taj je zaplet toliko puta eksploatisan i toliko puta prežvakan, a u ovom slučaju još i naivno i sa puno rupa opisan, da je uopšte neću komentarisati.

Miloshe, stvar leži u činjenici da su sve priče (uključujući i moju) klišei. Naivni plagijati. Ima par boljih izuzetaka.

Jedina priča koja to nije, i koja pritom ima najlepše pismo, je toliko potcenjena, da uopšte neću ništa da komentarišem i analiziram u ovom krugu.

Dosadilo mi je sve. I priča o tome koliko se puta čita, i površno čitanje, i srozavanje fantastike na nivo plagijata i klišea, i navijanje za uprošćavanje pisma do nivoa neposrednog saopštavanja radnje prepričavanjem...

Blah.

[Dzimi Gitara]

Jes vala. Gotovo da nema priče, čiji zaplet (ako ga je bilo), ne miriše na nešto već viđeno.

[Anomander Rejk]

A gde su nam rezultati javnog glasanja ?
D., opušteno... znaš, neki ljudi se i malo šale i zezaju sa površnim čitanjem i slično.
Ne uzimaj baš sve k srcu i za ozbiljno. Većina, barem mislim, ima ovde dosta pročitanog iza sebe.

[Josephine]

Ah, dobro. Mesec je sigurno najviše glasova dobio od onih koji su mnogo čitali.  

Znaš, mi se ovde bavimo i književnošću, a ne samo ispisivanjem redova, koje je neko pre nas mnogo lepše ispisao.

[Anomander Rejk]

Pa eto, od mene nije dobio.

[Josephine]

A gde si ti video da govorim o tebi?

[Anomander Rejk]

Nebitno je to, nego drugo nešto. Znaš, ako ćemo ići tom logikom- sve je već viđeno xy puta, svaki zaplet, osećanje, emocija, radnja. Ne branim konkretno tu priču, ni meni se nije dopala, nego ako gledamo baš iskreno, teško da išta više može biti originalno. Bitno je kako je ispričano, da li dopire do ljudi.

[Milosh]

Mesec je sigurno najviše glasova dobio od onih koji su mnogo čitali.

Evo npr. dobio je od mene.

Kao što si i sama rekla, nema ovde zaista dobre priče i svako je imao neki svoj razlog za glasanje tj. neko je favorizovao ideju, neko stil, neko obrt, neko tečno pripovedanje itd; kao da je sloboda teme nekim ljudima napravila problem...

[scallop]

Nisam čitao, a neću ni čitati priče, jedino se neću složiti sa luzerskom konstatacijom da je sve već ispisano. Imao sam na radionicama tri priče i čik neka neko ukaže na već viđeno.

[Josephine]

Nije sve već viđeno xy puta, to je izgovor za nemaštovite.

I ono što je viđeno može da se opiše na nove i drugačije načine.

Pucam jer se ovo ne događa prvi put.

Boban je pravilno primetio i zato je svojevrsni urednički genije - ljudi će svašta proglasiti dobrom pričom.

A volela bih da Milosh obrazloži zašto je glasove dao naivnoj kliše priči, sa bezbroj rupa. Mislim, neki ne moraju da budu odgovorni kada glasaju.

Neki moraju.

[M.M]

A volela bih da Milosh obrazloži zašto je glasove dao naivnoj kliše priči, sa bezbroj rupa. Mislim, neki ne moraju da budu odgovorni kada glasaju.

Neki moraju.

[Plut]

Uf, Mesec, u anonimnom glasanju nisam glasala za ovu priču, ali u javnom jesam, i to samo zato što je moralo za pet, a nisam se mogla odlučiti za neku drugu. Toliko puta i u toliko varijanti ispričana priča, al' ajd', nije loše napisano, samo zato. I zato što su mi ostale...tja.
E sad, da je sve već viđeno, pa čak i u ovoj radionici, neću se složiti. Ima finih.

[Milosh]

Nikakav problem, okačiću komentare kao i obično, nakon što Boban okači rezultate glasanja porukama...

[Perin]

Sporna priča je jedna od pismenijih; pretpostavljam da je Milošu to bio kriterij...

[Josephine]

@Miloshe

Sigurno je da nije nikakav problem.

Tvoje glasanje, tvoja odgovornost. Oboje znamo da je priča loša i puna materijalnih i naivnih rupa. Ako je to način pisanja kakav želimo da promovišemo u srpskoj fantastici - ok. Ko sam ja da se bunim.

Pismenost NE SME da bude prvi kriterijum za dobru priču. Nikada.

[Mouchette]

A ja bih radije da čujem kako je moguće da loše priče dobi(ja)ju toliko anonimnih glasova, pa rezultati izgledaju ovako ujednačeni, iako smo se svi složili da su mnogi u ovom krugu omanuli.
Osim toga, D, nije lepo što glasače smatraš debilima jer je tvoja priča prošla slabo. Zar to nisu tvoji prijatelji, sa kojima si se do juče družila?

[Josephine]

Ali ja ne smatram glasače debilima. Smatram ih neodgovornima. I da si pažljivo pratila scenosled, videla bi da ja svoju priču smatram sranjem.

Nisam ja u pitanju, iako ti je neverovatno da u to poveruješ, jer ti sebe u svom sistemu uvek stavljaš na prvo mesto.

U pitanju je jedna druga priča, koja je apsolutno najbolja, i koja ima NEDOPUSTIVO mali broj glasova.

Kao što rekoh - bavimo se književnošću.

I opet - ako će fantastika da nam izgleda kao što nam izgleda glasanje - ok. Ja ne mogu ništa protiv ukusa većine.

Moj naklon autoru najbolje priče. 

[Dzimi Gitara]

Ali ja ne smatram glasače debilima, Smatram ih neodgovornima.

U pitanju je jedna druga priča, koja je apsolutno najbolja, i koja ima NEDOPUSTIVO mali broj glasova.

Ti očigledno glasače smatraš debilima, jer nisu u stanju da vide priču koja toliko odskače.

[Milosh]

Nisam ja u pitanju, iako ti je neverovatno da u to poveruješ, jer ti sebe u svom sistemu uvek stavljaš na prvo mesto.

U pitanju je jedna druga priča, koja je apsolutno najbolja, i koja ima NEDOPUSTIVO mali broj glasova.

Ah, ta ironija... Znaš, i drugi imaju neke svoje sisteme po kojima procenjuju koliko nešto valja, koliko ima potencijala za popravku, u kojoj meri je čitljivo, pismeno, kakva je osnovna ideja i slično. Ne znam što ti je to toliko teško da prihvatiš, a ja ću svoj izbor da obrazložim kasnije, kao što rekoh, samo malo strpljenja...

[Mouchette]

I ok, D, odluči se: da li je priča toliko loša i puna rupa ili je toliko dobra pa ju je već neko pisao? 
Iskreno, ja znam za mnoge sumnje u to da su ljudi kročili na Mesec, ali nikada nisam čula da je posada ostala gore. Pripiši to mojoj slaboj načitanosti (ili mi reci opet da sam glupa, kao što si onomad, svejedno mi je, ne palim se ja na tvoje uvrede onoliko koliko bi ti to želela ).

- ovo sam od tebe videla

[Perin]

Pa, priča na neki način iskorištava ideju iz knjige Viktora Peljevina "Omon Ra." Mada to su samo moji tripovi, ne znam ni da li je autor čitao tu knjigu....niti znam ko je autor, naravno. 

[Dzimi Gitara]

Najveća fora bi bila da je D autor 'sporne' priče.

[Josephine]

Mušet, draga, obraćaš se na pogrešnu adresu. Jednostavno mi nisi bitna da bih ti ikada uputila uvredu ili nešto o tebi mislila. Ok?

Miloše, oboje znamo da ćeš obrazložiti izbor. Nije to problem. Problem je šta smo ponudili Zabavniku. Oboje znamo da je priča loša. Jako loša. Objektivno loša i naivna. Ako sa njom želimo da izađemo u javnost - ok. Kao što rekoh - da, znam da ljudi različito glasaju.

I ne, ne smatram glasače debilima. Neke od njih smatram nepromišljenima. Ali dešava se to i meni, naravno. Doduše, manje kada je nešto bitno u pitanju...

Boban je neprevaziđeni urednički genije.

[Perin]

Ma D., opusti se; 100 ljudi 100 ćudi. Ne može svako na tvoju vodenicu niti može razmišljati kao ti.

Samo lagano

[Mouchette]

Pa, priča na neki način iskorištava ideju iz knjige Viktora Peljevina "Omon Ra." Mada to su samo moji tripovi, ne znam ni da li je autor čitao tu knjigu....niti znam ko je autor, naravno.  

Baš lepo. Iz toga zakljućujem da te rupe i nisu toliko velike  
Uostalom, nije se ta priča izdvojila u glasanju i nema potrebe da joj posvećujemo toliko pažnje. Moji favoriti su takođe dobro prošli. Deveta priča, na primer (Gde je nestao gospodin Gobecki).

[Josephine]

Ma D., opusti se; 100 ljudi 100 ćudi. Ne može svako na tvoju vodenicu niti može razmišljati kao ti.

Samo lagano

Pa taj srpski mentalitet "lako ćemo" mi nikada nije išao od ruke. Zato smo u vukojebini u kojoj smo. I ne vidi se izlaz.

Više očekuj i više ćeš da dobiješ.

Očekuj malo i dobićeš Mesec kao priču sa najviše glasova.

Hajde zamisli sledeću situaciju: napravili smo konkurs za porodičnu priču koja će da se takmiči sa pričama iz celog sveta. Šta misliš - gde bismo bili?

Naivnost je loša posledica je sveopšte površnosti koja je zavladala u našem društvu. I mi na to pristajemo u fazonu "lako ćemo".

Nećemo lako. Ne govorimo samo o toj priči, naravno. I moja priča lako može da se nađe u svemu ovome o čemu govorim.

Postoje i objektivni kriterijumi za ocenu priča. Nije sve "100 ćudi".

Meni sve ovo izgleda kao lutanje u magli. Loše priče - loše glasanje. Gde smo? Šta smo? Kuda idemo? Šta želimo?

O tome treba misliti kada se glasa. Ne koliko puta smo pročitali.

Htela sam sve ovo da kažem i ranije, no - pravila su me sprečavala.

[scallop]

Opusti se D. Politikinom zabavniku svakako neće biti ponuđeni rezultati vašeg glasanja, nego ono što domunđaju Boban i Mića. Ako se poklopi dobro, ako ne i onda je dobro.

[Perin]

Pa, evo iskreno, ja sam samo jednoj priči (ustvari...dve, ali...) hteo dati glas; ove ostale, pa one su bile nuspojava i kolateralna šteta. A nijednoj priči ne bih dao 3 glasa.

Ali reko', ajde, glasaću ofrlje....

Možda je to bezze i šta sve ne, ali kad sam pročitao & dočitao storije, stvarno nisam imao volje za razmišljanje o njima jer sam se razočarao.

Opusti se D. Politikinom zabavniku svakako neće biti ponuđeni rezultati vašeg glasanja, nego ono što domunđaju Boban i Mića. Ako se poklopi dobro, ako ne i onda je dobro.

Skalop mudro zbori. 

[Josephine]

Ma, dobro, opuštena sam ja. Nego mi je krivo. Zbog radionice.

Hajde da od sebe očekujemo više.

To je sve.

[Dzimi Gitara]

Nego, kako je moguće da je glasala 21 osoba (svaka raspolažući sa 8 glasova), a da u zbiru sve priče imaju 99 glasova? Boban ceo dan računa moguće ishode na basket prvenstvu, pa je možda izmešao papire. Ovo nisu pravi rezultati. Trka se poništava!

[Boban]

Nisam čitao, a neću ni čitati priče, jedino se neću složiti sa luzerskom konstatacijom da je sve već ispisano. Imao sam na radionicama tri priče i čik neka neko ukaže na već viđeno.

Stvarno počinješ da mi ideš na živce. Niši čitao priče, nisi pisao za ovaj krug, ali ćeš rado skrenuti diskusiju na razgovor o svojim pričama, kao i obično.

Nego, kako je moguće da je glasala 21 osoba (svaka raspolažući sa 8 glasova), a da u zbiru sve priče imaju 99 glasova? Boban ceo dan računa moguće ishode na basket prvenstvu, pa je možda izmešao papire. Ovo nisu pravi rezultati. Trka se poništava!

Pa ne postoji obaveza da svi glasaju za po pet priča; zapravo, ja bih uveo takvu obavezu ali SMF to ne podržava.

[Dzimi Gitara]

Ah da, prevideo sam to. Prvi put učestvujem, nemoj mi zameriti.
Doduše pomislio sam da nije to u pitanju, ali reko' od intriga glava ne boli.

[Josephine]

Btw, autor prve priče ima genijalnost i senzibilitet sličan Markesovom.

Zapamtite to.

Mislim, u kom smo tačno trenutku spali na situaciju da u pričama sve mora da se crta?

[Dzimi Gitara]

Imam i ja sličan senzibilitet Borhesovom, ali džabe kad slabo pišem.

[Plut]

Sumnjivi su meni ti drugovi Markes i Borhes.

[Josephine]

Imam i ja sličan senzibilitet Borhesovom, ali džabe kad slabo pišem.

Izvini, nov si na radionici, ali kad si se već osmelio na ovakav komentar, dobićeš i sličan odgovor: ako ti je prva priča "slabo napisana", oprosti se od pisanja odmah. Bolje sad nego kasnije.

[Dzimi Gitara]

Nisam se osmelio, uzdržavao sam se.

Nego, nešto mi nije jasno. Ako je tebi prva priča tako genijalna, kako je moguće da ima samo dva boda u javnom glasanju?

[Josephine]

Opet ta naivnost i površnost. Dokle više?

[Milosh]

Ok, komentari... Pa, kao prvo ovo jeste ispao slab krug, možda i zato što ja nisam napisao priču, ali šalu na stranu čini mi se da je previše slobode u izboru teme mnogima palo teže nego što su mislili a neki su, pak, pisali vođeni zabludom da za Zabavnik igraju samo dečije priče (da su bar dobre dečije priče). U tom smislu, nema ovde sjajne priče, i teško je naći priču u kojoj ništa ne škripi. Priča koja je meni bila najzabavnija za čitanje, pitko napisana satira na prvu loptu Srbomen u akciji ostala je bez poena pošto to nije priča za Zabavnik, što se ostalih tiče...

Aladin nema nikakve veze sa ovom pričom

Ni ovo nije priča kakvu bih očekivao u Zabavniku, ali može da prođe, pogotovo što je ovo jedna od lucidnijih priča ovde, gde je jasno da se autor zabavljao pišući je a da je deo te zabave ostao i u samoj priči, dakle, tečno, opušteno pripovedanje i zabavna igrarija sa nekim već poznatim momentima i likovima iz popularne kulture, unutrašnja logika priče je sasvim na mestu pa dodatna objašnjenja nisu ni potrebna. Obrt na kraju je tako životan i bez njega bi priča bila korak bliža stilskoj vežbi kakvom se čini da je u nekim momentima, kao na početku i u uvodu koji je tu pre svega da objasni naslov (koji za moj ukus deluje previše usiljeno). Poslednji pasus je potpuno nepotreban.

Drugi čovek na mesecu

Ne, pismenost mi nije glavni kriterijum, ali utisak umeju da pokvare nezgrapne ili naprosto nepismene rečenice. Nije ni ova priča od toga imuna, pa imamo dijaloge koji kao da su prevedeni iz nekog američkog filma i frazu kao što je: "dajte nam značenje alarma programa..." a tako niko ne govori, aman! Međutim, priča je dinamična, ima obrt na kraju koji sledi iz ostatka priče i u tom smislu od početka do kraja ostaje u istim zadatim okvirima, bez nekih nedomišljenih iskakanja, koji, nažalost, predstavljaju i ograničenje time da je ovo ko zna koja varijacija na teorije zavere o spuštanju na Mesec (ovu konkretnu verziju nisam čuo). Ono što predstavlja problem je i jedan detalj čisto logičke prirode a odnosi se na održivost zavere, naime, sin gl. junaka će valjda posumnjati nešto kad čuje za tog drugog Baza Oldrina koji je isto astronaut kao i njegov stradali otac, da je rečeno da niko od njih nema porodice pa da još i prođe... Inače, motiv za razlog čitave šarade je zanimljiv, šteta što to nije potencirano, pa možda čak i poentirano time da ovo neće biti poslednja ovakva akcija, to bi dalo prilično jezivi efekat... Znači, priča nije ništa specijalno, ali ima više nego dovoljno potencijala da se od ovog napravi bolja priča uz malo promišljanja.

Oblik Vronka

Ova priča sve vreme balansira negde između neobavezno bleskaste priče koja kao da se obraća najmlađima i priče koja ima svoju unutrašnju logiku i zaplet koji nudi još nešto osim poigravanja rečima i nekim zanimljivim slikama. Sama ideja je okej, i od nje se mogla napraviti i dečija priča ali i nešto skroz drugačije, neki horor, što pisac ovde i (nesvesno?) sugeriše u sceni kad gl. junaku seku senku koja je postavljena kao čisto horor momenat dok je egzekucija skroz nevina. Dakle, zanimljiva igrarija koja bi ipak bila bolja da je malo manje kitnjastija (imena su mi isto smetala). Najupečatljivije mi je bilo to pričanje gl. junaka sa samim sobom u spojenim rečima, jako dobar detalj.

Raskršće

Kao prvo, ovde fale delovi priče i umalo da zbog toga ostane bez bodova, dakle malo više koncentracije idući put kod formatiranja. Volim priče koje su ovako postavljene sa junakom u zajebanoj situaciji u kojoj treba pronaći neko fantastično rešenje koje se onda junaku naravno obije u glavu. I sve je to ovde ispraćeno, ali na kraju umesto da junak bude nadmudren nekako on jednostavno ispada nedovoljno pažljiv pa samim tim to nije previše efektno. Ambijent fantomske kafane je zanimljiv, ali nije dovoljno iskorišćen. Punchline nije punchline već je dosetka, ne previše duhovita a i ne znam koliko baš ima smisla tu na kraju, osim ako je namera bila da se potcrta koliko je glavni junak zapravo glup.

Brojevi

Ne znam čemu onakav Scr4m naslov (osim da me iznervira), ali ideja je sasvim ok, dok je njena razrada problematična zbog lošeg doziranja informacija. Bilo bi bolje da priča ne prati od prve rečenice tako blisko tok misli profesora pa da se njegova opsesija brojevima postepeno razvija i da tek pri kraju saznamo za matematiku nestanaka, pa bi tako i vrlo konkretna pretnja od toga što živi i puže ispod površine delovala jezivije. Takođe je problem što je sam kraj priče dat iz ugla nebitnog junaka koji i sam uspeva da skopi kockice, deluje naprosto suvišno i antiklimaktično, bolje da čitava priča bude sa profesorom ili da se doda kakav ekstra obrt na kraju...

Uljez

Bio sam ubeđen da ću za ovu priču da glasam a onda je stigao kraj. E sad, zašto mi je kliše zasmetao u ovoj priče a imao sam mnogo manji problem sa drugom svemirskom pričom (Drugi čovek na mesecu). Stvar je u tome što Uljez ima postavku koja dozvoljava znatno više iznenađenja, sve vreme se gradi tenzija, ubacuje se nepredvidivi element (komarac) s kojim svašta može da bude ako razmišljamo u SF okvirima, a onda na kraju sledi potpuni antiklimaks u vidu ovo-je-test-mi-smo-sve-vreme-na-zemlji kraja, koji je mnogo bolje obrađen u nekim drugim pričama, sad mi jedna konkretna pada na pamet, ali da je ne spojlujem. Drugi čovek na mesecu se kretao u okvirima očekivanog, dok je Uljez nagovestio da će da pruži nešto više, pa je i taj pad imao konačni efekat na moje glasanje.

Davno zagubljeni

Ova priča može da bude i precenjena i potcenjena, već kako se posmatra, ali ne mislim da je zaslužila ovako malo bodova. Od svih priča ova ima možda i najbolju ideju, i ima duha, ali sam tok priče, naročito uvod, je meni problematičan. Nekome će se svideti stil, ali stil bez priče meni slabo pije vodu, a u šetnji kroz park upravo se u tome radi, a i ko je taj koji nikad nije čuo zrikavca? Ako je bitno za priču zašto se s tim nešto ne uradi dalje, ako je to tek uzgredno opažanje onda samo smeta i zbunjuje. I taj momenat sa oglasima mi je čudan, nekako ne uspevam da ukačim unutrašnju logiku ove priče već imam utisak da je iskonstruisana situacija kako bi se izložio koncept, i koliko god da je autor dovoljno pismen i piše dovoljno opušteno da to ne deluje izveštačeno, meni to smeta i ne uspeva da me ubedi u tu situaciju, ne verujem mu. Pored odlične ideje izdvojio bih scenu pred sam kraj: pogledaj malo šire, malo dublje... Šteta što i čitava priča nije bolje fokusirana na to što se njom želi reći...

Komisija

Odnosno Planeta Pacova. Osim što je kliše, pa je zato i suvoparno i predvidivo, problem sa ovom pričom je što imam utisak da autor priču shvata preozbiljno a priča nam varijaciju varijacije na nešto odavno prežvakao. Jedino da se ponovo napiše, ali potpuno opušteno kao naglašeni palp pa da se autor malo poigra likovima i situacijama, ako je uopšte u stanju, naravno.

Gde je nestao gospodin Gobecki?

Ovu sam čitao dva puta kako bih stekao neki suvisli utisak i da se ne završi sve na nije loše, čitljivo je ali nije moja šolja čaja, ali izgleda da će na kraju da bude tako, osim ako je ne pročitam još jednom...

Nevidljivi i Lanena

Uff... Volim kad se pisac opusti a tako mu nešto ide od ruke pa se onda poigra malo sa rečima, ali ova priča je toliko bazirana na pojedinačnim slikama da je ja upravo i vidim tako - kao slikovnicu! Previše je priča ovde tanka a još više je proizvoljna, do te mere da unutrašnju logiku i doslednost ovde nema smisla tražiti (bar je ja nisam našao), a mene takve priče poprilično zamaraju.

U sledećem postu one priče koje me nisu niti malo dotakle ili su naprosto slabe...

[Milosh]

Vežbe

Osim relativizacije toga ko je stvarno lud a ko izgleda da je lud a u stvari je nešto drugi, ne vidim neku poentu u ovoj priči, a ni likove, nema ni nekog zanimljivog obrta da izvadi stvar, a vala nema ni znaka navoda da bi se priča lakše čitala, prilično nerazrađeno. Tihomirovo izlaganje je umereno zabavno.

Kuda odlaze baloni

Ova bi mogla u Tik Tak, ali bi onda deca krenula da zapitkuju: mama, mama a šta je to lsd? Sem toga ovo je prilično pravolinijska priča, iako se gl. junak polomi od juranjave, skakanja po krovovima i zaobilaženja raznih prepreka kako bi stigao balon. Problem je što priču dobijemo u naslovu, a naslov ovde nije u formi pitanja, pošto odgovora na to (nepostavljeno) pitanje nema; naslov nam već kaže da baloni negde odlaze, onda se u tom uveri  igl. junak, i to je to, kraj. Ok, nije to to, pošto gl. junak onda odluči da oslobodi balone, simpatično, ali samo za baš malu decu.

Metuzalemova oporuka

Metuzalem smara li smara, što je i logično za nekog ko ima toliko godina pa krene sa pričama u stilu Broja Jedan. Ne kažem da je loša priča, ali mene je ostavila skroz ravnodušnim i jedino mi je sam kraj bio zanimljiv, u smislu poente, ali dok se do nje dođe...

Put konjanika

Žao mi je, ali ma koliko da sam se trudio da pažljivo čitam, mene je stil kojim je ovo napisano toliko odbio da se ja više i ne sećam o čemu je u priči reč, tako da vrlo je moguće da sam ispao nepravedan prema ovoj priči...

Velika avantura malog robota

I ova priča mi je efikasno isparila iz mozga i jedino se sećam da nisam ni malo uživao u čitanju i da sam odmah pomislio koliko bi bilo zanimljivije da je taj mali robot u srodstvu sa Marvinom ili da je Mali Robot kao varijacija na Malog Princa ili... Sve u svemu, ne sećam se da je ovo imalo neku poentu.

Ali...

Ovu sam zapamtio, ali uglavnom ne po dobrom. Putovanje kroz vreme je ovde tako neubedljivo objašnjeno da mi nije jasno zašto autor nije batalio svaki pokušaj kad je shvatio koliko to nenamerno smešno zvuči: "Da bi se ostvarilo putovanje kroz vreme, ono mora da se posmatra kao četvrta dimenzija. Nakon modifikacije postojeće jednačine, i postavljanja portala u odgovarajući položaj, potrebno je samo da se pritisne dugme. Moguće je jedino da se putuje u prošlost, ali..." Uff... ja sam imao asocijaciju na onu sjajnu epizodu Simpsonovih sa Homerom i tosterom-vremeplovom gde Homer dobija savet svog oca šta da radi. Odnosi između likova su potpuno ispušteni. Odnos između dede ludog naučnika i unuka je potencijalno interesantan ali je on tu samo u službi priče, s druge strane odnos između gl. junaka i njegove ženi ne služi ničemu ali je lako mogao biti iskorišćen u kontekstu priče, realno, teško da je u ovako kratkoj priči moguće razraditi toliko likova i njihovim međuodnosa, ali da je postajao fokus, ko zna... Npr. moglo se potencirati nerazumevanje gl. junaka za sopstvenu suprugu tj. njegova nemogućnost da se postavi u njenu ulogu i onda bi obrt dobio jednu finu ironijsku dimenziju, ovako ne služi ničemu sem pukom iznenađenju koje sem toga ne nosi nikakav drugi efekat.

Anđelina pesma

Nešto ovako ravno, naivno i pravolinijski ispripovedano bez ikakvog pokušaja da se čitalac iznenadi i uz tako očigledan pokušaj da se igra na kartu melodrame odavno nisam pročitao i nadam se da skorije i neću. U ovom slučaju mi je potpuno nebitno kako je priča napisana.

Princezino zrno bisera

Svojevremeno sam i ja nešto slično pokušao (pre desetak godina) samo što je bio SF a ne fantasy, da napišem priču koja će 2/3 namerno biti najgrđi kliše, da bih onda sve to relativizovao obrtom i onda se divio sebi kako sam pametan. Loša ideja i zasluženih 0 poena na ZS konkursu. Ova priča je upravo to, testira nam strpljenje većim delom trajanja da bi usledio obrt koji sve i daje ne znam kako genijalan ne bi uspeo da opravda tako nešto, a ovaj to sigurno nije.

Pipci

Didaktička priča bez poente, koja ne funkcioniše ni kao nekakva metafora (ako je to bila ideja) dok je kao SF to užasno naivno na svakom nivou. Beyond kliše...

[Josephine]

Kuda idu baloni zaista otkriva zaplet naslovom. Međutim - jako je pogrešno da pričama ne dajemo šansu i da im pretpostavljamo istu površnost sa kojom je čitamo.

Ne kažem da si je ti tako čitao, Miloše, ali kažem da ta priča nipošto nije samo to što si ti video. Nije stvar u balonima. Stvar je u poslednjem postupku junaka. Da oslobodi balone kada već imaju gde da odu.

Naravno, to mnogo govori o unutrašnjem životu junaka (on je neslobodan, on želi slobodu, on se predao, hej - pa jurio je za jebenim balonom - i to otkriva unutrašnju priču i nešto o junaku). Čudi me da to nisi video.

[Milosh]

Čudi me da to nisi video.

Video sam i napisao sam da mi je bilo simpatično, ali meni je to naprosto nedovoljno kao poenta tj. bilo bi okej da je to neki časopis za malu decu. Inače, ovo je jedna od priča koja se još i može doraditi da bude bolja, ali ovako joj nešto fali...

(a sad se definitivno prebacujem na drugi topik)

[scallop]

Nisam čitao, a neću ni čitati priče, jedino se neću složiti sa luzerskom konstatacijom da je sve već ispisano. Imao sam na radionicama tri priče i čik neka neko ukaže na već viđeno.

Stvarno počinješ da mi ideš na živce. Niši čitao priče, nisi pisao za ovaj krug, ali ćeš rado skrenuti diskusiju na razgovor o svojim pričama, kao i obično.

Sad smo obojica na tuđim živcima. Ako ja skrećem pažnju na svoje priče, ti uporno pokušavaš da skreneš pažnju sa njih. Moji razlozi bi mogli da budu jasni, ali je pitanje koji su tvoji.

Nisam pisao za ovu radionicu jer imam tri priče u PZ (sad ćeš reći: "Evo ga opet!"), a one koje sam do sada dao za radionicu dao sam sa ciljem da i na taj način pomognem u razumevanju pisanja kratke priče. Pa, ako je neko nešto naučio iz njih - dobro, a ako nije - opet dobro. Trebalo bi se zapitati zašto ih ti ne pišeš.

Ne učestvujem više, jer nemam nameru da komentarišem tuđe priče ponavljajući ono što sam već komentarisao. Sa druge strane, ako ništa drugo onda su učesnici radionice shvatili da je i komentarisanje deo učenja i to rade po modelu koji sam ja pokrenuo. Ne znam zašto nema tvojih ozbiljnih komentara.

Ili, možda znam, jer si ti jedan od ideologa da je komentarisanje moguće i bez čitanja. Zašto mi onda zameraš što se motam po ovom topiku, a da nisam ni pisao, ni čitao?

Još ću ponoviti da sam spreman da na PM zahtev pročitam i dam komentar na bilo koju priču iz ovog kruga.

[Stipan]

Prošli put sam molio pa si me grubo odbio, a sad ponovo molim - PM stiže

[Josephine]

Sa druge strane, ako ništa drugo onda su učesnici radionice shvatili da je i komentarisanje deo učenja i to rade po modelu koji sam ja pokrenuo.

Vi ste svakako dali veliki doprinos radionici, no u traženju fidbeka i promociji komentarisanja i analiza priče kao dela procesa učenja, najviše je izginula ova baba alapača.

[Stipan]

Jesi li sad bolje raspoložena babo alapačo?  

[Josephine]

Ne.

[Stipan]

To onda ništa neće valjati, čini mi se. 

[Josephine]

Neće.

[Джон Рейнольдс]

Eeeee, živote... A ja ceo dan neću biti kod kuće...