Radionica broj 9 - septembar 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

Uobičajeno paralelno glasanje, bira se po pet priča.

Evo ih:

1. Davno zagubljen — Steva Lazin Ljuskin
2. Pipci — Angel011
3. Ali... — NDZodiac
4. Oblik Vronka — vimen
5. Kuda odlaze baloni — Nemanja Radovanovic
6. Princezino zrno bisera — Mandragora Dragon
7. Vežbe — mindfreze
8. 8R0J3V1 — Damir_Mikloš
9. Gde je nestao gospodin Gobecki — Hrundi V. Bakshi
10. Aladin nema nikakve veze sa ovom pričom — Perin
11. Put konjanika — Sinlen
12. Srbomen u akciji — Džek svih zanata
13. Velika avantura malog robota — ivica
14. Komisija — Savajat Erp
15. Uljez — Plut
16. Raskršće — Stipan
17. Nevidljivi i Lanena — D.
18. Drugi čovek na Mesecu — Mouchette
19. Anđelina pesma — Anomander Reik
20. Metuzalemova oporuka — Dzimi gitara


Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik septembar2011 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok je pet dana, dakle, u subotu u 23.00 objavljujemo rezultate.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

[Boban]

23 + 8   31 OBLIK VRONKA
20 + 9   29 GDE JE NESTAO GOSPODIN GOBECKI
16 + 10   26 DRUGI ČOVEK NA MESECU
17 + 6   23 METUZALEMOVA OPORUKA
11 + 6   17 ULJEZ
10 + 6   16 ALADIN NEMA NIKAKVE VEZE SA OVOM PRIČOM
09 + 6   15 PUT KONJANIKA
08 + 6   14 VELIKA AVANTURA MALOG ROBOTA
07 + 7   14 BROJEVI
09 + 4   13 VEŽBE
07 + 6   13 KOMISIJA
06 +4   10 SRBOMEN U AKCIJI
05 + 5   10 ANĐELINA PESMA
07+ 02   9 DAVNO ZAGUBLJEN
05 + 3   8 KUDA ODLAZE BALONI
03 + 5   8 RASKRŠĆE
02 + 4   6 NEVIDLJIVI I LANENA
02 +2   4 ALI...
01 + 1   2 PRINCEZINO ZRNO BISERA
00 + 0   0. 0PIPCI

[Boban]

Slobodno za komentare... sad ću da okačim i ono drugo glasanje.
I ovde 21 glasač, dosta slično glasanje: www.znaksagite.com/D/septembar2011.htm

Ja sam imao nameru da glasam ovoga puta, ali nisam uspeo sve da pročitam.
No okačiću poneki komentar.

Evo, recimo, "Oblik Vronka"

stil — Tekst užasno opterećen pridevima i suvišnim podacima; toliko da prosto guši tok pripovedanja. Detalji odvlače pažnju, nebitno se opisuje podjednakom žestinom kao bitno.
ideja — Ideja je sladunjava ako se o njoj nimalo ne razmišlja. Potpuno besmislena čak i po pravilima koje priča sama postavlja.
realizacija — Priča nema radnju, događaj, više je prepričavanje i dijalozi koji sve treba da objasne. Nije to a priori loše i samo razrešenjce je slatko, ali besmisleno. To što muči protagoniste u priči moglo se rešiti ili ranije ili drugačije.
utisak — Na pola priče već počinje da se naslućuje u kom pravcu ide raspet jer je to klasična postavka gde svi znaju osim glavnog protagoniste, kome otlrivaju polako. Priča povremeno odaje utisak kao da je pisana za petogodišnjake.

[Anomander Rejk]

Pošto sam i čitao od kraja, sad ću i obrnut prikaz, prvo one za koje nisam glasao.
DAVNO ZAGUBLJENI-Zajedno sa drugom, najlošija priča u krugu. U problemima je od starta. Konstrukcija rečenica užas. Kako to zrikavci zvone ? ,, Do napola parka već, a nisam primetio, bio je potpuno prazan. Park je stvarno bio prazan. '' Više puta nam se saopštava jedno te isto. Ritam nikakav, naprosto bledo i dosadno.
PIPCI-Isto tako zamorno pripovedanje, jedva sam je izgurao do kraja. I šta je ovde zaključak ? Da roditelji treba da dopuste deci da se druže sa vanzemaljcima vršnjacima ? Super, politički korektno. Vrlo, vrlo bledo.
ALI-Ova priča je već korektnije napisana, mada je i putovanje kroz vreme prilično izraubovano. Završetak je solidan, ali fali mi više osećanja u priči, nekako je previše zatvorena.
KUDA ODLAZE BALONI-Dosta je potrošeno na uvod, opisivanje grada, glavnog junaka i turista. Onda se odlazi u jedno prilično zamorno pripovedanje. Zaplet i kraj ne izvlače priču iz kolotečine.
PRINCEZINO ZRNO BISERA- Nekog potencijala ima, ali nije dobro izvedeno. Previše kitnjastih prideva. Kraj je totalno uprskao, ako je počelo u bajkovitom stilu, trebalo je tako i završiti.

VEŽBE-Već smo imali sličnih priča, intervjuisanja psihića. Dobro, ovde se na kraju odmotava u nešto drugo... Takođe, lokalni dijalekti... priča je i onako tanka, to je još dodatni problem, da se prokrči kroz gustiš do sadržaja.
BROJEVI- Je li ovo horor priča ? Ako jeste, nije dobra, za dobar horor su potrebni jaki likovi i osećanja, a ovde toga nema. Ako nije horor, opet ne ostavlja upečatljiv utisak, niti atmosferom, ni sadržajem.
ALADIN NEMA NIKAKVE VEZE SA OVOM PRIČOM- Ništa ja nisam shvatio u priči, totalno je haotična. Na momente zabavna, ali mi isklizne iz ruku . Đini, nargile, salijevanje, Paja Patak. Stani autore- ko, kako, zašto, s kim ? Polako i natanane.
PUT KONJANIKA-Bajkovita priča, ispričana jezikom epske fantastike. Nije loša, ali nije mi ostavila jači utisak. Valjda sam se prečitao iste ( ne falim se ) pa mora biti baš, baš dobra da me uhvati. Ovo mi je nekako, na različite načine već viđeno, i predvidljivo. I poprilčno kitnjasto. Podsetilo me na jednu priču iz ranijih krugova-Jahač.
KOMISIJA-Opet priča počinje ispitivanjem. Nema dobro oslikanih likova, dubinu, zaplet kako tako, sve u svemu zaboravljena nakon čitanja.

ULJEZ-Dani protiču u priči, ali ista slabo napreduje. Šta je cilj ove priče ? Stvoriti osećaj izgubljenosti, klaustrofobije ? Samo delimično uspeva. Priča je previše umrtvljena, fali joj nešto da je preseče, razmrda, neki nagli obrt.
RASKRŠĆE-Solidan početak i ideja, kraj mi se nikako ne sviđa. Kao da se protrčalo kroz priču, ne da joj se da se razmahne.
NEVIDLJIVI I LANENA-Koliko god da su u funkciji priče, niz rečenica koji počinje sa I mi ruši lepotu priče. Prvi deo je puno bolji, poletniji, lepršaviji, tajanstveniji, sa dušama od peska i blata. Za prvi deo priče bi dao tri boda. Za drugi, od Mazitua, ni jedan. Totalno mi pada priča u drugom delu.
DRUGI ČOVEK NA MESECU-Već me je naslov odbio, a ni nakon pročitane priče, utisak nije ništa bolji. Ništa specijalno novo nije ponudila ova priča, u principu korektno napisana, ali bez sadržaja koji duže zaokuplja misli čitaoca.
ANĐELINA PESMA-U ovoj priči dosta se poradilo na unutrašnjem, psihičkom stanju junakinje, i na građenju atmosfere detaljima. Mane su pravolinijska radnja, zatvorenost, priča nije dinamična.

[Josephine]

Hajde nastavi Bobo. Ne postoji drugi način da nam se otvore oči.

[Josephine]

Kuda odlaze baloni može u PZ, ako se izbace delovi sa drogom. Dobra je.

[Josephine]

Aladin je imao dobru početnu postavku. I deluje kao uduvana priča, kako, verovatno, i treba da deluje. Lepo napisano. Ima ritma, ima čvrstinu stila. Ali već smo apsolvirali da čak i ludilo (uduvanost) mora da ima nešto univerzalno, da hvata većinu. Ovde je sve svedeno samo na nivo banalnosti. Šteta.

[Josephine]

Uljez je ok priča. Može i ona u Zabavnik, ako je autorka (Plut?) sredi. Plut, prestani da pišeš u žurbi, draga.

[Josephine]

Metuzalemova oporuka - Hrundi (?) - sladunjavo. Može u Zabavnik, ali bledo i meni se tvoje kretanje ka sladunjavosti i hvatanju na kvazi-lepim rečenicama ne dopada. Glasala da ide u PZ.

[Josephine]

Raskršće - dobro napisano. Ne može u Zabavnik. Kakve automatske puške i pivo kao poenta priče, bre?

[Perin]

Kuda odlaze baloni može u PZ, ako se izbace delovi sa drogom. Dobra je.

Uljez je ok priča. Može i ona u Zabavnik, ako je autorka (Plut?) sredi. Plut, prestani da pišeš u žurbi, draga.

Ne bih se složio....Ali utiske o pričama sutra.

[Boban]

Ajde prestanite da pogađate čija je koja priča, jer em ne pogađate, em trošite energiju i svoju i tuđu, em lupetate...

[Josephine]

I još taj Vronk - simpatično za osnovnoškolce. Može da se doradi, pa da ide u Zabavnik. Inače, da - površno, naivno i neispisano.

Spoji ovo u jedan post, B, pliz.

Edit: pa dobro - i ako grešim autore, odnosi se i na prave autore. Sladunjavo ostaje sladunjavo, a zbrzano - zbrzano. Poruke autorima iako nisu napisali te priče ostaju iste poruke.

[Anomander Rejk]

Kuda odlaze baloni može u PZ, ako se izbace delovi sa drogom. Dobra je.

Ma da, sve mogu u zabavnik. Tri poena dala si priči broj 1, a malopre si nam pričala o književnosti ? Ajde pročitaj molim te tu priču ponovo, jel tebi tu ništa ne bode oči, baš onako lepo napisano ?

[Josephine]

Priča broj jedan svetlosnim godinama je daleko od nas. To nije pohvalno za priču broj jedan, već je kritika za nas ostale.

Nabrojala sam 5 priča koje mogu u Zabavnik, ako se dorade. Ne mogu sve.

[Stipan]

Oblik Vronka
Ovo je za mene ubedljivo najjača priča ovog kruga. Toplo napisana, sa (pretpostavljam namernim) asocijacijama na atmosferu vremena prelaska iz 19-tog u 20-ti vek. Ostavila izvanredan utisak pre svega izvedbom, a mnogo manje idejom. Iako mi se priča veoma svidela kraj je pomalo zbrzan. Eh da je bar i završnica odrađena kao i ostatak priče, gde bi joj bio kraj!
3 poena.

Metuzalemova oporuka
Jedna divna i potpuna ljudska priča o nedoumicama oko prolaznosti i smislenosti. Da li je glavni protagonista duševni bolesnik ili ono za šta se predstavlja ostaje misterija do kraja, ali to je potpuno nebitno za ovu lepu storiju.   
2 poena

Put Konjanika
U krajnjoj liniji priča o uzaludnoj hrabrosti i usudu. Priča mi se dopala pre svega zbog bajkovite atmosfere (mada smatram da je namera autora bila da zvuči kao herojska fantastika). Tema već viđena, ali vrlo dobro obrađena.
1 poen

Komisija
Razlog što sam ovoj priči dao poen je potpuno suprotan od prethodne tri. Ovde je odlučila ideja i efikasan obrt na kraju. Ima prilično slabosti u pripovedanju, nejasno je koliko ima ,,poraženih", koristi se grub i oskudan rečnik, ali priča je lepo dovedena do efikasnog pančlajna. Moglo je biti bolje, ali i ovako me je dojmilo.
1 poen

Nevidljivi i Lanena
Moderna bajka, solidno napisana. Nešto između "Malog princa" i "Nešto nam se zlo privlači". Pomalo dadaistički, ali to odgovara atmosferi kakvu sam osetio. U svakom slučaju ovo je nešto što mogu mnogo puta da pročitam, a da mi nikada ne dosadi. Jedino mi naslov ne štima. Zašto se ne zove jednostavno "Nevidljivi dečak"?
1poen

Davno zagubljeni
Šta bi bilo kad bi bilo? Najtužnije od svih pitanja. Šteta što nije napisano na neki  prihvatljiviji način. Suviše samodovoljno i zatvoreno.
1 poen na tajnom glasanju.


Ali...
Ova priča je već kačena na Sagiti, pa znam ko je autor. Ipak, lepo je dorađena, pa sam joj dao jedan bod na tajnom glasanju. Još jedna igra na temu vremenskog putovanja.

Anđelina pesma
E ovu priču jednostavno moram da pomenem. Slab sam brate na patetiku pa to ti je! Ima duhova - nema duhova? Dokle god si u stanju da veruješ, to i nije bitno . Skoro da mi se dopalo, ali nisam joj dao bodove zbog preteranog patosa. Moglo je i manje melodramatično, a da priča prenese istu poruku.


Ostale priče mi se nimalo nisu svidele i radije ih ne bih komentarisao...

[Perin]

Priča broj jedan je umalo dobila i moj glas...To je opičena priča, mislim da je namerno tako pisana.

Ima nešto u toj priči što me kopka iako se na prvi pogled čini upravo to što ti Anomandere misliš; da je glupa, da su rečenice veze s vezom...Ali ima nešto u toj storiji.

Preteče me D. Mada se ne slažem da je "svetlosnim godina ispred..."

[Josephine]

Treba čitati.

[Stipan]

Ej, ta priča je mogla biti fantastična i mrzim AUTORA što piše kako piše, umesto da uradi ono za šta ima potencijala!

[Josephine]

Priče za radionicu i ocenjivanje čitaju se tako što se izađe iz sopstvenog referentnog sistema. Izađe se ponekad iz sopstvene kože i ličnog (ne)dopadanja.

To je kao kad je Boban izjavio da bi nešto objavio, ali da to lično nikada ne bi čitao. Da li se neko zapitao šta je mislio kada je to rekao?

Ja nikada ne bih čitala Metuzalema, pa sam glasala za njega.

[Anomander Rejk]

Pa da, za svaku očajnu rečenicu se može naći izgovor da mi, običan puk, to ne razumemo. Meni je ta, uz Pipke, najlošija u krugu.
Glasovi otišli :
GDE JE NESTAO GOSPODIN GOBECKI-Uh. Smorih se od časovnika, proticanja vremena i porodične linije Gobeckog  . Šalu na stranu, najbolja priča u krugu. Lepo dočarana, setna atmosfera, pomalo lavkraftovska nemoć pred bezimenim silama ( vremenom ? ).
Priča ide tiho, tiho i polako kao otkucaji časovnika na umoru, ali ovde to ima svoju draž, nije smorno kao u većini priča. Lepe rečenice. Idejno jaka.
OBLIK VRONKA-Svakako ima mana, ali vrlo simpatično i drži pažnju čitaoca, uz jedan specifičan humor. Građani svih boja i dimenzija... sviđa mi se ideja, odsecanje senke, svi traže svetlost, ali ovde kontra- traži se tama. Pomalo jeste predvidljiva, ali se ipak izdvaja od većine priča u krugu.

Po bod :
VELIKA AVANTURA MALOG ROBOTA-Vrlo simpatično, sviđa mi se što je ispričana iz ugla robota. Što se pokušavaju predočiti njegove misli i snovi, odnos sa Tvorcima. Priča osmišljena, ima glavu i rep. Ponegde lepe slike, neke rečenice se moraju peglati. Moram napomenuti da u ovom tekstu ima više slovnih grešaka, autor bi morao pripaziti na to kada šalje tekst.
SRBOMEN U AKCIJI-Otimati od siromašnih , i davati bogatima  . Na duhovit način prikazuje sumornu ekonomsko-socijalnu stvarnost Srbije, gde redovi penzionera i nezaposlenih pred kontejnerima, više uopšte ne izgledaju kao nemoguća fantastika. Šipak i usrana motka... Mana- nedovoljno o Srbomenu. Ko je on, odakle mu moći, zašto je takav, njegove želje, misli, osećanja... nije ga dovoljno prikazati kroz par gegova i zezancija.
METUZALEMOVA OPORUKA-Šteta što ova priča nije dinamičnija, jer je lepo zamišljena, i ima šta da kaže. O samom postojanju, i proticanju vremena. Nije li sto godina i vrednije od hiljadu ? Završetak je jako lep, sviđa mi se to poentiranje. Zaslužila je bod.

[Josephine]

"pomalo lavkraftovska nemoć pred bezimenim silama"? 

Uozbiljimo se, ljudi, inače nikada ništa od nas neće biti. Prevrće se u grobu čovek sad.

[Milosh]

Evo da izađem u potpunosti iz svoje kože i astralno se projektujem u pokušaju da dosegnem sveti gral objektivnosti: niti jednu od ovih priča ne bih objavio u Zabavniku.

[Josephine]

Ni ja. Ako je ikako moguće, ne bih slala nijednu priču. Osim prve. Ali, kako mi izgleda, čini se da je ni u Zabavniku neće razumeti, pa čemu trud?

[Boban]

Možda bi trebalo da ponovimo ovo isto za oktobarski krug...

[Plut]

Pošto se sada zna ko je za šta glasao, osećam potrebu da prozborim i o jednoj priči za koju nisam, a bila mi je tu negde.
Nevidljivi i Lanena je jedina priča sa kojom nisam znala šta ću. Prvi komentar koji sam zapisala, posle čitanja je "ovo je pre poezija nego dečja bajka, a trebalo bi da je priča". Ona je, definitivno, lepo napisana, ima veoma lepe momente, ali i dosta viškova. Neka poređenja i opise bi trebalo izbaciti i bilo bi bolje.
U svakom slučaju, priča me je zbunila, nisam sigurna kome je namenjena i kako bi trebalo da se postavim prema njoj, verovatno zato nije dobila poen od mene.
Nije mi pri ruci, a kada bude bila potkrepiću argumentima.

[Stipan]

Možda bi trebalo da ponovimo ovo isto za oktobarski krug...

Koje isto?! Ovakvu bedu od priča?! 

[Stipan]

Izađe se ponekad iz sopstvene kože i ličnog (ne)dopadanja.

Ko je rekao da mi se prva priča ne dopada? Uostalom, jedan od ono malo glasova na tajnom glasanju što je dobila je moj.
Rekao sam da onaj ko ju je pisao sa vrlo malo truda može biti izvanredan i da mi to smeta.
Ne učitavaj mi ono što nisam rekao.

[Josephine]

Ko je, bre, uopšte pričao sa tobom?

[Stipan]

Ah, onda dobro. Učinilo mi se nešto. Izvini...

[Milosh]

Pošto ste vi krenuli diskusiju o pričama na ovom topiku, onda je najbolje da ja iskopiram svoje komentare sa drugog topika ovde...

Ok, komentari... Pa, kao prvo ovo jeste ispao slab krug, možda i zato što ja nisam napisao priču, ali šalu na stranu čini mi se da je previše slobode u izboru teme mnogima palo teže nego što su mislili a neki su, pak, pisali vođeni zabludom da za Zabavnik igraju samo dečije priče (da su bar dobre dečije priče). U tom smislu, nema ovde sjajne priče, i teško je naći priču u kojoj ništa ne škripi. Priča koja je meni bila najzabavnija za čitanje, pitko napisana satira na prvu loptu Srbomen u akciji ostala je bez poena pošto to nije priča za Zabavnik, što se ostalih tiče...

Aladin nema nikakve veze sa ovom pričom

Ni ovo nije priča kakvu bih očekivao u Zabavniku, ali može da prođe, pogotovo što je ovo jedna od lucidnijih priča ovde, gde je jasno da se autor zabavljao pišući je a da je deo te zabave ostao i u samoj priči, dakle, tečno, opušteno pripovedanje i zabavna igrarija sa nekim već poznatim momentima i likovima iz popularne kulture, unutrašnja logika priče je sasvim na mestu pa dodatna objašnjenja nisu ni potrebna. Obrt na kraju je tako životan i bez njega bi priča bila korak bliža stilskoj vežbi kakvom se čini da je u nekim momentima, kao na početku i u uvodu koji je tu pre svega da objasni naslov (koji za moj ukus deluje previše usiljeno). Poslednji pasus je potpuno nepotreban.

Drugi čovek na mesecu

Ne, pismenost mi nije glavni kriterijum, ali utisak umeju da pokvare nezgrapne ili naprosto nepismene rečenice. Nije ni ova priča od toga imuna, pa imamo dijaloge koji kao da su prevedeni iz nekog američkog filma i frazu kao što je: "dajte nam značenje alarma programa..." a tako niko ne govori, aman! Međutim, priča je dinamična, ima obrt na kraju koji sledi iz ostatka priče i u tom smislu od početka do kraja ostaje u istim zadatim okvirima, bez nekih nedomišljenih iskakanja, koji, nažalost, predstavljaju i ograničenje time da je ovo ko zna koja varijacija na teorije zavere o spuštanju na Mesec (ovu konkretnu verziju nisam čuo). Ono što predstavlja problem je i jedan detalj čisto logičke prirode a odnosi se na održivost zavere, naime, sin gl. junaka će valjda posumnjati nešto kad čuje za tog drugog Baza Oldrina koji je isto astronaut kao i njegov stradali otac, da je rečeno da niko od njih nema porodice pa da još i prođe... Inače, motiv za razlog čitave šarade je zanimljiv, šteta što to nije potencirano, pa možda čak i poentirano time da ovo neće biti poslednja ovakva akcija, to bi dalo prilično jezivi efekat... Znači, priča nije ništa specijalno, ali ima više nego dovoljno potencijala da se od ovog napravi bolja priča uz malo promišljanja.

Oblik Vronka

Ova priča sve vreme balansira negde između neobavezno bleskaste priče koja kao da se obraća najmlađima i priče koja ima svoju unutrašnju logiku i zaplet koji nudi još nešto osim poigravanja rečima i nekim zanimljivim slikama. Sama ideja je okej, i od nje se mogla napraviti i dečija priča ali i nešto skroz drugačije, neki horor, što pisac ovde i (nesvesno?) sugeriše u sceni kad gl. junaku seku senku koja je postavljena kao čisto horor momenat dok je egzekucija skroz nevina. Dakle, zanimljiva igrarija koja bi ipak bila bolja da je malo manje kitnjastija (imena su mi isto smetala). Najupečatljivije mi je bilo to pričanje gl. junaka sa samim sobom u spojenim rečima, jako dobar detalj.

Raskršće

Kao prvo, ovde fale delovi priče i umalo da zbog toga ostane bez bodova, dakle malo više koncentracije idući put kod formatiranja. Volim priče koje su ovako postavljene sa junakom u zajebanoj situaciji u kojoj treba pronaći neko fantastično rešenje koje se onda junaku naravno obije u glavu. I sve je to ovde ispraćeno, ali na kraju umesto da junak bude nadmudren nekako on jednostavno ispada nedovoljno pažljiv pa samim tim to nije previše efektno. Ambijent fantomske kafane je zanimljiv, ali nije dovoljno iskorišćen. Punchline nije punchline već je dosetka, ne previše duhovita a i ne znam koliko baš ima smisla tu na kraju, osim ako je namera bila da se potcrta koliko je glavni junak zapravo glup.

Brojevi

Ne znam čemu onakav Scr4m naslov (osim da me iznervira), ali ideja je sasvim ok, dok je njena razrada problematična zbog lošeg doziranja informacija. Bilo bi bolje da priča ne prati od prve rečenice tako blisko tok misli profesora pa da se njegova opsesija brojevima postepeno razvija i da tek pri kraju saznamo za matematiku nestanaka, pa bi tako i vrlo konkretna pretnja od toga što živi i puže ispod površine delovala jezivije. Takođe je problem što je sam kraj priče dat iz ugla nebitnog junaka koji i sam uspeva da skopi kockice, deluje naprosto suvišno i antiklimaktično, bolje da čitava priča bude sa profesorom ili da se doda kakav ekstra obrt na kraju...

Uljez

Bio sam ubeđen da ću za ovu priču da glasam a onda je stigao kraj. E sad, zašto mi je kliše zasmetao u ovoj priče a imao sam mnogo manji problem sa drugom svemirskom pričom (Drugi čovek na mesecu). Stvar je u tome što Uljez ima postavku koja dozvoljava znatno više iznenađenja, sve vreme se gradi tenzija, ubacuje se nepredvidivi element (komarac) s kojim svašta može da bude ako razmišljamo u SF okvirima, a onda na kraju sledi potpuni antiklimaks u vidu ovo-je-test-mi-smo-sve-vreme-na-zemlji kraja, koji je mnogo bolje obrađen u nekim drugim pričama, sad mi jedna konkretna pada na pamet, ali da je ne spojlujem. Drugi čovek na mesecu se kretao u okvirima očekivanog, dok je Uljez nagovestio da će da pruži nešto više, pa je i taj pad imao konačni efekat na moje glasanje.

Davno zagubljeni

Ova priča može da bude i precenjena i potcenjena, već kako se posmatra, ali ne mislim da je zaslužila ovako malo bodova. Od svih priča ova ima možda i najbolju ideju, i ima duha, ali sam tok priče, naročito uvod, je meni problematičan. Nekome će se svideti stil, ali stil bez priče meni slabo pije vodu, a u šetnji kroz park upravo se u tome radi, a i ko je taj koji nikad nije čuo zrikavca? Ako je bitno za priču zašto se s tim nešto ne uradi dalje, ako je to tek uzgredno opažanje onda samo smeta i zbunjuje. I taj momenat sa oglasima mi je čudan, nekako ne uspevam da ukačim unutrašnju logiku ove priče već imam utisak da je iskonstruisana situacija kako bi se izložio koncept, i koliko god da je autor dovoljno pismen i piše dovoljno opušteno da to ne deluje izveštačeno, meni to smeta i ne uspeva da me ubedi u tu situaciju, ne verujem mu. Pored odlične ideje izdvojio bih scenu pred sam kraj: pogledaj malo šire, malo dublje... Šteta što i čitava priča nije bolje fokusirana na to što se njom želi reći...

Komisija

Odnosno Planeta Pacova. Osim što je kliše, pa je zato i suvoparno i predvidivo, problem sa ovom pričom je što imam utisak da autor priču shvata preozbiljno a priča nam varijaciju varijacije na nešto odavno prežvakao. Jedino da se ponovo napiše, ali potpuno opušteno kao naglašeni palp pa da se autor malo poigra likovima i situacijama, ako je uopšte u stanju, naravno.

Gde je nestao gospodin Gobecki?

Ovu sam čitao dva puta kako bih stekao neki suvisli utisak i da se ne završi sve na nije loše, čitljivo je ali nije moja šolja čaja, ali izgleda da će na kraju da bude tako, osim ako je ne pročitam još jednom...

Nevidljivi i Lanena

Uff... Volim kad se pisac opusti a tako mu nešto ide od ruke pa se onda poigra malo sa rečima, ali ova priča je toliko bazirana na pojedinačnim slikama da je ja upravo i vidim tako - kao slikovnicu! Previše je priča ovde tanka a još više je proizvoljna, do te mere da unutrašnju logiku i doslednost ovde nema smisla tražiti (bar je ja nisam našao), a mene takve priče poprilično zamaraju.

Vežbe

Osim relativizacije toga ko je stvarno lud a ko izgleda da je lud a u stvari je nešto drugo, ne vidim neku poentu u ovoj priči, a ni likove, nema ni nekog zanimljivog obrta da izvadi stvar, a vala nema ni znaka navoda da bi se priča lakše čitala, prilično nerazrađeno. Tihomirovo izlaganje je umereno zabavno.

Kuda odlaze baloni

Ova bi mogla u Tik Tak, ali bi onda deca krenula da zapitkuju: mama, mama a šta je to lsd? Sem toga ovo je prilično pravolinijska priča, iako se gl. junak polomi od juranjave, skakanja po krovovima i zaobilaženja raznih prepreka kako bi stigao balon. Problem je što priču dobijemo u naslovu, a naslov ovde nije u formi pitanja, pošto odgovora na to (nepostavljeno) pitanje nema; naslov nam već kaže da baloni negde odlaze, onda se u to uveri i gl. junak, i to je to, kraj. Ok, nije to to, pošto gl. junak onda odluči da oslobodi balone, simpatično, ali samo za baš malu decu.

Metuzalemova oporuka

Metuzalem smara li smara, što je i logično za nekog ko ima toliko godina pa krene sa pričama u stilu Broja Jedan. Ne kažem da je loša priča, ali mene je ostavila skroz ravnodušnim i jedino mi je sam kraj bio zanimljiv, u smislu poente, ali dok se do nje dođe...

Put konjanika

Žao mi je, ali ma koliko da sam se trudio da pažljivo čitam, mene je stil kojim je ovo napisano toliko odbio da se ja više i ne sećam o čemu je u priči reč, tako da vrlo je moguće da sam ispao nepravedan prema ovoj priči...

Velika avantura malog robota

I ova priča mi je efikasno isparila iz mozga i jedino se sećam da nisam ni malo uživao u čitanju i da sam odmah pomislio koliko bi bilo zanimljivije da je taj mali robot u srodstvu sa Marvinom ili da je Mali Robot kao varijacija na Malog Princa ili... Sve u svemu, ne sećam se da je ovo imalo neku poentu.

Ali...

Ovu sam zapamtio, ali uglavnom ne po dobrom. Putovanje kroz vreme je ovde tako neubedljivo objašnjeno da mi nije jasno zašto autor nije batalio svaki pokušaj objašnjavanja kad je shvatio koliko to nenamerno smešno zvuči: "Da bi se ostvarilo putovanje kroz vreme, ono mora da se posmatra kao četvrta dimenzija. Nakon modifikacije postojeće jednačine, i postavljanja portala u odgovarajući položaj, potrebno je samo da se pritisne dugme. Moguće je jedino da se putuje u prošlost, ali..." Uff... ja sam imao asocijaciju na onu sjajnu epizodu Simpsonovih sa Homerom i tosterom-vremeplovom gde Homer dobija savet svog oca šta da radi. Odnosi između likova su potpuno ispušteni. Odnos između dede ludog naučnika i unuka je potencijalno interesantan ali je on tu samo u službi izlaganja koncepta, s druge strane odnos između gl. junaka i njegove žene ne služi ničemu ali je lako mogao biti iskorišćen u kontekstu priče, realno, teško da je u ovako kratkoj priči moguće razraditi toliko likova i njihovim međuodnosa, ali da je postajao fokus, ko zna... Npr. moglo se potencirati nerazumevanje gl. junaka za sopstvenu suprugu tj. njegova nemogućnost da se postavi u njenu ulogu i onda bi obrt dobio jednu finu ironijsku dimenziju, ovako ne služi ničemu sem pukom iznenađenju koje sem toga ne nosi nikakav drugi efekat.

Anđelina pesma

Nešto ovako ravno, naivno i pravolinijski ispripovedano bez ikakvog pokušaja da se čitalac iznenadi i uz tako očigledan pokušaj da se igra na kartu melodrame odavno nisam pročitao i nadam se da skorije i neću. U ovom slučaju mi je potpuno nebitno kako je priča napisana.

Princezino zrno bisera

Svojevremeno sam i ja nešto slično pokušao (pre desetak godina) samo što je bio SF a ne fantasy, da napišem priču koja će 2/3 namerno biti najgrđi kliše, da bih onda sve to relativizovao obrtom i onda se divio sebi kako sam pametan. Loša ideja i zasluženih 0 poena na ZS konkursu. Ova priča je upravo to, testira nam strpljenje većim delom trajanja da bi usledio obrt koji sve i da je ne znam kako genijalan ne bi uspeo da opravda tako nešto, a ovaj to sigurno nije.

Pipci

Didaktička priča bez poente, koja ne funkcioniše ni kao nekakva metafora (ako je to bila ideja) dok je kao SF to užasno naivno na svakom nivou. Beyond kliše...

[Josephine]

Kuda idu baloni zaista otkriva zaplet naslovom. Međutim - jako je pogrešno da pričama ne dajemo šansu i da im pretpostavljamo istu površnost sa kojom ih čitamo.

Ne kažem da si je ti tako čitao, Miloše, ali kažem da ta priča nipošto nije samo to što si ti video. Nije stvar u balonima. Stvar je u poslednjem postupku junaka. Da oslobodi balone kada već imaju gde da odu.

Naravno, to mnogo govori o unutrašnjem životu junaka (on je neslobodan, on želi slobodu, on se predao, hej - pa jurio je za jebenim balonom - i to otkriva unutrašnju priču i nešto o junaku). Čudi me da to nisi video.

[Milosh]

Čudi me da to nisi video.

Video sam i napisao sam da mi je bilo simpatično, ali meni je to naprosto nedovoljno kao poenta tj. bilo bi okej da je to neki časopis za malu decu. Inače, ovo je jedna od priča koja se još i može doraditi da bude bolja, ali ovako joj nešto fali...

[Boban]

Raskršće; prvo je postavljena okrnjena verzija, a zatim ispravna; međutim, mnogima iz keša izvlači i dalje onu prvu, neispravnu verziju; za to je jedina pomoć refrešovanje učitane priče.

[Josephine]

Čudi me da to nisi video.

Video sam i napisao sam da mi je bilo simpatično, ali meni je to naprosto nedovoljno kao poenta tj. bilo bi okej da je to neki časopis za malu decu. Inače, ovo je jedna od priča koja se još i može doraditi da bude bolja, ali ovako joj nešto fali...

Ali poenta joj upravo nije za tik-tak. U pitanju je jedna od zrelijih priča u krugu. Samo da nije droge. Fali joj karaktera i još događanja, to je sve.

[Milosh]

A to za (ne)davanje šanse pričama, ja priznajem da povremeno neke priče otpišem pošto mi ne leže, ali sam i svestan da iako je nekad naprosto reč o slabim pričama povremeno se tu provuče i neka priča koji ima neki svoj razlog da postoji, video ga ja ili ne. Zato je dobro kad više ljudi da svoje viđenje.

Mene npr. živo zanima da li bi Mića bilo šta od ovog izabrao za Zabavnik, makar i uz temeljne prepravke...

[Perin]

Mene npr. živo zanima da li bi Mića bilo šta od ovog izabrao za Zabavnik, makar i uz temeljne prepravke...

I mene

[Josephine]

Možda bi trebalo da ponovimo ovo isto za oktobarski krug...

U svakom slučaju, ne bi trebalo da se blamiramo.

I trebalo bi da malo prodiskutujemo o tome šta očekujemo od sebe, kako se vidimo, kuda idemo, kako čitamo. Koji su kriterijumi i standardi dobre priče. Da ne lutamo u magli više i da ne pravimo iste greške iz kruga u krug.

[Stipan]

Pa neprestano diskutujemo, ali nekako slabo odmičemo. Možda bi o tome trebalo nešto više da kažu ovi sa Olimpa.

[Josephine]

Koji, bre, sa Olimpa? Oni su davno rekli šta su imali.

E, sad, ne znam tačno koliko je novih ljudi poslalo priču, i koliko je to razvodnilo ili poboljšalo kvalitet ovog kruga, uticalo na glasanje i slično, ali jedno treba da se upamti:

svako brine o sebi i sopstvenom napretku. Zaboravite mentalitet Srba po kojem stalno očekujemo vođstvo, živimo lenji i inertni, zatvoreni za promene, uplašeni novina, čekamo da nam se kaže šta da radimo.


Ako tako ostane, napretka nema.

Rizikujte ponekad. Budite inovatori, pioniri. Ne sledbenici.

[Stipan]

Pa dobro kad ti kažeš.
Tehnologija sad omogućava jeftino štampanje, pa možda ne bi bilo zgoreg da svako od nas opravi po jednu izdavačku kuću.
Onda nema da čekamo da nam kogod kaže šta da radimo. Samo štancujemo...

[Josephine]

I opet - nije stvar u štampi. Stvar je u široj slici - kvalitetu književnosti koju jedan narod stvara.

Svaka budala može da štampa.

I taj Hrundi, koji mi se po mnogo čemu ne dopada, dopada mi se u jednoj stvari - različit je. Dovoljno u ovim okolnostima rigidnosti i nedostatka mašte.

[Stipan]

E, ova ovde budala zasad samo maltretira narod svojim pisanijama...

[Boban]

Još kad bi znala koja je priča njegova... ajde prestani više da boguješ, bre, ko neka baba si postala.

[Josephine]

Nije bitno koja je priča njegova. Govorim o svim njegovim pričama koje sam čitala dosad.

Pogrešna izjava, Bobo. Od svih, ova najviše boli.

Ćaos.

[Boban]

mda... 200x si ponovila da ništa ne valja.
Jednom je dovoljno onome kome je inače dovoljno...

[Stipan]

Eh, tebe boli Bobanova izjava?!

Šta da kažu oni koji su 200x dobili da ništa ne valjaju, a i jednom bi bilo više nego dovoljno...

[vimen]

Pff... ovako... pošto je komentarisanje deo procesa učenja O nekim pričama jednostavno nemam šta da kažem, pa će one biti izostavljene.


Davno zagubljen

Ova priča, iako ima nekih dobrih elemenata u drugom delu, ima tako slab početak da mi je bilo pravo mučenje probijanje kroz redove koji sadrže rečenice tipa:

Do napola parka već, a nisam primetio; bio je potpuno prazan.

ili

Glavat, proređene, ali uredno zaglađene, svake jedne dlake na njoj.

ili

Ja na slici, odmah sam znao da sam to ja, makar što je bila porodična.

Ufff... te rečenice su kao da ih je pisao neko kome je srpski drugi ili treći jezik.

Najveći utisak mi je ostavilo ponašanje misterioznog gospodina, on ima neke jako upečatljive momente.



Pipci

Jedna od lošijih priča. Bez poente, bez zanimljivih detalja, bez ičega što bih dobrom voljom koja me trenutno nemotivisano obuzima naglasio kao zanimljivo ili uspešno izvedeno.


Ali...

,,Mrzim te ,,ali" stavke!" procedio je kroz zube.

Ovaj citat je ogledalo cele priče. Providno i već viđeno, patetično i prazno. Takođe bez pozitivnih argumenata.


Kuda odlaze baloni

Delimično zanimljivo, ali sa razočaravajućim krajem. Sve vreme sam se nadao da će ta jurnjava doneti neki obrt, ali sam ostao nezadovoljen, uprkos tim filosofskim elementima koje naglašava D. Naravno, ovo sve sa zanemarivanjem LSD momenata za koje nisam siguran kako su zalutali u priču budući da je naglašeno za koju ciljnu grupu je namenjena.
Za ovu priču sam glasao.


Princezino zrno bisera

Meni je zasmetao taj prelazak u stvarnost, iako je on okosnica priče. Daleko više bi me zanimalo da vidim šta bi se desilo da je priča o patuljku potekla drugačije od momenta kad je skočio kroz procep.


Vežbe

Zanimljiva ideja sa slabom izvedbom. Posle poslednjih zvezdica potpuno nepotrebno, bolje da je taj prostor iskorišćen za detaljnije obrazlaganje i objašnjenje tehnike zavođenja, bilo bi zanimljivije.


8R0J3V1

Naslov, kao što neko reče, potpuno nepotrebno izglumatan. Priča delom zanimljiva, skretanje na stvorenje iz podzemlja bi mi bilo privlačnije nego način na koji se priča razvila. Postavka dobra, ali rasplet promašaj.


Gde je nestao gospodin Gobecki

Moj favorit iz potpuno subjektivnih razloga. Od prvih reči sam bio pod utiskom da je pisac ja. Da ne znam bolje, pomislio bih da sam je ja poslao Jedva čekam da vidim ko je napisao da bih pročitao još nešto od istog autora (ako je moguće).
A i čitao sam jedva čekajući da saznam tajnu gospodina Gobeckog, iako me je izvedba na kraju razočarala.
Bez obzira, moja tri boda.


Put konjanika

Još jedna od onih za koje sam glasao. Dobila je 1 bod. Razlog - pristup pisanju čija odvažnost mi se svidela. Stil je neobičan i na početku sam mislio - pretenciozan, ali me je priča držala da je pročitam do kraja. Da nije pisana tim stilom, bila bi obična, dosadna priča. Ovako je zaslužila da je izaberem. Kao da joj to nešto znači


Velika avantura malog robota

Blago zanimljiva priča, neprimetna iz bilo kog aspekta. Najveća mana joj je baš taj prosek kojim nesebično odiše.


Komisija

Kao da ideja i izvedba nisu bili dovoljno klimavi pojavljuje se poslednja rečenica da zagorča život onima koji su imali strpljenje i velikodušnost da ovoj priči daju šansu do samog kraja.



Uljez


Poen od mene. Iako je dnevnik-pristup viđen već milijardu puta, nije mi smetalo. Neobična atmosfera mi se dopala, a Kiki i Mađio su dodali neku trunku felinijevske groteske koja ne može da se uzme za zlo Da je izvedba bolja, ova priča bi mi bil tik uz Gobeckog.



Nevidljivi i Lanena


Uzevši da ima pristup koji bi dobio moje nepodeljene simpatije, neobično je što ova priča nije uspela da me nagovori čak ni da je pročitam do kraja. Možda je to moj veliki propust. Nikad nećemo saznati.



Drugi čovek na Mesecu

Još jedna "blago zanimljiva" priča. Jasno mi je zašto je pobrala simpatije. Moju nije. Mislim simpatiju. Pobrala. Ubrala. Da.


Anđelina pesma

Gde su ovde elementi fantastike?


Metuzalemova oporuka


Prazna priča. Bezlična. Efektan kraj. Ne mogu više. Umorio sam se. Izvinjavam se.

[Anomander Rejk]

Koji, bre, sa Olimpa? Oni su davno rekli šta su imali.

E, sad, ne znam tačno koliko je novih ljudi poslalo priču, i koliko je to razvodnilo ili poboljšalo kvalitet ovog kruga, uticalo na glasanje i slično, ali jedno treba da se upamti:

svako brine o sebi i sopstvenom napretku. Zaboravite mentalitet Srba po kojem stalno očekujemo vođstvo, živimo lenji i inertni, zatvoreni za promene, uplašeni novina, čekamo da nam se kaže šta da radimo.


Ako tako ostane, napretka nema.

Rizikujte ponekad. Budite inovatori, pioniri. Ne sledbenici.

D, poštujem tvoj trud da razmrdaš ljude, ali nekad stvarno preteruješ. Ajde molim te, prestani da nam držiš katedru bez prekida. Nisi nam profesor, niti smo mi tvoji đaci.
Ovde su profesori Boban, Scallop, Mica Milovanovic, Jevtropijevicka, Kufer, a ne ti.
Izvini ako deluje grubo, ali stvarno počinješ preterivati.

[Stipan]

Polako Anomanderu. Znaš i sam kakva je kad je poduhvati nesanica.
Verujem da će već danas biti u boljem raspoloženju.

...

Hoće li?