Boban Knežević - SLOBODANIDA (2014)

[Loni]

 Slobodanidu sam završio noćas.

Verovatno ću biti jedini čitalac koji je u isto vreme osetio i oduševljenje i strah.
Ovo prvo jer je autor pogodio baš temu koja me zanima.
Nit se interesujem za horor (od vampira u literaturi bežim brže nego što bih od nekih, tek izašli iz groba). Epska mi je fantastika predvidiva i dosadna.
Idealne teme za mene upravo je futuristička tehnologija, ali i takvim knjigama najčešće fale spontanost, šmek i humor. Tako da ovaj roman jeste za moj ukus.

Ono šta me je uplašilo je da se i ja u romanu koji pišem takođe bavim avatarstvom.
Posle 20 stranice javio mi se strah tipa: Kako ću posle Bobana da izađem sa istom temom?
Ispašću smešan, besmislen, plagijator ideje?
No strah je ubrzo nestao jer van forme, dodirnih tačaka nema.
Kod mene korisnici ipak neće dobiti pravo da izlaze van virtuelnog sveta. Čitava iluzija biće samo u njemu. U komore će biti potrpani suvišni: sirotinja na grbači države i robijaši.
Kod Bobana je obrnuto. Korisnici su elita. Buržuji koji uzimaju avatare koji se kreću biosvetom, a ne virtuelnim. Mešaju se sa okolnim ljudima i gaze realnu travu. Ilizuje su u ovom slučaju privilegija. Ne i kazna.


Tek od tridesete strane, shvatio sam da ne treba da se bojim i počeo istinski da uživam u romanu.

Delo je fino napisano. Obiluje humorom, ali nije samo zezancija već pokreće i neke dublje filozofske teme kakvo je pitanje identiteta.
Šta je identitet? Ko sam zapravo ja? Autor hrabro obrađuej i opciju mešanja svesti, spajanja nekoliko njih.
Tako se za Fionu ne zna da li je više baba ili unuka. Mešanka je dva uma.
Isto važi i za likove koji se izmenjaju u istom avataru (Milošević).
Ulaskom u određeni avatar čak i svest postaje da bude drugačija.
Ko sam zapravo ja? Gde je granica stvarnosti i iluzije?

Domaće javne ličnosti fino su odabrane. Reč je o autentičnim pojavama našeg doba.
Deo sa Lunom Lu vrlo je duhovit. Njen blog u kome se autor šali na račun dva zaštitna Suzanina znaka; urbanizam i feminizam; u kojima se se ona pita ,,Da li neko plakne ove ženske avatare posle seksualne upotrebe'' mi je i najduhovitjiji u romanu.
Luna Lu je skinuta skroz, a solidno su dati i Vojnov i Milošević.

LOKALNOST KAO MANA

Ipak ono šta je meni, u Srbiji 2014. vrlina nekome van zemlje, kao i samom Srbinu iz 2030. može biti mana. Odabir javnih ličnosti koji su obeležje isključivo ovog prostora i ovog doba vuku i čitav roman ka opasnosti da i sam bude lokalnog značaja i kratkog veka.
Ali šta bi bila alternativa?
Da je Boban umesto Lune Lu stavio Opru Vinfri?
Umesto Tita, Krcuna i Miloševića istorijski jače likove kao što su: Napoleon, Hitler, Staljin, Ruzvet, Gandi (uz savremeniju gandžu)?

Pitanje je da l bi ovo bilo rešenje.
Sumnjam da Boban Opru poznaje dobro kao Lunu Lu ili Tarantina kao Vojnova.
Zamena lokalnih za svetske brendove nosila bi nov rizik da autor umesto prvoga u ,,selu'' ne postane ni ,,osrednji u gradu'', odnosno na globalu.
Tako da je ova mana relativna. Možda je i bolje u trenutku napraviti bum, pa makar interesovanje za roman potpuno nestalo za dvadeset godina nego ne napraviti bum nikad.

Druga mana bila bi nedovoljno precizan tok fabule.
Neki likovi tek su započeti, čitaoci zainteresovani za njih, ali nisu i razrešeni.
Prvi takav je Njegoš. U prvim stranicama mi se pitamo koji faktor stoji iza njega, ali precizan odgovor ne dobijamo.
Moguće je da je odgovora i bilo između redova, ali ne eksplicitnog.
(U suprotnom izvinjavam se što ga nisam video. Roman sam čitao u dahu).
Uloga novinarke Žakline takođe je manja u poređenju s onim šta obećava na početku.
Za Fionu je čak i dobro što ne znamo da li je ona više ,,bivša baba'' ili ,,bivša unuka'', ali bismo trebali više da saznamo o njenoj igri i funkciji. Sve vreme čini se da ona ima određen interes u Karuselu, ali nije do kraja otkriveno šta. Donekle bi to moglo da važi i za Božu.

Zaključio bih da je i pored mana ovo jedan uspešan roman s potencijalom da bude hitičan. Obrađuje interesantnu, a realnu temu, obiluje onom vrstom humora u kojoj se ističu paradoksi i originalnim idejama.

[aenimax]

Evo da se upišem među one koji su pročitali Slobodanidu.
Moji utisci su potpuno pozitivni.


Kao prvo, meni odgovara priča koja zahteva od čitaoca da se potrudi i proba da pokupi konce. Doduše, kod Bobana je to uvek malo teže, jer valjda niko nikada neće uhvatiti sve aluzije i podslojeve koje on ubaci u priču, ali to nije ni neophodno – delo svakako treba tumačiti bez pisca jer to šta je pisac hteo da kaže je način tumačenja književnog dela kojem je mesto u davnoj prošlosti. No, to izgleda ovde jeste jedan od problema – mnogi koji su pročitali roman znaju Bobana i onda povezuju delo sa autorom tumačeći i analizirajući ga kroz prizmu onoga što znaju o njemu. Mislim da bi u ovom slučaju Boban bolje prošao da je kao Pinčon nedostupan javnosti, kako likom tako i stavovima i biografijom jer bi se onda izbeglo bilo kakvo (a svakako nepotrebno) poređenje.


Više puta sam mislio da sam uhvatio foru, a onda me je priča naterala da odbacim pretpostavku i da formiram novu, kako zbog razlomljene narativne linije, tako i zbog postmodernog pastiša kojim gradi tekst. Naime, Boban je po meni postmodernista i to je ono što volim u njegovim delima – delo traži napor od čitaoca na više nivoa i on se često i sam svojski potrudi da mu iskomplikuje život, naročito nepredvidivim izdavanjem novih verzija. Ali zašto autor ne bi imao pravo na to? Ogoljevanje procesa stvaranja i sazrevanja dela u postupku pisanja je zanimljiv pristup onome ko je voljan da se odalji od klasične (u ovom veku zbog medijalizacije stvarnosti već dosadne) pasivne uloge čitaoca koji samo uzima gotove servirane proizvode i konzumira gotova tuđa mišljenja o njima.
Ono što bi Boban možda ipak trebalo da uradi jeste da zasad stavi tačku na izmene, bar godinu-dve dok ova knjiga zaživi, a onda možda izda dorađeno izdanje. Bilo bi lepo da bude nekako obeleženo kao takvo, makar godinom, ali ako je autorov kapric da ne bude, napadati ga zbog toga što formira svoje delo po svom nahođenju je potpuno sumanuto – da modifikujem Gejmenovu izjavu o Džordžu Martinu i njegovom pristupu pisanja:
- A writer is not your bitch!
Nije normalno očekivati da čitaocima, bili oni drugari, poznanici, prolaznici, forumaši sa stavom ili bilo ko drugi, autor izlazi u susret i ispunjava želje – da piše i modifikuje delo i menja svoj pristup procesu pisanja po tuđim aršinima.


Ono što mi je baš leglo jesu brojne aluzije na druge stvaraoce i dela – kako implicitne na Zelaznijevog Gospodara svetlosti, ili sheveningenske epizode koje me podsećaju na njegova dramska intermeca iz On koji oblikuje, tako i posthumanističke tendencije i eksplicitne reference na Dika. Ima toga sigurno još mnogo kada se pažljivije čita tekst. Uz reference na lokalnu folklornu tradiciju, političke, istorijske i razne druge okolnosti, opet što implicitne što eksplicitne, čitanje zaista postaje zabavno dešifrovanje rasparčane alternativne stvarnosti u kojoj mesta, likovi i njihovi postupci uopšte ne moraju da imaju veze sa stvarnima.


Ono što mi posebno smeta u ovim raspravama jeste traženje sličnosti sa stvarnošću koju poznajemo – u pitanju je fantastika i po definiciji takvo delo ne opisuje mimetički stvarnost. Shodno tome, svako poređenje sa objektivnom stvarnošću je besmislen i zaludan posao jer fikcionalna stvarnost teksta nije i ni na koji način ne treba da se povezuje sa objektivnom stvarnošću čitaoca. To je autonomna stvarnost u kojoj važe pravila koja postavlja autor – književni likovi, koji se zovu kao neki koje čitaoci poznaju, ne moraju da imaju ama baš nikakve sličnosti sa njima. Isto važi i za mesta. Fikcionalna stvarnost je stvarnost za sebe, a to što je u pitanju alternativna Srbija ne znači da treba da je poredimo sa stvarnom i da tražimo razlike, odstupanja, nepodudarnosti, greške.


Greške i mane, kojih svakako ima jer ima ih u svakom delu, ne želim da pobrojavam jer su minorne i ne utiču na krajnje mišljenje. Bitna je ideja, a mehanizam kojim se ona realizuje je stvar autora i tih mehanizama ima koliko ima pisaca – čak i više – ima ih koliko ima kritičara i čitalaca. Zato je i to zaludno uzimati za šablon po kojem se delo vrednuje.
Ostaje samo sveukupni utisak, a on je apsolutno pozitivan, čak i nekoliko dana nakon čitanja. Meni je to najvažnije merilo.
Toliko...

[Boban]

Umesto Tita, Krcuna i Miloševića istorijski jače likove kao što su: Napoleon, Hitler, Staljin, Ruzvet, Gandi (uz savremeniju gandžu)?

hajde da razmislimo za trenutak... Tito ti nije dovoljno poznata ličnost? Misliš da Miloševića niko neće znati za 20 godina? Stavio bi umesto Miloševića koga... mora biti neko ko je bio živ u vremenu koje opisuje roman... Jedini veći od Miloševića koji je mogao da ispuni tu funkciju bio bi Sadam Husein... a da li će srpski čitalac za 20 godina više da se seća Miloševića ili Sadama? I da li bi Sadam bio opsednut Titom kao idealom uspeha? Likovi su mnogo promišljeno odabrani i teško da je nekog moguće zameniti a da se ne naruši dublji smisao koji tkaju unutar romana.

Ova knjiga definitivno nije pisana za inostranstvo i čitaoce koji nisu dobro upoznati sa ex-yu prilikama. To je prva stvar koju sam na početku odbacio kao mogućnost, jer sam hteo da uradim nešto što je jako u današnjem okruženju, sada i ovde, a budućnost kakva bude. Na inostrane čitaoce sam pomislio samo u jednoj sekundi da zaključlm da ih neće biti.

[scallop]

Ko je Babić?

[Lord Kufer]

Ko je Babić?

Tito

Kasnije je u Zagrebu živio pod imenima Ivan Kostanjšek i inženjer Slavko Babić.

[scallop]

Ko je tebe pitao?

[Loni]

Da Bobane. To je jasno.

Samo sam se pitao da li bi funkcionisala verzija sa planetarno poznatim likovima.
Od pokojnika: Napoleon, Staljin, Gandi, Ruzvelt, Kolumbo, Šekspir i Kleopatra.
Od živih Putin (opsednut Staljinom koliko i Sloba Titom), Obama, Mandela... ali  Opra, Paris Hilton koja i finansira deo Karusela.

Ne pada mi samo niko na um ko bi bio pandan Žiki Obretkoviću.
Od svetski poznatih autista znam za Suzan Bojl.

No to su sve samo moje pretpostavke. Dobro je i ovako.

[Boban]

Loni, svako treba da piše svoje priče, a uvođenje Putina traži da se radnja premesti u Rusiju, dakle, gomila stvari o kojima sam ja hteo da pišem otpada.
Slobodanida je ipak vivisekcija srpskog društva, vlasti i svega ostalog domaćeg, a tu teško da sam imao bolji izbor od načinjenog.

[scallop]

A, naživo! Što nam ne reče?

[Boban]

Malopre mi stigne mejl pod nazivom "Fiona":

Good morning znaksagite,This is Fiona from Taihe Print Industrial in China . We can custom print products as your requierment,such as: handbag, paper box, paper card and other print projects. For more details about our products, please do not hesitate to write me back.
Thanks.
Kind regards
Fiona
Taihe Industrial Co., LTDAdd: #6-1801, Xiadun Industrial Area, Wenxian Road, Putian City, China 351100Web:oversea-supply.com

Pa posle recite da nema totalne kontrole nad svima nama.

[aenimax]

Možda štampaju i knjige za sitne pare

[Albedo 0]

Sagita handbag, pa na šta bi to ličilo...

[scallop]

Možda štampaju i knjige za sitne pare

Ne odgovara tiraž.


I Putian City nam daleko.

[drf]

Boban je vidno pročistio stil i neke deonice ovog romana napisane su jako lepo.
Drago mi je što su nestale rečenice koje zovem "novobeogradskim" (mada su zastupljene i u drugim
delovima grada), koje, po mom ubedjenju, stvaraju odredjeni namerni intelektualni odmak
od opisane situacije. Ostalo ih je ponegde u dijalogu i tu ima prostor za češljanje u nekom sledećem izdanju.
Dopada mi se priča i, začudo, dopada mi se i kraj; bila je potrebna i hrabrost za petljanje
sa Slobodanom, koji skoro da je tabu srpskog društva, sem za retro pljuvačinu uvek istim rečima.
Siguran sam i da je Dimitrije kao lik činio Bobana opreznim u nekoj meri; kad je prelomio,
mogao je cepati do kraja.
Imam i zamerki: voleo bih da su scene u tamnici životnije, luđe, a one iz Karusela, bar u nekom našem uključenju,
prikaz dosade, bezidejnosti i tupila zakupaca avatara.
To se da malo podesiti do šestog izdanja.
Još jednu mogućnost mogao je da razmotri: upotrebu/zloupotrebu tehnologije Karusela u startu, pre javne primene.
Uglavnom, pročitao sam iz cuga, dao je Ani i ovo pišem bez mogućnosti da se vratim i proverim je li knjiga o kojoj
govorim baš ona koju sam u subotu pročitao.

[scallop]

Ne brini. Do šestog izdanja biće.

[drf]

Razmišljam da napišem priču o piscu koji svaki mesec objavljuje istu priču, dorađenu; jednog dana načini je savršenom i onda...

[Boban]

ovo je prvi put da fipa vezano za moje pisanje nije pridodao i "tu gde si ti završio, ja bih počeo."

[scallop]

Nisi dobro čitao komentar.

[drf]

Ima nešto u scenosledu što si ubo; u deteljima, imao bih preporuka i zahteva. Hvala dragom Piscodržitelju, nisi se bavio strukturom.

[varvarin]

Pošto sam završio roman, da i ja kažem koju.
Pročitao sam u dahu, i baš mi je, onako, legao. Boban nije Filip Dik, ali ovaj roman pružio mi je više zadovoljstva nego, svojevremeno, Dikov  "Tecite suze moje... "
Da  bez spojlera pokušam konkretnije?
Sveža ideja, realizovana na otkačen način. (Koliko je novum, baš me briga.) Priča o ostrvu zabave, tu kraj Beograda, gde oni koji mogu skupo plaćaju da svest uvale u telo neke slavne ličnosti, pa odu na žurku istih takvih slavnih ličnosti... Da mesto postoji, siguran sam da bi imalo brojnu klijentelu.
Poigravanje sa izmenama svesti dobro funkcioniše, a uvođenje Miloševića u celu priču... E, to je ono najbolje.  Uzgred, neke rečenice koje Milošević izgovara, verujem  da bi onaj pravi rekao to isto.
Da je iza zabavne fasade  još nešto - ima dovoljno nagoveštaja, ovaj mi se dopao zbog skrivene pretnje: ,,Jednostavno su odabrali mnogostruko skuplje, tehnički neuporedivo složenije i ergonomski vrlo komplikovano rešenje... bez ikakvog objašnjenja. U suštini, projekat avatara finansira dobrovoljna asocijacija ruskih milijardera i nema potrebu da ikom polaže račune osim sebi, a očigledno je da postoji dobar razlog za ovakav odabir " (strana 128).
Neko ovde reče da roman ima samo duhovitosti na prvu loptu. Bobana nikad nisam smatrao za humorističkog pisca, a roman je pisan pitko, vedro, sa malo opuštenog  zezanja gde treba. Ovde se ne sprda sa velikanima. Možda malo sa nama samima.

Boban jednom reče da svaki njegov roman ima tri (sad kaže četiri!) nivoa značenja, otprilike: sloj koji svi vide, sloj koji vide samo upućeni čitaoci, i sloj za koji zna samo on, autor. Dozvoljavam da sam video samo prvi sloj, ali posle čitanja, kad se utisci slegnu, ima i pitanja. Jedno je: Da li su danas svi naši simboli, svi naši velikani – samo avatari, samo prazne ljušture, koje čekaju da im se učita novi smisao? I odmah, sledeće pitanje – da li smo danas svi mi, Srbi, posle svega što smo preturili, samo prazne ljušture koje čekaju da im se učita neki nov smisao?
To je prepušteno čitaocu.
Dobro, imam i poneku zamerku, recimo da su neki likovi nedovoljno iskorišćeni. Ali to bi onda zahtevalo duži roman, a ovaj ima pravu dužinu – rekao je šta je hteo, na  nevelikom prostoru. To volim. Ili prosto, meni se ovo dopada.

Gulovo prenemaganje -  da ovaj roman ima tehničkih problema koje romani iz sveta obaveštajaca ne trpe, to jednostavno ne stoji. Nema promene pravila u toku priče, jer već na početku, pa onda više puta kasnije date su naznake... da se ta avatarska tehnologija možda i ne ponaša uvek  onako kako se zvanično deklariše. Halabuka oko tehničke nedoslednosti romana u kome deluju i obaveštajne službe  - samo je jeftin pokušaj da se roman ocrni pred onima koji ga nisu čitali. Te "proizvoljnosti" (za nepažljivog čitaoca)  ni malo mi nisu smetale dok sam čitao ovaj roman fantastike – a inače fan sam Le Kareovih i Ladlamovih špijunskih romana.

PS. I da, slažem se sa onim o retro pljuvačini, što reče drf.

[crippled_avenger]

Bruce Willis posle

https://www.youtube.com/watch?v=TwkkB2aDQM4

nastavlja sa aploudovanjem svesti u androide-

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=DSJLdi7b4Jo

[Boban]

Dnevni list Danas od 24. novembra:

[scallop]

Lepa su lepa mišljenja, ali ja SLOBODANIDU shvatam kao radnu verziju. Bar Bobanova praksa sa knjigama upućuje u tom pravcu. I dalje mislim da je uvodno poglavlje prilično isprazno, a ako već ima informativni karakter, dalo bi ga se bolje iskoristiti. Pa, evo šta bi čitalac mogao da dobije, a nije:


1. Ponašanje gostiju nema karakter pa se stiče utisak cirkuske scene i da su likovi nabacani bez funkcionalnosti i uverljivosti. Ko je "Filip Višnjić?" postavljeno je pitanje bez odgovora. Ima li ga ili ne? Ako neko uplati 200€ (mislim da je to malo) nije mu valjda cilj da skakuće u kafani?


2. Nekako saznajemo kako avatari dospevaju na scenu, ali ne i kako odlaze sa nje na parkiralište. To što saznajemo za osoblje ne važi i za goste. Nije valjda da pijani trezveno odlaze na isključenje u magacin? Ili neko drugo osoblje skuplja avatare nakon pijanke (duplo su teži od ljudi) i odvozi? Ako je tako, koliko je osoblja zaposleno, a govorimo o nekoj ukupnoj diskreciji?


Moguće je da Boban izjavi da se čitaocu ne mora sve objašnjavati, ali je meni u ovom delu kritična uverljivost, a ona se ne sme zanemariti.

[Boban]

Problem sa ovom knjigom je što je ona zamišljena kao nešto između satirične i ozbiljne. U satiričnoj, poput priča Radoja Domanovića nema nikakvih potreba da se išta pojašnjava o funkcionisanju čudnih svetova (Stradija...); u ozbiljnim pak treba malo zaći na sve strane. Ja sam prvobitno hteo da ništa ne objašnjavam, ali su me okolnosti same priče stisle da se prozbori koja reč o funkcionisanju svega toga... e, onda, na drugom kraju toga, imamo prostor za sva moguća cepidlačenja. Neki žanrovi i pristupi imaju podrazumevajuće segmente (kada ste videli u starom westeru da neko ide u WC), pa u tom smislu prihvatam primedbu da nije opisano ko popadale avatare vraća nazad, ali ja stvarno ne vidim da tu ima ičeg spornog ili bitnog za priču.
Sasvim je moguće, zapravo jeste tako, da sam ja probao da se izvučem između satiričnog i realističnog tako da od oba uzmem šta mi treba, a zanemarim šta me smara, no, izgleda da to baš nije uspelo u potpunosti i na svim mestima. Nova verzija, koja stiže za koji dan, biće sređena po pitanju pravopisa, gramatike, tipfelera i donekle u pojašnjenjima jer postoji jedan obrt, dosta bitan za ceo roman, koji je doslovno svima promakao, pa ako je tako, onda je previše zakukuljeno. Hoću da kažem da ću morati još po koju mrvicu da objasnim tu i tamo, tj, da pojačam postojeća objašnjenja jer sam možda tražio nepostojeće prepažljivog čitaoca i čak i nekima koji su vivisecirali više puta knjigu morao sam da nalazim u tekstu gde je odgovoreno na pitanja koja mi postavljaju.

[scallop]

Ne ide to tako. Nisi pisac koji sme da bude toliko površan. Ne pale više priče da niko nije primetio kad je igrana fudbalska utakmica u Splitu (Poslednji Srbin). Jel' onaj ko je primetio treba SVIM čitaocima da ispriča? Primedba o "popadalim avatarima" postoji zato što naširoko pripovedaš o diskreciji Karusela, a sa toliko učesnika u igri diskrecija, jednostavno, ne može da postoji. Zbog toga je besmisleno i drugo poglavlje u kome pritupava novinarka traži "ekskluzivni" intervju. Koj će joj kojmoj ako ima toliko obaveštenih? Da se zaposli kao šankerka u Karuselu? Zezneš i Fionu, kao ključni lik. Ispada da je drfov komentar kritičniji od mog komentara.


Pre par dana sam gledao jedan vrlo pažljivo pravljen SF film - Source code. Visoko ocenjen (7.5) od nekoliko stotina hiljada gledalaca, a sasvim zabataljen od ZS komentatora (osim Ridiculusa). Unutra, i avatar i Dan mrmota i gotovo savršeno rešen vremenski paradoks. Muka mi je kad zaključim da se i od SF filma može učiti. A što se tiče avatara, jedan od prvih je Isus - Bog u ljušturi čoveka. Zevs je početnik u odnosu na njega.

[angel011]

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2014&mm=12&dd=12&nav_id=935429

[Boban]

Slobodanida se online može kupiti osim u Čudnoj knjižari i kod Makarta (http://www.makart.rs/?s=boban+kne%C5%BEevi%C4%87&post_type=product)

A polako stiže u knjižare; zasad je prisutna na ovim lokacijama:

Novi Sad:
IKC SOLARIS
BULEVAR BOOKS d.o.o.
MLADINSKA KNJIGA d.o.o.
VULKAN Zmaj Jovina 24
DELFI Novi Sad
DELFI Big centar

Pančevo:
Komision i knjižara RIZNICA
DELFI Pančevo

Zrenjanin:
Gradska narodna biblioteka ŽARKO ZRENJANIN, knjižara

Kragujevac:
MLADINSKA KNJIGA - KRAGUJEVAC

Niš:
DELFI

Beograd:
BEOPOLIS
ZLATNO RUNO (Svetogorska 24, preko puta Ateljea 212)
ALAN FORD
DERETA d.o.o. - Knjižara Knez Mihajlova
VULKAN - Sremska
VULKAN - Ušće
VULKAN - Delta City
VULKAN - Mercator Novi Beograd
VULKAN - Bulevar
VULKAN - Stadion
DELFI SKC
DELFI Kod Vuka
DELFI Zemun
DELFI Zira

[Ghoul]

Slobodanida se online može kupiti

ono prvo, skrnavo izdanje, kojega se odrices i koje ces da menjas i sredjujes narednih dana?

[Boban]

a ti nastavljaš da prdiš laži i dezinformacije... bolje se zavuci u svoj brlog i ne javljaj se više - ili da obelodanimo pravi razlog zbog koga si šutnut sa univerziteta u Nišu?

[Ghoul]

a ti nastavljaš da prdiš laži i dezinformacije...

Nova verzija, koja stiže za koji dan, biće sređena po pitanju pravopisa, gramatike, tipfelera i donekle u pojašnjenjima jer postoji jedan obrt, dosta bitan za ceo roman, koji je doslovno svima promakao, pa ako je tako, onda je previše zakukuljeno. Hoću da kažem da ću morati još po koju mrvicu da objasnim tu i tamo, tj, da pojačam postojeća objašnjenja jer sam možda tražio nepostojeće prepažljivog čitaoca i čak i nekima koji su vivisecirali više puta knjigu morao sam da nalazim u tekstu gde je odgovoreno na pitanja koja mi postavljaju.

dakle, jesi li tu falicnu verziju iseko u froncle, ili je sada uvaljujes knjizarama i naivnima?
to je sve sto sam pito.

[Boban]

Ja ne znam o kakvoj faličnoj verziji pričaš? Stepen tvog laprdanja vezanog za mene i Slobodanidu je već na granici bolesne histerije.

[mac]

Drugim rečima ne postoji "falična" verzija. Postoji samo "originalna", a kad se ona proda postojaće "proširena i dopunjena" verzija.

[zstefanovic]

Drugim rečima ne postoji "falična" verzija. Postoji samo "originalna", a kad se ona proda postojaće "proširena i dopunjena" verzija.

Управо тако, јер је изворно издање објективно на измаку. Ја бих волео да се овог месеца прода све, али то је  сад тешко проценити шта ће бити.

Иронично, изгледа да за ново интересовање, делом, треба захваљити и Гулу и  мањој контроверзи изазваној његовим приказом. То је премостило публицитет између Сајма и кампање (ручак у БГ загарантован, сад и званично).

Тако да се немојте свађати људи, све је хепи енд и најбоље што је могло бити.

[varvarin]

 

[Truman]

Kako beše ona...ovo je najbolji svet od svih svetova.

[дејан]

[Truman]

Ne oftopikuj!

[Albedo 0]

fiksd

[Truman]

Vojvodo, svaka čast na fotošop ( ili kom već ) skilu.

[Ghoul]

Ja ne znam o kakvoj faličnoj verziji pričaš?

o onoj koju si reko da ćeš da popravljaš, doteruješ, sređuješ, menjaš, dopunjavaš, pojašnjavaš ono što nisi umeo kako valja da napišeš u I verziji.

inače, baš fino ako je stvarno tiraž tog prvog 'za popravku' izdanja stvarno 'na izmaku'.
na sajmu nije bila prodata ni 1/10 tiraža, a sad, mesec dana posle mog prikaza, navodno je rasprodato skoro sve ostalo!
e pa ako je tako, nećete da se izvučete samo sa jednim ručkom u bg! oću svoj deo!

ps: stepen bobanovog laprdanja vezanog za mene i moja sasvim razumna pitanja vezana za slobodanidu je već na granici bolesne histerije.

[Boban]

Naravno da nije rasprodato, ali da bi se valjano obavila distribucija u 140 prodajnih objekata koliko opslužuje posrednik s kojim radim, treba bar 400 primeraka, plus bar još 100 da bude na stanju za dopune ako krene prodaja i tako to.
Ja računam da će potreba za doštampavanjem da se ukaže već u januaru, dakle, vrlo uskoro, s obzirom da štamparije vrlo kampanjski rade od svetog nikole do srpske nove godine.

Te mane koje postoje u ovom izdanju, a koje će biti ispravljene u novom, su irelevantne za sve obične čitaoce, kakvih će, nadam se, biti najviše.

[varvarin]

A da probaš da ne menjaš, bar neko vreme?  Nek knjiga živi svoj život.


Uzgred, tek danas sam video onaj prikaz - reklamu  SLOBODANIDE na sajtu B92, baš je dobar.

[Kimura]

A da probaš da ne menjaš, bar neko vreme?  Nek knjiga živi svoj život.

Podržavam. Nek' se slegne.

[Mica Milovanovic]

Vidite šta mi danas stiže na mejl... Svet je mali...
Dear Sir,This is Fiona working for a print supplier with years of experience from China.
[/size]We would like to take this opportunity to approach you and see if there is any chance to work together.
[/size]The following is our main products: photo, brochure, folder and other print catalog.
[/size]Any interest, please just drop me a line and you can get easily.
[/size]Best regards,
[/size]Fiona
[/size]
Taihe Industrial Co., LTD
[/size]Add: #6-1801, Xiadun Industrial Area, Wenxian Road, Putian City, China 351100
[/size]Tel: +86 5942551683 / 18050497705
[/size]Web: print.kuaizhan.com

[Truman]

Isti mejl beše stizao i Bobanu?

[Boban]

jeste, prate nas gore nego da smo čipovani...

[Truman]

I to Kinezi. Izgleda da je Toma ipak bio u pravu što je citirao Tarabiće.

[Boban]

[Boban]

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/knjiga_danas/slatka_zamka_za_citaoca.54.html?news_id=294923

[Ghoul]

ABN OBJAŠNJAVA:

Међутим, барем по уверењу А. Б. Недељковића (који јесте прочитао овај роман, недавно), Слободанида је, у жанровском погледу, без икакве дилеме, баш прави СФ; по форми, дефинитивно јесте роман; а по квалитету је једно од најбољих-икад дела Бобана Кнежевића. То је прави, добар, јак, квалитетан, српски научнофантастични роман.

На неким другим местима видели смо да коментари о овом роману истичу чињеницу да се ту сусрећу Тито и Дража Михајловић, Исидора Секулић и Иво Андрић, Исидора Бјелица и Слободан Пенезић Крцун, Милена Павловић Барили и Титов партизан Сава Ковачевић, Доситеј Обрадовић али и политичар Слободан-Слоба Милошевић, па, Милева Марић-Ајнштајн али без сукње, док је Божа Копривица главни за обезбеђење једног мистериозног објекта на Великом ратном острву у једном алтернативном Београду године 2006.

Вероватно у циљу верности београдском уличном жаргону, који јесте аутентично пренет, Бобан је у роман унео поприличан број вулгарних дијалога, што има за последицу да овај роман не можемо да препоручимо за децу и омладину, а и професори универзитета (многи) можда неће бити одушевљени тиме. Али јесте постигнута нека аутентичност амбијента.

Кудикамо важније, Бобан је у ово дело унео своје огромно искуство не само са научном фантастиком, него и са српским народом и нарочито са српском-хрватском-босанском-итд. политичко-дебатном ареном. Да, ту је и Хаг, итекако. Бобан је деценијама слушао свашта, са те политичке стране Балкана, упуштао се, као истакнути Србин, у те полемике, и постао је врло добро упознат са тим, као неки својеврсни Миломир Марић наше СФ сцене.

Роман Слободанида би се одлично могао претворити у филм, али уз доста адаптација, и то не малих, него великих; на пример, морао би се преиначити крај, који је сад


SPOILER  ALERT !
НЕ ЧИТАЈТЕ ДАЉЕ, ОТКРИВАМО ШТА ЈЕ БИЛО НА КРАЈУ!

који је сад помало разочаравајући, што би се на енглеском рекло let-down, јер уместо великих догађаја које читаоци можда очекују и прижељкују, добијамо једно сасвим трезвено и реалистично потонуће главног протагонисте у вишеструке Филип-К-Дик-овске неизвесне нивое и варијанте реалности. Уместо Трећег светског рата, на пример, добијамо једно расплинуће; за филм би било потребно нешто много жешће.