Radionica broj 54 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

 1. Fotouskopija
2. Troj
3. Kontrola kvaliteta
4. Kako je zapisano
5. Poslednji dani Domino Fluksa
6. A lepo su mi govorili
7. Trojanka
8. Bele pasije livade
9. Poslednja želja
10. Život na kocki
11. Poslednji dani juna
12. Smrt kapetana Zorana
13. Konji
14. Đavolski dobra novinska patka
15. Bilo jednom u ravnome Sremu

Ovoga puta nema worda jer mi nešto opako brljavi sa pojedinim pričama. Tema je bila SUTRAŠNJE NOVINE.

Glasa se za šest priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga i treća po 2 a preostale tri po 1. Dakle, različito od prethodna tri puta: ŠEST priča treba izdvojiti, ne pet kao ranije
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2015 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.
Rok su tri dana, nešto malo više; dakle, nedelja do 14,00 - posle toga objavljujem rezultate.
Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

[Boban]

Glasanje porukama: http://www.znaksagite.com/D/2015/54/54_glasanje.htm
Udrite s komentarima...

[Kimura]

O, imamo novog glasača, a nadam se i novog autora priče!

[PTY]

Užas! Najmizerniji forum u univerzu! 










Kad je reč o pričama koje nose jedan poen, izabrala sam tri za koje stvarno nemam mnogo toga da kažem, jer bi to ionako bile prilično očigledne primedbe kojih bi i sami autori trebalo da budu svesni. Ok, možda ne trenutno, dok im je tekst ovako "svež", ali svakako kasnije, kad se dovoljno od njega odmaknu da steknu malko objektivniji uvid u utisak koji te priče ostavljaju na nekoga ko ih nije pisao, nego ih samo čita.

Te tri priče su:
4. Kako je zapisano
5. Poslednji dani Domino Fluksa
6. A lepo su mi govorili

Za priču "Kako je zapisano" se ne brinem odviše jer autor očigledno sledi svoju intuiciju, što ujedno i znači da će umeti da izdvoji korisne opservacije i iz komentara na tuđe priče, ne samo na sopstvenu.
Priča "Poslednji dani Domino Fluksa" je već malko problematičnija, jer autor je očigledno dovoljno vešt u izvedbi da bude van dosega ovakvih opaski, pa ću mu ovde samo reći da su mu gradivni materijal naprosto izjele elipse i da ja tu stvarno nisam mogla pri prvom čitanju da pohvatam ni ko, ni šta, ni koga, ni zašto, a ni ponovljeno čitanje ne donosi bog zna kakvog profita. E sad, ako je autor baš rešio da piše prozu kojoj trebaju najmanje tri čitanja do razumevanja, onda dobro, ali u slučaju da ipak nije, e onda mu na to ovde skrećem pažnju.
Što se "A lepo su mi govorili" priče tiče, reći ću samo da je humor također predivna i prekrasna stvar, to ne samo u prozi nego i uopšte, ali ni sa njim ne bi trebalo preterivati. Ta postavka vremenske petlje mi je bila prilično zanimljiva čak i u neaktivnom "sedim i pričam ti priču" formatu, ali je manir pripovedanja mi je nekako banalizovao tekst sve do melodrame pančlajna.
No dobro, izvedba se da uvežbati ako se ima volje, tako da stvarno nije smak sveta, biće sigurno tu napretka idući put.
 
Što se priča za 2 poena tiče, jedna mi je tu malko kao džoker, pošto jednostavno nisam mogla izdvojiti još jednu priču za ovaj nivo. Dakle, o priči "Smrt kapetana Zorana" ću kasnije, kad se objave imena.
Druga odabrana priča je "Život na kocki".
Što se njenih prednosti tiče, vidljiva je želja da se ponudi priča koja će pored zapleta imati i određene zanimljivosti po pitanju ambijenta. I fino je to odabrala, jer polusvet je po pravilu zanimljiv, tako da se već samim time skupljaju poeni po pitanju čitljivosti. Ali ovde se autor malko spotiče po pitanju kontrole nad materijalom: izdvojiću samo dve stvari kao primer, pošto se nadam da će autoru to dobro doći u nekim narednim pokušajima.
Kao prvo, polusvet zahteva visok stepen uverljivosti, a jedan od aspekata na kom se uverljivost gradi (i procenjuje) je upravo žargon. U tom smislu, stvarno me čudi izraz "voisins du zero". Jeste da englesko govorno područje taj termin bukvalno prevodi kao "neighbours to Zero", ali naš naziv za to je "velika serija". Logično, time je "series 5/8" automatski mala serija, i to jesu domaći nazivi za rečene sekvence, otud i ne verujem da se u zadnjih par godina tu nešto drastično promenilo, jer stvarno bi bilo čudno da se termin zatre kad već tako dugo imamo. Ima još tu par sitnica po pitanju uverljivosti, ali ova je baš ilustrativna, zato što na sam ambijent otpada više od 90% same priče, to jest praktično sve osim poslednjeg pasusa.
Drugi problem se tiče onog blek-džek dela, zato što se njime unosi kontradikcija da je Mrđin gubitak na kraju ipak bio samo pitanje slučajnosti, pa otud i predeterminacije. A pošto to potire početnu premisu, trebalo je izabrati jedno od dva plauzibilna rešenja: ili ostati samo na manipulaciji spinovanja na ruletu, ili slediti istu tu postavku i na blek-džeku. Dakle, trebalo je da onda i na blek-džeku narator manipuliše sa markiranim kartama, jer to je koncept koji je sama priča za sebe izabrala - da narator svojeručno menja samo njemu poznati tok sudbine - pa je onda morala i da ga ispoštuje do kraja. Ovako je uključivanjem suprostavljenih opcija ceo koncept doveden u raskorak, i to ruši unutrašnju logiku priče.
Ali i pored spornih tačaka, cenim pokušaj da se zadatak pošteno i bez vrdanja ispuni uz fin dodatak malko egzotičnijeg ambijenta, pa joj zato dajem 2 boda.

3 boda sam dala priči broj 8, «Bele Pasije Livade».
Da, ova priča impresionira svojom željom da probije granice uobičajenog i svakidašnjeg, da osmisli čitav jedan novi svet, i ja sam je upravo zbog toga izdvojila. Želja mi je bila da autoru pokažem da se njegov trud ceni i poštuje, jer me se worldbuilding dojmio, smatram da je izmaštani svet vizuelno privlačan, upečatljiv i pamtljiv, sve i ako nije konceptualno dubok.
I upravo zbog toga moram da autoru najiskrenije kažem sledeće: svet jeste impresivan, ali to ipak ne uspeva da nadomesti manjkavosti po pitanju osmišljavanja same priče. A upravo to se tražilo, i zato, pošto mi je zaista stalo da me autor ne razume pogrešno, gledaću da se što bolje objasnim:
Priča nudi prijatan čitalački doživljaj (uprkos stilskim nedostacima) sve dok opisuje taj strani svet, dakle sve tamo do onog "zbogom". Posle toga, sve što sledi su kao makazama isečene proizvoljne scene koje jednostavno ne nude dovoljno gradivnog materijala za suvisao narativni sled: on kuca na vrata, posle bere paradajze, žena mu javlja da je TU9 nestala, on nam izjavljuje da u ormaru ima novine koje je doneo sa TU9 u kojima piše upravo to što mu je žena tog časa saopštila i - to je kraj. I šta tačno ja da sa tim radim? Očigledno, meni se daju ti iseckani delovi da na njima sama sklopim nekakvu priču, i u redu je to, ali ipak, ne trpi svaka priča taj "uradi sam" pristup, niti se za njim poseže samo da bi sami sebe poštedili truda oko osmišljavanja radnje. Zato bi meni ceo ovaj worldbuilding bio daleko draži da sam uz njega dobila i ono što sam primarno i očekivala: narativ, a ne umesto njega samo skicu impresivnog pejzaža strane planete.
Otud, meni ova priča jeste impresivna, ali to je uglavnom zato što sam pri čitanju morala sama da je dopišem: morala sam da pretpostavim šta je to on radio na TU9, da pretpostavim kakvi su to zapravo kosmički portali sakriveni u tim pločama, da pretpostavim kakva je to kataklizma progutala planetu, i još pride nekoliko sitnijih i sporednih stvari. I eto, sad kad sam to uradila, sad kad je ta priča u većem procentu moja nego autorova, sad mislim i da je odlična, pa joj dajem i 3 boda. Ali to zaista ne funkcioniše tako van radionice...
U svakom slučaju, iskreno se nadam da će autor nastaviti da nam nudi neobične i fascinantne izmaštane svetove, ali ipak potpunije i kompletnije unutar samog narativa, jer to i jeste svrha ovog vežbanja. Imaginacija je samo pola posla: druga polovina je - pretočiti tu imaginaciju u koherentan tekst, da tako što vernije dosegne onoga ko će je eventualno pročitati. A to jeste znatno teža polovina, da se ne zavaravamo.
                                                                                                                                               
U svakom slučaju, bilo je ovde finih pokušaja, pa samo tako nastavite!

[Stipan]

POSLJEDNJA ŽELJA - Odlično! Nemam šta dodati. - 3 Boda

BELE PASIJE LIVADE - Sjajno napisano, mada je kraj mogao biti mnogo bolje izveden. - 2 Boda

KAKO JE ZAPISANO - Dobra priča! Završnica je načinila potpuni otklon od dva gubitnika koji nose priču.  - 2 Boda

POSLEDNJI DANI DOMINO FLUKSA - Jako lepo napisana ljubavna priča. - 1 Bod

TROJ - Zanimljiva urbana pričica brzog tempa. Gotovo sam pomislio da će ignorisati temu, ali je kraj sasvim lepo dovršio storiju i otklonio moje sumnje. - 1 Bod

ŽIVOT NA KOCKI - Verno opisana kockarska groznica i atmosfera. - 1 Bod

BILO JEDNOM U RAVNOME SREMU - Fino napisano, pravo zadovoljstvo za čitati, ali mi je smisao promakao. Pretpostavljam da se tu krije neka politička konotacija, ali nisam baš siguran.

KONTROLA KVALITETA - Interesantna priča koju je prilično teško klasifikovati. Najbliže objašnjenju bi bila teorija zavere, ali je ovde upletena organizacija koja poznaje budućnost i spremna je na sve da se događaji odigraju upravo onako kako su to zamislili.

TROJANKA - Priča je u redu, ali preokret na kraju me je razočarao. Očekivao sam nešto mnogo eksplozivnije i atraktivnije....

FOTOUŠKOPIJA - Priča koja mi se nije dopala. Prilično sam je teško ispratio, humor na koji se oslanja je pomalo usiljen, a kraj je predvidljiv.

POSLEDNJI DANI JUNA - Pomalo zapetljana priča za koju nisam siguran da sam je shvatio. Sva je u nagoveštajima i neuobičajeno teskobnoj atmosferi.

SMRT KAPETANA ZORANA - Fanfiction, razumljiv samo malom broju ljudi.

KONJI - Neobična priča. Lepo napisana, ali kao da se u njoj sve vreme ništa ne dešava. Nema ni uspona ni padova, sve je potpuno ravno. Nijednog trenutka mi nije dotakla emocije.

ĐAVOLSKI DOBRA NOVINSKA PATKA - Ne bih rekao da sam razumeo ovu priču, pa neću duljiti oko nje.

[D.S.B.]

Evo mojih komentara.

1.Fotouškopija – Eto, priče pisane na ovakav način prosto ne mogu da svarim. Nije da nisam pokušao, i nije da to ne valja, možda valja stvarno, možda je najbolja priča ali ja je ne mogu pročitati do kraja ni posle stotinu pokušaja. Nisam stručnjak ali upotreba arhaizama u ovolikom broju i na ovakav način je recept za nečitljivost, bar što se mene tiče.

2.Troj- Isuse Hriste! Ne znam, možda je do mene (verovatno jeste) ali i ova priče me na uvodu pedseti na prvu. Mislim, nije ista ali taj dečiji urbani način govora...ne znam. Pročitah je ipak do kraja i sada razmišljam šta reći za ovakvu priču. Meni je loša, skoro cela. Kažem skoro jer mi se na neki način dopao deo u parkiću, opis fasada i njegovo razmišljanje nakon poljupca. Taj deo je dobar.

3.Kontrola kvaliteta- Evo novog člana, ili relativno novog, ali već u startu priča bolja od prethodnih. Ima malo viškova i; bio pomislio, na vrhovima prstiju doskakutao (?), prislonio oko na špijunku. Mene to nekako podseti na crtani film. Ali neka to ne zbuni autora, to su sitnice, priča nije loša.

4. Kako je zapisano- Baš lepa priča, i kraj bez veze. Ovo je iskusan radioničar pa nemam šta puno palamuditi.

5.Poslednji dani Domino Fluksa- ,,...neka iskra zacakli mu u očima dok je govorio". Ne mogu da ne kažem kako je ovo kliše, koji još deluje izveštačeno, lažno, i kada ga pročitam na početku odmah mi pokvari utisak. Inače, ostatak priče samo malo pati od izveštačenosti, isfoliranosti i manjka spontanosti. To se događa kada neko ima osećaj da zna da piše i da je zbog dužeg činjenja istog pretvorio to u zanat.
Kao celina, priča deluje nepovezano, iscepkano, i puna je nekih nebitnih stvari za njen tok; ,,Ipak, nisam naišao na vrata sa sedam brava koja su se vodila u uzani hodnik iz koga možeš, kako neki tvrde, da sagledaš svemir iz svih uglova istovremeno." Čemu služi ova rečenca? Da ostavi nekakav utisak dubine?
Da sumiram; ovu priču je pisao čovek koji to zna da radi, ali je izgubio onu spontanost koja se prenosi direktno iz misli, zarad suvoparnog i šablonskog redanja reči, samo da bi to bilo po nekom kalupu i standardu na kojem se često ovde insistira. Takvim pisanjem nikada se ne može stvoriti nešto bolje od proseka.

6. A lepo su mi govorili- Koji to oni? Gvorila mu je žena, jedna. Tema ignorisana, namerno. Priča tako neorginalna, da je suvišno i pričati o tome. Na radionici je bilo skoro pa indentičnih, neko autom gazi nekog itd. Stil nedoteran iako ne zapinje puno pri čitanju. Sve ukupno veoma površno, možda potrošena dva sata ukupno za celu priču, sa ispravkama. Ako je više od toga onda autor nije samo lenj i nemaran kako ja mislim nego mu treba još dosta rada kako bi napredovao.

7.Trojanka-Solidna priča, lepo i doterana, teče glatko. Ima po neka reč koja malo zagrebe ili rečenica; ,,Dah mu miriše na žvake sa ukusom jagode." ,,Kapiraš?". Najveći nedostatak priče je kraj koga nema. Kada sam stigao do zadnje rečenice i dalje sam tipkao strelicom na dole da bih otkrio ostatak teksta.

8.Bele pasije livade-Ima ponavljanja reči; ovde, ovde; brodićima, brodićima; ploče, ploče, ploče. Jeste da su centalni objekat priče ali ipak, ploče? Da ne grešim dušu atmosfera je lepo izgrađena, tmurna, depresivna, nekako siva. Tekst mestimično lepo teče, a pojedine rečenice se pozitivno ističu, ipak  to je sve. Dijalog na kraju užasno neuverljiv, kao i lik žene. Kraj nikakav. Da skratim; priči fali dosta prostora kako bi se pristojno ispričala i još toliko rada da se dotera i ispolira.

9.Poslednja želja- Odakle početi... Nabrajanje boja, rizičan potez, ovog puta neuspešan. Jednostavno je suvišo to i na prvom i na drugom mestu u priči. To je naravno deo karakterizacije bezimene gospođe (Uršuline unuke) ali nepotrebno u ovako kratkoj priči. Zaplet neuverljiv, naivno postavljen a rekao bih i prekasno, jer prvi deo priče, porodični odnosi, nemaju veze sa njim. Čak i kada bi odstranili prvu polovinu priče ništa ne bi smo izgubili. Znači višak. Stil neću komentarisati, to je kod ovog autora uvek na visokom nivou ali priča kao celina veoma slabo izdanje.

10.Život na kocki- Konačno jedan rekao bih uspešan pokušaj. Imamo doduše jakog igrača ali izgleda neiskusnog, paradoks? Krupijea bez imena (jesu li to bezimeni postali standard?)  i novine iz budućnosti koje godinama čuva a ne preduzima ništa do poslednje noći. Ipak te sitnice nisu pokvarile veoma napetu atmosferu, vešto vođenu radnju i dobru partiju ajnca.

11. Poslednji dani juna- Jedna reč za ovu priču. Fragment. Ajde, dodaću još nekoliko; dan koji se ponavlja (ponovo?), nigde ni početka ni kraja, nigde imena...

12.Smrt kapetana Zorana-  Odlično stvarno. Nema mesta mojoj kenjaži ovde.

13.Konji- Nemam komentara na ovu priču. Napisana kako je verovatno i zamišljena što je naravno uspeh.

14.Đavolski dobra patka- Ne znam čemu ovo mrsomuđenje, sa mukom čitljivo i teško razumljivo čak i kada bi me zainteresovalo nekako? Ove priče u stilu vidi kao sam pametan i kako mogu napisati nečitljivu i zamršenu priču (u najgorem smislu) stvarno ne volim. Dodao bih još da znam i ko je pisao jer nije teško pogoditi.

15.Bilo jednom u ravnome Sremu- Uh, pretera ga brate. Ti lokalizmi i arhaizmi me oznojiše samo u prvom pasusu. Razumem ja, posleratni Srem je ali ipak pisano 2015 godine.



Nadam se da se niko nije uzbudio, osetio uvređenim ili bilo šta drugo, jer moja zapažanja treba uzeti sa rezervom.

[Stipan]

Jeb'te DSB! Kako smo mi uopšte uspeli zajedno da napišemo roman? Nikad me niko ne opauči ovako kao ti!

[D.S.B.]

Jeb'te DSB! Kako smo mi uopšte uspeli zajedno da napišemo roman? Nikad me niko ne opauči ovako kao ti!

  Nadam se da se uvažava ono ,uzeti sa rezervom, što sam dodao na kraju?

[Stipan]

Ma uvažavam, kako ne bih, samo nisam mogao da oćutim, pa to ti je...

[Boban]

Stipane, tebi nije bilo dovoljno prethodno partnersko iskustvo, pa si rešio da ga ponoviš?

[Stipan]

Sve je igra, sve je krug, Bobane.

[Kimura]

Evo mog izbora:

POSLEDNJA ŽELJA - 3 boda

Sutrašnje novine su nam date u vidu pretnje - simpatičan pokušaj nasilnog pakovanja teme u priču koja sa novinama, bilo kakvim novinama, nema mnogo veze. Istina je, doduše, da priča bez novina ne bi imala kraj. To nije sporno. Međutim, problem je u tome što je ova priča mogla imati i sasvim dugačiji kraj. Da se ne lažemo, mogući su bili mnogi krajevi i svi oni bi se lako uklopili sa prve dve trećine priče. A možda bi ispali efektniji.
Ipak, ja sam subjektivna žena, a ćaknuta vezilja (ne znam zašto je problem što je bezimena) me apsolutno šarmirala.
Zato ova priča dobija tri boda i pored izvrdavanja zadaće i tehničkih nesavršenosti.

Za one koji sa visine gledaju na pisanje po zadatku napominjem da ovde nije mana to što se nije pisalo onako kako je Boban zadao, već to što čitalac gotovo do samog kraja očekuje sve i svašta, samo ne ono što dobija.
Meni to ne valja, ne volim izneverena očekivanja.


SMRT KAPETANA ZORANA - 2 boda

Žao mi je što ova priča nije bolje napisana.
Malo joj nedostaje da bude odlična, a to malo je gotovo nemoguće popraviti.
Nije problem što obiluje momentima koji imaju veliko i blisko značenje jednom uskom krugu, ideja je dovoljno velika da privuče čitaoce i van tog kruga, a nenametljivo su date sve potrrebne informacije.
Međutim, autor kao da se trudio da atmosferu razblaži i svaku emociju koju bi priča mogla izazvati ubije u začetku: u ovom smislu se posebno negativno ističe kraj. 

ŽIVOT NA KOCKI - 2 boda

Malo me zamarala kockarska terminologija, ali priča ima dinamiku, emociju (nije mi bilo svejedno kako će likovi skončati) i izgrađenu atmosferu. Osim toga, vidi se da je smišljena i osmišljena. Možda neko računa da se ovo poslednje podrazumeva, ali meni tako mnogo ptiča (u ovom krugu bar nih pet) izgledaju kao da im je autor poput Avrama krenuo ne znajući kud ide...

BELE PASJE LIVADE - 1 bod

Ovo je jedna od nedovoljno osmišljenih. Šteta, mogla je ispasti prava poslastica.
Ima mnogo nedostataka: nezgrapno izražavanje, klimava struktura, bezbroj pitanja na koje nema odgovora (osim ako kao PTY ne smislimo sami sebi priču)...
Ipak, pozdravljam pokušaj da se bude drugačiji!

KONJI - 1 bod

Dadoh bod zbog živahnog, interesantnog pripovedanja, ali priče niĐe.
Posebno mi je loš utisak ostavio kraj ili je to možda utisak da pisac nije ispričao šta je hteo. Neodlučna sam.

BILO JEDNOM U RAVNOME SREMU - 1 bod

I to samo zbog onih gusenica.
Ostalo je već viđeno u boljem izdanju.

Sad, ima ovde još priča koje su zaslužile pažnju (ili imaju nešto što privlači pažnju). I njih ću pomenuti.

[Scordisk]

Primetio bih da su opklade gotovo u svakoj priči spomenute, pa se vidi u kom pravcu radioničarski umovi idu - take the money and run, što reče Rundek.

No, da ne palamudim previše, iskomentarisao bih priče za koje sam glasao, pa kada bude više vremena, i one za koje nisam glasao.

Poslednja želja - dakle, priča koja je nekako nakalemila samu temu na kraju, odnosno, mogla je 'ladno da prođe bez sutrašnjih novina, pa čak time da  dobije i jaču i bolju završnicu. Ili sam se ja uzalud nadao da će nemrtve kandže tetka Uršule da zagrebu na vrata. A ono pljus – sutrašnje novine, predskazanje ili pretnja, šta li je, nisam bio siguran. DSB je rekao da je prvi deo ove priče i mogao da otpadne, slažem se, mada se i ne slažem - mada ne vrši funkciju fabule, predstavlja nam glavnu junakinju i zapravo je interesantan dovoljno da bi me ova priča i povukla na dalje čitanje, čak i da nije na radionici. Zabavno je, duhovito i stil je odličan, glavna junakinja je interesantna i sve me je vuklo da čitam dalje, ideja mi se čak i svidela i da je kraj drugačiji, odnosno da nije morao da se povinuje radioničarskoj temi, bilo bi još bolje i lepše i jači utisak bi ostavilo na mene. Ipak, tri poena jer mi je ova priča ipak ostavila najbolji utisak u ovom krugu.
PS. meni nabrajanje boja nije uopšte zasmetalo, dobro mi je predstavilo zaluđenost i opsesiju glavne junakinje i čak mi je bilo duhovito.

Bilo jednom u Sremu – ovo je odlično napisana priča, vrhunska čak. Uživao sam dok sam je čitao, naracija je nekako gusta i teška, a istovremeno laka i duhovita, a sremski način govora je pun pogodak (barem meni). Tema radionice je inovativno iskorišćena i u potpunosti u službi priče, ali... Izgrađena je prava atmosfera i zato sam dao dva poena, ali me je smorila jedna stvar – odlična je postavka priče i onda se, po inerciji i u skladu sa očekivanjima, pretvorila u političku propagandu i jeftinu metaforu. Sve je nekako jasno nacrtano i nema sumnje – crvene gusenice, vojvođanski dudovi,  crnokošuljaš koji govori kao Tito, nesrećni a dobri domaćin Vižlja... Kao da je odličan potencijal za fabulu potrošen na još jednu priču o kojoj je mnogo toga rečeno i napisano. I u skladu je sa stereotipima našeg filma i književnosti. Da je crnokošuljaš vampir ili sotona, da sam se iznenadio ili trgnuo, da je bio neočekivani obrt u vidu pravca priče, bolje bi mi bilo. Ovako, kao i obično, to je jedna vojvođanska priča o komunističkoj otimačini, poput Roda ili Balaševića. Isto kao što Bosanci ne mogu da se otrgnu od teme rata i opsade Sarajeva, tako i Hrvati uvek u priču, knjigu ili film ubace neke sjebane dragovoljce i katarzično otkriće o srpskom poreklu nekog od glavnih junaka, a Srbi naprave tragediju sa "štosovima". Dobro, podržavam, ima tu materijala za pisanje kad su u pitanju burna istorijska i politička vremena, ali imam utisak da je nekako rabljenje jedne iste teme malo dosadilo. Ipak, stvar i dalje stoji – najbolje je napisana priča i jeste na mene ostavila utisak.

Tako je zapisano - svideo mi se stil, svidela mi se spontana i neusiljena duhovitost (usiljena duhovitost i pokušaj iste me strašno muče kada čitam priče), svidela mi se sama ideja - spoalimo budućnost, sutra je novi dan. Za sve to sam dao dva poena, zaslužila je, mada bih samo dodao da mi je na trenutke zasmetao totalni patos - glavni likovi ne samo što su gubitnici i idioti, oni su i siročad i kopilad i malo mi je već bilo previše sladunjavo to kako oni spašavaju Vikicu zlehude sudbine konobarice u strpitiz klubu, mada nikada neće biti zajedno. Prstohvat patetike, ali za mene i previše. Jedino bih dodao da joj barem duhovitost pravi adekvatnu protivtežu pa sve to ispadne na kraju dobro.

Smrt kapetana Zorana – svidela mi se priča i svideo mi se stil neopterećen pretencioznim poređenjima. Čisto i bez rogobatnih gluposti, jednostavno i lepo ispričano i čak duhovito (pogotovo u vezi onih iritantnih kontejnera). Ima i poentu koja je dobra i apokaliptična i jeste omaž fanovima fantastike u Srbiji, ali me je ostavila donekle u dilemi jer mi više deluje kao neka interna fora ili vic – pretpostavljam da ljudi koji su bili u ,,Lazi" mogu sve to da skapiraju, ali ja ne mogu. I lik Ljube mi je zagonetan – ime mi je bilo poznato i kao da sam ga čuo negde, pa sam na polici i našao ,,Malteškog šišmiša" kojeg sam davno čitao, i nakon guglanja, mogu da pretpostavim da je dotični u pitanju, ali mi, naprimer, nije bilo jasno zašto meša slova Ći Č, jel on tako čovek govorio ili šta? Ako jeste, kakve to onda ima veze sa pisanjem? Mada mi se priča dopala, dok sam je čitao, osećao sam se kao onaj lik što dođe u nepoznato društvo pa sluša priče o ljudima koje nikada nije upoznao a niko mu usput ne objašnjava ko je ko. Ipak, eto boda jer je sasvim čitljiva i solidna priča.

Domino Fluks - e sad, zašto dadoh poen ovde? Zato što pisac ume lepo da piše i, ako bi se odstranile neke usiljenosti i viškovi (matori Minhauzen je mogao da ostane samo anonimni deda, soba sa sedam brava me je zatekla nespremnog, ali me je takvog i ostavila odmah potom), bilo bi još bolje. No, ima tu neku mističnu atmosferu udaljenih krajeva, dočarava noć na ulicama tih matorih španskih gradova, ima tu besmislenu i uzaludnu potragu. Zbog te atmosfere, ja dadoh bod, lepo mi je legla priča, mada ima i dosta toga što se meni nije svidelo - možda sam emotivno retardiran, ali sladunjavost iz priče "Tako je zapisano" ovde je nagarena na daleko viši nivo, pa meni to ne paše. Zalazi u blagu patetiku što se toga tiče, te dirljive potrage za izgubljenim ljubavima me dirnu samo ako su grotskne kakva ljubav i inače jeste, ovako mi je to idealizovano i neshvatljivo. Takođe, shvatam ulogu Domino Fluksa i njegov doprinos i značaj priči, ali smatram (a pazi - ovo je smao moje mišljenje, uzmi ga sa oprezom) da bi čitava ta atmosfera misterije i tajanstva bila jača da se Domino ne pojavljuje, nego već da mu prethodi samo nagoveštaj njegovog prisustva a da nam njegova sudbina ostane nedorečena.

Đavolski dobra novinska patka - heh. Nije mi jasno šta se tu zapravo tačno desilo. Dobro, novinska patka je dovela do nekog sumanutog sleda događaja koji je omogućio liku da nabavi sebi dadilje, ali šta, kako, zašto i koj kurac, e to mi nije bilo jasno. Možda sam glup., možda ne treba da konzumiram marihuanu kada čitam priče na radionici, no, nije mi bilo sve najjasnije. Takođe, stil pretenduje da bude uvijen i duhovit i bizaran, s dugačkim rečenicama i hordama interpukcijskih znakova, ali mislim da se autor ponegde pogubi u svemu tome pa izgubi ritam. Ne mogu sada da lovim tačna mesta i primere, ako baš nekoga interesuje, mogu, mada čisto sumnjam. E, i da - nisam ja neki lovac na pravopisne greške, al da me jebeš ako se kaže stoki i dalekiji. Ili su uveli neka nova pravopisna pravila i streljali sibilarizaciju, ili tu nešto ne valja, ili je to neka skrivena autorova namera.
No, ja sad krenuo da lovim greške, a propuštam da kažem zašto sam dao poen - jer je priča simpatična u svojoj sumanutosti. Ja voli mte bizarne obrnute svetove, preterivanja (mada je stoKi grizao karotide, i dalje mi se svidela rečenica), takve ironične gadove od naratora, pa čak i duhovitost koja nije loša, čak naprotiv. zapravo, osim ovih par propusta i nejasnog mi kraja, uživao sam u čitanju ove priče, podsetila me je na nešto što sam davno čitao.

[Scordisk]

A bilo je, beše, i tajnog glasanja. Dakle.

Trojanka - ideja koja mi je istovremeno bila i dobra i škripela mi je tu i tamo. Ipak, stil mi je delovao čisto, priča je tekla, zanimalo me je da čujem šta se dalje desilo i obrt mi je i više nego zadovoljavajući. Ipak, ono što mi je zaškripelo jesu dve stvari - moguće da je zbog manjeg broja karaktera ili šta li je već u pitanju, ali nekako mi se sve to zbrzano desi, i sve teče kao po loju, što nisam imao prilike da vidim - mafijaši se upecaju, odmah zovu gazdu i momentalno se pokokaju, pomisliću još i da je policija pametna i da radi svoj posao.

Ipak, sviđa mi se obrt, ideja i kako je tema uklopljena u priču pa sam glasao na tajnom.

Bele pasje livade - svašta sam hteo i dobro i loše da napišem o ovoj priči, ali sam onda pročitao post od PTY koja je rekla sve što sam i ja o ovoj priči pomislio, tako da bih samo dodao da se slažem. Odličan početak priče (odličan naslov!), dobro osmišljen svet, ali posle toga stvari kao da postaju iscepkane i nejasne i ne daju nikakve odgovore.

Konji - eh. S jedne strane odličan stil koji me je povukao dalje da čitam, inovativan način za prepoznavanje sutrašnjih novina (inače, taj momenat kada su otkrivene sutrašnje novine je sam po sebi problematičan, ja nikada skoro ni ne gledam datum novina, niti su novinčine ono što su nekad bile,  pa mi se rešenje koje je autor ponudio dojmilo, mislim da je baš inovativno), i sve je to lepo napisano pa sam dao bod, ali mi se nije svidelo sledeže - ko što reče kimura, nema priče. On nađe sutrašnje novine, ode, opkladi se, uzme pare (za letovanje, ni manje ni više, daj bre odmah idemo na stan!) i tu nema ni zapleta, ni raspleta ni peripetije, ničega. Kao da je onaj najosnovniji odgovor na temu - a šta kada bi neko našao sutrašnje novine? uzeo velike pare, dabome. Ipak, lepo napisano i ideja za majstora koji je pasionirani ljubitelj konjskih trka mi je super.

[Savajat Erp]

Ене...а ја се истриповао да је гласање до поноћи  Јбг.

[PTY]

Nego, ima tu još par zanimljivih stvari o kojima bi trebalo razmisliti pre otkrivanja imena...

Recimo, zanimljiv je tretman samog zadanog motiva, jer to je bio čisto fantastični motiv, i trebao je da nas "poštedi" izmišljanja fantastike, da tako kažem. Mislim, kud će vam više fantastike od motiva štampanog dokaza nemogućeg? To je dosta materijala i za novelu, a kamoli kratku priču.

Pa ipak, samo je nekoliko priča to intuitivno prepoznalo, recimo kao priče 4, 6 i 10. (Ima ih još, naravno, ali nemam pri sebi printout sa beleškama, pa navodim samo one koje pamtim iz svog glasanja.) Nasuprot njima, ima dosta priča koje su nastavile sa dodavanjem fantastike, što ne bi bilo loše samo po sebi, samo da su uspele da to dobro izvedu. Ali nisu, jer tu je uglavnom bilo ili proizvoljno dodavanje fantastičnih motiva (kao oni androidi, ili štaliveć), ili su tu bile u pitanju namerne nejasnoće u elipsama, ili je bila reč o nekoj vrsti sinopsisa za mnogo veće delo, možda čak i roman, kao kod priče 8.

E sad, nek autori sami procene šta je to bilo i kako, ali ja sam često imala dojam da neke priče jednostavno mrzi da se bakću sa zadanim motivom, pa naprosto izmišljaju svoj, tek da bi imale o čemu da pišu. I dobro sad, nek svako radi šta ga volja, ali pominjem ovo zato što se baš juče ujutro kolega D.S.B. žalio kako su priče uglavnom bezidejne, pa zato moram ovo da kažem – lako je biti "idejan" po cenu izvrdavanja zadatka, kad pišeš o nečem levom a zadane novine ti služe samo da ne sediš na golom betonu.   

E sad, problem nastaje kod (eventualnih) novih članova, jer se tako ohrabruju na gomilanja proizvoljnosti, zbog kojih takav uradak više i nije priča, nego samo vreća za trpanje koječega, bez ikakvog sklada i forme. Kratka priča treba da krene sa prvom i završi se sa poslednjom rečenicom, bez ikakvih nedorečenosti, a to da li je ona "bezidejna", to je samo pitanje čitalačkog utiska koji ne bi trebalo da utiče na vašu procenu forme. Naravno, stremi se ka idealnoj situaciji u kojoj će se dobiti priča korektna po formi i privlačna po sadržaju, ali često se dešava da se priča pristrasno nagrađuje upravo zbog svog najproizvoljnijeg oblika.

O tome bi vredelo razmisliti.

Druga stvar je (meni) zapanjujuće odsustvo obrade motiva unutar horor konvencije. Wow, pa ovo je mogao biti horor-prasak, sa sve drevnim zapisima, opskurnim proročanstvima, ugovorima sa Đavolom i svim onim bizarnim gudizima koje horor nudi... eeeee, da ste vi meni stvarno hororisti u duši, ne bi vas tako lako zavele one silne klip-u-točak opaske o kojekakvim sf serijama i filmovima...  po meni, ovaj motiv čezne upravo za konvencijom natprirodnog, i greota je silna da ga niko nije iz tog ugla obradio.

[saturnica]

ljudi, ne stignem danas ništa komentirati, možda ni sutra, ali zato puno mislim na vas i vrtim se oko vaših priča. uskoro...

[Kimura]

Ене...а ја се истриповао да је гласање до поноћи  Јбг.

Nema veze, daj komentare!

[Džek]

Poslednji dani Domino Fluksa
Ovoj priči sam, kao što se vidi, dao tri boda, pa je red da obrazložim zašto.
Slažem se da se ne može razumeti na prvo čitanje, da je tajnovita i da tok migolji, ali mislim da me je upravo to dojmilo. Dakle, ne glasam za priče koje mi ne ostaju u sećanju. Znam da to nije u duhu radionice, da verovatno ima priča koje više zaslužuju bodove sa čisto radioničarsko zanatskog aspekta, ali jednostavno, ne mogu se prisiliti da izađem iz svoje subjektivnosti i sopstvenog ukusa.
Ipak, ova priča je valjano napisana, kompozicije rečenice su mi sasvim solidne i na pojedinim mestima su me oduševile. Autor zna kako da vodi ovu, za dati broj karaktera,  kompleksnu priču, bajkovitu samo u naznakama, i drži pažnju, uprkos nerazumevanju na prvi prelet. Mislim da joj je to glavni adut koji me je kupio. Cenim da je ovo autor sa iskustvom.

Fotouskopija
Prva rečenica mi je izbila ,,wow!"
Krene onako svojstveno autoru, kojeg bih prepoznao među milion radova, pa mi izmami osmeh šeretlukom kojem je itekako sklon i koji je samo naizgled plitak.  Već sam se, u nekoj prijašnjoj radionici, izjasnio o njegovom stilu koji je ozbiljno osveženje na sceni, a koliko je široka ta scena ne bih umeo da izmerim, ali znam da na konkursima ima zapaženu prolaznost.
No, ovde ne merimo autora, nego ovaj konkretan uradak.  Znam da se mnogima ne dopada takav izraz, ali autor hrabro gura po svome i sasvim lepo formira svoje kazivanje. Svojstveno je za njegove radove da se moraju pažljivo čitati, i da su kao klizava litica sa koje se svakog trenutka čitalac lako oklizne u ambis dosade, pa onda i površnog preleta preko ostatka teksta, što uradak svakako nije zaslužio. Ni u ovom nije drugačije. 
Likovi su dobro pozicionirani, imamo antijunaka i dva brata đilkoša koji ga podjebavaju na radnom mestu. Sasvim lep temelj.  Dijalozi klize, možda malo pretenciozno i samim tim neuverljivo, ali sasvim razumljivo i lepo, zavisi ko kako meri. Zadatak je smandrljan, ali je šeretskim ubodima to prikriveno. Nedostajao mi je solidniji panč, ili tvist, pa da mu dodelim tri poena.

Bilo jednom u ravnome sremu
Ovu priču sam dosta dugo vagao. Da nije dobila dva, svakako bi joj usledio jedan poen.
Ako je pisao autor za kojeg slutim da jeste, onda je podbacio u svom iskazu. Navikao sam na bolje. Ne samo zbog radnje koja, kao po pravilu, nema rep a glavu ima tek u naznakama, nego zbog sjajnih rečenica koje ovaj put nisu dobro uvezane. Za glavu nemam zamerki, autor nas baca direktno, bez najave i brutalno u tok, ali rep bi trebalo da zamaše žešče, a ako sam se prevario u autoru, onda je skoro pa uspešna kopija stila.
Kako god, uvek sam za dobru porciju lokalizama, lepo to meni klizi pred očima a i fino eskivira potrebu da se naznači seting. Takođe sam i ljubitelj neodređenog vremena dešavanja radnje, jer u većini slučajeva nije uopšte bitno za priču i smatram to posebnim kvalitetom, da se može izmestiti vreme po volji čitaoca. Drugih mana, sem onih koje sam napisao, po meni nema.

Verovatno se mnogi neće složiti sa mojim izborom, ili tumačenjima, ali već sam napomenuo da se ne mogu siliti da izađem iz sopstvene subjektivnosti; verovatno ne bih ni umeo.   

[scallop]

Napomena: Na ovoj radionici važnije je komentarisati priče kojima niste dali bodove. Kog se tiče zašto ste bodove dali?

[Scordisk]

Pravo govori scallop. U to ime, sada ću da maznem vremena od ovog lepog ponedeljka ujutru da iskomentarišem još par priča za koje nisam glasao.

Fotouškopija - sto ljudi, sto dupeta, dvesta testisa (plus - minus) i tako to, pa tako i nekom ovaj stil odgovara i sviđa mu se, a nekome ne prija. Ja spadam u drugu grupu ljudi. Zvuči mi donekle usiljeno i podseća me na, jebem li ga, Momu Kapora ili tako nešto, a ja nisam neki ljubitelj dotičnog lika i dela. Nemam ništa protiv, da ne bude zabune, ovakav stil ima prođu, Džeku se svideo i ljudi su glasali, te je moj stav samo stvar ukusa. Ipak, ja sam otpao već kod vrlog vrhunca vremena, sluđenog poput sluđenog slučaja i zaprške koja zaljuti. Bez uvrede.
Što se tiče priče, stvar drugačije stoji - imamo likove, glavni lik čak može da bude i simpatičan (teško je ne poistovetiti se s nesrećnikom koji rmba za džabe), pa iako se priča kotrlja ka kraju očigledno i definitivno poput lavine, i dalje može da bude ok minijatura. Bez nekih neočekivanih obrta i sa dovoljno naznaka da već znamo da će negativci oboleti od genitalne gangrene a da će se glavni lik obogatiti, ali meni to nije smetalo, čak naprotiv.
Takođe bih dodao samo još jednu stvar, ne znam da li je neko imao sličan problem - ja sam na prvo čitanje ostao zatečen činjenicom da su Jednojajčići blizanci. Odnosno, priča krene uvijeno kako i krene, Rajko otrči u kancelariju i sada ide ovaj deo - "odbacio novine na sto gospode jednojajčića, kolega iz zadimljene kancelarije." Kada sma prvi put čitao, pomislio sam da je ili neka greška ili je neki poetski izraz, ali mi uopšte nije bilo jasno šta se dešava kada su jednojajčići počeli međusobno da komuniciraju. Onda sma se vratio, sve lepo ponovio i bilo mi je jasno. Mislim, nije neka katastrofalna stvar, shvatio bih ja u svakom slučaju da su oni blizanci, ali me je u tom trenutku to malo zateklo, nisam očekivao, nisam vizuelizovao. Možda bi ubuduće smao trebalo umetnuti tu informaciju malo ranije, da bi mogla da se unapred postavi scena i likovi u glavi, pre nego što počne akcija.

[Scordisk]

Troj - bez uvrede autoru, cenim i trud i vreme i energiju, ali mi se ova priča uopšte nije svidela. Objasniću zašto.

Prvo i prvo, ja sam baš alergičan na rabljenje anglicizama kada za to ne postoji potreba. Dil mi je užasna, užasna reč, zajedno uz fak, enivej i još štošta (na svi sreću, toga niej bilo u priči, samo kažem). Ovako, umesto da ova pogodba sa vragom ili kakvom natprirodnom silom koju Troj manifestuje zvuči mistično i jezivo, ja sam imao utisak kao da ovaj kupuje kradenu robu ili drogu. Kao da sa Derekom Troterom sklapa "dil". Ili Burgijom iz kraja.

Druga stvar koja mi se nije svidela je korišćenje tih gotik stereotipa o satanistima i sektašima. Jer, šta bi drugo gotičari bili nego satane, metalike i kiselići. Nikada nisam pripadao ovoj subkulturnoj grupi, niti hoću da stanem u odbranu istih i ok, priča je ovo, sve je moguće, ali ovo je nekako previše očigledno - kao kada u američkom filmu negativac nema oko i govori s jakim ruskim (srpskim) akcentom. Podilaženje stereotipu umesto razbijanje istog. Da su ritualni satanisti obučeni u odela, da su opsesivni sa svojim idejama, da jedu samo zelenu salatu i pričaju o spasenju, uverljivji bi mi bili. Ili da su naloženi gotičari samo zbunjeni, neprilagođeni klinci koji se petljaju s onostranim i ne znajući šta čine, i to bi mi bilo ok. Ovako, sve je jasno - Violeta (pravo gotik ime, kao da su roditelji znali šta će biti kada poraste, posle se još i iznenadili kada su ih potomci pokokali ), dakle, Violeta je prava gotik riba i priziva demone koji čak i nemaju neko simbolično vreme za dolazak već se pojavljuju u 10 i 15, odmah posle turske serije

Treća stvar koja mi se nije svidela je struktura priče - oni dođu, bleje u parkiću, odu kući, lik nema pojma šta se dešava ali zna da je dobio felacio, riba se ubije i vreme je vraćeno unazad. Dobro, ok, kada ovako kažem, možda bi to i moglo da bude  dobra priča, ali sa skroz promenjenim elementima.

Četvrta stvar - felacio i buć kroz prozor su uslovi za ritualno samoubistvo? Tek tako? Pogodba sa vragom, dakle, ovako deluje - treba neka nasumična raspandrkača da ti se ušunja u krevet, popuši i skoči kroz prozor i to je dovoljno za menjanje prostorno - vremenskih tkanja. Ništa ono - daj mi svoju dušu, potpiši se krvlju, pokloni mi svoje prvorođeno dete? Pa ako je tako, daj da se i ja odmah prijavim, em dobijem pušenje me dobijem pare i još bonus 24 sata!

Peta stvar - ako je i scena kada on shvati da mu se Violeta ušunjala u krevet trebala da bude jeziva, meni nije bila. Jer mi nije dovoljno da mi neko kaže da je nešto jezivo, ja hoću da osetim jezu i primordijalni strah, a ne samo da znam da to tako jeste (uslovno rečeno, s obzirom da su svi ljudi blago jezivi i preteći kada ti drže genitalije među zubima)

Šesta stvar - on ode u kladionicu i dobro, shvati da je "dil" uspeo, mada je to maglovito i neodređeno, ali trenutak kada shvati šta je prouzrokovalo taj sled događaja mi je opet malo sulud - pogotovo onaj deo o bratu koji pobije roditelje i zatim sebe ubije. Problematična familija? Ili je takav element neophodan da bi se podvuklo da su zle sotonjare apsolutno i nepopravljivo zabrazdile u krv i zlo?

Dakle, bez uvrede, nisam hteo da nekoga uvredim, samo sam istakao šta se meni nije svidelo u priči. Pa uzeti ovo s rezervom, naravno.

[Kimura]

Scordisk, svaka tebi čast!
Utrošio si više vremena na analizu no autor na smišljanje i pisanje ove priče.

Ali, molim te, po čemu je Violeta pravo gotik ime? Mene više asocira na ono: ''Ljubičica skroman cvet, al' je voli ceo svet.''

[Scordisk]

E, za ovo prepodne još jednu priču da iskomentarišem pa bežim da radim šta korisno. pa kasnije danas možda stignem i ostale priče da iskomentarišem.

Lepo su mi govorili - što reče DSB, nisu mu govorili nego mu je žena govorila. I tema je namerno izignorisana, mada je to već stvar za drugu priču. U stvari, može i ovde - s jedne strane, izazov radionice je držati se zadate teme tačno onako kako piše, s druge strane, živimo u vremenu kada su novine potpuno izgubile svoj značaj. I ne samo u smislu da imamo internet pa nam je sve daleko dostupnije, nego u smislu da u Srbiji danas više ne postoje novine koje nisu propagandni političko - zločinački projekat. Idiotsko glasilo koje se uglavnom svodi na žutare, skandale nekih sisatih nakaza, na izjave kojekakvih troglodita i degenerisane štroke, evolutivnih otpadaka i moralnih kepeca. Jedino mi je "Danasov" vikend dodatak dobar. Ostalo nije ni za brisanje dupeta, nikad ne znaš kada će ponovo početi da turaju olovo u štampu. Pa će još i da te uveravaju da je to za tvoje dobro i da je nivo dozvoljenog olova podignut kako bi zadovoljio postojeće prilike. No, kao potpuno besmislen oblik informisanja, pretpostavljam da je i moglo da se u priči iskoristi kakvo drugo glasilo, mada, opet kažem, izazov je bio upravo iskoristiti novine takve kakve jesu, gadne, ružne i zlonamerne. Uh, uvek me ponese ovom, da se vratimo na priču.

Početak je dobar, stil je relativno ispeglan i kada bi bilo samo za trunčicu manje aorista, bilo bi još bolje. Ovako se kroz celu priču provlači - pođoh, dođoh, uzeh pive i TV-kanale promenih. Određeni izrazi mi nisu legli, ali i to je samo moja lična stvar, ja više volim kada priča zvuči kao priča a ne kao da mi neko prepričava priču dok sedimo u kafani. Ne znam dali sam to lepo objasnio - ali nešto u fazonu PTY-nog komentara da je stil "pričam ti priču."

Što se same fabule tiče, onako. Od trenutka kada se mrtav prijatelj pojavi na vestima, nekako je jasno da će ga narator ucmekati kolima. Sve vodi ka tome i tu nema dileme. Malo me je smorio opis sudara - nije bilo akcije, adrenalina, samo bum tras, leži kišobran a Pera mrtav. I onda narator nariče zbog svega. Teško mi je da bilo šta kažem na to - s jedne strane ok, ideja je tu, zaokružena je priča, s druge strane, ostavilo me je potpuno ravnodušnim.

[Scordisk]

Scordisk, svaka tebi čast!
Utrošio si više vremena na analizu no autor na smišljanje i pisanje ove priče.

Ali, molim te, po čemu je Violeta pravo gotik ime? Mene više asocira na ono: ''Ljubičica skroman cvet, al' je voli ceo svet.''

Hah, hvala, volim ja da prokrastiniram i zabavna mi je radionica

A za Violetu - jebem li ga, samo subjektivno je to gotik ime. Moglo bi da bude i ime kakve fine devojčice, ali mene ta egzotičnija, starija imena uglavnom asocirtaju na kakve gotik subkulture.

[Kimura]

TROJ je, inače, veoma slaba priča - ako se uopšte može reći da je to priča, pošto opisani događaji nisu međusobno povezani.
Mladi seksualno neusklađen par - drugarica čudakinja i njen pokojni brat - noć u avetnoj bogataškoj kući - oralni seks - ritualno samoubistvo - povratak unazad.
Ovi elementi mogu poslužiti kao građa za nešto veoma dobro, ali ih valja rasporediti na drugačiji način.     
Dijalozi deluju veštački, likovi su uverljivi kao u nekom vicu, tako da nije samo struktura problematična.

[Scordisk]

Pa dobro, da, ima tu i pšroblem dijaloga i likova, ali nisam hteo baš i u to da ulazim

[Kimura]

KONTROLA KVALITETA je solidna, fino napisana, ali meni nekako neupečatljiva priča.
Za dva do tri nivoa je iznad A LEPO SU MI GOVORILI priče, koja je korektno odrađena, ali sasvim prazna; pa opet mislim da nema dovoljno ''mesa'' koje bi se moglo ''zagristi''.

Nisam kao Džek sva za umjetnički dojam, a ne mogu da se kao PTY u korist forme gotovo sasvim ogradim od sadržaja - moj stav je negde između.

[Kimura]

DOMINO FLUKS

ovde umalo da dam bod, pošto priča postoji i čak je veoma lepa, ali me je iziritirao opšti kičeraj i ukrasne rečenice koje ništa ne govore.

[Džek]

Kontrola kvaliteta
Negde sam morao da ispucam bod, pa sam ovu nanišanio. Priča je (zamisao) sasvim solidna, ali traljavo izvedena. Mislim čak, ako je formatiranje verno preneseno, da se autor nije ni potrudio da pregleda tekst pre slanja. Ima tu i dosta neveštih rečenica i viškova koje vrište za makazama. Banalnost doktorovog ,,skandala" nije mi ni sekunde uverljiva. Nije estradna zvezda, niti je počinio nešto strašno da dođe u trač rubriku. 
Ipak, lepo se nazire šta je autor imao na umu, jednu lepu vremensku ujdurmu gospodara iz senke pa me je neobičnost te zamisli naterala da zviznem jedan komad boda. A i doktorov skandalozni poduhvat mi je skroz dobar, daje neku toplinu uradku.

Đavolski dobra novinska patka
Fina manifestacija mračnih sila. Jeste da se u velikom delu priče kazuju samo dokoni kontovi crnog sveštenika, ali se to kazuje na meni jako dobar način, pročitao sam priču u dahu. Lepo ugurana prestupna godina u temu sutrašnjih novina.  Priznajem, morao sam da guglam da bih saznao ko su one tri nesrećnice.

Kako je zapisano
Lep odgovor na temu, nemam nekih zamerki na izvedbu ali ipak mi je priča ostala nekako mlaka. Verovatno zbog mnogo toga rečenog, a malo učinjenog.

[Džek]

Kimura, umjetnički dojam? Ne pamtim kada sam se prekrstio poslednji put, moraću češće, izgleda da zaboravljam svoje izjave!   

[PTY]

Nisam kao Džek sva za umjetnički dojam, a ne mogu da se kao PTY u korist forme gotovo sasvim ogradim od sadržaja - moj stav je negde između.

Bojim se da si ti mene negde pogrešno razumela: ja se ne ograđujem od sadržaja u korist forme, naprotiv, po bodovanju se vidi da nije tako. Ja samo ukazujem da se često preferiše upravo proizvoljnost (valjda što ljudi misle da je upravo to ta famozna fantastika ), dok se one konciznije i smislenije priče neretko otpisuju kao "dosadne". I mada to meni konkretno ne smeta, smatram da ipak može biti prilično loše po eventualne nove članove, jer se tako ohrabruju u formi koja se van radionice smatra uglavnom hendikepom. (jer to zaista jeste tako, osim u domenu samizdata i vanity pressa, a ja pretpostavljam da bi neko od vas ipak hteo da ga se objavi i van ta dva domena).

Recimo, iz tvoje opaske o Domino Fluxu se vidi da tebi zapravo smeta stil, ništa drugo. Znači, ne subjektivnost koncepta, ne nejasnoće zbog elipsi, i ne narativna nerazgovetnost, nego samo način na koji su te rečenice sročene. Ja opet za to ne marim, jer ne želim da kažnjavam autora zbog stila, naprotiv, ovo je baš dobra prilika da isproba koji mu najbolje leži, jer ne moramo svi da pišemo striktno "novinarski". Otud meni zapravo prija kad autor ima svoj specifičan izraz i stil, meni je samo važno da mi njime ne saopštava proizvoljnosti i besmislice. Ali to definitivno nije "ograđivanje od sadržaja", nego je naprosto uslov da sadržaj bude smislen i osmišljen, ništa drugo.

[Kimura]

Kimura, umjetnički dojam? Ne pamtim kada sam se prekrstio poslednji put, moraću češće, izgleda da zaboravljam svoje izjave!   

Nisi pomenuo umjetničk dojam, ali ti je sav komentar u tom duhu.

[Kimura]

PTY, nisam baš najbolje razumela, u pravu si.
Međutim, volela bih da vidim romanče od jedno 100 do 300 strana koje će napisati autor DOMINO FLUKSA sa svojim stilom i svojim elipsama, a još više bih volela da vidim junaka koji će to čitati. Lako je biti strpljiv i obziran za 6000 karaktera.

[Džek]

Zanimljivo. Naročito zato što sam ne bih umeo da definišem šta je "umetnički dojam", ali znam da mi čmiljak proklija kada čujem taj izraz. Još mi pojasni ijekavicu u onom izrazu, bio bih vrlo zahvalan. Posle ručka mi se krv slije u mešinu, pa mi parking servis odšlepa mozak na stendbaj livadu.

[Hrundi V. Bakshi]

Sam zadatak je postavio jedan problem - kako odgovoriti na njega, a da to bude uverljivo, da to što je neko došao u posed sutrašnjih novina ima nekog smisla, a ne po sistemu "naš'o čiča na tavanu".

Priča kojoj sam dao tri boda, uspela je to na način koji može da bude i uverljiv, i logičan i verovatan, koristeći se prestupnom godinom i činjenicom da februar tada ima 29 dana. Iako to ne objašnjava sve, bar je neki okvir, neka polazna pretpostavka koja može imati objašenjenje.
Osim toga, priča ima čitke rečenice, koje dobro slede jedna drugu, prlično bogat jezik, na nekim mestima i fini humor. Provlače se tu nekoliko motiva, na primer, opšteprihvaćena i opšteomiljena rabota naših kancelarijskih radnika - džabalebarenje, a moglo bi se i reći, kurcobolja. Kako autor kaže - boljka, bolest, zaraza. Dobar motiv za priču.
Međutim, od priče sam očekivao mnogo više, već posle prve trećine priče kvalitet pripovedanja opada, iako ostaje na zadovoljavajućem nivou.

Priče su, okvirno, na gomilu bačene, loše. Nije problem, bar meni, ni nezanimljiva ideja, ni nezanimljivi likovi, ni odsustvo logike, već nemoć autora da me uveče u priču i uveri da svet o kojem piše postoji ili može da postoji. Priča koja je to uspela, je "Bele pasje livade", kojoj sam dao dva boda. Dovoljno je da se pročita rečenica u kojoj autor opisuje kako su te livade dobile ime. To je rečenica koja i pokazuje i ukazuje i, uopšte, početak te priče čitaoca uverava da je to zaista tako kaok je napisano. Kasnije, priča i mrda i vrda, gubi se stilski, ali dobija na mistici, ideji i otvara se za višestruka tumačenja.

Isto tako, "Posledanja želja", dobro prepoznatljivog autora, iako se bavi naizgled nečim dosadnim, kao što je vezenje goblena, svojom dobro vođenom naracijom drži čitaoca uverenim i budnim, uopšte, ovaj autor je izgrađen i na stilskom i idejnom nivou, vrlo dobro i verno oslikava svoje likove, i nekoliko puta sam priče ovog autora ocenjivao najvišim ocenama.

Džek je primetio da ima nekoliko "kladioničarskih" priča, a ja sam očekivao da će, osim jedne, biti bar nekoliko koje će se baviti umrlicama, to govori da autori, podsvesno, vole "leba bez motike", i po tom pitanju treba nešto preduzeti, inače propadosmo od nerada. To su laka, prelaka rešenja, ne i nužno loša, ali svako ko je razmišljao o ovom zadatku, mogao je da pretpostavi da će biti takvih odgovora na temu, i trebalo je da posegne za nečim drugim.
Ima tu priča koje, po mnogo čemu, na priče i ne liče, ima onih koje se oslanjaju na taj famozni pančlajn, iako je on bolno predvidljiv, ima mnogo, mnogo naivnosti, klišea koji se deklišeiziraju tako što lik u priči zna i kaže/pomisli da je to kliše...

Kasnije ću još nešto reći, što sam primetio, pojedinačno po pričama.

[Kimura]

Zanimljivo. Naročito zato što sam ne bih umeo da definišem šta je "umetnički dojam", ali znam da mi čmiljak proklija kada čujem taj izraz. Još mi pojasni ijekavicu u onom izrazu, bio bih vrlo zahvalan. Posle ručka mi se krv slije u mešinu, pa mi parking servis odšlepa mozak na stendbaj livadu.

Oprosti. Umjetnički dojam je glupa šala vezana  ocenjivanje u umetničkom klizanju. Nisam mislila ništa loše.

[Linkin]

Međutim, volela bih da vidim romanče od jedno 100 do 300 strana koje će napisati autor DOMINO FLUKSA sa svojim stilom i svojim elipsama, a još više bih volela da vidim junaka koji će to čitati. Lako je biti strpljiv i obziran za 6000 karaktera.

Ma gde strpljiv, si blesava. Sa takvima oštro! Prvo, izdejstvovati sudsku uredbu da mora na korice doda nešto u fazonu "Zbog ove knjige porodica ga se odrekla, a žena mu je doživela nervni slom". Ko se ipak usudi pa kupi da ga legitimišemo i crni spisak objavimo. Pa da ga vidimo!

[Kimura]

Ne bih rekla da se moja zamerka odnosi na odsustvo senzacionalističkog momenta, ali kome prija da u to veruje - na volju mu. Ja se neću ljutiti zbog izokretanja reči.

[Scordisk]

"Zbog ove knjige porodica ga se odrekla, a žena mu je doživela nervni slom".

bahaha, kakva antropološka zagonetka. kada sam video reklamu za "moju borbu" pade mi na pamet da smo se konačno srozali na najgluplji mogući nivo senzacionalizma i voajerstva. Još se zapitam, koj mu je kurac onda to trebalo?

Inače, vidim da mi je ostala još jedna priča da iskomentarišem pa da to okončamo. Ostavio sma je za kraj, s obzirom da nisam bio siguran šta da kažem o njoj.

Kontrola kvaliteta - s jedne strane je dobro napisana. Jednostavan, čitljiv stil, duhovit na momente, ima tu i topline i lepog pisanja i uradak generalno ostavlja dobar utisak. Poenta me je neopisivo podsetila na kratke priče Zorana Živkovića - on je imao takve slične priče kada je pisao o neobičnim susretima, čini mi se. Dakle, priča ima i poentu i osmišljen kraj, zaokružena je i sve, samo... ne znam, možda nije ostavila utisak na mene jer mi je sve to malo naivno delovalo. S jedne strane, slažem se sa Džekom, prosto, skandal nije bio toliko strašan niti užasan pa još i na prvoj strani da se pojavi. A ond,a takođe mi je palo na pamet - ako već mogu da nađu nekog statistu da zameni doktora u skandalu, zašto uzneiravati čoveka? ili, ako već predviđaju budućnost, zašto se odlučuju za te, nezgodne metode ubeđivanja sa docom? Ali, onda ne bi bilo priče, a ovako je ima, ali mi dleuje nekako naivno.  Možda kada bi skandal bio gori, jači, teži? ne znam. Na kraju sma se, međutim, odlučio da ne dam bod, a razmišljao sam da dam, tako da sam se tu negde klatio u nedoumici. Mada, pored svega, priča zaista nije loša a stil je super, vrlo vrlo čitak.

[D.S.B.]

Imam utisak da je moja primedba o bezidejnost donekle pogrešno shvaćena. Ovo Hrundijevo ,laka prelaka rešenja, najbolje je prevodi. Ne bih zalazio ponovo u to jer dosta je rečeno. Onaj ko nije shavatio iz gore napisanog da pre nego što se dohvati pisanja mora da odvoji vremena za čisto razmišljanje o zadatoj temi kako bi zahvaljujući mašti stvorio prvo u glavi bar neki okvir priče, taj će večito izbacivati neke polupokušaje proistekle direktno iz kratkoročne memorije.

[Džek]

Zanimljivo. Naročito zato što sam ne bih umeo da definišem šta je "umetnički dojam", ali znam da mi čmiljak proklija kada čujem taj izraz. Još mi pojasni ijekavicu u onom izrazu, bio bih vrlo zahvalan. Posle ručka mi se krv slije u mešinu, pa mi parking servis odšlepa mozak na stendbaj livadu.

Oprosti. Umjetnički dojam je glupa šala vezana  ocenjivanje u umetničkom klizanju. Nisam mislila ništa loše.

Taman posla da se izvinjavaš, zaista nisam shvatio rečeno, tj, napisano, i uvek sam za šale, šege i doskočice, pod uslovom da ih razumem

[Scordisk]

Ah, ne, čekaj. Ostala je još jedna priča, Život na kocki. kako nju da zaboravim.

@ DSB - jebem li ga, tema je bila takva da je prilično uska i kao takva, mislim da je jako jako teško smisliti kakav originalan zaplet, do sada neviđen i u potpunosti originalan. ne samo što smo utvrdili da je tema milion puta obrađena, već je i sam zahtev ovomesečne teme diktirao određene klišee. Mislim da ni jedna priča nije probila neke okvire u vidu neverovatnih, neočekivanih rešenja ili do sada neviđenih momenata. Tako da s jedne strane razumem to o čemu pričaš, ali ja u ovom krugu i nisam očekivao neke priče čija će interperetacija zadate teme da bude da padnem na dupe. Ima, međutim, sasvim solidnih priča. Opet, nikada nisma bio dobar u tom uopštenom teoretisanju. mora to biti konkretnije.

A da završimo - Život na kocki. Mene je odbilo u početku sledeće - previše kockarskih izraza u koje se uopšte ne razumem, pa mi je bilo kao da sam bačen u materiju koju ni ne razumem ni ne poznajem, ne znam ni šta je tu dobro a šta loše. takođe, zasmetali su mi engleski izrazi, odnosno francuski ili kakogod, a vidim i da je PTY navela srpske izraze za iste, te mislim da nije zgoreg njih upotrebiti, ako već postoje. Ipak, ova priča mi se sviđa zbog izuzetnog obrta. Zaista sjajno, odlično i super. Sve vreme sam očekivao da on želi da stekne pare, da naudi investitoru a onda fljus - on mu spašava život. Volim to kada priča tera na jednu stranu, sam oda bi se na kraju sve izokrenulo i bilo prikazano u drugačijem svetlu. Samo, eh, nisam skapirao pola izraza na početku što mi je malo ubilo atmosferu. Moja đevojka, doduše, opsesivno - kompulzivni kockar, međutim, beše oduševljena pričom.

[D.S.B.]

Naravno da ne očekujem da neko napiše priču za Huga, ali isto tako ni pet priča kojim je glavni motiv dobitak na kladionici. Šta je sa ostatkom tih neverovatnih novina? Ima li u njima išta osim zadnje stranice i sportskih rezultata što je vredno pažnje?

[Scordisk]

Naravno da ne očekujem da neko napiše priču za Huga, ali isto tako ni pet priča kojim je glavni motiv dobitak na kladionici. Šta je sa ostatkom tih neverovatnih novina? Ima li u njima išta osim zadnje stranice i sportskih rezultata što je vredno pažnje?

Hahaha, dobro, istina, tu si u pravu. I Hrundi, a i sam sam to već primetio negde tamo gore među komentarima. Jeste se posezalo za najednostavnijim rešenjem, ima tu tragične istine.

Ipak, još jednu stvar bih primetio - a to je da su priče koje su definitivno bolje od ostalih, upravo one koje su samo nominalno dodirnule temu, odnosno, jesu, da, ali su mogle bez problema i da izbace sutrašnje novine. I "Poslednja želja" i "Bele pasje livade" i "Srem" su priče koje bi bez sutrašnjih novina savršeno funkcionisale, možda čak i bolje nego sada.

[D.S.B.]

Interesantno, naveo si kao najbolje tri priče koje od mene nisu dobile ni glas Ja sam tri boda dao priči Smrta Kapetana Zorana koja je po meni upravo na najbolji način odgovorila na temu. Novine su utkane u samu srž ove priče i bez njih ona ne bi ni postojala.

[Scordisk]

Pa dobro, ako smo nešto ovde naučili, to je onda da se ukusi baš razlikuju. nešto nekome smeta a drugom je odlično, pa nek se autori bore sa tom šizofrenijom posle...
Mada, opet moram da se složim sa tobom - u smislu odgovora na temu, Zranova smrt je najbolji odgovor dala. Samo mi je, ko što rekoh... prreviše interna priča? Kao da je za samo odabranu ekipu pisana.

[D.S.B.]

Ko bude imao živaca da pročita sve ovo možda i izvuče nešto korisno, onaj ko ih nema mislim da je došao na pogrešno mesto 

[saturnica]

Ja sam tri boda dao priči Smrta Kapetana Zorana koja je po meni.... Novine su utkane u samu srž...

po tebi, da. a u samoj srži ove priče su zapravo pravi ljudi i osobni razlozi. ni ja joj iz istog razloga kao ni scordisk, nisam dala ni boda.

[PTY]

Ja sam tri boda dao priči Smrta Kapetana Zorana koja je po meni.... Novine su utkane u samu srž...

po tebi, da. a u samoj srži ove priče su zapravo pravi ljudi i osobni razlozi. ni ja joj iz istog razloga kao ni scordisk, nisam dala ni boda.

Ali kako ti to znaš? Da li osobno poznaješ ljude iz te priče ili si samo za njih čula, od nekoga, znači iz druge ruke? I otkud znaš za osobne razloge autora? On sam ti to sigurno nije rekao, znači, da li je tu opet u pitanju nečija druga ruka, ili samo proizvoljnost pretpostavke? I otkud uverenje da su ti autorovi razlozi iole negativni? I da li si sasvim sigurna da priče za koje si glasala nemaju à clef dimenziju? I kako se može u to biti siguran, da li proizvoljnom pretpostavkom ili direktnim upitom autoru?

I eto, vidiš, bilo kakve procene bazirane na sekundarnoj informaciji po pravilu vode u domene koji nemaju mnogo veze ni sa samim pisanjem, a kamoli sa konkretnom pričom... 

PTY, nisam baš najbolje razumela, u pravu si.
Međutim, volela bih da vidim romanče od jedno 100 do 300 strana koje će napisati autor DOMINO FLUKSA sa svojim stilom i svojim elipsama, a još više bih volela da vidim junaka koji će to čitati. Lako je biti strpljiv i obziran za 6000 karaktera.

Ma naravno, razumem te potpuno, imam i ja svoje vlastite i prilično subjekivne smernice kad sebi biram prozu za čitanje. I ne bih baš rekla da sam pasionirani poklonik egzotičnih stilova, daleko bilo. Ali kad se osvrnem na listu omiljenih knjiga, nalazim da ih tu podosta ima od upravo te sorte, recimo onih u najmanju ruku pisanih nestandardnim stilom, to stranih i domaćih jednako. Tako da... verujem da je to pitanje uglavnom sadržaja, i kvalitete pisanja: niti ću samo zbog stila čitati ono što me sadržajno ne zanima, niti ću samo zbog stila odbiti da čitam ono što me sadržajno zanima.