Punk's Not Dead

[Lord Kufer]

Evo ti, tipična pank farsa:

http://www.spiralnature.com/phil/punk/newmanifesto.html

For the most part, punks, have historically been interested in shocking society. In North America, at least, punk's political practice has been to reject the middle class values shoved down our throat. Being a largely white, middle class youth movement (again, at least in North America), punk's relations with the outside world have been concentrated on shocking and rejecting that world, from the most political Crass punk to the drunkest Sore Throat punk to the sincerest Minor Threat punk to the most idiotic Exploited mall punk. About the only punk subgroup I would exclude from this generalization would be the wave of upper middle class straightedge and pop punk fans, although there are significant numbers of people in these groups who also spend most of their political activity (where "political" is defined as one's relations with the social world) rejecting the morals and values of white bread America.

Priprema za ono što dolazi, već kuca na vrata, smrt srednje klase, glad (gledaj samo kako rastu cene hrane na svetskom tržištu - do leta će da bude prava panika).

E, to je bio zadatak panka, pauperizacija i priprema za "survivalizam", za novo divljaštvo koje se već odavno projektuje. Nasuprot onome i onima što je zatrveno, pobijeno ili ignorisano od korporacija, pa sad imamo SONY koji nas ganja jer mu ko bajagi kvarimo poso, Codex Alimentarium i slična sranja... DA se nije možda pank izborio protiv toga? Šio mi ga Đura.

I jadno "bojenje" pankom tipa cyber-punk (Gibson) što nikad zaista nije moglo da prođe kao pank kultura. (I SF je uništen projektom pank, samo da se podsetimo...)

Ha ha ha Stvarno trebaglup i poverovati ovom tipu i njegovom manifestu:

This rejection of our roots, our middle class backgrounds, is important, for (theoretically, at least) we are the inheritors of the white supremacist, patriarchal, capitalist world order. A prime position as defenders of the capital of the ruling class and the overseers of the underclass has been set aside for us by our parents, our upbringing, our culture, our history, and yet we have the moral gumption to reject it. As punks we reject our inherited race and class positions because we know they are bullshit. We want no part in oppressing others and we certainly want no part of Suburbia, our promised land.

Evo plana:

However, we need to add a third element in our goal to make positive change: organizing with other revolutionary elements in our society.

Ovaj tekst zaista treba pročitati i razmisliti o tome u kojoj je meri pripremano plodno tle za ragrutnu bazu i događaje koji slede.

In case you didn't know, punk is and needs to be revolutionary.

Itd, itd, blah blah blah...

[Джон Рейнольдс]

@ Meho

Da, to mi jeste najblistaviji deo kratke režiserske karijere, tim više što nisam mogao da odem na snimanje već sam kamermanu samo sugerisao šta bi valjalo da postoji u sirovom materijalu ne bi li se iz svega nešto izvuklo. Ipak su svi ti ostali đeniji bar dolazili na setove.  

[Lord Kufer]

Sad, pošto se dogodio outsourcing, kineski nation-building i tako to, kucnuo je čas:

Punks do an excellent job, for the most part, in developing our own community. It's time to take that experience into the larger community and infuse our spirit and creativity with mass-based revolutionary potential. We need to help organize and work towards a mass movement, one that's set on destroying America as it stands and empowering the dispossessed. We need a revolution and it's time for punk to be a part of it!

The fascists are organizing in our communities; we're not. Time to change. Make no mistake, war is coming to Amerika. It's overdue. Look at the economy, look at the deteriorating condition of our cities, look at whatever you want. The New World Order of Bush and his lackeys is heralding in a new age, and it's not going to be pretty. The New Right want a piece of you, the racist Right wants a piece of you, the upper class want to keep their piece of you. Are you going to let them? War is coming to Amerika, and it's time to prepare, punx. We need to fight if we are to survive, and being punx, we undoubtedly can figure out a way to have a good time doing it.

[Джон Рейнольдс]

@ Kufer

Samo mi reci da se šališ. Izvadio si pank manifest nekog lika kome se sajt zove Spiral Nature i ima rubrike o astrologiji, magiki haosa i (Milanu) tarotu.

Ako ćemo o umetnosti, pankerski DIY pristup je recimo za domaće izdavače fantastike mnogo važnija tema od priče o tome kako je pank smišljen (ko ga je smislio?) da uništi neko fantomsko nasleđe šezdesetih. Ako ćemo već o teorijama interesa i zavera, mi upravo živimo u konzumerističkom društvu koje je posledica tih šezdesetih, kakve su bile. Čista folirancija sa veliki kapitalom koji je bio spreman da bude stvoren.

[Meho Krljic]

Mislim, uozbiljimo se, pank ipak nije bio centralno koordiniran projekat sa jasnom listom ciljeva da bismo mu sad sudili sa pozicija koje vele da se ništa nije desilo.

[Lord Kufer]

Pa u tome i jeste stvar - nema NIŠTA, ništa...

Evo ti i ovde:

http://www.truthdig.com/arts_culture/item/punk_icon_malcolm_mclaren_dies_at_64_20100408

Kako je nastao pank.

Konzumerističko društvo nije posledica "tih" šezdesetih. Naprotiv, rokenrol je sjeban zbog konzumerizma, pošto je tu bilo previše veličina i nisu se dale tek tako industrijalizovati.

Danas više nema veličina osim onih za koje ti "kažu" da su veliki - izvikani Bono i Queen, pet shop aktivisti i kvazi revolucionari, band-aid guns and roses, roksi-poksi i šta ti ja znam, koji ništa novo nisu doneli, samo su reciklirali ono što je stvoreno od strane genija koji su mahom otišli u više sfere...

Prvi i glavni udar je bio video-spot, koji je razjebao lični kontakt s autorima-izvođačima, a pank se švercovao kao rezerva, totalno neinventivan "pokret", zgodan za fotografisanje i suvenirnice kožnih i metalnih objekata.

Kapital je prisvojio energiju koju nije sam stvorio i nikad nije uspeo da ponovo nađe taj izvor (unobtainium). Zato sve umire i biće to veliko i bolno krkljanje...

[Meho Krljic]

Nisam siguran da je pank ikada funkcionisao na principu veličina. Takođe, nisam siguran da si dovoljno upućen u popularnu muziku da pričaš ovako kako pričaš, na šta mi ukazuje činjenica da su ti reference udobno zaostale u osamdesetima.   Ali dobro, ako ti tako vidiš stvari, to je legitimno, jer, ako pank nije imao nikakvu zvaničnu ideologiju (ili ideju) onda je OK i da ga se kritikuje sa tih pozicija koje ti zauzimaš. Isto bi sigurno moglo da važi i za fantastičnu književnost, apstraktno slikarstvo ili džez ako se zauzme pogodna pozicija za kritikovanje...

[Джон Рейнольдс]

Kuferu, mislim da brkaš mnoge stvari. U istom postu spominješ pank i video spotove, na primer, i meni veza uporno izmiče. S tim u vezi, kako povezuješ osnovu pank izdavaštva, DIY, i veliki kapital?

Meklaren je već došao na gotovo i sebe je istakao kao ime, ali si godinama pre njega imao bendove koji su se i tad zvali pank. Dakle, pre '77. New York Dolls (kojima je Meklaren bio menadžer, ali tek pred kraj postojanja) osnovani '71. Dictators - '73, ako se ne varam. Ramones - '74 kao Ramones, ali tragovi im se prate do '70. Stooges krajem šezdesetih. Sve je to bilo u Njujorku. The Saints su u Australiji svirali nešto kao pank a da nisu imali nikakav kontakt sa tada razvijanom pank scenom u Britaniji (jer je sedamdesetih Australija bila "dalje" od ostatka sveta nego što je danas) i neko vreme su živeli u ubeđenju da je ono što rade unikatno. U Britaniji, Cock Sparrer koji se sada smatraju legendama oi-panka, osnovani su '72, ali se to tada zvalo pab-rok i među prvima su spajali ono Englezima blisko - pab rok i navijačke melodije. Ovoga, naravno, u drugim delovima sveta nije bilo toliko izraženo jer nisu imali fudbalsko navijanje kao pojavu. Itd itd itd. Kao što reče Meho, pank je i suviše razgranata pojava i prapočeci toliko prožimaju pop kulturu (pa jbt Džonija Keša i Henka Vilijamsa najstarijeg moguće je posmatrati kao proto-pankere) da se može razgovarati na osnovu jednog zaverološkog stava. Ovde čak dotičemo samo jedan aspekt te pojave, muziku, a ima toga još.

Što se šezdesetih tiče, izem ti pobunjenike koji sviraju za velike kuće. O tome sam već pisao spominjući Rage Against the Machine. Ne znam na koje to genije iz šezdesetih misliš, ali rokenrol je od samog starta i te kako bio prihvaćen od krupnog kapitala, pa je samim tim bio i konzumeristička pojava.

[Meho Krljic]

Stooges krajem šezdesetih. Sve je to bilo u Njujorku.

Osim Stoogesa koji su, naravno, bili u Ann Arboru-u. 

[Lord Kufer]

Fentezi i pank, to su para dva, grlili se ljubili sve do pola dva...

Ma ne, naleteh na onaj spot gore i zapitah se, ma ozbiljno, zar ta protozoa pank još uvek živi, mrda se, ljudi se bave njime... Ona svirka ništa ne valja. Ono je jadno.

Pa sve što je opstalo od panka je ono što su drugi učinili s njim, upotrebili imidž, kao u Mad Maxu - te face, taj irokeški stereotip...

No, što jes jes, razlog što sam ja udobno prikočio još u osamdesetim je upravo taj, što nisam hteo dalje da slušam dobre, genijalne imitatore izumrlih genija, tipa Stivi Rej Von i ostale potpuno bezopasne i pripitomljene genije tipa Clapton i Pol Makartni (koji je ostao potpuno bezbedan, pošto su Lenona ukokali) ili uškopljeni Jagger i Richards.

Uputi me Meho, šta sam to propustio a da je bilo na nivou onih prvih rok-legendi, od Elvisa i Berija, do Fripa i Bovija?

Oni koji od osamdesetih žive ko bubreg u loju - Madona i Elton Džon (imaju li oni i jednu pesmu koja se pamti?). Nemaju. Pa, kako onda uspevaju da opstanu u samom vrhu.

Pre neki dan neko objavi da je 2010. od 100 najprodavanijih pesama u Britaniji svega 3 (tri) rokenrol pesme... Ne sećam se da spomenuše pank.

[Джон Рейнольдс]

@ Meho

Tačno, da. Studžiza sam se naknadno setio, pa sam ih dodao. Nisam mogao da se setim koje su godine osnovani, evo vidim sad - 1967. Mičigen.

[Meho Krljic]

Uputi me Meho, šta sam to propustio a da je bilo na nivou onih prvih rok-legendi, od Elvisa i Berija, do Fripa i Bovija?

Nisam siguran da bi Robert Frip pristao da ga uguraju na isti nivo sa Čakom berijem i Elvisom. A pošto ni ne znam koji je to nivo, evo na brzinu kratkog spiska šta si propustio:

Shit & Shine

God

Ground-Zero

Merzbow

Boris

Boredoms

Strelnikoff

pa ti sad vidi.

[Джон Рейнольдс]

Pa sve što je opstalo od panka je ono što su drugi učinili s njim, upotrebili imidž, kao u Mad Maxu - te face, taj irokeški stereotip...

Obrnuto. Mad Max je inspirisan pankom. Ako ćemo pravo, pankerske mohok frizure inspirisane su Taksistom.

[Lord Kufer]

Sve je išlo u tom stilu: pank (rok je mrtav), video-spot + MTV = rok je mrtav, Madona = rok je mrtav (šoubiz), savršena studijska produkcija (rok je mrtav, uporedi s Hendriksovim divljanjem i Dejvisovim free jazzom, koji je uspostavio kontrolu nad najvećim imenima muzičke scene tog doba), pa, ne znam, dođođe acid, house, rap i hip hop šaolin, rave, Maraja i ona kako se zvaše, idiotkinja... i na kraju, da zabiberi - Biber.

Kapirate li do čega se došlo? Umesto festivala s najboljim, naj naj muzičarima, kompozitorima, aranžerima, završilo se sve u fazonu: I mi imamo talente, amaterska natecanja (kao kod nas na TV Pink) - nema više ni jedan profesionalni pevač u nas, ni jedan bend da išta valja... Ništa više nema - pank je odigrao svoju ulogu, najviše se šlepao zapravo, ali je ipak odvukao jedan broj ljudi u potpunu pustaru.

Šta se desilo, taj kapital koji se pominje - banditi koji imaju novaca, imaju studio, oni će da komponuju (njihovi kompjuteri), njihova deca i devojke će da pevaju - šta će im pravi muzičari koji rovare po sistemu i prave neke tamo Woodstoke i White. Treba to sve staviti pod kontrolu, daj Boba Geldofa (videli od Harisona i koncerta za Bangladeš), pa onda Bono i slične pojave iz mraka, sve sami nevladini dobročinitelji...

Ne treba brkati, zaista, i misliti da je to bio projekt kapitalizma - Jimi Hendrix, Canned Heat, Alvin Lee, Doors ili Bob Dylan, ili, jedan od poslednjih, Bob Marley...

[Lord Kufer]

Vala baš

Strelnikoff - Too Drunk to Fuck & Heavy Mentaly Retarded

[Lord Kufer]

Shit and shine

Da ti kažem, sve to od čega je kasnije napravljen stil ili manir, ili (nova) vrsta muzike, itd. sve je to rađeno krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih na nivou eksperimenta od strane velikih grupa kao što su King Krimson, Emerson, Lake and Palmer, Pink Floyd, Kraftwerk, Moody Blues, Eno, Bowie. To je bilo to, eksperiment, korišćena su najnovija dostignuća, od Mugovog sintisajzera, Yamahe, električnog klavira, itd. nove studijske višekanalne opreme. A onda je industrija uvela ritam bubnjeve kao standard, semplovanje i slične fore i krenula je masovna pornografska produkcija, a u glavama je stvorena konfuzija koju je veoma teško razbistriti... Par stereotipnih kenjaža tipa rok generacija je naviše kriva za sve...

[Meho Krljic]

Ma dobro, meni je ionako Džejms Braun mnogo važniji nego Dejvid Bouvi (Bouvi je snimio jedan drum 'n'bass album a a Džejms je izmislio drum'n'bass   ). Poenta je da nema svrhe da proglašavamo kraj istorije. Fukujama je to pokušao pre dve decenije pa mu se i danas smeju. Tebi je Elvis kralj i posle njega nema ničega jednakog značaja. Nekome je Sid kralj i posle njega nema ničeg jednakog značaja. Nekom trećem je neko treći kralj itd. Besmisleno je da ubeđujemo jedan drugog u to kako je u naše vreme sve bilo bolje i smislenije, jednako kao što bi bilo besmisleno da se sad pojavi neko ko bi nas ubeđivao da je posle Servantesa/ Crnjanskog/ Šekspira sva književnost besmislena i bezvredna i nije ništa postigla i iza nje neće ništa ostati. Prihvatimo da pop kultura ide napred i da ne možemo do kraja života da ostanemo u fazonu i da je kapiramo.

[Lord Kufer]

Ma ne radi se ovde o ukusima. Nema "posle" Servantesa ili Šekspira. Oni svi pripadaju u istu večnost.
Upravo je to osnov pornografske produkcije - uvek treba nešto novo, novo sranje kojem se ne treba i ne može vraćati jer je potpuno prazno. Dobra muzika postoji i dalje, ali je izbačena iz javnog opticaja. Isto se desilo i s književnošću - SF je mrtav, naišli su novi žanrovi, svakoga dana po jedan novi usrani žanr... Kao da stare dobre knjige ne treba čitati, jer ih je već neko pročitao. Glupost najobičnija... Tako i staru dobru muziku ne treba slušati i ne treba za nju znati, jer ona je deo istorije... bezveze... Jer, industrija bi prestala da radi - za takvo stanje su odgovorni pre svega konzumenti a ne izumrli geniji

[Meho Krljic]

Pa, sad, ako ništa drugo, muzika je sada MNOGO dostupnija slušaocu nego pre, tako da se i da čuti mnogo toga što nikada nisi imao prilike da čuješ pa ti se tako možda i relativizuje odnos prema starim asovima. 

[Lord Kufer]

Sad je skoro sve dostupno.
Problem je u filterima i kriterijumima...
Potrošačko društvo ne nudi nikakve edukativne opcije.
Ljudi smrde u svojim brlozima, nemaju pojma da se otud može izići.

[PTY]

Pa, sad, ako ništa drugo, muzika je sada MNOGO dostupnija slušaocu nego pre, tako da se i da čuti mnogo toga što nikada nisi imao prilike da čuješ pa ti se tako možda i relativizuje odnos prema starim asovima. 

Ti očigledno nemaš ni mrve kvalifikacije pećinskog mudraca... c,c,c nikad filozof od tebe, crni Meho. 

[Meho Krljic]

Nikad, nikad.

A, nekako mi je čudno da se tvrdi da potrošačko društvo ne nudi nikakve edukativne opcije kad, naprotiv, edukativnih opcija ima više nego ikad. Kritika, diskusija i informacija o pop kulturi je danas na najvišem nivou kako kvantiteta tako i kvaliteta u istoriji čovečanstva. Dobro, možda nekom fali JEDAN prepoznatljiv autoritet koji bi objašnjavao šta je dobro a šta nije dobro, ali... tako nešto nikada nije bilo dobro, pa ne bi bilo ni sada.

[Lord Kufer]

Evo kako to konzumerizam prodaje

Eric Clapton, Buddy Guy, Robert Cray, John Mayer, Hubert Sumlin, Jimmie Vaughan, Johnny Winter.avi

[Meho Krljic]

Ovo verovatno ima neke veze sa pankom, ali... posredne. 

[Lord Kufer]

Ovo se, međutim, ne možđe imitirati.
Onda su došli pankovi, metalika i slični i poravnali ritam i rifove, i to je bio veliki biznis.
I danas samo slučajno može da se na leti na pravu muziku.
Industrija zabave tretira slušaoce kao kljukane guske.

Alvin Lee and Ten Years After, Woodstock 1969.

Alvin Lee - Ten years after / I'm going home

[Lord Kufer]

Ovo verovatno ima neke veze sa pankom, ali... posredne. 

Pripitomljena goveda i na bini i van bine...

[Lord Kufer]

Ovde je bila prava pobuna protiv sistema. A sistem je reagovao propagiranjem panka i sličnih skotova koji su uvek bili i ostali po rupama i prljavim prolazima, gde su pili pivo i pljuvali, a ovakva genijalnost nikada od njih nije potekla. Pank je pravi zaštitni znak konzumerizma.

Santana - Soul Sacrifice (Woodstock 1969)

[Lord Kufer]

Iz "edukativnih" razloga, na Woodstocku nije bilo obezbeđenja, a nije ni trebalo. Očekivalo se maksimalno 40.000 ljudi a došlo je 400.000. Sve je prošlo bez incidenata. Kasnije, ništa više ne može bez incidenata, jer danas je i grickalica za nokte proglašena za opasno oružje. Sistem nikako ni dan danas ne može da se oporavi od Woodstocka. Čini se sve da se ponavljanje takvog događaja spreči.

Canned Heat live at Woodstock 1969.

[Джон Рейнольдс]

 

Kako da ne. Rušenje sistema iznutra. Infiltriraš se u velike kompanije, započneš drug culture i upumpaš novac narko-mafiji (dakle, državi, sistemu), svraš po velikim koncertima čija se poseta meri u desetinama i stotinama hiljada, a onda kreneš sve to da razaraš odande odakle sistem ne očekuje napad - iznutra! Pa, da. Vidim šta su sve ti pobunjenici uradili, rat u Vijetnamu je odmah stao. A i ti šezdesetaši su se, kad su ostarili i konačno se dokopali vlasti, pokazali i dokazali kao veliki mirotvorci. Bob Dilan razara sistem iznutra do dana današnjeg. Svirao je papi na uvce, verovatno je bombu podmetnuo, ali je bio ćorak, jbg.

Uzgred, taj piss & love pokret koji spominješ nije se završio s pankom ili zbog panka, već Altamontom.

[Meho Krljic]

Drag je meni Vudstok, ali svestan si da dobar deo bendova (Who, Hendriks...) nije hteo da izađe na binu dok im nisu pokazali videli keš, da su pregovarali za više honorare nego što je isprva bilo dogovoreno? Da su dolazili helikopterima (koje je između ostalog dala vojska) da sviraju? Zato Alvin Lee najavljuje Going Home rečima "I'm going home... by helicopter". Mislim, lep je to bio mit ali je stvarnost bila malko drugačija od hipi bajke.

[Meho Krljic]

Bob Dilan razara sistem iznutra do dana današnjeg. Svirao je papi na uvce, verovatno je bombu podmetnuo, ali je bio ćorak, jbg.

Kakva bomba, Dilan je iz judaizma prešao u katolicizam i vrlo je ozbiljan u tome.

[Lord Kufer]

Sistem se ruši tako što se iziđe iz njega. Ta priča o rušenju iznutra je ono što sistem savetuje... Znam ja dosta takvih koji su zaglavili sa preuranjenim srčanim udarom jer su iznutra razarali sistem.

To što ti pričaš utuvljvano je u glavu decenijama i pljuvano po onima koji su izišli izvan granica sistema. Pa pola njih je otišlo s ovog usranog sveta u zanosu. Ovi što su ostali ili su naknadno pobijeni ili su se sklonili sa scene, a jedan broj se, istina, lepo uklopio...

To se sad svira po velikim koncertima za pare. Tamo se nije išlo za pare.

Jimi Hendrix Machine Gun 12/31/69

Ovo nikakvi smradovi ne mogu da ponove. SRV-a su gurali dok nije ispo iz aviona, ali on je bio samo bleda kopija Jimija.

[Father Jape]

Ma ja mislim da ovaj Lord Kufer troluje. Mislim, kolike su sanse da neko izlazi s ovakvim izjavama ozbiljno?

[Джон Рейнольдс]

Bob Dilan razara sistem iznutra do dana današnjeg. Svirao je papi na uvce, verovatno je bombu podmetnuo, ali je bio ćorak, jbg.

Kakva bomba, Dilan je iz judaizma prešao u katolicizam i vrlo je ozbiljan u tome.

Onakav borac protiv sistema? Iz judaizma u katolicizam? Nemoguće! Lažeš! Podmetnuo je bombu ona nije eksplodirala!

[Lord Kufer]

Drag je meni Vudstok, ali svestan si da dobar deo bendova (Who, Hendriks...) nije hteo da izađe na binu dok im nisu pokazali videli keš, da su pregovarali za više honorare nego što je isprva bilo dogovoreno? Da su dolazili helikopterima (koje je između ostalog dala vojska) da sviraju? Zato Alvin Lee najavljuje Going Home rečima "I'm going home... by helicopter". Mislim, lep je to bio mit ali je stvarnost bila malko drugačija od hipi bajke.

Ma da, i Bobi Fišer je bio seronja jer je hteo pare... Nema veze što su ga jurili da ga ubiju jer im je pljunuo u lice. Naravno, ne treba davati pare muzičarima, treba davati pare sistemu koji im je sve omogućio  
Ko danas ubire sve pare? Nemoj zajebavati... Plaćeni novinari pišu ta sranja a vi ih ponavljate od jutra do mraka u slušate metaliku i trash, za bolje i niste jer ste uslovljeni da odmah pljunete na ono što valja.


Poslušaj Machine Gun pa reci da je Jimi svirao za pare.

[Lord Kufer]

Udahnuo sam vam malo života a vi odmah - trolluje! 

[Meho Krljic]

Kufere, bre, pričuješ konvertovanima, ja tog Hendriksa slušam decenijama. Al nemoj se ložimo da su to bili sveci. Njih su zanimale pare, gudra, žene (muškarci) i, ako uz to dođe i ta revolucija, super.   Ne mislim da su bili neiskreni u mirotvoračkim govorima, ali...

[Lord Kufer]

Bob Dilen je izduvao svoj balon odavno, ali ono što je svojevremeno uradio ne može splasnuti.

Naravno, SONY je sve to sklonio s Yutuba...

[Lord Kufer]

Kufere, bre, pričuješ konvertovanima, ja tog Hendriksa slušam decenijama. Al nemoj se ložimo da su to bili sveci. Njih su zanimale pare, gudra, žene (muškarci) i, ako uz to dođe i ta revolucija, super.  Ne mislim da su bili neiskreni u mirotvoračkim govorima, ali...

Daj, čime si ti ustvari razočaran? Što su duvali gudru? Možda su po tome isti kao i propalice koje su došle posle njih, ali ni po čemu drugom.

Miles Davis, koji je bio Kralj džeza u to vreme, je posle jednog viđenja s Jimijem otvorio nove prostore u muzici, čak se pojavio na sledećem velikom koncertu, na ostvu White, što je bilo nezamislivo. Otvorio je vrata široko za ljude kao što su Herbi Henkok, Čik Korea i drugi.

Naravno, kritika se odmah okomila na njega, NIJE TO VIŠE DŽEZ! Prepali su se jer nisu umeli da slede tamo gde još niko nije išao...

Mirotvorački govori su, naravno, atak na njihovu političku naivnost...
Oni su u većini slučajeva, s nekoliko izuzetaka, svi bili neuravnotežene ličnosti, jer je njihov talenat daleko pretezao nad ostalim aspektima ličnosti, pa su se mnogi bukvalno raspali od prevelike tenzije između tih krajnosti. Od toga je napravljena drama koja je maksimalno eksploatisana kasnije.

Džon Lenon nije pukao, pa su ga zato sredili na drugi način. Živ im nikako nije odgovarao.

A neki su sami, svesno otišli iz ovoga sveta (Blind Owl na primer)...

[Джон Рейнольдс]

Poslušaj Machine Gun pa reci da je Jimi svirao za pare.

Džimi Hendriks je svirao za pare. A i zato što je voleo da svira. Radio je ono što je voleo i dobro zaradio. Ovo ne želiš da prihvatiš - u okviru sistema protiv koga se, kako tvrdiš "borio". Odakle mu inače višemilionsko nasledstvo oko koga se naslednici pokrviše? Od velikih izdavačkih kuća i velikih promotera. U pitanju je čist kapitalizam, čist konzumerizam. Muzika koju je Hendriks stvarao tada je "išla", ideje koje je iznosio su se dobro prodavale i dobro primale kod konzumenata. Dakle, Džimi je bio deo industrije zabave i to je to. Ono što je doneo novo u svirku i njegova virtuoznost su sasvim druga priča; ali je neozbiljno reći da su ti likovi s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih bili neki vajni revolucionari.

[Lord Kufer]

On nije bio milioner kad je počeo da svira i to što je činio nije poteklo iz njegovog novca. Te komparacije s novcem i radom za novac nemaju blage veze s mozgom i smišljene su samo da obezvrede i skrenu pažnju s kvaliteta i inventivnosti. Sve se tako svodi na novac i jurnjavu za njim, a najbolji je onda onaj koji skupi najviše novca... E, svašta.

[Meho Krljic]

Ja uopšte nisam razočaran, samo ističem da nema smisla isticati uslovno rečeno hipike kao savršene korifeje revolucije koja teče a uslovno rečeno pankere nipodaštavati kao uništitelje iste te revolucije. Besmisleno je i nije tačno.

[Lord Kufer]

Ma o kakvoj revoluciji je ovde reč? O društvenoj?

Ovde se radi o umetnosti i kreativnosti, koji nisu svojstveni sistemu i to je jedina revolucija koja se desila.
A društvena revolucija je uvek bila i biće obično mešanje karata.
Revolucija koja se odvija na nivou umetnosti uvek vodi IZVAN društvenog sistema i ne teži stvaranju NOVOG društvenog sistema. Nemojte da ste naivni i nasedate na te priče. Društvo je najgore rešenje za ljude. Društvo je lopovski i pljačkaški, i još gore od toga - sistem.

[Джон Рейнольдс]

I da komedija bude veća, spominješ Boba Marlija kao "poslednjeg" ili kako već. Marli je upravo sjajan primer čoveka koji je od svoje... ehm... ekipe odskočio time što je bio primamljiviji i prijemčiviji konzumentima. Ajde da ne pitam gde je tu Piter Toš, nego recimo šta je s Prinsom Basterom, Kingom Hamondom, Skatallitesima, Dezmondom Dekerom, Džimijem Klifom i carom nad carevima, Džadžom Dredom? Navodim ljude s tri kontinenta.

Bob Marli je prosto bio bolje i lepše upakovan proizvod.

Edit: Poruke brzo pristižu, pa su replike malo konfuzne.

[Lord Kufer]

Imao je hit kao nijedan od ovih drugih.

Uostalom, niko ne može baš sve da ih sluša intenzivno. Ja sam mogao da biram između nekoliko njih, jedan mi je više odgovarao, drugima drugi. Marley je dobar primer, i jedan od poslednjih, čoveka koji je odskočio od drugih i kao takav postao previše opasan za sistem u kojem je važan "timski rad" i "profesionalizam" u pljački i distribuciji novca.

Marley je dospeo unutar svakog ko ga je slušao i tako bio izvan kontrole.

[Джон Рейнольдс]

Revolucija koja se odvija na nivou umetnosti uvek vodi IZVAN društvenog sistema i ne teži stvaranju NOVOG društvenog sistema. Nemojte da ste naivni i nasedate na te priče. Društvo je najgore rešenje za ljude. Društvo je lopovski i pljačkaški, i još gore od toga - sistem.

Prvo, niko ne spori kreativnost i umetnički integritet ljudi koje, ajde da kažem, zatupaš. Ali spor je upravo oko toga što smatraš da su oni bili van sistema, a nisu. Svi oni su imali celebrity status u svoje vreme, ugovori, prijemi, limuzine, helikopteri, lova. Sad ostajte da objasniš kako su takvi ljudi van sistema. Ponavljam, umetnost koju su stvorili nije sporna.

[Meho Krljic]

Plus, u kom smislu su ljudi koji su došli posle njih bili manje revolucionarni u svojoj kreativnosti? Throbbing Gristle, Nurse With Wound, Art Bears, Material, Rip Rig and Panic, Afrika Baambataa...

[Джон Рейнольдс]

Imao je hit kao nijedan od ovih drugih.

Pa, da. Konzumeristički hit, za koji je lako snimiti spot i vrteti po MTV.

S druge strane, muzičke teme kao što su, npr, Guns of Navarone Skatellitesa, One Step Beyond Prinsa Bastera... to su... šta?

[Lord Kufer]

Pa, o umetnosti se i radi. U sistemu nema mesta za umetnost.

Umetnost je izvan života, jer život je zadovoljenje telesnih potreba, a one su sve uslovljene. Šta će ljudima novac? To je sve polsedica uslovljavanja. Problem je mnogo dublji nego što možeš da zamisliš. Imaš ljude koji nemaju pojma u šta su se upustili kad su se rodili, lako je prebacivati im što hoće da jedu i da se napiju, da se zabavljaju, da luduju. Treba biti veliki filozof i mnogo matoriji nego što su oni bili pa onda kritički posmatrati.

Najbolje je da se odvojeno posmatra šta su radili kao umetnici, a kako su živeli, pa tu ima svakakvih budalaština i one se ne mogu pripisati njihovom geniju nego vaspitanju, tj. nedostatku vaspitanja.

I Elvis je bio naivčina, običan mediokritet kad je u pitanju političko stanovište, budaletina kad je u pitanju njegov odnos sa ženama itd. Pozirao je u uniformi, ko bajagi bio u Vijetnamu, iskoristili su ga maksimalno a on je verovao da radi pravednu stvar. S te strane, on je bio totalno fašista - ali znamo da je bio naivčina i nekritičan, neuk... Šta sad? Takvih ima još 6 milijardi.
Ali njegov pravi kvalitet je potpuno izvan toga.
Situacija je prilično šizofrenična kad se radi o velikim talentima.

Moj pravedni gnev je zbog ovoga: Ono što sam naučio da cenim je sklonjeno, šutnuto ustranu. Nudi se sve samo ne kvalitet. Zbog toga sam prestao da gledam televiziju, da slušam radio. Moram da kopam i rovarim da bih došao do zanimljivih i kvalitetnih snimaka i imena.

U jednom trenutku nije bilo tako, tada je bilo sve udarno. Vi mlađi ne možete to da zamislite!
Čitav sistem se poljuljao kad su se desili ovi geniji. Posle toga je usledila reakcija i pljuvanje, u kojoj ste se vi rodili i srodili se s tim. To je ono što ponekad hoću da kažem, samo, jasno, nema ko da sluša... Možda i ne treba.

Jeste, sve je svakome na raspolaganju. Ali, ono što je najbolje je - besplatno! I kao takvo, nije u sistemu i ne VIDI se u sistemu. I mnogi ga ne vide.

Genijalna dela su svugde oko nas/vas, ali po njima se gazi jer nisu u sistemu razmene. Zbog toga ih niko neće. Tako su ljudi uslovljeni. Ljudima je OGAĐENO da slušaju kvalitetnu muziku. Kvalitetna muzika uliva energiju ljudima, a to je neprijatna stvar... Ljudi su naviknuti da troše i to je suština konzumerizma.

[Lord Kufer]

Moram da ti kažem da me ovo

Skatalites - Guns of Navarone

ni izbliza ne dodiruje kao No Woman No Cry...