Šta smo dobro krkali ovih dana?

[M.M]

Au! Za vikend pravim sos od bibera.

[pokojni Steva]

Opet sam uspeo da zaserem pasulj. Ja više nemam lepe reči. Prvo sam digao ruke od potrage za starinskim Sumporašem i pijacom, jer ga očito više nema a na pijaci svi lažu, pa sam prešao na 'kupovni' Gradištanac. Aman, u tri kupovine tri veličine zrna, dužina kuvanja od 15min do 2 sata. Pre koju nedelju mal nisam pobio uži krug familije koliko je jak bio, a evo sad i od istog proizvođača, ništa, cvonjak, ni mirisa ni ničega. Tačnije, nestalo ga je, kaša. A saranio i špic rebara, i dimljen papak, i slanine...

[Mariana Dan]

Ja ovako pasionirane kuvare nisam videla ni na jednom ženskom forumu.
Dakle, istina je. Bolje kuvate od žena.

[scallop]

Sigurno da bolje kuvamo od žena, jer mi kuvamo zato što volimo, a domaćice zato što moraju. Tu se Steva ne računa.


Eh, Stevo, kad sam se ja bavio inspekcijama u industriji, fabrike su se uvek žalile na ulazne sirovine, a ja sam uvek utvrđivao da murdare u tehnološkom postupku. Jebeš kuvara kome se i pasulj rita. Il' ne zna da kupi pasulj il' ne zna da ga skuva il' udara more o mramorje...

[Hiperhik]

Ja se bavim ovakvim sosom od (zelenog) bibera:

Na zaostalu masnocu linem malo belog vina, deci recimo, kašičicu mlevenog zelenog bibera i 2-3 kašike z. bibera u zrnu.
To tako šapuće dok vino skoro ne uvri, a zrna bibera odmeknu.
Na to ide pavlaka (može i slatka), senf, i mešanje i pućkanje do željene "glatkoće"

[scallop]

Pa, da. Mogu da "čujem" kako pućka.

[pokojni Steva]

Gnj! Igramo se igre Udri muvu. Steva je muva. Udri muvu!

[scallop]

Koji si ti paor, Stevo, kad misliš da možeš da kupiš "gradištanac". To praktično ne postoji otkako tehnologija uzgajanja kukuruza ne dozvoljava sadnju između redova. Zato te treba tepati ko muvu.

[Stipan]

   Ajd' kad smo već kod pasulja, da kažem nešto i o tome. Ovde ću samo o sastojcima, kuvanje neki drugi put.
Kao prvo – za pasulj nikad ništa ne kupujem (izuzev začina). Isključivo koristim naš ukuvan paradajz i pasulj iz naše bašte. Svake godine ostavim jedan deo za seme, tako da tu imam neku vrstu ,,perpetum mobile" (eto ideje za priču). To je neka šarena sorta koju je žena donela iz Kalifornije pre doobriih par godina kad je bila u poseti bratu. Ubijte me ako znam kako se zove. Mi ga jednostavno zovemo ,,pasulj". Pošto mi od branja do kuvanja imamo sasvim dovoljno vremena za sortiranje lepo ga razdvojimo po veličini, pa metnemo u posebne kesice, otprilike za po jedno kuvanije. U našem slučaju to su uvek enormne količine, pa kad ga skuvamo jedemo i po nedelju-dve, tako da posle takve seanse neko vreme ni ne pomišljamo na slične avanture. Nije obavezno, ali mi pasulj čuvamo u zamrzivaču. Dakle to je prvi sastojak.
   Drugi nezaobilazni sasojak su pušenice. E, ovo koristim uglavnom iz kućne radinosti, pošto smo se milion puta opekli na kupovne stvari. Dakle evo kako to radimo. Pošto to radimo u prostoriji koja se ne greje, iščekamo malo hladnije dane (recimo baš ovo doba godine) jer leti 'oće muva da zapljuje meso. Kupimo sirove stvari – obavezno od Farkaša sa salaša - nešto slanine, dve šunke, malo kolenica i butkica i desetak kila soli. Važno je imati povelika korita u koje se ove stvari metnu, pa se onda prekriju solju. So treba dobro utrljati u meso, gde se posebno pazi da so uđe u pregibe i oko kostiju. Tu sad nema posebne filozofije nego da se iščeka da so učini svoje. Jednom dnevno treba odliti vodu (meso ga ispušta) i utrljavati so(opet sa posebnom pažnjom oko kostiju). Trajanje soljenja zavisi od onoga što se soli. Slanina i kolenice nedelju-dve, a šunke i butkice barem četri nedelje. Mi pušimo i ćureće batkove, ali kod njih je dovoljno par dana u soli.
   E, a posle toga dolazi pušenje. Dakle, tu je važno  pažljivo okačiti usoljeno meso. Mi imamo posebnu pušnicu, ali to se može i improvizovati – važno je obezbediti dobar cug. Pazite da vatra nikad ne bude direktno ispod mesa. Ono ispušta mast i lako se može desiti da plane i umesto pušenog mesa dobijete ugalj, ili ne daj bože spaljenu kuću. Najbolje drvo za to su bukva ili hrast, ali mi koristimo što imamo. Treba obezbediti par omanjih panjeva, takvih da stanu u ložište i desetak džakova pilotine (mi to obično džaba dobijemo u drvari). Dakle prvo raspalite vatru sa par cepanica, a onda metnete panj. Kada se panj zapali prigušite vatru pilotinom tako da ne gori nego se samo puši. Možete koristiti sneg ili vodu da prigušite vatru, ali ne preterujte. Pazite da žar iz pilotine pomalo viri negde u dnu, jer će se u protivnom vatra ugasiti. Redovno treba obilaziti vatru par puta dnevno i ne dozvoliti da se razvije plamen. Pravilo kod pušenja je da traje srazmerno veličini onoga što se puši. Slaninu i kolenice vadim za tri dana, a šunku pušim i po nedelju-dve.
   Eto to bi bilo to. Posle toga ovo treba okačiti na neko prozračno mesto i ostaviti da se suši. Najbolje zimi.

   Kuvanje pasulja sa ovakvim sastojcima je pesma!

[scallop]

To sa soljenjem krtine je muka. Jednom sam hteo da usolim "bele" krmenadle (moj teča Pera iz Banatskog Aranđelova je to savršeno pravio). Mogao sam posle da zidam peristil na Akropolju.

[Stipan]

Uh, ja sam to godinama usavršavao, a bogami u početku se baš i nisam nešto proslavljao...

[pokojni Steva]

E zato se meso meće u slan pac, ne u čistu so.

[Hiperhik]

E zato se meso meće u slan pac, ne u čistu so.

Mene Kupinci učili da šunka mora da se usoljava par dana, dok, što kaže Stipan, ne otpusti "svoju" vodu.

Posle može i u slan pac.

[Stipan]

E zato se meso meće u slan pac, ne u čistu so.

Ne lupetaj Stevo!

[pokojni Steva]

Moljim? Halo! Probaš pa vidiš. Otkad je baba probao sa tim pac receptom nikad više nismo solili meso. Nit je šunka bila pola đonasta a  pola slabo slana, nit smo s proleća sekli pa u zamrzivač mećali šta od nje ostane a da ne propadne. Bele krmenadle smo isto radili, butkice, kolenice, 'štene' (filovana ruža u maramici), šta god. Jbg, recept ne znam, ima desetak godina kako smo zabatalili svinjske daće, al sve se da obnoviti.

[Stipan]

Pa ti obnavljaj, a ja ću po svom. Ako je tvoja šunka đonasta bila, moja je ko duša mila!

Ako zdravlje junačko posluži, jednom i na megdan da izađemo i stroge sudije okupimo!


EDIT - Bogati, od ove šunke poezija ispade... 

[Hiperhik]

Nije me mrzelo da pozovem deda-ujaka Žiku, Kupinca sa 50+godišnjim iskustvom u spremanju šunki.

I, on kaže ovako:

Kad se šunka oblikuje i ocedi od krvi, ostavlja se da visi na hladnom i promajnom mestu, najmanje jedan dan.

Potom se soli krupnom solju; ko voli može u so dodati lovor, ruzmarin, beli luk (on to ne radi, stavlja samo so).

Tako osoljena šunka se stavlja u prigodan škaf, kome se na dno postave letvice od suve bukovine; meso ne sme da "leži". Podrazumeva se da se sve dešava u hladnoj prostoriji, ne sme da ide preko 5C.

Šunka tu ćuti 3 do 5 dana, a svaki dan se, u isto vreme, okreće. Iz škafa se, naravno, izliva ono što šunka "pusti". Poslednjeg dana se pospe sa nekoliko šaka soli, da prekrije, i odstoji još jedan dan.

Nakon toga se temeljito opere, detaljno, najpre iz više "stojećih voda", a nakon toga tekućom, bez žurbe.

Opet ide na sušenje i hladjenje, najmanje jedan dan.

E, sad je spremna za salamuru.

Okvirno, na 10 litara vode se stavlja 2,5 kilograma soli, pola kile šećera, pola kile najkvirca, nekoliko šaka bibera u zrnu, lovora koliko se zahvati, beli luk - ko voli.

To se sve dobro prokuva, procedi i ohladi.

Šunka se vraća u pomenuti (opran i osušen) škaf, na bukove letvice, i zaliva salamurom da ogrezne i pregrezne.

Sve to treba da stoji u hladnoj prostoriji 4 do 6 nedelja (zavisno kolika je šunka), a okreće se svakih 3-4 dana.

Kada se izvadi, ocedi se i doooobro prosuši na promaji.

E, tada je spremna za dimljenje, koje se obavlja na "hladnom i mirisnom" dimu. U dimu se brčka najmanje 4 nedelje.

Kad sve to obavi, ide na sušenje.

Deda-uja kaže da je za astal voljna taman o svom prvom rodjendanu.

Eto..

[scallop]

Hiperhik, ti i tvoj deda ujka ste moji idoli. Isterali smo jedan recept koji - stoji "kano klisurine". Ako ikada budem naručivao šunku ta procedura će biti moj uslov.

[Stipan]

Pa dobro, ja preskočim salamuru, ali duže solim. Ostalo je sve istovetno kao i kod mene
Pretpostavljam da je ovako ukusnije i mekše.

Probaću, možda već sa ovom turom što mi je u soli..

Dobijanje hladnog dima radi se onako kako sam prethodno opisao. I eto - sad svi sve znaju...

[pokojni Steva]

Bogme, ja ću zapisati Hiperhikovo izlaganje. Sve jako liči na ono čemu sam 'prisustvovao', nažalost ne i zapamtio, mada nikad nismo čekali celu godinu da koštamo šunku

[Hiperhik]

Malecki dodatak, vidim da nisam to pomenuo;

Navedena količina i 'sastav' salamure je za 4 šunke, dakle 40+ kilograma mesa; al' deda ima sudove u koje šunka taman lepo pasuje, pa je dosta 2-3 litre da bude utopljena.

Ako bi se stavljala, recimo, jedna šunka u veći škaf, korito, količinu soli i začina treba smanjiti (proporcionalno kilaži).

[pokojni Steva]

Konačno sam probao Scallopovu varijantu sa senf šnicel dresingom. Drukše više neću 

[pokojni Steva]

Ej, ne da mi je danaske uspeo pasulj, nego
Setio se Stipana, našao neki bordo sa šaricama, majka Mara, sve po pe-esu!

[Josephine]

Pa daj recept?

[pokojni Steva]

Pasulj se maloprodajno zove 'Pinto'. Neka 'zdrava hrana' fol pakovanja. Ostalo što sam unj turio bi samo jako slošilo tvom makarutama treniranom digestivnom traktu, tako da... Dream on, baby!

[Josephine]

  ok

[pokojni Steva]

Ma, sve mrtva do mrtve životinje, a do jedne bile svinje.

[scallop]

Da ne bio neko pomislio da mi ovde krkamo samo pasulj, evo nečega šta sam pravio prvi put.


Imam ja lošu navikui da kad mi neko kaže da je negde nešto dobro jeo, ja odmah navalim da mu ubijem iluziju, kako tamo negde, izvan moje kuće postoji nešto što je krkanluk, a da ja to ne mogu da ponovim. Tasko mi došao sin i ispričao kako je negde jeo piletinu sa ananasom u sosu od tomatina. Dalje ide po difoltu.


PILETINA SA ANANASOM U TOMATINO SOSU







Uploaded with ImageShack.us


Da ne bi ispalo da sve radimo od početka, preorao sam Google i na jednom tihom sajtu naišao na recept neke dame koja voli piletinu u svim oblicima. Hvala joj.


Dakle:


pileće belo meso isečeno na kocke cca. 2x2x2. Nepravilnosti se podrazumevaju. Obično to nameri 350-400 g.;
konzerva ananasa sa 340 g. suve materije;
4 kašike brašna belog kukuruza (crc Stevo!). Može i bilo koje drugo brašno, ali sam ja ekstremista;
2 jajeta ulupana;
4 češnja belog luka sitno iseckanog;
Tomatino od 500 g.;
1 prepuna kašika Hoi Sin sosa (recept preporučuje smeđi šećer i med), ali ja imam i ovo;
1 preepuna kašika Gustina;
za pilav:
200 g. pirinča kočanskog;
1 kašičica turmerika (curcuma) da bude žuto;
pedesetak komada pinjola;
soli, bibera po ukusu.


Piletinu obložiti jajima, a potom uvaljati u kukuruzno brašno. Sve malo otresti da ne bi smetalo u tiganju. Prepržiti da dobije malo smeđe boje (Jesam li vam već utuvio da je to brauniranje?) i odvojiti u poseban sud. Zastim prepržiti sve kocke od ananasa, vratiti pohovanu piletinu i zamešati sa preostalim sokom ananasa iz konzerve. Povremeno promešati da meso upije tečnost do kraja. Sos od Tomatina praviti tako da ga izlijete u tiganj i zamešate sa veeelikom kašikom gustina. Dodati Hoi Sin sos (ili nešto drugo slatko) i polako zagrejati dok ne počne da pućka i da se zgušnjava. Gotov sos izliti preko piletine i ananasa, pažljivo zamešati i poklopiti. Kuvani pirinač znate da pravite? Ne znate? onda, dobro. Pirinač nalijete sa 2-2,5 više tečnosti (voda ili supa ako imate), umešate turmerik i pinjole, stavite na laganu vatru i sačekate da se sam skuva.
Služi se sa nekom zelenom salatom, a ja volim da u tanjiru, odozgo, imam i nešto u sasvim suprotnoj boji od osnovnog jela. Vino crno, ovoga puta smo imali neko ekstra vršačko (Frankovka, 2005.), pa sam se setio D.


Uglavnom, oni koji su to već negde jeli su izrazili dopadanje, ali i rezervu jer im se učinilo manje hrskavo, slatko i sirasto. Jebeš Kineze kad kuvaju na silu, na gomilu i sa mnogo slatkog. Sigurno nemaju Hoi Sin sos.

[zakk]

Odlično! 


Subota: supa iz kesice, pirinač sa karijem a glavno su bili šampinjoni sitno seckani i dinstani sa lukcem i doosta šargarepice. Začinjeno solju, biberom i šećerom i beše ruzmarinom. Sve smo pojeli odma. Prasad.

[pokojni Steva]

Baš prasad.

[Mariana Dan]

Blago Scallopu, ja bih se rado menjala za njegovo mesto u životu.
Kod mene traje sezona vazduha, pošto sam se gojila od aprila do septembra...
imam čudan običaj da se gojim leti, a mršavim zimi.
Setih se onog što često spremam leti.
Spremi se plavi patlidžan, paradajz, mlada mocarela, ali bolje neki mlađi
punomasni sir sa istoka gde se ne odvaja kajmak, origano ili bosiljak, zavisi ko šta više voli, maslinovo ulje. Bitno je da se sir ne mrvi kao feta, nego da bude kompaktan, da može lepo da se rastopi.
Neljušteni patlidžan i parajz se seku na kolutove pola centimetara debele, a sir na šnite.
Patlidžan se posoli i pusti da malo odstoji, ali paradajz ne.
Koliko kolutova paradajza, toliko patlidžana i toliko sira.
Tepsiju lepo pouljiti maslinovim uljem, poređati patlidžan, odozgo neslani paradajz (ako sir nije slan, onda posoliti), posuti origanom ili bosiljkom, staviti sir.
Svaku gomilu malo preliti maslinovim uljem i zapeći u rerni, dok sve ne bude pečeno, a sir se ne razlije kao žvaka.
Letos smo to jele uz neko aromatično kupinovo vino i domaći beskvasni ražani hleb.
Ja ne znam šta je dosta kad je to jelo u putanju. Možda ne bi bilo loše
posuti paradajz i sa malo belog luka. Meni je i ovako super, a tek je hladno predivno.
Ja jedva čekam da doručkujem ono što preostane.
...................................................................................

Piletinu, ovako sa kukuruzom , ili batake sa prezlama, odavno pohujem u rerni.
Podmažem dobro i malo poprskam svaki komad. Mnogo je zdravije.

Scallop, ako mi nađeš dobar recept za onu japansku terijaki piletinu, spremiš je i slikaš, častim te musom od čokolade ili nekim drugim slatkišem po izboru.

A tek one pohovan komadići  banane u sličnom sosu sa medom i susamom, mmmm...

[Mariana Dan]

Evo recepata moje poznanice, neće mi zameriti.
Obožavam oba ova jela.

RAKLET

Raklet je, pored fondija, jedno od švajcarskih nacionalnih jela, koja se prave od otopljenog sira. Sir koji se koristi za pripremu ovog jela često se naziva raklet.U Švajcarskoj bi raklet sir trebao da ima zakonom zasticeno poreklo, jer je raklet tipicno valisko jelo, tako da bi se raklet sirom smeo nazivati samo onaj sir koji je proizveden u kantonu Valis.Međutim, u junu 2006. godine, Komisija za reviziju, koju je formiralo Ministarstvo ekonomije, odlucilo je da je pojam raklet izvorno oznacavao samo jelo a ne sam sir, i da ga zbog toga nije moguce zastititi. Tek par godina kasnije Savezni sud je ipak odlučio da se sir proizveden u kantonu Valis treba zaštiti posebnim imenom, naime Raclette du Valais.Na valiski način, raklet se pravi tako sto se pola koluta posebno lako topljivog punomasnog sira ,,goms" stavi blizu vatre tako da se lagano počne topiti. Kada sir pocne da se topi, istruze se na tanjir i tako se sluzi.Od 50-ih godina 20. veka raklet se pravi u posebnoj vrsti uređaja pravljenog samo za raklet, i od tada se koristi i u drugim evropskim drzavama. Ovaj električni uređaj se sastoji uglavnom od jednog grejaca i regulatora za podesavanje visine grejnog tela. Cetvrtina koluta raklet sira se stavi u napravu i postavi ispod grejnog tela. Ceka se dok gornji sloj ne pocne da se topi. Već izvesno vreme, takođe netradicionalno, prave se stoni uređaji, u kojima nije moguće topiti čitav kolut sira, već samo isečene komade raklet sira. Na tom uređaju je na obično okrugloj ili ovalnoj podlozi montirano grejno telo. Ispod njega mogu da stanu dve do deset malih posuda, koje se pojedinačno pune sa sirom. Iznad grejnog tela nalazi se najčešće poklopac od kamena ili metala, kako bi se sprečio direktan dodir sa vrelinom i kako bi se toplota zadržavala u uređaju. Raklet je veoma masan i kalorican sir, jer se takav najbolje topi. U originalu, raklet se servira na tanjir i jede sa belim hlebom. Danas je to malo iskrivljeno, pa se pod americkim uticajem ovaj sir stavlja na krompir ili krastavce. U najboljem slucaju, sloj sira bi trebalo da postane smedje boje.






FONDI – ORIGINALNI RECEPT

Fondi je u originalu mesavina tri razne vrste sireva sa vinom koje celu masu cini tecnom, brasnom koje sprecava da se sir zgusne i rakijom i belim lukom koje dodaju ekstra aromu. Ovo jelo se servira u specijalnim napravama koje omogucavaju njegovo kuvanje na stolu. Tecan sir se veoma brzo hladi, pa je zato potrebno da posuda stalno stoji na grejacu. Ementaler i grijer su obavezni sastojci ovog jela, dok apenceler moze po potrebi da se zameni gaudom.

Sastojci:1 česanj belog luka (zgnjecen), 1/2 supene kasike brasna od krompira, 50 ml suvog belog vina, 150 gr grijer sira, 150 gr ementaler sira, 150 gr apenceler sira, 30 ml visnjevace. Priprema:Pomesati brasno sa 60 ml vina, ostatak vina staviti u specijalnu vatrostalnu posudu za fondi koji je predhodno natrljan izgnjecenim belim lukom. Zagrejati vino veoma sporo i dodati oko 1/3 pripremljenog sira. Mesati dok sir ne pocne da se topi, a tecnost da vri. Zatim dodati pripremljenu smesu vina i brašna, pa to mesati i dodati ostatak sira, i visnjevacu.

Fondi se servira na grejacu. Tradicionalan način jedenja je sa kockicama starog hleba, koji je naboden na specijalne fondi – viljuske. Danas postoji bezbroj varijacija ovog jela sa manje ili vise uspesnim kombinacijama.




...................................

Ja najvise volim oba sira sa dobrim integralnim hlebom.
I ništa bez apencelera koji je aromatičan, gauda je za njega kao karton.

Obožavam razne sireve, a naročito buđave, mogla bih živeti na tome.

[Josephine]

Vino crno, ovoga puta smo imali neko ekstra vršačko (Frankovka, 2005.), pa sam se setio D.

Džaba ste se vi setili D. kad je niste pozvali na krkanluk. 

Lepo izgleda, svaka čast. 

[scallop]

Sir je čudo. Od svih sireva koje sam u životu probao ravnodušan sam samo na "nedovršene" sireve. To su sirevi koje vole oni koji u njemu vide dijetalni proizvod. Kad kupimo dobar domaći beli sir, obično ga čuvamo u presolcu ili mleku. Ja ga ostavim onako kako ga dobijem, nasuvo, i čekam da vidim šta će da se dogodi. Ako ga ne pojedemo pre tog finalnog događaja. To dodatno zrenje može da ode u tri pravca. Ako je baš zagađen, onda se našara nekom crvenom buđi i jedina šteta je što ste ga kupovali uopšte. Plemenita plavozelena buđ ga odvede ka sirevima koje francuzi nazivaju rokforom, italijani gorgonzolom, germanska grupa plavim sirom, a englezi stiltonom. Naravno, da su svi ovi sirevi različiti po ukusu, ali ono što se mom siru dogodi, ja zovem na tanjir. Treći pravac odvede sir ka briju i kamamberu (u Francuskoj postoji čudo sireva na tu temu), raspekmezi se i on i ja, pa uživamo zajedno. Ponekad se dogodi da sir počne da dobija blage smeđe tonove i onda ga vredi samo pojesti, nijedno čudo mu se neće dogoditi. Najlepša iskustva sam imao sa homoljskim sirevima iz okoline Žagubice. Tamo sam odlazio sa svojim čika Zubom, pa on šeta po selu u svom belom odelu, da ga vide da im još pripada, a ja zađem po mlekarama i malim mlinovima. Odatle mi, stare desetak godina, poslednje zalihe belog kukuruznog brašna i uporno je dobro.


Kad se povede priča o fondiju, ja se uvek setim kako sam se njime spalio, završio u bolnici punih dvanaest dana, sa ožiljicma na rukama i vratima kupatila, gde sam, u plamenu, uspeo da odnesem zapaljen sud sa uljem. Ožiljci su vremenom izbledeli i nestali, a sećanje i dalje traje. Kad smo kod fondija, to je bio fondi burginjon koji se pravi sa kockicama bifteka po receptu, a slaninicom i piletinom zbog raznovrsnosti po volji. Pribor sam prilikom molovanja prošlog meseca prepakovao, ali ga više, verovatno, nećemo praviti. Mariana nam je pisala o fondiju savojar i kod njega je najvažnije da sirevi budu oni koji će da se u jelu tegle i razvlače, baš onako kako se to događa sa sirom na pici. Mislimo da se to isključivo dešava sa mocarelom, ali to nije tačno. Svi sirevi koji se prave bez sečenja sirne mase (imam to tačno ispisano u knjizi Kitchen, Science and Lore) imaju tu osobinu, jer vlakna sira ostaju duga. Negde sam na ovom topiku već zapisao da je kod nas vrlo zgodan (i jeftiniji) salašarski sir, pa uvek možete da ih zamenite.

[M.M]

Od svih sireva koje sam u životu probao ravnodušan sam samo na "nedovršene" sireve. To su sirevi koje vole oni koji u njemu vide dijetalni proizvod.

   

[pokojni Steva]

Sagu o buđavim sirevima, a pre doručka, sam baš mogao i preskočiti...

[scallop]

Paor.

[pokojni Steva]

Da, sa sve izraženijom nultom fiziološkom tolerancijom spram mleka i mlečnih prerađevina. I kiselo mleko u beloj čorbi počesto odbolujem. Toliko o mom 'Severnjaštvu', šmrc & usek.

[Stipan]

Kilavac!!!

[pokojni Steva]

Nadasve.

[scallop]

Kad nam se zameri, naranićemo ga sirom. No, slaninica.


Nego, znate li da je netolerancija na kravlje mleko bila opšta pojava u Evropi pre 150-200 godina? Neko će znati tačno. Postoje mišljenja da su današnji žitelji ovdašnji, potomci onih koji su se na tu genetsku netoleranciju uspešno adaptirali. Ostali su izumrli. Danas ta netolerancija postoji i dalje kod neevropskih stanovnika. Izgleda da nam je Steva relikt. Ili je dođoš, a nas ovde folira. Nešto slično postoji sa netolerancijom na alkohol kod Japanaca. Slabije su šljemali kroz istoriju. Njihov sake je obično pirinčano vino. Bućkuriš. Zaključak je da je mnogo lepo biti evropejac - krkaš dobre sireve, žestok alkohol, slaninicu (otkud opet slaninica?) i živiš kraće, ali ti nije dosadno.

[pokojni Steva]

Da, i Neandertalac sam.
Nego, ja tu urbanu 'mlečnu' legendu znam u obliku linije što razdvaja sever od juga. Severnjacima je mleko bilo retko stalno dostupno jelo, za razliku od razdraganih južnjaka koji su krkali kad šta i koga god, svakako uredno su unosili proteine ne isključivo kravlje mlečnog porekla, pa jadni, po kraju puberteta gubili 'moć' sporazuma sa mlekom, bez obzira na laktozu. Jednostavno, odbili bi se od sise . Malko nategnuto, al ako je T. Džeferson mogao biti Kartaginjan, mogu i ja.

[Stipan]

I sad 'oćeš na silu da me odjuriš međ' Južnjake?! A?!

[pokojni Steva]

Pa, ako se osećaš Feničanom kao ja, dobrodošao!

[Plut]

Uploaded with ImageShack.us

A da ovo pile ne stoji malo krivo? Mislim da bi celu porciju trebalo okrenuti u levu stranu, onda bi i ona ružica na tanjiru došla do punog izražaja, a ugođaj bio pravi!

[pokojni Steva]

Ej, podaviće nas gazda topika ko narajcane mačkove sa tarabe.
On topik, stigao pitom kesten! Od sad pa dok ne sagnjili, na 'žirovanju' sam ko pravi krmak . Znam nekoliko recepata sa kestenom, al najvažniji mi je onaj bazični, pečen kesten al da bude kao 'ulični', bez plina i roštilja. Bitno je samo jednu stvar utuviti, time se oće tiganj večno usvinjiti! Zato predlažem tučan tiganj sa obaveznim poklopcem. Svaki kesten se zareže do mesa oštrim nožem (time i opleve crvljivi/truli), i ubace u ...

[pokojni Steva]

...tiganj (a u šta bi drugo) al da je već vreo. Svako malo mešati ih, obazrivo, oće neki da bude i slabije zarezan pa kad pukne u oči, a-ha! veselja. Cilj je da blago uhvate na zagoreno, pa se line po' šolje vode. Ispari očas posla. Taman kad opet krene da dimi (naravno da je luftirajka uključena), još po' šolje vode. Jako je važno da se ne dozvoli barenje u toj sagi, tek koliko da se ugasi požar. Kad vode nestane skroz, smanji se vatra malo i čeka da mu kora postane rskava a meso ne presuši...

[pokojni Steva]

...probaš pa vidiš, ako se lako ljušti a meso pečeno, veselje. Ako ne, produžiti sa radnjom. Mudrost je ne rasušiti jezgro a da se lako ljušti. Ko nema tučan tiganj, dobar je svaki malko deblji (a da nije teflonski, aman!), stavi se par slojeva staniola, fino udihtuje, i nema fleka.
Možda deluje blentavo, al ja odavno ne finansiram ulične prodavce. Za cenu fišeka dobije se cela kila i još kusur.

[M.M]

A da se mi lepo vratimo pasulju?

Za pileći burito potrebno je:
- pakovanje toritlja, grandisime su skratili sa osam komada na šest 
- 1/2 piletine,
- 2 konzerve salatnog red kidney beans (idealno bi bilo da se skuva pinto pasulj, mada je to muka živa),
- neki mlečni namaz, najbolje je da to bude Zdenka, može i kajmak šabačke mlekare

Elem, na crnom luku isprži se piletina. Doda se pasulj. Posoli se i zaljuti paprikom. Tortilja se zagreje u mikrotalasnoj ili na nekom grilu i namaže sa jedne strane kajmakom/zdenkom. Smešu piletine sa pasuljem staviti na namazanu tortilju. Po želji, može se dodati i salsa i, ko voli, Tabasko sos. Uviti tortilju. Servirati

Meksička salsa:

U činiju sipati malo ulja, icediti lajm/limun, staviti kašičicu šećera, na kockice iseći paradajz i crni luk, dodati biber, peršun, origano, ljutu papriku i izmeljan prezreli paradaj (može i tomatino/tomatelo).

A to sve izgleda ovako. Izvinjavam se na kvalitetu snimaka.


Ova slika je za neverne Plutove i Savajate.

[Mariana Dan]

Scallop, sada ima jako dobrih grejača sa kojima se nikada ne bi ispekao.
Znam odlično, imamo nekoliko aparata i za fondi i za raklet pošto to cela familija obožava.
Ni ja ne jedem raklet sam, nego sa slaninicom, krompirom, sosom koji spremam i koječim,
ali moja poznanica pada u nesvest na to. Kaže, samo sir i tačka.