Šta smo dobro krkali ovih dana?

[Nightflier]

Čuo sam da je sušena ćuretina odlična kada se proprži sa kačkavaljem.

[pokojni Steva]

Ovo je bilo stvarno brzo - juče Ameri odradili Thanksgiving, već danas Idea reklamira izuzetno povoljnu (a svežu) ćuretinu

[sivka]

Ovo je bilo stvarno brzo - juče Ameri odradili Thanksgiving, već danas Idea reklamira izuzetno povoljnu (a svežu) ćuretinu

Čula sam od Radmila (a njegovoj se veruje), Amerikanci krkaju ćure samo za Thanksgiving

[scallop]

Ništa nije potpuna istina, ali ništa nije ni potpuna laž. Ameri 90% svoje ćureće potrošnje obave za Thanksgiving, što znači da jedu i tokom godine ali izvan bilokakvih proporcija. Sa druge strane, nije istinita ni današnja vest u Blicu o pojedenih 45 miliona čuraka, jer bi to značilo da je svaki Amerikanac pojeo bar dve kile tog dana. 

[pokojni Steva]

Sve je to fino, meni interesantna cena 'sveže' ćuretine od 299,99 dindži. To je cena žive vage, i to da sam vataš po avliju.

[scallop]

A gde je tu planinski lav?

[Stipan]

Lav je u savani. A gde su planine?

[scallop]

Bre, Stipane, planinski lav ti je mountain lion, puma ili kuguar i juri ćurke po Sonomi, koje zato koštaju 1000 dinara kilo (koćišćeno). Kad ih juri Steva, onda koštaju 300 kinti kilo (neočišćeno). Zaključak je da Steva nije lav (čitali smo da njišti), pa mu, kao slabo jurene, ćurke i manje koštaju. Ako si lav i ako umeš da juriš ćurke, javi se Stevi pa brendirajte ćurke.

[pokojni Steva]

Ništa od brendiranja, Steva izeo tjurku. I to uz Dezire pomfri i (nešto za bosanski lobi) ČUŠPAJZ OD LUDAJA (tikvica). Da, ja to i zamrzavam! Elem, oveća seckana glavica luka u šepru na 'brauniranje'. Malo potom ubacim i na sitno seckanu crvenu papriku, i recimo tri šargarepe u kolutićima. Kad mi dozlogrdi dinstanje, frljnem unutri tikvice (jednu veliku matoru, očišćenu i seckanu na kockice, il 4-5 mladih, sa sve semenkama, izrezano kao za pohovanje). To pusti vode da te Bog sačuva. Kad se izdinsta da...

[pokojni Steva]

...zaliči kako je kraj konačno blizu, ubacim kolko uvatim lorbera i 4-5 sitno seckanih čenova bela luka. Kad je gustina da se i viljuškom može uvatiti, pobiberim, kulinat i prstohvat kopra. Dodam ja malo i aleve paprike, da još zacrveni. Bolje od svakog sosa, ide uz meso milina jedna.

[Stipan]

E, ovo skoro k'o i moje, samo ja stavim mnogo više crnog luka i ne stavljam kopar i šargarepu, a kad nam se ćefne mediteranska kujna turim fajin origana i malo pavlake, a izostavim alevu papriku.

[pokojni Steva]

Ma, stavim i ja više luka, neg cenim da bi nekima bilo previše. Šargarepa je obavezna, veruj mi (tek da podebljam, ja inače vučem 'traumu' iz klinačkih dana od svog barenog korenja).

[Stipan]

Memorisao sam šargarepu, moraću da probam. Ne deluje loše.
Jedino što nekako ne volim taj kopar, mada ga u tikvice svi meću.

[Stipan]

   Kad smo već kod tih krtolica, evo kako ih se ja rešavam. Hvala bogu, bašta nam je puna šargarepe, celera i peršuna, pa je uvek pri ruci, a Gari mi je uvek gladan pa jednom nedeljno napazarim pilećih kostiju. Ono što mi pokoljemo očas proždere, pa mi nema druge nego da obilazim pijacu.
   Elem, keru nikad ne dajem sirove kosti nego ih kuvam, a žali bože baciti takvu supu, pa uvek metnem bogato  šargarepe, celera i peršuna, bibera u zrnu i vegete (ili kako već, mi to sve zovemo ,,vegeta")
   E sad ta supa dobro dođe za svašta od paprikaša i kupusa do pasulja, a i sama za sebe sa rezancima (i celerovim listom) - ali tu ima jedna nevolja – šta ću sa ukuvanim korenjem? Baš ga bude, a ne možemo ni da smislimo da ga jedemo same za sebe (o Gariju da i ne pričam!)

   Svašta smo smišljali, ali evo šta nam se najviše dopalo:

   Dakle, prvo propržimo podosta luka i sveže paprike na malo ulja (obavezno posolimo, tako luk pre omekne). Mi to redovno pržimo odjednom, mada bi papriku po pravilu trebalo dodati kasnije. Kad luk dobije divnu zlaćanu boju (nisam mogao da odolim ovom opisu) dodamo sitno skockano malo slaninice, ono korenje iz supe (takođe skockano) i par čenova zgnječenog belog luka. Tu još malo dincamo, pa dodamo paradajz sok i origano (mnogo ga volimo) i pustimo da se krčka dok skroz naskroz ne uvri. To  bi bila prva masa, a za drugu umešamo 6 jaja, po kile srpskog sira, so, čen-dva skockanog belog luka i seckanog peršunovog lista.

   E onda na slabo zauljenu tepsiju slažemo par slojeva lisnatog testa, pa prva masa, pa testo, pa druga masa... i tako dok ne nestanu obe mase.
   Zadnje dođe lisnato testo, pa se onda to prelije dobro umućenom smesom jedne pavlake, tri jaja i malo mleka – pa jedno pola sata u rernu.   

   I eto...

[pokojni Steva]

Znači, zamaskiraš ga do neprepoznatljivosti 
Kupujem i ja dosta tih panglovanih pilećih kostiju za kerove, ostane bruka puno mesa, idila za čorbice, al mi nekako malo gadno. Sve se bojim da se sa tim kostima nisu odnosili baš najhigijenskije. Mada, sve to ide na "termičku obradu" a o greoti da i ne pričam (poslednja dve ture bili celi pilići, otkošeno samo belo meso i bataci, a 50din kila).


Nego, istražujući Scallopov selen, naišao sam  na podatak da biber ne valja dugo kuvati, čak je i štetno. Neka hemijska baja, bem li ga kakva.


Malo se potrudio pa našao,


http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:242614-Zdrav-i-vrlo-lekovit


"Koren kao začin takođe je lekovit. Deluje poput bibera, tako što zagreva želudac i aktivira njegov rad. Međutim, ne treba ga dodavati za vreme termičke obrade namirnica, jer kuvan ili pregrejan dovodi do kontraefekta, što uostalom, važi i za biber"

[Usul]

Posle dužeg vremena reših da ponovo napišem štogod na ovom topiku. Danas na meniju imamo paelju i to varijantu iz valensije.



Sastojci:
3-4 sveže rajčice ili konzerva iste
150-200 gr. graška ili jedna konzerva
1 veća glavica crnog luka
3-4 čena belog luka
1 crvena paprika (ne ljuta)
200 - 300 grama merluze ili slične morske ribe očišćene od kostiju
300 gr. liganja očišćenih i iseckanih na kolutove
150 gr. škampi
odokativno dodati šta god se nađe od školjki, mušule, prstaci itd.
300 gr. piletine
1/2 litre supe (pileće po mogućstvu, za one koje mrzi da se smaraju skuvajte jednu knor pileću kocku)
ulje
puter - 20 - 30 gr
1 - 1.5 šolja pirinča
1 kobasica iseckana na fine kolutiće (debreciner npr.)
so, biber, šafran

Priprema:
Prvo treba pripremiti svu ribu i piletinu tako što ćemo je blago propržiti na ulju (to znači ne više od 30-40 sekundi po komadu sa obe strane)
Spremiti supu (već sam spomenuo kuvanje kocke)
iseckati sitno crni luk i beli luk i staviti da se prži na dobro zagrejanom ulju. Prižiti dok ne porumeni. Onda dodati paradajz i pržiti još minut - dva. dodati puter.
Dodati ribu, piletinu, škampe, školjke i kobaju promešati koji put i posle toga dodati šafran, pirinač, grašak, so i biber. Umešati koji minut i zaliti sa supom da ogrezne.
krčkati na umerenoj vatri i stalno paziti da se ne zalepi previše za dno posude. Ako treba dodati još tečnosti u toku kuvanja. U principu ne treba više da se kuva od 30-40 minuta.


I to je to, uz neko fino vino dobar način da se ruča/večera itd.

[Mark]

Upravo jedem plazma keks sa evrokremom.

[Cornelius]

Ništa nije potpuna istina, ali ništa nije ni potpuna laž. Ameri 90% svoje ćureće potrošnje obave za Thanksgiving, što znači da jedu i tokom godine ali izvan bilokakvih proporcija. Sa druge strane, nije istinita ni današnja vest u Blicu o pojedenih 45 miliona čuraka, jer bi to značilo da je svaki Amerikanac pojeo bar dve kile tog dana. 

Ćuretina se za bagatelne cene kupuje neposredno posle Thanksgivinga, jer je više niko neće. Izmedju dva Thanksgivinga, najviše se troši za sendviče ili u kuhinji onih koji paze na ishranu. Tako da je Scallopova procena tačna. Što se tiče 45 miliona Blic ćuraka, pre bih rekao da je to broj prodatih, a ne pojedenih. Ne pojede se svo meso. Jedan deo ode kerovima, a jedan deo u djubre.

[pokojni Steva]

Ljuta čorba od boranije i bela mesa. Mmmljac!

[Stipan]

Čorba od belog mesa? Kako to praviš, ako nije tajna?
Ja u čorbe mećem sve same koščure...

[pokojni Steva]

Čekni der, nikad nisi naseckao pileće belo meso (dobro de, ovo danas je nekad pripadalo tjurci ) na kocke pa frljno u čurbu? Ni onu belu, sa pirindžom, poznatiju kao 'Bolan da se leči'?
Iskreno i po meni, boraniji najbolje paše sirotinjsko meso, pileći sitniš (noge, bubac, glava...), al kako je ova moja gobl-gobl bila odgojena kao divljač, i belo meso je dalo povoljan šmek.

[Stipan]

Jok, nikad se nisam setio da belo meso koristim u čorbi. Neka predrasuda valjda.

Će da probamo...

[zakk]

Ugojiću se od kolača iz mikrotalasne.

Osnovni recept ide ovako: brašno - 4 supene kašike, kakao - 2 supene kašike (Kraš Ekspres je zgodniji od Alevinog), šećer - 4 supene kašike, pa to promešati da se ujednači. Dodati jedno jaje i umutiti da se dobije homogena masa. Dodati 3 supene kašike mleka i 3 supene kašike ulja, može i malo tečne burbon vanile za šmek, sve to mešati dok ne bude sasvim ujednačeno. Na kraju mogu da se dodaju i čokoladne ljuspice ili suvo grožđe ili kandirani ananas ili šta vam je po volji. I onda to stavite u mikrotalasnu na 1000W (ili 750 ako vam mikrotalasna nema 1000) na tri minuta.

Količina je dovoljna za dve osobe, ili jednu alavu. 


Ispobavala sam da ne stavim kakao nego, umesto toga, kokosovo brašno, Cedevitu, prah za milkšejk od banane ili jagode... Sve može, samo sa smesom za milkšejk ispadne nešto između pudinga i kolača, i mora više mleka da se doda.

Upravo pravio,

prvu meru po receptu, drugu sa malo više šećera + instant kafa i đumbir.  Odlično je izašlo. 3 min na 800W, sve je pečeno kako treba.

[angel011]

I, da li ti se dopao ukus? 


Probala sam i sa neskafom (jedna kašika neskafe umesto jedne kašike Kraš Ekspresa). Ide. A umesto suvog grožđa sam ubacivala i malo smrznutih višanja (ne mora prethodno da se odmrzne) ili smrznutog šumskog voća, može i to, samo, ako se pretera sa količinom smrznutog voća, deo u sredini ispadne polukašast (ali ukusan  ).

[zakk]

Da, jako je lepo

[pokojni Steva]

Bre bre, ranite se ko mišovi u sreskom kolonijalu.

[pokojni Steva]

Dal sam već pominjao dinstanu pileću džigaricu i bubce na pirindži? Il sam spreman za Alchajmer asajlum...

[scallop]

Moraću da vam otvorim novu temu o jedenju. Ovo nema veze sa krkanjem.

[pokojni Steva]

Pa da, kad nema špikovanog odreska od Lale Gatora u sosu soka nakrivo nasađenog ananasa (al da je posečen na mlad mesec) + da 3 dana sve odleži u frižideru i u pacu baškarene moče od patkovog kljuna i zekinog levog muda, to, jelte, nije krkanje. Ja se veštičarenjem ne bavim, barem takvo što ne njupam. Ja krkam!

[Cornelius]

Spremah suve paprike zapecene u rerni, pirotski specijalitet, posna varijanta.

Deset manjih suvih paprika sam potopio u vodu i stavio da stoje pola dana da bi dobro omekle. Skuvao sam, na pola (jer posle ide u rernu, pa da se ne raskuva), 200 g basmati pirinca, procedio ga i sacuvao visak vode. Iseckao sam manju glavicu luka i proprzio je na ulju od semenki grozdja, a potom sam dodao saku mlevenih oraha. Na kraju sam pomesao pirinac, luk i orahe, posolio ih, zabiberio, dodao persuna, seckanog belog luka, malo seckanog crvenog luka i jednu kasiku pivskog kvasca u prahu (fil nisam przio sa zacinima, nego sam stapanje ukusa ostavio za rernu). Smesom sam napunio paprike i poredjao ih u odgovarajuci keramicki sud namazan uljem koji sam potom stavio u zagrejanu rernu. Peklo se deset minuta na jacoj vatri, a onda deset minuta na srednjoj. U medjuvremenu sam u vodu od pirinca dodao deci crnog vina i kasiku maslinovog ulja (kritskog, koji neki put sipam pravo na crni hleb i jedem) i stavio na plotnu da provri. Potom sam ovom corbicom zalio paprike i ostavio ih jos deset minuta da se peku u rerni.

Paprike su bile odlicne, dovoljno meke, fil je bio mirisljav i ukusan, posebno zbog zalivanja corbicom koja je omogucila da se nista ne rasusi. Nepotrebno je reci da smo sve pojeli (ja 6, a zena 4) uz vino koje sam upotrebio i za kuvanje.

[zakk]

Ako do sada nisam bio gladan, sad najednom jesam.

[Cornelius]

Onda, kecelja i varjaca, pa na posao!

[zakk]

Umesto toga sam samo uzeo da jedem

[pokojni Steva]

Odo da se dezinfikujem kaišem slanine.

[scallop]

Juče se moja žena seti nečega što je prvi put u životu pravila u Dallasu, pre 12 godina u ovo vreme i rekla da bi rado napravila opet. To je tada tako dobro uspelo da se to tamo sada zove Radmilin snek.

Jutros kupim smrznute račiće, blue cheese i, pošto sam progutao knedlu, celer rebraš koji me je koštao 200 dinara. Sutra ću da kupim pavlaku i majonez.

Evo kako to izgleda. Namrvi se blučiz, zameša sa račićima i rebrašem dimenzija malo veće čačkalice i lapo-lapo pavlaka i majonez. Sipa se u male činijice (ramekin).Od drđki rebraša izdelje kašičice i stavi u svaku. Ja bih tu dodao svašta nešto, ali ona kaže da to onda neće biti "ono". Znači, setićemo se večeri uoči svadbe naše ćerke. Ide dobro uz šampanjac (Ameri tako zovu one svoje flaširane špricere).

[zakk]

Čekaj, šta tačno radiš celeru? Rendaš rebraš?

[scallop]

Kakvo rendanje? Seckaš tako da dobiješ listiće (Radmila) ili tanke štapiće (moi). Onda je podigla glas da je njen recept i - znaš šta? Lističi su prava stvar. Ali, da mogu da se gricnu kad jedeš.

[pokojni Steva]

Šta bilo, nestalo (hi hi hi) selena rebraša (hi hi hi)?

[zakk]

Mmmm selen to ne videh davno

[pokojni Steva]

Iskreno, ja tražio semenke al to čudo baš dobro zameće tragove. Svega ima, od napolitanske ludaje do šparoga, toga - jok.

[scallop]

I ja sam doneo iz Baćevca, pa zaturio u kući. Ali, znam gde je Baćevac, seme selena nikad nije jedna ili dve semenke.

[pokojni Steva]

Kontam ono sa jednom ili dve semenke jedino u slučaju ciljanja na cvast (po fotki bih rekao da je selen blizak celeru, a celer mu ga baš da po semenu).
Setio se pa ukucao 'selen seme', kad ono - ima toga po internetu, sam' se treba malko potruditi. Eno ga, i jedan iz Bečkereka prodaje seme. Će nađemo. Simpa je i česta prateća odrednica - 'seme retkog i egzotičnog bilja'. Da se Maggi proveseli...

[Cornelius]

Juce sam spremao posnu pita od praziluka. Malo izmenjenu:

Dva veca praziluka sam dobro oprao i potkresao im perje, a potom ih naseckao na sitne kolutice. Stavio sam ih u posudu sa uljem da se izdinstaju. Potom sam dodao 200 g sitno seckanih svezih sampinjona da se prodinstaju, a potom sa nalio pola case bordoa. Pred kraj sam poslio, pobiberio i stavio malo bosiljka. Fil sam uklonio sa vatre, a onda sam uzeo dva srednja krompira i narendao ih najkrupnije moguce (moze i da se secka na sitne kockice). Krompir sam onda oprao i dobro ga ocedio, a potom ga pomesao sa prazilukom i pecurkama, dodavsi jednu supenu kasiku pivskog kvasca i maslinovog ulja. Uzeo sam tri srednje kore za pitu, svaku namazao maslinovim uljem, poprskao kiselom vodom, slozio ih jednu na drugu, a onda sam na zadnju koru rasporedio fil i pazljivo urolao kore i dobro ih zatvorio sa svake strane. Tako sam napravio ukupno cetiri i stavio ih u podmazanu posudu, a podmazanu posudu u rernu zagrejanu na 200. Posle 30' pecenja, pitu sam prelio vrelom mesavinom pola case bordoa, pola case vode, jedne kasike maslinovog ulja i malo soli. Ostavio sam pitu da se pece jos 15'. Kada sam je izneo iz rerne, ostavio sam je prekrivenu da se hladi sat vremena.

Pita je sasvim dobra i ima ukus koji se razlikuje od klasicne pite sa prazilukom. Pretpostavljam da u mrsnoj varijanti mogu da se dodaju jaja i malo struganog sira.

[scallop]

Najbolja pita od praziluka je sa mesom. Nema dobre pite od mesa bez praziluka. Ono što vas za nos odvuče do buregdžinice da kupite burek s mesom nije meso. To je - praziluk. Samo najvećoj gospodi viri praziluk iz torbe kad se vraćaju sa pijace. Kome ne viri taj se stidi svog porekla.

[Cornelius]

Praziluk (rodbina belom luku) je odlično povrće i vrlo zahvalno za pripremanje hrane: pite razne, čorbe razne, mirišljava podloga za ribu, skuvano prekriveno sirom pa zapečeno u rerni... Nema potrebe ni da se začini previše, jer je samo po sebi mirišljavo. To je jedini luk koji se ne jede sirov, osim kada je super mlad.

Eh, da nema luka, teško da bi mogla jela da se spremaju - beli luk (moj omiljeni, još ako je roze iz Provanse, pa ga mezim uz povrće), crni luk (volim da ga jedem uz ribe jakih ukusa, a prožen mi služi da zamiriše sva jela), crveni luk (najčešće za kuvanje), mladi luk (uz sve).

živeo lukac!

[Cornelius]

Nismo ovo krkali, ali bi vrlo rado, jedino nas je sprecila cena. Pariski hotel Ritz je priredio docek Nove godine, a veceru je pripremio poznati kuvar Michel Roth. Za 2012 €, za veceru se sluzilo ovim redom:

Kavijar beluga i votka
Skoljke Saint Jacques sa crnom triflom
Plavi jastog sa pecurkama lisicarkama
Riba romb (turbot) sa belom triflom
Srnetina sa guscijom jetrom
Sirevi razni
Voce pitaja sa licijem, kolac od mandarine sa cokoladom prekriven listicima zlata (24 ct)

Pilo se:
Champagne Grand Siècle laurent Perrier
Chassagne Montrachet (premier cru) 2009
Clos Vougeot 2007
Pomerol 2002
Chateau d'Yquem 1996
Champagne Perrier Jouet rosé 2002
Armagnac cuvée Ritz 1898

Bilo bi lepo poceti godinu ovakvom gozbom!

[scallop]

Opako. Ružno. Kad god vidim na meniju "jestive" zlatne listiće poželim im dijamantski prah za bolje varenje. Jedno pitanje: Jel' godina Armanjaka ispravna ili si fulao za 100 godina?

[M.M]

Corneliuse, sinoć sam pravio tvoju posnu pitu sa prazilukom. Super je! Istina, jedna ptičica mi je došapnula da ako hoću da pita sa prazilukom ispadne kako Bog zapoveda moram u nju da stavim i meso. Poslušao sam ptičicu i pita je ispala super.

[scallop]

Najbolja posna pita sa prazilukom je sa slaninicom.

[Cornelius]

Dragi moj brate Scallope, armagnac je bio Grand Cru i to bas iz 1898. godine. To ti je Nova godina u Ritzu. To ja pijem armagnac iz 1981. za Novu godinu.

Miljane, bon appétit.