Radionica 3 - mart - PRIČE i uputstvo za glasanje

[Ygg]

Kako sam ja zamislio priču (koliko sam dobro to preneo, drugo pitanje): Adam se ubija jer bi stranac mogao da pojede još samo njega, budući da je poslednje dete u mestu. Adam mora da zaspi pre ili kasnije, budući da je popio lek. On se ubija da ne bi ostavio mogućnost da se stranac te godine nahrani.

A zašto se nije ubio odmah, prije nego što je uopšte legao da spava? Ako je već zatrovao lijekove za svu djecu u gradu, zašto jednostavno nije i on popio "lijek"? Sva ta priča sa snom i nadmudrivanjem njega i starca je bila nepotrebna.

[angel011]

Hteo da vidi stvora i kaže mu: "Nja nja nja nja nja!"

Dete.

[Josephine]

Hteo je da se osigura da nikad, niko, ni u kom slučaju više ne...

Broj karaktera ubio je zaplet Ivicine priče.

[Gudeja]

Kako si ti neradoznala osoba, Ygg.
Zato što je Adam, između ostalog, želeo da vidi lice neprijatelja, otpljune mu presudu u lice i (zašto da ne) likuje. Imao je puno pravo da tako uradi, s obzirom na to šta je učinio i šta će kasnije učiniti. Zadovoljština! Pa ipak je on dete...ima 15 godina.

Edit: Preteče me angel.

[Mica Milovanovic]

Sećam se, naravno.

Imaš i dalje puno nepreciznosti, koje ometaju prijem priče, barem kod mene.

bili su suviše zreli za svoje godine, kao i ostala deca.

Sveznajući pripovedač daje sudove. Odmah se postavlja pitanje sa koje pozicije on posmatra priču.

Rečenica ... "Odmah potom, iskrao se kroz prozor sa lekovima i maskom" je veoma loša. Slično je i sa: "Marija i svako drugo dete bilo je mrtvo."

Cela atmosfera odiše preterivanjem, "pogledao je roditelje skamenjene u sobi", deca su "nakljukana lekovima" i slično, što daje ton neozbiljnosti čitavoj priči.
Kao rezultat toga, scena borbe me je podsetila na Madam Mim i Merlina, što ne ide u prilog priči.

A najveći problem je logika priče. Svet ovako postavljen, u kome se borbe mogu odigravati u snovima sa realnim posledicama, naprosto mora biti koherentnije postavljen da bi čitalac mogao da poveruje u to što sveznajući pripovedač (za koga nismo sigurni sa koje pozicije posmatra priču) tvrdi.

Ako ti je lakše, isto važi i za moju priču  

[scallop]

Drago mi je što smo se Ivica i ja razumeli.
Gudeja sad slobodno može da piše priče umesto Ivice.

[Gudeja]

 

Ma neću ja scalope da pišem priče umesto ivice ili bilo koga. Ali kad je već priču ponudio javnosti na čitanje, nije više tolko bitno šta on misli o svom delu već šta to delo govori čitaocima. I čitateljkama.
Po meni, ne znači da sam u pravu, ali priča je bolja ukoliko je kompleksnija i može na više načina da se čita. 

[Boban]

To je loše; najbolja je priča koja može da se iščita samo na jedan način, plus da je taj način ultimativno dobar.

[Mica Milovanovic]

Gudeja, ako to potežeš u konkretnom slučaju, onda ne mogu da se složim s tobom. Teorijski, ako je pisac vešt i ako ume da da slojevitost svom delu da može da se čita iz različitih modova, onda je to u redu. Ali ako priča može da se čita na različite načine jer pisac nije dovoljno vešto kreirao svet o kome pripoveda, iz različitih razloga, to može da bude samo mana.

[scallop]

Ne smeta meni šta se kome sviđa, a šta ne. Problem je kad se na sviđanju dugoročno insistira. Koliko smo puta neke knjige čitali na različite načine, pa ništa. Ček da pogledam preostale priče.

[Gudeja]

Mićo, mislila sam da kad priča ima otvoren kraj, kao u ovom slučaju, onda mogu da biram na koji ću način da je tumačim. Ako je stvor mrtav, na jedan način...i ako je stvor preživeo, na drugi. Možda nisam bila naj jasnija, ali ne vidim šta tu nije u redu. Pa i Okretaj zavrtnja ima kraj koji se dvojako tumači. Dobro, USPM nije Okretaj zavrtnja, naravno...ali primera radi...

[scallop]

Džekova priča Duhovi Drevnih spada među one čijeg autora nisam uspeo da prepoznam. Uprkos silnim pravopisnim greškama. To je katastrofa, jer sam pročitao praktično sve što je Džek napisao. Nisam ga prepoznao jer mi se ideja za priču prilično dopala, ima dopadljiv tok od početka ka kraju, pančlajn koji se da progutati. Sad mi je jasno gde je problem - Džek ništa ne radi na svom pravopisu, a rečnik mu je sve oskudniji. Gotovo svaka rečenica je morala, mogla, trebala, drugačije da bude ispisana. Njemu ne nedostaju ideje, njemu nedostaje rečnik. Pa, rintaćemo na tome, ali i on mora malo da se upregne, makar sa onom literaturom koju tako zdušno preporučuje drugima. 

[Mica Milovanovic]

Ali ovu priču možeš da tumačiš na koji god hoćeš način, jer svet koji je kreiran nije homogen i jednoznačan, jer se u njemu može dogoditi gotovo sve što možeš zamisliti. To stvorenje može biti bilo šta, ja mogu kreirati isto toliko čitanja, koliko i ti..

[scallop]

Ja sam verovao da su samo dame spremne da repliciraju do beznađa. Na čemu to, Mićo, insistiraš?

[Josephine]

Ja sam verovao da su samo dame spremne da repliciraju do beznađa. Na čemu to, Mićo, insistiraš?

[Mica Milovanovic]

Na tome da se kreiranju sveta koji se predstavlja u fantastičnoj književnosti mora posvetiti mnogo više pažnje nego svetu u "realističnoj" književnosti.

[Mica Milovanovic]

Uzgred ja sam mica milovanovic na ovom forumu, pa se tako i ponašam. 

[Josephine]

Uzgred ja sam mica milovanovic na ovom forumu, pa se tako i ponašam. 

[Mica Milovanovic]

I to ne samo kod pisanja, već i kod čitanja. Kad me već vučeš za jezik...

[Mica Milovanovic]

Ali kako kaže poznati junak crtanih filmova dok se zavesa spušta...

...umem ja da ćutim...

[Josephine]

...umem ja da ćutim...

Nipošto.

[angel011]

Mićo, mislila sam da kad priča ima otvoren kraj, kao u ovom slučaju, onda mogu da biram na koji ću način da je tumačim. Ako je stvor mrtav, na jedan način...i ako je stvor preživeo, na drugi. Možda nisam bila naj jasnija, ali ne vidim šta tu nije u redu. Pa i Okretaj zavrtnja ima kraj koji se dvojako tumači. Dobro, USPM nije Okretaj zavrtnja, naravno...ali primera radi...

U ovoj priči problem je što ivica nije dobro definisao svet. Kraj je otvoren zbog toga, ne znamo koja su tu pravila, kako svet funkcioniše, pa ne možemo ni da izvedemo educated guess da li je stvor preživeo ili ne.

ivice, ako koristiš lucidno sanjanje u priči, tretiraj to kao kompletan svet čije zakonitosti moraš da objasniš.

Šta je lucidno sanjanje? (snevač je svestan da sanja)

Šta je tu moguće, a šta ne? (letenje, disanje pod vodom, prolaženje kroz zidove i sve što ima veze sa kretanjem je relativno lako, dok je nekakav fokus, na primer čitanje napisanog teksta, praktično nemoguć, jer se sve kreće i sve se menja; uzgredna sposobnost lucidnih sanjača je da mogu da se probude po volji)

Koje su sposobnosti tog stvora koji u snovima ubija decu? Šta, od onog što je u lucidnom sanjanju moguće, on dobro ume, šta mu slabije ide? Na koji način ubija decu u snovima (pošto nije tačno da stvarno umireš kad sanjaš da si umro, treba ti nekakvo objašnjenje kako taj stvor uspeva da ubije decu, ili nekakav pokušaj objašnjenja; čitalac treba da bude svestan da ti znaš da sanjati sopstvenu smrt ne znači nužno umreti, onda možeš i da kažeš da niko nije uspeo da dokuči kako stvor ubija).

Koje su sposobnosti lucidnog sanjanja dečaka Adama? Koliko on iskustva ima u tome, šta mu dobro ide, šta nikako da savlada?

Ukoliko u 6k karaktera ne možeš dovoljno dobro da objasniš svet a da to ne deluje kao lekcija, piši o nečemu drugom.

[Gudeja]

Hvala angel. Shvatila sam šta je Mića rekao još prvi put ali, kao što je scallop primetio, volim da repliciram pa to ti je.     
Inače, saveti su ti uvek konstruktivni.

[boki77]

За почетак - прича је довољно добра да привуче оволико коментара. Мени је била конфузна - ангел је поткачила ствари које бих и ја рекао. Дартендал ми је била сјајна. Уз мало више труда наредна прича ће такође бити одлична. 

[M.M]

U ovakvom obliku priča "U snovima, potraži me" je poprilično neuverljiva. Da je autor imao duplo više karaktera na raspolaganju verujem da bi bila neuporedivo bolja. I meni se svideo Dartendal.

[Boban]

Glavna zamerka koju glavnotokovci upućuju nama fantastičarima ogleda se upravo u proizvoljnim granicama u kojima naši svetovi postoje; te granice se po potrebi priče razvlače u beskraj kad god nam zatreba koliko god nam zatreba. Ozbiljnim poštovaocima prave književnosti takav pristup smeta.
Suština je u tome da pisac fantastične književnosti ima s jedne strane mnogo više slobode da dotakne štagod, ali s druge sve vreme mora da misli o čitaocu kao nekome koga treba uvući u taj svet, ubediti i sprovesti do logičnog završetka; logičnog sa stanovišta izmaštanog sveta.

[scallop]

Subina Kći definitivno nije priča. Pročitao sam još jednom i nisam promenio mišljenje. To je isečak iz većeg rukopisa, radio sam i ja takve stvari, ali nikad ne uspeva potpuno. Uvek ostanu neke froncle koje se hvataju za ono odakle je odsečeno. Zato ću napisati par reči o ,,romanu" koji nisam čitao. Uostalom, mnogi to uspešno rade.

Budući da mi je poznato Subino zanimanje za domaću istoriju (ili istoriju uopšte?), napomenuću da uopšte ne mogu da identifikujem sa kojim se istorijskim periodom povezuje, osim što bi se moglo naslutiti da je reč o slovenskom miljeu. Nedavno sam pominjao ,,dan jahanja", pa i rastojanje koje se meri ,,koracima". Ovde je reč o ,,strelometu", pa me zanima da li je Suba načisto koliko je to pet strelometa. Upotreba arhaičnih mera u EF je primamljiva, ali moramo znati šta to znači. Već sam napisao da mi je Svilina dužina kose, spreda, pa do kolena, pre bila smešna nego impresija o lepoti.

Mada su rečenice čiste i jednostavne, potpuno me je odbio jezik ,,viteza Vojina". Nije primeren ni ciljanom vremenu, a ni muškarcu. Nadam se da takva ljudska stoka neće nositi tako plemenito ime u romanu i da će biti manje od epizodnog lika. Bolje da ga je Svilino koplje pogodilo. Eto, opet mi se pokvarilo raspoloženje.


A, priča? Zaboravili smo priču!

To mi je bila prva reakcija posle čitanja priče Kaktus. Onda sam primetio da postoji i ,,dvoboj". Pijačar u pocepanom kaputiću i princ! Anomandere, nemoj to da nam radiš. Skoro sam čitao roman u kome je obućar ,,uvredio" emira, pašu ili šta-god, pa ovaj potegao sablju da ga poseče, a sin ili zet ga spreči, jer ,,ne priliči". Jedna od premisa u svetu pisaca, knjige i čitalaca je: ,,Čitalac nije budala". Da ne govorim o kaktusima.

Ono što je dobro je da je Anomander konačno skontao šta je prepričavanje i uspeva da ga izbegne. To je za mene značajan napredak, ali, brate slatki, vodi računa o čitaocu! Ti bar na tome insistiraš.



Povratak u Edem je najslabija Bokijeva priča koju sam čitao. Neutemeljena interpretacija Kaina i Avelja me je posebno iritirala, a verovao sam da bar on razume i zna šta taj odnos zaista znači. David i Golijat bi mogli pre da posluže za biblijski dvoboj, pa ako je već želeo da uveže biblijski motiv u temu radionice to bi bilo prihvatljivije.

Čitao sam već neka opsežna dela koja u nekoj meri rekonstruišu biblijske teme. Pre svega, sećam se romana Đovanija Papinija ,,Istorija o Hristu", za koji je pisac dao objašnjenje da ,,svako vreme ima svoje jevanđelje", pa i roman ,,Jaganjac" (The lamb), gde se jevanđelje interpretira kroz Isusovog druga iz detinjstva. Interpretacija nije prepričavanje, ali ja razumem kroz koje ograde Boki mora da prođe i znam zašto nije prošao.

Ponoviću jedan savet: Kad ti nešto ide, drži se toga dok se ne osposobiš za nešto veće i drugačije.

[Josephine]

Ozbiljnim poštovaocima prave književnosti takav pristup smeta.

A neozbiljnim?

Svet je, suštinski, polarizovan na stegnute, konzervativne, zatvorene i zastrašene, i oslobođene, radoznale, otvorene i hrabre. Ta makropodela prenosi se i na mikro pojave. Pa su tako "ozbiljni" poštovaoci "prave" književnosti uglavnom izgubili početnu dečju radoznalost i zatvorili se u okvire (relativno) sigurnog i stabilnog okruženja, a sopstvenu imaginaciju su ograničili na nivo svima shvatljivog, onoga što svi poznaju.

Zapravo, "ozbiljni" poštovaoci "prave" književnosti, oni koji fantastiku ne priznaju ili ne razumeju, prosečni su ljudi kojima intelektualni/duhovni/emotivni kapaciteti (koje, ponekad, sami ograničavaju zarad kukavičkog osećaja sigurnosti) ne dozvoljavaju veće karakterne i imaginativne domete. A takvi su većinska populacija na svetu.

Zato ne treba mnogo slušati šta kažu "ozbiljni" poštovaoci "prave" književnosti.

[Anomander Rejk]

Scallope, hvala ti na osvrt, i ostalima naravno. Iskreno sam i iznenađen pozitivnim komentarima i solidnim prijemom priče, jer nisam baš očekivao.
Šta da ti kažem, u pravu si, postoji logički nonsens u njihovom dvoboju. Jasno mi je to bilo, i pokušavao sam to promeniti, učiniti njihov dvoboj logički prihvatljivijim, ali nije išlo, samo bi se dodatno zapetljao. Pokušao sam ga predstaviti kao groteksnu imitaciju pravog dvoboja, kao želju princa da odstupi od uobičajenih ,, poseci ga na licu mesta, ili nabij na kolac'' kazni, i da ga ponizi i muči na jedan drugačiji način, u imitaciji dvoboja. Jasno mi je da nisam uspeo, stoji taj logički feler u priči, i nisam srećan zbog toga.
Što se tiče kaktusa, u ovoj priči je zamišljen i kao simbol neke unutrašnje, skrivene lepote.

[Boban]

D, ti bi bila u pravu kada bi bila istina da je fantastika vredniji pristup od realnosti u književnosti; na žalost, stvari stoje upravo obrnuto. To što ti zoveš "kapaciteti za prihvatanje novih stvari" zapravo su beg od onoga što dobra književnost jeste.

[Суба]

Кћи дефинитивно није исечак, камо среће да јесте. У питању је проблем који морам хитно да решим, јер су ми многи на Сагити и ван Сагите рекли да им прича делује као исечак из веће целине. Отворен сам за све могуће савете.

Војин и није витез, већ заточник, мегданџија, стока која добро витла копљем и топузом. Заточник је кнеза Вишеслава, према Порфирогениту прадеде Властимировог, значи неки 8. век. Доста далеко од витештва. Стоји да језик није примерен јунаку, морало је боље.

Сад ми је жао што Свила није била јаснија. Нисам је ни замишљао као лепотицу, више као Амазонку. Та плетеница је просто детаљ који сам унео да бих је боље описао.

Хвала, Scallop. 

[Josephine]

Ali ko može da kaže koji je pristup vredniji? Uvek je "vrednije" ono što ima veću podršku.
Ja tvrdim da oba pristupa u književnosti imaju podjednaku vrednost, samo se jedan manje ceni jer ga manje ljudi razume.

A ovu drugu rečenicu ti ne razumem. Ja ne govorim o kapacitetima "za prihvatanje novih stvari", nove stvari mogu da budu svakakvo đubre. Govorim o kapacitetima za razumevanje, izlazak iz okvira sigurnosti i zaštićenosti i za istraživanje novih stvari.

Dobro, možda sam malo elitistkinja. Ali samo elitizam pomaže u borbi protiv sveprožimajućeg konzervativizma.  

[Josephine]

Eto kako ljudi vole da dobiju povratnu informaciju, pogotovo od nekoga koga poštuju i vole.

Baš mi drago. 

[boki77]

Знам да је Давид и Голијат прича пријемчивија за двобој, али нисам хтео да је узмем. Ево разлога зашто сам узео Каина и Авеља - прича о Каину и Авељу је кратка - свега 9 стихова у Постању. У 9 стихова је описан њихов живот од рођења до убиства. Бог долази и погледа на Авељеву жртву, а не гледа на Каинову. Зашто - писац то не каже, чак ни две речи не троши на објашњење. Њему се то подразумева. Прича је вишеслојна, а други слој би био то што Авељ представља Јевреје, а Каин - К(Х)ананце. Јеврејском писцу (из отприлике) 13. в.п.Х. то се подразумевало. Ја сам желео да прикажем причу из угла Каина, који обичном човеку делује као "оштећени". До убиства међу браћом је дошло, а ја сам хтео да покажем да је томе претходио двобој. Сиров, без оштрица и пиштоља - камен и штап.

Наравно, не мислим да правдам причу; изнео сам мотиве који су ме примамили да уђем у њу. Неко ме је то било у реду, некоме није.

Можда прича није довољно снажно испричана - понеке замерке биле су на тему: не волим библијске теме (што је у реду), али ово није још један библијски поглед на тему; никако. То се лако да проверити.

Хвала за критике. 

[scallop]

Hajde da pokušamo nemoguće - oboje ste u pravu.

Glavni književni tok jeste decenijama bio utopljen u realističnoj književnosti, da bi kroz postmodernu polako izgubio kompas u nekom larpurlartizmu u kome je samo pripovedanje postalo izlišno. Taj pristup je polako postao jalov i glavni tok se sve više utapa u fikciju, pokušavajući da nametne stav da je samo njegova fikcija literatura, odgurkujući i dalje fantastiku u triviju. Ne znam ko će sve reći da nisam u pravu, ali taj pristup nema veze sa književnošću već sa odbranom teritorijalnih prava.

Sama fantastika, onako kako je mi iz prikrajka vidimo, neće i ne treba da osvaja tu teritoriju dokazivanjem nekih prečih prava, nego kvalitetnijim ispisom dela koja stvaramo. Ako budemo pisali trivijalnu književnost, onda ćemo to i biti, zar ne? Zbog toga toliko insistiram na dobroj rečenici, na upotrebi srpskog jezika, na našem miljeu i karakterima, na proskribovanju trapavosti u pisanju, na kritici nekritičkog čitanja... Ima toga svašta i koješta, ali, trudite se, negde ćemo već stići.

[sivka]

Džekova priča Duhovi Drevnih spada među one čijeg autora nisam uspeo da prepoznam. Uprkos silnim pravopisnim greškama. To je katastrofa, jer sam pročitao praktično sve što je Džek napisao. Nisam ga prepoznao jer mi se ideja za priču prilično dopala, ima dopadljiv tok od početka ka kraju, pančlajn koji se da progutati. Sad mi je jasno gde je problem - Džek ništa ne radi na svom pravopisu, a rečnik mu je sve oskudniji. Gotovo svaka rečenica je morala, mogla, trebala, drugačije da bude ispisana. Njemu ne nedostaju ideje, njemu nedostaje rečnik. Pa, rintaćemo na tome, ali i on mora malo da se upregne, makar sa onom literaturom koju tako zdušno preporučuje drugima.  

Volim ljude koji ubodu suštinu problema. Scalopa posebno (šta god on o tome mislio).
Izvinjavam se na oftopičenju
Pokušavam da ispratim sve što se ovde dešava (koliko mi neumni posao dozvoljava).
Inače, mislim da je mnogo lakše nadograditi rečnik i naučiti pravopis, ukoliko postoji talenat.

[scallop]

Boki, priča o Kainu i Avelju je mitski dokaz da se u Starom Zavetu nalaze ozbiljne tvrdnje iako izgledaju kao legenda. Ja sam tu priču uvek video kao izveštaj o starim transformacijama ljudskog društva. To je priča o prevladavanju sedelačke nad nomadskom kulturom, o vremenu kad su hunter-gatherers nepovratno izgubili bitku. Danas kompletna teorija neolitskih društava ukazuje na taj epski poraz - onaj ko je bio u stanju da proizvede hranu na licu mesta porazio je one koji to nisu mogli. Eto, to su Kain i Avelj.

[boki77]

Не, скалопе, то је један од приказа о Каину и Авељу; и то непотпун. Не бих то говорио да нисам сигуран да је тако.
Зашто је Авељева жртва прихваћена? Зато што је био номад, баш као и јеврејски народ (десетинама и стотинама година пре тога), који се тек прилагођавао седелачком наччину живота, и у време писања књиге био полуномадски. Књигу је писао Јахвеиста (спомињао сам негде да поред јахвеистичког, Књиге Петокњижја пишу и свештеници, елохисти и девтерономисти (обнављачи Закона)). За јахвеисту важи уско везивање за старонародну традицију; његов Бог је Бог гнева, кајања - антропоморфни Бог.
Каин - подсећа ли његово име помало на Кананце? Зашто је земљорадник? Јевреји су били тлачени око 400 година од стране Кананаца - земнљорадника.

Теорија о сукобу пастира и земљорадника је једна од теорија о настанку државе, то је познато (мени је познато из Увода у право, Лукић, Кошутић). Ја то и не спорим. АЛИ библијски писац не износи теорију настанка државе, већ описује јеврејско стање у 13-14. в.п.Х.
Даље, постоје и тумачења зашто је Авељ принео јагње; зашто се Каин боји да ће га неко убити (он је, уз Адама и Еву, целокупно становништво) итд, итд.

Дакле, сукоб ратара и пастира јесте постојао, али је суштина овде баш то да су Јевреји ти пастири, а Кананци ратари.

[Anomander Rejk]

Eto kako ljudi vole da dobiju povratnu informaciju, pogotovo od nekoga koga poštuju i vole.

Baš mi drago. 

D., i tvoji komentari priča su itekako korisni. Vidi se da pažljivo čitaš i  da se udubiš u priče, nisi od onih koji ofrlje prelete preko priča.
Naravno, ne očekujem ja ni od svih profesionalaca da idu ovde u sitna crevca oko priča, imaju i oni svoje vreme i živote van radionice, tim više se ceni komentar koji stigne.

[Josephine]

Sama fantastika, onako kako je mi iz prikrajka vidimo, neće i ne treba da osvaja tu teritoriju dokazivanjem nekih prečih prava, nego kvalitetnijim ispisom dela koja stvaramo. Ako budemo pisali trivijalnu književnost, onda ćemo to i biti, zar ne? Zbog toga toliko insistiram na dobroj rečenici, na upotrebi srpskog jezika, na našem miljeu i karakterima, na proskribovanju trapavosti u pisanju, na kritici nekritičkog čitanja... Ima toga svašta i koješta, ali, trudite se, negde ćemo već stići.

Pa jes'.

[scallop]

Не, скалопе, то је један од приказа о Каину и Авељу; и то непотпун. Не бих то говорио да нисам сигуран да је тако.

Kad bismo se zezali, onda bih mogao da izvalim da mi danas znamo mnogo više od svih onih koji su prežvakavali Stari Zavet u vreme kad i Zemlja nije bila okrugla. U svakom slučaju, ja znam više od Jevreja i Kananaca.

[Mims]

Ozbiljnim poštovaocima prave književnosti takav pristup smeta.

A neozbiljnim?

Svet je, suštinski, polarizovan na stegnute, konzervativne, zatvorene i zastrašene, i oslobođene, radoznale, otvorene i hrabre. Ta makropodela prenosi se i na mikro pojave. Pa su tako "ozbiljni" poštovaoci "prave" književnosti uglavnom izgubili početnu dečju radoznalost i zatvorili se u okvire (relativno) sigurnog i stabilnog okruženja, a sopstvenu imaginaciju su ograničili na nivo svima shvatljivog, onoga što svi poznaju.

Zapravo, "ozbiljni" poštovaoci "prave" književnosti, oni koji fantastiku ne priznaju ili ne razumeju, prosečni su ljudi kojima intelektualni/duhovni/emotivni kapaciteti (koje, ponekad, sami ograničavaju zarad kukavičkog osećaja sigurnosti) ne dozvoljavaju veće karakterne i imaginativne domete. A takvi su većinska populacija na svetu.

Zato ne treba mnogo slušati šta kažu "ozbiljni" poštovaoci "prave" književnosti.

Mene jako iznervira kad neko (čitaj: većina mojih koleginica i kolega) kaže: "Ne volim fantastiku." Kad pitam zašto, ne dobijem argumentovan odgovor, već nešto zbrzano i neubedljivo. Tako da mogu da se složim da su to ljudi koji se boje da odu korak dalje, ili im, prosto, nedostaje imaginacija...

[boki77]

@scallop 

Џ. Дрејн, Увођење у Стари Завет, Београд 2003, 288-351; L. J. McKenzie, Starozavjetna biblijska teologija, у: Biblijska teologija Starog Novog zavjeta, Zagreb 1980, 146-225; Р. Кубат, Основе старосавезне антропологије, Београд • Нови Сад 2008; Р. Кубат, Старосавезна ангелологија и демонологија, Богословље 1-2, 2001, 195-244; Р. Кубат, hwhy – оприсутњени Бог Старог Савеза, Богословље 1-2, Београд 2007, 93-104; Р. Кубат, Схватање загробног живота кроз старозавјетну историју, Богословље 1-2, Београд 1999, 9-35; Р. Кубат, Полифонија теолошких исказа у Старом Савезу, у: Српска теологија данас 1, Београд (2009) 121-131.

Знају и ова господа понешто  

[scallop]

Svaka budala svoje veselje. Moja veselja obično kasnije budu potvrđena.

[Josephine]

Ja bih volela da je prihvaćen zadatak da pišemo erotsku (fantastiku) priču. A onda bih najviše volela da pročitam bokijevu priču na tu temu.

[sivka]

Ja bih volela da je prihvaćen zadatak da pišemo erotsku (fantastiku) priču. A onda bih najviše volela da pročitam bokijevu priču na tu temu.

Možda bi se iznenadila

[Josephine]

Možda bi se iznenadila

Pa to.

[scallop]

Ja bih volela da je prihvaćen zadatak da pišemo erotsku (fantastiku) priču. A onda bih najviše volela da pročitam bokijevu priču na tu temu.

Grdno se varaš. Potraži na sajtu njegove priče o Savi. Piše se sa akcentom na drugo a.

[boki77]

Боки је рођени еротичар. Заправо, био је потребан један такав акт да би он пристао да дође на овај свет.

@scallop - свако своје. Туђу струку признајем и поштујем, а своју не намеравам да занемарим. Никад се нећу расправљати о физици, хемији, технологији, просторном планирању...

[Josephine]

Čim ti kres nazivaš "aktom", nema tu ništa od erotike...