ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Onako opušteno, recimo da se navedu česte greške koje se, uprkos stalnom ponavljanju, ponavljaju. Nisam ekspert za gramatiku, pa sam sigurna da će neko malo stručniji navesti one najočiglednije.

infinitiv - u srpskom jeziku se češće koristi konstrukcija da + prezent. Dakle - Idemo popiti čaj Idemo da popijemo čaj.

Glagol trebati - već je bilo reči o ovome; ali valja ponoviti - Ovaj glagol je bezličan (ne menja se po licima) - Trebam(/Trebaš/Trebamo/Trebate/Trebaju) da odem na čaj. Treba da odem na čaj. Treba da odeš na čaj. Treba da odemo na čaj...
Glagol trebati se koristi i u drugoj funkiji - kad nam je određeni objekat potreban. Npr. Trebao mi je čaj; trebala mu je milost, trebaće mi suncokret.

Je l' je skraćeno od Je li, pa s obzirom da je li ne pišemo kao jeli, onda i je l' pišemo odvojeno.

A sad malo vi.

Kada je upotreba infinitiva poželjna i prihvatljiva?

Додатак за глагол требати - када је у множини, српски језик за њега нема одговарајући облик. По Клајну, облик - требало би да идемо - није најтачнији, а није ни требамо да идемо.
Дакле, требало би је правилно само за једнину (ако неко има Клајнов речник код себе, нека провери, и исправи ме ако грешим).

QuoteGlagol trebati se koristi i u drugoj funkiji - kad nam je određeni objekat potreban. Npr. Trebao mi je čaj; trebala mu je milost, trebaće mi suncokret.

Znači nekad se ipak mijenja kroz lica

QuoteJe l' je skraćeno od Je li, pa s obzirom da je li ne pišemo kao jeli, onda i je l' pišemo odvojeno.

Znam za ovo pravilo, ali ne poštujem ga iz principa jer je glupo. Što se mene tiče, kad izbaciš "i", onda ovo što ostane postaje jedna riječ i zato uvijek pišem "jel'".

Quoteinfinitiv - u srpskom jeziku se češće koristi konstrukcija da + prezent. Dakle - Idemo popiti čaj Idemo da popijemo čaj.

Mislim da su obje konstrukcije ispravne, i sa infinitivom i ova druga. Šteta je što Jake Chambers više ne dolazi na forum, on bi razjasnio sve gramatičke nedoumice.

Jedna od najčešćih grešaka koje ljudi prave je "u vezi čega" umjesto "u vezi s čim".

Ono što ljudima u Srbiji nije problem, ali nama zapadno od Drine jeste, to je ijekavica. Dakle, mnogi ljudi potpuno ignorišu "i" i pišu npr. "vjekovi", "korjen", "djete", "primjetio" i slično. Neki rule-of-thumb je da ako je naglasak dug, onda je "ije", ako je kratak, onda je "je" (dakle, dete=dijete, ali deca=djeca). Ali mislim da ovo pravilo ima raznih izuzetaka

Doduše, ko sam ja da nešto drobim o gramatici, kad je sve kod mene teška improvizacija?

Quote from: Harvester on 17-03-2011, 16:04:28

QuoteGlagol trebati se koristi i u drugoj funkiji - kad nam je određeni objekat potreban. Npr. Trebao mi je čaj; trebala mu je milost, trebaće mi suncokret.

Znači nekad se ipak mijenja kroz lica

Quote

Ne kroz lica, već se slaže sa imenicom

Ah, šta uradih to! Elem, poenta je da se slaže sa imenicom. Dakle, ne menja se, već se slaže.

Aj da opet ne zabrljam s citiranjem, što se tiče jel, odnosno je l', zato postoji taj apostrof.

Boki, je l' Klajn još uvek vodi glavnu reč? Mnogi njegova pravila dovode u pitanje.

Al' vidiš, ovo aj bi trebalo da ima bar tri apostrofa i jedan smajli. 'aj''

Razumem ja da se iz Bosne uvozi bosanski srpski, ali se ne može nametati (Vid'te kako može infinitiv!), jer ćemo morati (evo ga opet!) da se branimo. Ako je moj otac morao da nauči srpski (kad je došao), ako je moja majka morala da se prilagodi (kad je došla), ima i vi iz Bosne da se prilagodite. Priznajte da nije baš lepo da Srbija počne da govori bosanski. Kako vi to postavljate, sad bih ja morao da činim neke kompromise, kao da je ovde načinjena invazija, pa ako moj jezik ne prestane da liči na srpski, a ličio je mnogo godina, neki tipovi će mene optužiti za nasilje nad jezikom. Isto važi za austro-ugare sa deutch formulacijama srpskog jezika. Dok ne crknem, a trudiću se da mi se to ne dogodi uskoro, pravilan srpski jezik će ostati onaj kojim se piše, a govorite kako vam volja, razumećemo to mi.
Dakle, nemam ništa protiv protiv upotrebe tankog jer, možda je tu Vuk i omanuo, ali švapski infinitivi - nikako. To nije primereno srpskom jeziku.

Не знам колико је Клајн оспораван, знам да јесте. Ипак, мени су његове књиге биле поприлично логичне и разумљиве. Волео бих да овде имамо неког лингвисту... требамо његов савет

Мислим да би требало истаћи колико је значајно знати свој језик. Нама Србима туђе говно лепше смрди, што рече Бора Чорба. Тако уводимо не само швапске инфинитиве, него разне друге глупости. Хрвати се оградили од нас, људи раде на језику (раде-греше, али раде), а ми смо у фазону - српски, не, не - кад сам ја завршавао школу то је био српскохрватски!! Језик нам пропада; шта ће, прати тенденцију пада самопоштовања и знања.

Ljudi, meni ovde ništa nije jasno. Misli ovo oko infinitiva. Iskreno prvi put čujem, ovde, o tome da postoji neki bosanski i neki srpsku infinitiv. Znam šta je infinitiv, ali mislim da ne uviđam razliku. Je l' može neko slikovito objašnjenje o čemu se tu radi...

Quote from: analogdigit on 17-03-2011, 16:35:53
Ljudi, meni ovde ništa nije jasno. Misli ovo oko infinitiva. Iskreno prvi put čujem, ovde, o tome da postoji neki bosanski i neki srpsku infinitiv. Znam šta je infinitiv, ali mislim da ne uviđam razliku. Je l' može neko slikovito objašnjenje o čemu se tu radi...

Nema bosanskog i srpskog infinitiva, samo činjenica da su rečenične konstrukcije na hrvatskom i bosanskom pune infinitiva, što je kod njih ispravno. Primer - Idemo popit(i) kafu. U srpskom ova konstrukcija nije ispravna, već se kaže - Idemo da popijemo kafu/da pijemo kafu i sl.

A šta podrazumevate pod švapskim infinitivom?

OK, hvala Mims! Sad je jasno kao dan.

Upotreba infinitiva u srpskom jeziku (zapadne forme) potiče iz prilagođavanja nemačkom jeziku.

Boki, Skalope, žalosni ste ko CiklonB u tesnom prostoru. Ja bi vas spakovao u jednu oveću kovertu, pa nja!, za bratskata Bvlgaria. Boki može u Valam ako obeća da se nikad neće vratiti. Tamo se prosipajte do mile volje. Ne u Srbiji.

Док си ти тај с којим имам проблем, знам да проблема немам.

Šta vam je lepše od ova dva?

1. Moram da idem da radim.
2. Moram ići da radim.

Najlepše je "moram na posao".

Idi bre Plut, ko još daje primere s poslom? Tu ništa ne zvuči lepo. Pitaj ti za kafu/čaj/pivo.

Idem da popijem pivo.
ili
Idem popiti pivo.

Quote from: Plut on 17-03-2011, 17:14:12
Šta vam je lepše od ova dva?

1. Moram da idem da radim.
2. Moram ići da radim.

3. Ne moram ništa raditi, bogat sam, živim od velikog nasledstva...)
Ja ne kontam zašto je toliko bitno  je li : Idemo popiti kafu, ili Idemo da popijemo
kafu, šta to znači uhu u književnom smislu.

Neka Anomandere, naučiće te već da je lepše kako tehnokratija kaže.

Quote from: Plut on 17-03-2011, 17:14:12
Šta vam je lepše od ova dva?

1. Moram da idem da radim.
2. Moram ići da radim.

Ja ne znam gramatike ni da se napuni rakijska čaša, ali zar ne bi konzistencije radi ovde trebalo da piše:

Šta vam je lepše od ova dva?

1. Moram da idem da radim.
2. Moram ići raditi.


(Naravno, odgovor je: "Najlepše je 'Ostao sam kod kuće da se zajebavam'" ili  "Ostao sam se kod kuće zajebavati")

Ићи да радим је неправилно. Држи се за уши колико хоћеш - и даље је неправилно. Зато је и ружно.

У Башаиду, селу крај Кикинде, људима је лепо да говоре онако како говоре. А то је: идеду, радиду, здраво добро итд. Не шалим се, људи тако говоре (говориду).
Проблем је кад свако прави језик по себи. То обично ради онај ко га не зна, па му је лакше да плива између правила, јер му је претешко да нешто од тих правила научи.

Super topik, Mims   I meni ovo predstavlja problem, a evo šta sam našla o upotrebi infinitiva:
" Norma podjednako prihvata i infinitiv i konstrukciju da + prezent, odn. zavisnu rečenicu. Infinitiv je izvorni slovenski oblik i zadržao se bolje u (i)jekavskim govorima. Da + prezent je balkanizam i svojstveniji je ekavskim govorima. Normativisti jedino ističu da se infinitiv u književnom jeziku ne može upotrebiti sa predlozima- takva konstrukcija je preuzeta iz italijanskog, odn. nemačkog- npr. Imate li šta za jesti. Međutim, takve se konstrukcije sreću i u javnom jeziku, npr. u reklamama Kafe za poneti, i infinitiv je teško zameniti drugim oblikom."

Quote from: boki77 on 17-03-2011, 17:28:16
Ићи да радим је неправилно. Држи се за уши колико хоћеш - и даље је неправилно. Зато је и ружно.

У Башаиду, селу крај Кикинде, људима је лепо да говоре онако како говоре. А то је: идеду, радиду, здраво добро итд. Не шалим се, људи тако говоре (говориду).
Проблем је кад свако прави језик по себи. То обично ради онај ко га не зна, па му је лакше да плива између правила, јер му је претешко да нешто од тих правила научи.

Ama normalno je da se na raznim mestima priča (govornim jezikom) na razne načine. Nije normalno da nemaš JEDNU važeću gramatiku (književnog jezika) umesto nekoliko poluvažećih, ali eto...

Naravno, za ovakav topik najpre treba razgraničiti da li se raspravlja o nečemu što "lepše zvuči" ili o nečemu što je pravilnije.

Quote from: Mims on 17-03-2011, 17:19:12Idem da popijem pivo.
ili
Idem popiti pivo.

Veznik 'da' omogućava dodatni smisao, "idemo da popijem pivo" = "idemo svi, ali pivo pijem samo ja", "idem da popijemo pivo" = "ja sam taj koji idem, ali pivo pijemo svi".

Quote from: Meho Krljic on 17-03-2011, 17:25:31

Quote from: Plut on 17-03-2011, 17:14:12
Šta vam je lepše od ova dva?

1. Moram da idem da radim.
2. Moram ići da radim.

Ja ne znam gramatike ni da se napuni rakijska čaša, ali zar ne bi konzistencije radi ovde trebalo da piše:

Šta vam je lepše od ova dva?

1. Moram da idem da radim.
2. Moram ići rasti.


(Naravno, odgovor je: "Najlepše je 'Ostao sam kod kuće da se zajebavam'" ili  "Ostao sam se kod kuće zajebavati")

Quote from: John Reynolds on 17-03-2011, 17:32:04
Naravno, za ovakav topik najpre treba razgraničiti da li se raspravlja o nečemu što "lepše zvuči" ili o nečemu što je pravilnije.

I koja su to pravila.

Quote from: Kaa on 17-03-2011, 17:30:09
Super topik, Mims   I meni ovo predstavlja problem, a evo šta sam našla o upotrebi infinitiva:
" Norma podjednako prihvata i infinitiv i konstrukciju da + prezent, odn. zavisnu rečenicu. Infinitiv je izvorni slovenski oblik i zadržao se bolje u (i)jekavskim govorima. Da + prezent je balkanizam i svojstveniji je ekavskim govorima. Normativisti jedino ističu da se infinitiv u književnom jeziku ne može upotrebiti sa predlozima- takva konstrukcija je preuzeta iz italijanskog, odn. nemačkog- npr. Imate li šta za jesti. Međutim, takve se konstrukcije sreću i u javnom jeziku, npr. u reklamama Kafe za poneti, i infinitiv je teško zameniti drugim oblikom."

Hvala na ovom citatu, pomirljiv je, pa nek' pročitaju sukobljene strane. Ja sam se ogradila na početku da nisam ekspert, tako da... idem popiti pivo

Quote from: Meho Krljic on 17-03-2011, 17:30:55

Quote from: boki77 on 17-03-2011, 17:28:16
Ићи да радим је неправилно. Држи се за уши колико хоћеш - и даље је неправилно. Зато је и ружно.

У Башаиду, селу крај Кикинде, људима је лепо да говоре онако како говоре. А то је: идеду, радиду, здраво добро итд. Не шалим се, људи тако говоре (говориду).
Проблем је кад свако прави језик по себи. То обично ради онај ко га не зна, па му је лакше да плива између правила, јер му је претешко да нешто од тих правила научи.

Ama normalno je da se na raznim mestima priča (govornim jezikom) na razne načine. Nije normalno da nemaš JEDNU važeću gramatiku (književnog jezika) umesto nekoliko poluvažećih, ali eto...

Aha - Meho je polumesečarski crvenokrstaš koji munlajtuje kao dijalektičar diskurzivno - homonimne dijalogičnosti!!! 

Quote from: Kaa on 17-03-2011, 17:30:09
Super topik, Mims   I meni ovo predstavlja problem, a evo šta sam našla o upotrebi infinitiva:
" Norma podjednako prihvata i infinitiv i konstrukciju da + prezent, odn. zavisnu rečenicu. Infinitiv je izvorni slovenski oblik i zadržao se bolje u (i)jekavskim govorima. Da + prezent je balkanizam i svojstveniji je ekavskim govorima. Normativisti jedino ističu da se infinitiv u književnom jeziku ne može upotrebiti sa predlozima- takva konstrukcija je preuzeta iz italijanskog, odn. nemačkog- npr. Imate li šta za jesti. Međutim, takve se konstrukcije sreću i u javnom jeziku, npr. u reklamama Kafe za poneti, i infinitiv je teško zameniti drugim oblikom."

Zbog ovoga i postavih pitanje. Koliko je meni poznato (a isto piše i u 3 gramatike srpskog jezika koje imam), u srpskom su i infinitivna i da + prezent konstrukcije podjednako dozvoljene.
Ono što nije dozvoljeno je nemačka konstrukcija "zu + infinitiv koji ustvari nije infinitiv nego imenica napravljena od glagola", npr. Essen zum Mitnehmen bi u bukvalnom prevodu bilo: hrana za poneti, ali u nemačkom je to zum Mitnehmen ustvari zu dem Mitnehmen, odnosno, imenica. Engleski najbliži prevod bi bio takeaway food, verovatno, a za srpski još razmišljam.  

Gramatička sitnica   koja meni bode oči, a ima veze s nemačkim je -  bez da, koje potiče od nemačkog ohne dass.
Recimo: - Otrčala sam u nuklearnu elektranu bez da sam razmislila o posledicama. ( )
Umesto : - Otrčala sam u NE, a da nisam razmislila o posledicama.

Постоји правилна употреба инфинитива, то није спорно; нпр. на томе треба радити. Али, он се, у горепоменутим реченицама искористио неправилно.

Ово што си навела о НЕ би могло и овако - отрчала сам без размишљања. Без да сам размислила је потпуно погрешно, и манир је наших неписмених новинара.
Дакле, урадила сам то и то без+ (глаголска) именица, а не без+глагол.

Ponekad se ne zna šta je gore, doduše:

Otišao sam bez da sam jeo

ili

Otišao sam bez jedenja

ili

Otišao sam ne jedavši????

Отишао сам гладан

Quote from: boki77 on 17-03-2011, 17:59:37
Постоји правилна употреба инфинитива, то није спорно; нпр. на томе треба радити. Али, он се, у горепоменутим реченицама искористио неправилно.

Ово што си навела о НЕ би могло и овако - отрчала сам без размишљања. Без да сам размислила је потпуно погрешно, и манир је наших неписмених новинара.
Дакле, урадила сам то и то без+ (глаголска) именица, а не без+глагол.

Ali u kojim? Biće da mi je nešto promaklo.

Naravno da se bez upotrebljava s glagolskom imenicom, to nije sporno.  

Pitam se šta li Klajnova gramatika kaže za upotrebu smajlija...

Quote from: Harvester on 17-03-2011, 18:06:38
Pitam se šta li Klajnova gramatika kaže za upotrebu smajlija...

Ne znam, ali znam da sam juče razmišljala o tome kako je Boban još pre jedno 3 godine obećao da će nešto uraditi s ovom lepotom -  gomilax.

Quote from: lilit_depp on 17-03-2011, 18:03:28

Quote from: boki77 on 17-03-2011, 17:59:37
Постоји правилна употреба инфинитива, то није спорно; нпр. на томе треба радити. Али, он се, у горепоменутим реченицама искористио неправилно.

Ово што си навела о НЕ би могло и овако - отрчала сам без размишљања. Без да сам размислила је потпуно погрешно, и манир је наших неписмених новинара.
Дакле, урадила сам то и то без+ (глаголска) именица, а не без+глагол.

Ali u kojim? Biće da mi je nešto promaklo.

Naravno da se bez upotrebljava s glagolskom imenicom, to nije sporno.  

Nešto što sam iskopao:

U jednim slučajevima u savremenom srpskom književnom jeziku da-
-konstrukcija ne može biti zamenjena infinitivom (npr. Hajde da zapevamo) niti infinitiv da-konstrukcijom (npr. Razumeti znači oprostiti), što se naziva odnosom dopunske distribucije. U drugim slučajevima takva zamena je moguća, pri čemu rečenica sa da-konstrukcijom ili infinitivom ostaje pravilna i ne menja značenje (npr. Možete da uđete // Možete ući), što se naziva odnosom fakultativne distribucije. U ovoj drugoj grupi slučajeva nekada je češći infinitiv, a nekada da-konstrukcija, s mogućim razlikama u njihovoj stilskoj vrednosti. I odnos dopunske distribucije između da-konstrukcija i infinitiva i odnos fakultativne distribucije među njima obuhvata više posebnih grupa slučajeva, čiji iscrpan pregled može biti dat samo u obliku razvijenijeg sintaksičkog opisa, ali ne i kao kratak odgovor na pitanje postavljeno Odboru za standardizaciju srpskog jezika.

...
bezlične konstrukcije koje u predikatskom delu imaju lekseme šteta, muka, lako, korisno i sl. obično dolaze sa infinitivom (npr. Šteta je propustiti tu priliku), ili dolaze isključivo sa infinitivom (npr. Lako je biti naknadno pametan); infinitiv je čest i u konstrukcijama s modalno upotrebljenim glagolima imati ili nemati (npr. Nema se čega bojati onaj ko radi pošteno, Naređenje se ima odmah izvršiti); infinitiv je obavezan u gnomskoj modalnoj upotrebi kao u primeru Koga je moliti nije ga ljutiti; u konstrukciji sa bezlično upotrebljenim glagolom trebati infinitiv obezbeđuje uopšteno-lično značenje, up. Treba živeti u miru sa susedima prema Treba da živimo u miru sa susedima, Treba da živite u miru sa susedima itd.

Pa ko napisa - u jednim slučajevima?  
Srećom, nije me omelo da pročitam ostatak teksta.  

Ljudi moji, pričamo li mi o matematici (izvinjenje macu i Yggu ) ili o jeziku kojim govorimo, pišemo... i koji je živ, ima lepotu, različitosti, osnovna pravila i izuzetke iz pravila?

Jezik ima dijalekte, narečja, lokalizme i svašta nešto... on se razvija, živi, diše... Ako već pričamo o književnom jeziku, tačno je da ima pravila ali, pobogu...

U stvari, može ovde ko god hoće da se drži za uši i radi šta hoće s njima, ali razlika između takvih i mene je što ja taj jezik osećam i volim, a neki samo drže pojedinih naučenih gramatičkih formula, BEZ DA ikakvu emociju osete.

 

Plut, pa taman dođosmo do toga da smeš da koristiš infinitiv koliko god hoćeš, a ti tako... 

Misliš, smem ga koristiti? 

E da, neko je ovde rekao "S obzirom da je bilo to i to..." (parafraziram) a trebalo bi "S obzirom na to da je bilo to i to..." - kad se već pozivamo na pravila. 

Ja sam rekla!! I opet ću, s obzirom da mi je tako lepše!

To Mims! 

Quote from: Harvester on 17-03-2011, 16:04:28


Šteta je što Jake Chambers više ne dolazi na forum, on bi razjasnio sve gramatičke nedoumice.

Evo šta kaže veliki Jake koji mi prilično nedostaje u ovim krajevima.  

"Verujući" je glagolski prilog sadašnji, koji sam naveo, a ne particip. Mi particip nemamo (mada bi mu to bio pandan ili možda čak i oblik).
A infinitiv je isto sasvim ok za upotrebu, iako jezičari razni tvrde kako je srpsko samo "dadakanje"... i onda kad prevodiš (ili pišeš) malo duže rečenice dobijaš nekad rogobatštine da pet-šest "da" (da + prezent) uzastopno, a gde bi s modalnim glagolima (tipa hteti, smeti, moći) mogao sasvim lepo da ide infinitiv.
No, kao što rekoh, upotreba infinitiva NIJE nesrpska, ma šta jezičari tvrdili kako bi nas odvojili od Hrvata.
Ja sam za ne-odbacivanje i jednog i drugog, jer mora da postoji, kao u svakom normalnom jeziku, alternativa, kako jedan oblik ne bi bio previše ustaljen. U nemačkom imamo dve odnosne zamenice, koje se smenjuju i postoje upravo kako se jedan oblik ne bi gomilao (o tome što se u današnjem nemačkom to više ne zovu odnosne zamenice nećemo). I ne vidim zašto bismo davali prednost helenističkom uticaju, a ovaj drugi odbacivali. I jedno i drugo je naše, i nema potrebe da se ičeg odričemo. Jer, to i jeste problem s Vukovom reformom - osakatio nam je fond reči i gramatiku i ja u srpskom nemam toliko moćna sredstva izražavanja kao što imam recimo u pomenutom nemačkom. I kad prevodim knjigu s nemačkog, rečenice zbog naše gramatike i fonda reči često trpe. Tako da smatram da u svemu treba biti umeren, jer rečenice - naročito u književnosti - moraju da budu (moraju biti  :cheesy:) prirodne, a ne rogobatne - u bilo kom obliku.
I ne smatram da infinitiv oduzima ikakvu ličnosnost nosiocu radnje - infinitiv nikad ne stoji sam za sebe, već uglavnom s već pomenutim modalnim glagolima (kažem "uglavnom" jer ne mogu sad da razmišljam da li se pojavljuje mimo kombinacije s tim glagolima ), a oni nam pokazuju ličnost nosioca radnje (kroz lice i rod).


Glagolski prilog sadašnji nažalost ne može da se posmatra kao particip, iako odgovara po svom obliku onome što bi particip trebalo da bude. Zašto? Particip se može koristiti kao atribut za opis određene osobine čoveka ("grjadij" - onaj koji dolazi, dok nikako ne možemo reći (evo infinitiv! ) "blagosloven dolazeći u ime Gospodnje), dok glagolski prilog sadašnji služi za opis radnje. Dobro, koristimo ga nekad i za opis osobine ljudi (verujući čovek), ali ne možemo uvek, kao što to recimo može u latinskom ili nemačkom (navodim njih jer njih znam, grčki (još) ne znam).

Slažem se sa Mims, ako je lepše onda je i ispravno! Gomila mojih (a ima ih) pravopisnih problema se nikad neće razrešiti jer neke stvari jednostavno neću da prihvatim samo zato što loše 'zvuče'. Zvuk reči u rečenici neće nadmudriti tamo neke, 'tehnokrate', što dokone dane uz špricer i nove regule.

Quote from: Meho Krljic on 17-03-2011, 18:00:58
Ponekad se ne zna šta je gore, doduše:

Otišao sam bez da sam jeo

ili

Otišao sam bez jedenja

ili

Otišao sam ne jedavši????

Kao i na prethodnom primeru, ako nešto zvuči rogobatno, može se zameniti lepšim, ali ne baš tim rečima. Npr, mislim da bi bilo najbolje "otišao sam,a nisam jeo" ili - "otišao sam gladan", "otišao sam ne ručavši"...