ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tako je, Nutella! (nikad ti za mene Debella) "Kako se to radilo u Odesi".

Novi zadatak:

QuoteSamo donekle i jedva otvarajući usta, ispričao sam na brzinu Tulli i njegovu društvu i odmah se zatim izgubio u svoju kabinu. Brzo sam se presvukao i stigao Mahlkea na stajalištu devetke. Za čitavo vrijeme nagovarao sam ga, ako je već naumio vratiti odlikovanje, da ga lično preda kapetanu korvete. Adresu smo ionako mogli lako doznati.

?

Ginter Gras, Mačka i miš?

edit: he, preteče me Melkor.

Nastavi ti, ja samo postavljam slicice po forumu 

ma, ne... odoh ja na spavanje, a ti umesto da kačiš sličice, knjigu u ruke i kuckaj.   

Pojedine zgrade izgledale su suludo, jer su im ulazna vrata bila na krovu, dok su stepenice bile tamo gde se nije moglo prići - ili je bilo takvih stepenica kojima se moglo hodati samo naglavačke, koje su završavale u vazduhu. Kule su bile iskrivljene, balkoni su visili uspravno na zidovima, umesto vrata stajali su prozori, a podovi umesto zidova. Bilo je mostova, čiji su se lukovi iznenada završavali tako kao da je graditelj usred rada zaboravio šta je to trebalo da bude. Bilo je kula krivih poput banana i piramida postavljenih na vrh. Ukratko, ovaj grad odavao je utisak ludila.

Dečak posluša i tiho zatvori vrata. Zatim priđe zidu od knjiga i oprezno zvirnu iza. Tamo, u visokoj fotelji izlizane kožne presvlake, sedeo je oniži dežmekasti čovek. Nosio je izgužvano crno odelo koje je bilo pohabano i izgledalo nekako prašnjavo. Prsluk na cvetiće čvrsto je obuhvatao njegov stomak. Čovek je bio ćelav, sa nešto malo belih čuperaka iznad ušiju koji su štrčali uvis. Crveno lice podsećalo je na njušku ljutitog buldoga. Na kvrgavom nosu stajale su male, zlatne naočare. Osim toga, pušio je savijenu lulu koja je visila u uglu usana, tako da su cela usta bila iskrivljena. Na kolenima je držao knjigu koju je upravo čitao i, sklapajući je, ostavi u njoj debeli kažiprst svoje leve ruke, kao znak da je tu stao sa čitanjem.

Ovo nije neki Urfin Džus ili tako nešto?

Ne, ovo je objavljeno 16 godina kasnije, ali jeste "tako nesto". 

Eh, da, po wikipediji od ovoga su pravljeni filmovi, serije, obicne i animirane, video igra, adaptacije za pozoriste, balet i operu.

"Živimo u mračnim dubinama zemlje", odžamori mu mnogoglasni hor,"kako bismo svoj izgled skrili pred suncem. Tamo neprestano plačemo nad svojom ružnoćom i svojim suzama ispiramo neuništivo srebro iz prastarog stenja i od njega tkamo filigran koji si video. Samo u najmračnijim noćima usuđujemo se da izmilimo na površinu, i ove pećine su naši izlazi. Ovde gore sklapamo ono što smo dole pripremili. Upravo ove noći bilo je dovoljno mračno za rad, a da uz to poštedimo sebe muke da gledamo jedni druge. Zato smo ovde. Svojim radom pokušavamo da obeštetimo svet zbog naše ružnoće i u tome nalazimo malo utehe."

Pa, neka od Baumovih Oz knjiga, nije li? Mislim, ima ih previše da bih se ja sad setio koja je (a čitao sam ih najmanje četiri)...

Ja sam stao na 2 ili 3, mislim. I ne, nije. Mada, palo mi je na pamet, ali u primerku koji imam maltene nijedan pasus ne propusti da pomene Doroti.

Uostalom, Baum je umro 40ak godine pre Urfin Džusa 

Ali ako bih pomenuo da u originalu naslov počinje sa Die, da je pisac sin nadrealističkog slikara a da je tekst romana odštampan u zelenoj i crvenoj boji?

Die Unendliche Geschichte tj. Neverending Story

Jeste. Mislim, ako to nismo svi procitali...

QuoteKad sam uprla prstom u njega dlanovi mu malo skliznuše, ostavljajući na zidu masno-znojave tragove, i on zadenu palčeve za pojas. Izvi se od nekog čudnog malog grča, kao da je čuo grebanje nokta po škriljcu, ali dok sam ja začuđeno piljila u njega, napetost s njegovog lica polako iščeze. Usne mu se razvukoše u stidljiv osmeh, i slika našeg suseda zamagli se od mojih suza.

Uh, ovo je bilo brzo, a jedva nađoh citat gde se ne pominje niko od junaka ili grad u kome žive.

Potpomogao sam se malo googlom, ali sam imao ideju sta da trazim.

Zato, nesto lagano:

Iz toga je proizilazilo da su bolesnici bili podeljeni u sedam progresivnih kasta. Svaki sprat je bio kao neki mali svet za sebe, sa svojim posebnim pravilima, sa svojim specijalnim tradicijama. A pošto je svaki sektor bio dodeljen drugom lekaru, stvorile su se, mada minimalne, ipak prezicne razlike u metodama lečenja, iako je generalni direktor dao celom institutu jedinstveni osnovni smer.

A baš sam razmišljao da postavim nešto od njega.

Sedam Spratova, Dino Bucati.

Naraffno.

Ovo bi isto trebalo biti lako.

Quote
Nešto u njegovom držanju neosprono upućuje na to da je on muško, uz to nema grudi, niti bilo koju drugu vidljivu žensku karakteristiku. Ali na mestu gde bi trebalo da se nalazi polni organ on ima čudan, ka unutra okrenut, usek, koji delimično podseća na vaginalni otvor, a opet, jasno se vidi da nije to. Ispod tog useka, umesto okačenih muških muda, nalazi se samo jedna mala, čvrsta i okruglasta izraslina, čija je funkcija možda identična onoj koju vrše čovekove mošnice: kao da je cilj evolucije bio da zadrži muške polne žlezde izvan telesne šupljine, s tim da im samo da malo bolju zaštitu.

Evo još malo.

Quote
Isprobava svoje telo. Čini ga fluroscentnim, i vidi kako ljubičaste senke plešu ispod njega. Stvara čelična rebra, i kičmu od slonovače. Spliće novi nervni sistem od žilica vakuma. Kreira novi čulni organ koji registruje boje i preko ultraljubičaste i, sav srećan, probija granice vidljivog spektra. On postaje ogromni seksualni organ, i siluje stratosferu, ostavljajući za sobom trak svetlosnog semena.

Silverberg, Sin čovečiji

Quote from: chovekoid on 04-09-2011, 20:59:04
Silverberg, Sin čovečiji

To! 

Oukej...

QuoteLako gurnuh vrata. U stara vremena, noću su ih uvek držali otvorena. Kad sam konačno shvatio da su zaključana, krenuh natrag, na mesečinu, i digoh pogled prema kući. Jedva da je bila ponoć, a nigde svetlosti. Svi su već legli i spavali. Osetih prema njima prezir. Očekivao sam da će bdeti, zbog nje i zbog mene.

Ovo mi nešto jako poznato, al' nikako da se setim. Daj još malo.

Izvinjotina zbog čekanja.

QuoteDrvorezačka veština je možda duboka, ali je, u isti mah, i uska. Provodio sam dane, zadovoljan, sa dvadeset i šest slova abecede, čiju sam ozbiljnu važnost od oca naučio da volim, kombinujući njihove tvrde oblike sa neobuzdanom ukrašavačkom maštom, i izrađujući sve, od "eks librisa" i zaštitnih znakova, do novčanica i etiketa za sapun. Moj otac se mrštio na bilo kakvo ukrašavanje samog slova, čiju je klasičnu prisnost upoređivao sa prisnošću ljudskog oblika, a kao ispisivač naslova i ja sam važio za čistunca.

Mala pomoć u vidu nejmdroping asocijacije -- ko je osoba koja povezuje sve ove ljude?

QuoteKeno
            Sartr
       Vitgenštajn
                           Kaneti
                                                                               Kejt Vinslet
                              Krišnamurti

edit: insekt mi govori da ovo sigurno zna forumaš koji se potpisuje sa Father Jape, mada možda se on neće igra...

Iris Murdoch? Pod mrežom?

Svaka čast, care!! Jeste Ajris, samo nije Pod mrežom -- ali nema veze, dosta je, postavljaj nešto!!
Devojka italijanka je inače naslov romana.

Evo:

QuoteOtac stalno zanoveta: "Uči pa uči, ili ćeš kao ja celog veka šiti čizme". A kako da uči, kad je u dnevniku prvi i, jasna stvar, čim počne čas, odmah njega dižu:

-Bariba Anfim. Izvol'te.

I stoji Anfim Bariba, preznojava se, mršti se i navlači ionako nisko čelo do samih obrva.

-Opet ni slovca? Ah-ah-ah, a već si prava momčina, mogao bi da se ženiš. Sedi, bratac.

Bariba je sedao. I u svakom je razredu po dve godine sedeo. Tako je, malo-pomalo, bez žurbe, stigao i do poslednjeg.

U to vreme je imao već jedno petnaest godina, ako ne i više. Nicali su mu već, kao dobra ozima, brkovi, i išao je sa drugim dečacima na Streljecko jezero da gleda žene dok se kupaju. A posle, noću - bolje je i ne legati na spavanje: tako vrući snovi krenu, takav horovod zapletu da...

Ustane Bariba ujutru sav poplaveo i čitav dan tumara. Do noći ostaje u manastirskoj šumi. Škola? Ma dabogda u zemlju propala!

Uveče otac uzme da ga lema: "Opet si pobegao iz škole, bitango jedna!" A on ništa, skroz oguglao: stisne zube i ni da pisne. Samo mu još jače poiskaču svi oštri uglovi njegovog čudnog lica.

QuoteIzađoše iz krčme. Junska noć, topla, mirišu lipe, zrikavci se dozivaju u travi. A Timoša se obukao u vatirano odelo, čudak jedan!

- Šta si se tako umotao, Timoša?

- Uh, mani me. Bolje da ne znaš. Tu-ber-ku-lo-za, bratac moj. Tako je doktor u bolnici rekao. Ne smem da se prehladim ni slučajno.

"A, zato je on tako slabunjav" - i Bariba je nekako odjednom osetio snagu svog čvrstog, životinjskog tela. Koračao je težak i zadovoljan: bilo je prijatno stupati po zemlji, pritiskati je, gaziti - evo ovako! ovako!

Kod Timoše, u sobici sa pocepanim tapetama, sedelo je za drvenim neofarbanim stolom troje dece, pegave, mršave.

- Gde je mama? - viknuo je Timoša. - Opet je nema.

- Iz zemstva su došli po nju - krotko je odgovorila devojčica i počela u uglu obuvati cipelice - nezgodno je da bude bosa, ipak je neko došao u kuću.

Timoša se namrštio.

- Daj kašu, Fenjka. I donesi bocu iz predsoblja.

- Mamica je rekla da ne smem bocu.

- Daću ti ja mamicu! Brzo! Sedi, bariba.

Seli su za sto. Gore je tanko pištala lampa sa limenim zaslonom, oblepljena crknutim muvama.

Fenjka je počela odlivati kašu iz činije u drveni tanjir deci. Timoša povikne na nju:

- Šta je to? Gadite se rođenog oca, je li? Jel' vas to majka uči? Naučiću ja nju, samo da se vrati! Vucara se...

Deca počeše da jedu iz zajedničke činije, nerado, snuždeno. Timoša se nacerio i rekao Baribi:

- Eto - gospoda Boga iskušavam. U bolnici su rekli da je ona, jektika, zarazna, pa da vidim - hoće li preći na decu ili ne? Hoće li se dići ruka Gospoda Boga na nevinu decu, ili neće?

Neko je plašljivo, tek-tek, zakucao na prozor.

Timoša je brzo otvorio prozor i otrovno rekao:

- A, dovukla si se?

A onda Baribi:

- 'Ajde, bratac, idi ti sad. Nemaš ti više tu šta da gledaš. Ovo je naša stvar.

Pisac je poznat po svom čuvenom romanu, koji su vjerovatno čitali svi koji posjećuju ovaj forum. Ovo su odlomci iz njegove prve priče, za koju je (ako je vjerovati onome što piše u pogovoru) Maksim Gorki tvrdio da je ujedno i najbolje djelo ovog pisca. Priča je kod nas objavljena, u paru sa još jednom, u jednoj od onih tankih crvenih knjižica biblioteke Reč i misao.

Da nije Gogolj?

Ne. U pitanju je dvadeseti vijek. Ova priča je iz 1912.

Evo još jedan hint: pisac je po struci inženjer brodogradnje!

Zamjatin, ali ne znam kako se zove priča. 

Verovatno mogu da izguglam, ali nije sportski.

Da! U pitanju je priča Srez. Tjeraj dalje!

Kad sam bio sasvim mali, pokatkad sam sanjao o nekom gradu - a to je bilo čudno, jer u to vreme nikakve predstave ni o kakvom gradu nisam imao. Slika toga grada na obali velikog plavog zaliva u snu mi je jasno izlazila pred oči. Video sam ulice i zgrade duž obale, pristanište, pa čak i lađe u luci; a, međutim, u budnom stanju nikad nisam bio video ni more ni lađu...

Zgrade su bile sasvim drukčije od onih koje sam znao. Saobraćaj ulicama bio je neobičan, vozila su se kretala sama od sebe, bez konja koji bi ih vukli, a ponekad su po vazduhu leteli neki sjajni predmeti ribljeg oblika, koji zaista nisu bili ptice.

Najčešće sam viđao ovo divno mesto osvetljeno dnevnom svetlošću, ali se to ponekad dešavalo i pri noćnoj svetlosti, i tada su njegove svetiljke duž obale izgledale kao nizovi svitaca, a neke od njih kao dijamanti koji plove po vodi ili vazduhu.

Bilo je to divno, čarobno mesto, i jednom, dok sam još bio sasvim mlad, upitah stariju sestru, Meri, gde li bi taj divni grad mogao biti.

Izguglah. Ja ladno nikad nisam video tu knjigu uzivo 

Šta ću, ja sam oldskul ko smederevac. Na knjizi, za one koji su se zajebali da je vide ili je imaju, uzgred budi rečeno, stoji broj 100.

Nisam ni znao da može da se izgugla.

PS Šalim se za ovo "zajebali", simpatičan je to romančić.

Cuo sam ja za roman, ali nisam znao da je preveden. Mnogi, pogotovo njegovi zemljaci, smatraju ga za nepravedno zapostavljeno kapitalno delo, maltene u rangu, ako ne i bolje od "onog" drugog.

PS. My Google-fu rulez!!!

Nisam nesklon da se s time složim, ali je nesporno da je to drugo delo imalo mnogo jači uticaj i (ako se računa i ekranizacija) bilo vesnik mnogih drugih važnih stvari. S druge strane, ako se upoređuju knjige, ova je svakako konzistentnija u priči, razvoju radnje, likovima... Jer ona druga, bar po mom mišljenju, ima neoprostiva rasplinjavanja u moralisanju, filozofiranju, itd. Doduše, dok sam čitao "Gozbu kod Devijanta", na primer, javljale su mi se neke slike iz ovog dela.

Dao sam dovoljno hintova za sada.

Quote"Ko je ona?" ponovi Alen. "Ona nije..." iznenada uzvinku on. Pogledah gore u njega i videh da bulji u nešto pored mene. Brzo se okretoh. Na pljosnatoj steni video se otisak stopala, još neosušen. Sofija je bila stala jednom nogom na nju dok se saginjala da stavi svoj ulov u stakleni sud. Otisak je bio dovoljno mokar da jasno pokaže svih šest prstiju. Udarih nogom u stakleni sud. Voda se prosu i ponese rakove niz stenu, izbrisavši otisak, ali sam, sav nesrećan, znao da se zlo desilo.

Hrizalidi?

Da. 

  Old skul nevr dajz!!!

Hrizalidi su meni bili najdraža knjiga iz te edicije koju imam celu jer je moj otac bio priličan SF gik u svojoj mladosti.

Evo novog zadatka:

QuoteMajka je nedavno kupila nov električni robot, poslednju riječ tehnike, stroj koji pere, čisti, kuva, suši, miješa, grebe, melje, mrvi i ko zna šta sve ne. I odmah je telefonom poručila električara da robota priključi na električni vod.

I tako, upravo u trenutku kad je David u dvorištu razgovarao sa Karlom o tome da li je bolje jesti sladoled odmah ili kasnije, radio je u njihovom stanu električar. Tokom sedmice nije imao vremena, pa je morao da dođe upravo u nedjelju.

Poznato je da električari električne vodove ne samo popravljaju već ih ponekad i pokvare. Električar je u stanu Davidove majke radio tako uspješno da je u prvih pet minuta svoje aktivnosti učinio da pregore svi osigurači u cijeloj kući koja je ostala bez električne energije.

To ga je toliko iznerviralo da je spakovao svoj alat i otišao. Možda zato da dovede nekoga ko će mu pomoći otkloniti kvar.

Električna energija, dakle, nije napajala uređaje, što znači da je prestao raditi frižider.

Ova knjiga je meni bilo potpuno fascinantna kada sam bio dete. Mislim, jeste knjiga za decu, of kors, ali je... fascinantan projekat.

Da nije mozda... neki Asimov?

Nije (valjda) Tipujem na nesto poljsko, cesko, mozda cak i SFRJ i cekam sledeci citat.