ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Scordisk, ovde si pokušao da nategneš štošta, ali sa Buba Marićem se autor posvađao sa SF-om već u postavci gde ne pomaže ni čarobni štapić. Takada i Buba Marić podjednako potiču sa površine Zemlje, a Marijanski rov pravi prepreku od celih 1000 atmosfera pritiska. Da je neka druga buba igračka u pitanju, da Takade i Markovi ne nose ta imena i da je odabrano neko pliće podmorsko skrovište, dalo bi se izboksovati. Ovako - jok.

Ja ću krenuti od kraja.
Hendikepiran sam što znam autore, pa ne mogu baš dobro da odmerim ovo što ću reći; ali nije mi jasno, zaista mi nije jasno, vezano za priču 23 ukupno dve stvari.
1. Ko je taj ko ima dilemu vezanu za autora priče?
2. I ko je taj ko je procenio da ova priča nije utrefila temu i da nije vredna bodova?

Prva rečenica priče: "Џунгла се пробудила, као пред свитање, али птице нису жамориле познати поздрав сунцу; ко је умео, могао је чути страх у песмама и крештању."
Ja ne bih išao dalje. Onaj ko ne vidi veličanstvenost i višeslojnost izrečenog, savršen uvod u sjajnu priču. ko nije u stanju da spozna vrhunskog pisca i stilistu, kome je Stipanovo trkeljisanje izuzetan stil... ja stvarno ne znam šta da kažem.
Ne postoji pisac koji može više reći sa manje reči. "И, то је то. Неко је победио." Kakav sažet i haiku izveštaj o borbi o kojoj protagonisti ništa ne znaju osim da je vrlo bitna.
Džinovska anakonda je pandan vuka kod nas ili ajkule u polineziji, tigra u indokini... zver koja je ujedno i božanstvo domorodaca.

Mi ovde očigledno funkcionišemo na različitim frekvencijama. Možda komunikacija nije ni moguća. Pink, rijaliti i naprednjaci su uzeli svoj danak...

Quote from: Boban on 10-10-2016, 16:40:23
Ljudi su lenji. Krenu da komentarišu redom i onda prve dve priče, inače potpuno besmislene, dobiju više komentara nego neke kasnije koje zaslužuju daleko veću raspravu.

ja sam krenula redom, ali me Radmilo spriječio u nastavku. priznajem da mi zabrana nije teško pala. a i neću ulaziti u razloge oko odluke da me ušutka. ne znam, možda sam lupetala gluposti. pa me štitio od daljnje blamaže...

Svađu sa SF-om ne sporim, i sam sam kod bubamarića imao problema sa batrgajućim repovima bez rešenja, niti vidim kako bi se tu šta izboksovalo, čisto rekoh da stanem u odbranu, pošto mi deluje kao da je autor više ciljao na onu publiku bližu sedmici nego stosedmici na uštrb nekih drugih stvari

Quote from: saturnica on 10-10-2016, 19:50:17

Quote from: Boban on 10-10-2016, 16:40:23
Ljudi su lenji. Krenu da komentarišu redom i onda prve dve priče, inače potpuno besmislene, dobiju više komentara nego neke kasnije koje zaslužuju daleko veću raspravu.

ja sam krenula redom, ali me Radmilo spriječio u nastavku. priznajem da mi zabrana nije teško pala. a i neću ulaziti u razloge oko odluke da me ušutka. ne znam, možda sam lupetala gluposti. pa me štitio od daljnje blamaže...

Radmilo je počeo da se ponaša ovde kao kabadahija, određuje ko će slati priču, ko će komentarisati. Na kraju je i zadao temu na koju će odgovoriti nekoliko njegovih pulena i gde će dodatno moći da demonstrira silu.

Quote from: Boban on 10-10-2016, 19:49:23
Ja ću krenuti od kraja.
Hendikepiran sam što znam autore, pa ne mogu baš dobro da odmerim ovo što ću reći; ali nije mi jasno, zaista mi nije jasno, vezano za priču 23 ukupno dve stvari.
1. Ko je taj ko ima dilemu vezanu za autora priče?
2. I ko je taj ko je procenio da ova priča nije utrefila temu i da nije vredna bodova?

Prva rečenica priče: "Џунгла се пробудила, као пред свитање, али птице нису жамориле познати поздрав сунцу; ко је умео, могао је чути страх у песмама и крештању."
Ja ne bih išao dalje. Onaj ko ne vidi veličanstvenost i višeslojnost izrečenog, savršen uvod u sjajnu priču. ko nije u stanju da spozna vrhunskog pisca i stilistu, kome je Stipanovo trkeljisanje izuzetan stil... ja stvarno ne znam šta da kažem.
Ne postoji pisac koji može više reći sa manje reči. "И, то је то. Неко је победио." Kakav sažet i haiku izveštaj o borbi o kojoj protagonisti ništa ne znaju osim da je vrlo bitna.
Džinovska anakonda je pandan vuka kod nas ili ajkule u polineziji, tigra u indokini... zver koja je ujedno i božanstvo domorodaca.

Mi ovde očigledno funkcionišemo na različitim frekvencijama. Možda komunikacija nije ni moguća. Pink, rijaliti i naprednjaci su uzeli svoj danak...

da, uvod je stvarno veličanstven, ali dalje... dalje je problem.

Problem je onima koji nisu odrasli na prozi ovog autora.

Quote from: Boban on 10-10-2016, 19:53:40
Problem je onima koji nisu odrasli na prozi ovog autora.

U redu, ovo je Kuferova priča.

kalašnjikov je stvarno odličan, pogotovo je i taj početak dobar, ali, brate mili, uopšte nije formatirano i pregledano pre slanja. Mislim da to može dosta ljudi da odbije od čitanja i udubljivanja

Quote from: saturnica on 10-10-2016, 19:56:18
U redu, ovo je Kuferova priča.

Da znaš da sam i ja to isto pomislio.

не верујем да је куфер, мени је личило на дрф-а кад сам је читао...ал опет вероватно лупетам

A tko je gospodin kufer u pravom životu? I kada će ta imena?

Zapažam kako ljudi koji su dobili dosta glasova najednom umišljaju da su ne znam šta i postaju čak drski i sa dozom omalovažavanja prema ostalima.

Tjah, glasanje je varljiva stvar i poeni uglavnom ne govori mnogo ni o priči ni o kvalitetu iste, a ono što mene interesuje jeste da li sam se i ranije susretao sa autorom "Kalaša", i ako nisam, zašto

Quote from: Boban on 10-10-2016, 19:52:32

ja sam krenula redom, ali me Radmilo spriječio u nastavku. priznajem da mi zabrana nije teško pala. a i neću ulaziti u razloge oko odluke da me ušutka. ne znam, možda sam lupetala gluposti. pa me štitio od daljnje blamaže...

Radmilo je počeo da se ponaša ovde kao kabadahija, određuje ko će slati priču, ko će komentarisati. Na kraju je i zadao temu na koju će odgovoriti nekoliko njegovih pulena i gde će dodatno moći da demonstrira silu.



Bre, ti se ponašaš kao mamlaz. Saturnicu nisam ućutkao, pukao sam od smeha kako disciplinovano komentariše i sasvim isprazne priče. Upotrebio sam latinski ego te absolvo (oslobađam te /greha/), računajući da bar toliko zna o katoličkoj veri. Nisam određivao ko će slati priče i ko će ih komentarisati. Daj se, Bobane, sredi, nisi ugrožen, nećeš biti mučen i zlostavljan, ne mora ići "moja" tema, skupi tu masu objavljivih priča i uživaj.

Priča 22_SEDMI OBLAK
Ovo nije priča. Ne postoji zaplet, kulminacija, rasplet.
Postoji neka situacija koju pisac ne zna kako da nam prenese pa pribegava usiljenom razgovoru dvoje klinaca na igralištu koji samo razgovaraju o tome i ništa preko toga. Niti jedna muva da nekome sleti na nos, ništa nam ne odvraća pažnju. Priča ne može da se piše ovako. Mislim, može, ali ne valja.
Trebalo je ubaciti neki događaj, da je devojčici nešto ispalo, pa joj dečak prineo i onda, šta znam, vrlo je velika to tema da se raspreda na dečijem igralištu. Ali ni to ne bi pomoglo, jer nema događaja, samo prepričavanje.

21_SARDONSKI SMEH
Ova priča ima sve elemente koja prethodna nema, osim motivisanost vanzemaljaca da se pokazuju ljudima. U filmu "Moja maćeha je vanzemaljac", Kim Besindžer se otkriva u trenutku kada mora da bira da li da pusti da pastorka koja joj se dopada pogine ili ne. U ovoj priči vanzemaljci nemaju nikakav motiv ni pokretač da pomognu farbaru.
Dakle, priča ima solidan dijalog, natprosečno dobro ubacivanje detalja i dobru dozu spontanosti, pa usiljen pokušaj osmišljavanja besmislenosti. Nadmoćni nemaju razloga da objašnjavaju nižim bićima bilo šta.

Recimo da su vanzemaljci odabrali kuću samozvanog profesora za svoju bazu, npr. na tavanu gde nikada niko ne ide, ali ovaj farbar, iz određenog razloga može da naiđe na njih i onda da usledi otprilike ono što je usledilo, mada bi bilo bolje da je smišljeno nešto drugo.

20_KOREN
Ja ne verujem u metamorfozu bilo koje vrste.
Na stranu to ovo je prilično dobro vođena priča. Odmereni dijalozi, postupno građenje atmosfere i zaista lepa, trela karakterizacija likova, kroz razgovor i situacije, ne kao propoved.
Ako verujete u metamorfozu, ovo je vrhunska priča.

19_PROBNI RAD
Da bi ova priča bila kako treba morala bi biti duža, da se dijalozima da prostor za prirodni napredak.
Da pojavljivanje gostioničara iz Kuršumlije bude uživo a ne kao anegdota.
Da devojka na probnom radu vidi razne stvari a ne samo izveštaj o obliku najčešćih UFO.
Naravno, priča je moja; stvarno mi nije jasno da iko ko čita domaću fantastiku može da ne prepozna moj ispis, da ne pominjem fulanje sa Fipom.

Ujedinjenje - U ovoj priči ima momenata, kada nam narator opisuje Marinu na takav način da prosto mogu da osetim koliko je voli. To mi se naročito dopada. Međutim, onda mi namah sklizne u kliše, pa sam se tu dosta lomio. Dopada mi se pristup vanzemaljskom. Onda je tu gubitak deteta, kao katalizator povratka/pristupa religiji. Da me ne shvatite pogrešno, siguran sam da velike tragedije iz korena menjaju čoveka, ali ovde sam nekako nesiguran...neka autor slobodno ovo pripiše mojoj gluposti.

18_FREJA
Ovo sam morao da pročitam dvaput da bih ukačio o ćemu je, tj. da nema neki skriveni nivo.
Pisac je neiskusan, ne kreće dinamično, akcijom, dijalozima, događajem, nego nam prvo enciklopedijski nabraja sve što se zna o tom svetu i odnosu ljudi s tim svetom. Sve to treba reći ali na kinetički način. Neko se napio, prate ga, on posrće i pokušava da izmakne, ne zna šta hoće od njega, ali psuje i ovu ulicu, i grad i celu planetu i svoj dolazak ovde i sve što mu padne na pamete, otprilike to bi bio dinamičan pristup.
Ili igranje šaha sa tim "drugim", ne mora da bude poenta, nego od početka, da tip ima zadatke i narudžbine, ali da mu je draže da se nadmeće u šahu. Mogla bi zaista da bude sjajna okosnica priče partija šaha, ali da je imamo pred sobom, možda kao u "Varijacija jednorog"... i kroz nadmudrivanje na šahovskom polju ili za vreme istog sve one ostale stvari o kojima priča piše.

17_ALT-CRT-DI-DIIT
Ovo nije uverljivo napisano. Ideja da dete slučajnom kombinacijom uspostavi kontakt s vanzemaljcima sama po sebi nije revolucionarna, postavka je solidna, razlog za drndanje po tastaturi opravdan, ali otkud takva uzverovanost da se stupilo u vezu sa vanzemaljcima? Pa šta sve može da se nađe na netu, meni bi bilo logičnije da protagonista misli da je u pitanju neka reklama, trejler, bilo šta. Ma koliko čudno bilo to što prizovem kucanjem na tastaturi, neće mi prva misao biti da su vanzemaljci. Priča nema tu dimenziju ubedljivosti. Trebalo bi da glavni lik ima neki problem koji ne može da se reši na nivou svega poznatog, pa da mu taj kontakt ponudi rešenje, e, to bi  ga možda potaklo da razmisli, ovako, iz čista mira, na prvu loptu, teško...

16_FRKI
Ovo je priča bez motiva. Nema ni priču. Ni zaplet. Nekoliko rečenica dijaloga... deluje kao trip pijanice.
Pisac nije totalno nepismen, ali je ovo loša priča.

15_TISUĆITA GRANICA
Ovo je dobra priča u Remarkovom fazonu o besmislu rata iz ugla sitne pešadije, u ovom slučaju graničara. Možda mi nedostaje malo više napetosti, kakav naboj neizvesnosti, dodatna opreznost i provera da nije neka nameštaljka. Osvrnuo bih se na opasku nekolicine da ovo deluje kao da je izvadak iz veće celine. E, pa nije. Ne deluje, samo im se čini jer je dobro postavljeno. Uvek se o svakoj temi može dodatno pisati ali umeće je umeti stati. ovaj autor to zna.

Brod od stakla - Malo mi je ovo deus ex machina ako se sve ostalo izuzme. Metafore su malo forsirane i nespretne, mislim da je u pitanju neiskusan i mlad autor. Definitivno mi se čini da sam zaplet nije promišljen, ima dosta prepričavanja...

Pamtimo ih - Nije ovo ok. Čisto prepričavanje, a i radnja je diskutabilna. Čudovišna bića i slično, tipa ovo:
Kiše krvi i iznutrica su padale po planetama kada bi se grozomorni ,,brodovi" konačno raspali.


Opus 64 - Već sam rekao da mi se čini da je većina priča u ovom krugu koncipirana tako da se posluži trikom, pa da se to u nekom momentu zametnulo u zamazivanje očiju, da ne kažem foliranje. Ova priča folira, obeća nam vanzemljake, a podvali zemljake. Sve između toga mi je stilski kilavo, kao da se nije obratilo dovoljno pažnje pa se srlja ka tom nastojanju jeftinog poentiranja.

Buba Marić - dosta prepričavanja to mi je u startu pokvarilo utisak.

Tisućita granica - I ovo mže biti priča o koju sam se ogrešio. Dobri dijalozi, uverljivi likovi. Možda pokoji opis zasmeta, ali to je u ovom slučaju isuviše subjektivno.

Frki - Ne bih imao mnogo toga da zamerim osim da mi se čini da je ovo zbrzano, nekako se oseti usiljenost.

ALT CTRL DI-DIT - Baš mi je bilo simpatično na momente, možda zbog načina na koji se kontakt dogodi. Opet, bilo je priča koje su mi bile bolje, pa nije ušla u izbor od pet. Voleo bih da je vidim razrađenu, ako autor bude imao volje i želje.

Koren - Dosta komentatora je skrenulo pažnju na patetiku i čini mi se da su u pravu. Patetika je nekada jeftin izgovor za motivaciju likova, ovde je stavljena u funkciju šarmiranja čitalaca, ali ispade jalovo. Možda bi manje patetike dalo prostora pokušaju relativizacije tradicije, mada bi valjalo razmotriti da li je i to suvišno.

Sardonski smeh - Ni ovo nije dobra priča. Dosta prepričavanja, u najmanju ruku. Radnja nije dobro postavljena.

Sedmi oblak - lepo je ovo napisano, ako i sklizne u prepričavanje daleko je blaži slučaj nego kod dobrog dela prica iz ovog kruga. Čini mi se da će pre razlog biti to što je premalo prostora za neka pitanja o kojima je njih dvoje moglo više prozboriti. Ali ok mi je devojčicin lik, Voleo bih i u ovom slučaju da priča dobije prerađenu verziju

СВИ НА ИЗБОРЕ, РЕЧЕ ГАБРИЈЕЛ РЕВОЛУЦИЈА И ПУСТИ РАФАЛ ИЗ КАЛАША - Vičan je ovo autor, međutim meni ovo ne leži pa mi zakucajte eksere po nokte i u oba oka, možda je problem i na mentalnoj nedoraslosti. Skidam kapu na stilu ali kad me na polovini priče ostavi isplaženog jezika, grešna mi duša, pomislim da sam lobotomizirana generacija. Tako je i onaj sa Numerima. Vidim ja da je to lepo, ali mnogo pametno za nas sa potencijalno jeftinijim kartama. Pa bolje pošteno da priznam. Na momenat mi se  pričinilo da vidim paralele sa Biblijom, ali ne smem da se busam sa tom spoznajom jer ne znam šta bih sa njom. I kod Numera i kod ove priče, sam kao majmun ispred monolita...

hidden, ljudi su različiti... tebi je Frki priča kojoj nemaš šta da zameriš, a "gabrijel revolucija" ti ne leži. I to je tako, ne treba se tu iscrpljivati.
U "Korenu" nema patetike, samo mnogo vere da kraj u jednom obliku donosi nastavak u drugom, poput religijskog koncepta.

Evo jedne ideje kako bi se od "Korena" mogla napraviti mnogo bolja priča. Potrebna je akcija, događaj. U ovom slučaju pomalo atmosfere iz Bakićeve "Begunci, krv".
Otac i sin putuju kao slepi putnici ka odredištu, tip koji ih sreće uglavnom ne reaguje na slepe putnike, ali kada vidi dete, u njemu se nešto prelomi i hoće da spase dete, tako on to vidi. Da li će da prijavi ili će ubeđivanjem ili silom da otme dete ne znam, ali bi na tome izgradio kompletan zaplet i onda, u žaru rvanja i borbe svi propadnu tamo gde su htela ova dvojica, pa možda na kraju i neka dodatna emocija između sukobljenih, nakon metamorfoze.

UJEDINJENJE-Marina izvajanog tela i duge plave kose...asocira na Skandinavke. Ima emocija u priči, ali i previše klišea, a premalo onog što privlači. Gotovo sam i zaboravio radnju, morao sam ponovo čitati da se podsetim. Mislim da je ova priča zrela za temeljnu doradu. Ili pisanje skroz ispočetka.
MASLAČAK-Prva ispod crte za bodove. Ima fin tempo, solidan sf, tu je i pitanje moralne dileme. Mislim da bi zadnjoj trećini priče valjalo promena, treba izbegavati da se u poslednjoj deonici priče objašnjava i neki prethodni istorijat, i o čemu se zapravo radi, i šta se htelo reći.
BROD OD STAKLA-Pretenciozno, bombastično, neuverljivo. Zahteva temeljno drugačiji pristup.
PAMTIMO IH-Kao da čitam neku istorijsku lekciju, a ne priču. Nema ni radnje ni likova koji bi mi zadržali fokus, i za čiju bi se sudbinu zainteresovao. Stil je ok, ali mi sadržina i radnja nekako škripi.
NAJLEPŠA BIĆA SVETA-Posle Maslačka, i ova priča mi je bila blizu bodova. Oseća se u njoj da autor ume pripovedati, i ume osmisliti priču, ali opet, nešto mi zapinje, nešto mi fali da preskoči tu granicu za bodove, negde mi gubi na ritmu i uverljivosti, nisam najsigurniji gde.
BUBA MARIĆ-Zamisao je dosta solidna, simpatično je napisana, ali ima dosta problema sa nekim rešenjima i uverljivošću istih, a pošto se u Zabavniku nauka ceni, cenim da su se i u ovoj priči neke neuverljivosti morale otkloniti.
ODABRANA-Zanatski ne vidim nekih većih prigovora, ali nekako nije moja šolja čaja, niti me je kupila. Neka ogorčenost kao da viri iz nje, a i vrlo sam skeptičan po pitanju toga šta ova priča zapravo poručuje.
PERIPETIJE OKO SMRTI-Išlo je dok mačka nije progovorila, onda me je skroz ispustila, nisam ni pohvatao zašto se govori određenim jezikom...moguće da nisam priču najbolje razumeo.
TISUĆITA GRANICA-Važi donekle kao i za Odabranu ; nemam nekih zamerki na pismenost i stil, ali me radnja i sadržina priče jednostavno nisu dotakli.
ALT CTRL DI-DIT-Simpatična pričica, da li je moderna ne znam, slabo čitam sf na engleskom, ali pretpostavljam da kontakt preko interneta sa vanzemaljcima nije neka novost u sf pričama.
FREJA-Puno nabrajanja, objašnjavanja, čini mi se da priča dosta puca na ,,visoko'', a nisam baš sigurna koliko je uspela; fali, zaista, dinamike.
PROBNI RAD-I mislio sam da je priča tvoja, Bobane. Ideja je dobra, i ima fin tempo pripovedanja, ali primedbe koje je Hiden izneo par strana ranije za ovu priču, po meni-stoje. Ima na momente problema sa uverljivošću.
SARDONSKI SMEH-Išla je dobro jedan deo, ali meni totalno pada kad naleti na vanzemaljce...i oni dijalozi sa njima...ne valja, to je nekako moralo skroz drugačije. Kao da je na silu umetnuto, da se nekako ubaci sf element i završi priča.
SVI NA IZBORE, REČE GABRIJEL REVOLUCIJA I PUSTI RAFAL IZ KALAŠA-Nije mi  priča  legla, pa šta sad da joj radim. Ne može naknadno da mi se svidi. Ima stvarno lepih rečenica, ali samo na momente, kao celina mi je haotično, zbrkano, jednostavno-nije mi se dopalo.
Eto, molim da se niko ne nađe uvređen, a i nadam se da sam, ispunivši ovu građansku dužnost, neutralisao moguće dejstvo one Bobanove kletve ,, ko ne pročita i komentariše...'' )

Meni se učinilo da otac i sin u ''Korenu'' zapravo beže iz jednog oblika postojanja, koji je isuviše bedan, u drugi, nedovoljno poznat. Za to nije neophodna vera u metamorfozu. Otac mi čak ne deluje previše ubeđeno, iako bodri sina. Dete ko dete. Veruje. A ocu je odlazak u neizvesnost jedini izlaz. Neko se pitao šta je sa majkom, zašto je ranije otišla? U priči nema direktnog odgovora na ovo pitanje, ali nekako se naslućuje da je ona bila hrabrija ili manje kadra da trpi pritisak društva u kom je rođena.

14_PERIPETIJE OKO SMRT.
Ovo je klasičan primer da pisac u nastajanju dosegne dobar nivo pismenosti ali mu osmišljavanje šlajfuje.
Sjajan opis umirućeg. Možda je trebalo mačku predstaviti kao delirijum usled bolova i gubitka određenih funkcija mozga. Bar da on to tako shvati, ali priču voditi u dva različita smera, da se lik zapita je li lud i da se ponaša kao da je stvarno jer, umire za koji dan i realno mu je svejedno. Inače, reinkarnacija u pacovu je očekivana i potpuni pad u odnosu na sve što je prethodilo.

13_ODABRANA
Ovo je brilijantna fantazmagorija od autorice koja se ovde predstavila kao potpuno zreo pisac.
Zaista veliko i prijatno iznenađenje, sjajna karakterizacija, sjajna postavka, sve odmereno... dok se prisećam ranijih radova ove osobe ne mogu da se ne zapitam: kako je ovo moguće? Ali svakako se radujem. Pisac je spremna za najveće izazove.

Samo napred, Bobane, dobro ti ide.
Malo sam pogledao sladak film "Midnight in Paris" i dobro je prošlo.


A, sad, Buba-Marić?

12_BUBA MARIĆ
Ovakve priče su se pisale i objavljivale u OTO zabavniku pre 40 godina. Susreti s vanzemaljcima. Nema tu ni lepih opisa ni dobrih dijaloga, pisac odaje utisak mladosti i neiskustva... previše statičnog objašnjavanja, zastarele promene tačke gledišta. Ako je pisac maloletan ovo je obećavajuće.

11_NAJLEPŠA BIĆA SVETA
Ovo je dosta haotično i kada se na kraju razreši, ne čini mi se uverljivim. Za razliku od ranijih dela ovog pisca, manje me iritira njegov literarni postupak i, kao i ranije, ja bih ovo glatko objavio, ali ne i voleo.

10_OPUS 64
Pošto znam ko je autor, ne mogu da potisnem predubeđenje.
Samo na tren mi se čini da postoji neki napredak dok ne prepoznajem odseve nekih drugih dela; pred očima mi završni duel u filmu Raskrsnica.
Možda sam nepravedan prema ovom čoveku; pomaka ima, verovatno, ali ja to nikada neću priznati.

Dosta za danas... sad ću u prvom postu da okačim imena pa nastavljamo dalje.

Zahvaljujem se na opširnom i korisnom komentaru

QuoteDosta za danas... sad ću u prvom postu da okačim imena pa nastavljamo dalje.

Pa, da. Dođeš do Stipana i raspadne ti se sistem... 

Quote from: Boban on 10-10-2016, 23:40:14
Možda sam nepravedan prema ovom čoveku; pomaka ima, verovatno, ali ja to nikada neću priznati.

Šta ti je? Ne prepoznajem te ovako razbalavljenog...

ma, kakvih ima, nisi ti najbeznadežniji... ali je mučno čitati tvoje nekontrolisanjo vrludanje mislima, stilom i temom po papiru.
Jednostavno ne uspostavljaš sa mnom klauzulu verovanja u tvoje škrabaluke...

Quote from: Boban on 10-10-2016, 23:00:37
hidden, ljudi su različiti... tebi je Frki priča kojoj nemaš šta da zameriš, a "gabrijel revolucija" ti ne leži. I to je tako, ne treba se tu iscrpljivati.
U "Korenu" nema patetike, samo mnogo vere da kraj u jednom obliku donosi nastavak u drugom, poput religijskog koncepta.

Evo jedne ideje kako bi se od "Korena" mogla napraviti mnogo bolja priča. Potrebna je akcija, događaj. U ovom slučaju pomalo atmosfere iz Bakićeve "Begunci, krv".
Otac i sin putuju kao slepi putnici ka odredištu, tip koji ih sreće uglavnom ne reaguje na slepe putnike, ali kada vidi dete, u njemu se nešto prelomi i hoće da spase dete, tako on to vidi. Da li će da prijavi ili će ubeđivanjem ili silom da otme dete ne znam, ali bi na tome izgradio kompletan zaplet i onda, u žaru rvanja i borbe svi propadnu tamo gde su htela ova dvojica, pa možda na kraju i neka dodatna emocija između sukobljenih, nakon metamorfoze.

Hvala na komentaru. Ovo sa čovekom u vozu primeniću sto posto, ostatak, iskren da budem moram promisliti dobro, ne zato što mi se ne dopada predlog, već što nisam siguran ni kako bih...pitanje je i dužine. Ipak, u ovoj priči sam uživao dok sam je pisao, pa ću sigurno gledati da je završim

Quote from: Boban on 10-10-2016, 23:22:43
13_ODABRANA
Ovo je brilijantna fantazmagorija od autorice koja se ovde predstavila kao potpuno zreo pisac.
Zaista veliko i prijatno iznenađenje, sjajna karakterizacija, sjajna postavka, sve odmereno... dok se prisećam ranijih radova ove osobe ne mogu da se ne zapitam: kako je ovo moguće? Ali svakako se radujem. Pisac je spremna za najveće izazove.

Ja jos od sinoc ne mogu vjerovati da sam dobila ovakav kompliment. Hvala. Hvala i svim ostalima na dobrim i onim manje dobrim komentarima.

Najpre čestitam na izboru za najbolju priču u septembru.


Bio si izbor za više od polovine učesnika u glasanju. To je dobra strana medalje. Loša strana je što je bilo primedbi. Boban ima primedbu na dinamiku, mene je odbilo rešenje. Na više mesta sam pisao o kraju priče. Ona bulažnjenja: endlajn, pančlajn, klifhenger... Ne valja kad ga nema, ne valja kad ode u vic. Na ovom forumu, u ovom mesecu i SF. Hajde, uživaj u uspehu, pa ćemo da preoremo sve krajeve priča ovog meseca. Videćeš, zanimljivo je. 

Čestitam i Scordisku, a Macan mi je sve vreme bio zagonetka, iako sam ga stavio na prvo mesto.


Naravno, i mom drugaru Stipanu. Tek da se Boban ždere.

Fala Scallope, mada me sad već stavljate u vrlo neuobičajenu situaciju...

Kako se prema pohvalama odnositi?

Hvala scallope, hvala i svima na sugestijama, kritikama.

Radujem se korigovanju i razradi.

Quote from: hidden on 11-10-2016, 10:00:47
Hvala scallope, hvala i svima na sugestijama, kritikama.

Radujem se korigovanju i razradi.

Ne žuri. Tek imam nameru da komentarišem i tvoju i neke druge priče.


A, Stipan neka se snađe. I o pozajmicama ćemo pričati.

Sad, pošto je Boban ubacio i imena autora, na prvoj strani... Čestitam pobedniku, a onda čestitam i svima ostalim.
Nisam  loše bodovao, imam solidan broj poklapanja sa  vodećim pričama.  Osim za prvoplasiranu. 
Moraću da dodatno prokomentarišem neke priče. Ne zato što znam ko ih je pisao, već da dopunim komentar.


Iznenađen sam da nisam prepznao Skalopa, doduše, dopao mi se. 


Još više sam iznenađen da se nisam pronašao sa pričom mog omiljenog drf.  Ili sam ja  ostario, ili on...

dobro jutro!
bogami bila ovo zanimljiva noć, a lista učesnika još zanimljivija.

ako kažem da sam ponosna na bobana, zvučaću ko mama  , tako da ću oduševljenost ozbiljnošću kojom je pristupio komentarisanju priča u celoj frci oko sajma + buđenju čoveka i kad je stipan u pitanju - ostaviti drugima da iskažu 

čestitke hiddenu    i svim učesnicima.

inače, da sam znala da je četvorka radmilova, sigurno je ne bih proglasila za moju no.1.

Čestitke i od mene, Hiddene. Kaži kada i gde da dođem na to pivo?

jao bre opet ovi ravničari glasali jedni za druge i progurali svog kandidata...

... striktno sam zabranio ostalima da glasaju za mene (njihova poslušnost se vidi u glasanju) da ne bih plaćao pivo. Ono mufte mi je slađe.


Još ove tri i mislim da sam sve komentarisao. Ako sam neku propustio, nije bilo namerno.


Sardonski smeh – Ova priča mi je skroz klimava iz nekoliko razloga. Ajde da zanemarim suvišni i bespotrebni uvod koji nas obaveštava zašto je junak mamuran i zašto je uopšte bitno za priču da je mamuran. Moglo bi kao neka vrsta karakterizacije, ali u mnogo dužoj formi, no, to se kod kozmetičara ofikari. Možda ima razlog ali ja ga nisam našao. Glavna mana po meni je hiljadu puta viđeno, da nas posmatraju i da se ne mešaju u razvoj jer neka galaktička etika to zabranjuje. A zašto, odgovor koji je dao autor i  mnogi drugi autori, je gola pretpostavka potekla sa zemlje, humanom logikom i donekle iz starih poslovica tipa – neću ga nahraniti nego ću mu dati  štap za pecanje. Zatim, ponašanje junaka je sasvim neuverljivo. Kao i ponašanje posmatrača. Junak se ponaša kao vanzemaljac, dakle, krajnje nehumano i nepredvidljivo, a svemirci kao zemljani. I zašto se pobogu ubi čovek, tj, pokušavao to? Što su mu neki entiteti rekli da vodi besmislen život?

Sedmi oblak – Ova priča je pisana jezivom  kontradikcijom. Naime, pisana je određenom toplinom, deca su joj protagonisti, dijalozi su mi u tom segmentu jako dobri i nadao sam se takvom, toplom, razrešenju. Međutim, dobio sam iza ušiju porukom, koju sam shvatio da – ajde što odrasli ne veruju, nego i deca sa njima. Politika je ta koja nameće sve. To vanzemaljca svrstava u, hteo ne hteo, antagonistu, ni krivog ni dužnog. Mada, i ovde je zastupljena ona šablonska stvar, da je nemešanje neki svemirski kodeks i pravilo. Ipak, do kraja ostaje dilema da li mu je devojčica poverovala ali ipak se prepustila svojim snovima, ili mu nije uopšte poverovala. Lepa priča, poznatog mi sada autora, pa me čudi čemu prošireni i bespotrebni uvod. Priču bih postavio na drugačije noge, a i onaj bespotrebno široki uvod bih osakatio. Odabrana se ne može karakterisati kao autsajder u ovo malo karaktera, a treba i naznačiti da je baš zbog toga odabrana. Tako sam ja doživeo priču i konstatovao da Kimura to može mnogo bolje. Dokazano.

Svi na izbore... - Osnovna i jedina mana ove priče je što joj je jako tesno u 6K karaktera. Uopšte ne sumnjam da bi joj tempo bio smanjen u malo dužoj formi. Dopada mi se prostorna odrednica priče, lepo je osveženje na radionici. A i naslov nagoveštava dosta toga, neki šeretluk. Ipak, mnogo dešavanja sa lepim opisima i poređenjima čine ovu priču pomalo haotičnu, upravo zbog spomenutog ograničenja u broju karaktera.

Ja bih samo naglasio da dzek vise nije alfa u klanu, sudeci po broju glasova...

... dostojanstveno se povukao i uljudno napravio mesto mladim lavovima. Dosta je taj Džek puta bio na vrhu, red je da se i drugi slade.
Dok mu ne dojadi u hladovini.


Nego, javi te koordinate za oznojeno. I vidi da imaju Jelen, ne mogu one inostrane brljotine u 0,33 kinder pakovanju da pijem. 

pa da, nova sezona, rešili ste da igrate na novog čoveka... jasno je to.