ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tolstoj je bio ekskomuniciran i pravoslavac....Ali ja ne volim Tolstoja. Berđajev, možda? On je sjajan a potpada pod kategoriju pravoslavnih i ekskomuniciranih pisaca, intelektualaca, filozofa.

mislim da berdjajev nikad nije bio ekskomuniciran, a i nije bas pisao putopise.

sergej bulgakov? nije da sam citao, a nisam cak ni siguran da li je bas ekskomuniciran, mada mislim da je bio vrlo blizu.

Ne i ne. Ovaj naš bledoliki pravoslavni brat nije bio Rus.

Ovaj roman je ekranizovan, film pobrao brdo nagrada, Entoni Kvin igrao naslovnu ulogu, muzičku temu sigurno znate... E, mogla sam odmah i naslov da napišem.

Nikos Kazantzakis, Grk Zorba.

Nisam čitao, inače.

Jeste, Kazancakis, Doživljaji Aleksisa Zorbasa. Da se poslužim jednim Mehinim izrazom: ovo je knjiga o tome kako se nesrećni budista-ničeanac-patriota nauči životnoj mudrosti od mediteranskog jebača-presretača. 

Damn! Pa to je knjiga o meni! 

Nego, ajde ti postuj opet, meni je bed, nisam pogodio kako treba.

ja ni film jos nisam gled'o. vecito sam tripovao da to neka pretecha paula koelja.

Jok more. Dosta sam ja birkala knjige, zagušiću temu naskroz. Sad malo ti, Perine.

entropijevicka, ne odgovori mi, a i ja zaboravi' da te podsetim, 'el onaj zeneov "kerel" preveden kod nas?

QuoteSedeo sam u kancelariji, zakup mi je istekao i Mek Kelvi je već pokrenuo postupak za iseljenje. Bio je pakleno vruć dan a erkondišn u kvaru. Muva je milela po stolu. Poklopio sam je dlanom i izbacio iz igre. Brisao sam šaku o desnu nogavicu kad je zazvonio telefon.

Digao sam slušalicu. "Da," rekao sam.

"Čitate li Selina?" upitao je ženski glas. Zvučao je prilično seksi. Bio sam već neko vreme sam. Decenijama.

bukovski, "palp".

Aha. Šibaj dalje.

nisam mogao da nadjem citat sto sam 'teo tako da evo vam ovo:

QuoteDecak klimnu glavom. Li otkri da ima dve funte u krupnom i oko petnaest silinga u sitnom novcu. Decak je primio novac bez zahvalnosti ili odusevljenja. Li se pitao sta bi jos mogao da mu da i seti se svoj burme. Ovog puta, decak pokaza kratki blesak radoznalosti kada ug leda zlatni prsten na svom dlanu. Li progovori olovnim, didakticnim glasom nastavnika.

"Ja i moja zena smo stekli naviku izvodjenja simbolicnih predstava sa svojim burmama. Ona je svoju pojela."

@Sandjama: nije Kerel preveden, ja sam ga čitala na nemačkom  A što se tiče preteče Paula Koelja, crni čoveče, Kazancakis ne samo što je bio na ovolicko od Nobela, i što je bio redak spoj budiste i komuniste, nego je i autor najsimpatičnijeg lika Jude Iskariotskog u istoriji književnosti (dobro, ni Isus mu nije loš  ). Ako nećete Zorbu, overite makar Poslednje Hristovo iskušenje (nikako film).

ma entropijevicka, ja sam pomalo i snob, tako da ne mogu bas tek tako da citam kad je nesto izvikano, samo kad je okultno ; s druge strane, zaista nemam razloga da sumnjam u vase preporuke.
takodje, sto se tice lika jude iskariotskog tice istakao bih svog favorita, leonida andrejeva... najmocniji i najzajebaniji lik jude u knjizevnosti.

fala puno za informaciju o kerelu!

evo mala pomoc u vezi sa citatom. nil dzordan je svojevremeno snimio film po jednoj od autorkinih prica.

ja neko vreme necu da budem tu, pa ce dejan da vas izvesti o odgovoru, malopre sam ga zamolio (i rek'o mu odgovor, mada ga je maltene znao).

anđela karter krvava odaja?

јесте анђела, додуше рече ми санђама да је у питању 'љубав'...није да сам читао 
терај даље шозо

Zovem se Smit.
Robert Smit.
Rođen sam u Londonu i živim u Belgraviji sa svojih deset mačaka. Kada mi je dosadno siđem pod zemlju... Ne, ne na onaj način na koji mislite.

Čekaj, jel' ovo Deksa Pantelejski???

Quote from: Meho Krljic on 07-07-2011, 12:41:14
Čekaj, jel' ovo Deksa Pantelejski???

jeste.

Ona priča iz Skrobonjine zbirke?

Quote from: Meho Krljic on 07-07-2011, 14:32:28
Ona priča iz Skrobonjine zbirke?

ne. iz zbirke priča low life.

Aha, imam oba, pa miješam. 

Meho u tajnosti čita domaću fantastiku.   

U svakom slučaju, Meho je na redu!

A ja mislio da samo igra igrice... strane...

Uglavnom igram igre.

A svi znaju da sam Deksu čitao u sklopu plemenite službene dužnosti a i on je bio ljubazan da mi donira svoje knjige.

Molim lepo.

Dobro. Pošto zaista ne čitam prozu as a rule, evo sada zadatka koji nije iz romana, nije iz zbirke pripovedaka već iz... tako neke knjige u kojoj ima svega. Proze, poezije, drame, raznih misli... Velika knjiga. Ili sam ja mali:

QuoteO ljubavnom bolu

Voleti strastveno nekoga znači njegovoj slici dati toksičnu moć.

Ali ta toksičnost je živi otrov, koji se stvara i množi u svim predelima bića gde su osećajnost u sirovom stanju, i čudnovate energije kojima raspolaže, nedohvatne, neiskazive - čista realnost. Tu se pune i prazne naše zapremine strasti i patnje. Ni sumnji ni diskusija nema u toj oblasti. Ona ne propušta razmišljanja, koja su u stvari samo reči, niti očiglednosti, koje su samo hladna svetlost. Sama svest, i čak veoma tačna svest mehanizma tog bola tu ne može ništa... Naprotiv!

Taj živi otrov se organizuje. Sam sebi zadaje istinsko delanje organizovano u dubini. Kod bolesnog se primećuje značajan poremećaj svih vrednosti, krajnje reakcije odgovaraju beznačajnim činjenicama; ozbiljne prilike ostavljaju ga neosetljivim; intelekt postaje veoma inventivan i ludo pronicljiv u do tog trenutka sasvim osrednjoj osobi; čovek velikog duha razmišlja kao dete. Praznoverje, besmislene zabrane, nepromišljeni koraci, nerazumnosti svih vrsta bujaju i grade jedan drugi život koji razdire normalni život i čak kvare tok odnosa, poslova i organskih radnji.

itd. itd.

ovo neka literatura za tinejdžere? 

Neverovatno je kako žene umeju da budu bezdušne kada dođu u neke godine.

Dakle? Ima li ko kakvu ideju?

Mislim, nemam knjigu ovde uz sebe da postujem još neki ulomak.

Možda da pomognem tako što ću reći da je autor od oca Korzikanca a majke mješovitog porekla koje je usput zakačilo i, er, našu Istru.

Da je za života uspeo da osnuje i jedan fakultet (dobro, koledž) koji i danas radi. U jednom gradu koga znamo više po paradi pijanstva i kiča koja se zaodeva u proslavu filmske umetnosti.

Otkucao sam komentar na prvu tvrdnju i obrisao ga. Još mi se živi...

A baš je bio dobar...

Pošalji ga PM-om pa ću ja da ga objavim, praveći se da sam pametniji nego što jesam.

nadam se da ovu patetičnu bljuvotinu odozgo nisi izvukao iz neke  enciklopedije.  
a po hintovima, pisac je pol valeri, najverovatnije.

mićo, sloboda je zagarantovana, ali vodi računa da dolazim uskoro.   

Toksičnost je živi otrov 

Quote from: lilit_depp on 08-07-2011, 11:47:57
nadam se da ovu patetičnu bljuvotinu odozgo nisi izvukao iz neke  enciklopedije.  
a po hintovima, pisac je pol valeri, najverovatnije.

On je. Nećem te terati na pogađanje dela, jer kapiram da je ovo malo tvrđi orah za ovaj crowd ovde. Tako da, postavljaj, Lilita!!!! 

Dem, znači ipak je bio stranac...  a bila sam ubeđena da su to Jeremićeve "misli & maksime"...

pa ne mogu da pogađam pošto tu ljubavnu literaturu izbegavam u širokom luku. za razliku od nekih.  

no, ajde da malo sačekamo, možda se neko mlađi bavio problematikom, pa pogodi i (ne)delo.  

Pa šta se može očekivati od jednog pesnika...

Melanž?

Jeste Melanž.

I naravno da nije cela knjiga ljubavna. Ja sam samo odabrao taj deo jer znam da na Sagiti ima puno osetljivih, emotivnih duša.

Ali sad se vi dogovorite ko da postavlja...

džaba ti sad pravdanje.   

chovekoid će da postavlja.

Pa, nije to pravdanje, nego objašnjenje. A Chovekoid je i prošli put postavljao posle mene. Ima tu neke jezive pravilnosti!!!!!!

Evo jednog citata pozajmljenog s FB:

"U osnovi zelimo samo jedno: istinu.Osloboditi se ovoga huka reci i probiti kroz ovu shemu slika i doci do istine, nage, proste, pa ma i smrtonosne. Posle svih jadnih prica, iza cutanja samog na tvrdom i tamnom tlu, ne videti, ne disati, ne ziveti, ali poslednjim plamsajem svesti obuhvatiti istinu, jedino dostojanstvo.
Ugasite pricu i fantaziju kao dimljivu lampu. Svice."

Quote from: Meho Krljic on 08-07-2011, 12:07:36
Pa, nije to pravdanje, nego objašnjenje. A Chovekoid je i prošli put postavljao posle mene. Ima tu neke jezive pravilnosti!!!!!!

džaba ti objašnjenje da nije pravdanje nego objašnjenje. i sad tišina!  

ajde čovekoidu!

istina je precenjena kategorija. 

i kuferu, moraš da čekaš na red iako nije da ovaj upad nema svog šarma. 

Kakav red? Red je pobuna protiv slobode 

Gde je sad Čovekoid, kada je potreban državi i narodu? Gde?

Nisam mogo pre...

Ajmo - sledeći poveći komat je početak romana koj sam odabrao za pogađanje:

QuoteKola za pranje ulica prođoše škripeći svojom pokretnom metlom koja je rastjerivala vodu po asfaltu, kao da je neko obojio u mračno polovinu ulice.
Velik žuti pas uzjahao na sićušnu bijelu kuju, nepomičnu.
Jedan stari gospodin, u svijetlom, gotovo bijelom kaputu, kao što se nose u kolonijama, sa salamnatim šeširom na glavi. Stvari su zauzimale svoja mjesta, kao za neku apoteozu. Kule crkve Notr Dam, u nebu, okružile su se oreolom vrućine, a, gore vrapci, gotovo nevidljivi s ulice, smjestili su se kraj kamenih oluka. Nekoliko šlepova, s remorkerom koji je nosio crveno-bijelu zastavicu, prođoše čitavim Parizom, i remorker spusti dimnjak da pozdravi ili da prođe ispod mosta Sen Luj.
Sunce se rasipalo, masno i raskošno, tečno i žuto kao ulje, odbijajući se od Senu, kaldrmu koju su kola pokvasila, od tavansko prozorče i krov od škriljčevih pločica s ostrva Sen Luj. Prigušen, žitak život, zračio je iz materije; sjene su bile ljubičaste kao na platnima impresionista, taksiji crveniji na bijelom mostu, a autobusi zeleniji.
Lagan povjetarac prenese treperenje na kestenovu krošnju i nasta duž kejova drhtaj koji se, malo pomalo, sladostrasno pretvori u osvježavajući dah koji je podizao reprodukcije pribodene na kutijama bukinista.
Ljudi su dolazili iz dalekih daljina, sa svih strana svijeta, da osete taj trenutak. Autobusi su se redali na trgu pred crkvom Notr Dam, a jedan sitan čovjek je živahno govorio u megafon.
Bliže starome gospodinu i debeloj prodavačici knjiga, obučenoj u crno, jedan američki student je gledao svijet kroz svoju Lajku.
Pariz je bio ogroman i i spokojan, gotovo tih, sa snopovima svjetla i trakama sjene na prijatnim mjestima, šumovi su s vremena na vreme ugodno probijali tišinu.
Stari gospodin u svijetlom kaputu je otvorio korice pune slika i, da bi bolje vidio, oslonio ih o kameni obalni zid.
Američki student je bio u crvenoj kariranoj košulji bez kaputa.
Prodavačica je, sjedeći na stolici na sklapanje, micala usnama i ne gledajući mušteriju, ravnodušno joj se obraćala. Plela je. Crvena vuna joj je klizila kroz prste.
Bijela kuja je povijala kičmu pod teretom krupnog mužjaka, koji je isplazio vlažan jezik.
I tada, kada je sve bilo na svome mjestu, kada savršenstvo tog jutra dosegnu gotovo zastrašujući stepen, stari gospodin umrije, bez riječi, bez žaljenja, bez grča, gledajući svoje slike, slušajući glas prodavačice koji je neprestano tekao, cvrkut vrabaca, prorijeđeno trubljenje taksija.
Mora da je umro stojeći, laktom oslonjen o zid, bez čuđenja u svojim plavim očima. Zanese se i pade na pločnik, povukavši za sobom slike, koje se oko njega rasuše.
Pas se ne prepade, ne zastade.