ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Daj neki hint, Čovekoidu, jeste da trenutno apstiniram od ovog topika ali u ovom slučaju mi ni neapstinencija ne bi pomogla... 

Mene je malo podsetilo na Remarkove pariske romane, ali do kraja sam zaključio da nije to...

Evo nekoliko, pošto vidim da ispade teže nego što sam hteo:
- Francuski pisac
- Rođen istog dana kad i jedna popularna kanadska pevačica, koja pre neku godinu imala veliki hit sa obradom Bi Džiza (uzgred, i ja sam rođen tog dana, al to baš i nije upotrebljivo )
- Andre Žid je jedan od njegovih poznatih poštovalaca.
- Kako je sam govorio, do 1980. godine spavao sa preko 10 000 (i slovima: deset tisuća) žena, za 64 godine ove prakse.
- Napisao preko 200 romana pod svojim imenom, i oko 300 pod raznim pseudonimima.

Dosta je ovo za sad.

Ako je toliko plodan, mora da je Simenon?

Mora da je

Kuku, opet brži jezik od pameti!
Ali nisam pogodila delo! I nema šanse da to učinim! Dakle, ne moram ni da postujem ništa!!!

A ko će pa da pogodi delo...među tih 200 + 300 naslova...

Ma znam, to se ja samo femkam.
Evo jedna laganica.

QuoteНаједаред, почео је да таре своје очи и да гледа, једнако да гледа. И заиста видео је диван призор. У најудаљенијем кутку баште било је дрво све покривено дивним белим цветовима. Гране су му биле златне, а на њима су висили сребрни плодови. Под дрветом је стојао један малишан, управо онај кога је заволео био.
У својој великој радости Див је стрчао и појурио у башту. Право по трави потрчао је детету.
А кад му је пришао сасвим близу, лице му је поцрвенело од гнева и он је рекао:
- Ко се усудио да те рани?
Јер на дечјим длановима биле су ране од два ексера, а ране од два ексера биле су такође и на његовим ногама.
- Ко се усудио да те рани? – повикао је опет Див. – Кажи ми, ја ћу узети свој мач и убићу га.
- О, не! – одговорио је малишан. – Јер то су ране љубави.
- Ко си ти? – рекао је Див и обузео га је неки ужас.
Он је пао на колена пред тим малим дететом. А дете се осмехнуло Диву и рекло:
- Једном, ти си ми допустио да се поиграм у твојој башти. Данас ћеш ти поћи са мном у моју башту, а моја је башта – Рај.
И кад су деца, после школе, дотрчала у башту, видела су да Див лежи мртав под дрветом, а дрво све процветало белим цветовима.

oskarov sebični džin 

Jeste! Samo nastavi.

ajde.

Quote
- Ne možete da pogodite kakva je to poslastica, pa vas to kopka?
- Priznajem.
- To vam je jelo koje su nekad bogovi jeli. Jelo koje vam pruža sve što želite. Ako ste željni novca, okusite ga - bićete bogat kao Krez. Ako ste čovek žive mašte i pesnik - okusite ga. Pred vama će se otvoriti sve prepreke koje vas sputavaju. Šetaćete se bez ikakvih smetnji po svemiru i dočaraćete sve što možete zamisliti. Ako ste željni moći, - okusite ga opet. Osetićete se moćan kao kralj, i to ne kralj neke male zemlje, kao što su Francuska, Španija ili Engleska, već kralj vasione, za koga ništa nije nemoguće. Zar vas ne privlači ta sitna stvarčica koja vam otvara toliko mogućnosti. Pogledajte me.
Govoreći tako, on uze malo tog zelenog pekmeza na kašiku i stade da ga sladi zažmurivši i zabacujući glavu.

Ovo neki hašišari?

još kako, ima malo dalje o starcu sa planine i kaže se da je pekmez

QuoteNajbolja vrsta aleksandriskog hašiša, proizvedenog od najvećeg majstora Abugora, koga bi trebalo nazvati "trgovac srećom".

Grof Monte Kristo

jeste, aka Sindbad Moreplovac.

Ccc, Kuferu, onomad preko reda ubacuješ citate, a sad niks.

Ево лаганог задатка:

"Прохте му се да изучава право, али јест; тамошњи законословци - тројица крастави а један олињао. Тако он оде одатле. И идући тако, за мање од три часа превали пут преко Гарског водолука све до Нима, чији му је амфитеатар изгледао пре дело божанских но људских руку. Тако стиже у Авињон, и не прође ни три дана а већ се заљуби, јер се жене тамо радо играју игре зајахаљке пошто је то папска земља."

Rable.

"Госпо, било би веома корисно за целу државу, слатко и пријатно за вас, потребно за ваш родослов и мене да вас моја пасмина опаше..."

QuoteA na kraju tih stepenica bio je mrak. Toliko je znao. Pao je u mrak. I kada je to saznao, prestao je da zna.

Jack London, Martin Eden

Jeste! Samo zbog tog kraja sam pročitala čitavu knjigu. 

Da, veoma upečatljiv kraj!   

Idemo dalje. Nije teško.

Quote
Stara kuća je bila odavno srušena, a na mestu gde je ona stajala bila je lepa široka ulica. On bi isprva štapom nacrtao na zemlji jedan četvorougaonik da im pokaže gde je ona stajala; ali bi ubrzo postao nesiguran u pogledu mesta, i mogao bi samo reći da je to negde tu, po njegovom mišljenju, i da te promene zbunjuju čoveka.
     Svega nekoliko godina dovodi do takvih promena, i sve na svetu prolazi, kao i priča koja se priča!

Stara prodavnica retkosti?

 

Odlično!

Ja stvarno zagušujem ovaj topik...  Ali šta mogu kad smo, izgleda, imali istu lektiru.

Da se iskupim, evo nešto od pisca koga trenutno čita pola foruma:

QuoteNekakvi se škakljivi svrab već minutama skupljao u njegovu grlu, pa kako mu se neki elegantno odjeveni par približavao ležernim korakom, pustio je s lanca svoj velecijenjeni kašalj; trudio se da ga sebi ne dopušta suviše često, jer je ovaj težio tome da se iz hinjene patnje pretvori u nepatvoreni paroksizam koji razdire pluća, a za posljednjih se nekoliko dana stalno pogoršavao. Turobno je pretpostavio da je bio pokupio za vrijeme svog ponoćnog brčkanja u studenom potoku Chelsea, ima tome tjedan dana.

Anubisova Vrata?

Ja, ja, genau.

E, da, ali ja sada neću moći ništa da postavim do popodne (nemam knjige sa sobom u kancelariji). Nadam se da se niko ne ljuti. Tempo je bio paklen poslednja dva dana...

Ko bi se na tebe ljutio, dušo ljudska...

Svako ko me poznaje.

OK, evo citata. Da vidimo koliko je lako:

QuoteRazovor je postajao sve nepristojniji; devojku je to pomalo šokiralo, ali nije mogla da protestuje. I u igri se za čoveka skriva nesloboda; i igra je za igrača zamka; da sve to nije bila igra, i da je za stolom sedelo dvoje zaista nepoznatih ljudi, auto-stoperka bi mogla već odavno da se uvredi i ode; ali iz igre se ne može pobeći; igrači ne mogu pobeći pre kraja igre sa igrališta. Šahovske figure ne mogu odlepršati sa šahovske table, granice igre ne mogu biti prekoračene. Devojka je znala da mora istrajati u igri, ma kakva bila, upravo zato što je to igra. Znala je da će igra utoliko više biti igra, ukoliko bude ekstremnija i da je utoliko poslušnije mora igrati. Bilo je uzalud prizivati u pomoć razum i upozoravati dušu da treba održati distancu i ne uzimati igru ozbiljno. Upravo zato što je to bila samo igra, duša se igre nije bojala, nije se od nje branila i omamljeno joj se predavala.

Dakle, sve što ja volim! Nepristojnost, igre, BDSM podtekst. Prelepo.

Milan Kundera, ono o "litosti" ali poboravih tačan naslov.

Edit: Knjiga smeha i zaborava.

Probaj sa "Smešne Ljubavi" i bićeš u pravu.

Ali dovoljno blizu. Postavljaj!!!

"Zaborav" je ovde ipak ključna reč  

QuotePotreba da po mrtvima kapne pokoju mrlju bila je nova. Njezine objede pri tom nisu bile krupne, radilo se o detaljima, koje bih ja prvi puta čula, i posve je moguće da ih je izmišljala na licu mjesta da bi zadržala moju pažnju i otkrila mi tajnu koju do sada nikome nije rekla. Možda je iz činjenice da su slike o mrtvima bile sada u njezinoj vlasti, izbijalo malo zadovoljstvo. Prisjećajući se svojih pokojnih znanaca, znala je, baš kao da je naglo odlučila da im snizi ocjenu u školskom dnevniku, važno dodati: Nisam ga volila; Nisam volila ni nju; Nikad mi se nisu sviđali; Uvijek je bila škrta; Ne, to nisu bili dobri ljudi...

Dubravka Ugrešić, Baba Jaga

Aleluja, dođe i Mims! Postavljaj, o fanu Ugrešićke!

 

QuoteČitav je spoljašnji prostor (istorija) posredovan medijski, dakle, rat, zatim naš društveni život (novi kondomski poredak). Sve je zamagljeno i ublaženo. Mada, nije to ništa novo. To je taj čuveni sfumato koji su izmislili još renesansni virtuozi. Na primer, informacije u vezi sa kriminalnim slučajem Futoškom parku, ali i svega onoga što se trenutno događa odmah tu iza bregov. Ipak, ne volim da gledam televiziju, može se videti svašta. Ovako radio, to su samo reči o rečima i to nekako prolazi kao san. Da, da, da! Ma, naprotiv.

Zvuči kao da je iz Srema.

 

Kao hint mogu da dam samo još jedan pasus iz istog romana, neću sad biografske podatke, biće očigledno.

QuoteMislim da ženskost nema nikakve veze sa rađanjem, to je samo nešto uzgredno. Postoji taj presto venčanja, to je kruna, vrhunac. Slava ženi i mužu! Eros nema nikakve veze sa plodnošću. Eto ti sad!? Ljubavnici su iznad svega. A Diablo? Da bi neko bio žena ne mora da rađa. Materinstvo je jedno, ženskost drugo. Iako je polnost nakazna, bez nje ne bi bilo lepote. Pol je samo nakalemljeni feler ili jeftin bedž koji visi na telu, ne pripada mu suštinski, ali tako još više ističe lepotu tela, čini ga još erotičnijim. Ipak, pol treba oodseći, zakrpiti, pošto lepota mora umreti, mora se svršiti. Majka je bespolna kao i dete koje rađa, pogotovu ako je velika. Prijatel, opet ti?! Teorije?

Quote from: Gaff on 14-07-2011, 20:22:19
Zvuči kao da je iz Srema.

Dobro, jeste iz Srema, hajde da ne kočim igru toliko...

Slobodan Tišma

Yeste.

"... Sagnula sam se da uzmem lampu i onda sam se sjetila da bi se zadah fitilja mogao uvući u meso pa sam odnijela lampu na hodnik i jednim snažnim dahom je ugasila. Uvukla sam se u postelju i dodirujući svinjsku plećku ponovo zaspala radujući se kako ću ujutru, kad se probudim, ispržiti sebi dva svinjska odreska."

U pitanju je zbirka pripovedaka.

"Kasnije, u poznu noć, kad su se članovi upravnog odbora odvozili svojim kolima kući, ispratila sam svakog s lampom u ruci, kočije su ih čekale pred ulazom, upaljene fijakerske svetiljke pričvršćene na blatobrane obasjavale su mutnom svjetlošću blistave zadnjice konja, svi članovi upravnog odbora stezali su Francinu ruku i tapšali ga po ramenu... Te noći ležala sam sama u spavaćoj sobi, kroz otvoreni prozor strujao je hladni vazduh, na daskama postavljenim između stolica blistale su na slami džigernjače i krvavice a uz sam krevet, obješeni na letve, hladili su se istranširani komadi svinjetine, isječeni butovi bez kosti, kotleti i komadi za pečenje, plećke, nogice i papci, sve poredano kako je to propisao..."

Zanima me od čega li su ove zadnjice blistave, ako ih obasjava mutna svetlost...
Nemam pojma inače šta je, al da je bizarno jeste...

Hrabal, braćo i sestre, Bohumil Hrabal. Ja sam jednom prepričavala tu priču o svinjokolju (deo kad se prskaju krvlju za krvavice) u nekom većem društvu i reakcije su bile... mešovite.
Tačnog naslova se ne sećam ali to su one priče kad, između ostalog, mlada pripovedačica čeka da se frizer napije da bi ga ubedila da je ošiša na kratko, zar ne? (pa je posle muž izbije pumpom za bicikl. Ah, ti Česi.)

Jes' Bohumil je  . Pretpotopska zabava (Svaki dan čudo).

Malo da se vratimo fantastici:

QuoteKlarimonda i ja smo pronašli čudnu igru. Igramo je po ceo dan. Ja je pozdravljam, ona mi odgovara. Onda lupkam prstima po oknu, ona odmah ponavlja taj pokret. Ja njoj dajem znak, ona meni. Mičem usnama kao da želim da joj govorim, ona miče svojim. Prinosim ruku čelu da zabacim kosu, njena ruka vrši isti pokret. To je prava dečja igra, smejemo se oboje. Pravo rečeno, ona se ne smeje, to je više tih osmeh, uzdržan. Moram da se smejem na isti način.
Sve to nije tako naivno i jednostavno kako bi se moglo pomisliti. Ne radi se o običnom imitiranju, koje će nas na kraju zamoriti, već o izvesnom prenosu misli. Zaista, Klarimonda ponavlja moje pokrete sa jedva sekundom zakašnjenja. Tek što je imala vremena da ih vidi, već ih i izvršava. Čak mi ponekad izgleda da ih vrši istovremeno. Tako da se osećam dobrovoljno nateran da pronalazim nepredvidive pokrete, nove kombinacije koje ona izvodi sa zbunjujućom brzinom. Katkad pokušavam da je iznenadim. Vršim što je mogućno brže čitav niz pokreta. Ponavljam ih više puta, potom naglo menjam red, izostavljam jedan i umećem nov. Tako se deca igraju ,,leti, leti". Čudna je stvar da se Klarimonda nijednom nije zbunila: nikakvog nagađanja iako sam radio tako brzo da je jedva imala vremena da raspozna svaki moj pokret.