ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U onoj epizodi koju je Gaff linkovao John Betjemen pogađa da je pasus iz Bredberijevog dela, ali ni on ni ostali nisu sigurni da li je Bredberi Amerikanac. 

Mal me šlog nije strefio kad sam videla da si postovao, pomislila sam da si prepoznao tekst...

Come now, you know better than that. 

Davno sam čitao, ako je zaista to što mislim, a nisam kod kuće da proverim...
Ljilja Praizović, možda...  Liči mi na nešto što bi ona mogla napisati...
Knežević i severni vetar...

Knežević, naravno. Bravo za Miću.

Trčao sam bosonog, kroz šumu između dve reke, jedne velike, druge male. U stisnutim ručicama dva drvena čamčića. Šuškavo šiblje je ostavljalo tanane ogrebotine po mojoj koži. Puštao sam jedan čamčić u malu reku, odlazio je sitno poskakujući i nisam znao kuda. Onda sam, rekoh, trčao na drugu obalu, i puštao drugi čamac u vodu. Odlazio je i on, nije poskakivao, samo bi kliznuo i izgubio se, ne znam kuda.

Utrčao sam u glavnu ulicu naše selendre. Nigde žive duše. Tišina je bila takva da mi se činilo - ogluveo sam. Onda je puklo, jako.
Video sam samo jednu rupetinu. Umesto Baba Canine kuće, rupetina. Samo rupa u zemlji i zvuk prašine koja se sleže.

gugl kaže: dnevnik o minotauru, dragan orlović.

E sad neka gugl zada novi zadatak...

Ma, sve je dopušteno što nije zabranjeno... Zadaj dalje, Alexdelarge

nošeni inercijom dana i navike, mi smo nastavili da posećujemo zamak tokom celog tog leta. pošto je on očigledno bio napušten, počeli smo bespravno da ga svojatamo, pa je i moja majka govorila ne samo "naši jeleni" nego čak i "naš zamak", iako nikad nismo prekoračili njegovu ogradu od kopalja, iako nikad nismo povredili integritet njegove samoće i njegovog dostojanstva. smatrali smo samo, jednostavno, i tu se potpuno slažem sa svojom majkom, da jedan napušten zamak, koji nudi lepotu svojih ruina radoznalom oku, možemo smatrati delom svog sopstvenog bogatstva i da ga , dakle, možemo svojatati, kao što smo svojatali zlato tog sunčanog leta. smatrajući to otkriće delom svojih zasluga, mi smo tu tajnu skrivali od sveta i nikome nismo govorili gde mi to provodimo svoje vikende, koji su već počeli, uvezeni sa zapada, kao prvi znak dekadencije, da se odomaćuju u našem gradu.

Marsel Panjol, Zamak moje majke.

 

Quote from: Jevtropijevićka on 11-11-2013, 19:16:20
Marsel Panjol, Zamak moje majke.

nope.

Kako bre nije?! Umreću od šoka!

Što bi Panjol za vikende koristio termin: uvezeni sa zapada?

Pored toga, meni deluje kao prevod. Neki Čeh ili Poljak, možda, ali mi ništa ne pada na pamet...

Da nije Aleksandar Grin?

Quote from: Mica Milovanovic on 11-11-2013, 23:04:41
Da nije Aleksandar Grin?

nije.

Znao sam.

Danilo Kiš

Quote from: Hiperhik on 11-11-2013, 23:17:42
Danilo Kiš

da, kiš. BAŠTA, PEPEO.

Dotrčao je do gradske kapije, probijajući se kroz karavane koji su ulazili u grad, i ugledao, sa leve strane, otvorena vrata pekare. Teško dišući posle trčanja po vrelome putu, Levi dođe sebi, dostojanstveno zakorači u radnju, pozdravi gazdaricu koja je stajala za tezgom, zamoli je da skine sa police gornji hleb, koji mu se zbog nečega dopadao više od ostalih i, kada se ona okrenula, ćutke i brzo dograbi sa tezge ono od čega nema ničeg boljeg - nož za hleb oštar kao brijač, i odmah izjuri iz pekare.   

Ja sam kreten neopevani, to je sad već sasvim jasno ali ovde makar nema šanse da pogrešim, Majstor i Margarita...

 

Mogla si i mene da pustis da pogodim...

Evo odlomak samo za tebe:
Кад је седамнаестогодишњи Карл Росман, кога су његови јадни родитељи послали у Америку јер га је нека служавка завела и родила му дете, упловио у њујоршку луку на броду што је већ успоравао - као да је одавно познат кип богиње Слободе угледао у изненада јачој сунчевој светлости. Као да је малочас уздигла руку са мачем, а око њене прилике дували су ветрови слободе.

Poznato mi je...umph!

"- Bio sam dole - rekoh - to je istina. I razgovarao sa čovekom koji je zatečen u podrumu, ali ga nisam saslušavao, mućnite glavom Minch, jer mi zatvorenike još nemamo. Tek smo stigli, nismo se čestito ni raspakovali, sve na farbu bazdi, a vi mi o nekim zatvorenicima trućate! Zar ste idiot? Cenim vaše administrativno životno stanovište, ali zar mislite da je dovoljno imati čoveka pa da u njemu automatski dobijete zatvorenika? Uhapšenici, naredniče, ne dolaze sami. Oni se hapse. A pre toga moraju nešto učiniti zbog čega će biti uhapšeni, premda, priznajem, ovaj uslov nije obavezan. Pre toga su ljudi. Tek hapšenjem postaju uhapšenici. A hapšenja, naredniče, nema bez naloga. Bez naloga uhapšenik ostaje čovek, bez obzira što za vas kao takav nema nikakve vrednosti. A sad mi pokažite nalog za hapšenje opštinskog delovođe Adama Tripkovića, na osnovu kojeg ste izvoleli privesti čoveka i njegov kišobran kroz vaš usrani ULAZ, i ja ću dići ruke. Po svoj prilici ću otići da se našljemam. Nalog, Minch, pa da se tornjam!"

Kako upokojiti vampira

Tako je. A ja sam napravio sranje. Nisam znao pravila.

Nema veze..i ja bih svejedno okacio B.P-a, cisto da pogode ljudi.

I šta sad, opet umro topik?

Karle, daj zadatak... čisto da pogode ljudi!

Sto ja kad Jevtrin zadatak nije pogodjen? 

Računam da ćeš ti pogoditi. Hoćeš li?

Hocu.
Amerika.
Kafka.

Zadatak za koji minut.

Nek se spremi, Jevtropijevićka! 

"Jedna dama prolazila je trpezarijom, žena, ili pre mlada devojka, srednjeg rasta, u belom sviteru i šarenoj suknji, crvenkasto-plave kose, koju je nosila prosto u pletenicama uvijenim oko glave, Hans Kastrop je video samo malo od njenog profila, gotovo ništa. Išla je bez šuma, što je čudno odudaralo od buke sa kojom je ušla, išla je neobično, kao prikradajući se, i sa nešto isturenom glavom, prema krajnjem stolu levo, naime "stolu boljih Rusa", koji je stajao upravo prema vratima verande, pri čemu je jednu ruku držala u džepu svog pripijenog vunenog kaputića, a drugi pak za potiljkom, pridržavajući i popravljajući kosu."

Misliš na gospođu Šoša?

Naravno, žena.

Obelodani naslov, i teraj dalje. 

''Čarobni breg'', lako. 

Ni ovo neće biti teško, bar ne za gospođu Šoša :

''Po koji prevari se, eto ga ufitiljen, digao se kamen da prosi devojku. Ova moja ostavi ga najpre da se načeka i nastrepi pred vratima. Onda ga pusti da uđe i kao ono učitelj đače, preslišava ga i zbunjuje nekim opakostima, da jedva nađe vrata i pobegne poliven. To se posle prokljuvi i nadoveže, i zli jezici raznesu i bruji bruka. I otpadiše se nevoljni, i pre bi zakoračili u koju bilo sramotu negoli kod nas u prosidbu.'' 

Nastasijević, Darovi moje rođake Marije.

Наравно.


Чекамо нови задатак.

"Ja ne pokušavam da izađem iz čoveka. Ja pokušavam da prodrem u unutrašnjost ubice... Zapravo je to mnogo više od toga, zar ne shvatate? Ja *jesam* u tom čoveku. Ja sam uvek u čoveku mrdajući njegovim rukama i nogama; ali čekam dok ne shvatim da sam u ubicimisleći njegove misli i pateći od njegovih strasti; dok se sam ne zgrčim u istom položaju nakazne mržnje;dok ne ugledam svet njegovim zakrvavljenim i škiljavim očima što čkilje između dva treptaja njegove polupremudre sabranosti; moreći kroz kratku i oštru perspektivu koja vodi pravo u more krvi. Tek tada sam zaista ubica."
"Oh", reče g. Čejz gledajući ga svojim duguljastim, strogim licem i dodade: "I to je ono što vi nazivate verskim vežbama."

juče sam započeo sa visokoobdarenim prelistavanjem knjige u kojoj se pominje stanoviti gospodin chase, ali citirani pasus mi je nepoznat. ipak, da probam: mesto mrtvih puteva, barouz?

Nije.

Nešto iz Dekster serijala?

Ne, ne. Iz ovog odlomka trebalo bi da bude jasno koji je... hm... serijal tj. junak u pitanju:

Crna tačka je postepeno rasla u veličini ne menjajući se suviše u obliku; jer, i dalje je grubo govoreći bivala i okrugla i crna. Na ovim brdima crna sveštenička odeća nije bila nepoznata; ali ovo odelo, ma koliko svešteničko, na sebi je imalo nečeg tako običnog a istovremeno tako vedrog u poređenju sa mantijama i rizama da je svoga nosioca odavalo kao čoveka sa severozapadnih otočja tako pouzdano kao da je nosio značku svoga Kluba. Nosio je kratki, tanki kišobran sa drškom kao u batine, a ugledavši ga njegov latinski prijatelj zamalo ne proli suze uzbuđenja; jer se taj kišobran pojavljivao u tolikim bezbrojnim pustolovinama u kojima su njih dvojica zajedno učestvovali.

 

Father Brown? xD

A ko bi drugi bio? Tako je,  Džejp, nastavljaj!