ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dobro.

Pe-ri-ne!

Evo, evo:

QuoteKada je Stefano Roi napunio dvanaest godina, zatražio je kao poklon od svoga oca, pomorskog kapetana i vlasnika jednog lepog jedrenjaka, da ga povede sa sobom na brod.

Jedna od najboljih priča što sam pročitao, ikad. 

"Kolumbar je riba velikih dimenzija, užasno ju je videti i veoma je retka. Zavisno od mora i ljudi koji žive na njegovim obalama zovu ga još kolumber, kolombre, kahlubra, kalonga, kalu-balu, kalung-gra. Začudo, naturalisti ga uopšte ne pominju. Neki čak tvrde da ne postoji."

Bucati.

Aha, šibaj dalje.

Quote
  ,,—Dakle, htio sam prodati plantaže. Nisam želio vidjeti ni kuću ni kapelicu. Naposljetku sam ih dao u zakup agenciji koja ih je trebala za mene obrađivati i upravljati njima kako ja ne bih morao onamo odlaziti. Preselio sam majku i sestru u jednu od naših kuća u New Orleansu. Naravno, nisam umaknuo bratu. Neprestano sam razmišljao o njegovu tijelu koje trune u zemlji. Pokopali smo ga na groblju St. Louis u New Orleansu pa sam izbjegavao prolaziti onuda. Ipak sam neprestano mislio na njega. Pijan ili trijezan, vidio sam njegovo trulo tijelo u mrtvačkom sanduku. Nisam to mogao podnijeti. Sanjao sam kako stoji na vrhu stuba, a ja ga držim za ruku, ljubazno razgovaram s njim i nagovaram ga da se vrati u sobu. Blago mu govorim kako mu vjerujem, a da se on mora moliti za moju vjeru."

Intervju s vampirom?

Quote from: angel011 on 26-11-2011, 12:19:00
Intervju s vampirom?

Jeste.

Quote
"Plašim se da sam sasvim siguran."
"Ha. Pa, nadam se da svi mi - uključujući konje - volimo krofne, pošto mislim da ćemo morati da potegnemo, bez stajanja, pravo do Eleja. Ima li primedbi?"

Quote
Još jedno obličje u kukuljici priđe Rivasu čim je ušao u niski hodnik.
"Ponovo se srećemo, Gospodine Rivas!" dopre ženski glas iz kapuljače. "Gospod će biti zadovoljan što ste mogli da nas posetite u tako kratkom roku." Kapuljača polete unazad i Sestra Sju mu se ludački nasmeši. "Trebalo bi da budete počastvovani", reče ona. "Skoro nikada se ne trudi da nekoga pozove. Obično ih samo pušta da odlutaju na zapad."

Pauers, Gozba kod Devijanta

Jeste! Teraj dalje.

išao je nevoljko uskom uličicom koja je činila najdužu prečicu kojom se moglo dospeti do stanice autobusa 975. Svaki dan je morao da potroši tri i po karte pošto je silazio još u toku vožnje pre svoje stanice, te opipa džep na prsluku da bi video ima li ih još. Ima. Spazi jednu pticu, nagnutu nad gomilom đubreta, kako kljuca po trima praznim konzervama i kako uspeva da odsvira početak Burlaka sa Volge; i on zastade, ali ptica odsvira pogrešno jedan ton i odlete besna, gunđajući stisnutog kljuna prostačke reči na ptičjem. nastavi put pevajući nastavak; ali i on pogrešno otpeva jedan ton i stade da psuje.

Još neki citat?

Važi. Ja već zaboravio koliko ste agilni.

Bakrena i Atanagora koračali su ruku pod ruku stazom u pravcu hotela "Barizone". U podzemnom kopu ostavili su Brisa i Bertila. Oni nisu hteli da izađu pre no što potpuno otkopaju ogromnu dvoranu otkrivenu pre nekoliko dana. Mašine su kopale bez prestanka i otkrivali su se novi hodnici, nove dvorane povezane avenijama oivičenim stubovima, krcate dragocenostima kao da su ukosnice, kopče u obliku broša od sapuna i od kovane bronze, zavetne statuice bez urni i sa urnama i gomile ćupova. Atin čekić nije besposličio. Ali arheologu je bilo potrebno da se malo odmori i da promeni misli i Bakrena je pošla sa njim.

Kladio bih se da je neki Harms, ali kako sam kokuz nek bude da ništa nisam kazao.

Rekao bih da sam ovo čitao nekada davno. Jesu li braća Strugacki?

Trebalo bi da jeste čitali davno. Nisu dvojica ali se glavni lik pojavljuje u dva romana ovog pisca. Napisano je pre 1950.

da nije slucajno v. obrucev? jedino mi to palo na pamet.

Jok.

Jefremov? Senka prošlosti, ili tako nešto?

Jok. jest' da liči na ruske pisce, ali nema veze sa njima. Sutra ujutro ću da prekucam pola knjige.

Evo sad jednog dijaloga. Možda ćete u njemu prepoznati ovog sjajnog nadrealistu.


"Dokle ste došli sa svojim iskopavanjem, uostalom?"
"Napredujemo vrlo brzo. Pratimo nit vere,"
"Na šta ona liči, otprilike!"
"O..." reče arheolog... "Ne znam... Da vidimo..."
Činilo se da traži.
"Približno, ne treba da prolazi daleko od hotela."
"Naišli ste na mumije?"
"Za svaki obrok ih jedemo. To nije loše. Uglavnom su dobro pripremljene, ali često ima previše mirisa."
"Ja sam ih jednom probao u Dolini kraljeva", reče opat. "to je specijalitet onog kraja."
"Oni ih prave. Naše su autentične."
"Ja se užasavam mesa mumije, reče opat. "Mislim da više volim vaš gas."

De li je Jevtropijevićka da mi nabija komplekse?

Malo me podseća na Makina, ali prilično sam siguran da nije. Ne sećam se nikakvih mumija...

Moj Perine, ovaj tip definitivno liči samo na sebe. Pošto mi je izvadio srce pre 50 godina, nikada više nisam pročitao ništa slično.

Nekako, kao da ima dva porekla: rusko i recimo francusko ili belgijsko...Ne mogu nikako da dokučim ko je 

Francusko.

Boris Vian, "Jesen u Pekingu". Pitam se kako prepoznajete nespecifične autore.

Quote from: scallop on 29-11-2011, 15:33:18
De li je Jevtropijevićka da mi nabija komplekse?

Ja bila rešila da se ne javljam dok pojedini članovi foruma ne prestanu da se časte kao piljarice, ali izgleda da bi to prešlo u trajno odricanje od foruma.

A citat ionako ne bih prepoznala jer Jesen u Pekingu nisam čitala. Jeste da mi muž redovno kroz uši prodeva Bogoljuba Duduka, ali još nismo toliko dugo zajedno da osmotskim putem steknem poznavanje svih knjiga koje je on pročitao.

Može sad nešto lakše?

Zato sam njegovo ime pokrio sa  , jer sam ga odmah našao na Guglu. Kasnije sam ubacio i Vadisrce, valjda je taj roman bliži srcu, ali, avaj, već ste se posakrivali u rupe i Boris Vijan ostade anoniman.
Ponašanje pojedinih članova foruma je zaista posledica lošeg vaspitanja i bezobzirnih pokušaja da se sopstvena promocija stavi iznad svih i svega drugog, ali to je naš društveni trenutak i bez opiranja bismo svi završili u tom brlogu. Ispada da se različitost brani samo ako je po volji pojedinca.
Volim ja ovu igru, ali sam u jednom trenutku pomislio da sam je uništio, a to najmanje želim. Možda bi trebalo da je nastavi onaj koji je pomenuo Harmsa, jer je on najbliži nadrealnom Vijana. Ja ću u radionicu, godi mi da sam među ljudima sa nedovoljno mrziteljskog naboja.

Ja takođe nisam čitao Jesen u Pekingu, ali to nije bio razlog zbog koga nisam pogodio...
Problem je u generacijskom jazu, pošto sam Vijana čitao tek osamdesetih godina prošlog veka i
bio siguran da je pisao pedesetih godina, a ne 40tih... 

ja nikako tu knjigu da nadjem, majku mu (za sad sam citao samo "vadisrce" (al' tu se vise nista ne secam, osim onog boks meca izmedju svestenika i djavola i saletanja kucne pomocnice, cini mi se) i "pljuvat' cu po vasim grobovima" - imam jos i "crvenu travu", al nikako da se nakanim da je procitam). znam da ima online sve na nekom sajtu, al me mrzi da buljim oci. nikad mi ne bi pao na pamet vijan, al' opet, nisam video prvi citat i onda me je mica povuk'o sa strugackim i scallop sa "pre 1950", pa sam se nalupetao ovo za obruceva  (mislio sam na "plutoniju" konkretno, to sam bas voleo k'o klinac, nekako mi drugi citat zalicio na to, da ga jebem ).

Žao mi je. Vadisrce mi je bilo preokret u čitanju. Od klinačke ka ozbiljnoj literaturi. Inače, Jesen u Pekingu je izdao Nolit, ono crno izdanje sa vodoravnim zlatnim štraftama. Kraj pedesetih.

Najbolji deo kod Vadisrca mi je potok stida. Sumanuta knjiga (u pozitivnom smislu), sa teškim i zastrašujućim momentima. Barem sam ih ja tako doživela.

Dalje!

Pa dobro, kad neće niko.

'U stvari, na pruzi za ***** kontrolora se niko ne boji, jer svi su bez karte. Ako neki pijani otpadnik i kupi kartu, njemu je, naravno, neprijatno kad naiđu kontrolori; kad mu priđu tražeći kartu on nikog ne gleda, ni kontrolora ni putnike, kao da bi najradije propao u zemlju. A putnici - putnici gledaju 'švercera' krupnim zakrvavljenim očima, kao da govore: dole gledaj, kvarnjačo! Grize te savest, a! A kontroloru gledaju u oči još odlučnije: vidi nas - možeš li nas osuditi?'

Da probam: Moskva - Petuški?

Naravno da jeste

QuotePakao ga očaravaše, t.j. on očaravaše pakao: očaravahu se uzajamno. I sav onaj plamen, crljen kao da ga riga čitavo čovječanstvo, zanašaše na vulkan kranijski, gdje lava bijaše misao. I došav do te točke potenciranja i izgubiv u onom kaosu dovedene svoje drugove ***** i ***** naišao na - *****. I stao se zabavljati ovim čudnim slučajem:
"Gdje vas nađoh! Kako mi je milo!" Šalio se. "I tko vam je pokazao put?" Zabavljao se riječima. On je u sebi pisao, pjevao i sastavljao. Taki postajaše u mislima, razgovorima i drugovanju.
"Vi plamsate. Plamen vam je spalio haljine. Plamen je ogolio i one, moje drugove... A ja sam uspirio plamen."

Ovaj se citat može izguglati, nemam ništa protiv, tko tako "pogodi", mora knjigu pročitati.

Da, baš čitam na internetu ponuđene stranice

Stevo, CIJELU knjigu! 

Ella... daj još nešto... makar hint... 
Prva rečenica delovala je kao Lotreamon, kod druge sam shvatila da nije on, stil liči na mladog Krležu ali sumnjam da je on u pitanju, ukratko nemam pojma...

Ma, ja sam ga izguglao, ali je toliko ovde nečitan, da ne upotrebim neku težu reč, da nikad ne biste pogodili. Skoro kao Stjepan Mitrov Ljubiša, ali kod njega bar znamo za Kanjoša Macedonovića. Trasharella ga je zagulila preko mere. Bolje da turi nešto što mi obični ljudi možemo da prepoznamo.

I što ćemo sad? 

Napišite to što ste izguglali pa da riješimo ovaj zadatak i bacimo se na one čitanije književnike...

Janko Polić Kamov.


Izvinjavam se, ali garantujem da niko nije čuo za njega, a kamoli čitao. Ja sebi prebacujem što sam turio Borisa Vijana. Hajde nešto bliže majčici Zemlji.

Quote from: scallop on 12-12-2011, 17:09:58
Janko Polić Kamov.


Izvinjavam se, ali garantujem da niko nije čuo za njega, a kamoli čitao.

pa sad... moj je hendikep što sam čitala dosta Slobodana Šnajdera, uključujući i dramu Kamov, smrtopis, ali da nije toga, verovatno bi mi i ime bilo nepoznato.    Može l' Ela još nešto da postavi?

Bilo bi dobro, ali da zahvati s površine, a ne odozdo kao zagorelo mleko, što ja volim, ali ne toliko kao kajmak.