ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Uobičajeno paralelno glasanje:

1. Naslov
2. Čekajući zeleno svetlo
3. Rekvijem za dvoje
4. Ostati gladan
5. Treća kuća s leve strane
6. Nad pustinjom
7. Sačuvajbožeisakloni
8. Uslov
9. Šejn
10. Udvaranje
11. O Lenki Peri i Kuriji
12. Pokojnikove ruke
13. Okušljali su se na Sušičkom i govorili odvratne reči
14. Tako je govorio tata
15. Zabavan rat
16. Belosneška Mcenskog okruga
17. Drmusanje

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: www.znaksagite.com/D/2012/jun2012.DOC.

Da se podsetimo šta je bio zadatak: PROMENA RUTINA Glavni lik godinama ili decenijama (sve vreme) ide na isti način (od kuće do posla ili štagod drugo što se upražnjava svakodnevno u dugom periodu). Jednog dana odlučuje (ili ga okolnosti na to primoraju) da bitno promeni svoju trajektoriju.
I naravno događa se nešto nesvakidašnje i zanimljivo, što treba da bude okosnica vaše priče.


Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1. Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo. Rok su tri dana, dakle, u 2.00 noći sreda na četvrtak stižu rezultati.   Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

Glasanje završeno... poruke su ovde: www.znaksagite.com/D/2012/jun2012-glasanje.htm

Možete se prepustiti užitku komentarisanja.

Hajde da i ja jednom sračunam rezultate. Nadam se da nikoga nisam oštetila (pazila sam), pa otvaram sezonu komentarisanja.

Inače, jako čudno glasanje u ovom krugu. Mnogo je priča dobilo trojke, mnogo dvojke; a čudno je što su iste priče dobijale ili trojke/dvojke ili kečeve/ništa. Sve osim pobedničke priče.



1. Naslov - 9 + 11 = 20
2. Čekajući zeleno svetlo - 6 + 6 = 12
3. Rekvijem za dvoje - 7 + 5 = 12
4. Ostati gladan - 3 + 2 = 5
5. Treća kuća s leve strane - 7 + 9 = 16
6. Nad pustinjom - 15 + 11 = 26
7. Sačuvajbožeisakloni - 7 + 3 = 10
8. Uslov - 3 + 4 = 7
9. Šejn - 3 + 2 = 5
10. Udvaranje - 12 + 5 = 17
11. O Lenki Peri i Kuriji - 7 + 4 = 11
12. Pokojnikove ruke - 14 + 8 = 22
13. Okupljali su se na Sušičkom i govorili odvratne reči - 2 + 1 = 3
14. Tako je govorio tata - 24 + 11 = 35
15. Zabavan rat - 2 + 3 = 5
16. Belosneška Mcenskog okruga - 2 + 3 = 5
17. Drmusanje - 10 + 11 = 21



1. Tako je govorio tata
2. Nad pustinjom
3. Pokojnikove ruke
4. Drmusanje
5. Naslov
6. Udvaranje
7. Treća kuća sa leve strane
8. Rekvijem za dvoje
8. Čekajući zeleno svetlo
9. O Lenki, Peri i Kuriji
10. Sačuvajbožeisakloni
11. Uslov
12. Ostati gladan
12. Šejn
12. Belosneška Mcenskog okruga
12. Zabavan rat
13. Okupljali su se na Sušičkom i govorili odvratne reči

Quote from: D. on 22-06-2012, 19:13:31
... pa otvaram sezonu komentarisanja.

Мешчини да у овом кругу и неће бити нешто пуно коментара... Испуцало се то још пре гласања у оним глупим тучама  .

Pa, neko je morao da počne.


Meni je zanimljivo da sam dao poene za četiri od pet prvih priča. Muka je što su sve udarale u diple. Zapravo, nisam video krug sa više patetike. Imam još nedoumica, ali da se zagrejemo malo.

Pa hajde, scallope, rekli ste da ćete ovog puta biti sadržajniji? 

Quote from: scallop on 22-06-2012, 20:02:32
Meni je zanimljivo da sam dao poene za četiri od pet prvih priča.

Pa za jednu i niste mogli jer je vaša. 

NAD PUSTINJOM-Tri boda. Jako lepa priča, suptilna nijansa humora zajedno sa tugom, usamljenošću i dubokom prazninom daje priči jedan sanjalački, bezvremen ton. U 6000k sa tako malo likova, od kojih je jedan magarac, uspela je da kaže dosta toga. Ova priča je fantastična na način koji bi bio prihvatljiv i čitaocima van žanra, čini mi se. Lično, meni je prilično iznad većine priča u ovom krugu.

TAKO JE GOVORIO TATA- U ovoj priči o propasti sveta i apokaliptičnoj civilizaciji uspešno su spojeni humor, jeza i ironija. Kratko i efikasno. Mogla bi biti pozitivan primer za dosta sličnih, ali neuspešnih, priča koje su sledile taj trag. Dva boda.

DRMUSANJE- ,, Na kraju sam spoznao da je briga konačni oblik ljubavi i potonuo u to uverenje''. Da, valjda je tako- kad prođu mladost, lepota i požuda, a ostane briga, onda je valjda to to, iskrena ljubav. Nekada se priča zavoli i zbog samo jedne rečenice, a meni se u ovoj desilo upravo to- nenametljivo je saopštena jedna velika životna mudrost, ili istina, kako već ko gleda. Inače solidno napisana, lepo teče priča.

OSTATI GLADAN-Koliko je uverljivo ili ne, da se diskutovati, ali meni ova priča postavlja neka teška, interesantna pitanja, o kojima je lakše ne misliti...u borbi između gladi i morala, ko pobeđuje ? da li opstanak i najosnovniji životni porivi i funkcije, mogu odneti prevagu nad emocijama, odnosima između roditelja, dece, muža, žene ? Gde je granica borbe za opstanak i postoji li uopšte crvena linija, koju čovek ne bi prešao pa taman crko ?

USLOV-Počela je interesantno, zanimljiva priča o bolu i usamljenosti. Međutim kako odmiče, popuštala je, padala u uobičajena rešenja alkohola i tableta. Predvidljivo. Ipak u nedostatku boljih, dao sam joj bod i peto mesto.

Hvala, A.

Nisam imao vremena da isčitam priče sem prve, i toj priči sam dao glas, jer je jedna od najboljih priča što sam pročitao na radionici.

Veoma dobro, lep stil, opičeno, podsetilo me na Palahnjuka. Čestitke autoru na prelepo izvedenoj priči.

Quote from: D. on 22-06-2012, 20:10:00
Pa hajde, scallope, rekli ste da ćete ovog puta biti sadržajniji? 

Ja ne mogu da budem sadržajniji.


Najviše me muči jedna priča koja je za divno čudo prošla bolje nego što sam očekivao. Naime, priča Treća kuća sa leve strane je mogla da prođe mnogo bolje. Pokušaću da skrenem pažnju kako su dobro postavljena oba lika, ali i kako su slabo iskorišćena.

Koliko drame i žučnih reči na ovom topiku, a sad kad je glasanje obavljeno, niko ni da bekne.

Ma da, svi bi da se zajebavaju, a kada treba da se zapne i radi, svi se noge 'fataju.


Evo mojih nekoliko komentara, ostali slede jerbo sam u opštoj asinhronizaciji sa slobodnim vremenom. Živi sam primer da se sve može kada se zapne. Večinu priča sam čitao sa mobilnog


Naslov –Zanimljiv pristup. Greške u tekstu bodu oči. Karakterizacija maglovita.

Čekajući zeleno svetlo –Nabrajanje na početku od pokušaja pravi pismeni izveštaj umesto proznog dela. Sama priča već viđena.

Rekvijem za dvoje –Tužna pesma povijene grane? Njihove reči dobuju u njenom srcu kao kamenje i zemlja iz lopate po drvetu kovčega? Grob je ćutao? Zar kamenje zna da dobuje i zar grobovi u default režimu rada pevaju i pričaju sve u 16? U pokušaju da izgradi atmosferu, autor je preterao sa tim. Što je još žalosnije, autor i jeste uspeo da je izgradi, tako da mu spomenuti kičeraj dođe peti točak. Inače, lepa priča koja je zagazila patetikom al' joj ista ne smeta.

Ostati gladan – prenatrpan uvod u priču sa suvislim detaljima. Autor pokušava da nam iscrta svet a uopšte nema potrebe sa tim. Kao što se karakter gradi tokom priče, tako može i seting. Prosečno pripovedanje sa neodrživost takvog društva. Kad tad će se svi međusobno prožderati a kada se razmisli, takvo društvo verovatno jede mrtvorođene bebe a i ono posle kiretaže. Mislim, kad već jedu svoje rođene, mogu i nerođene. Odvratno, morbidno i loše postavljeno. Da je autor ljudovinu turio na crnu berzu, ono kao svi je krkaju al' je zabranjena zakonom, priča bi imala zdrave osnove i bila bi ekstra.

Treća kuća sa leve strane –Ne vidim priču, ne vidim fantastiku (odmah na vratima priče, prva rečenica, me uveri u to.) Vidim suvislosti i bespotrebna objašnjenja, nespretan iskaz i arčenje karaktera. Sve to, taj segment otrgnut iz duže, prave priče se mogao iskazati mnogo kraće a samim tim efektivnije i lepše.   

Nad pustinjom –E ovo je već nešto. Uprkos što ne vidim fantastiku u ovoj priči (usputni elementi iste ne igraju ulogu, suvišni su) mnogo mi se dopada. Slike su lepo dočarane a karakter sasvim dovoljno definisan i to bez prepričavanja i guranja svega u prvi pasus.
Lepo.

Ovaj Džek se uvek uobrazi. Zato u sledećem krugu uvek napiše mnogo lošiju priču. Kada bi učio iz grešaka, imao bi stabilan, a ne toliko varijabilan kvalitet.

Quote from: Anomander Rejk on 22-06-2012, 23:47:57
Koliko drame i žučnih reči na ovom topiku, a sad kad je glasanje obavljeno, niko ni da bekne.

Ja ću, naravno. Za dan, dva.

A ljudi su se iscrpeli pre glasanja. Videlo se to. Toliko o tome da o pričama nije raspravljano.

Džek, bilo bi zgodno da ono šta iz jezika ne znaš ne komentarišeš. Dobovanje je zvuk bilo čega šta pada na čvrstu podlogu. Kad bacaš grumenje zemlje na kovčeg spušten u raku - dobuje. Ja sam istu rečenicu označio da mi se dopala.

Ne kontam zašto bih se uobrazio, date komentare sam sam pisao odmah nakon čitanja, kao što uvek radim. Komentari su iskaz moje subjektivne impresije nakon čitanja rada. Bilo bi glupo da delo doživljavamo isto; onda bi bilo dovoljno da jedan od nas napiše komentare i to bi bilo to.

Scallope, uz dužno poštovanje znam šta je dobovanje; nisam izdvojio jednu reč nego celu rečenicu. Ako tebi zvuči lepo, meni ne zvuči, deluje mi rogobatno i mnogo patetično. Kao što rekoh, ne mora svima da se dopadne isto.

Eto zašto me mrzi da pišem komentare, ne može čovek u miru da kaže ono što mu ne štima, naročito ako je kontra mišljenju drugih i ako je iskren.

Kako god, ostali slede kad stignem, ne damo se obeshrabriti

NASLOV-Ovo je priča o pisanju. Bilo je u ovoj priči potencijala za bodove, ali usput ih je negde pogubila. Slike jake, gotovo filmske. Više liči na pozorišni komad, nego priču. Negde ipak gubi nit koju je imala od početka. Na trenutak zaintrigrira, a onda plamen zgasne. Sve u svemu, ipak pozitivan utisak.

ČEKAJUĆI ZELENO SVETLO- Prilično stara i neoriginalna ideja, ništa novo. Ova priča me je ostavila ravnodušnim i u izrazu, i idejno. Puno nabrajanja, objašnjavanja, nespretnih izraza.

REKVIJEM ZA DVOJE-Dosadna, neoriginalna, patetična priča.

TREĆA KUĆA S LEVE STRANE- iovako, to se piše odvojeno. U ovoj priči se ništa ne dešava. Nema priče, što se pokušava nadoknaditi građenjem neke salaške atmosfere, što takođe ne uspeva.

ŠEJN- Zanimljiva pričica, mada kraj donekle kvati utisak. Nepretenciozno je napisana, lagana, to joj je svakako plus, ali nije odmakla sa više od solidnog. Mogao se autor još potruditi.

UDVARANJE- Neka zafrkancija na račun muškog roda ? Dobro, može proći, ali važi kao i za Šejna, ništa više od solidnog, ne vidim neku motivaciju, cilj, suštinu priče...

O LENKI, PERI I KURIJI- Pošto je izdvojena u zaseban topik, autor obelodanjen pre glasanja, dakle prekršila sva moguća pravila, odbijam je komentarisati. Ako su ostali autori mogli čekati, mogao je i autor ove priče. Ako se dobijaju pundravci i ne može se izdržati desetak dana do glasanja, preporučujem upražnjavanje joge ili nešto slično.

POKOJNIKOVE RUKE- Priča je napisana tehnički korektno, vidi se ruka profesionalca u njoj ali nešto mi fali. Ako je autorica na koju sumnjam, a sumnjam zbog ijekavice, sličan problem sam imao i u prošloj njenoj priči. Vidi se da zna zanat, ali nešto mi tu fali, neka vatra, spisateljska strast, mašta, previše mi je to nekako stegnuto i uštogljeno. A možda se samo privikava na novu sredinu, i treba vremena da se razmahne...

OKUPLJALI SU SE NA SUŠIČKOM I GOVORILI ODVRATNE REČI- Neuspeo pokušaj. Ni humora ni ozbiljne priče. Pola priče potrošeno na neuverljive dijaloge.

ZABAVAN RAT-Solidna akciona pričica, ništa više od toga. Moglo se više poraditi na osmišljavanju, pogotovo završetka priče.

BELOSNEŠKA MCENSKOG OKRUGA- Retko naporna i dosadna priča. Nek mi autor ne zameri, ali zaista je tako.

SAČUVAJBOŽE I SAKLONI-I u ovoj priči manje više slični nedostaci i mane kao i u ostalima.

Sve u svemu, nisam baš oduševljen krugom. Nadam se da se niko od autora neće ljutiti i kritiku shvatiti lično. Nije bog zna šta, ali ne da mi se duže komentare pisati.

Naslov - premda sam joj dala 2 boda, sad mi je žao što nisam i 3! Predivne rečenice, dobar ritam, a slike jasne i fantastične. Možda nisam stručnjak za analizu tekstova, pa bih ipak voljela znati o kojim se greškama u pristupu ovdje radi? Ako nije problem...
Još jednom sam je pročitala, ne mogu reć ništa drugo nego da sam u svakoj napisanoj riječi uživala...

Čekajući zeleno svijetlo - pomalo naivno i pomalo već viđeno. Ništa novo i drugačije. Semafori s antiduhovnim sistemom? 
"...Plitko dišem. Urlam iz sveg glasa..."...svakako bi autoru preporučila prije nego li napiše ovakve dvije rečenice, da to i isproba. Plitko disati i vrištatai!! To je jednostavno nemoguće. Znam da su u pitanju duhovi, ali oni i tako ne dišu i vjerojatno im respiratorni sistem ako ga uopće imaju, ne funkcionira na način kao kod ljudi. Dakle, da bi se vrištalo, i te kako se mora snažno udahnuti...

Rekvijem za dvoje - Rekvijem patetike, bio bi bolji naslov. Sve što sam imala reći o ovoj priči već je rekao Džeki. Jedino bi još dodala, da će se Stipan sad zamisliti, jer je upravo bačen s trona kralja patetike! Svu sam je zacrvenila, i bilo bi predugačko da je sad seciram ali ipak... nikako da shvatim zašto gospođa iz priče kašlje?
Bilo mi je iznimno teško još jednom je iščitavati...

Kralj je mrtav!!!

Popijmo u to zdravlje!   

Treća kuća s leve strane - kratko i jasno, ne razumijem je ili je nedorađena kako treba.

Quote from: Mad Dog on 23-06-2012, 10:38:41
Kralj je mrtav!!!

Popijmo u to zdravlje!   

...ja ću sad na kavicu......a onda na 

1. Naslov

Još jedna postmodernistička smaračina o "priči u priči". Sad, nije da nema ritam i radnju u najavi, ali je prilično raspršena i nepovezana. Nepovezanost u celinu pogotovo je vidljiva na kraju - kraj je, zapravo, novi početak, tako da pravog, efektnog kraja i obrta nema.

Sad, nije da imam nešto mnogo da kažem o ovoj priči, ali ni ona ne govori mnogo, tako da - ostaviću je onima koji su za nju glasali da je komentarišu bolje nego ja.

2. Čekajući zeleno svetlo

Ovo je mogla da bude horor priča kakvu davno nismo videli na radionici. U početku je sve tu: misterija, jeza, sat koji otkucava, stripske scene.

"Čekam, čekam, čekam" je odlična, odlična, odlična rečenica za pojačavanje utiska nadolazećeg problema i izgradnju atmosfere. Iz ove priče početnici treba da uče oneobičavanje radnje. Sve počinje normalno, nema znakova fantastike ni u dalekoj najavi. Rutina, što je i bio zadatak. Oneobičavanje počinje sitnim signalima koji se postupno pojačavaju, i to na autentičan način. Autor nas prosto uvlači u sitiaciju, da se i sami zamislimo na semaforu koji prebacuje svima, osim nama. Kako bizarno!

E, sad, tu postoji problem verodostojnosti, mada ne nužno. Samo da je autor objasnio ZAŠTO se junak ne usuđuje da pređe na crveno? Mora da postoji razlog zašto čeka zeleno, zar ne? Mislim, meni se jako dopada uvrnuta situacija u kojoj junak MORA da čeka zeleno, ali istovremeno mora da postoji i neki nagoveštaj ZAŠTO, jer ću se ja, od trenutka kada spoznam šta junak radi, neprestano pitati ZAŠTO to radi. Tu me je priča, ujedno i izgubila. Tačnije - tresnula o patos, nakon što me je uzdigla među oblake. Mislila sam da ću joj dati tri poena i nahvaliti je kao jezovitu priču kakvu odavno nisam čitala. Ali duhovi?? Kakvo kliše rešenje za genijalan početak. 

E, sad, da se razumemo - meni čak ni duhovi ne smetaju, ako su situacije izvedene autentično, ili da junak na originalan način saznaje da je duh. No, to se ne dešava ("antiduhovni sistem"??). Mislim, ima tu nekog dalekog humora, ali je nestrpljivo izveden. Autor je momentima humora morao da prida veću pažnju da bi uspeli i da ne bi izgledali kao kliše.

Poslednja rečenica je duhovita. 

Ako se ova priča prepriča malo zrelijim jezikom, može da bude genijalna. Veliki potencijal u njoj.

Čekajući zeleno svetlo je priča koja mi je bila toliko poznata da sam je našao u svojoj arhivi. Pisac dupetom nije mrdnuo dve godine da bi je pomakao s mesta. D. je potpuno u pravu kad napiše da priča koja te digne ne sme da te tresne na patos. Mnogo bubne.


Za Naslov sam već napisao da bi pisac morao konačno i definitivno odustane od od pseudorodne politike, kojom u priči dobijemo jedino činjenicu da se u istom stanu žene peru i vrše nuždu, a muškarci ne. Takođe, repetiranje prodaje duše đavolu je isto tako idejno deprimirajuće i bajato, kao i "antiduhovni sistem" prethodne priče. Priče na Radionici moraju da sadrže i napor da se dostigne originalnost.

Htela sam nešto da napišem, pa sam editovala. U vezi sa treskom na pod. U pravu je scallop, kao što je mnogo puta u pravu. 

3. Rekvijem za dvoje

(B će mi platiti što moram duplo da iščitavam priče sada  ).

Morala sam da proverim da li sam glasala za ovu priču. Strašno bih se ljutila na sebe da nisam. Ovo je potcenjena priča u krugu. Mislim, postoji i varijanta u kojoj mislim da zaslužuje i prvo mesto u krugu (imam različite tokove mišljenja ).

Ono što je ovu priču gurnulo na sredinu tabele je samo za nijansu pojačana patetika. Možda i malo isforsirana, jer da je iskrena - pučanstvo bi to prepoznalo. Samo malčice previše tehnike, a malo manje emocije i voila - sredina tabele za nešto što je, u stvari, odlična priča! Ja bih je objavila da imam nekakvu uredničku moć negde, ali avaj. Tu sam gde sam i ni makac dalje.

Elem, rečenice su lepe, smislene (ovo je pisao vimen, a možda nam se i Hrundi malko menjao pa napisao "mekšu" priču). Stvaraju autentičnu "grobljansku" atmosferu (ko voli da šeta grobljima kao ja, zapaziće neobičnu tišinu i mir na groblju, iako je, recimo, na svega par desetina metara put; Novo Groblje u Beogradu, na primer). E, takvu atmosferu stvara priča i to zahvaljujući mudrom kontrastu sa uličnom bukom i ljudima koji ne obraćaju pažnju na junakinju.

Ova priča u potpunosti odgovara na zadatak, a sf element je fantastičan, dostojan Politikinog Zabavnika (tu bih, malo izmenjenu, objavila ovu priču). Sasvim suptilno, savim lagano i lepršavo, ova priča vodi do horor kraja, koji je provučen nečujno, neprimetno, kao tiha jeza u letnji sumrak na planini. Njih dvoje se uzeše za ruke. Već zamišljam kako bi Bob nacrtao ovu scenu i to mi se dopada. Veoma. Bravo za autora i jedna poruka: sledeći put oslobodi emociju. Veština nauštrb emocije donosi lažnu patetiku. Iako je ovde nema mnogo, ima je dovoljno da iziritira stene. 

Edit: eh, da, brate daviš sa opisom njenog stanja. To skrati.

4. Ostati gladan


Auh. Teška je ovo tema za nevešto pero, moja je presuda. Ima tema koje izgledaju tragikomično ako nisu napisane veštom rukom osobe sa jakom imaginacijom za detalje i pripovedanje. Nažalost, autor ove priče još uvek nema ni jedno ni drugo.

Ova priča zahteva ono što se zove "svet u pozadini", svet koji neće biti vidljiv u priči, ali čija pravila tečno i jasno funkcionišu u zapletu. Zato je bilo veoma bitno da pisac sedne, osmisli svet u koji želi da smesti priču, osmisli pravila funkcionisanja i sa takvom idejom napiše priču.

Ovako ima previše logičkih rupa (koje su drugi već primetili), a priča, na kraju, ispada pomalo naivna, iako hrabra.

Rečenice su kliše. Pročitati opet samo prvu i drugu rečenicu i biće jasno o čemu govorim. Ima li drugačijih kišnih oblaka osim "teških i tmurnih"? Čime su zakrčene prepune ulice ako ne ljudima (pleonazam)?

Hajd što mi je motivacija junaka potpuno neuverljiva (ne zavideti srećnima i bogatima? a ti jedeš ljudsko meso da bi preživeo? pa gde toga još ima na kugli zemaljskoj?). Junak je, tako, ili glup ili je verski fanatik, što se kod mene često svodi na isto (zavisi od nivoa fanatizma).

Dakle, priča nasilno postavlja uslove za zaplet (nelogična motivacija, nerazrađeni detalji funkcionisanja sveta) i priča odmah pada na testu... svega.

Pregažena? Na ulici? Kakva banalna smrt majke. I opet nameštena za zaplet. Ne, ne i ne!

Diskutabilna je i njena želja da je pojedu i muževljev lak pristanak na to. Pa mislim, ako pocrkaju bez jednog obroka u kojem jedu svoju majku, onda i treba da je pojedu! Ali oni ne bi pocrkali bez tog jednog obroka, pa je kraj prosto smešan.

Znam da je autor želeo da napiše ozbiljnu priču, sa ozbiljnom temom, ali šta mu mogu što sopstvenu priču nije shvatio ozbiljno. Sigurno ne može da očekuje da je i drugi drugačije tretiraju.

5. Treća luća, ovaj kuća, sa leve strane

Dobar naslov. Možda najbolji u krugu. Misteriozan zaplet. Šteta što ostaje misteriozan do kraja. Njuz fleš: rasvetlite zaplet do kraja, inače niste napisali priču već halucinaciju!!!

Ovo je priča sa snažnim potencijalom za snažno identifikovanje sa glavnim junakom, pa zašto onda treće lice? Zašto?? Prvo lice odlično bi istaklo stanje anksioznosti i stalne napetosti u kojem se nalazi junak. Zašto nam autor brani da upoznamo junaka?

Rečenice... hm. Ne vidi se tu neki autntičan stil, mada to nije nužno loše. Neposredno, ne zavlači, ne patetiše, ne pokušava da flertuje sa čitalaštvom, ne kenja i ne filozofira. Ima, doduše, čudnih rečeničnih konstrukcija, poput ove: "Zašto ga baš sada pred kućom nije bilo?" Škripi, zar ne? Čitate li naglas svoje priče na koje ste ponosni?

Elem, ovu priču pročitala sam jednom. Dva puta sam kraj. To ne valja. Znači da je nisam skontala i da je priča nešto od mene sakrila. Na kraju sam bila u fazonu "koga, bre, briga za starca i klupicu?!". Ni to ne valja.

Imam snažan osećaj da je autor imao sasvim ok zaplet u glavi, ali je, usled "šahovskog slepila" zanemario činjenicu da čitaoci ne mogu da mu čitaju i misli. Samo priču, samo ono što je na papiru/ekranu.

Čitajte svoje priče objektivnim očima ili dajte nekome da ih čita, pre nego što ih pošaljete u krug.

Nad pustinjom - Još jednom sam je pročitala. Mrzim kad i po drugi put nakon čitanja ostanem bez teksta, jer niti imam veće zamjerke, niti znam što bih ovdje kritizirala. Može biti da mi je zasmetala neka sporost u odvijanju radnje. I konačna predvidljivost samoga kraja. Mislim, sudbine su im bile već na početku određene. Sve ostalo, čini se da je korektno. Zašo onda nisam dala bod? Vrag će ga znati!

Prilično se slažem. Postavljeni likovi su protraćeni potencijal. Razrešenje je banalno.


Pardon, mislio sam na Treću kuću...


Nad pustinjom mi previše miriše na Koelja. Ne volim Koelja jer je folirant. Ipak, dao sam bodove, jer uzaludnost zadatka vodonoše ostavlja utisak. Da zamislimo vatrogasca koji nikad nije imao priliku da gasi vatru. Ili policajca u gradu gde nema kriminala.

6. Nad pustinjom


Jaooooo, kada priča počne sa "ova priča, ova povijest, čovek o kojem je reč u ovoj priči", a da nas autor ostavlja u mraku u vezi sa tim KO, dođavola, pripoveda priču, mi idu na živce. Volela bih da mi autor odgovori na ovo dugačko pitanje: zašto?? Zašto je ovako počeo priču?

Ček, ček... ta mizantropija, ljubav prema životinjama zbog mizantropije, lepe rečenice...pa to je... Hrundi?? Pa, Hrundi, brate, samo si nastavio ispraznu nit koju si započeo sa onim nebuloznim pečurkama. Počeo si da pišeš rečenica radi (a lepe su ti rečenice, nema šta), a da zanemaruješ sadržaj i zaplet.

Ok, lepa je to veza između magarca i konja, ovaj - čoveka. Bla, bla, bla, mučimo se, pustinja, skapavamo, mremo, gledamo u zvezde, pustinja oko nas, pustinja u nama, od pustinje smo načinjeni. Kraj.

Kapiraš na šta mislim? Može od toga da se pravi priča, ali odnos koji stvaraš između likova, onda, mora da ima cilj i svrhu. Mislim, kapiram je ja. Prijatelji na putu u besmisao. Čekajući Muhameda. Smrt, britka kosa, ide nam u susret. Ali meni nije bilo dovoljno. Nije me čak ni dojmilo kao druge, jer me podseća na nekog smarača koji je izgubio volju da se bori. Ja volim borce.

Sačuvajmebožeisakloni - e a sačuvaj me Bože rečenica u ovoj priči. I viška zamjenica, što bi rekao scallop. Pa onda, malo prezent pa malo perfekt...evo primijera
..."Slova su mu igrala pred očima i kolena su mu klecala. Ispustio je knjigu koja se treskom susrela s podom.
Drugi tresak je dolazio iz pravca vrata, gromogolasno kucanje.
...ili ovako...Slova mu zaigraše pred očima i kolena mu klecnuše. Ispusti knjigu koja s treskom padne na podom.
Drugi tresak dođe iz pravca vrata uz gromogolasno kucanje....itd. Ne volim, i mislim da nije dobro mijenjati vremena tokom priče. I tako dok sam se borila s tim stvarima, nemam pojma što je pisac htio reć...

D....ja idem sad na... ...a ti samo nastavi niz....ja ću posli.......baš ti ide, bolje nego meni...

Važi. Hoću i ja na kupanje!!! 

Quote from: D. on 23-06-2012, 16:38:25
Važi. Hoću i ja na kupanje!!! 

...jbt, koji zvizdan je ovdje...za popizditi....buć!

Samo, mislim da to nije Hrundi.

Nema veze. Iskoristila sam priliku da ga malo pljucnem. 

Sačekaj do pred kraj.

7. Sačuvajbožeisakloni

Bila sam u nedoumici da li da istom "rečenicom" iz naslova prokomentarišem priču, ali ću, ipak, biti malo opširnija.

Dođavola, svakakve ideje padaju na pamet ovim našim radioničarima, ali popovi u rokenrol biznisu? I nedostaje tu neka vezivna nit između sredine i kraja. Nije dobro odrađen prelaz. Grub je, odsečan i nasilan.

Nemam neke naročite zamerke na rečenice. Možda previše prideva, ali kada nedostaje atmosfera izgrađena spisateljskom veštinom, onda idu pridevi.

Kviz pitanje - šta je mana sledeće rečenice: "Poluglasno promrmljavši"???

Glasno promrmljavši?


Evo šta sam ja zapisao:


E, sad – sve je rokenrol! Ovo je pristojno napisana priča, ali – sa tezom. To kvari dojam. Malo mnogo nepotrebnih zamenica. Ipak, nešto mi se dopalo. Kao što neko iz rokenrola ode u manastir, tako može i obratno.

Uglavnom se preklapamo, a?

@Epi, nataknem te na jogu, kupusna kamenčino.

Gde su komentari, šta je ovo? Na ivici sam da napravim frku!

Sačuvajbožeisakloni – Šta je sa vama ljudi, zar se tako gosti dočekuju? Ako mislite čitaoca vezati za vaš pokušaj, barem ga animirajte da vam ostane u kući, ne da pobegne.
Nisam neka picajzla od gosta ni čitaoca, al' me naslov iziritirao sve u 16. Bez veze. Mnogo bi bolje zvučalo rastavljeno, kako bog zapoveda. Alo bre, u pitanju je naslov, ne upravni govor. Onda, onako nadrndan  od naslova me dočekaju ,,beli prazni zidovi" koji i nisu prazni jer nakakve senke igraju po njima.

Autore, to su moji utisci, ne znače da su i ispravni. Idemo dalje.
Sama priča mi je mlaka i klizi van fokusa. Karakterizacija ne postoji, nisam upoznao junaka. Kraj bled, nedorečen. Pripovedanje je dobro ali bi moglo biti mnogo bolje. Sve u svemu, prosečan rad sa standardnim manama.

Uslov – Ono što je autor zamislio nije uspeo da nam prenese. Slutim šta je hteo ali –cvrc. Nije mu se dalo zarad mnogo suvislih detalja, mnogo smornih prepričavanja. Zar je bitno za radnju razlog njegovog razvoda, trudnoća njegove bivše itd? Tako se karakter ne gradi. Tako se samo čitaoc tera da čita suvislost, da gubi vreme i na kraju volju za daljnim čitanjem.

Da je uspela, bila bi među boljim pričama. Ovako sam dobio mnoštvo informacija o karakteru, a karaktera ni na vidiku. Nema ono malo duše koje pisac treba da usadi u svoj karakter. Odličan primer kako se to radi je ona dileja što vodi magarca po pustinji u priči Nad pustinjom. Samo jednom rečenicom mu je autor poklonio dušu i upoznao me sa njim.

Pripovedanje ispod proseka, treba poraditi i na tome.     



Još jedan detalj iz priče Nad pustinjom

,,Šta je, Abase, snago moja, da nisi bolestan?"

Ova rečenica, majstorska, me definitivno kupila. Tom rečenicom autor je zaokružio karakter i dao mu ono malo spomenute duše.

Saturnica je otišla na kupanje, a i ti si negde nestala. Ja sam mislio da te ovoga puta pratim. Ako is spremna za Uslov, ja jesam.

Evo, Džek jeste.


Priča Uslov me je priterala da je pročitam nekoliko puta. Stalno mi nešto nije bilo jasno i jedva sam spojio silne krajeve u celinu. Dakle, trebalo je da bude triler, ali, eto, nije ispao triler. Strpan je i horor, ali nije horor. Nije mi bio jasan uslov. Koji uslov? Sve zajedno mi je ostalo nejasno, a puklo mi je pred očima tek poslednjim čitanjem. Pisac nas je svesno ili nesvesno slagao. Negde na sredini priče, kad smo saznali da je otpušten zbog nestalog ženinog ljubavnika stoje i reči - ni za šta. Na kraju, saznajemo da to nije tačno i da narator jeste ubio i u svom dvorištu sahranio ženinog ljubavnika. Sad će, opet, neko da se javi i objasni da je to dozvoljeno u svetu u kome se dešava ova priča, ali za mene definitivno nije. Dosta rečenica je moglo biti jednostavnije napisano, ali da bi sve postalo prihvatljivo priča bi morala da bude duplo duža, čime se obelodanio i glavni defekt - pisac je zagrizao više nego što može da stane u usta.

Samo da razjasnim nešto. Vele da slučajnosti ne postoje al' ja velim da postoje. D. je vrisnula i zapretila a ja napisao svoje impresije koje se i komentarima zovu na dve priče.

Izjavljujem da nisam video pretnju, da smo verovatno oboje kucali u isto vreme i da me njena pretnja, ili podvriskivanje nasmejalo.

Toliko, idemo dalje...

Quote from: scallop on 24-06-2012, 00:13:45
Saturnica je otišla na kupanje, a i ti si negde nestala. Ja sam mislio da te ovoga puta pratim. Ako is spremna za Uslov, ja jesam.

Ma, ja sam tu, ali mi se sad ne komentira, uzivam citajuci vas. Sve dok ne dodete do moje price. A ona budem tek podvrisnula...malo.

Samo se ti nadaj. Ima da te preskočim.

Quote from: scallop on 24-06-2012, 00:46:45
Samo se ti nadaj. Ima da te preskočim.

Hvala....